Američki Rat za nezavisnost, 1775 -1783 – vojni aspekti

Da bi se potpuno razumela američka revolucija moramo na kratko da napomenemo neke šire

činioce, dakle imamo Britansko kraljevstvo koje je najdominantina svetska sila u ovom periodu

koja poseduje ¼ sveta. Dok sa druge strane imamo jedan skup od 13 kolonija, koje su imale dosta

vremena da u njoj stasaju u jednu relativno nezavisnu koloniju sa dobrim vojnim kadrom(tj

generalima i oficirima), i intelektualcima gde je dominirala prosvetiteljska misao.

Pre rata za nezavisnost, besneo je Britansko-Francuski rat 2 puta, koji se završio tako što je

francuska morala kanadu da da britancima , a lujzijanu svojem savezniku spaniji, jer je verovatno

smatrala da ce tu teritoriju verovatno pre da povrati od spanije nego od britanije. Taj rat je bio važan

iz više razloga :

1. Engleski poraz kod Fort Dikensa u ENG-FRA ratu je bio katastrofalan u očima kolonija,

pogotovo Vašingtona koji je upozoravao upravo na to.

2. Kolonisti borići se rame uz rame sa britancima, izgubili su nešto od ranijeg uvažavanja za

njihove vojnike.

3. Pobedom Britanije, nije više bilo stalnog straha od Francuza i njihovih Indijanskih

saveznika pa su mogli sada da razmišljaju o jednoj široj slici sem pukog preživljavanja.

Ovaj rat je bio globalni jer se vodio na više kontinenata : S.A. , Indija, Evropa. I gde je svaka strana

imala svoje geostrateške i geopolitičke interese. Tako su Britanci hteli da nastave svoju svetsku

dominaciju, Francuzi da je oslabe, Nemačke države koje su se još igrale svetog rimskog carstva da

oslabe Francusku, Španija da sačuva svoje kolonije.

E sada da se već približimo konkretno ratu. Sve veća poreska represija na kolonije i zanemarivanje

njihovih negodovanja kao taxation without representation dovela je do više incidenata od kojih su

najupečatljivija 2 :

1.spaljivanje nasukane šalupe gaspe 1772 gde su britanci prekrsi sudski proces u koloniji i krivcima

direktno sudili u engleskoj, 2. i sada već daleko poznata Bostonska čajanka 1773 godine kojom je

de fakto krenula revolucija.

Nakon uviĎanja sta se zbiva Britanska kruna je aprila 1775. godine naredila hapšenje kolovoĎa,

rasturanje protesta i konfiskaciju oružja. Upravo ta konfiskacija je dovela do prvih bitki u ratu

19.4.1975 kod Leksingtona i Konkorda u Masačusetsu. Vodio se jos i u Linkolnu i Kembridzu.

Datum Sreda, April 19, 1775

Vreme ~55-65`F, miran vetar

Lokacija Leksington i Konkord - Masačusets

Velika Britanija Ujedinjene kolonije

Vojskovođe General Potpukovnik Hugh Percy, Major John

Pitcairn, Major-General Francis Smith

Colonel James Barrett, Colonel John Buttrick, Dr.

Joseph Warren, John Parker, William Heath

Gubici

Snaga: 1500

Ubijeno: 73

Ranjeno: 174

Zarobljeno: 53

Snaga: 3800

Ubijeno: 49

Ranjeno: 39

Zarobljeno: 0

Ralf Valdo Emerson- u svojoj Konkordskoj himni opisao je prvi pucanj ispaljen od strane patriota

na severno mostu kao , kao pucanj koji se čuo širom sveta.

General major Frencis Smit i njegovih 700 vojnika je dobilo nareĎenje da unište vojni materijal koji

se skladištio za miliciju Masačusetsa u Konkordu. MeĎutim kolonije su dobile obaveštajne podatke

da će se to desiti tako da su se vojno pripremili i takoĎe su prebacili dobar deo oružja na drugo

mesto.

