Усмена и ауторска бајка

Аутор: Драгослава Жутић

Одређење усмене бајке

• Вук Стефановић Караџић – бајку – гатку назива “ЖЕНСКОМ ПРИПОВИЈЕТКОМ” (“у којима се приповиједају којекаква чудеса што не може бити”)

• Видо Латковић – приповедна врста, заснована на фантастичним представама, сва је проткана чудесним и чаробним

• Радмила Пешић и Нада Милошевић-Ђорђевић – бајка је народна приповетка фантастичне садржине, која служи забави

• Снежана Самарџија – бајка представља развијену, стилизовану причу фантастичне садржине, у чију се истинитост не верује

Одређење усмене бајке

• Бруно Бетелхајм – бајка помаже детету да савлада психолошке проблеме одрастања• Макс Лити – у бајци налазимо свет који је постигао равнотежу – то је свет који је “у реду”• Владимир Јаковљевич Проп – све бајке имају исту структуру – бави се оним што је

непроменљиво у свакој бајци

“Дефиниција”

УСМЕНА (НАРОДНА) БАЈКА ЈЕ ВИШЕЕПИЗОДИЧНА ПРИЧА У КОЈОЈ СЕ ЗБИВАЊА НИЖУ ХРОНОЛОШКИ УОБЛИЧЕНА, ПРЕМА УСТАЉЕНИМ КОМПОЗИЦИОНИМ ОБРАСЦИМА, А КАРАКТЕРИШЕ ЈЕ ЕЛЕМЕНАТ ЧУДЕСНОГ.

Одлике усмене бајке• Чудесан – бајковит свет, реално и

нереално се стапају без страха и језе.

• Јунаци: - производ колективне маште - немају имена или су именовани преко особина или изгледа - главни јунак је увек људско биће (или људско биће чаролијом претворено у животињу, биљку, предмет...) - основни вид карактеризације је оно што раде, пол, узраст, социјални статус или занимање, “не портретишу се”

Ликови се НЕ МЕЊАЈУ, само прелазе из једног статуса у други.

Ликови (номенклатура, атрибути, делокруг)

1. ПРОТИВНИК (ШТЕТОЧИНА) 2. ДАРИВАЛАЦ 3. ПОМОЋНИК 4. ТРАЖЕНО ЛИЦЕ 5. ПОШИЉАЛАЦ 6. ЈУНАК 7. ЛАЖНИ ЈУНАК

Одлике усмене бајке• Време: - неодређена прошлост, некад и негде, без историјског прецизирања - почиње почетком и окончава се завршетком бајке (јунакова женидба и ступање на престо су крај времена)

• Простор: - мало се описује, нема географске локализације - oрганизован је као простор на земљи, између неба и земље и под земљом

• Стил: - уопштен, формулативни (понављање, паралелизам, учесталост дијалога и изостављање описа) - главна је радња – дешавање

Одлике усмене бајке

Пуно је дигресија (одступања од главне радње).

Може садржати описе сакаћења, смрти, прождирања.

Увек има „срећан крај”: јунак или јунакиња ступају у брак и седају на престо, недостаци бивају надокнађени, штета се поправља.

Бави се старим веровањима заједничким за већину култура.

2. УДАЉАВАЊЕ ЈУНАКА ОД КУЋЕ

3. ПРОВЕРА ЈУНАКА

4. СТИЦАЊЕ ЧАРОБНОГ СРЕДСТВА

5. ПРЕМЕШТАЊЕ ЈУНАКА

8. ОТКЛАЊАЊЕ НЕВОЉЕ

7. ПОБЕДА

6. БОРБА ЈУНАКА И ПРОТИВНИКА

9. СРЕЋАН КРАЈ

Структура бајке - 31 радња

Анализа бајке Аждаја и царев син

ПОЛАЗАК У ЛОВ (ПОЧЕТНА ФУНКЦИЈА)

ЛОВАЦ КОЈИ СУСРЕЋЕ ЗЕЦА (ПРОВЕРА)

АЖДАЈА КОЈА НАПАДА ЛОВЦА (ПОДВАЛА, САУЧЕСНИШТВО И НАНОШЕЊЕ ШТЕТЕ)

СУСРЕТ ЦАРЕВИЋА СА БАБОМ (ПРОВЕРА, ОДАВАЊЕ ТАЈНЕ АЖДАЈИНЕ СНАГЕ)

ПРЕМЕШТАЊЕ ЈУНАКА (ПРИНЦ ПРЕОБУЧЕН У ЧОБАНИНА КОЈИ КРЕЋЕ КА АЖДАЈИНОМ СТАНИШТУ)

БОРБА ЈУНАКА И ПРОТИВНИКА

ПОЉУБАЦ ПРИНЦЕЗЕ (ЧАРОБНО СРЕДСТВО)

РАЗОБЛИЧАВАЊЕ ЗЛА (БОРБА ЈУНАКА С ПРОТИВНИКОМ, ПРЕТВАРАЊЕ АЖДАЈЕ У РАЗЛИЧИТЕ

ЖИВОТИЊЕ)

ОСЛОБАЂАЊЕ ЈУНАКА (ПУТЕМ ЧАРОБНОГ СРЕДСТВА – ШИБЉИКЕ), УСПОСТАВЉАЊЕ РАВНОТЕЖЕ

• ВРЕМЕ: НЕОДРЕЂЕНО, ПРОШЛО• ПРОСТОР: ГРАД, ШУМА, ЈЕЗЕРО, ПОДРУМ• ФОРМУЛАТИВНИ ПОЧЕТАК :

,,Био један краљ па имао три сина”…• ТАКОЂЕ И КРАЈ: ,,А он са својом браћом и

младом отиде своме оцу, и онде је живео и царовао до свога века“.

