1. POLITIČKI SISTEMI (pojmovno i teorijsko određenje)David Hjum prvi put koristi naziv politički sistemi Dvojaki pristup izučavanju političkih sistema1. Na početku II svetskog rata pristupalo im se bez ustavno-pravnog postupka2. A kasnije kao kompletnom obliku organizovanja države.Savremeni pojam p.s. uključuje tri aspekta:1. teorija o vladavini (institucionalizam i neoinstitucionalizam)2. teorija o političkom procesu (pluralizam i neopluralizam)3. teorija o politici kao sistemu (obuhvatan pristup izučavanju)Politički sistemi su kompleksna strukturno-funkcionalna celina koja počiva na interakciji društva (socijalni sistem) i političkog poretka (država i oblici vladavine).Shvaćen je obrađen kao sistem političkih institucija i odnosa u njima u vezi sa vršenjem javne vlasti, i ostvarivanjem društvene funkcije političke vlasti.

2. KLASIFIKACIJA I TIPOLOGIJA POLITIČKIH SISTEMAPokušaji klasifikacije napravljeni su još u antičko doba.1.Herodotova klasifikacija prem abroju upravljača: - monarhija(1 covek), - aristokratija (grupa), - demokratija (mnoštvo)2. Aristotelova podela prema cilju i načinu vladanja: - dobre: bazileja (monarhija), aristokratija, politeja (demokratija) - lose: tiranija, oligokratija, ohlokratija3. Prema načinu izbora i smenjivosti vlasti: demokratija i autokratija4. Prema obliku unutrašnjeg ustrojstva vlasti: republika i monarhija5. Prema međusobnom odnosu triju vlasti unutar horizontalne organizacije - parlamentarni - predsednički - skupštinski6. Prema stepenu ekonomskog razvoja: nerazvijene, zemlje u razvoju, zemlje u tranziciji i razvijene zemlje7. Prema nacionalnom sastavu stanovnistva: jednonacionalne i multietnicke8. Prema vertikalnom kriterijumu organizacija vlasti: konfederacija i federacija9. Prema versko-konfesionalnoj pripadnosti: verske i multikonfesionalne10. Prema broju politickih stranaka: jednopartijske, dvopartijske, visepartijske11. Prema demografsko-geografskom kriterijumu: zemlje zapadne demokratije, latinoamericke, africke, azijske12. Prema preovlađujućem društveno klasnom kriterijumu. kapitalističke zemlje, zemlje u razvoju, socijalističke

3. OBELEŽJA I PRINCIPI DEMOKRATIJE- Princip transparentnosti (providnosti) - Ogranicenost politicke sfere u odnosu na druge (ekonomsku, kulturnu, obrazovnu…) -princip vladavine prava (ograničenost države pravom odnosno vladavina dobrih zakona, a ne ljudi) `- Sloboda i pravo građana - Politička jednakost (razumni novo socijalne i ekonomske jednakosti)- Odgovornost nosilaca političkih vlasti - Politički pluralizam - disperzija i dekoncentracija vlasti - Kompetivnost, kontrabalansiranje između nosilaca političke moći- Izbornost organa političke vlasti - Sloboda masovnih medija i demokratsko jevno mnjenje

1

- Princip minimalne, racionalne i zakonite količine represije

4. MODELI DEMOKRATIJEMetodologija klasifikacije demokratije:1. Mogu postojati: - normativni model (idealno tipsko model-teorijski) - empirijski model (ono što stvarno jeste)2. Ko vlada, u čijem interesu, način n akoji vlada je jako bitno za klasifikaciju3. Proceduralna-formalna strana demokratije- oblik, forma I procedura za donošenje odlukaSpecijalna- sustinska strana demokratije – tiče se procesa donošenja odluka I prava ljudi, sloboda (da li je domokratija poveđenja) Modeli demokratije: 1. Liberalni model demokratije: - m. klasicne l. d. - m. moderne l. d. - m. neoliberalne d.2. Poliarhija 3. Konsenzualna (konsocijacija) 4. Diskurzivni model5. Participativna demokratija 6. Kosmopolitski model7. Multikulturno građanstvo kao model demokratije 8. Diskurzivno poliarhična liberalno socijalna demokratija

5. LIBERALNI MODEL DEMOKRATIJE- Klasicna liberalna demokratijaLiberalizam kao politički pokret u Francusko-buržuaskoj revoluciji konstituiše liberalizam kao pravac. Ceo liberalizam se konstituiše na SLOBODI. Fr. Buržoaska revolucija zahtevala je slobodu (liberalizam), bratstvo (izgubilo se) i jednakost (javlja se tek kasnije u komunizmu). Pravni i politički pojam jednakosti podrazumeva jednakost pred zakonom, međutim ostali aspekti jednakosti su zanemareni (ekonomska, socijalna…)Najznačajniji mislilac liberalizma Džon Lok postavio je trijadu život, sloboda i imovina.Ova tri aspekta liberalne demokratije i dopunjena predstavničkom demokratijom (znači da su građani nosioci suverenosti, oni biraju predstavnike u parlamenu i uspostavljaju odnos političkih predstavljanja) čine suštinu političkih sistema u liberalizmu.Klasična lib. dem.- Država je “noćni čuvar” koji služi da štiti imovinu i da vrši regulaciju odnosa u društvu preko institucija.