Prvi pucanj se desio dok je sunce izlazilo iznad Leksingtona, milicija je bila nadjačana i povukla se.

Kod Konkorda 3 trupe vojnika velike Britanije dok su palile skladišta oruzja su bile napadnute od

strane milicije, brojno sada nadjačani britanski vojnici pod unakrsnom vatrom minutmena se

povlače nazad dok u jednom trenutku Smitova ekspidicija nije bila spašena dolaskom Generala

potpukovnika Hju Persija sa 1000 vojnika. Zajedničke njihove trupe koje su brojale manje od 1700

vojnika taktičkim povlačenjem su se povukle do Bostona i naknadno Čarlstona

Opsada Tvrđave Tikonderoga

Nakon što je Britanska vojska proterana u Boston, zbog manjka municije i topova, kolonije su svoju

šansu videle u TvrĎavi Tikonderoga. TvrĎava se nalazi na jezeru Čemplejn , za zauzimanje tvrĎave

postojala su 3 dobra razloga : strateška pozicija, municija, topovi.

Skupština Konektikata je dala Itanu Alenu dozvolu da sa svojom vojskom krene u opsadu tvrĎave,

u to vreme Arnold Benedikt koji je hteo da učestvuje u opsadi Bostona ubedio je komitet za

bezbednost Masačusetsa da mu odobri eksidiciju na tvrĎavu. Kada je čuo da je Itan već krenuo,

Arnold je bez vojske krenuo ga stigne, meĎutim Itanovi vojnici nisu hteli da slušaju njegovo

nareĎenje pa je ekspidicija imala sada 2 komandanta.

U zoru 10. maja vojska kolonija se ušunjala u tvrĎavu i zatekavši većinu vojnika na spavanju

rutinski je zauzela tvrĎavu i očekivane vojne zalihe. Tada je Itan Alen sigavši do oficirskog dela

rekao izaĎi napolje ti prokleti stari pacove, kada je oficir britanke vojske izasao i predao tvrĎavu.

Vojska kolonije je iznela 100 topova iz tvrĎave, koji su putovali do Bostona do Januara 1776.

Bitka za Bunker Hil

Datum Petak, Jun 16, 1775

Bitka za Bunker Hil

Vreme ~55-65 `F, vetar 10 čvorova

Lokacija Čarlstaun- Masačusets

Velika Britanija Sjedinjene Američke kolonije

Vojskovođe Sir William Howe Dr. Joseph Warren, Israel Putnam, William Prescott

Gubici

Snaga: 3000

Ubijeno: 226

Ranjeno: 828

Zarobljeno: 0

Snaga: 2400

Ubijeno: 115

Ranjeno: 305

Zarobljeno: 30

Bitka za Bunker Hil se uzima često kao bitka koja je bila presudna za narastajući moral vojnih trupa

kolonija. Iako su zvanicno pobedili britanci, ta pobeda im nije dugo trajala i uz to može se reći da je

pirova pobeda uzevši u obzir veliki broj žrtava koje su imali. Britanska vojska je bila u okupiranom

Bostonu planirala je da zauzme Dorčerske visove kako bi bolje utvrdili svoju poziciju i olakšali

svoje buduće napore za napredovanjem. Kolonijalne snage saznavši za ovaj plan bile su potrešene

zbog mogućih posledica po njih pa su rešile sa sačuvaju tu poziciju po svaku cenu

Bitka je održana 17 juna, dok je trajala opsada Bostona. Britanci su hteli da zauzmu poluostrvo

Čarlson, Bunker i Brids hill koji su se tu nalazili nadgledali su Boston i luku, i zato su predstavljali

strateški važne položaje.

sinops

Da bi pobedili Britance na uzvišenjima general Preskot je sa svojih 1200 nedisciplinivanih i pijanih

vojnika krenuo na Bunker hill 16. juna u noc da bi imao bolju startnu poziciju u budućem sukobu.

