Istrazivanje omladinskih kanala informisanja

Rezultati istraživanja omladinskih kanala informisanja

Više o mladima u medijima

PREGLED MEDIJA

Ako je pregled medija u Srbiji sa svim potrebnim podacimasamo donekle raspoloživ, po regionima i opštinama tek treba da se sačini

To se posebno odnosi na medije za mlade ili one koji deo prostora (podlistak, emisije, itd.) posvećuju mladima

Situaciona analiza u projektu ima smisao utvrđivanja “startne pozicije” za unapređenje informisanja mladih

Po razmeni utvrđenih činjenica moguće je dalje planirati (npr. razvoj novih medija, umrežavanje, lobiranje za podršku projektu, itd.)

Pregled medija je, dakle, i rezultat rada na projektu i pretpostavka za njegov uspeh

PREGLED STAVOVA

Raniji nalazi o nedovoljnoj informisanosti mladih i njihovoj uključenosti u rad društvene zajednice iziskuju dalje provere i dublju elaboraciju

Zato se utvrđuju i stavovi i ponašanja ne samo mladih nego i nekih ciljnih grupa (u izveštaju: “Ostali”) koje su bliske ovim problemima i njihovom mogućem rešavanju

Stavovi teorijski i praktično imaju najmanje dve dimenzije, koje će i ovde biti uključene:

1. Saznajnu (kognitivnu)2. Emotivnu Ipak, u nekim sredinama i ciljnim grupama smatra se da je

– važnije imati stav nego informaciju...

DIREKTNE CILJNE GRUPE

Ima više ciljnih grupa u globalnom projektu, pa tako i u istraživanju – koje ih je zahvatilo na specifičan način utvrđujući njihove stavove i snimajući mogućnosti unapređivanja informisanja mladih

To su sledeće ciljne grupe: Omladinski aktivisti u 10 mesta ili regiona Omladinske organizacije na istom području Regionalni i lokalni mediji i novinarska udruženja Relevantne institucije za problem kojim se bavimo

INDIREKTNE CILJNE GRUPE

Reč je o brojnim grupama u izabranim mestima i regionima koje su trenutno na relativnoj distanci od ovih problema, ali koje se mogu zainteresovati i povremeno uključivati u rešavanje problema mladih

To su pre svega:

Mladi uopšte i Šira javnost

INTERVJU I ANKETA Metodološki osnov u ovom istraživanju bili su neposredni

kontakti istraživača i respondenata (face to face) Saznanja se zasnivaju na verbalnim iskazima, zbog čega je

bio potreban oprez u konstruisanju a posebno u skrupuloznoj primeni instrumenata

Upitnici su polustandardizovanog tipa – sa tzv. otvorenim i zatvorenim odgovorima, koji su istovremeno i formulari za beleženje svih odgovora

Upitnik je bio jedinstven za određenu ciljnu grupu, a pripremljen je tako da su svi odgovarali na svako pitanje (n=100%), uključujući i alternativu “ne znam” (što se vidi iz tabela u izveštaju)

Intervjueri u Projektu (mladi) posebno su obučavani

NAČIN ISKAZIVANJA NALAZA

Nalazi istraživanja su raznovrsni – po sadržaju, obliku, širini zahvata, poreklu i mogućnostima primene...

Prikupljeni podaci dvojakog tipa:a. Kvalitativnib. Kvantitativni Podaci kvalitativnog tipa su pribavljeni opisi situacije na

terenu, primeri medijskih sadržaja i žanrova, slobodno formulisani predlozi, pitanja i preporučeni kontakti...

Podaci kvantitativnog tipa su pregledi medija, kao i odgovori ispitanika prikupljeni anketom na planiranom uzorku

MODEL I OKVIR ZA IZBOR

Za ispitivanje pojedinaca-omladinaca primenjen je uzorak kvotnih kontrola, što je značilo intervjuisanje mladih grupisanih u nekoliko kategorija po individualnim i grupnim obeležjima: rezidencijalnim, uzrasnim, obrazovnim, socio-profesionalnim, polnim i sl.

Za ispitivanje drugih referentnih grupa – označenih u izveštaju kao “Ostali” (npr. medijski poslenici, donatori, uključeni građani...) primenjen je model namernog uzorka, što znači razgovore samo sa onima koji se mogu ubrajati u određenu ciljnu grupu

ISPITANI UZORAKM e s t a Mladi Ostali UKUPNO

1. Zrenjanin 40 10 50

2. Novi Bečej 33 11 44

3. Vrbas 31 10 41

4. Loznica 20 8 28

5. Čajetina 26 6 32

6. Zaječar 31 6 37

7. Knjaževac 24 5 29

8. Vranjska Banja 20 5 25

9. Novi Pazar 27 6 33

10. Tutin 24 6 30

UKUPNO 276 73 349

Broj ispitanika i u planu i u realizovanom uzorku po mestima nije ujednačen jer se i veličine pojedinih subregiona razlikuju.

To, svakako, važi i za medije u njima i neke druge resurse kojima se bavio projekat.

