Biljni Organi

Biljni organi

Podela biljnih organa1. Vegetativnih, koji održavaju biljku u životu: koren, stablo list

2. reproduktivnih (generativnih) organa koji omogućavaju razmnožavanje jedinki i biološki opstanak vrste:

cvet - cvasti, plod i seme.

Koren

Koren je osovinski vegetativni biljni organ kojim se biljka pričvršćuje za podlogu i upija vodu sa rastvorenim mineralnim

materijama. .Na vrhu korena nalazi se vegetaciona kupa

čijom aktivnošću koren raste neprekidno tokom života. Vegetaciona kupa je zaštićena korenskom kapom

(kaliptrom) da se ne bi oštetila pri probijanju kroz podlogu

Građa korena

Na korenu se morfološki razlikuje više delova (zona): zona korenske kape zona rastenja zona izduživanja zona apsorpcije zona provođenja.

zona rastenja•deo vegetacione kupe •Koren deobama ovih ćelija raste.

zona korenskih dlaka •površinske ćelije obrazuju dlake za upijanje vode iz zemljišta.

zonu izduživanja•ćelije koje se izdužuju (rastu u dužinu) i čine

zona korenske kape površinski sloj grade mrtve,

osluznjavele ćelije koje se ljušte i tako smanjuju trenje pri rastu korena.

Ćelije korenske kape se stalno obnavljaju deobama ćelija vegetacione kupe

Građa korena

Zona korenske kape

Zona rasta

Anatomska građa korena

Ako se u zoni korenskih dlaka napravi poprečan presek korena, uočiće se njegova primarna građa: na periferiji korena je rizodermis (epiblem), višeslojna zona primarne kore i u centru je centralni cilindar .

PRIMARNA GRAĐA KORENA Poprečni presek korena iznad zone korenskih dlaka

rizodermis (epiblem)

centralni cilindar

zona primarne kore

Rizodermis je površinski sloj mladih, vršnih delova korena. Ćelije ovog tkiva obrazuju korenske dlake kojima se upija voda i u njoj rastvorene mineralne materije.

Primarna kora je građena od više slojeva parenhimskih ćelija. Poslednji sloj kore, koji je naslonjen na centralni cilindar, sadrži ćelije propusnice. One propuštaju vodu sa mineralnim materijama, koju su upile ćelije rizodermisa, u centralni cilindar.

Poprečni presek radijalnog provodnog snopića

•Centralni cilindar se sastoji od provodnih elemenata ksilema i floema. •Ksilem se nalazi u centru, a floem na periferiji centralnog cilindra. Ksilem ima oblik zvezde između čijih zrakova su umetnuti elementi floema.

Detalj radijalnog sprovodnog snopića: 1. parenhim kore 2. endodermis 2a. ćelija propusnica 3. pericikl 4. ksilem 5. floem

2a

Sekundarna građa korena

I kora sa peridermom

II kambijum

III sekundarno drvo

simplast

apoplast Ćelijski zid

Uzdužni presek korena u zoni korenskih dlaka

Korenov sistem Korenov sistem predstavlja skup svih korenova jedne biljke.

A. Osovinski korenov sistemKoren koji nastaje od korenka klice naziva se glavni koren (pravi koren). Na izvesnoj udaljenosti od vrha on se grana i obrazuje bočne korenove, koji su obično slabije razvijeni od glavnog korena. Svi bočni korenovi zajedno sa glavnim grade korenov sistem. Ovaj tip korenovog sistema razvijen je kod golosemenica i dikotila.

B. Žiličast korenov sistemKada klicin korenak rano prestane sa rastom, onda sa stabla polaze korenovi koji se nazivaju adventivni (dopunski korenovi). Žiličast korenov sistem izgrađen je od velikog broja podjednako razvijenih adventivnih korenova i imaju ga monokotile. Adventivni korenovi se kod nekih biljaka obrazuju i na listovima koji su u dodiru sa podlogom.