- Moderna liberalna demokratija -Naglašava individualizam I političku participaciju (nastaje potreba za stvaranjem političkih stranaka i javne politike)- Oslanjanje na teritorijalnu organizaciju- Isticanje partijske kompetencije (političke stranke moraju da se tekmiče)- Formiraju se izborne jedinice- Jačanje nacionalne države kroz jake nacionalne institucije, ekonomiju, vojsku, policiju, obrazovanje…- Princip indiferentnosti prema društvenom idealu jednakosti

- Neoliberalni model demokratije - Vezan je za fazu globalizacije i ugrožava sve principe liberalne demokratije, na delu su snazni procesi dedemokratizacije i spuštanja nivoa standarda u svim segmentima

2

- Dešava se gliobalizacija trgovinskih i proizvodnih sistema ( “nike” – u Americi je menadžment a širi se po celom svetu, radnike nalazi u siromašnim zemljama jer su jeftini)- Tehnoloske inovacije i njihova ubrzana difuzija (brzo se šire u vremenu i prostoru)- Formiranje superanacionalnih trgovinskih struktura (multinacionalne kompanije)- Regionalizacija kako ekonomska tako i politička - Razgradnja nacionalne države (država ima nacionalni kapital koji je prepreka multinacionalnim kompanijama - Belgija, V. Britanija, Nemačka, Španija, Italija, Francuska)- Rastuća egzistencijalna nesigurnost- Veliki broj nezaposlenosti- Ekspanzija komunikacionih sistema

Proces demikratizacije:- smanjenje demokratije, a više liberalizma- smanjenje državne regulacije (sve se uređuje unutar ekonomskih subjekata)- smanjenje nadnica i plata a produžava se radno vreme- povećanje moći bankarskih i drugih finansijskih institucija- diskreditovanje političara u korist poduzetnika- sužavanje javnog izbora ne samo u politici već i u svim sferama (moštvo izbora i privid da mi to kontrolišemo-megamaraketi imaju svoje dobavljače i samo nam to nude kao izbor- otežavanje okupljanja većine radi kontrole manjine- opadanje biračke izlaznosti, opšta politička apatija i osećanje bespomoćnosti- izmeštanje odlučivanja iz političkih institucija u centre moći (tajne ili polutajne)- snažno zasecanje i smanjenje socijalnih funkcija drzave- ubrzana radikalizacija ekonomskih razlika na bogate i siromašne

6. POLIARHIJA KAO MODEL DEMOKRATIJETvorac i glavni mislilac Robert DalNajvažnije komponente poliarhije:- participacija ili ucesce svih oblika politickih subjekata (što je participacija veća, veća je I demokratija)- kompeticija (takmičenje političkih partija za poverenje građana)- slobodni i ničim ograničeni i ometani izbori-većinsko odlučivanje- snažno poštovanje izborne volje građana

7. KONSENZUALNI MODEL DEMOKRATIJE Glavni mislilac Arent Lajphart- Model je dizajniran za multietnička i multikonfesionalna društva- Naglašava proces pregovaranja političkih elita za njihovu korist pravom veta (ne može većinskim činom građana)- Puna saglasnost elita- traži konsenzus- Ne egzistira kao empirijski faktor

8. DISKURZIVNI ODEL DEMOKRATIJE Glavni mislilac je Jirgen Habermas- javlja se kao alternativa svemoćnoj državi, ali i liberalnoj demokratiji, stavlja akcenat na civilno društvo- cilj je da se civilnim građanom zameni čovek koji proizvodi (čovek eknomije), pokušaj da se humanizuje neoliberalni model demokratije- više komunikativan nego liberalan, traži da se razgovara- opire se ekonomskoj racionalnosti, a traži komunikativnu racionalnost

3

- politika je fokusirana u proces odlucivanja kroz diskusiju- zahteva snažnu javnu sferu i razvijeno javno dobro (civilno društvo)- demokratija po ovom shvatanju je pre svega diskurs pre nego agregacija preferencija (sakupljanje I ujedinjavanje ciljeva, interesa i potreba politickih subjekata-nasuprot njoj su institucije)

9. PARTICIPATIVNI MODEL DEMOKRATIJEGlavni mislilac je Karl Pateman- pripada radikalnim modelima demokratije, suštinu politike locira ne u velikim obećanjima i ciljevima već u samom procesu odlučivanja- podrazumeva direktnu participaciju građana na svim nivoima vlasti- zahteva pojačan aganžman građana u politici- direktno je suprotstavljen i liberalnoj i korporativnoj demokratiji (ne dozvoliti da elita donosi odluke)- pojačava učešće različitih formi neposredne (direktne) demokratije- zahteva snažno civilno društvo (umrežene i organizovane građane)- zahtev za veće socijalne i ekonomske jednakosti- favorizuje proces deprofesionalizacije politike- samorazvoj i samoizražavanje kao konstruktivni princip samoregulacije

