1. 1. Basic Life Support- Osnovne mere KPCR-a dr med. Relja Momilovi spec. urgentne medicine SHMP DZ Svilajdnac
2. 2. ta je BLS ? Strogo definisan niz postupaka koji smo sposobni da izvedemo u skoro svim uslovima a sa ciljem spaavanja ivota osobe sa SZ ili premoavanja vremena do dolaska hitne pomoi ili posebno obuenih ekipa za reanimaciju.
3. 3. BLS - OSNOVNE MERE KPCR Prehospitalno zbrinjavanje Izvode ih i medicinsko osoblje i laici Bez upotrebe dodatne opreme i sredstava
4. 4. Arrest vreme - period od momenta nastanka cardiac arrest-a do momenta zapocinjanja KPCR
5. 5. ABC-dni redosled u izvodjenju KPCR Faza I. OSNOVNO ODRZAVANJE ZIVOTA A. (airway) OBEZBEDJENJE PROLAZNOSTI DISAJNOG PUTA B. (breathing) OBEZBEDJENJE VETAKOG DISANJA C. (circulation) USPOSTAVLJANJE CIRKULACIJE Faza II. UZNAPREDOVALO ODRZAVANJE ZIVOTA D. (drugs and fluids) PRIMENA LEKOVA I INFUZIJA E. (electrocardiografia) EKG DIJAGNOZA I TRETMAN F. (fibrillation) TRETMAN FIBRILACIJE DEFIBRILACIJOM Faza III. PRODUZENO ODRZAVANJE ZIVOTA G. (gauge) UTVRDJIVANJE UZROKA ZASTOJA SRCA I NJEGOVO OTKLANJANJE H. (high mental activity) OUVANJE VIE MENTALNE AKTIVNOSTI I. (intensive care) INTENZIVNO LEENJE
6. 6. Definicija akutnog zastoja srca cardiac arrest-a Nagao i neoekivani prestanak cirkulacije krvi izazvan funkcionalnim prestankom rada srca; Prekid mehanike aktivnosti srca zastoj ci- rkulacije krvi; Nagla nesposobnost srca da pumpa dovoljno krvi da bi se mozak odrao u zivotu;
7. 7. OSNOVNI I NAJVANIJI CILJ KPCR ouvanje funkcije mozga !
8. 8. Oboljenja kardiovaskularnog sistema (smrtnost u Evropi) -Oboljenja kardiovaskularnog sistema u Evropi odgovorna su za oko 40% svih smrtnih sluajeva mlaih od 75 godina, oko 700000 ljudi godinje strada na ovaj nain. -Jedna treina svih osoba kod kojih se razvija infarkt miokarda umre pre dolaska u bolnicu. EKG ritam koji je prisutan u veini tih sluajeva je VF/VT.
9. 9. Najei uzroci sranog zastoja: PRETHODNA SRANA OBOLJENJA (82.4%) infarkt miokarda, aritmije, srana slabost DRUGA NESRANA OBOLJENJA plua, bubrega, maligne bolesti, epilepsija, dijabetes,log, gi krvarenje. SPOLJNI UZROCI trauma, krvarenje,utapanje, udar struje i groma, uguenje, trovanje, smrzavanje.
10. 10. Novija etioloka podela 5H 5T HIPOKSIJA HIPOVOLEMIJA HIPOTERMIJA H JON - ACIDOZA HIPER/HIPOKALIJEMIJA TROMBOZA-KORONARNA TROMBOZA-PLUNA TENZIONI PNEUMOTORAKS TAMPONADA SRCA TROVANJA-LEKOVI!
11. 11. Rani pokuaji "reanimacije"
12. 12. Manuelne metode
13. 13. Otac moderne KPCR Peter Safar Prvi je uveo tehniku kombinovanja ventilacije pod pozitivnim pritiskom sa kompresijom gru- dnog koa.
14. 14. Lanac preivljavanja 112 1. Rano prepoznavanje i pozivanje hitne pomoi 2. Rana primena osnovnih mera reanimacije BLS 3. Rana defibrilacija (3-5 min) 4. Rana primena ALS-a i postreanimaciona nega
15. 15. ZNACI AKUTNOG SRANOG ZASTOJA: 1. Gubitak svesti Nastaje ve nakon 15-ak sekundi od presta- nka rada srca zbog prestanka cerebralne pe- rfuzije i hipoksije neurona. Osoba pada na tlo i prestaje da reaguje.