Kada je 17 ujutru tamo dosao britanski general Gejdz on je zaprepašnjeno gledao na rov veličine

50x9 metara. Major Howe i 2300 vojnika su trebali da povrate brdo. MeĎutim kako je svitalo videlo

se da je general preskot napravio rov na Brids hilu a ne na bunker : 3 razloga 1. loše mape, 2. kako

je to bilo noću promašili su brdo, 3. brids hill je bio bliži britanskim brodovima pa su mogli bolje da

kontrolišu situaciju. Bilo kako bilo , bitka za bunker hil održana je na brids hilu.

Jedan američki vojnik rekao je bitka trajala tako što su britanski brodovi pucali 20 minuta, bilo bi

onda zatišje pa bi opet krenuli. Oko 3 popodne Tomas Gejdz britanski komandant je naredio da se

zauzme brdo. Britanski vojnici su krenuli da se polako penju i da će kolonijalne vojnike svojom

masovnošću jednostavno uplašiti. Kolonijali vojnici nisu pucali sve dok se nisu priblizili britanci,

što da uštede municiju što jer puške tada nisu imale veliki domet. Tako su 3000 vojnika krenula ka

700 , plus 500 u rezervi. Iz trećeg puta britanci su zauzeli brdo , nakon 3 sata borbi. Britanci su

imali 1300 mrtvih i ranjenih od 2300 vojnika, dok su kolonisti 400-600 imali mrtvih i ranjenih.

Efekti

Amerikanci su dokazali svetu i sebi da mogu da se nose sa britancima u tradicionalnom načinu

ratovanja. Par dana kasnije Vasington je stigao do Dorčerske visoravni sa topovima i proterao je

britance odatle.

Ova bitka je važna iz više razloga : ovo je prva velika bitka u ratu u kojoj se videlo da će ovaj rat

trajati dugo i da se neće završiti jednom velikom bitkom , američke snage su saznale da britanska

armija nije nepobedljiva,.

Bitka za Kvebek Datum Sunday, December 31, 1775

Vreme ~31`F, Blizzard conditions

Lokacija Quebec City, Province of Quebec

Velika Britanija Ujedinjene kolonije

Zaraćene

strane Kanadska milicija, Velika Britanija 1-vi Kanadski puk, Sjedinjene države

Commanders Captain William DeLaPlace, Sir Guy

Carleton

Benedict Arnold, Daniel Morgan, Richard

Montgomery

Casualties

Snaga: 1800

Ubijeno: 5

Ranjeno: 14

Zarobljeno: 0

Snaga: 1200

Ubijeno: 48

Ranjeno: 34

Zarobljeno: 431

Američki zanos u ovom okršaju se video po njihovim rečima oslobode Kvebek od Britanaca, i da

pridobiju Franuske stanovnike Kvebeka na svoju stranu u ovom ratu kojih je bilo oko 80000.

Benedikt Arnold je krenuo septembra 1557 i do Kvebeka je stigao do 19 .novembra, Mongomery je

stigao 6. decembra. Saznavši da u proleće stiže pomoć Britancima, kolonijalne sile su htele da što

pre zauzmu Kvebek. Koliko su bili uporni u tome govore i podaci da su iz ono malo topova što su

imali ispaljivali Ďulad napravljena od leda na zidine kvebeka. Ili Mongomerijev plan da napadnu

grad po najvećoj mećavi, kada njihov napredak ne bi bio primećen.

MeĎutim to nije bilo lako, i na kraj ove opsade kolonijalna vojska je dobila jedan jak udarac.

General Mongomery je ubijen dok se probijao kroz grad zajedno sa skoro svim svojim oficirima i

vojskom, jedan preživeli oficir je rekao da je eĎu prvima dobio metak u glavu, Danijel Morgan je

zarobljen sa svojih 400 vojnika, dok je Benedikt Arnold ranjen i izgubio je preko pola od svoje

početne vojske.

TakoĎe kanaĎani francuzi su kažnjeni koji su se pridružili amerikancima.