10. KOSMOPOLITSKIMODEL DEMOKRATIJE Glavni mislilac je David Held: - Nastoji da proširi okvire demokratije kako bi išao u susret globalističkim tokovima preuređenja društva i država- Pokušava da racionalno shvati integraciju nacionalnog drzavnog nivoa u globalistički nivo organizacije- Held je za postepeno i dozirano utapanje nacionalne države u globalnu zajednicu pri čemu bi država zadržala važne funkcije- Nacionalna država ne sme da se svede na puki servis globalne zajednice- “Kosmopolitska demokratija je nalik na višespratnicu u kojoj su spratovi demokratske organizacije dobro povezani i međusobno uslovljeni”- Nacionalna država je garant očuvanja ljudskih prava i slobode i zato Held ne želi da je razori- Međunarodni pravni i politički sistem treba da bude oličenje univerzalnih prava i sloboda, treba da garantuje teritorijalni integritet i suverenitet

11. MULTIKULTURNO GRAĐANSTVO KAO MODEL DEMOKRATIJE

Glavni mislilac je Vil Kimrika- Uočio je problem položaja manjinskih zajednica- Nastoji da inkorporira manjinska prava u liberalnu teoriju i u tom cilju on ističe tri grupe manjinskih prava:1. pravo na distinktan tretman (pravo na prepoznavanje manjinskih identiteta) 2. pravo samoupravljanja zajednicom3. pravo predstavljanja (predstavnik parlamentu)Ova prava deluju u funkciji zaštite manjinske grupe (etničke, verske...) od ekonomskih I političkih pritisaka većine- Brani koncept diferenciranog građanstva nasuprot konceptu univerzalnog građanstva (svi imaju jednaka prava koja se razlikuju – reprezentacija individue kaoindividue)- On smatra da samo grupno diferencirana prava pružaju zadovoljenje liberalnih težnji i demokratskog ideala- Brani koncept socijetalne strukture kao jednog pozitivnog koncepta za ispunjenje manjinskih prava- Ne univerzalno nego diferencirano građanstvo

4

*Diskurzivno poliarhicna liberalno socijalna demokratija

-ekleptički, sinkretički model (skuplja i sabira bez kritičkih promatranja) - nastoji da pomiri i ukljuci u sebe sve karakteristike prethodnih modela demokratije I pomiri njihove elemente

12. EFEKTI I KRITIKE MODELA DEMOKRATIJELiberalni koncept je potpuno trijumfovao , a komunizam je doživeo poraz (ovo ima svojih grešaka jer ideologija nema prava da postane totalitaristička)Samjuel HantingtonPredstavlja drugačiji koncept dešavanja u protekle dve decenije -govori o sukobu civilizacije, kaže da je samo privid da je liberalna demokratije pobedila jer je svet podeljen na 7-8 civilizacija koje će se u budućnosti sukobljavati- Suština ovog modeča-u Aziji su stare civilizacije u kojima nema naznaka o liberalnosti i ikada je neče biti. Tamo vlada ideokratija u kojoj vladaju ideje (simbioze verskih, ekonomskih i političkih ideja)- Iran, Irak, Indija nikada neće imati ravnoprqavnost polova. Demokratije nema ni u Rusioji (carski sistem, Boljševički sistem)Zapadana literatura kaže:- Postoji potiskivanje demokratskih sadržaja i njihovo sužavanje na bogatije slojeve- Globalizacija sužava suštinsko polje demokratije ukorist monopola odlučivanja i političke moći- Jačaju manipulativne tendencije u demokratiji*paradoks demokratije: Povećava se broj zemalja u kojima je demokratija formalni sistem vlasti a smanjuje se vera u demokratiju i njen kvalitet. - Stvoren je nerealan mit o tzv. Tržišnoj utakmici i deregulaciji a nasuprot tome sve počiva na dominaciji monopola multinacionalnih kompanija (donose se zakoni koji dgovaraju MKN, u fazi sprovođenja zakona privileguju se MNK)- Pored ekonomskog treba razvijati i socijalni liberalizam- Jačanje spoljnopolitičkih hegemonija i potčinjavanje malih i slabih država (EU)-Norberto Bobio (ita) treba praviti razliku između liberalizma i demokratije (liberalizam izdvaja individuu iz zajednice, a demokratija treba da je uključi, treba spojiti socijalnu i liberalnu državu)Tipovi društvenog predstavljanja:-U građanskom društvu mi se reprezentujemo kao jedinke-Na nivou nacionalne države predstavljamo se kao deo kolektiva (nemamo posebna prava ali kao deo zajedniceimamo kolektivna prava koja su viša od individualnih)-Treba spojiti liberalnu i socijalnu demokratiju