Ukupno je ispitano 349 ljudi. Od toga u grupi mladih 276 a u grupi ostalih 73.

Njihovi odgovori su obrađeni u tebelama i prilozima izveštaju.

ISPITANICI PO GRUPAMA MLADI

Mesto ispitivanja

Grad 80.4

Prigradsko naselje 19.6

Godine starosti

Od 15 do 18 godina 55.8

Od 19 do 22 godine 23.9



Pol

Muški 47.8

Ženski 52.2

Ukupno N 276 = 100.0

OSTALI

Mesto ispitivanja

Grad 83.6

Prigradsko naselje 16.4

Godine starosti






43 i više godina 30.1

Pol

Muški 45.2

Ženski 54.8

Ukupno N 73 = 100.0

UKLJUČENE NVO

NVO po mestimaISPITANO

Mladi Ostali UKUPNO

1. Udruženje građana – SPA, Vranjska Banja 20 5 25

2. Timočki omladinski centar, Zaječar 30 6 36

3. Udruženje građana – ISKRA Loznica, Loznica 20 8 28

4. Udruženje građana IMPULS, Tutin 25 7 32

5. Centar za kreativni razvoj, Knjaževac 25 5 30

6. Udruženje građana – URBAN IN, Novi Pazar 26 6 32

7. Dečiji stvaralački centar – MAŠTALIŠTE, Zrenjanin 40 10 50

8. PSSD – Centar za socio-kulturološke izuzetnosti, Novi Bečej 33 11 44

9. CMOK – Centar mladih organizovanih omladinaca, Čajetina 26 6 32

10. OSMEH, Vrbas 31 9 40

UKUPNO 276 73 349

ISTRAŽIVAČI Projekat istraživanja, predlog instrumenata (upitnika), plan

uzorka i iskazivanja nalaza pripremio jePrvoslav S. Plavšićpsiholog, istraživač komunikacija i javnog mnenja Računarsku obradu pripremila jeJulijana Đoković

U ulozi vođa istraživanja bili su predstavnici omladinskih organizacija koji su učestvovali na Seminaru

Rad na terenu obavili su predstavnici mladih Seminar je pripremio i vodio Prvoslav S. Plavšićuz pomoć predstavnika BCIF

UPITNIK ISTRAŽIVANJA OMLADINSKIH KANALA INFORMISANJA

O b l a s tBroj pitanja

Mladi Referentne grupe

1 Postojeći mediji 5 3

2 Novi mediji 4 3

3 Nivo informisanosti 4 1

4 Struktura potreba 3 2

5 Opis motivacije 4 2

6 Ocena mogućnosti 4 3

7 Usmereni kontakti 1 5

8 Otvoreni predlozi 3 1

9 Individualna i grupna obeležja 6 6

UKUPNO 34 26

PREZENTACIJA NALAZA

Rezultatima istraživanja treba prići na dva načina:A. Onako kako ih vide istraživači – bez participacije, iB. Onako kako ih vide mladi – sa participacijom U prvom slučaju reč je o stručnoj analizi namenjenoj

različitim javnostima – koje mogu biti više ili manje uključene ili sasvim neuključene u sagledavanje problema mladih uopšte, pa i njihovog informisanja

U drugom slučaju nalaze interpretiraju oni koji će pokretati i raditi u medijima – za njih su oni instruktivni

Rezultati istraživanja su pripremljeni za prezentaciju sa ciljem da doprinesu razumevanju i promociji Projekta

POSTOJEĆI MEDIJI

KOJI SU MEDIJI ZA MLADE

O d g o v o r iMladi Ostali

Broj (f) % Broj

(f) %

1. Ima ih nekoliko, ne mogu da se sete naziva 109 39.5 21 28.82. Koliko znaju, nema takvih medija za mlade 71 25.7 31 42.53. Ne znaju, ne umeju da odgovore 25 9.1 5 6.84. TV programi sa nacionalnom frekvencijom 29 10.5 4 5.55. Magazin BRAVO, Girl, OK, Politikin zabavnik, Joy 22 8.0 4 5.5

6. Nešto drugo 20 7.2 8 11.0

UKUPNO 276 100.0 73 100.0

1. DA LI ZNATE NEKE MEDIJE U SRBIJI KOJI SU U CELINI ILI NAJVEĆIM DELOM POSVEĆENI MLADIMA?

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

Mladi Ostali

1 2 3 4 5 6

KOMENTAR (1)

• Među mladima je zabeleženo samo delimično poznavanje medija za mlade...

