Priprema Za I Kolokvijum(Politicki Sistemi)

Савремено значење појма политика

Политика је реалан, манифестан друштвени процес управљања

доминантним друштвеним интересима применом разних

метода и средстава, првенствено моћи, силе и хијерархијског

система.

Политичке појаве• политички интереси – који се испољавају као политички циљеви,• политичка моћ – која се испољава као политички утицај, • полиитчка власт, • монопол политичког насиља, • политичка активност, • политичко понашање – које се испољава кроз вербалне исказе и

стварно чињење, • политичка воља – која се испољава као систем трајних активних

ставова, судова, опредељења са израженом акционом компонентом,• политички положај – који се изражава кроз политичку улогу, функције

и место, • политички систем – који се испољава кроз политичке институције,

установе, организације и слично, • политичке норме, • политичка идеологија, и сл.

Кључне категорије за дефинисање политичких појава

интерес, друштвена и политичка моћ, власт, утицај и монопол физичког насиља

Појам друштвене моћи

• Друштвена моћ је само један облик моћи. • Друштвена моћ је та која креира друштвени

поредак, а друштвени поредак својом функционалношћу и развојношћу јача друштвену и политичку моћ.

Основе друштвене моћи1. Интелектуалне способности људи које им

омогућују да памте, схватају, разумеју, повезују и стављају у односе и да предвиђају. У основи друштвене моћи је делање;

2. Способност стварања новог и промене постојећег;

3. Способност избора прихватљивих и остварљивих циљева изведених из постојећих и настајућих потреба и усмерених на њихово задовољавање

4. Способност организовања.

Методе и средства политике Информисање,

Комуникација

Споразумевање, договарање и усаглашавање ставова

Толеранција

Компромис

Политички притисак

Примена насиља

Подсистеми политике

1)подсистем информисања, агитације и пропаганде;

2)подсистем одлучивања и извршавања;

3)подсистем комуникације (општења);

4)подсистем евалуације

Појам политичког система

• Политички систем један од подсистема глобалног друштва који представља организовану целину политичких институција, установа, организација, односа и културе.

Основни елементи политичког система

политичке институције,

политичке установе,

политичке организације;

политички односи,

политичка култура.

Облик државног уређења

• Државни облик је појам који означава начин на који је држава организована и он представља састав и међусобне везе између државних органа и везе између државних органа и грађана;

НА ОБЛИК ДРЖАВНОГ УРЕЂЕЊА УТИЧЕ ВЕЋИ БРОЈ ФАКТОРА

Економски фактори;Социјални фактори;Организационо-институционални фактори;Историјски фактори;Међународни фактори, идруги фактори

Врсте државних облика

Према облицима владавине (организацији шефа државе):

Монархија иРепублика

Према облицима политичког режима (односу државног апарата према већини становништва):

Демократија и Аутократија

• Према облицима државног уређења (односу централних и нецентралних органа државе):

• Проста држава и• Сложена држава (федерација,

конфедерација)

Према облицима државне власти

Јединство власти,Подела власти,Међузависност и сарадња власти

Класификација демократије

• Посредна и непосредна

• Већинска и консесуална ( 2 облика)

САВРЕМЕНИ КОНЦЕПТ ДЕМОКРАТСКОГ ДРУШТВА

1) отвореност;

2) комплексност;

3) постојање и деловање тзв. цивилног друштва.

Основни услови за постојање цивилног друштва

владавина права и правно држава;

гарантовање грађанских слобода и права;

процедурална демократска правила и институције;

тржишна економија и приватна својина,

партиципативна политичка култура

СУВЕРЕНОСТ ДРЖАВЕ• представља својство независности,

надмоћности и неограничености државе;

• то значи, да држава своју власт не изводи ни из какве друге власти већ је она изворна/оригинална, никоме није подређена, а све друге власти су јој подређене и ниже су од ње;

• државна власт има монопол физичке силе којом спроводи своје одлуке без обзира на пристанак осталих.