IzmeĎu maja i juna 1776 , 40 Britanskih brodova sa 9000 vojnika stižu u Kvebek, od konjih je 4000

nemačkih iz Bruncvika i Hanau pod komandom Barona Friedriha Adolfa Riedesel .

Bitka za Long Ajlend (Brooklyn Heights)

Bitka za Long Ajlend (Brooklyn Heights)

Datum Utorak, Avgust 27, 1776

Weather ~78-82`F, kiša/magla jaki vetrovi

Location Long Island, New York

Velika Britanija Ujedinjene kolonije

Belligerents Velika Britanija, Nemački plaćenici Sjedinjene države

Vojskovođe Lord Charles Cornwallis, Sir Henry Clinton, Sir

William Howe

George Washington, Israel Putnam, William

Alexander

Gubici

Snaga: 20000

Ubijeno: 64

Ranjeno: 293

Zarobljeno: 31

Snaga: 10000

Ubijeno: 300

Ranjeno: 800

Zarobljeno: 1000

I Britanske i Kolonijalne snage uvidele su srateški značaj Njujorka kao centar iz koga se mogu

kontrolisati i južne i serverne kolonije i kao takav tokom rata je postao poprište borbi nekoliko puta.

22. avgusta 1776 general Vilijel Howe je pobedio generala Čarlsa Lija u Bitci za Long Ajlend Dok

su Britanci imali manje gubitke Amerikanci su u ovoj bitci ostali bez ¼ svoje snage. 26 avgusta

General Li se povlači na Bruklinske visoravni gde 27-og stiže Vašington. Uvidevši situaciju , i

neželeći još jedan Bunker Hill vojska se ukopava u rovove, ali na sreću kreće nevreme i gusta

magla 29.og uveče koja je pomogla da se išunjaju odatle i da britanci u napadu dočekaju prazne

rovove.

Bitka za Fort Vašington

Datum Subota, Novembar 16, 1776

Vreme ~28`F; winds 20-30 čvorova; slab sneg

Location Washington Heights, Manhattan, New York

Velika Britanija Ujedinjene kolonije

Zaraćene strane Velika Britanija, Nemački plaćenici Sjedinjene držav

Vojskovođe Sir William Howe, Wilhelm von Knyphausen George Washington, Robert Magaw

Gubici

Snaga: 8000

Ubijeno: 84

Ranjeno: 374

Zarobljeno: 0

Snaga: 3000

Ubijeno: 59

Zarobljeno: 96

Zarobljeno: 2837

TvrĎava Vašington , koja je napravljena jula 1775 predstavljala je odlično mesto za odbranu na

brdu od 70 metara koje je preko jedne milje široko. Ali sama struktura takozvane tvrĎave je bila

loša, bila je u obliku pentagona, nije imala unutrašnji dotok vode, unutra nije bilo ni kasarni, ni

rovova, ni zaštita od bombardovanja. Bilo je potrebno samo da brodovi proĎu neopaženo pored

tvrĎave, da se britnaki i nemački vojnici iskracaju i da napadnu nakon odbijanja predaje kolonista.

Preko 2800 zarobljenih od kojih su 1000 bili povreĎeni, takoĎe zarobljeno je preko 100 oficira što

bio enorman udarac na američki vojni kadar.

Sem velikog broja ranjenih i zarobljenih amerikanaca, veliki udarac je bila zaplena 146 topa, preko

10000 metaka i Ďuladi, 2800 musketa.

Fort Li ?