• Oko 40% ispitanika smatra da takvih medija ima, mada oni nisu mogli da se sete njihovih naziva ni drugih podataka

• Zanimljivo je da svaki četvrti ispitanik kaže da ne zna da u Srbiji postoje mediji posvećeni u celini ili najvećim delom mladima. Oko 9% anketiranih uopšte nije umelo da odgovori na pitanje

• Svaki deseti respondent navodi TV kanale sa nacionalnim pokrivanjem, kao što su: B-92, Pink, RTS, Fox, Happy TV. Štampane medije pominje još manji broj mladih, svega 8% (magazine BRAVO, OK i Politikin zabavnik)

• Ostali ispitanici još ređe navode medije za mlade u Srbiji• Samo 29% ih pominje ali bez imenovanja, a čak 43% (više od dve

petine) kaže da nema takvih medija

PRISUTNOST MEDIJA ZA MLADE

O d g o v o r iMladi

Broj (f) %

1. Dosta su prisutni, ali ne znaju nijedan podatak 83 30.1

2. Nisu naročito prisutni u njihovoj sredini 119 43.1

3. Ne dopiru uopšte do njih 34 12.3

4. Ne znaju, ne umeju da odgovore 32 11.6

5. Nešto drugo 8 2.9

UKUPNO 276 100.0

2. DA LI MOŽETE DA NAVEDETE NEKI PODATAK O TOME KOLIKO SU OVI MEDIJI RASPROSTRANJENI U VAŠOJ SREDINI?

30.111.6

2.9

12.3

43.1

1 2 3 4 5

KOMENTAR (2)

• Među mladima preovlađuju odgovori o nedovoljnoj rasprostranjenosti takvih medija u deset gradova i regiona gde je sprovedeno istraživanje...

• Preko dve petine ispitanih (ili 43%) smatra da oni nisu naročito prisutni u njihovoj sredini

• Još je nepovoljniji odgovor svakog osmog respondenta da mediji za mlade i ne dopiru do njih. Skoro isto toliko (oko 12%) ispitanika nije ni umeo da odgovori na pitanje, što posredno ukazuje na isti problem

• Ipak, oko 30% mladih ocenjuje da su takvi mediji prisutni i u njihovoj sredini – mada ne može da navede nijedan drugi podatak o tome

LOKALNI MEDIJI ZA MLADE


Broj (f) % Broj

(f) %

1. Ima ih nekoliko, ne mogu da se sete naziva 59 21.4 5 6.82. Koliko znaju, nema takvih medija 135 48.9 46 63.03. Ne znaju, ne umeju da odgovore 39 14.1 4 5.54. Navedeni konkretni mediji za mlade* 18 6.6 11 15.05. Nešto drugo 25 9.1 7 9.6UKUPNO 276 100.0 73 100.0

3. DA LI POSTOJI NEKI TAKAV MEDIJ POSVEĆEN U CELINI ILI NAJVEĆIM DELOM MLADIMA U VAŠOJ SREDINI?

05

101520253035404550556065

Mladi Ostali

1 2 3 4 5

KOMENTAR (3)

• U ispitivanim mestima, odnosno regionima, uglavnom nema medija za mlade, koliko znaju ispitanici...

• Najučestaliji odgovor je upravo takav, jer skoro polovina anketiranih jednostavno to i kaže

• Nešto više od petine uzorka (preko 21%) izjavljuje da ima više takvih medija, mada ne mogu da se sete njihovih naziva niti drugih podataka o njima

• Svaki sedmi ispitanik nije umeo da odgovori na pitanje, a od medija navedeni su pre svih “Zona mladih” i “Tim”

• Ostali ispitanici sasvim retko pominju neki medij za mlade u njihovoj sredini...

• Skoro dve trećine (63%) izjavljuje da, koliko znaju, nema takvih medija kod njih

• Ipak, bilo je i onih koji su se setili nekog lista ili radio i TV programa

DA LI IH JE RANIJE BILO


Broj (f) % Broj

(f) %

1. Bilo ih je, ali ne mogu tačno da se sete šta 88 31.9 15 20.5

2. Nije ih ranije bilo ovde 104 37.7 33 45.2

3. Ne znaju, ne umeju da odgovore 70 25.4 14 19.2

4. Nešto drugo 14 5.1 11 15.1*

UKUPNO 276 100.0 73 100.0

4. DA LI JE, KOLIKO VI ZNATE, RANIJE BILO TAKVIH MEDIJA OVDE?

* Troje ljudi (4.1%) iz ove grupe navodi Omladinske novine.

05

101520253035404550

Mladi Ostali

1 2 3 4

KOMENTAR (4)• Izgleda da je bilo medija za mlade u nekim sredinama, ali još je više

onih gde nisu postojali ili gde nije sačuvano sećanje na njih...• Skoro trećina ispitanika kaže da je u njihovim mestima bilo medija za

mlade, mada oni ne mogu da se sete podataka u vezi sa njima, što je istovremeno i objašnjenje njihove eventualne rasprostranjenosti i delovanja

• Oko 38% anketiranih tvrdi da takvih medija nije bilo u njihovim sredinama

• Tačno četvrtina mladih iz uzorka nije umela da odgovori na pitanje

• Ostali respondenti još manje se sećaju takvih medija...• Tek svaki peti (manje od 21%) ih pominje, ali bez navođenja imena• Više od 45% tvrdi da ih ranije nije bilo tamo, a skoro 20% uopšte nije

umelo da odgovori na pitanje, što je još jedna potvrda opšteg zaključka

RAZLOZI GAŠENJA TIH MEDIJA


Broj (f) %

1. Više razloga za njihovo ukidanje, bez navođenja 31 11.22. Ne znaju zašto su oni prestali da rade 98 35.53. Nije bilo takvih medija kod njih, koliko znaju 119 43.14. Nezainteresovanost mladih 9 3.35. Nedostatak novca, finansija 9 3.36. Nešto drugo 10 3.6UKUPNO 276 100.0

5. AKO JE BILO TAKVIH MEDIJA OVDE, ZAŠTO SU ONI “UGAŠENI”, ODNOSNO ZAŠTO NE POSTOJE VIŠE?

Napomena:Nije postavljeno isto pitanje “ostalima”.