ПОЈАМ ЛЕГИТИМНОСТИ

Легитимност означава “утемељење и делање политичке власти на принципима који су општеприхваћени у оквиру једне политичке заједнице”;

Теорије о подели власти

• Дуалистичке теорије сврставају све државне послове у две основне функције:

законодавну и извршну функцију власти

Тријалистичке теорије заговарају три основне државне функције:

законодавну;извршну;судску.

• Квадријалистичке теорије полазе од тога да постоје четири основне државне функције:

законодавна;извршно-политичка;управна и судска функција власти

ФУНКЦИЈЕ ПОЛИТИКЕ:

1)Инспиративна и иницијативна;2)Усмеравајућа3)Селективна4)Васпитно-образовна5)Идеолошка6)Функција вредновања

Савремена квалификација политичких система

• Политичке системе индустријски развијених земаља;

• Политичке системе социјалистичких земаља

• Политичке системе постсоцијалистичких земаља;

• Политичке системе земаља у развоју.

Савремено значење појма Устава

Устав је писани акт највеће правне снаге, који регулише основе државног и друштвеног уређења једне земље и највиши је закон у хијерархији закона са којим сви други закони и правни акти морају бити усклађени и засновани на њему.

ВРСТЕ УСТАВА

A. Према форми устави се деле на:

Писане (целокупна уставна материја је изложена у писаном облику);

Неписане (најзначајнији део уставне материје чине неписане норме (обичајно право);

ВРСТЕ УСТАВА

Б. Према поступку за промену устави могу бити

Чврсти (тврди) устав, за чију је промену потребан сложенији поступак од редовног законодавног поступка;

Меки (гипки) устав који се може променити путем редовног законодавног поступка.

ВРСТЕ УСТАВА

• Ц. Према доносиоцу, устави могу бити:Октроисани (подарени), које је владар или

шеф државе подарио, без учешћа представничког тела – Устав КЈ 1931.;

Уставни пактови, које усваја представничко тело, али коначну реч даје монарх – Устав КСХС из 1921.

Народни устави, које усваја представничко тело или грађани непосредним изјашњавањем

УСТАВ РСI НАЧЕЛА УСТАВА;II ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА И СЛОБОДЕ;III ЕКОНОМСКО УРЕЂЕЊЕ И ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ;IV НАДЛЕЖНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ;V УРЕЂЕЊЕ ВЛАСТИ;VI УСТАВНИ СУД;VII ТЕРИТОРИЈАЛНО УРЕЂЕЊЕ;VIII УСТАВНОСТ И ЗАКОНИТОСТ;IX ПРОМЕНА УСТАВА;X ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

ОСНОВНА НАЧЕЛА УСТАВА РС

• Држава српског народа и свих грађана који у њој живе;

• Владавини права и социјалној правди;• Грађанској демократији;• Људским и мањинским правима.• Припадности европским принципима и

вредностима.

Елементарна права националних мањина из Устава Републике Србије

• Забрана дискриминације националних мањина;• Равноправност у вођењу јавних послова;• Забрана насилне асимилације;• Право на очување посебности;• Право на удруживање и на сарадњу са

сународницима;• Развијање духа толеранције;

Парламент и његова основна улога

• Парламент је симбол народног представништва у савременим политичким системима. Парламент је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у држави

• Основна улога парламента је: а) Представљање народа у законодавној

власти б) Ограничена владавима

Основне функције парламента

• Представљање народног суверенитета• Расправљање и доношење закона• Контрола извршне власти• Усвајање буџета• Регрутација политичких елита• Легитимитет режима

Унутрашња организација парламента

1. Парламентарни домови,2. Радна тела парламента, односно

парламентарних домова, и то:• Парламентарни одбори,• Парламентарне комисије,• Ад-хок радне комисије или одбори

3. Председник парламента са једним или више потпредседника и колегијумом председника парламента;

4. Секретар парламента;5. Посланичке групе;

Врсте парламената

• Једнодомни

• Дводомни • Вишедомни

Надлежности парламента 1. доноси и мења Устав,

2. одлучује о промени граница државе, 3. расписује народни референдум, 4. потврђује међународне уговоре кад је законом предвиђена обавеза њиховог потврђивања, 5. одлучује о рату и миру и проглашава ратно и ванредно стање, 6. надзире рад служби безбедности,7. доноси законе и друге опште акте, 8. усваја стратегију националне безбедности, 9. усваја план развоја и просторни план,10. усваја буџет и завршни рачун државе, на предлог Владе, 11. даје амнестију за кривична дела.