Metamorfoze korenaOsim glavnih uloga, koren može da dobije i neku

drugu funkciju. Tada se oblik i građa korena menjaju i on je metamorfoziran.

Najčešća dodatna uloga korena je magacioniranje hranljivih materija: ako se hrana nagomilava u glavnom korenu, onda on

zadebljava i preobražava se u repu (npr. šargarepa). kada se hranljive materije negomilavaju u bočnim

korenovima, onda postaju krtole (npr. kod georgine). kod nekih tropskih biljaka koje žive na muljevitoj

podlozi razvijaju se korenovi za disanje koji izbijaju iznad površine i snabdevaju podzemne organe vazduhom.

Metarmofoze korena - repast (glavni) koren

Beta cicla cvekla

Metarmofoze korena - repast (glavni) koren

Daucus carota subsp. sativus

Metarmofoze korena - repast (glavni) koren

Ficaria verna, koren Skrobna zrna u parenhimskim ćelijama

Daskasti korenovi tropskog drveća

Stablo - izdanakStablo je osovinski deo izdanka koji raste

neprekidno tokom života biljke. Stablo sa listovima naziva se izdanak.

Osnovne uloge stabla su: provođenje vode sa mineralnim materijama od

korena ka listovima, a u obrnutom pravcu rastvorenih organskih materija;

stablo i njegove grane nose listove i postavljaju ih u najpovoljniji položaj za primanje Sunčeve svetlosti.

IZDANAK (stablo sa listovima i pupoljcima)

TEMENI PUPOLJAK

BOČNI PUPOLJAK

NODUS

INTERNODIJA

LIST

cvetTemeni pupoljak

Nodus ili cvorinternodija

Bocni pupoljakTemeni pupoljak

Lisna drskaLisna plocaList

Osovinski koren

Bocni korenovi

Sistem Izdanaka

Korenov sistem

Stablo

Vegetaciona kupa stabla se sastoji od:

Protoderma (epidermis); Osnovnog meristema (parenhim);

Prokambijum (provodna I mehanička tkiva)

Apikalni meristem stabla (Vegetaciona kupa izdanka)

Vrste izdanaka Izdanak raste vrhom, na kome je vegetaciona kupa. Pri

osnovi vegetacione kupe obrazuju se začeci listova. U njihovom pazuhu obrazuju se bočni izdanci.Deo stabla sa koga polaze listovi naziva se čvor (nodus), a deo stabla između dva čvora je članak (internodia).

U zavisnosti od dužine članaka izdanci mogu biti: kratki, kod kojih su listovi približeni i dugi, kod kojih se listovi nalaze na odgovarajućoj udaljenosti.

Kod nekih biljaka, npr. kod maslačka, listovi su zbijeni pa grade rozetu. Kod voćaka postoje i kratki i dugi izdanci, pri čemu dugi nose listove, a kratki cvetove (tzv.rodne grane).

DUGI I KRATKI IZDANCI

KRATAK

IZDANAK

DUGI

ZDANAK

DUGI I KRATKI IZDANCI ARIŠA

Grananje izdankaIzdanak se razvija od pupoljčića klice, tako da onaj

izdanak čiji rast vodi klicin pupoljčić se naziva osnovni izdanak.

Bočni izdanci su oni koji nastaju od bočnih pupoljaka.

Pupoljak je, u stvari, mlad, još nerazvijen izdanak, čiji je najvažniji deo vegetaciona kupa. Deobom ćelija vegetacione kupe nastaju svi delovi izdanka.

Odmah ispod vrha vegetacione kupe začinju se listovi, a u njihovom pazuhu obrazuju se bočni (pazušni) pupoljci iz kojih postaju bočni izdanci.

Tako nastaje grananje, odnosno obrazuje se sistem izdanaka, kojim se postiže povećanje površine biljnog tela.

PUPOLJAK

A. TEMENI PUPOLJAK

B. BOČNI ILI PAZUŠNI PUPOLJAK

ADVENTIVNI PUPOLJCI

GRANANJE

2. 3.