3.33.3 3.6

43.1

11.2

35.5

1 2 3 4 5 6

KOMENTAR (5)

• Kako mediji za mlade u određenim sredinama nisu bili česti, ni objašnjenja za njihov eventualni nestanak to ne mogu biti ili ona nisu u sferi obaveštenosti mladih...

• Ispitanici koji daju naizgled diferencijalni odgovor (11%) smatraju da je bilo više razloga za njihovo ukidanje, mada oni nisu mogli obrazložiti o čemu je reč

• Ređe su zastupljena druga dva odgovora (ukupno skoro 7%) koja ukazuju ili na nezainteresovanost mladih ili na nedostatak finansijskih sredstava

• Oko 36% respondenata odmah priznaje da ne zna zašto su takvi mediji prestali sa radom

NOVIMEDIJI

KAKAV IM MEDIJ TREBA


Broj (f) % Broj (f) %1. Da bude što obuhvatniji i da informiše mlade 164 59.4 42 57.52. Ne znaju kakav da bude, ali je potreban 37 13.4 3 4.13. Ne treba im takav medij ovde 7 2.54. Zabavnog karaktera (muzika, sport, filmovi) 16 5.85. Časopis, magazin, novine za mlade 15 5.4 5 6.86. TV emisija ili omladinski TV kanal 12 4.3 18 24.7*

7. Emisije edukativnog tipa (zdravlje, životna sred.) 10 3.6

8. Bilo kakav, dostupan mladima 11 4.09. Nešto drugo 4 1.4 5 6.8UKUPNO 276 100.0 73 100.0

6. KAKAV NOVI MEDIJ ZA MLADE BI, PO VAŠEM MIŠLJENJU, TREBALO POKRENUTI U OVOJ SREDINI?

* Anketirani u ovoj grupi pominju razne elektronske medije, od radija i televizije, do web-strana i portala.

05

1015202530354045505560

Mladi Ostali

1 2 3 4 5 6 7 8 9

KOMENTAR (6)

• Bez obzira na nedovoljnu raniju i sadašnju rasprostranjenost medija za mlade, anketirani imaju dosta brojne i razuđene predloge u vezi sa novim medijima...

• Tri petine anketiranih (oko 60%) kaže da bi ti mediji trebalo da budu što obuhvatniji i da dobro informišu o problemima mladih. To je dosta širok ali, ipak, podsticajan odgovor

• Oko 6% predlaže medij zabavnog karaktera, nešto više od 5% je opredeljeno za štampane medije, a oko 4% za televiziju usmerenu na mlade. Skoro isto toliko anketiranih smatra da bi takvi mediji trebalo da budu edukativnog karaktera, ili da imaju bilo kakav ali mladima dostupan oblik i sadržaj

• Preko 13% ispitanika nije umelo da odgovori• Ostali ispitanici daju relativno slične odgovore...• Takođe blizu tri petine anketiranih (58%) misli da takvi mediji treba da budu

što obuhvatniji i informativniji• Četvrtina anketiranih bila je mnogo konkretnija, kako pokazuju priloženi

odgovori

KO BI UREĐIVAO TAJ MEDIJ


Broj (f) %

1. Oni koji se bave problemima mladih 101 36.62. Mogu da ga vode i uređuju samo mladi 103 37.33. Nema tamo ljudi koji bi to mogli dobro da rade 21 7.64. Ne znaju, ne umeju da odgovore 13 4.75. Mladi i osobe koje se bave problemima mladih 12 4.36. Nešto drugo 26 9.4UKUPNO 276 100.0

7. KO BI, PO VAŠEM MIŠLJENJU, MOGAO DA VODI I UREĐUJE TAKAV MEDIJ OVDE?


37.3

9.4

36.6

7.6

4.74.3

1 2 3 4 5 6

KOMENTAR (7)

• Mišljenja su podeljena oko toga ko bi mogao u datoj sredini da uređuje takav medij za mlade...

