1. GVIDO BONATI 146 KONSIDERACIJA Beograd, 2013.

2. AstroRiznica www.astroriznica.com Z|w Ut| 3. AstroRiznica www.astroriznica.com a ovek nije mudar, on ne bi bio velianstveniji od drugih ivotinja, jer sve ivotinje dele sa njim sve druge stvari osim mudrosti. One sve ive, jedu, neke piju, a neke piju i jedu, one se mnoe, radjaju, rastu, uveavaju, smanjuju, stare, i umiru ba kao ljudi. Stoga, kroz mudrost, razumevanje i pamet, ovek je vredniji od svih ostalih ivotinja. A ako je mudrost ono to oveka ini dostojnim velianstvenosti, shodno tome e mudrost koja je uzvienija i mnogo vrednija i uzvienija nainiti oveka mnogo velianstvenijim i vrednijim i uzvienijim i pametnijim; i to je nauka budunosti, koja ne moe biti poznata osim putem nauke o zvezdama. Stoga je nauka o zvezdama velianstvenija od drugih nauka izuzimajui Prvu Filozofiju; niti se to moe znati niti razumeti u potpunosti osim putem nauke o zvezdama. Z|w Ut| D 4. AstroRiznica www.astroriznica.com va knjiica je namenjena prvenstveno za korienje u edukativne svrhe i njen sadraj se moe u celini ili delovima koristiti, tampati i umnoavati na bilo kom medijumu i distribuirati u internet prostoru za besplatno preuzimanje i razmenu, uz navoenje izvora. Nije dozvoljeno korienje ovog materijala ili njegovih delova u svrhe preprodaje i ostvarivanja profita. Ukoliko neko eli da koristi ovaj materijal u bilo koje druge svrhe osim navedenih, mora se obratiti autoru za dozvolu. 2013 oji Bojan. Sva prava zadrana kontakt@astroriznica.com http://astroriznica.com O 5. AstroRiznica www.astroriznica.com Uvod vida Bonatija koga je uveni pesnik Dante u svojoj Boanstvenoj komediji smestio u osmi krug pakla1, mi moemo smestiti u drutvo 10 najuticajnijih astrologa svih vremena. Bio je poznat i uticajan u svojoj rodnoj Italiji, ali i ire, a njegov rad je vekovima sluio drugim astrolozima kao nezaobilazno tivo u prouavanju astrologije. Bonati je roen poetkom XIII veka u Italiji. Godina roenja kao i godina njegove smrti nisu najpouzdaniji, ali se pretpostavlja da je roen oko 1207., a preminuo oko 1296. godine. iveo je i radio u vrlo burno vreme, kada je Italija bila uzdrmana politikim sukobima i ratovima, pa je bogatu praksu i veliku reputaciju stekao upravo zahvaljujui horarnim i elekcionim horoskopima, te politikim i vojnim predikcijama. Bio je savetnik brojnih uticajnih linosti meu kojima se navodi i kralj Frederik II. Svoje znanje, Bonati je izneo u svom velikom delu Liber astronomiae2 u kome je objedinio osnove astrologije i uputstva za analizu i davanje predikcija u natalnoj, horarnoj, elekcionoj i mundanoj astrologiji zasnovane primarno na uenju arapske astroloke kole. Lini peat je svakako utisnula njegova bogata astroloka praksa, to se posebno vidi u petom traktatu 146 konsideracija gde Bonati iznosi astroloke aforizme koji su veoma korisni i od velikog znaaja za svakog praktikanta astrologije. Bonatijeve aforizme je u XVII veku sa latinskog preveo Henri Koli3 i zajedno sa svojim mentorom i pooimom, Vilijamom Lilijem4, objavio pod naslovom Anima astrologiae or A Guide for Astrologers5. Do dananjih dana, ovaj naslov je doiveo nekoliko reizdanja, a pred vama se nalazi prevod prvog, Kolijevog. U Beogradu, avgusta 2013. oji Bojan 1 Osmi krug pakla ima deset rovova, gde je etvrti rov rezervisan za lane proroke, vraeve, magove i astrologe; onima koji se nalaze u tom rovu, glava je okrenuta za 180 tako da uvek gledaj unazad, u prolost, jer samo Bog ima prava da vidi budunost 2 knjiga o astronomiji 3 Henri Koli (Henry Coley, 1633-1695), engleski astrolog i matematiar 4 Vilijam Lili (William Lilly, 1602-1681), jedan od najboljih astrologa koje je Britanija dala, ija su dela i danas popularna ne samo u Britaniji, nego i irom sveta 5 Dua astrologije ili vodi za astrologe G 6. AstroRiznica www.astroriznica.com Dua astrologije ili Vodi za astrologe Konsideracije poznatog Gvida Bonatija Verno prevedene na engleski Prevedene i metodoloki sistematizovane u pravim rukama Najkorisniji i neophodan rad za sve Uenike i preporuen kao takav sinovima Umetnosti od Vilijama Lilija, uenika astrologije tampana za B. Herisa u Stationers Arms u Svitings Rentsu blizu Kraljevske Berze, 1676. 7. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com i Nadarenim ljubiteljima Umetnosti anije smo se nosili milju da revidiramo Uvod u Astrologiju, sada van tampe, i da ga obogatimo drugim izdanjem sa odabranim aforizmima, kako iz spisa drevnih tako i iz naeg sopstvenog dugogodinjeg iskustva, ali teina takvog posla, imajui u vidu nae godine i mnoge bolesti, uz obeshrabrenje sa kojim smo se ve sreli od strane nekih nezahvalnih osoba6, uinili su da ostavimo po strani (bar za sada) te namere. Ipak nismo mogli u potpunosti bez prilaganja neeg to moe voditi unapreenju Umetnosti i nagraivanju njenih vrednih uenika, pa znajui koliko je neophodno da konsideracije Gvida Bonatija koje slede i pripojeni im aforizmi, budu poznati i uzimani u obzir, to mnogi od naih nadarenih zemljaka nisu mogli da urade, jer su do sada jo opstajali na latinskom jeziku uz ostale radove ovih autora u velikim tomovima, koji se teko nabavljaju i previe su skupi da ih ovek kupi, mi smo ih stoga preporuili prijatelju da ih prevede same, to je on ispravno izveo jednostavnim smislenim jezikom, pa smo tako procenili da rad zasluuje naslov Dua astrologije koji smo mu dali, obuhvatajui sr i sutinu Astrologije, i mnogo odlinih stvari neophodnih da ih proue svi iskreni uenici koji praktikuju Umetnost da bi otkrili istinu a ne da se isprazno razmeu. Ne sumnjamo da e razumni sinovi i potovaoci Uranije7 imati velike koristi odavde, usmeravajui ih ka sigurnosti u davanju tumaenja u svim prilikama i da e im ova publikacija dati razlog da zahvale svom starom prijatelju. j||t _| Volton na Temzi 2. avgusta 1675. 6 Pretpostavlja se da je lili aludirao na kolegu Dona Gedburija (John Gadbury, 1627-1704) sa kojim je bio u zavadi 7 u grkoj mitologiji, Uranija, erka Zevsa i Mnemozine i unuka Urana, bila je muza zatitnica astronomije i astrologije R 8. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com ii Uvod eu8 onim stvarima koje pripadaju prosuivanju u pitanjima u Astrologiji, nalazi se est koje treba razmotriti9: - prvo, nacije i njihove naroite odlike. Drugo, dinastije i ureenje i poredak dinastija i kua. Tree, bogate i mone osobe, rukovoenja i poslovi. etvrto, u obzir se uzimaju pojedinci ljudskog roda. Peto, elekcije ili vreme podesno za zapoinjanje bilo kog posla ili poduhvata. esto, pitanja kako univerzalna tako i specifina, podesna i prilagoena potrebama. Ali pre svega postoje neke stvari koje je neophodno utvrditi: kao to je prikladan nain postavljanja pitanja, i razne druge stvari koje se moraju prouiti u razliitim prosuivanjima. U pogledu vrste konsideracija emo uzeti u obzir ne manje od stotinu etrdeset i est, iako je nemogue da se zadese ili tako utvrde sve skupa; ipak one sve zasluuju da se za njih zna, i bez njih Astrolog nikada nee moi da da pravo i upotpunjeno tumaenje. No, pre nego to ih pojedinano izloimo, bie prikladno rei malo o pravom nainu ili obiaju kako pitanje treba da bude postavljeno; jer prosuivanje o stvarima koje dolaze nije jednostavan zadatak, niti uistinu moe uvek biti precizno izvedeno; ali moemo doi blizu istini, i odstupiti od nje samo u nekom malom vremenskom periodu ili okolnostima; te potekoe nikako ne bi trebalo da nas odvrate od prouavanja i nastojanja da pribavimo onoliko znanja u tome, koliko su ljudski umovi sposobni; jer kako inferiornima upravljaju superiorni (u emu se svi slau )10, i zato to priroda i stanje takvih superiornih mogu biti poznati na osnovu njihovog kretanja, iji luk danas precizno ustanovljuju ueni u Astronomiji, mi odatle nesumnjivo 8 Obraanje Henrija Kolija itaocu, nisam uvrstio u prevod iz razloga to se Koli osvre na drugi deo ovog naslova u kome su izneti aforizmi jo jednog italijanskog astrologa, irolama Kardana (Girolamo Cardano, 1501-1576) . Poto ova knjiica obuhvata samo prevod Bonatijevih aforizama, nisam eleo da itaoci budu zbunjeni Kolijevim pominjanjem Kardanovih aforizama 9 Koli zapravo podsea na vanost hijerarhije u astrologiji koja podrazumeva 6 stepenova, poevi od najvanijih mundanih horoskopa nacija i njihovih drava, potom horoskopa dinastija i porodica (porodice Koli naziva kuama), preko horoskopa monih i uticajnih osoba, do niih stepenova koji obuhvataju individualne (natalne) horoskope, elekcione horoskope i na kraju horarne horoskope 10 Re je o osnovnoj podeli planeta na inferiorne (Mesec, Merkur, Venera) i superiorne (Mars, Jupiter i Saturn) prema poziciji u odnosu na Sunce u Kaldejskom planetarnom poretku M 9. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com iii moemo dospeti do vetine prosuivanja dogaaja koji slede, odnosno izjaviti ta e se desiti od takvih njihovih kretanja i kao posledicu predskazati budue dogaaje; jer ova umetnost ima svoja jedinstvena pravila i aforizme11 i svoj cilj u prosuivanju, to odbacuje primedbe onih koji kau da astrologija nita ne vredi; jer ona ne bi bila Umetnost, da nema svoja sopstvena pravila; ali da je ona Umetnost, mi smo dovoljno dokazali drugde, i isto je veinom potvreno; i njen cilj je davanje tumaenja kao to je gore pomenuto, izvedenih iz uticaja prenetih na inferiorne [stvari] kretanjem superiornih tela, i od njihovog kvaliteta na raun efekata u ili nad istim.12 11 Poetnici u astrologiji vrlo esto imaju obiaj da neke aforizme shvataju kao pravila, posebno one aforizme koji imaju neto negativniju notu, te ih doslovno preslikavaju na svoje natalne karte. Iako su svi aforizmi praktino potvreni kao valjani, nee u svakoj natalnoj karti imati znaenje koje nose. Drevni su to retko posebno naglaavali jer su se takve stvari podrazumevale. 12 Poslednja reenica je dopunjena iz prevoda Ben Dajksa (Book of Astronomy by Guido Bonatti, transl. Benjamin N. Dykes, The Cazimi Press, Golden Valley, Minnesota 2007,. str. 264), u nastavku e ovaj Dajksov naslov biti navoen kao skraenica BOA 10. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com iv Pregled sadraja pojedinanih konsideracija Gvida Bonatija 1. Razmatranje ta pokree oveka da postavi pitanje ....................................... 2. Smer kojim Pita treba da se povede kada odlazi Astrologu ......................... 3. Na koliko naina planete delaju meu inferiornima ....................................... 4. Uzroci koji pomau ostvarenje stvari ................................................................. 5. Na koliko naina se neka stanja Meseca se deavaju ....................................... 6. Jo jedan nain debilitacije planete ne mnogo razliit ..................................... 7. uvanje od onih stvari koje navode Umetnika na greku .............................. 8. Razumevanje koliko konsideracija treba koristiti ............................................ 9. Razmatranje pomagaa ili ometaa posla .......................................................... 10. Fiksne zvezde koje odmau ili pomau ............................................................. 11. Razmatranje malefika, ta signifikuju ................................................................ 