13. BRITANSKI PARLAMENTARIZAM -pojava sun generis-jedinstvena, nikada pre nije postojala, prvi put se pojavljujeDuh naroda – Izolacija ostrva uticala je da se britanski duh pokaže kao individualan i ostavi trag na Evropu, Ameriku i veliki dao sveta. Ujedinjeno kraljevstvo sačinjeno je iz Engleske, Škotske, Velsa i Severne Irske. Parlamentarni sistem vlasti nastao iz britanskog parlamenta i često je bio predmet podražavanja.-UK se definiše kao ustavna monarhija, sistem saradnje i balansa vlasti i ima dvopartijski sistem - konzervativna i liberalna (19.vek), i konzervativna i laburistička (danas). Konzervativci su nastali od Torijevaca i to su pristalice kralja, dok su laburist nastali od Vigovaca i to su aristokrate.- U Engleskoj ne postoji ustav u klasičnom smislu, odnosno ne postoji pisani ustav- Istorijski raazvoj VB:1215. godine Magna karta libertatum - velika povelja o slobodama koju je proglasio Jovan bez zemlje. Ona predstavlja kompromis kralja i plemstva, ograničava se vlast kralja. Konstituiše se proces dogovora između kralja i plemstva i političkog predstavništva naroda oko poreza, sticanja imovine,

5

pitanja rata i mira. Povelja se smatra prvim izvorom Engleske ustavnosti, ali i prvim aktom univerzalnih, temeljnih ljudskih prava. Ona je početak procesa političke evolucije od apsolutizma ka parlamentarizmu a ostvaruje se sledećim dokumentima:-1628. godine Peticija o pravima-1679. godine Habeas korpus akt-1689. godine Bil o pravima (bill of rights)Britanija je imala osam vekova kontinuiranog razvoja koji nije prekidan većim sukobima kao što je to bilo na Balkanu.

Parlament- Nazire se još u Velioj povelji slobode- Zakonodavna inicijativa konstituiše se u 14. veku (do tad su to radili vladari), a parlamentarna struktura, koja se uz nadogradnje očuvala do danas, nazire se u 15. veku. U 18. veku parlamen dobija punu zakonodavnu vlast.- Prvo se formira kao savet, konsultativno telo plemstva iz čega se kasnije razvija dom lordova (gornji dom), a kasnije se javljaju predstavnici gradova i okruga iz čega se razvija donji dom (dom komuna) koji danas predstavlja građane.

Dom komuna (donji dom)- Konstituise se opštim (neposrednim i direktnim) izborima- Na snazi je većinski izborni sistem u prvom krugu glasanja- Izbori se organizuju u izbornim okruzimaod oko 70000 stanovnika. Dom komuna ima 650 poslanika a mandat traje pet godina- Čine politički sistem stabilnim- Osnovne funkcije: donošenje zakona, donošenje beđeta, kontrola vlade- Izborne reforme 1832, 1867. i 1874. godine najpre uvode srednju klasu u parlament, da bi se reformom iz 1918. smanjio izborni cenzus (nema još uvek opšteg prava glasa), a tek 1928. ustanovljeno je opšte pravo glasa koje uključuje i zene iznad 21. godine.- Donji dom bira vladu i može joj izglasati nepoverenje- Kontrola vlade se vrši kroz instituciju poslaničkih pitanja

Dom lordova (gornji dom)- Postoji od 1958. a do 1911. bio je ravnopravan sa domom komuna- Danas ima samo suspenzivni veto koji ima pravo da koristi samo dva puta na isti zakon koji donosi donji dom- Sastavljen je od članova koji su položaj stekli nasleđem ili su imenovani od strane krune (nekada su se titule čak i kupovale)- Svi imenovani lordovi i Ser-ovi ne učestvuju u radu doma, oni su vrsta političke elite, odnosno aristokratije- Ima 1000 članova, a na zasedanju aktivno je oko 200 člannova- Apelacioni sud bira se iz članova doma lordova- Nema nikakvih nadležnosti prema zakonima i prema buđetu

Funkcionisanje parlamenta:

- Članovi su jako cenjene ličnosti- Vrlo dinamičan rad (sednice donjeg doma su javne i nema mnogo discipline, postoji publika koja plaća ulaznicu)- Predsedava Speaker, rasprave su bučne i često neprijatne- Postoji “žuta linija” koju poslanici ne smeju preći (poreklo- u starije vreme odstojanje toliko da se mačem ne može doseći do drugog poslanika)

6

- Poseban parlamentarni kanal prenosi rad sednice- Svaka sednica počinje unošenjem kraljevskog žezla i to simboliše prisustvo monarha u parlamentu