• Podjednak je broj odgovora da bi to mogli da rade oni koji se bave problemima mladih u tom kraju, mada predlog nije konkretizovan (37%), kao i onih koji pominju isključivo mlade koji bi trebalo time da se bave (37%)

• Svi ostali stavovi su mnogo ređi, ali ih povezuju oni koji ukazuju da treba zajednički da rade mladi i oni koji se bave problemima mladih

• Skoro 8% anketiranih tvrdi da u njihovoj sredini nema ljudi koji bi mogli dobro to da rade, dok 5% nije umelo da odgovori na pitanje

KO BI MOGAO DA FINANSIRA• Na pitanje ko bi mogao da finansira takav novi medij za mlade odgovor su

davali oni koji pripadaju tzv. referentnim grupama definisanim samo za ovaj projekat

• Među njima više od petine (22%) smatra da bi se trebalo obratiti privredi i preduzetnicima

• Preko 19% upućuje na lokalnu samoupravu, isto toliko na opštinu, a skoro 7% na gradske vlasti, što se svodi na isto, ili u zbiru na preko dve petine (45%)

• Više od 16% kaže da bi finansiranje novih medija za mlade trebalo da preuzme Ministarstvo omladine i sporta

• O nevladinim organizacijama u toj ulozi govori oko 15% ispitanika iz ove grupe, oko 6% pominje državu, a 4% privatna lica

• Ohrabruje podatak da samo 4% respondenata kaže da ovde nema takvih finansijera

• Ukupan broj odgovora prelazi 100%, jer je svaki ispitanik u proseku dao 1.33 odgovora

• Oko 11% nije umelo da odgovori na to pitanje

ČIME DA SE BAVI NOVI MEDIJ


Broj (f) % Broj

(f) %

1. Sve teme i sadržaji su podjednako potrebni 112 40.6 36 49.3

2. Ima dosta takvih tema i sadržaja, ali ne navode 50 18.1 7 9.6

3. Ni jedna tema ni sadržaj nisu posebno potrebni 5 1.8 - -


5. Zabavni sadržaji (muzika, film, sport, turizam...) 38 13.7 3 4.1

6. Ostali pojedinačno navedeni sadržaji (*) 110 39.8 36 49.1

7. Nešto drugo 18 6.5 4 5.5

UKUPNO 343 124.1 90 123.1

8. KOJIM TEMAMA I SADRŽAJIMA U VEZI SA MLADIMA BI TREBALO DA SE BAVI TAKAV NOVI MEDIJ OVDE?

05

101520253035404550

Mladi Ostali

1 2 3 4 5 6 7

KOMENTAR (8)• Mladi ispitanici kao da su živnuli kada je trebalo navesti teme i sadržaje

novih medija – u proseku svako je dao 1.24 odgovora...• Dve petine (41%) iskaza obuhvata sve teme i sadržaje, a sličan je smisao

stava (18%) da ima takvih tema, koje se ne mogu sada nabrojati. Na prvom mestu su zabavni sadržaji (14%)

• Oko dve petine anketiranih ima i niz konkretnih predloga koji su dati u prilogu izveštaja

* Ostali pojedinačni odgovori: • Bolesti zavisnosti (droga, alkohol, duvan) 5.4%;• Edukativni sadržaji (obrazovanje, školovanje, nauka, stipendije) 9%;• Sadržaji iz kulture 5.1%;• Seksualno obrazovanje, informacije o polno prenosivim bolestima 5.1%;• O problemima mladih i načinima njihovog rešavanja 5.1%;• O zdravlju i zdravom stilu života 3.6%; o zaposlenju, kako doći do posla

3.2%; i o aktivizmu i akcijama mladih 3.3%

• Ostali ispitanici iz istih mesta daju u uporedive odgovore

DA LI KAO DEO DRUGOG MEDIJA


Broj (f) %

1. Da 3 1.1

2. Možda može, ali nemaju konkretan predlog 174 63.0

3. Ne vide takvo rešenje u njihovoj sredini 43 15.6


5. TV emisije 11 4.0

6. Emisija na lokalnoj TV 13 4.7


UKUPNO 276 100.0

9. DA LI, MOŽDA, VIDITE MOGUĆNOST DA SE TAJ MEDIJ POKRENE KAO DEO NEKOG DRUGOG MEDIJA?


63

15.6

6.5

4

4.75.1

1.1

1 2 3 4 5 6 7

KOMENTAR (9)

• Nije sigurno da se novi medij za mlade može vezati za neki postojeći medij u datoj sredini, mada mladi misle da to možda i može – ali nemaju konkretan predlog...

• Skoro dve trećine ispitanika (63%) upravo govori o tome, što znači da bi trebalo pokušati da se iskoristi i takvo rešenje, jer uglavnom u svakom gradu postoji neki list ili radio i TV stanica

• Približno svaki šesti ispitanik uopšte ne vidi da je takva solucija moguća kod njih, a oko 7% anketiranih nije umelo da odgovori na pitanje

• Neki respondenti vide oslonac na neku od TV stanica ili emisija

NIVOINFORMISANOSTI

OBAVEŠTENOST MLADIH


Broj (f) % Broj

(f) %

1. Veoma dobro 9 3.3 2 2.72. Dobro 31 11.2 6 8.23. I dobro i loše, osrednje 116 42.0 32 43.84. Loše 78 28.3 23 31.55. Veoma loše 39 14.1 7 9.66. Ne znaju, ne umeju da odgovore 3 1.1 3 4.1UKUPNO 276 100.0 73 100.0

10. ŠTA MISLITE, KOLIKO SU MLADI U VAŠEM REGIONU UOPŠTE OBAVEŠTENI O NAJVAŽNIJIM PROBLEMIMA NAŠEG DRUŠTVA?