Bitka za Trenton

Bitka za Trenton Datum Četvrtak, Decembar 26, 1776

Weather ~20`F, oblačno, slab vetar

Location Trenton, New Jersey

Velika Britanija Ujedinjene Kolonije

Zaraćene strane Great Britain, Hessians United States

Vojskovođe Johann Rall George Washington

Gubici

Snaga: 1520

Ubijeno: 22

Ranjeno: 86

Zarobljeno: 906

Snaga: 2400

Ubijeno: 2

Ranjeno: 5

Zarobljeno: 0

Jedna od najpoznatijih i najmitologiziranih bitaka u Američkoj revoluciji jeste bitka za Trenton, gde

je jedna izmučena, gladna, pocepana vojska na prepad pobedila brojniju vojsku i time digla tada

trenutno veoma poražavajući moral kojie je bio zastupljen u Vašingtonovoj vojsci. Nakon par

veoma teških poraza, ovo je bilo biti ili ne biti za patriote. Suočeni sa zimom, manjkom municije,

neobučenim vojnicima kojima je isticao vojni poziv ili rok , dezerstvom i oglušenje o naraĎenjima,

(General Čarls Li nije imao visoko mišljenje o Vašingtonu) kolonisti su morali osvojiti Nju Džerzi

.Pukovnik Dzon Filcdzerald, izneo je stav kako nemci prave veliku frku od božića i da će sigurno

konzumirati velike količine piva

Vašington je trebao da preĎe delaver severno od trentona i da ga napadne sa severa. General Erving

treba da preĎe delaver u trentonu i da spreči nemce da se povlače južno. General Kedvalader treba

da proĎe južno od trentnona i da napravi diveziju za britance da ne bi mogli da pomažu

nemcima.Vašington je planirao da se napadnu Trenton, Prinston i ako je moguće Brunsvik. Samo

vašingon uspešno prešao preko reke 25. decembra. I kreće na trenton sa severa sa Džon Salivenon i

Nejtanijem Grinom. Nemački general Ral ignoriše upozorenja da kolonisti mogu da napadnu.

Nakon napada na grad, pukovnik postavlja artiljeriju i otvara vatru, ok ostali oficiri Stiven, Glover i

Fermoy idu oko grada da odseču mogućnost za beg. General Ral opkoljen misli da ponovno

zauzimanje grada je jedini izlaz, pri tom pokušaju on biva teško ranjen i njegova vojska beži na

istok gde je opet odsečena i gde se predaje. Jedan od nekolicine ranjenih jeste poručnik Dzejms

Monro koji je krenuo u juriš na dva nemačka topa, i koji je 1817 postao peti američki predsednik.

Plašivši se britanskog kontra napada iz Prinstona , Vašington nareĎuje ponovni prelazak reke u

Pensilvaniju.

Bitka za Saratogu (Freeman's Farm)

Datum Petak, Septembar 19, 1777

Vreme 52`F, cloudy

Bitka za Saratogu (Freeman's Farm)

Lokacija Saratoga County, New York

Great Britain The US Colonies

Zaraćene

strane

Brunswick-Wolfenbüttel, Great Britain,

Hesse-Hanau United States

Vojskovođe General John Burgoyne

Benedict Arnold, Daniel Morgan,

Horatio Gates

Gubici

Snaga: 7200

Ubijeno: 140

Ranjeno: 370

Zarobljeno: 390

Snaga: 9000

Ubijeno: 60

Ranjeno: 260

Zarobljeno: 0

U decembru General Burgojn je sa britanskim ministarstvom rata napravio plan za kampanju u

1777 godini. Velika vojska pod njegovom komandom treba da ide do Albanija kod Jezera

Champlain I Dzordzije, dok drugi deo vojske pod Ser Henrijem Klintonom treba da napreduje ka

Hadsonu.

Istovremeno Pukovnik Beri St. Leger je hteo da napravi diveziju kod Oswego na Mohavk reci.

Saznavsi za taj plan Burgojn u Junu krece sa jednom od najbolje opremljenih vojski koja je

isplovila iz engleske.

Išavši ka jezeru Champlain , umesto da ide brodovima on ide kroz šumu gde je vojsci trebalo 3

nedelje da je saseču dok je nisu prošli. Ovo je dalo vreme Vašingtonu i kolonistima da ojačaju tu

svoju vojsku.