16. 16. 2. Prestanak disanja Takoe nastajo brzo po prestanku disanja . OPREZ! NEPRAVILNI, UJNI, RETKI DISAJNI POKRETI SA NAPOROM SU ZNACI AGONALNOG DISANJA KOJE SE JAVLJA U 55% SLUAJEVA AZS. OVI POKRETI SU ZNACI ODSUSTVA DISANJA!
17. 17. 3. Gubitak pulsa nad velikim krvnim sudovima Nepouzdana metoda za utvrivanje sranog zastoja. Ne prepruuje se za nemedicinsko osoblje. Puls traiti iskljuivo nad velikim krvnim sudovima!
18. 18. 4. Promena boje koe i vidljivih sluzokoa Prestanak cirkulacije na perifernim delovima tela. Boja koe moe biti cijanotina kod nedostatka kiseonika ili bleda, sivopepeljasta kod iskrva-vljenja.
19. 19. NESIGURNI ZNACI SRANOG ZASTOJA: 1. iroke zenice. Potrebno je vreme. Mogu biti i zbog uroenog stanja ili zbog dejstva lekova ili droga. Sigurniji znak je reakcija na sve- tlost, t.j. odsustvo reakcije. 2. EKG Registruje elektrinu, ne mehaniku aktivnost. 3. EEG Registruje umove okoline, skupa i komplikovana oprema.
20. 20. BASIC LIFE SUPPORT (BLS) Airway Breathing Circulation
21. 21. Bezbedan pristup Provera stanja svesti Poziv u pomo Otvaranje disajnog puta Provera disanja Poziv 194 30 kompresija gr. koa 2 inspirijuma
22. 22. BEZBEDAN PRISTUP Mesto deavanja Spasioci rtva Prolaznici Bezbedan pristup Provera svesti Poziv u pomo Otvorite disajni put Proverite disanje Pozovite 194 30 kompresija gr. koa 2 inspirijuma
23. 23. PROVERA STANJA SVESTI . Bezbedan pristup Provera svesti Poziv u pomo Otvorite disajni put Proverite disanje Pozovite 194 30 kompresija gr. koa 2 inspirijuma
24. 24. PROVERA STANJA SVESTI Da li ste dobro, da li me ujete!
25. 25. PROVERA STANJA SVESTI Osoba svesna: Ostavite je u poloaju u kome ste je zatekli i pokuajte da utvrdite ta joj se desilo. Osoba bez svesti: Pristupite sledeem koraku BLS-a.
26. 26. POZIV U POMO . . Bezbedan pristup Provera stanja svesti Poziv u pomo Otvorite disajni put Proverite disanje Pozovite 194 30 kompresija gr. koa 2 inspirijuma
27. 27. OTVORITE DISAJNI PUT . Bezbedan prilaz Provera stanja svesti Pozovite pomo Otvorite disajni put Proverite disanje Pozovite 194 30 kompresija gr. koa 2 inspirijuma
28. 28. Campbell Meko nepce i zadnji zid drela se odie na gore i otvara se disajni put.
29. 29. Kod sumnje na povredu cervikalne kime disajni put se otvara samo podizanjem donje vilice.
30. 30. Bezbedan pristup Provera stanja svesti Poziv u pomo Otvorite disajni put Provera disanje Pozovite 194 30 kompresija gr. koa 2 rescue breaths2 inspiracije2 rescue breaths2 inspiracije PROVERITE DISANJE
31. 31. Provera disanja se radi metodom koja se zove gledaj, sluaj, oseti, traje maksimalno 10 sec. Dok proverava- te disanje, brojite naglas.
32. 32. Istovremena provera disanja i pulsa (bolniko oivljavanje)
33. 33. Ukoliko rtva die (i ima puls), a ve ste utvrdili da je bez svesti, postavite je u bo- ni, koma poloaj do dolaska medicinske ekipe. Ovo je zatitni poloaj koji spreava zatvaranje disajnog puta i aspiraciju eludanog sadraja.
34. 34. Okretanje u boni,"koma"poloaj
35. 35. POZOVITE 194 Bezbedan pristup Provera stanja svesti Pozovite pomo Otvorite disajni put Proverite disanje Pozovite 194 30 kompresija gr. koa 2 inspirijuma
36. 36. Bezbedan pristup Provera stanja svesti Poziv u pomo Otvorite disajni put Proverite disanje Pozovite 194 30 kompresija gr. koa 2 inspirijuma 30 KOMPRESIJA GRUDNOG KOA
37. 37. Postavite donji deo dlana dominantne ruke na srednju treinu grudne kosti Postavite drugi dlan preko Ukrstite prste Pritiskajte grudni ko brzina 100 -120 min-1 Dubina 5-6 cm Izmeu dve kompresije saekajte reekspanziju Reanimatore smenjivati na 2 minuta.