05

1015202530354045

Mladi Ostali

1 2 3 4 5 6

KOMENTAR (10)

• Mišljenja mladih su podeljena a ocene “asimetrične” – najbrojnije su one o osrednjoj informisanosti, nešto ređe o dobroj a češće o lošoj obaveštenosti...

• Više od dve petine ispitanika (42%) smatra da su mladi iz njihove sredine osrednje informisani o najvažnijim problemima našeg društva, pa se time logički postavlja i jedan od ciljeva globalnog projekta o kojem je reč

• O dobroj obaveštenosti govori samo oko 15% anketiranih, a o lošoj čak preko 42%, što ukazuje na kritičke opservacije mladih u svakoj od posmatranih sredina

• Isti smisao ima i podatak da tek oko 1% respondenata nije umeo da odgovori na ovo pitanje

• Veoma je zanimljivo da slične procene daju i ostali ispitanici, pa to slaganje ukazuje na to da su obe grupe deo istog konteksta

• Ipak, tu je još manje onih koji smatraju da su mladi veoma dobro ili dobro obavešteni

MEDIJ NA KOJI SU UPUĆENI


Broj (f) %

1. Uglavnom su upućeni na sve medije 43 15.62. Postoje velike razlike među mladima u tome 48 17.43. Mladi su uglavnom slabo upućeni na medije 39 14.14. Ne znaju, ne umeju da odgovore 12 4.35. TV sa nacionalnom frekvencijom (Pink, B-92, RTS, Fox, Avala) 55 19.96. Ostali pojedinačno navedeni mediji* 111 40.37. Nešto drugo 17 6.2

UKUPNO 325 117.8

11. NAVEDITE KONKRETNO NEKI MEDIJ NA KOJI SU MLADI IZ VAŠE SREDINE NAJVIŠE UPUĆENI?


19.9 4.3

14.1

17.4

15.66.2

40.3

1 2 3 4 5 6 7

KOMENTAR (11)

• Podeljena su mišljenja oko ovog pitanja, ali odgovori su zaista indikativni za projekat razvoja medija za mlade...

• Svaki šesti ispitanik kaže da su mladi upućeni na sve medije• Skoro isto toliko anketiranih misli da u tome postoje velike razlike među

mladima• Upozoravajuća je ocena oko 14% onih koji smatraju da su mladi uglavnom

slabo upućeni na medije• Petina sagovornika uočava da mladi najviše prate televizijske programe sa

nacionalnom frekvencijom (20%)• Među ostalim medijima tu su lokalne i regionalne TV stanice (3.6%), zatim

kablovski kanali (3.2%), pa internet (pre svega pojedine društvene mreže) sa 13%

• Tu su i magazini za mlade (5.7%) i lokalne radio stanice (3.2%)• U svim ovim slučajevima treba pogledati tzv. otvorene odgovore priložene

ovom izveštaju

NAJBOLJA OBAVEŠTENOST


Broj (f) %

1. O svemu su dobro obavešteni 16 5.82. O nekim problemima su dobro obavešteni, ali ih ne navode 73 26.43. Ni o čemu nisu dobro obavešteni 78 28.34. Ne znaju, ne umeju da odgovore 21 7.65. Pojedinačno navedene teme i sadržaji* 87 31.46. Nešto drugo 24 8.7

UKUPNO 299 108.2

12. O ČEMU SU MLADI U VAŠEM REGIONU NAJBOLJE OBAVEŠTENI?


26.4

28.37.6

31.4

8.7 5.8

1 2 3 4 5 6

KOMENTAR (12)

• Zapaža se doza kritičnosti u odgovorima ali i diferencijalnost u stavovima...• Najređi su odgovori (tek oko 6%) da su mladi o svemu dobro obavešteni, ali

odmah se to relativizuje učestalijom ocenom (preko 26%) da su oni o nekim problemima dobro obavešteni, međutim, to nije potkrepljeno primerima

• Veoma je oštra konstatacija preko 28% mladih da oni ni o čemu nisu dobro obavešteni

• Ako se izuzmu oni koji nisu umeli da odgovore na pitanje (8%), skoro trećina respondenata pojedinačno navodi o čemu su mladi najbolje obavešteni

• Tu nalazimo pre svega zabavne teme – muzika, sport, žurke, rijaliti programi i slično (11.2%), zatim estrada i poznate ličnosti, uključujući i tračeve (8%), politika i političari (5.7%), o bolestima zavisnosti, narkomanija, alkoholizam (3.2%), pa o seksu i AIDS-u (3.3%), itd.