Položaj krune u Britanskom parlamentu

- Vlast krune se naziva kao „kraljevska ovlašćenja i prerogativi“ , kruna predstavlja pravnu i tradicionalnu političku instituciju- na početku svakog zasedanja kruna se obraća parlamentu besedom „izveštaj o stanju nacije“- u Britaniji Kraljica ne vlada ona biva konsultovana,- ona opominje i ohrabruje nosioce vlasti, - predstavlja Ujedinjeno Kraljevstvo u svetu (reprezentativno), - ona potvrđuje izbor kabineta u parlamentu, - potvrđuje i prima Britanske ambasadore, - zvanični je ali ne i operativni komadant vojnih snaga (premijer i vojne strukture), -- predstavlja simbol jedinstva nacije, - dobija godišnju apanažu za zivot i rad, - Kraljica ima i ovlašćenja da zastupa “common welth” (Britansku zajednicu naroda),- imenuje generalne guvernere kao predstavnike u Australiji, Kanadi i Novom Zelandu- kruna nema pravo zakonodavne inicijative i veta

Funkcije krune:

1. imenovanje nosilaca plemićkih titula2. imenovanje određenog broja civilnih i vojnih službenika (ne bira sama već na predlog vlade)3. saziva i raspušta parlament4. proglašava zakone5. objavljuje rat i mir6. pravo ublažavanja kazni i pomilovanja7. imenuje mandatara za sastav Britanske Vlade

Kabinet- stvarnu izvršnu vlast u V. B. ima vlada - kabinet- najčešće kabinet ima 18 najvažnijih starijih ministara i niz mlađih ministara i državnih sekretara- ukupno sve tri kategorije ministara čini oko 80 članova vlade, neslaganje sa premijerom i neodgovornost rešava se ostavkom (nije propisano ali je jak moralno pravilo)- zakonodavna inicijativa pripada kabinetu

Sudstvo- sudstvo je nezavisno i od krune i od vlade i slobodno je u vršenju svoje funkcije- sude na osnovu presedana- presedenta odnosno presedentnog prava i nagomilanog sudskog iskustva- jednom doneta odluka biva mera za sve ostale slične slučajeve- svi zločini koji se izvrše na tlu VB tretiraju se kao zločini protiv njenog kraljevskog visočanstva

Politicke partije

-Dve predominantne: konzervativna i laburistička (poslednjih 7 godina na vlasti), a ostale su: liberalna, partija zelenih, Britanska nacionalna partija, nova britanska komunisticka partija

Konzervativna partija:- tradicionalna desničarska partija koja ima uporište u višim i višim-srednjim slojevima stanovništva

7

- odlikuje je snažna rezervisanost prema Evropskoj Uniji i evropskoj integraciji (iako je VB član EU ova stranka usporava prihvatanje eura umesto funte)-Potiče od Trojevaca iz 17. veka koji su nasuprot Vigovcima (liberali) bili protiv konstitucionalizma i za krunu- od 1813. naziv konzervativna- glavni ciljevi: zaštita privatne svojine i zaštita i stabilnost političkog poretka- poznati lideri: Dizrajeli, Čerčil, Lojd Džordž, Margaret Tačer, Džon Mejdžor

Laburistička partija:- osnovana 1900. godine- pripada socijal-demokratskoj orijentaciji- nastala je iz trade union-a (sindikata radnika)- prvi lider Kjer Hardi a kadsnije Artli, Bler, Vilson- prvi put 1924. dosla na vlast a do sada je vladala 30 godina- Remzi Mekdonald (prvi premijer)- glavne pristalice su im radnici i niži srednji slojevi, omladina i sindikat- osnovni ciljevi: jače evropske integracije, liberalizacija privrednog i političkog sistema, veća socijalna prava

Razlozi stabilnosti britanskog parlamentarizma:- svaki oblik vlasti respektuje stabilnost i samostalnost drugog- postoji princip konsultacije i saradnje vlasti, parlament i vlada žive i umiru zajedno- postoji princip balansa i ravnoteže vlasti-stabilnost državne administracije (imenuju se preko konkursa a ne u vladi, nije bitno ko je na vlasti)- politička neutralnost birokratskog aparata- efikasnost birokratskog aparata i državne uprave- ljubomorno čuvanje i poštovanje ljudskih prava i sloboda (deo političke tradicije)

Šta ugrožava britansku politiku i demokratiju:- dominacija političkih partija i lidera- dominacija krupnog kapitala i transnacionalnih korporacija- evropske integracije (ugrožavaju britansku nacionalnu državu)

14. AMERIČKI PREZEDENCIJALIZAMSjedinjene Američke Države predstavljaju saveznu republiku u Severnoj Americi sastavljenu

od 50 država. Imaju kopnene granice sa Kanadom na severu i Meksikom na jugu. Formiranju današnje Američke federacije prethodio je Severnoamerički savez, da bi u današnjem obliku SAD nastale 1787. godine.