У оквиру својих права,парламент

1. бира Владу, надзире њен рад и одлучује о престанку мандата Владе и министара,

2. бира и разрешава судије Уставног суда,

3. бира председника Врховног суда, председнике судова, државног јавног тужиоца, јавне тужиоце, судије и заменике јавних тужилаца,

4. бира и разрешава гувернера централне банке и надзире њен рад,

5. бира и разрешава обудсмана, и надзире његов рад

Улога одбора у парламенту

разматрају законске и финансијске предлоге;

Контролишу и надзиру извршну власт;

истражују питања која су актуелна и присутна у јавности;

Надлежности председника парламента

руководи парламентарним заседањем;

организује рад парламента;

припрема дневни ред заседања;

координира рад радних тела парламента;

организује рад стручних служби парламента

Појам извршне власти

Извршна власт је грана власти која је одговорна за спровођење закона и политике коју је усвојила законодавна власт и представља центар политичког система и језгро власти

Задаци извршне власти

• Планирање државне политике у свим областима друштвеног живота

• Креирање и вођење унутрашње и спољне политике

• Координација, надзор и контрола спровођења утврђене државне политике

• Вођство, интеграција и репрезентација• Спровођење одлука

Овлашћења шефа државе

• додела почасти и одликовања,• потврђивање закона и међународних

уговора,• примање у посету других шефова држава,• одлазак у посете шефовима других држава,• овлашћење именовања председника владе,

што му доноси известан политички утицај,

Функције извршне власти

• Церемонијална функција • Функција креирања политике• Функција популарног вођства• Функција управљања

администрацијом• Функција решавања криза

С обзиром на политички састав, владе у демократским политичким системима могу бити

• Хомогене• Коалиционе• Концентрационе• Неутралне - експертске

Обележја извршне власти у парламетарном систему власти

• Владајуће странке долазе из парламента, министри се најчешће именују из редова чланова парламента, а понекад остају и посланици

• Извршна власт је колективна, а има форму кабинета или министарског већа у којем је премијер први међу једнакима

• Шеф владе може да буде опозван ако му ппарламент изгласа неповерење

• Положај премијера је најчешће одвојен од положаја шефа државе

Обележја извршне власти у председничком систему власти• Општи избори за председника, да би се обезбедио

легитимитет шефа државе

• Фиксно трајање мандата председника и парламента, који једни друге не могу да смене

• Председник управља радом владе и обавља највиша именовања

Уставне надлежности председника Републике

1) Представља Републику Србију у земљи и иностранству,2) указом проглашава законе, у складу с Уставом,3) предлаже Народној скупштини кандидата за председника

Владе, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа,

4) предлаже Народној скупштини носиоце функција, у складу са Уставом и законом,

5) командује Војском и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије,

6) поставља и опозива указом амбасадоре Републике Србије на основу предлога Владе,

7) прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника,

8) даје помиловања и одликовања,9) врши и друге послове одређене Уставом

Надлежност Владе Републике Србије

1. Утврђује и води политику, 2. Извршава законе и друге опште акте Народне

скупштине, 3. Доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања

закона, 4. Предлаже Народној скупштини законе и друге опште

акте и даје о њима мишљење кад их поднесе други предлагач,

5. Усмерава и усклађује рад органа државне управе и врши надзор над њиховим радом, 6. Врши друге послове одређене Уставом и законом.