NAJLOŠIJA OBAVEŠTENOST


Broj (f) %

1. O svemu su loše obavešteni 74 26.82. O nekim problemima su loše obavešteni, ali ih ne navode 88 31.93. Ne znaju, ne umeju da odgovore 33 12.04. Pojedinačno navedene teme i sadržaji* 58 21.05. Nešto drugo 48 17.4

UKUPNO 301 109.1

13. O ČEMU SU MLADI U VAŠEM REGIONU NAJLOŠIJE OBAVEŠTENI?


31.9

26.817.4

21

12

1 2 3 4 5

KOMENTAR (13)

• Pomenuta kritičnost ispoljena je i u nastavku razgovora...• Čak 27% ispitanika iz deset gradova, odnosno regiona, tvrdi da su

mladi o svemu loše obavešteni• Njima treba dodati još 32% odgovora onih koji kažu da su mladi o

nekim problemima loše obavešteni, ne navodeći na šta misle• Kategorija “non respons” povećana je na 12%, što znači da

izjašnjavanje nije bilo baš lako• Najzad, nešto više od jedne petine respondenata pojedinačno navodi

teme i sadržaje koje mladi najslabije poznaju• To su problemi iz oblasti obrazovanja, školovanja, edukacije uopšte

(6.5%), zatim o kulturi i kulturnim dešavanjima (5.8%), pa o politici, političkom i ekonomskom stanju u državi (5.4%), o seksualnom vaspitanju i polno prenosivim bolestima (3.3%)

STRUKTURAPOTREBA

POTREBE MLADIH I OSTALIH


Broj (f) % Broj

(f) %

1. Veoma se razlikuju 47 17.0 8 11.0

2. Razlikuju se 109 39.5 37 50.7

3. I da i ne, donekle 89 32.2 15 20.5

4. Ne razlikuju se 17 6.2 8 11.0

5. Uopšte se ne razlikuju 8 2.9 1 1.4


UKUPNO 276 100.0 73 100.0

14. DA LI SE U TOM MEDIJSKOM SMISLU RAZLIKUJU POTREBE MLADIH U ODNOSU NA OSTALE GRUPE U DRUŠTVU?

05

10152025303540455055

Mladi Ostali

1 2 3 4 5 6

KOMENTAR (14)

• Primenjena je petočlana skala odgovora koja je omogućila da se uoče razlike u stavovima između grupe mladih i ostalih ispitanika...

• Oko 17% mladih misli da se njihove medijske potrebe “veoma razlikuju” u odnosu na ostale grupe u društvu, a tako misli oko 11% tih “drugih”

• Nešto blaži stav (”razlikuju se”) zastupljen je u odnosu 40% : 51%, tako da ukupno o toj diskrepanci govori 57% mladih ali 62% ostalih

• Odgovor “i da i ne”, odnosno “donekle” daje skoro trećina mladih ali tek petina ostalih

• Obe grupe ispitanika mnogo ređe negiraju postojanje tih, rekli bismo prirodnih, razlika u medijskim potrebama, a tu je zabeležena proporcija 9% prema 12%

ŠTA NAJVIŠE PRIVLAČI MLADE


Broj (f) %

1. Sve teme i sadržaji podjednako ih privlače 38 13.8

2. Neke teme i sadržaji ih privlače a neki ne, ali ih ne navode 101 36.6

3. Ni jedna tema i sadržaj ih ne privlače posebno 15 5.4


5. Sadržaji zabavnog karaktera (film, muzika, sport, internet) 76 27.5

6. Pojedinačno navedene teme i sadržaji* 46 16.7


UKUPNO 324 117.4

15. KOJE TEME, KOJI SADRŽAJI NAJVIŠE PRIVLAČE MLADE U VAŠEM OKRUŽENJU?


36.6

27.5

16.7

12.3 13.8

5.1 5.4

1 2 3 4 5 6 7

KOMENTAR (15)• Reč je o tome kako mladi ljudi sami ekspliciraju ono što je primamljivo baš

za njih u medijima...• Svaki sedmi ispitanik smatra da ih sve teme i sadržaji podjednako privlače• Skoro dve petine anketiranih (37%) lakonski odgovara da ih neke teme

privlače a neke i ne, mada ne navode konkretno na šta misle• O solidnoj uključenosti mladih u ovo istraživanje govori podatak da tek oko

10% njih ili tvrdi da ih ni jedna tema i sadržaj posebno ne privlače, ili da ne mogu da pruže odgovor na ovo pitanje

• Svakako su najzanimljiviji konkretniji odgovori gde dominira ukazivanje na različite zabavne sadržaje (28%), od muzike, filma i sporta do interneta

• Svaki šesti ispitanik navodi još ponešto: bolesti zavisnosti (3.2%), tračevi i tračarenje (4.4%), seks (4.4%), kulturni i obrazovni sadržaji (4.7%), itd.

TRAŽE LI MLADI SAMO ZABAVU


Broj (f) % Broj

(f) %

1. U veoma velikoj meri 108 39.1 6 8.22. U velikoj meri 103 37.3 28 38.43. U osrednjoj meri, i traže i ne traže to 49 17.8 27 37.04. U maloj meri 10 3.6 7 9.65. U sasvim maloj meri 4 1.4 1 1.46. Ne znaju, ne umeju da odgovore 2 0.7 4 5.5UKUPNO 276 100.0 73 100.0

16. U KOJOJ MERI BI SE MOGLO REĆI DA MLADI TRAŽE SAMO ZABAVU I TZV. LAKE SADRŽAJE?

0

5

1015

20

25

30

35

40

Mladi Ostali

1 2 3 4 5 6

KOMENTAR (16)

• Ovde smo suočeni sa izjašnjavanjem o rasprostranjenom stereotipu u javnosti o tome da mlade zanima samo zabava – koji nije formiran bez osnove...