Deklaracija o nezavisnosti (1776) je prvi američki državni dokument i prva kodifikacija slobodarskih ideja XVIII veka. Iste godine započeo je i proces stvaranja Severnoameričkog saveza kao prve jedinstvene tvorevine na tlu Severne Amerike. To je bila konfederacija pobunjenih kolonija Velike Britanije koja prethodi formiranju prve prave federacije (SAD). Borbu za nezavisnost predvodio je Džordž Vašington koji je kasnije postao i predsednik. Kolonije su, da bi ostvarile nezavisnost, formirale zajednički Kongres (mesto zasedanja u Filadelfiji) i Kontinentalnu armiju, koja je vodila rat protiv Britanije. Ugovorom o konfederaciji i stalnoj uniji (sadrži 13 članova, zaključak i deo za potpise delegata) stvoren je Severnoamerički savez. Ovim dokumentom je u potpunosti obuhvaćeno institucionalno uređenje konfederacije. Ugovor o konfederaciji i stalnoj uniji kao cilj saveza označava »zajedničku odbranu, osiguranje slobode članica saveza i postizanje zajedničkog i uzajamnog blagostanja«. Zajednički centralni zakonodavni organ je Kongres, u njemu svaka članica ima pravo da delegira između dva i sedam delegata. Države članice su imale funkciju finansiranja konfederacije.

8

Kongres je SAS priznao 1777. a ratifikovan je 1780. godine. Centralna vlast ima pravo na objavu rata, određivanje zvaničnih mera i jedinica, uključujući i novčane. Kongres je imao pravo da bude trajna sudska instanca u sporovima država. Takođe, mogao je da uređuje trgovinu među državama, nameće poreze, organizuje federalne sudove, upravlja vojskom i proglasi rat. Džon Lok je napisao čuveni početak Deklaracije o nezavisnosti. On je neposredno pre Američke revolucije (1775-1783) u svom delu »Prva rasprava o vladi« napisao da su svakom savesnom čoveku određeni »život, sloboda i imanje«, a Tomas Džeferson je »imanje« promenio u »dobijanje sreće«. Savez je postojao do donošenja američkog ustava 1787. godine. Generalno gledano, osnovni problem je bio taj što je Kongres donosio odluke, a nije imao instrumente da ih sprovede.

Vlada i politika SAD-a je zasnovana na Ustavu SAD-a napisanom 1787. godine. On je danas dopunjen sa nekoliko amandmana, koji se grupno nazivaju »Zakonom o pravima« (Bill of Rights), a odnose se na osnovna prava državljana SAD-a – slobodu govora i veroispovesti.Vlada SAD-a je jedna od najstarijih na svetu.

Vlast se, kao federalna demokratija, sastoji od izvršne (predsednik, njegov kabinet i dodatak

raznih državnih službi), zakonodavne (kongres) i sudske vlasti (svi sudovi + vrhovni sud).Svaka savezna država ima svoju vladu koja se nalazi ispod federalne vlade. Svaka ima svoj glavni grad, državne simbole, ustav i zakone koji smeju da se kose sa federalnim. Osim 50 saveynih država postoji i distrinkt Kolumbije u kojem je Vašington D.C. i nekoliko ostrvskih teritorija.

Zakonodavnu vlast čini Kongres SAD-a, a on se sastoji od Doma predstavnika i Senata (sastaje se u Kapitolu u Vašingtonu). Predstavnici i senatori su podeljeni po saveznim državama. Kongres može uređivati trgovinu među državama, spoljnu trgovinu, nametati poreze, upravljati vojskom...

Dom predstavnika:- ima 435 predstavnika koji se biraju na dve godine- mesta se dodeljuju prema broju stanovnika svake države (svaka mora imati bar jednog)- da bi neko bio biran treba da je američki državljanin bar sedam godina, da je napunio 25 godina i da živi u državi čiji je kandidat- biraju se po većinskom sistemu u prvom krugu- ima inicijativu u finansijskim stvarima- bira predsednika uoliko izbori ne daju jasnu većinu (nije se desilo od 1824. godine)

Senat (gornji dom kongresa):- sačinjavaju ga po dva predstavnika iz svake države- svake druge godine trećina članova se bira na šest godine- senat je stalni organ i bira se na neposrednim izborima- kandidati treba da su državljani SAD-a bar devet godina i da imaju 30 godina- predsednik senata je podpredsednik države- uz zakonodavnu funkciju senat treba da odobri sporazume koje je zaključio predsednik i to dvotrećinskom većinom, da prihvati imenovanje visokih federalnih funkcionera...

Predsednik SAD-a:- bira se na određeni datum svake četvrte godine istovremeno sa podpredsednikom- može se birati samo dva puta- ima potpunu izvršnu vlast- on je šef države, šef diplomatije i starešina federalne administracije- vrhovni komadant vojske (kongres objavljuje rat, kontroliše vojsku)- ima pravo veta i sugestije kongresu (može da bude pokretač zakonodavne inicijative)- pocket

veto, bez objašnjenja može suspendovati zakon- on oličava trajnost i jedinstvo nacije

9

- obavlja reprezentativne dužnosti- ima pravo pomilovanja- vlada ustavno ne postoji, predsednik odlučuje o svemu što je nadležnost vlade, predsednik bira

članove vlade, ona je savtodavni organ- imenovanje odobrava senat- white house office ima 600 članova

Sudska vlast je potpuno nezavisna i se sastoji od svih sudova u SAD-u. Kongres je organizuje. Federalni sudski sistem- pored susdkog sistema svake države postoji sistem za celu federaciju. Na vrhu strukture nalazi se Vrhovni sud SAD-a koji vlada čitavim pravosudnim sistemom i broji 9 sudija, koji su na doživotnom mandatu. Nakon smrti ili povlačenja sudije, predsednik SAD-a nominuje novog sudiju, a nominacija se šalje u Senat na glasanje. Svaki distrikt ima jednog federalnog sudiju.