Анализа бајке Аждаја и царев син

• ЛИКОВИ:

1. ПРОТИВНИК (аждаја) 2. ДАРИВАЛАЦ (Царева кћи дарује чаробно средство – пољубац. Чаробно средство је и шибљика, а тајну одаје врабац, који је уједно и замаскирани противник. За аждају чаробно средство је језеро...)3. ПОМОЋНИЦИ (баба, соко, хртови, на неки начин и цар јер шаље своју ћерку са ,,чобанином”)4. ТРАЖЕНО ЛИЦЕ (двојица браће, аждаја)5. ПОШИЉАЛАЦ (цар...) 6. ЈУНАК (трећи царев син) 7. ЛАЖНИ ЈУНАК (ОВДЕ НЕ ПОСТОЈИ)

Анализа бајке Аждаја и царев син

• ПОНАВЉАЊА : - ОДЛАЗАК У ЛОВ ТРИ ПУТА - БОРБА ЈУНАКА ТРИ ДАНА

Одлике ауторске бајке• Сан, или неко чудно дешавање,

које се на крају објасни реалним разлозима замењује чудесно.

• Јунаци: - бића поникла из пишчеве стваралачке фантазије или књижевности - често су именовани - главни јунак може бити животиња, биљка, нељудско биће - развијенијији су описи и психологија лика

• Време се конкретизује - или као део историјске прошлости, или као део модерне свакидашњице. Опису времена поклања се већа пажња.

Одлике ауторске бајке

• Простор се описује и често везује за именоване географске просторе.

• Стил је индивидуални, ауторски, обележен већим присуством лирског елемента, увођењем и проширивањем симболике, хумора, описа простора и јунака.

Одлике ауторске бајке

Радња заокружена, мање је дигресија.

Изостављају се потенцијално “трауматични” садржаји усмене бајке.

Може се окончати страдањем и смрћу својих јунака. Јунаци се жртвују за победу неког моралног или верског начела, или бивају кажњени зато што су нарушили неко морално начело.

Прилагођава се ауторовој савремености и вредносном систему његове културе.

Анализа бајке Седефна ружа Гроздане Олујић

Анализа бајке Седефна ружа• ПРОСТОР: - развијена дескрипција, морске дубине, дно мора са

својим становницима - опис морског дна је самосталан или се пореди са Горњим светом - има дубље значење: са аспекта јунакиње види се дубоко незадовољство стварношћу и тежња ка Горњем свету ОВАКО СХВАЋЕН ПРОСТОР ОТВАРА НОВИ ПРОБЛЕМ – ВРЕМЕ.

• ВРЕМЕ: - није прецизно одређено, али припада савремености – будућности

Анализа бајке Седефна ружа

• ЛИКОВИ:- СЕДЕФНА РУЖА, која је савременог духа, дубоко

индивидуализована- РИБА, која говори о сјају Горњег света, која губи

дах док о њему прича- КОРАЛНА ГРАНА, коју не занима други свет- РИБА УГОР (“Горњи свет почиње у мрежи а

завршава се у тигању”)- МЕДУЗА (избрисати и саму помисао на Горњи свет)

Променљивост лика ауторске бајке

• СЕДЕФНА РУЖА – чежња за Горњим светом, нестрпљење, мрзак јој је свет морског дна, бол као нож да јој је у срцу, заплака у себи, осети како туга као плима плави читаво њено биће и згушњава се у блиставу, чврсту кап. Није се више мицала, није отварала уста...

• Почиње да заборавља Горњи свет... Све више налази мир у себи.

• Чак су је и приче рибе замарале.

Симболика

• “А ЗРНО БИСЕРА РАСЛО ЈЕ И КРУПЊАЛО...”• Прича о Седефној ружи подсећа на причу о

уметнику и његовом делу.

Анализа бајке Седефна ружа

• Седефна ружа доспева у Горњи свет када је то најмање очекивала.

• Ониричко на крају приче упућује на срећан крај

• Последња реченица ипак говори о не баш срећном завршетку, што јесте одлика ауторске бајке.

• Алегоријско казивање о судбини уметника • Парабола – поучна прича• Симболичко – алегоријска прича, која личи

на фантастику, али јој не припада

Анализа бајке Седефна ружа

Закључак

Усмена и ауторска бајка нераскидиво су повезане, како по заједничким особинама, тако и по оним у којима се разликују.

Тема: Усмена и ауторска бајка у наставном проучавању у основној школи

(др Драгослава Жутић) Републички зимски семинар Београд, 11. јануар 2013.