• Petočlana skala olakšava da uočimo znatne razlike u tome kao ovaj fenomen vidi omladina u odnosu na ostale ljude iz istog okruženja u 10 gradova Srbije

• Skoro dve petine (39%) ispitanika iz omladinske populacije kaže da mladi u “veoma velikoj meri” traže zabavu i tzv. lake sadržaje, ali među starijima takvu ocenu daje samo 8% anketiranih

• Saglasnost je veća kada je u pitanju nešto blaži stav (“u velikoj meri”), koji je podržan u prvoj grupi sa 37% a u drugoj sa 38%

• Očigledno je da mladi primetno više insistiraju na svojoj upućenosti na zabavne sadržaje

• Za srednji odgovor na skali (“i traže i ne traže to”) opredeljuje se tek oko 18% mladih, ali svih 37% ispitanika iz grupe “ostali”

OPISMOTIVACIJE

BRIGA ZA INFORMISANOST


Broj (f) % Broj (f) %1. Predstavnici države, vlasti 67 24.2 13 17.82. Stranke i političari 10 3.6 1 1.43. Poslanici, odbornici, izabrani predstavnici građana 19 6.9 2 2.74. Privrednici, biznis sektor 2 0.7 - -5. Nevladin sektor uopšte (NGO) 29 10.5 4 5.56. Organizacije mladih 70 25.4 11 15.17. Svi treba o tome da brinu 96 34.8 41 56.28. Niko ne treba o tome posebno da brine 3 1.1 - -9. Ne znaju, ne umeju da odgovore 2 0.7 - -10. Nešto drugo 6 2.2 1 1.4UKUPNO 304 110.1 73 100.0

17. KO BI TREBALO NAJVIŠE DA BRINE O TOME DA MLADI BUDU DOBRO INFORMISANI PREKO MEDIJA?

05

1015202530354045505560

Mladi Ostali

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

KOMENTAR (17)

• Lociranje brige za informisanost mladih dve šire ciljne grupe u ovom ispitivanju ne vide na isti način, ali to ne iznenađuje...

• Skoro jedna četvrtina mladih (24%) smatra da o tome najviše treba da brinu predstavnici države i vlasti, ali nešto stariji ređe to navode (18%)

• U stranke i političare se, izgleda, malo više uzdaju mladi od ostalih, a to je slučaj i sa poslanicima, odbornicima, odnosno izabranim predstavnicima građana – koji su, ipak, češće apostrofirani od političara

• Četvrtina mladih (25%) pominje organizacije mladih, dok ostali to čine u svega 15% slučajeva

• Najveća razlika u pristupu vidi se kod učestalosti stava da o tome svi treba da brinu, za koji se odlučuje više od trećine mladih (35%), ali preko polovine ispitanika iz druge, starije grupe (56%)

POMOĆ ZA NOVE MEDIJE


Broj (f) %1. Svi bi mogli da pomognu 136 49.32. Neki bi mogli, ali ne mogu sada da ih nabroje 30 10.93. Niko posebno ne bi mogao da pomogne 12 4.34. Ne znaju, ne umeju da odgovore 16 5.85. Opštine, opštinska uprava, predsednik opštine 14 5.16. Vlast, predstavnici vlasti 12 4.47. Lokalne vlasti, gradske vlasti 9 3.38. Mladi, organizacije za mlade 18 6.59. Nevladin sektor (NGO) 13 4.710. Nešto drugo 43 15.6UKUPNO 303 109.9

18. KO BI NAJVIŠE MOGAO KONKRETNO DA POMOGNE U POKRETANJU NOVIH MEDIJA ZA MLADE U VAŠEM KRAJU?


49.310.9

15.64.76.5

4.35.8

5.14.4

3.3

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

KOMENTAR (18)• Jedan od važnih nalaza u istraživanju ukazuje na očekivanja mladih ali

i na moguću, široko postavljenu, akciju...• Naime, skoro polovina ispitanika (preko 49%) kaže da bi svi mogli da

pomognu u pokretanju novih medija za mlade u njihovom kraju• Tome treba dodati i 11% onih koji smatraju da bi neki ljudi zaista

mogli da pomognu, mada ne navode njihova imena uz ovo, nego uz jedno kasnije pitanje

• Srećom malo je pesimista (4.3%) koji ocenjuju da niko posebno ne bi mogao da pomogne, kao i onih (6%) koji nisu umeli da odgovore na pitanje

• Značajno je i to što anketirani imaju niz korisnih predloga navodeći predstavnike raznih nivoa vlasti (u zbiru 13%), a zatim i organizacije za mlade (skoro 7%), i nevladin sektor uopšte (skoro 5%)

Spiritual

Istrazivanje omladinskih kanala informisanja