12. ta benefici signifikuju ......................................................................................... 13. ta Sunce signifikuje ............................................................................................. 14. ta Mesec i Merkur signifikuju ........................................................................... 15. Kako planete ostavljaju trag na inferiorne ........................................................ 16. Da li e signifikator biti aflikovan bilo kojim malefikom ................................ 17. Da li e planete biti osloboene smetnji ............................................................. 18. Da li je planeta na uglu inferiornih ..................................................................... 19. Da li je Mesec u praznom hodu ........................................................................... 20. Da li e Mesec ili signifikator biti zdruen sa nekom planetom ..................... 21. Od koje planete se Mesec odvaja ......................................................................... 22. Kome dalje aplicira ................................................................................................ 23. Njegovo stanje dok se zdruuje ........................................................................... 24. Da li je planeta u svom padu ................................................................................ 25. Da li je planeta retrogradna ili stacionarna ........................................................ 26. Da li je stacionarna ili retrogradna ili direktna ................................................. 27. Da li su malefici signifikatori ............................................................................... 28. Da li je signifikator spor ........................................................................................ 11. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com v 29. Da li je Mesec u telesnoj konjunkciji sa bilo kojom planetom ......................... 30. Da li je signifikator ili Mesec napustio 29 stepeni znaka u kome je .............. 31. Kada jedna planeta aplicira konjunkciji sa drugom.......................................... 32. Ako je malefik signifikator, njegovo stanje ........................................................ 33. Da li je malefik signifikator .................................................................................. 34. Na emu utemeljiti tumaenje ............................................................................. 35. Da li je planeta u odgovarajuim znacima ......................................................... 36. Kada malefici signifikuju smetnje ....................................................................... 37. Da li su benefici signifikatori ................................................................................ 38. Ako su signifikatori kadentni ............................................................................... 39. Da li su signifikatori u recepciji ............................................................................ 40. Ako je malefik peregrin ......................................................................................... 41. Da li je malefik signifikator ................................................................................... 42. Da li je benefik signifikator ................................................................................... 43. Ako su benefici i malefici na zloudnim mestima ............................................. 44. Ako je signifikator u svojoj sopstvenoj kui ........................................................ 45. Da li su malefici na uglovima Ascendenta .......................................................... 46. Da li je signifikator benefik ili malefik ................................................................. 47. Da li je signifikator u svom svetlu [halbu] .......................................................... 48. Da li e zlo biti izbegnuto, ako je malefik signifikator ...................................... 49. Da li e jedan od malefika biti signifikator ......................................................... 50. Razmatranje Ascendenta ili Meseca .................................................................... 51. Da li je signifikator kadentan ................................................................................ 52. Kada tri inferiorne planete naputaju suneve zrake ........................................ 53. Da li je signifikator pod sunevim zracima ......................................................... 54. Da li je jedna od superiornih planeta na 12 udaljenosti od Sunca ................. 55. Da li je signifikator peregrin ................................................................................. 56. Da li signifikator predaje vrline bilo kojoj drugoj planeti ................................ 57. Da li je signifikator u VIII kui od Ascendenta .................................................. 58. Da li je signifikator fiksan u znaku u kome je .................................................... 59. Da li je signifikator 15 iza vrha ugla ................................................................... 60. Da li je signifikator u fiksnom, pokretnom ili promenljivom znaku ............... 61. Da li su vladar Ascendenta i Mesec sa Zmajevom Glavom ili Repom ........... 62. Da li je Mesec u praznom hodu ............................................................................ 12. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com vi 63. Da li je daleko od zdruivanja sa maleficima ..................................................... 64. Da li je u Raku, Biku ili Ribama ............................................................................ 65. Da li je vladar VII kue aflikovan ......................................................................... 66. Kada malefici prete zlom ....................................................................................... 67. Da li je blizu neka eklipsa ...................................................................................... 68. Da li je vladar VII kue osloboen u pitanjima o bolestima ............................. 69. Da li su signifikatori jednaki u pitanjima o putovanjima ................................. 70. Da li je vladar prenatalne sizigije na nekom od uglova od stvari za koju se pita ................................................................................................................................... 71. Gde se nalazi signifikator u karti .......................................................................... 72. Da li je pitanje o putovanju .................................................................................... 73. Da li signifikuje dobro ili loe ............................................................................... 74. Da li je planeta stacionarna pred retrogradnost ................................................. 75. Da li je Mesec aflikovan ......................................................................................... 76. Od koje planete je Mesec u separaciji a sa kojom se zdruuje ......................... 77. Da li su signifikator ili Mesec u opoziciji prema svojim domicilima .............. 78. Razmatranje znaka koji signifikuje pitanu stvar ................................................ 79. Razmatranje da li se signifikator ili Mesec zdruuju sa beneficima ili maleficima ...................................................................................................................... 80. U kom znaku je signifikator pitane stvari ........................................................... 81. Da li je signifikator u ugaonoj, sukcendentnoj ili kadentnoj kui .................... 82. Da li signifikator prima vrline bilo koje planete ................................................ 83. Da li su benefici i malefici jednako snani .......................................................... 84. Da li su benefici snaniji ........................................................................................ 85. Da li je Taka Fortune dobro ili loe postavljena ............................................... 86. Da li malefik podrava signifikatora ................................................................... 87. Razmatranje Novenarije Meseca .......................................................................... 88. Od koje se planete Mesec odvaja .......................................................................... 89. Razmatranje Dodekatemorije Meseca .................................................................. 90. Da li su vladari kua gde su Sunce i Mesec itd. orijentalni .............................. 91. Da li je Mars na uglu .............................................................................................. 92. Da li signifikator smrti aplicira signifikatoru Natusa ........................................ 93. Koje je vrste pitanje ................................................................................................. 94. Da li je signifikator kadentan ................................................................................ 13. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com vii 95. Da li su planete koje signifikuju pitanu stvar, uzajamno povezane ................ 96. Da li su signifikator i Mesec na uglovima ........................................................... 97. U kojoj klimi je postavljeno pitanje ...................................................................... 98. Da li e znaenje pitanja biti signifikovano konjunkcijom ili aspektom ......... 99. Kakav e biti ishod pitanja ..................................................................................... 100. Razmatranje benefinih fiksnih zvezda ............................................................. 101. Koja planeta je ubijajua ili ruilac ivota itd. .................................................. 102. Kako nai ta signifikuje ...................................................................................... 103. U kojoj kui je Taka Fortune .............................................................................. 104. Da li je signifikator u svojoj VII kui .................................................................. 105. Da li je unesreeni malefik u VII kui ................................................................ 106. Da li je usreeni benefik tamo ............................................................................. 107. Da li je Mars u II ili X kui ................................................................................... 108. Da li bilo koja planeta podrava dve kue ........................................................ 109. Da li je vladar V kue u VII kui, aflikovan ...................................................... 110. Da li je korpion u usponu .................................................................................. 111. Da li je Zmajev Rep u VII kui ............................................................................ 112. Ako je Devica u usponu ....................................................................................... 