Razlikuju se tri osnovna tipa grananja:

1.dihotomo2.monopodijalno i

3.simpodijalno.

Monopodijalno grananje (monos= jedan; podien= nožica, osovina) se odlikuje time što je jedna osovina glavna (naziva se monopodijum) i ona stalno vuče rast, dok bočne grane polaze sa nje i zaostaju u rastu. Primer monopodijalnog grananja su četinari, jasen, hrast, javor, dren i dr.

Simpodijalno grananje se odlikuje time što glavna osovina ne raste stalno vrhom, već prekida rastenje, a jedna od bočnih grana preuzima pravac rastenja glavne osovine. To se stalno ponavlja tokom rasta biljke.

Monopodijalno grananje

Simpodijalno grananje

Picea omorica, Pančićeva omorika

Quercus sp., hrast

Metamorfoze

Nadzemni izdanak, takođe, može da metamorfozira obavljajući neku drugu funkciju: trn ima zaštitnu ulogu, rašljike služe za prihvatanje za neku čvrstu

podlogu, stolone u vidu dugačkih izdanaka služe za

vegetativno razmnožavanje, filokladije su listoliki izdanci na kojima se razvija

listić i u njegovom pazuhu cvet i plod.

METAMORFOZE NADZEMNOG IZDANKA

FILOKLADIJE

Ruscus hypoglosum L.

KLADODIJE

predstavnici fam. Cactaceae,

kaktusi

REPASTO ZADEBLJALO STABLO

Brassica oleraceae var. gongyloides, keleraba

STOLONI kod jagode, Fragaria vesca

IZDANCI PREOBRAĆENI U TRNOVE

Gleditschia sp., gledičija

IZDANCI

PREOBRAĆENI U

RAŠLJIKE

Kod nekih biljaka, izdanci se razvijaju ispod površine podloge pa se nazivaju podzemni izdanci.

Njihovi listovi su nerazvijeni i ljuspasti, a sami izdanci su zadebljali usled magacioniranja hrane.

Razlikuju se od korena po tome što koren nikada ne nosi listove.

Sa podzemnih izdanaka polaze adventivni korenovi. Takvi izdanci su metamorfozirani i mogu biti u obliku:

rizoma, krtole i lukovice.

METAMORFOZE PODZEMNIH IZDANKA

RIZOM

Zingiber officinale Rosc., đumbir

Solanum tuberosum L., krompir

KRTOLA

Krtola krompira poreklom od izdanka i krtolageorgine poreklom od korena su ANALOGNI organi.(imaju istu građu i funkciju ali su različitog porekla).

HOMOLOGI organi imaju isto poreklo ali različite funkcije(fotosintetički listovi, krunični listići i čašični listići)

LUKOVICA

Allium cepa L., crni luk

Gagea sp., baloće

Urginea maritima, primorski luk sa najvećom lukovicom u Evropi

Primarna i sekundarna građa stabla

U početnim fazama razvića izdanka stvara se njegova primarna građa.

Kod monokotila ta građa ostaje tokom čitavog života, dok se kod dikotila i golosemenica primarna građa zamenjuje sekundarnom.

Apikalni meristem

Protoderm

Osnovni meristem

Prokambijum

Primarni meristemi

epidermisprimarna korasrž

Provodni snopić

Lisni trag

floemkambijum

Primarni ksilem

Stablo primarne građe

ANATOMIJA

STABLA

Primarnu građu stabla, kao i kod korena, čine tri zone : epidermis, koji se najčešće sastoji od jednog

sloja ćelija; primarna kora koju čini nekoliko slojeva živih

parenhimskih ćelija i mehaničke ćelije (najčešće kolenhim).

centralni cilindar, koga izgrađuju provodna tkiva (floem i ksilem) i tkivo srži.

• Provodni snopići su kod monokotila razbacani, dok kod dikotila obrazuju prsten.

• Između floema i ksilema, kod dikotila, nalazi se primarni kambijum.

I EPIDERMIS

II PRIMARNA KORA

III CENTRALNI CILINDAR

PERICIKL

Aristolochia sp.