38. 38. Ruke treba da budu potpuno ispruene, bez savijanja u laktovima, pod uglom od 90 stepeni kako bi prilikom kompresija ko- ristili teinu svog trupa a ne snagu ruku!
39. 39. 2 INSPIRACIJE Bezbedan pristup Provera stanja svesti Poziv u pomo Otvorite disajni put Proverite disanje Pozovite 194 30 kompresija gr. koa 2 inspiracije
40. 40. Osnovne metode vetakog disanja su: 1.Usta na usta ( metoda "pozajmljenog daha") 2.Usta na nos ( kod traume ili spazma miia vilice kod konvulzije) 3.Usta na usta i nos (kod dece) Zapremina vazduha koja se insuflira je zapremina tidal volumena, t.j. normalnog udaha, oko 500 ml (6- 7ml/kg) , i inspiracija traje 1 s. Ako iz nekog razloga ne moete ili ne elite da dajete "vetako disanje, dovoljno je da radite kompresije grudnog koa (kod neasfiktinog ZS)
41. 41. Kopresije grudnog koa i inspiracije kombinujte u odnosu 30 : 2. Na ovaj nain reanimacija se prekida kada: Doe obuena i opremljena medicinska ekipa Osoba koju reanimirate pone spontano da die Postanete suvie umorni da bi nastavili sa reanimacijom
42. 42. Airway Breathing Circulation
43. 43. A ( AIRWAY) OBEZBEENJE PROLAZNOSTI DISAJNOG PUTA Glavni uzrok zatvaranja disajnog puta kod osobe bez svesti je meko nepce i epiglotis Ostali uzroci su : Edem sluznice kod opekotina, zapaljenja, anafilaksije Laringealni spazam Ekscesivna bronhijalna sekrecija Bronhospazam Pluni edem Aspiracija eludanog sadraja, stranog tela..
44. 44. Podizanje brade uz istovremeni pritisak na elo jeste jedna od metoda koja se prepo- ruuje za otvaranje disajnog puta kod osoba bez svesti. Najnovije preporuke ERC-a uvode metodu dvostrukog manerva kao preporuenu me- todu za profesionalni kadar, koji podrazu- meva podizanje donje vilice i otvaranje ustiju, bez zabacivanja glave.
45. 45. Dvostruki manevar
46. 46. Pomona sredstva za obezbeivanje disajnog puta su: 1. orofaringealni i nazofaringealni tubusi Orofaringealni tubusi se stavljaju samo kod duboko komatoznih bolesnika, spreavaju dispoziciju mekog nepca i jezika, otvaraju disajni put i dre ga prohodnim fiksirajui podignutu bazu jezika iz hipofarinksa. Nazofaringealni tubus se stavlja kod trizmusa ili maksilofacijalne povrede. Relativna kontraindikacija je prelom baze lobanje.
47. 47. Orofaringealni i nazofaringealni tubusi
48. 48. Postavljanje orofaringealnog tubusa
49. 49. 2. laringealna maska Izabrati odgovarajuu veliinu LM 1 - neonatus do 6.5 kg 2 6,5 do 25 kg 3 25 kg do manjeg odraslog 4 normalna veliina odraslog 5 - veliki odrasli Pre upotrebe LM dobro premazati nekim lubrikansom. Poloaj glave i vrata je kao za normalnu intubaciju Umetnuti kaf potpuno u usta sa otvorom prema jeziku, tako da vrh kafa lei paralelno prema nepcu Uhvatiti tubus blizu spoljanjeg kraja sa kaiprstom na otvoru i gurnuti ga na dole jednim sigurnim pokretom
50. 50. U odnosu na ET prednost joj je to se lake postavlja i postoji manji rizik od povrede kod suspektne povrede vratne kime. Mana joj je to postoji vei rizik od aspiracije. Uspena ventilacija u 72-98% sluajeva.
51. 51. 3. I-gel laringealna maska Relativno novo sredstvo napravljeno od termoplastinog elastomera, mekog i transparentnog koji lii na gel. Anatomski zatvara faringealne, laringealne i perilaringealne strukture bez naduvavanja kafa. Prednosti su joj lako postavljanje (