Glavne političke stranke – republikanska i demokratska.

15. FRANCUSKI POLUPREZIDENCIJALIZAM - odsustvo monarha kao kohezionog faktora (duga i jaka republikanska tradicija)- jaka i centralizovana državna uprava- jak i sve jači položaj predsednika- tradicija jakih i uticajnih sindikata- veliki broj malih političkih partija- snažna sfera socijalne politike- relativno velika podrška birača - veliki broj imigranata iz bivših kolonija- političko predstavništvo prekomorskih teritorija u nacionalnoj skupštini (Fr Gvajana)- jaka regionalna i lokalna samouprava- jaka vojno-policijska tradicija- veoma nestabilne vlade i česti izbori - političko uređenje u Francuskoj je izmešano: parlamentarno jer nacionalna skupština može smeniti vladu, a predsednik može raspustiti skupštinu i predsedničko jer predsednik ne moze biti smenjen do isteka mandata

Istorijski osvrt:- od 5. veka se smatra da postoji Francuska drzava - od dinastije Merovinga i kralja Klovisa- francuska buržoaska revolucija 1789. godine uvela je republički oblik vlasti, prvi put u modernoj istoriji. Značajna zbog Deklaracije čoveka i građanina (26.08.1789.), njome se uvodi republikansko uređenje i ustanovljava princip pravne države i zaštita ljudskih prava i sloboda- revolucija nosila jak socijaln nabojPozitivno i negativno shvatanje slobode:- u Velikoj Britaniji preovladavao koncept negativnog shvatanja slobode kao političke i pravne zaštite od apsolutističke vlasti monarha, štitiod nečega, protiv je nečega, povreda ljudskih prava- u Francuskoj pozitivan koncept slobode, gašenje apsolutističkog sistema, to je koncept za učešće, participaciju u političkom procesu I odlučivanju. Nije mu funkcija samo da štiti ljudska prava i slobode.

- Pojam prve repulike javlja se u periodi od 1792.do 1799.- U periodu od 1799. do 1848. dešava se restauracija i pojava prvog carstva, ukida se republikanski oblik vlasti i vraća se na monarhiju, prvo kroz Napoleona, a onda kroz carsku dinastiju Burbonaca

10

- druga republika 1848-1870- treća republika 1870-1945- četvrta republika 1945-1958- peta republika 1958-danasPet promenjenih republika dovodi do političke nestabilnosti i lake smenjivosti vlade -ustavna – Ustavnom reformom 1962. i izborom predsednika od atrane građana još više jača vlast predsednika - Predsednik De Gol 1969. povukao se posle referenduma o novoj teritorijalnoj podeli I reformi senata (građani su glasali protiv njega) Predsednik republike

-kohabitacija-na vlasti predsednik koji pripada jednoj političkoj grupaciji, a predsednik vlade pripada drugoj političkoj grupaciji ( ne stranka nego levica-desnica)

- biraju ga građani direktno, mandat 5 godina (ranije je bilo 7)- ima pravo da raspusti skupštinu i raspiše nove izbore- on je stvarni arbitar političkog života u Francuskoj- predsednik ministarskog saveta (vlada)- poseduje znatnu zakonodavnu inicijativu- odlučije o ratu i miru- propisuje ukaze o proglašenju zakona koji su usvojeni u nacionalnij skupstini ili ih osporava i pokreće pitanje ustavnosti- bira predsednika i 3 člana ustavnog suda- potpisuje međunarodne sporazume i propise EU- postavlja i imenuje ministre koje predlaže mandatara- imenuje ambasadore- imenuje posebna savetodavna tela koja mu pomažu u vršenju vlasti- odlučuje o uređenju u vojsci i policiji- imenuje perfekte departmana- dodeljuje ordenje i odlikovanje- komanduje legijom stranaca-nije u sastavu Francuske vojske, plaćenička, gde su Francuski nacionalni interesi ugroženi a nema osnove da pošalje regularne trupe- vodi i kreira spoljnu politiku i jednom godišnje koordinira rad Francuskih ambasadora- predstavlja Francusku u EU, kad on ne može, može i premijer- ni jedna odluka francuske vlade ne može biti sprovedena bez izričite saglasnosti predsednika- raspisuje referendume- ima specifičnu i svu vlast u vanrednim okolnostima- ima gotovo kraljevska ovlašćenja i od njega je po tome snažniji samo predsednik SAD