Primarna građa stabla dikotila i golosemenica se već krajem prvog vegetacionog perioda gubi i počinje sekundarno debljanje.

Između susednih provodnih snopića začinje se sekundarni kambijum koji se spaja sa primarnim i obrazuje kambijalni prsten.

Kambijalni prsten odvaja elemente drveta ka centru stabla, a elemente kore ka periferiji.

epidermis

floem

kambijum

ksilemsrž

kora

KAKO STABLO DEBLJA

ILI

SEKUNDARNI RAST STABLA

KOD GOLOSEMENICA

I DRVENASTIH DIKOTILA

Formiranjem kambijalnog prstena i periderma

Tip stabla sa provodnim snopićima

1 2

1. Kod biljaka klase Liliopsida (Monocotyledones)

2. Kod biljaka klase Magnoliopsida (Dicotyledones)

SEKUNDARNA GRAĐA STABLA

I. KORA

II. SEKUNDARNO DRVO

III. SRŽ

ListList je deo izdanka koji

obavlja tri veoma važne funkcije : fotosintezu, transpiraciju i razmenu gasova.

Građa listaList nastaje od istog tvornog tkiva kao i

stablo – vegetacione kupe stabla. Potpuno razvijen list se sastoji od:

lisne osnove, lisne drške i lisne ploče (liske)

DELOVI LISTA

Lisna ploča, liska, lamina

Lisna drška petiola

Lisni zalisci stipule

Lisna osnova

Lisna osnova se može razviti u lisni rukavac ili lisne zalistke

Lisna osnova je deo kojim je list pričvršćen za stablo.

Iz lisne osnove se razvijaju zalisci i lisni rukavac.

Zalisci mogu biti različito razvijeni kod različitih biljaka – u obliku trna, skoro neprimetni ili razrasli toliko da zamenjuju listove, koji obavljaju neku drugu funkciju (npr. kod graška listovi su preobraženi u rašljiku, a zalisci obavljaju fotosintezu).

Lisna ploča (liska) je deo koji obavlja sve osnovne funkcije lista i najčešće je spljoštena. Na njoj se razlikuju dve površine – lice (tamnije) i naličje (svetlije). Liska može biti različita po veličini, obliku i izgledu oboda.

Lisna drška je uski deo lista kojim je liska pričvršćena za stablo. postavlja lisku u najpovoljniji položaj prema svetlosti i, s obzirom da je veoma savitljiva, štiti lisku od udara vetra i kiše. List koji nema lisnu dršku naziva se sedeći.

LICE LISTA

NALIČJE LISTA

BIFACIJALAN LIST

bifacijalnibifacijalni ekvifacijalniekvifacijalni

unifacijalni unifacijalni

listovilistovi

Vrste listova

U zavisnosti od toga koliko liski polazi sa jedne lisne drške razlikuju se:

prosti i složeni listovi.

Listovi sa čijih lisnih drški polazi veći broj liski su složeni.Složeni listovi mogu biti prststo složeni i perasto složeni. Perasto složeni listovi mogu biti parno ili neparno perasto složeni.

Prosti listovi su oni kod kojih se na jednoj lisnoj drški nalazi jedna liska.

LIST PO OBLIKU LISKE MOŽE BITI

igličast, lancelast, linearan, jajast, elipsoidan, okruglast, bubrežast, srcast, kopljast, strelast, trouglast

OBOD LISTA

•Obod liske može biti ceo ili na različite načine urezan. •odnosu na osobine oboda, listovi mogu biti: nazubljeni, perasto ili prstasto usečeni, testerasto usečeni, režnjeviti itd.

VRH LISTA

OSNOVA LISTA

Prema funkciji i položaju na izdanku, razlikuju se sledeće vrste : kotiledoni, donji listovi, srednji (pravi) listovi i gornji listovi.

Donji listovi se nalaze na podzemnim izdancima i u donjem delu nadzemnih izdanaka zeljastih biljaka. Oni su mrki, ljuspasti i štite pupoljak u svom pazuhu.