Na oko 4 milja od Saratoge , popodne 19. Septembra desno krilo engleske vojske pod Burgojnom

došlo je u sukob sa Gejtsom i Arnoldom. Sukob je trajao do svitanja , gubici na obe strane su bili

slični 500-600 ljudi, moral amerikanaca je se podigao jako jer su imali egal borbu sa jednom od

najjačih engleskih trupa

Nakon status quoa obe vojske jačaju svoju poziciju I utvrĎenja, ispaljujući topove jedni na druge.

Burgojn već sve nerozniji prema planu čeka pojačanje iz Albani sa juga..

MeĎutim Klintonov glasnik donosi informaciju da on napreduje ka Hadsonu da napadne američka

utvrĎenja da bih stigao do Albani .

Burgojn je precenio svoje resurse I početkom oktobra već se osećala nestašica svega. Indijanci I

KanaĎani su počeli da dezertiraju, dok se Gejtova vojska jačala dolazećim partiotama I milicijom.

Burgojn je sada imao manje od 6000 ljudi.

General Lincoln, sa 2,000 vojnika iz nove engleske, stiže u američki kamp 29-og septembra.

U Američkoj vojsci je bio poznati poljski General Kosciusko, koji je sada bio dobrovoljac u

Gejtsovoj vojsci.

Bitka za Saratogu (Bemis Heights)

Datu Utorak, Octobar 07, 1777

Bitka za Saratogu (Bemis Heights) Vreme 48F Oblačno

Lokacija Saratoga Okrug, New York

Velika Britanija Ujedinjene kolonije

Zaraćene

strane

Brunswick-Wolfenbüttel, Great Britain,

Hesse-Hanau United States

Vojskovođe General John Burgoyne

Benedict Arnold, Benjamin Lincoln,

Horatio Gates

Gubici

Snaga: 6600

Ubijeno: 300

Ranjeno: 370

Zarobljeno: 5900

Snaga: 6600

Ubijeno: 30

Ranjeno: 100

Zarobljeno: 0

Pa izdaja Arnolda I Čarlstaun,

Bitka za Jorktaun

Bitka za Jorktaun Datum Utorak, Oktobar 09, 1781

Weather ~49-60`F, vetar 7-20 čvorova

Lokacija Yorktown, Virginia

Velika Britanija Ujedinjene kolonije

Zaraćene strane Great Britain, Hesse-Kassel France, United States

Vojskovođe Lord Charles Cornwallis George Washington

Gubici

Snaga: 8980

Ubijeno: 309

Ranjeno: 326

Zarobljeno: 8007

Snaga: 20600

Ubijeno: 72

Ranjeno: 180

Zarobljeno: 0

Opsada Jorktauna 1781. bila je odlučujuća pobeda u kombinovanom napadu Američkih snaga predvoĎenih

Vašingtonom I francuskih snaga predvoĎenih generalom Ročembom (Rošembom) protiv britanskevojske

predvoĎene General Lord Kornvelisom. To je poslednja velika kopnena bitka u američkom

revolucionarnom ratu, gde je predaja Kornvelisove vojske naterala britansku vladu na Pariski mirovni

ugovor 1783.

1780 godine na Rod Ajlend stiže vojska od 5500 Francuza da pomognu amerikancima da oslobode okupirani

Njujork. MeĎutim francuski komandant ubeĎuje Vašingtona da je on previse dobro zabarikadiran sa 11000

Britanaca i Generalom Klintonom i da je bolje da napadnu jug, tačnije Jorktaun u Virdžiniji uz pomoć

Francuske mornarice koja je trebala da krene severno od Kariba . Nakon pobede francuske mornarice i De

Grasa kod Česapik zaliva oni su odsekli beg Kornvalisu, pa je opsada mogla da krene.

Francuski vojskovoĎa Lafajet je držao pod okupacijuom Jorktaun dok nije stigao Vašington. Do kraja

septembra vojska i mornarica su potpuno okruzile Kornvalisa.