113. Da li je bilo koji malefik u IX kui aflikovan ..................................................... 114. Da li je benefik vladar VIII kue ......................................................................... 115. Da li su VIII kua ili njen vladar aflikovani ...................................................... 116. Koje su kue aflikovane ....................................................................................... 117. U kojoj kui je Zmajev Rep .................................................................................. 118. U kojoj kui je usreeni benefik ........................................................................... 119. Ako je vladar II kue u VII kui .......................................................................... 120. Da li je bilo koji od vladara III, IV, V, VI, IX, X, XI ili XII u VII kui ............. 121. Da li je Mesec u VIII kui ..................................................................................... 122. Da li je Taka Fortune na prvih 10 stepeni IV kue ......................................... 123. Da li su Sunce i Mesec u konjunkciji .................................................................. 124. Razmatranje signifikatora substancije ............................................................... 125. Opaanje znaka u usponu ................................................................................... 126. Da li je Merkur signifikator u roenju ............................................................... 127. Da li je na roenju vladar Ascendenta malefik ................................................ 128. Da li je Ascendent u znaku nalik ljudskom ...................................................... 14. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com viii 129. Da li je Mesec u opoziciji sa Suncem i sa maglovitim zvezdama .................. 130. Da li je Mesec sa Merkurom ................................................................................ 131. Da li su u Natalu mukarca luminari u mukim znacima .............................. 132. Da li je Mars telesno zdruen sa fiksnom zvezdom sopstvene prirode ....... 133. Da li su Blizanci ili Strelac u usponu .................................................................. 134. Da li su Mars i Venera u VI kui ......................................................................... 135. Da li su vladar Ascendenta i Mesec, Jupiter ili Venera na Ascendentu ........ 136. Da li su Sunce i Mesec u svojim egzaltacijama ................................................. 137. Da li je Merkur sa Saturnom ............................................................................... 138. Da li su u Natalu dva malefika u terminu IV kue .......................................... 139. U kojoj kui je Zmajev Rep .................................................................................. 140. Da li je signifikator slab ........................................................................................ 141. Koji darovi su obeani fiksnim zvezdama ........................................................ 142. Koji planetama ....................................................................................................... 143. Razmatranje metoda prosuivanja .................................................................... 144. Kada signifikatori ne pokazuju jasno svoje namere ........................................ 145. Da li je u dnevnim roenjima Regulus na Ascendentu ................................... 146. Razmatranje ko e uestvovati u vlasti sa signifikatorima ............................. 15. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 1 - Prva je, da opazi ta je to to osobu pokree da podnese ili postavi pitanje astrologu; gde moramo primetiti tri pokretaa: prvi, um, kada je ovek podstaknut svojim mislima i ima nameru da pita; drugi, superiorna i nebeska tela: pa tako su ona u to vreme utisnuta u stvar za koju e se pitati kasnije, ta e biti od nje; trei, slobodna volja, koja ga navodi na sam in postavljanja pitanja; jer, iako je um podstaknut da pita, to nije dovoljno, sem ako su superiorna tela u skladu sa tim; niti je takvo kretanje zvezda dovoljno, sem ako izborom svoje volje osoba zaista upita. Druga konsideracija je (kao to smo pomenuli ranije) metod ili nain koga mora da se pridrava svako ko pita astrologa; a to je, da kada namerava da dobije sud umetnika o stvarima koje su prole, sadanje ili budue, on mora, prvo, pobonog duha, da se moli Gospodu od koga potie uspeh svakog legitimnog poduhvata, da bi mu podario znanje o onim stvarima istine koje e reavati; i onda neka ode astrologu sa ozbiljnom namerom da dobije zadovoljenje u vezi neke odreene i izvesne dileme i to ne o beznaajnim prilikama, ili lakim iznenadnim emocijama, jo manje o stvarima podlim ili nezakonitim, kao to su mnoge neznalice radile; ve u stvarima od iskrene vanosti i onima koje su okupirale i uznemiravale njegov um tokom dana i noi ili due; osim kod iznenadnih dogaaja koji ne trpe odlaganje. Lilijeva beleka.13 Oni koji budu sledili ovaj trezveni pravac, nai e istinu u onome o emu e pitati kasnije; ali ko god uini suprotno, obmanjuje i sebe i umetnika; jer budalasti Pita moe navesti mudrog Odgovaraa da pogrei, to skandalizuje Umetnost meu lakomislenim ljudima, gde Astrologa ne treba kriviti, ve neukog, budalastog Pitaa. Trea je, da razmotri na koliko naina planete deluju na inferiorna tela u skladu sa razliitim kvalitetima njihovih kretanja; postoji esnaest razliitih naina takvog njihovog delovanja i uticaja u svim stvarima koje su, bilo u celosti bilo delimino, zavrene ili unitene. 13 Ova beleka je zapravo deo paragrafa u latinskom originalu koji je Koli izostavio u prevodu I II III 16. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 2 - etvrta je, da posebno razmotri ovih esnaest naina pojedinano i koji su pomoni uzroci koji pomau napredovanje stvari ka perfekciji i koji su [oni] koji unitavaju stvari nakon perfekcije. Sada, od ovih je prva Profekcija, ili napredovanje stvari ili u stvarima, koju su filozofi nazivali Alokohol14. Druga je izgon, koga zovu Aliber. Trea je konjunkcija ili reverzija, koju su zvali Alitifal15. etvrta je separacija, koju su zvali Alnikirat. Peta je prenos svetlosti, koji su zvali Anekad . esta je kolekcija, koju su zvali Algemei. Sedma je prohibicija, koju su nazivali Almana. Osma je recepcija, nazvana Alkobol. Deveta je prazan hod, nazvan Gastalkobal. Deseta je permisija, zvana Galalokir.16 Jedanaesta je vraanje ili davanje vrline ili dispozicije, zvana Alteat.17 Dvanaesta je povlaenje vrline, zvano Dalfa Alkoa18 Trinaesta je povlaenje ili odagnavanje dispozicije, zvano Dafarebit19 etrnaesta je snaga, Akoeva Petnaesta je debilitacija, Adirof esnaesta je stanje Meseca zvano Gnaimel ili Mesec pod loim uticajem; to drevni generalno dre za loe znaenje.20 Peta je, da razmotri, na koliko naina Mesec moe biti unesreen, kojih generalno ima deset, ali po mom miljenju jo sedam moe biti dodato, putem kojih se smetnje i tete deavaju u svim Pitanjima, Natalima, 14 Profekcije su drevna prognostika tehnika i danas vrlo popularna, koja se zasniva na principu progresiranja relevantnih faktora po sistemu jedan znak = jedna godina (helenistiki model), bez obzira na kom stepenu znaka se posmatrani faktor nalazi ili po sistemu pomeranja relevantnih faktora za po 30 (srednjevokovni arapski model) 15 Alitifal zapravo oznaava aplikaciju 16 Moe se prevesti i kao prihvatanje, doputanje. Prema Dajksu, kod Sahla se ovaj koncept povezuje sa recepcijama, dok kod drugih autora poputa Abu Maara ili Alkabitusa, ovaj koncept nije poznat kao zaseban (BOA, str. 267) 17 U Dajksovom prevodu, stoji samo vraanje vrline. Re davanje koju Koli upotrebljava, ovde nije upotrebljena u kontekstu klasinog predavanja dispozicije, ve u kontekstu vraanja kao davanje natrag 18 Koli je u prevodu upotrebio pogrean izraz jer je re o konceptu guranja tj. predavanja vrline. Predavanje vrline se deava kada jedna planeta aplicira drugoj iz znaka u kome ima puno osnovnog dostojanstva 19 I ovde je upotrebljen neadekvatan izraz jer je re o konceptu predavanja dispozicije, to se deava kada se aplicirajua planeta nae u dostojanstvima planete ka kojoj aplicira 20 esnaesto je stanje Meseca, koje su zvali khamalu l-qamar, to je zlo stanje i korupcija Meseca, ba kao to drevni spisi govore (BOA, str.268) IV V 17. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 3 - Elekcijama i bilo kojim delima. Prvi [nain] je, kada je Mesec spaljen, to jest pod sunevim zracima, koji broje od 15 stepeni od tela Sunca dok mu [Mesec] aplicira, do 12 stepeni udaljenosti od njega kada se udaljava od njega; i smetnja je vea kada ide ka Suncu nego kada odlazi od njega; jer, dok odlazi, kada doe na pet stepeni udaljenosti, za njega se kae da je pobegao, iako nije u potpunosti osloboen. Kao kada je groznica napustila oveka, za njega se kae da se oporavio, iako je slab i klonuo, jer je siguran sada da e opet povratiti svoje zdravlje. Drugi je, kada je on [Mesec] na stepenima svoje slabosti, a to je na treem stepenu korpiona, ili u bilo kom delu korpiona ili Jarca ili udruen sa bilo kojom planetom koja se nalazi u njegovoj ili sopstvenoj slabosti, kao kada bi bio sa Suncem, koje je u korpionu ili Jarcu, ili u svojoj odgovarajuoj slabosti, tj. u Vodoliji ili Vagi, tj. na devetnaestom stepenu ili u bilo kom delu Vage; ili ukoliko bi bio zdruen sa Marsom i on bude u Vagi ili Biku ili na dvadesetosmom stepenu ili u bilo kom delu Raka; i tako sa bilo kojom drugom planetom ili planetama.21 Trei je, kada je postavljen na bilo kom od spaljenih stepenova22, od kojih su najgori: onih 12 stepeni koji su pre stepena koji je direktno opozitan stepenu na kome je Sunce, gde god da se [Sunce] nae. etvrti je kada je [Mesec] u konjunkciji, opoziciji ili kvadratu sa bilo kojim malefikom, Saturnom ili Marsom, bez savrene recepcije; jer sa njom je ometanje manje, ali na svim drugim mestima to je veliko ugroavanje, kako u pomenutom aspektu tako i u telesnoj konjunkciji, osim jedino tamo gde malefik ima dva od svojih manjih dostojanstava, kao to Saturn ima na poslednja etiri stepena Ovna ili Blizanaca, od kojih u svakom ima termin i triplicitet; ili sa Marsom na poslednjih deset stepeni Riba, gde ima lice i triplicitet; i tako u bilo kom drugom znaku ili mestu.23 21 Re je o mestima izgona i pada. Mesec, kao i sve druge planete, oteen je kada je u svom izgonu ili padu. Ali, oteenje trpi i kada se zdruuje sa drugom planetom koja se nalazi u znaku njegovog izgona ili pada ili u svom sopstvenom 22 Nije re o spaljenom putu, ve o 12 pre egzaktne opozicije Meseca sa Suncem 23 Bonati ovde govori o moi recepcija. Kada se Mesec nae na mestu na kome malefici imaju dostojanstvo, oni mu tada nude recepciju i na taj nain ga ne oteuju previe, ak i ako je u pitanju neki od loih aspekata. No, da bi recepcija bila odgovarajua, Mesec se mora nai na mestu na kome malefik ima sedite, egzaltaciju ili kombinaciju dva manja dostojanstva odnosno triplicitet i lice, triplicitet i termin ili termin i lice. Vie o recepcijama moete proitati na http://astroriznica.com/o-recepcijama/ 18. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 4 - Peti je kada je sa Zmajevom Glavom24 ili sa Zmajevim Repom25, odnosno unutar dvanaest stepeni od bilo kog od njih, jer je to mesto gde je on pomraen. esti je kada je u Blizancima, koji su dvanaesti od njegove kue.26 Sedmi je kada je na kraju znakova, koji su svi termini malefika, osim poslednjih 6 stepeni Lava, koji pripadaju Jupiteru; ali na prvih osam [stepeni Lava], on je oslabljen jer su to termini Saturna.27 Ako se da primedba, da zbog istog razloga on mora biti oteen i kada se nae na prvih 6 stepeni Raka, jer su to termini Marsa, ja odgovaram ne, jer je Rak njegova sopstvena kua i najvee osnaenje. Osmi je kada je u VI, VIII, IX ili XII kui (nije u recepciji sa Ascendentom), ili zdruen sa bilo kojom planetom koja je u bilo kojoj od njih ili postavljen u III kui, jer je kadentna od uglova; ipak, poto je za istu reeno da je njegovo radovanje (odnosno da uiva tamo), on nije tamo aflikovan toliko koliko u drugim kadentnim kuama.28 Deveti je kada je izmeu petnaestog stepena Vage i petnaestog stepena korpiona, kojih 30 stepeni se zovu Spaljeni put. Deseti je kada je u praznom hodu, to jest, nije zdruen ni sa jednom planetom telesno ni aspektom, ili u takvom stanju kada ga zovu Divljim ili Naputenim, to jest, kada je na mestu na kome nema nikakav dignitet.29 Jedanaesti je kada je spor u kretanju, jer se tada moe uporediti sa retrogradnom planetom. Dvanaesti je, kada je u opadanju svetlosti, tako da nijedan njegov deo ili vrlo mali bude vidljiv, to se deava na kraju lunarnog meseca.30 24 Severni meseev vor 25 Juni meseev vor 26 Poto je Rak sedite Meseca, onda su prema sistemu kua = znak Blizanci XII kua 27 Odnosi se samo na Ptolomejevu tabelu dostojanstava. Ipak, Bonati je najee koristio Dorotejevu tabelu, osim kada je citirao samog Ptolomeja. Stepeni koje je ovde naveo nisu sasvim precizni, kada je re o Marsu, pogledajte Ptolomejevu tabelu radi uvida 28 Mesec je loe postavljen u kuama koje se ne vide sa Ascendentom, a to su upravo VIII, VI i XII kua. VI i XII kua su kadentne (padajue) to je dodatni hendikep za snagu planete. IX kua je kadentna kua i mada spada u red jaih kua, ona nije povoljna za Mesec jer se u toj kui raduje Sunce i ta kua je opozitna III kui u kojoj se Mesec raduje i gde ima vie moi 29 planeta se smatra divljom kada nema nikavog dostojanstva u znaku u kome se nalazi i kada u itavom znaku ne pravi nijedan aspekt niti konjunkciju sa drugim planetama 30 u pitanju je Mlad Mesec tj. konjunkcija Meseca i Sunca 19. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 5 - Trinaesti je kada je pod opsadom dva malefika koji ga oteuju.31 etrnaesti, ako je na Azimenskim stepenima. Petnaesti, kada je na Jamnim stepenima. esnaesti, kada je na Dimnim stepenima. Sedamnaesti i poslednji je kada je postavljen na onim stepenima koji se zovu tamnim. Da bi znao i razlikovao sve ovo, ima Tabelu obino u veini knjiga Astrologije.32 esta konsideracija, je da razmotri jo jedan nain na koji su planete debilitirane ili oslabljene i aflikovane, ne mnogo razliit od prethodnog, koji se realizuje na deset naina. Prvi je, kada je planeta kadentna od uglova ili od Ascendenta, tako da ih ne podrava.33 Drugi, kada je planeta retrogradna. Trei, ako su one spaljene odnosno unutar 15 stepeni pre ili posle Sunca; inferiorne planete su vie debilitirane, kada su iza Sunca, i manje kada su pred njim34, kada su direktne; ali kada su retrogradne obrnuto.35 etvrti, kada je bilo koja od njih u opoziciji , telesnoj konjunkciji ili kvadratu sa bilo kojim ili oba malefika bez recepcije. Peti, kada su pod opsadom malefika, tako da se odvajaju od jednog i zdruuju se sa drugim, bez savrene recepcije po seditu, egzaltaciji ili dva od manjih dostojanstva koji su termin, triplicitet i lice. esti, kada je planeta zdruena sa drugom u njenom izgonu ili padu, to jest, u opoziciji prema sopstvenom seditu ili egzaltaciji. 31 Mesec i bilo koja planeta, nalazi se pod opsadom malefika kada se odvaja od jednog malefika i prvu aplikaciju ostvaruje sa drugim malefikom, bilo da je re o aspektu ili konjunkciji. Postoji i opsada preko znakova, ali o tome ovde nije re 32 Tabela ovih stepenova se moe nai kod veine starih autora, a Lili je prilae u prvom delu Hrianske astrologije str.116 33 Pod podravanjem se podrazumeva pogled odnosno aspektni odnos koji obuhvata Ptolomejeve aspekte 34 Bonati ovde na neto drugaiji nain upotrebljava termine ispred i iza Sunca. Obino, kada kaemo da je planeta ispred Sunca mi je posmatramo kao da na horizontu izlazi pre Sunca, u skladu sa primarnim kretanjem neba. Meutim, Bonati je ovde koristio sekundarno kretanje, prema redosledu znakova, pa je tako planeta ispred Sunca ona koja se nalazi na kasnijem zodijakom stepenu u odnosu na poloaj Sunca. Isto tako, kada kae da je planeta iza Sunca, misli na to da je na ranijim zodijakim stepenima 35 Inferiorne planete imaju dve konjunkcije sa Suncem: jedna je kada prilaze Suncu u retrogradnom hodu, a druga je kada mu prilaze u direktnom hodu. U prvom sluaju su vie oteene. Vie o ovome na http://astroriznica.com/orijentalnost-i-okcidentalnost-planeta/ VI 20. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 6 - Sedmi, kada je zdruena sa planetom kadentnom od Ascendenta, ili se odvaja od planete koja je prima i zdruuje se sa drugom koja je ne prima. Osmi, kada je planeta peregrina, to jest, na mestu gde nema nikakvog dostojanstva; ili je jedna od superiornih planeta i sledi je Sunce ili je jedna od inferiornih i [ona] sledi Sunce.36 Deveti, kada je planeta sa Glavom ili Repom Zmaja, bez latitude. Deseti, kada planeta oslabljuje sebe samu, to jest, kada je u sedmoj kui od sopstvene, feralna ili bez recepcije. Ovo su ometenosti planeta koje uslovljavaju prepreke, odlaganja i nesree u Natalima, Pitanjima, Elekcijama itd.; sve sa kojima se valja dobro upoznati. Postoji jo nekoliko za koje deluje da ih je potrebno znati, ali da bih izbegao monotonost i konfuziju, ja u ih za sada izostaviti. Sedma konsideracija je, paziti na one sluajeve u kojima je Astrolog podloan tome da se prevari i pogrei; od kojih su ueni naveli etiri: Prvi, kada je Pita toliko luckast da ne zna kako da pita, niti ta eli. Drugi, kada je vreme za koje je slika37 izraena pogreno. Trei, kada Umetnik ne zna da li je Sunce prelo liniju Zenita ili je jo uvek na njoj: ili ispred ili iza nje. etvrti, kada su benefici i malefici jednake snage; u tom periodu ne bi valjalo primati nikakva pitanja. Ali, po mom miljenju, mogu biti dodata jo tri naina, na koje Astrolog moe pogreiti. [Prvi] Kada mu Pita doe da bi ga iskuao, ili da ga izigra, kao to mnogi ine, govorei: Hajde da odemo kod tog i tog Astrologa, i pitamo ga to i to, i vidimo da li e nam rei istinu ili ne. Ba kao to su Jevreji postavljali pitanja naem Gospodu Isusu Hristu, ne toliko da bi ih reili, koliko da bi ga iskuali i uhvatli u zamku. Drugi nain kada e Umetnik biti podloan greki je, kada Pita ne postavlja pitanje s ozbiljnom ili pribranom namerom, kao to neki ine kada sluajno 36 Re je o ulasku pod Suneve zrake. Poto su superiorne planete sporije od Sunca, njih Sunce sustie, posmatrajui prema pozicijama u znacima. Na primer, ako je Mars na 20 Ovna, a Sunce na 10 Ovna, Sunce kao bre sustie Marsa, dolazi mu iza lea, pa deluje kao da ga sledi 37 karta, slika neba VII 21. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 7 - sretnu Astrologa ili odu k njemu drugim poslom: i odjednom pomisle na neto i to pitaju, kao da je neto sporedno; gde je hiljadu prema jedan da e se greka dogoditi. No moe spremno rei: Kako bih mogao da znam da li je Pita doao sa ozbiljnom namerom ili samo da me iskua?. Na ta bih odgovorio, da se to ini vrlo nejasnim i tekim pitanjem koje treba dokuiti. Ali ovo sam esto iskusio i nalazio tanim, tj. gledao bih sat Pitanja i ako bi se Ascendent zadesio vrlo blizu kraja jednog znaka i poetka drugog, tako da se ini da je izmeu njih, govorio bih da ne pitaju ozbiljno, ili da su doli da me iskuaju; i mnogi su mi priznali da je bilo tano to to sam rekao i poeli su da misle da sam znao vie nego to su pre toga verovali. U takvim sluajevima sam imao obiaj da kaem :Molim te, prijatelju, nemoj me uznemiravati ako ne pita ozbiljno, jer sumnjam da e me obmanuti ne postavivi pitanje kako bi trebalo. Ipak, ako ti je zadovoljstvo da mi stvara nevolje, izvoli pruiti mi isto tako nadoknadu za moje muke; i odmah su odlazili, ako su nameravali da me obmanu. Jo jedan, tj. [trei] nain gde Astrolog moe pogreiti je, kada vladar Ascendenta i vladar sata nisu isti, niti istog tripliciteta, ili nisu iste vrste kao Ascendent, jer tada Pitanje nije radikalno, kao to sam esto nalazio u iskustvu. I ovo sam izdeklamovao, da bi ti mogao znati za koje osobe da se upusti u prosuivanje; jer, kao to neko38 ree: Ishod stvari je u skladu sa brigama Pitaa, i koliko doe iz nude, kao tuan, zamiljen, i u nadanju da si vet i zna kako da mu udovolji istinom o stvarima; u takvim sluajevima se moe bezbedno upustiti u pitanje. Osma konsideracija je, da obrati panju na to koliko je gorepomenutih naina ili pozicija neophodno koristiti i uzeti u obzir u prosuivanju koje ima da obavi; a ima ih trideset, odnosno, esnaest ometanja Meseca, deset drugih planeta kao to je reeno; i pored svega toga nekoliko radovanja planeta, kojih je etiri. 38 Dajks pretpostavlja da je re o Maalahu ili Sahlu (BOA str. 274) VIII 22. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 8 - Od kojih je prvo, kua u kojoj svaka planeta uiva, kao Merkur na Ascendentu, Mesec u III, Venera u V, Mars u VI, Sunce u IX, Jupiter u XI, Saturn u XII kui. Drugo, kada je planeta u znaku u kome uiva, kao Saturn u Vodoliji, Jupiter u Strelcu, Mars u korpionu, Sunce u Lavu, Venera u Biku, Merkur u Devici i Mesec u Raku. Tree je, kada su dnevne planete kao Saturn, Jupiter, Sunce i Merkur, u dnevnim kuama na istoku i orijentalne od Sunca blizu Horoskopa39; i none planete, kao Mars, Venera, Mesec i Merkur40 u nonim kuama na zapadu i okcidentalne od Sunca, naroito blizu vrha VII kue. etvrto je, kada su tri superiorna, Saturn, Jupiter ili Mars u mukim etvrtima koje se broje od vrha X kue do vrha Ascendenta i od vrha IV kue do vrha VII kue; i kada su enske [planete] tj. Venera ili Mesec u enskim etvrtima, koje su od vrha Ascendenta do vrha IV kue i od vrha VII kue do vrha X kue41. A u vezi Merkura, on uiva sa mukim planetama u mukim etvrtima, ali sa enskim planetama u enskim [etvrtima]. Deveta konsideracija je da zapazi razliite naine, kako dobro skrivene tako i vidljivi, dobre i loe, pomou kojih se stvari pomau ili ometaju u izvrenju ili ne izvrenju, a iji broj iznosi dvadeset i jedan. Prvi je najsnaniji tajni pomaga. Drugi je vrlo snaan tajni pomaga. Trei je snaan tajni pomaga. etvrti je slab tajni pomaga. Peti je vrlo slab tajni pomaga. esti je najslabiji tajni pomaga. Sedmi je najsnaniji otvoreni pomaga. Osmi je vrlo snaan otvoreni pomaga. Deveti je snaan otvoreni pomaga. 39 Ascendent, linija horizonta 40 Zbog svoje prirode, Merkur moe biti i dnevna i nona planeta, u zavisnosti od toga da li je orijentalan ili okcidentalan od Sunca; kada je orijentalan, tada je dnevna planeta, a kada je okcidentalan tada je nona planeta 41 Drugim reima, orijentalne odnosno muke etvrti neba obuhvataju XII, XI, X, IV, V i VI kuu; okcidentalne odnosno enske etvrti neba obuhvataju I, II, III, VII, VIII i IX kuu IX 23. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 9 - Deseti je slab otvoreni pomaga. Jedanaesti je slabiji otvoreni pomaga. Dvanaesti je najslabiji otvoreni pomaga. Trinaesti je najsnaniji tajni tetoina. etrnaesti je vrlo snaan tajni tetoina. Petnaesti je snaan tajni tetoina. esnaesti je slab tajni tetoina. Sedamnaesti je slabiji tajni tetoina. Osamnaesti je najslabiji tajni tetoina. Devetnaesti je najsnaniji otvoreni tetoina. Dvadeseti je vrlo snaan otvoreni tetoina. I dvadeset i prvi je snaan otvoreni tetoina. A sve njih emo razmotriti pojedinano, jer su tajna nad tajnama kojima se u prosuivakom delu astrologije42, drevni nisu bavili, niti su rekli bilo ta jasno o tome to bih mogao pronai, izuzev to je Hali43 izgleda to malo dodirnuo u svom izlaganju o dvadesettreem centilokvijumu Ptolomeja; niti verujem da su to ispustili iz neznanja, ve pre zbog nekorienja ili straha da e biti previe dosadni, ili da e opteretiti umove italaca ili slualaca. Jer, uobiavali su da prosuuju prema planetama u kuama i znacima, njihovoj snazi i debilitaciji, skupa sa Takom Fortune i nekolicinom drugih stvari. Ali ti treba u svom prosuivanju da razmotri, ne samo ono to su oni radili, ve i sve druge okolnosti koje moe; jer, kada izradi sliku, prvo treba da nae signifikatora stvari o kojoj se pita, ili se to namerava uraditi, i pogleda da li je bilo koja od fiksnih zvezda njegove prirode ili u njegovoj kui, ili njegovoj egzaltaciji, ili u konjunkciji s njim do u minut; jer e tada takva zvezda toliko pomoi signifikatoru, da e stvar biti postignuta i ostvarena, ak prevazilazei Pitaeve nade, i to je najsnaniji tajni pomaga. Jer, Pita se lako moe pitati kako se to realizovalo. 42 reenicu sam malo izmenio u odnosu na Kolijev prevod da bi imala adekvatnu povezanost na narednom 43 esto Bonati kao referencu navodi Abu Ali al Hajata, koga skraeno naziva Hali. Meutim, u originalu ne stoji Hali, nego Ali to je skraeno ime drugog arapskog astrologa - 'Ali ibn Ridwan (BOA str. 277) 24. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 10 - Sada, ako bi ista zvezda bila na istom stepenu kao i signifikator, od jednog minuta do 15 minuta pre njega ili 5 minuta posle njega, jo uvek bi mu pomogla, ali ne tako mnogo. I to zovemo vrlo snanim tajnim pomagaem; ali, ako bi bila sa njim na istom stepenu, ali na udaljenosti veoj od 16 minuta, a unutar 50 minuta, donekle bi pomogla, ali manje; i to nazivamo u pozitivnom smislu samo snanim tajnim pomagaem. Ako bi bila na istom stepenu sa signifikatorom, na mestu gde on ima dva svoja manja dostojanstva, na potpuno istom minutu, ili unutar 16 minuta, pomoi e mu jo manje, i to je onda slab tajni pomaga; od 16 minuta do 50 minuta jo manje, i tada je to slabiji tajni pomaga; ali, ako bi bila sa signifikatorom na mestu na kome on nema nikakvog dostojanstva, i tada bi jo uvek pomogla, ali neosetno; i to zovemo najslabijim tajnim pomagaem. Slino moemo rei i za suprotne stvari koje tete, osujeuju ili ometaju posao. Jer ako je neka planeta, koja je signifikator bilo ega, na mestu na kome nema nikakvog dostojanstva, a spaja se sa jednom od fiksnih zvezda suprotne prirode, to e je oslabiti i stvar nee biti realizovana, mada se inae u ostatku Slike to moe initi nemoguim; pa tako, usled nedostatka panje, Umetnik esto gubi ugled, i navlai sramotu na samu Umetnost meu neukima i to je najsnaniji tajni tetoina; a ako je ista zvezda udaljena vie od 16 minuta od signifikatora, oslabie ga, ali sveukupno ne tako mnogo; stoga se tada moe nazvati samo vrlo snanim tajnim tetoinom. I tako nanie kroz sve stepene na isti nain na koji smo rekli o uticajima pomonika ili pomagaa. ~ O pojedinanom dvadesetjednom vidu, koji su najsnaniji pomagai itd. a koji najsnaniji ometai ~ Nekoliko vidova ranije pomenutih treba ovako poznavati i razlikovati: najsnaniji otvoreni pomaga ili uzronik pomoi je, kada je planeta koja je signifikator stvari u sopstvenoj kui44, na vrhu ugla do u minut, direktna, brzog kretanja, u recepciji i osloboena svake aflikcije i ometanja; to se najree deava. 44 nije re o mundanoj kui, nego o znaku u kome je planeta u svom seditu. Na mnogo mesta u ovom naslovu, to je bilo sasvim uobiajeno u starijim tekstovima, re kua se zapravo odnosi na sedite 25. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 11 - Vrlo snaan otvoreni pomaga je signifikator u svojoj kui45 ili egzaltaciji, na uglu unutar jednog ili dva stepena od vrha, osloboen ometanja i u recepciji, to se vrlo retko desava. Snaan otvoreni pomaga je signifikator na uglu, u svojoj kui46 ili egzaltaciji, unutar tri stepena pre ili pet stepeni nakon ugla. Slab otvoreni pomaga je tamo gde je planeta u dva svoja manja dostojanstva na uglu unutar 5 stepeni pre ili 15 stepeni nakon vrha; ili je u svojoj kui ili egzaltaciji, u sukcedentnoj kui osloboena aflikcija. Slabiji otvoreni pomaga je signifikator u svojoj kui ili egzaltaciji, ili u dva svoja manja dostojanstva, ali u kadentnoj kui Slike, ipak podravajui Ascendent47. Najslabiji otvoreni pomaga je signifikator u nekom od svojih velikih dostojanstava ili u dva svoja manja dostojanstva, koji ne podrava Ascendent; ili je u jednom od svojih manjih dostojanstava, ali ga podrava, ili se zdruuje sa planetom koja ga podrava i ima neko dostojanstvo tamo.48 Najsnaniji otvoreni tetocina je signifikator na mestu gde nema nikakvo dostojanstvo, niti uivanje, niti je primljen49, pod opsadom dva malefika, kadentan od ugla i od Ascendenta, a jo je gore ako je zdruen sa bilo kojom od Fiksnih zvezda tetne prirode, itd. Moe biti drugih takoe pomonih i ometajuih uzroka, pored ovih koje smo pomenuli, i isto tako otvorenih i tajnih, koji proizlaze od konjunkcija planeta i njihovih aspekata, suvie monotonih za razmatranje ovde. Niti u opirnije govoriti o svim onima ranije pomenutim, ali te uveravam da e ova deveta konsideracija, paljivo razmotrena, biti od velike koristi u nalaenju istinitog i opreznog suda; naroito ako uvek marljivo dri Mesec na oku; jer, 45 seditu/domicilu 46 sedite 47 pod podravanjem Ascendenta podrazumeva se da su kua i Ascendent povezani Ptolomejevim aspektom. Kadentne kue su III, VI, IX i XII, a Ascendent podravaju (vide aspektom) samo dve kue III kua koja ga podrava sekstilom i IX kua koja ga podrava trigonom. VI i XII kua ne podravaju Ascendent jer ne mogu biti povezani Ptolomejevim aspektom 48 jedan od principa izbegavanja averzije, kada ugaona ili sukcedentna planeta aplikaciono aspektuje i signifikatora i Ascendent, omoguavajui na taj nain signifikatoru da se povee sa Ascendentom. Jedno od Maalahovih horarnih pravila u vezi odabira signifikatora pitaa 49 nije u recepciji 26. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 12 - on od svih planeta ima najveu slinost i korespondenciju sa inferiornim stvarima, i uopteno i specifino: jednako sa raznim vrstama, kao i sa njihovim pojedincima; sa vetrovima; on prenosi svoje dnevne uticaje koje proizvodi u svim stvarima ovde i este revolucije50 kroz Elemente i elementarna tela, na raun blizine svoje orbite Zemljinoj i manjeg kruga od bilo koje druge planete; tako da izgleda da je Posrednik izmeu Superiornih i Inferiornih tela. I tako vidimo kako se u toku Mladog Meseca, pokazuje sitnim i tankim, i malim ali nakon toga se njegova svetlost postepeno uveava, sve dok itav deo njegovog tela okrenut nama ne bude ispunjen sjajem; a potom ponovo opada u malim stepenima, dok potpuno ne nestane. Isto tako je sa svim telima, koja su od stvari Racionalnih, Iracionalnih i Vegetativnih, kao to i ljudi rastu dok ne dostignu svoj odreen stas, a potom se srozavaju i opadaju sve dok se njihov ivot ne zavri; i tako sa svim ostalim stvarima. Zato je neophodno uzeti Mesec u razmatranje kao signifikatora u svakom Pitanju, Natalu, Poduhvatu i Poslu, gde bi njegovo dobro stanje ukazalo na dobro stanje stvari; i obrnuto. Jer, njegova vrlina i mo su takvi i toliko veliki da, ako su vladar Ascendenta ili drugi signifikator pitanja toliko slabi i aflikovani da ga ne mogu realizovati kako bi valjalo, a on51 je snaan, onda e uprkos svemu biti zavreno. Jer, on je Uitelj svih stvari; donosilac uticaja svih planeta i neka vrsta "posrednika" meu njima, prenosei njihove vrline od jedne do druge, primajui dispoziciju jedne planete i prenosei je do druge. I neki su mislili da on to ini u svakom trenutku, a takvog je misljenja bio Tirant Cilinije de Romano, tj. da, kada se odvoji od jedne planete, on uzima njene vrline i prenosi ih do druge, predajui ih prvoj s kojom se sretne. A neki su umislili i da je Zael52 rekao isto; ali, njegovo miljenje apsolutno nije bilo takvo; jer, on je verovao da Mesec nosi ono to mu je predato; ali da mu nije tako dato ili predato, ne bi imao ta da 50 kruenja 51 Mesec 52 Skraeno ime za pozantog arapskog astrologa Sahl ibn Bishr-a 27. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 13 - nosi; s tim se slaem. Jer, kada je Mesec zdruen s bilo kojom planetom koja ga prima, onda ta planeta predaje svoju dispoziciju njemu koji je nosi sa sobom i predaje onoj planeti s kojom se prvom sretne, u bilo kom svom dostojanstvu53, a ne nekoj drugoj; shodno onom Aforizmu: "Planeta ne daje nita na mestu na kome nita ne obeava." Deseta konsideracija je, da oprezno pogleda koje Fiksne zvezde mogu ili pomoi ili omesti stvari u pitanju; jer one esto imaju veliku mo, i ponekad navedu Astrologa na greku; i neka Umetnik obavezno razmotri poloaje Fiksnih zvezda, jer su one u sadanjem dobu paljivo svedene. Jedanaesta konsideracija je da opazi malefine planete i ono to signifikuju; jer, Saturn i Mars su prirodno loi, Saturn zbog vika hladnoe, a Mars zbog vika toplote; ne da je ijedan od njih uistinu topao ili hladan, ve prividno; a to su njihovi uticaji. I tako oni oznaavaju zlo i tetu i ometanje, osim ako primaju signifikatora ili Mesec, preko kue54, egzaltacije ili dva njihova manja dostojanstva55; ili ako su sami signifikatori; jer e tada zauzdati svoje zlo i nee oslabiti ili omesti onog koga primaju, kakvim god aspektom da ga podravaju; ali, ako ne primaju56, njihovo se zlo uveava; i utoliko vie ako su u opoziciji ili kvadratu; jer, preko sekstila ili trigona, teta je manja. Meutim, Zael izgleda kae da nesrene planete ostavljaju po strani ili obuzdavaju svoje zlo, kada su u trigonu ili sekstilu; ali smisao toga je da one tada nisu toliko nasilne, a ne da je njihovo zlo u potpunosti otklonjeno. Dvanaesta konsideracija je, da pogleda benefike i vidi ta oni signifikuju; jer, Jupiter i Venera su benefici po prirodi, a kako su umereni, kae se da su bez ikakvog zla, poto ne povreuju 53 Bonati je smatrao da planeta koja predaje dispoziciju ili daje recepciju mora biti u nekom svom dostojanstvu 54 domicila, sedita 55 osnovno pravilo o recepcijama kae da planeta moe da primi drugu samo ukoliko je ona u njenom domicilu ili egzaltaciji ili u dva manja dostojanstva tj. u triplicitetu i terminu, triplicitetu i licu ili terminu i licu 56 ako ne primaju drugu planetu odnosno ako ne daju recepciju X XI XII 28. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 14 - nikoga, osim tu i tamo sluajno;57 a to je mimo njihove namere i korisnosti, pa se uvek trude da pomognu i sebi i drugima, bilo da ih primaju ili ne; ali, mnogo je bolje ako ih primaju; a njihov trigon ili sekstil je bolji i mnogo povoljniji nego njihov kvadrat, a njihov kvadrat od njihove opozicije. Trinaesta konsideracija je, da razmotri Sunce i njegove signifikatore, jer se i ono smatra benefikom, i to ma kojim da je aspektom podrano, osim opozicijom; ali, preko konjunkcije postaje malefino, jer tada ini svaku zvezdu58 koja je u konjunkciji s njim, spaljenom i unesreenom; osim kada je ista u srcu Sunca59, gde je svaka zvezda ojaana. etrnaesta konsideracija je, da pripazi na Merkura i Mesec, s kojim su planetama povezani; poto e oni deliti signifikacije sa onim planetama s kojima su zdrueni, jer su promenljive prirode. Petnaesta konsideracija je, da u globalu razmotri nekoliko naina pomou kojih planete prenose uticaje na inferiorne stvari, a ima ih dva, jedan dobar i drugi lo; jer, benefici imaju mo da utiskuju dobro prirodno, a malefici po prirodi zasipaju loim uticajima; tako se moe nadati dobrom, kad god vidi benefike; a kada vidi malefike, strahuj od nevolje, osim ako same nisu obuzdane kao to je prethodno reeno. esnaesta konsideracija je, da primeti da li je planeta koja je signifikator bilo ega, aflikovana bilo kojim malefikom; to se deava kada jedan od njih baca svoje zrake prema zracima takvih signifikatora, prema veliini njihovih orbisa; i dokle god su tako njegovi zraci ili svetlost pod zracima malefika, za takvog signifikatora se kae 57 kada se nau u ulozi sluajnih malefika 58 Planetu. Ovaj izraz gde se planeta naziva zvezdom, potie jo iz rane helenistike astrologije gde su sva tela koja sijaju na nebu nazivana zvezdama i bila su grupisana kao zvezde stajaice (fiksne zvezde) i zvezde lutalice (planete) 59 Kazimi ili srce Sunca pozicija u kojoj je planeta u konjunkciji sa Suncem ali nije udaljena od njega vie od 17 lunih minuta, jer u suprotnom postaje spaljena. Helenistiki astrolozi su dozvoljavali itav stepen, meutim, u praksi se taj iri orbis nije pokazao valjanim XIII XIV XV XVI 29. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 15 - da je oteen, ometen ili aflikovan, sve dok ga malefik ne napusti; a Zael kae: "Nakon to tetna planeta napusti planetu koju je aflikovala ceo jedan stepen, bie reeno da ga se planeta oslobodila." Ali, ja radije mislim da, nakon to je malefik napusti jedan minut, za nju se moe rei da je slobodna i izuzeta, jer je nakon toga on moe samo plaiti. Istina je da on podstie vei strah kada je napusti samo jedan minut, nego kada se udalji ceo stepen; no ipak, ak i tada je to ona vrsta straha koja nije u potpunosti bez nekog traka nade. Kao kada neko ko namerava da ide u boj, pita da li e se iz njega vratiti sigurno i bezbedno ili ne? I Ascendent je na 13 stepeni Blizanaca, a Merkur na 7 stepeni i 54 minuta Vodolije, u IX kui zdruen sa Saturnom, koji je isto tako u Vodoliji na 7 stepeni i 53 minuta, tako da je Merkur odvojen od Saturna, koji je vladar kue smrti60, jedan minut; mada se ini da je on mogao umreti u tom angamanu na raun konjunkcije, i bio u opasnosti od smrti i nekoj vrsti oajnikog straha da e ga neprijatelji ubiti i da e ga progoniti toliko da se inilo da nee biti sposoban da im umakne, i da e im esto biti nadomak, on e na kraju pobei od njih i umai im; ak izvan svojih nadanja; a sve to jer je Merkur u separaciji od Saturna; a Zael je rekao: "Ako bi malefina planeta koja ometa bilo koji posao, bila kadentna od Ascendenta tako da ga ne podrava, ona ne bi mogla stvarno omesti stvar, ve bi samo u osobi o kojoj je re, rodila uas i strah u vezi toga. Sedamnaesta konsideracija je, da pogleda da li je planeta koja je signifikator, sigurna i prosperitetna, osloboena bilo kakve aflikcije malefika i da li jedan od benefika baca svoje zrake ili svetlost na zrake takvog signifikatora; jer e tada biti reeno da je ta planeta sigurna i zatiena sve dok se benefik ne odvoji u razmaku od jednog minuta, i signifikuje zavretak stvari. Ali, nakon to je proe jedan minut, nee biti perfekcije ili postignua61; jer to samo poveava nadu; kao (to smo rekli) da malefik u slinom sluaju ne 60 VIII kua 61 U veini horarnih pitanja (zavisno od vrste), ispunjenje nekog pitanja je prikazano aplikacijom signifikatora. im su signifikatori u separaciji, to ne vodi ostvarenju XVII 30. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 16 - moe da uradi nita osim da stvori strah62. tavie, to je takva nada u koju e Pita verovati i zamiljati se u njoj kao da je sigurna; ali, ne bez neke sumnje. Kao na primer: postavljeno je pitanje o nekom znaajnom i tekom poslu, da li e se obaviti i biti ostvaren ili ne? I 17 stepeni korpiona je u usponu63, i Mars je na 12 stepeni 13 minuta Bika, i Venera je na 12 stepeni i 14 minuta Jarca, tako da je Venera zdruena sa Marsom trigonom, i prima ga u svoju kuu64, koji isto tako prima nju u svoju egzaltaciju; i tako Pita misli, i svi drugi kojih se tie veruju, da e se to postii65 tim aspektom savrenog prijateljstva; u tim pohvalnim nadama oni opstaju dok Venera ne napusti aspekt s Marsom ceo jedan stepen; ipak na kraju, od posla ne biva nita, jer je Venera napustila Marsa jedan minut u vreme postavljanja pitanja. Ipak, stvar se u takvom sluaju eventualno moe ostvariti, ali ne bez izuzetnog napora i nevolja. I ovde slino Zael potvruje: "Ako je benefik kadentan od Ascendenta, tako da ga ne podrava, to samo istie sjajne nade, ali nikada ne ostvaruje posao." Osamnaesta konsideracija je, da zapazi kada je neka planeta na uglovima malefika66, osim ako je tu primaju, za nju e se rei da je u loem stanju, i u kripcu i nevolji; poput oveka koga je neko napao; koji ima mnoge s kojima se mora boriti, a nikog da mu pomogne i stane na njegovu stranu; ili kao neko ko se upinje nasuprot toku, ili upada u duboku vodu, a ne zna kako da pliva; a ipak, uzdajui se u svoje ruke i noge, moe doi do obale i izbaviti se; mada se to retko deava. Kae se da je neka planeta na uglovima malefika, kada malefik ili nesrena planeta, tj. Saturn ili Mars, jeste u jednom znaku, a druga planeta je u etvrtom, sedmom ili desetom od njega: kao kada bi Mars bio u Ovnu, a Merkur u Raku, Vagi ili Jarcu, za njega bi se reklo da je na njegovom uglu. 62 Vidi prethodnu konsideraciju 63 Na Ascendentu 64 Mars je u seditu Venere, pa ga ona prima u svojoj kui tj. domicilu 65 da e se posao obaviti 66 kada se nae u etvrtom, sedmom ili desetom znaku od mesta na kome je malefik XVIII 31. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 17 - Shvati isto i za njihovu telesnu konjunkciju. Ali, ako postoji recepcija, on ne aflikuje; jer, recepcija smanjuje svako zlo, kao to smo ranije rekli. Devetnaesta konsideracija je, da pogleda Mesec, da li je "u praznom hodu", jer tada to signifikuje smetnju za predmet pitanja; ono se nee dobro zavriti, niti ostvariti; ve e Pita biti prisiljen da odustane uz sramotu i gubitak. Dvadeseta konsideracija je, da opazi li su Mesec ili signifikator zdrueni sa bilo kojom od planeta, jer odatle mora izvesti svoj sud o tome ta e se verovatno desiti u poslu. Stoga, primeti da li ih planeta s kojom se Mesec ili signifikator zdruuju, prima; jer, tada e kraj biti dobar i vredan hvale; i stvar e biti postignuta sa uspehom, ako je primalac benefik.67 Ali, ako nema recepcije, a Mesec ili signifikator daju vrline toj planeti, stvar e i dalje biti ostvariva. Meutim, ako je to malefik, premda mu ne daju vrlinu68, bez recepcije se ipak nee ostvariti; ali uz recepciju, ako [planeta] nije aflikovana, to signifikuje dobar kraj stvari, mada ne bez mnogo truda i zamora. Dvadeset i prva konsideracija je, da vidi od koje se planete Mesec odvojio, jer to signifikuje ono to je u prolosti posla: kao to je od benefika bilo dobro, tako od malefika loe.69 Dvadeset i druga konsideracija je, da primeti s kojim je planetama Mesec sada zdruen, jer to oznaava ono to sada postoji; i odatle mi moramo prosuditi o sadanjem stanju stvari. 67 planeta koja poslednja prima dispoziciju postaje nosilac konanog ishoda u pitanju 68 Ali ako je malefik, ak i ako mu Mesec ili signifikator predaju dispoziciju, i bez intervencije recepcija... (BOA, str. 285) 69 drugim reima, planeta od koje se Mesec odvaja, opisae prole dogaaje u vezi pitanja, pa ako se Mesec odvaja od malefika opisae nesrene okolnosti, a ako se odvaja od benefika, srene. XIX XX XXI XXII 32. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 18 - Dvadeset i trea konsideracija je, da pogleda s kim se Mesec sada zdruuje70 (ili pravi aplikacioni aspekt), tako da njegova konjunkcija jo nije dovrena, jer to signifikuje ono to dolazi. Stoga, ako treba da prosudi o stvari koja se jo nije [ostvarila], ali postoji nada da e biti ostvarena, onda je neophodno da pogleda s kim se Mesec dalje povezuje71; i na osnovu njegovog znaenja, prosuditi o dobru ili zlu. Dvadeset i etvrta konsideracija je, da opazi da li je planeta koja je signifikator u svom padu, jer to tada uzrokuje smetnju svemu to je time oznaeno, i nevolju i tugu zbog toga; i ako je pitanje o zatvoru, gde se Pita plai da e ga dopasti, to signifikuje da e biti zatvoren u njega uz bruku i tetu; a ako se pitanje tie nekog ko je ve u zatvoru, to signifikuje zatoenitvo i vie nesree nego to veruje. Dvadeset i peta konsideracija je, da li je planeta koja je signifikator retrogradna ili stacionarna pred retrogradnost, jer tada oznaava podvale i tetu, neslaganje, protivrenost i nazadovanje uz tetu; ipak, ako je stacionarna, nije tako loa kao kada je retrogradna. Jer, ono prethodno o teti oznaava sadanjost i postojee stanje. Ali stacionarnost obeleava ono to je prolo i gotovo.72 Dvadeset i esta konsideracija je, da li je Signifikator u svojoj drugoj stanici, to jest pred direktnost; jer to takoe signifikuje ometanje i zlo koje je bilo i prolo; ipak, neki kau da je ova druga stanica jednako dobra kao i direktnost: mada se to samo tako kae, kao kada za nekog ko je bio bolestan i poeo da se oporavlja, kaemo da je dobro i zdravo, to nije sasvim tano, ali je blizu toga; jer kao to prva stanica nije toliko loa kao retrogradnost, tako ni druga stanica nije toliko dobra koliko direktnost. 70 ovde se misli na konjunkciju 71 koja je prva sledea aplikacija Meseca 72 Ali stacionarnost ne signifikuje toliko zla kao retrogradnost, jer retrogradnost signifikuje postojee zlo, i prolo zlo koje je jo uvek prividno prisutno, i budue zlo koje je ve u procesu nastajanja (BOA, str.286) XXIII XXIV XXV XXVI 33. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 19 - Dvadeset i sedma konsideracija je, da li su malefici signifikatori bilo ega; jer, ako signifikuju nesreu, zlo e biti mnogo uveano, a ako [signifikuju] dobro, ono e biti mnogo umanjeno, ublaeno, nepotpuno i oteano; tako e osoba retko imati u vidu obavljen posao, osim ako oni sluajno nisu u vrlo dobrom stanju i odlino postavljeni. Dvadeset i osma konsideracija je, da li je signifikator sporog kretanja, jer tada odlae ostvarenje; pa ako je na poetku neega73, odlae ga, tako da e jedva biti ikad zavreno; povrh toga, sve napreduje sporo, gde su signifikatori postavljeni u Strelcu, Jarcu, Vodoliji ili Ribama74 ili su njihovi vladari, bilo da su sporog kretanja [ili ne]; u Ovnu ili korpiji nisu ba toliko spori. U Lavu ubrzavaju posao; jo vie u Biku ili Vagi; ali najvie u Blizancima ili Devici. Dvadeset i deveta konsideracija je, da li je Mesec zdruen sa bilo kojom planetom telesno ili aspektom, egzaktno u minut; jer signifikuje trenutno stanje stvari; od tog momenta, pogledaj s kojom narednom planetom se spaja, jer e ona biti signifikator svega to e se desiti s tom stvari; kao to je poslednja planeta s kojom je prethodno bio spojen, predstavljala ono to se ve desilo, kao sto je ve pomenuto. Trideseta konsideracija je, da opazi kada planeta koja je signifikator, ili Mesec, naputa dvadesetdeveti stepen znaka u kome je i dotie trideseti75, a naroito ako je prela jedan 73 Poetak nekog posla, poduhvata 74 Nabrojani znaci su domicili sporih planeta, Jupitera i Saturna, pa iz tog razloga, sve to oni signifikuju odvija se sporije u odnosu na ono to je signifikovano brim planetama i njihovim domicilima 75 Vrlo esta greka se javlja kod praktikanata kada je re o rednim brojevima. Svaki znak ima 30 stepeni i svaki znak poinje prvim stepenom, a zavrava tridesetim stepenom. Ne postoji nulti stepen, kao to neki istiu, ve postoji nula stepeni. Treba obratiti panju na tu vrlo bitnu razliku. Tako svaki znak poinje prvim stepenom koji se prostire od 0 do 059. Ako na primer imamo planetu na 17 Ovna, ispravno je rei da se ona nalazi na sedamnaest stepeni Ovna ili na osamnaestom stepenu Ovnu XXVII XXVIII XXIX XXX 34. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 20 - minut tog stepena; jer, tada ona nee imati snagu u tom znaku, ve u narednom; tako da, ako je isprva signifikovala bilo kakvo zlo, ona nee nakoditi osobi ili stvari vie nego obruavanje kue nakon to ju je ona ve napustila; ili [kao] kada je jednom nogom na pragu, a iza nje je neko ko je gurne napolje, pa se zgrada potom srui. A, ako signifikuje bilo kakvo dobro, osoba nee imati vie koristi do onaj ko rui gnezda ptica, i samo dodirne perje u njihovom repu, ali nikada ne uhvati njihova tela; zato Zael kae: "Ako su neka planeta ili Mesec na dvadesetdevetom stepenu bilo kog znaka, njihova vrlina je i dalje u tom znaku u kome su; jer, jo uvek nisu u celosti preli trideseti stepen" itd. Trideset i prva konsideracija je, da pogleda kada jedna planeta aplicira ka konjunkciji s drugom, da li je ona blie kraju tog znaka u kome se nalazi, ili ta druga kojoj aplicira76, tako da e napustiti znak pre perfekcije konjunkcije; i da vidi da li e se zdruiti sa njom u narednom znaku u koji prelazi, jer se tada stvar ostvaruje. Ukoliko joj ta planeta neto daje u tom znaku u kome se s njom tako zdruuje, to jest, ako se deava recepcija, osim ako se pomenuta planeta ili ona kojoj aplicira, najpre zdruuje sa drugom;77 jer, tada nema nita od stvari i nee biti ostvarena, ak i ako bi se opet zdruila sa onom ometenom78 pre ostvarenja prve konjunkcije. Niti se sme zaboraviti da telesna konjunkcija spreava aspekt i preseca ga, ali aspekt to ne moe uiniti konjunkciji. Trideset i druga konsideracija je, ako je malefik signifikator, kakvog je stanja; jer, ako je dobrog stanja, ishod e biti dobar; ako je loeg, radije zao. Kao to to 76 Drugim reima, da li je bilo koja od dve planete na kraju znaka tako da bilo koja od njih pree u drugi znak pre perfekcije konjunkcije. Ovo je poznato kao evazija 77 Odnosno ako se desi da pre nego to se dve planete spoje, jedna od njih spoji sa treom planetom 78 Kolijev prevod ove reenice ne ukazuje sasvim jasno da je zapravo re o prvoj planeti, a ne o onoj koja se ispreila, stoga sam izmenio re koju je upotrebio. Ovo je situacija kada prva planeta aplicira drugoj, ali biva ometena treom planetom, pa nakon to se odvoji od te tree, ponovo se spoji sa drugom. ak pogledaj da li se ona ponovo zdruuje sa onom sa kojom je isprva nameravala da se zdrui, nakon to se odvojila od one sa kojom se zdruila nakon promene pomenutog znaka, poto se ta druga ubacila pre nego to je prva konjunkcija bila ostvarena (BOA, str. 288) XXXI XXXII 35. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 21 - Sarvijator kae u Pentaderi: "Loa planeta koja je snana79 u svojoj kui80 ili egzaltaciji, a nije zdruena sa bilo kojim drugim malefikom koji bi je omeo ili oslabio, bolja je od benefika koji je retrogradan i aflikovan." Trideset i trea konsideracija je, da vidi da li je bilo koji malefik signifikator bilo ega, i da li je zdruen sa drugim malefikom koji ga ometa, ili je s njim zdruen vladar Ascendenta ili Mesec kvadratom ili opozicijom; jer tada e taj malefik dovriti posao, ali posao nee biti dobar, ili e pre biti uniten nakon to bude izgledalo da je obavljen. Ali ako je malefik koji ometa laki81 od njih dve, tako da konjunkcijom aplicira ka signifikatoru, manje e ometati nego da signifikator aplicira njemu. Trideset i etvrta konsideracija je, imati na umu kod Pitanja ili Natala, da li je signifikator stvari malefik i vladar Ascendenta, i da li je na Ascendentu, direktan, nepokvaren i u dobrom stanju; jer tada e i uticati na istu [stvar] i dovesti je do dobrog ishoda. ak iako nije ni signifikator ni vladar Ascendenta, ve se samo nae na Ascendentu, a da je tu u svojoj egzaltaciji, ostavie po strani sve svoje zlo, i uzdrae se od [stvaranja] tete; ali, ako je slab i aflikovan, njegovo zlo i otpor su uveani toliko da e unititi stvar u potpunosti. Trideset i peta konsideracija je, pogledati da li je neki malefik u srodnim znacima, ili su njegove prirode, jer to umanjuje njegove loe uticaje; poput mrzovoljnog momka kada je zadovoljan i ima ono to eli, kao Saturn u Jarcu, Vodoliji ili Vagi, ili u hladnom znaku, naroito ako tamo ima nekog dostojanstva; i isto tako, Mars u Ovnu, korpionu, Jarcu, ili toplom znaku, itd. Ali, ako je Saturn u toplom znaku, ili Mars u hladnom znaku, bez dostojanstava, to e biti loe, i posao vie nee biti obavljen, kao to se ni ulje i 79 Dajks navodi da je Koli pogreno preveo, da umesto rei snana treba da stoji re orijentalna (BOA, str.289) 80 seditu 81 inferiorniji, bri XXXIII XXXIV XXXV 36. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 22 - voda ne mogu pomeati; ali, ako su snani i dobro postavljeni, pomeae se dobro, kao voda i vino, ili mleko sa medom. Trideset i esta konsideracija je, da razmotri kada malefici ometaju posao, da li ih benefici podravaju aspektom trigona ili sekstila; jer, tada e njihova zla priroda biti ublaena i umanjena; i mnogo vie ako ih ovi primaju. Trideset i sedma konsideracija je da pogleda da li su benefici signifikatori? Da li ih malefici podravaju opozicijama ili kvadratima; jer, to e mnogo umanjiti njihove dobre uticaje i smanjiti dobro koje inae obeavaju. Trideset i osma konsideracija je da razmotri ako su benefici signifikatori, da li su kadentni od uglova ili od Ascendenta, tako da ih ne podravaju, i da li su retrogradni; jer e pod takvim smetnjama biti skoro jednako loi kao i sami malefici, osim kada su u recepciji. Trideset i deveta je, da razmotri da li je signifikator u recepciji; jer, ako je on benefik, njegova signifikacija e time biti mnogo poboljana, a ometanje i nesrea mnogo umanjeni ako je malefik. etrdeseta je, da razmotri da li je malefik, bio on signifikator ili ne, peregriniran; to jest, da nije ni u jednom svom dostojanstvu, jer tada se njegovo zlo uveava; ali, kada je u svom dostojanstvu, donekle se to ublaava, to jest, ako je u svojoj kui, egzaltaciji ili terminima; ali, ako je u svom triplicitetu ili licu, onda vrlo malo, a u hajzu82 najmanje. 82 Ojaanje planete, kada je dnevna planeta u dnevnoj karti iznad horizonta i u mukom znaku, a u nonoj karti ispod horizonta i u mukom znaku; nona planeta u dnevnoj karti ispod horizonta i u enskom znaku, a u nonoj karti iznad horizonta i u enskom znaku, izuzev Marsa koji mora biti u mukom znaku. http://astroriznica.com/planetarne-sekte/ XXXVI XXXVII XXXVIII XXXIX XL 37. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 23 - etrdeset i prva je, da li je malefik kao signifikator, u svojoj kui ili egzaltaciji, ili svojim terminima ili triplicitetu, ili na uglovima ili u sukcedentnim kuama; jer na sve ove naine je on osnaen i moe se smatrati snanim poput benefika. etrdeset i druga je, ako je benefik signifikator, ili daje vrline ili pomo bilo kojim planetama, i nalazi se u kui83 u kojoj nema nikakvo vladarstvo, onda e njegove dobre signifikacije biti umanjene i oslabljene; i obrnuto. etrdeset i trea je, da li su benefici i malefici zajedno loe postavljeni, to jest, prema pomenutim ometanjima, kao to su kue84 u kojima nemaju dostojanstva, spaljenost ili slino; tada e ta god da signifikuju biti oslabljeno; saglasno onom aforizmu Filozofa: "Retrogradna i spaljena planeta nema snagu u signifikacijama. Benefici, kada su spaljeni i pod Sunevim zracima, signifikuju nimalo ili vrlo malo dobra; a malefici u istom sluaju imaju malo ili nimalo moi da signifikuju loe. Malefika treba posmatrati kao da ima vrlo zle signifikacije u takvim okolnostima. etrdeset i etvrta je, da razmotri da li su signifikatori, benefici ili malefici, u svojoj kui, egzaltaciji, triplicitetu, terminima ili licu (iako poslednje nema istu vrlinu kao ostali, pa je neophodno da bude podrano jo jednim dostojanstvom, kao to su Hajz ili Svetlost85); poto u takvim sluajevima, malefik gubi svoju aoku; i poput divljeg konja zauzdanog da ne ini tetu, njegovo zlo se pretvara u dobro, pa iako to deluje udno, drevni to ipak potvruju, a i sam sam esto iskustvom nalazio istinitost toga. 83 znaku 84 znaci 85 Halb XLI XLII XLIII XLIV 38. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 24 - etrdeset i peta konsideracija, je da razmotri da li su malefici na uglovima Ascendenta, to jest, na onim mestima koja su u kvadratima ili opoziciji sa Ascendentom86, kada aflikuju bilo koju planetu kvadratom ili opozicijom87; jer, utoliko vie pogoravaju situaciju i nanose vie nesree, naroito ako su na snanijem mestu od tako aflikovane planete; ali, ako bacaju samo trigon ili sekstil, to je umanjeno i smetnja oslabljena. etrdeset i esta je, da vidi da li je signifikator benefik ili malefik; prvo prirodno signifikuje dobro i napredak, poslednje, prirodno zlo svojom zloudnou; stoga razmotri mesta planeta od Ascendenta, na kojima su; jer, ako je planeta u svom Svetlu ili svom Hajzu u bilo kom svom dostojanstvu, ili na dobrom mestu od Ascendenta, onda signifikuje dobro, a ako je to dobra planeta, onda jo bolje. etrdeset i sedma je, da razmotri da li je signifikator u svom Svetlu ili ne, to jest dnevna planeta po danu, iznad zemlje, a po noi ispod zemlje; i nona planeta po noi iznad zemlje, a po danu ispod nje; jer, to ini takvu planetu snanijom. Ali, ako je nona planeta signifikator bilo ega po danu iznad zemlje, ili dnevna planeta po noi, ista je time oslabljena i pod nekom vrstom ometanja, pa retko moe ostvariti ono to signifikuje. etrdeset i osma je, da razmotri kada je malefik signifikator i [kada] su njegovi zli uticaji umanjeni bilo da ga Jupiter podrava, ili je telesno zdruen sa njim? Jer to e u potpunosti unititi njegovo zlo i okrenuti njegovu prirodu na dobro, koliko god bila loa; pa tako, ako Saturn sam po sebi na tom mestu ne daruje neko dobro ili ne ispunjava ono to se ini da obeava, Jupiter e ga naterati da to uini, pod uslovom da sam nije aflikovan, kao u svom padu, spaljen ili retrogradan (mada ak i tada pomae, ali ne tako mono). S druge 86 IV, VII i X kua od Ascendenta 87 odnosno, da li malefici aflikuju neku planetu sa uglova XLV XLVI XLVII XLVIII 39. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 25 - strane, Venera otklanja jarost Marsa, na raun mile intimnosti meu njima, osim, ako stvar nije vrlo teka, kao ratovi i krvoprolia, itd. Ali ona ne moe tako dobro odvratiti tetu Saturna, bez pomoi Jupitera (i tada ona to moe uraditi, kao i u drugim momentima s Marsom). Razlog je taj, to ne postoji takva simpatija izmeu Saturna i nje, u bilo kom vidu; jer, on je spor, ona brza; on teak, ona laka; on uiva u melanholiji, ona u radosti. etrdeset i deveta je, da razmotri da li je jedan od malefika, kao signifikator, zdruen sa drugim; jer ako sam oznaava dobro, to e ga unititi ili osujetiti; ali, ako [oznaava] bilo kakvo zlo, to e ga uveati i udvostruiti, ili ga izmeniti u neku goru nesreu druge vrste; kao kada se bol blizu pupka pretvori u suvu hidropsiju; ali, ako je povezan sa benefikom, uz recepciju od bilo koje strane, zlo e biti pretvoreno u dobro; ipak, bez recepcije, bie samo ublaeno i umanjeno, u skladu sa snagom takvog benefika. Pedeseta je, da razmotri vladara Ascendenta i Mesec, da li su oba ili bilo koji od njih aflikovani bilo kojim malefikom, konjunkcijom, opozicijom ili kvadratom. Posao e biti pokvaren bez aspekta benefika, ali ako ih benefik, to jest Jupiter, Venera, Sunce ili Mesec podrava, to poputa i olabavljuje vrstinu takvih malefika, a strana koju signifikuje bie osloboena predstojee opasnosti, i ako bi aspekt bio kvadrat uz pruanje recepcije. Ali ako benefika, bez recepcije, kvadratom ili opozicijom, ili malefika, trigonom ili sekstilom bez recepcije, podrava pomenuti vladar Ascendenta, mogue je da se osoba izbavi prisutne opasnosti, ali e se ona pretvoriti u drugu, jednako veliku, pa tako od nje nee imati korist. Pedeset i prva je, da vidi da li je signifikator kadentan od ugla ili od Ascendenta i nije ni u jednom svom dostojanstvu, niti u svom radovanju; jer tada on ne signifikuje nita osim sumnje i nesree, i nema nade za dobrim ili profitom od planete tako postavljene. XLIX L LI 40. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 26 - Pedeset i druga je, kada se tri inferiorne [planete], Venera, Merkur i Mesec, pokazuju naputajui suneve zrake i pojavljuju se uvee nakon njegovog zalaska, jer pre toga (tj. dok se od njega ne udalje 12 stepeni), oni, ili bilo koja druga planeta, su slabi, tako da benefik malo moe napredovati, a malefik moe nakoditi jednako88. Sad, ako benefik izlazi sporog kretanja, kao s mukom, onda se oekivano dobro nee ostvariti bez mnogo truda i nevolja; a ako je malefik, njegove signifikacije e se pojavljivati polako. Meutim, kod superiornih planeta, kao to su Saturn, Jupiter i Mars, te stvari se deavaju kada naputaju suneve zrake, tako da izlaze ujutru pre Sunca i sijaju pre njegovog izlaska. Pedeset i trea konsideracija je, da li je signifikator pod sunevim zracima, jer e tada biti male korisnosti u bilo emu, kao to je gore pomenuto; ipak, malefici e donekle biti snaniji u zlu, nego benefici u dobru. Lilijeva beleka. Sada, za planetu je prikladno rei da je pod sunevim zracima, kada je samo dvanaest stepeni ili manje, ili vie [od] ili [tano] esnaest minuta udaljena od Sunca;89 jer, kada je udaljenost samo esnaest minuta, kae se da je snana, jer je u kazimiju, ili srcu Sunca; ali, kada postoji vie od dvanaest stepeni, a manje od petnaest stepeni, kae se da naputa suneve zrake. Pedeset i etvrta je, da razmotri da li je superiorna planeta udaljena 12 stepeni od Sunca, idui ka svom jutarnjem izlasku, ili jednako udaljena inferiorna [planeta], i direktna, idui ka svom veernjem izlasku, jer se tada kae da je osnaena; ali, kada ima 15 stepeni, tako da je vidljiva, ona je snanija u svemu: poput nekog ko istupa iz bitke radujui se to je potukao i prognao sve svoje neprijatelje. Ali, kada Sunce sledi tri superiorne [planete], i izmeu njih i njega ima manje od 15 stepeni, njihova slabost je, kau, uveana, sve dok udaljenost meu njima bude samo 7 stepeni, a nakon toga pa dok ne budu u srcu Sunca, kae se da su 88 zlo malefika se nee umanjiti, ali se nee ni uveati 89 Planeta je pod sunevim zracima kada je na 16 (kod nekih autora 17)i vie lunih minuta udaljenosti od Sunca, pa sve do 12 stepeni udaljenosti od njega. U okviru toga je i spaljenost LII LIII LIV 41. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 27 - u ekstremnoj debilitaciji; ali, debilitiranost inferiornih [planeta] je suprotna njima90, jer se kae da se uveava kada one slede Sunce i kada postoji izmeu njih i Sunca od 15 stepeni do 7 stepeni, a od 7 stepeni pa dok ne budu u srcu Sunca, kae se da su u svojoj najveoj debilitaciji.91 Pedeset i peta je, da razmotri da li je signifikator peregriniran, jer e tada osoba koju signifikuje, bilo u Natalu ili Pitanju, itd, biti umena, lukava, zlonamerna, koja zna kako da se ponaa i dobro i loe, ali vie sklona poslednjem. Pedeset i esta je, da razmotri da li signifikator bilo ega predaje svoju dispoziciju ili vrlinu ijednoj drugoj planeti? Da li je ona orijentalna ili okcidentalna? Jer, ako je orijentalna, i jedna od inferiornih i direktna, ili je okcidentalna i jedna od superiornih i ako nema preko 20 minuta izmeu nje i Sunca, ona e biti slaba kae Sarcinator, i nee izvriti ono to prikazuje, nego e omesti mnoge stvari; pod tim ometanjem [je] poput bolesnog oveka koga je bolest toliko nadjaala, da je on primoran da lei zbog nje, i ne moe sebi da pomogne; ili, poput kue koja se rui i ije ruenje niko ne moe spreiti; i to je takva planeta udaljenija od Sunca, toliko e biti manje aflikovana. A ako je orijentalna i jedna od superiornih, ili okcidentalna i jedna od inferiornih, a nije retrogradna, bie snana i sposobna da ostvari ono to obeava; poput nekog ko je bio bolestan, ali se odlino oporavio, ili poput kue koja se sruila pa je popravljena, a isto vai i za sve ostale planete tako postavljene. Pedeset i sedma je, da razmotri da li je signifikator u VIII kui od Ascendenta? Jer ako jeste, i ako je benefik, iako nee naneti tetu, nee doneti ni dobro; a ako je malefik, on e nainiti vie nesree nego na bilo kom drugom mestu u slici; a ako je pitanje o odlasku u rat, savetuj Pitaa da ne ide tamo, ak i ako je to benefik; jer, uvek se mora sumnjati na neko zlo, to jest smrt ili bar zatoenitvo, jer to je mesto tame i 90 suprotna superiornima 91 kada inferiorne planete slede Sunce, one su tada okcidentalne. Kada mu prilaze sa te strane, tada su retrogradne, za razliku kada mu prilaze sa suprotne (orijentalne) strane, jer su tada direktne i manje debilitirane. Detaljnije http://astroriznica.com/orijentalnost-i-okcidentalnost-planeta/ LV LVI LVII 42. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 28 - smrti; ali, ako je malefik, prosudi smrt, osim ako je u separaciji sa vladarom VIII kue; jer, tada moe biti samo ranjen ili povreen92, ili [e] pasti, kada bude u smrtnoj opasnosti, premda je moe izbei; a ako je [pitanje] o putovanju, naroito dugom, bie zarobljen ili u velikom strahu od toga; shvati jo jednom ako je u separaciji od vladara VIII kue; i upamti da malefik tako postavljen uvek nanosi vie nesree nego benefik. Pedeset i osma je, da razmotri da li je signifikator fiksan93 u znaku u kome je? Sad, Zael je rekao: "Za planetu se ne kae da je fiksna u znaku dok ne proe njegovih 5 stepeni." Ali ja sam miljenja da, nakon to je prola ceo jedan stepen znaka, jeste vrsto u njemu, a on je to rekao radi vee sigurnosti. Isto tako je rekao: "Za planetu se ne kae da je kadentna od Ascendenta osim ako je udaljena odatle vie od 5 stepeni"; kao na primer, Ascendent na 9 stepeni Ovna, a planeta na petom stepenu istog; Ptolomej i mnogi drugi mudraci potvruju da je ta planeta na uglu, sa kojima se ja slaem; ipak, neki bi rekli da bi za planetu trebalo rei da je na uglu kada je na samom stepenu Ascendenta, ili jedan stepen pre ili dva stepena nakon njega; samo, oni su mislili na Revolucije, i kako bi mogli biti to sigurniji i [kako] se ne bi ni najmanje prevarili. Samo, ja sam iskusio da je planeta na uglu u irini 5 stepeni pre vrha; poto sam jednom traio godinju Revoluciju, pronaao sam Marsa na petom stepenu pre vrha ugla zemlje94 u Jarcu, june latitude, to je signifikovalo ubistvo Rimskog cara; i upoznao sam ga s tim za vreme njegovog boravka u Grosieti, a ja u Forlirii; i otkriveno je da su "Pandulfus de Farsenella" i "Theobaldus Franciscus" i razni drugi sekretari skovali zaveru da ga ubiju, a nijedan njegov astrolog to nije uoio, jer nisu verovali da je Mars na uglu, jer je bio 4 stepena i 48 minuta pre vrha po njihovom miljenju; meutim, nakon to se planeta udaljila od vrha ili linije bilo kog ugla celih 5 stepeni ili vie, treba je smatrati kadentnom od ugla. 92 lake povrede, modrice, ugruvanost 93 postojan 94 vrh IV kue, IC, Nadir LVIII 43. Gvido Bonati 146 konsideracija AstroRiznica www.astroriznica.com - 29 - Pedeset i deveta je, da razmotri da li je signifikator iza vrha ugla ne vie od 15 stepeni; jer tada e se za njega rei da je na uglu, kao da je onaj koji je stvarno na njemu, kao to to Zael potvruje; gde on kae da pre toga nije na uglu, niti ima snagu tu nakon 15 stepeni od vrha ugla. Na primer, Ascendent je na 4 stepena Bika, pa je njegov kraj iza ugla; koja god planeta da je postavljena tu od etvrtog do devetnaestog stepena je na uglu, ali one iza toga nisu; inae, Ptolomej izgleda to podrava, mada ne izriito: "svaka planeta koja je 5 stepeni pre, ili 25 stepeni posle vrha, jeste na uglu." Sad, Zael bi razjasnio nedoumicu tvrdei da e velika udaljenost planete od ugla omesti posao. Lilijeva beleka: Ptolomej (s kojim se ne razilazim) ini se tvrdi, da nijedan deo bilo koje kue nije osloboen siline; i ja sam miljenja, i to ne zalud, da za svaku planetu koja je u bilo kojoj kui, mora biti reeno da je u toj kui gde je naena, od poetka kue sve do njenog kraja; zato i kaem u kui, a ne u znaku, jer ponekad neka kua zauzima vie od jednog znaka, a ponekad manje; jer deluje besmisleno da bilo koji deo bilo koje kue moe biti isprazan i ostavljen bez moi. ezdeseta je, da razmotri da li je signifikator u fiksnom, promenljivom ili pokretnom95 znaku; zato to u fiksnom znaku oznaava stabilnost i podrku zapoetoj stvari ili poduhvatu ili onom o emu se pita. U promenljivom znaku, promena uz povratak ili ponavljanje, da e ista [stvar] biti prekinuta, pa kasnije ponovo zapoeta, ili e joj neto biti dodato, ili e se desiti druga promena; iz tog razloga, u stvarima koje zahtevaju promenu, kao kupovina, prodaja ili slino, je potrebno da postavimo signifikatora i Mesec, ili jedno od njih, u promenljivi znak, iako u pokretnom znaku signifikuje iznenadnu promenu, brzo otpremanje ili kraj bilo dobrog ili loeg. Pa stoga u stvarima gde elimo nagli zavretak, signifikatora treba da postavimo u pokretne znake; ali stvari za koje elimo da budu postojane i trajne, treba da ih96 postavimo u fiksne znake, tamo gde elimo osrednjost, neka budu u promenljivim znacima. Podrazumeva se uvek isto s prirodom Meseca, ukoliko ga u bilo kom momentu moe razmotriti. 95 Drugi naziv za kardinalne znake 96 Misli se na signifikatore LIX LX 44. Gvido Bonati 146