Srednji obavljaju sve funkcije lista i najbrojniji su pa se zato nazivaju pravi listovi.

Gornji se nalaze zajedno sa cvetovima i cvastima i štite ih. U gornje listove spadaju priperci (brakteje), involukrum i spata. Priperci su listići iz čijeg se pazuha razvija cvet. Involukrum je omotač cvasti (npr. kod glavočika i štitonoša), a spata je list koji obavija cvast (npr. kod kozlaca i anturijuma).

Nervatura listaSistem provodnih snopića

u liski predstavlja nervaturu lista.

Ona se jasno uočava na naličju liske.

Obično se razlikuje jače istaknuti glavni nerv i slabije razvijeni bočni nervi (mrežasta nervatura).

Svi oni čine nervaturu lista.

Većina monokotila ima paralelenu nervaturu (svi su nervi podjednako razvijeni)

Dikotile imaju mrežastu nervaturu. U zavisnosti od oblika liske mrežasta nervatura može biti prstasta ili perasta.

PERASTA NERVATURA PRSTASTA NERVATURA

Raspored listovaListovi su na stablu tako raspoređeni da ne

zaklanjaju jedan drugom svetlost i da ravnomerno opterete stablo svojom težinom.

Sa istog čvora stabla može polaziti jedan, dva ili veći broj listova pa prema tome njihov raspored može biti : naizmeničan, naspraman i pršljenast.

Kada sa istog čvora polazi samo jedan list, tada je naizmeničan raspored. Ako sa jednog čvora polaze dva lista, onda je to naspraman, a ako polazi veći broj listova onda je pršljenast raspored

RASPORED LISTOVA NA STABLU

NAIZMENIČAN (SPIRALAN)

PRŠLJENAST (CIKLIČAN)

NASPRAMAN

Građa lista mezofita Na licu i naličju lista nalazi se jednoslojni epidermis, a

između njih leže dve vrste tkiva, koje čine mezofil. Epidermis je pokriven kutikulom i u njemu se nalaze stome

(češće su na naličju lista). Mezofil je građen od palisadnog i sunđerastog tkiva, a u

njemu se nalaze i provodni snopići. Palisadno tkivo čine izdužene ćelije koje sadrže veliku

količinu hloroplasta pa se u tom tkivu najintezivnije odvija fotosinteza.

Ćelije sunđerastog tkiva su razdvojene krupnim intercelularima, tako da je ovo tkivo rastresito, šupljikavo kao sunđer. Kroz intercelulare se vrši razmena gasova u tkivima lista.

Provodni snopići se sastoje od ksilema (okrenut ka licu lista) i floema (okrenut ka naličju lista). Uz provodne snopiće zastupljena su mehanička tkiva (likina vlakna,

kolenhim). Provodni sistem lista povezan je sa provodnim sistemom stabla.

GRAĐA LISTA

Epidermis lica

Epidermis naličja

Kutikula lica

Kutikula naličja

Ksilem

Floem

Palisadni parenhim

Sunđerasti parenhim

O2, H2O

CO2

Ksilem i floem

Funkcija lista

LITERATURA

http://www.bionet-skola.com/w/Biljni_organi Sarić, M. (1975): Fiziologija biljaka, Naučna knjiga, Beograd Blaženčić, Jelena (1990): Praktikum iz anatomije biljaka sa osnovama mikroskopske

tehnike,Naučna knjiga, Beograd Janjatović, V. (1988), Botanika, Novi Sad Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988. Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990. Kojić, M: Botanika, Naučna knjiga, Beograd, 1989. Kojić, M: Fiziološka ekologija kulturnih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1987. Marinković, R, Tatić, B, Blaženčić, J: Morfologija biljaka, Beograd, 1979. Nikolić,R, Pavlović, S, Živanović, P. (1989): Praktikum iz anatomije biljaka,

Meidicnska knjiga, Beograd-Zagreb Tatić, B, Petković, V. (1998): Morfologija biljaka, ZUNS, Beograd