Marš do Jorktauna je krenuo 19. Avgusta , i postao je kasnije u istoriji opšte poznat kao jedan

slavljenički mars u kome je bilo 4000 francuskih i 3000 američkih vojnika. On je krenuo u Nju

portu, Rod Ajlend, Vašinton je hteo da konačno odredište ostane tajna pa je slao lažne depeše koje

su stigle do Klintona i ubedile ga da će napasti Njujork.

Francuske i američke vojske su 2-4 septembar bile u Filadelfiji, kada su se vojnici pobunili i tražili

jednu mesečnu platu da nastave mars. Septembra petog stiže De Grasova mornarica, koji je

transportovala američku vojsku.

14 septembra Vašington stiže u Vilijamsburg -Viržiniju.

26. septembra severno od Česapik zaliva iskrcava se vojska od 7800 Francuza, 3100 milicije, i 8000

vojnika kontinentalne armije.

Bitka je bila jedna klasična opsada, u kojoj se iz dana u dan samo stezao obruč oko Kornvalisa. Posle

inicijalno prokopanog rova u kojem su bili stacionirani amerikanci i francuzi, višednevna topovska razmena

vatre je išla u prilog francuzima koji su imali jače i bolje topove od britanaca.

11.oktobra amerikanci kreću da prave drugi rov koji je sada dosta bliži samom utvrĎenju britanaca, dok 12.

Oktobra kornvalis šalje depešu da ne može još dugo da izdrži opsadu.

14. oktobra novi rov je bio na 140 metara od britanske vojske koje je stacionirana ispred , te večeri nije bilo

mesečine pa je opet naprepad mala britansko-nemačka vojska ispred poražena pod voĎstvom Vašingtona

iHamiltona i nemačkog francuskog pukovnika Colonel Wilhelm von Zweibrücken .

Oktobra 17.ujutru bubnjar se pojavio ispred utvrĎenja da ugovori predaju,pregovaranja su krenula

dan kasnije, izmeĎu 2 britanska oficira, 2 američka meĎu kojima je i Hamiltoni jednog Francuskog.

Kapitulacija je potpisana 19 oktobra, 1781. Brtianski vojnici postaju ratni zarobljenici, 8,000

vojnika 214 topova, 1000 musketa, 24 transportna broda, konji…

Kornvalis nije hteo da se sastane sa Vašingtonom i odbio je da prisustvuje ceremoniji

predaje,tvrdeći da je bolestan.

Brigadni general Čarls o Hara je predao svoji mač Rochambeau, koji je odbio i pogledao u

Vašingtona koje je takoĎe odbio i rekao da se da njegovom drugom u komandi Bendžamin

Linkolnu, koji je bio ponižen od britanaca u Čarstonu.

Zaključak

Aerikanci su u početku hteli samo da budud pravedno saslušani I reporezentovani u kraljevini,

meĎutim ne uspevši to oni su se pod pritiskom digli u otvorenu revoluciju. Tokom dobrog dela rata

, pogotovo u prvim godinama glavni cilj je bio opstanak vojske I mogućnosti da se predstave kao

prava revolucija a ne kao još jedna seljačka buna. Ako bi dovoljno dugo opstali , možda bi povukli I

druge velike sile u rat, kao što su I uradili uvlačenjem francuske , španije I holandije u rat, kao I

pobunjenika u indiji.

Kada bih mogao da izrazim moje mišljenje o tome šta bi bilo kad bi bilo. Ja mislim da bi britanci

mogli da pregaze amerikance vrlo lako da nisu samo veoma lako ulazili u glupe okršaje I da

protivnike nisu posmatrali kao jednu seljačku bunu, nego kao jednu vojsku u nastajanju sa odličnim

vojnim kadrom. Možda bi im za to trebalo još vojske koju bi dovukli iz afrike, australije, indije..ali

izgleda da ipak nisu hteli da po njima neke vrednije kolonije rizikuju zbog odbrane svojih severno

američkih.

može se reći da je I ovaj rat pomalo razorio tadašnju američku zajednicu koja je oept bila podeljena

na deo koji hoće samostalnost I deo koji je do samog kraja rata bio uz britance.