Vlada

-cine je premijer, ministri i državni sekretari -ministri se dele u 4 grupe:1. državni ministri-brinu o najvažnijim resorima-odbrana, spoljna politika, ekonomija2. resorni ministri-za svaku oblast života-sport, kulturu, omladinu3. delegirani ministri-pomažu premijeru4. državni sekretari za oblasti za koje ne postoje ministarski resori

- vlada zaseda jedanput nedeljno u plenarnom sastavu (ministarski savet)- ministarski savet jednom nedeljno na njima predsedava predsednik Francuske i tom prilikom on obavestava premijera da predsedava ostalim sednicama vlade

11

- premijer je sef vlade, imenuje ga predsednik a ne parlament- premijer predlaze ministre,a predsednik ih imenuje I stara se o sprovođenju ustavnih zakona- predsednik se na može smeniti dok vršifunkciju, ima imunitet, nij eodgovoran za svoj rad, odgovara samo ako učini krivično delo.- mandator je šef najjače stranke Parlament - sastoji se iz nacionalne skupštine i senata- nac. skupština se bira na neposrednim izborima - mandat poslanika je 5. godina, 577 poslanika, od kojih su 555 izabrani u metropoli, a 22 u prekomorskim departmanima i teritorijama- nacionalna skupština može izglasati nepoverenje vladi, ali ne i predsedniku, a on njima može- usvaja zakone zajedno sa senatom- zaseda Burdonskoj palati

Senat

- drugi dom francuskog parlamenta i bira se na indirektnim izborima , za glasove senata glasaju poslanici nacionalne skupštine, regionalni savetnici, generalni savetnici, i delegati gradskih saveta- senatori se biraju na 9 godina s tim da se 1/3 bira svake 3 godine- 321 senator zaseda u Luksemburskoj palati - na zajedničkoj sednici u Versaju glasaju o zakonima i budžetu- u slučaju smrti predsednika, do izbora novog njegovu ulogu preuzima predsednik senata

Ustavni savet kao ustavni sud sastoji se od 9 članova, predsednik bira predsednika i jos 3 člana, ostala 3 imenuje predsednik nacionalne skupštine, 3 predsednik senata;- biraju se na 9 godina i brinu se o poštovanju ustavnosti i zakonitosti

Izborni sistem Francuske

- regionalni svakih 6 godina po proporcionalnom sistemu- parlamentarni svakih 5 godina, po većinskom izbornom sistemu u 2 kruga- za senat većinskim izbornom sistemom- predsednički svakih 5 godina, po većinskom izbornom sistemu u 2 kruga- evropski izbori (za evropski parlament) po proporcionalnim izbornom sistemu na 5 godina

Politicke partije

-RPR (okupljanje za republiku) degoristicka partija desnice (Zak Širak)-UDF desna koalicija više malih partija, ocepljeno krilo degorističnog pokreta -PS socijalistička partija, socijal demokrata-PC komunistička partija , radnička partija levice-PRG radikalna partija levice-GE generacija ekologije, ekologistička partija umerene levice-ZELENI najjača politicka partija u Francuskoj, pripada centru-NACIONALNI FRONT ekstremna desnica (?)-MDC građanski pokret, koaliciona grupacija građanske orijentacije

Administrativna podela Francuske (teritorijalna)

1. metropola- nacionalna teritorija

12

2. ima 4 prekomorska departmana i 4 prekomorske teritorije (Nova Kaledonija, Martirik, Guajana, Korzika)- svi zajedno čine teritoriju + Korzika (teritorijalni kolektivitet)

16. NEMAČKI KANCELARSKI SISTEMSavezna republika Nemačka (16 pokrajina) je jedna od najvećih industrijskih sila sveta. Ona je

članica UN-a, NATO-a, grupe G8 i osnivač Evropske ekonomske zajednice, današnje EU. Zgrada Rajhstata je sedište nemačkog parlamenta Bundestata.Nemačka je ustavna savezna republika, čiji se politički sistem zasniva na Ustavu iz 1949.

godine. U njoj vlada parlamentarni sistem u kojem kancelar igra najvažniju ulogu, a bira ga parlament. Kncelar bira ministre koji njemu odgovaraju, on ih postavlja i razrešava, i u tome ima potpunu nezavisnost. Dužan je da obavesti parlament o sastavu i izmenama u vladi. Pred parlamentom odgovara samo kancelar za svoj rad i rad svojih ministara u vladi.

Parlament – Bundestat se bira svake pete godine kombinovanim sistemom neposrednog proporcionalnog biranja.Čini ga 600 poslanika. Izborni sistem je mešoviti većinsko-proporcijalni i izbori se organizuju na nacionalnom nivou. Zakonodavnu vlast Bundestaga čini odbrana, eknomija, rad, socijalna zaštita, zaštita čovekove okoline, zdravlje, spoljnoiposlovi, građansko i krivično zakonodavstvo, saobraćaji građevinarstvo.

Savezno veće (Bundesrat) je drugi dom parlamenta u Nemačkoj i ima 69 članova koji su predstavnici federalnih jedinica i koje određuju vlade federalnih jedinica. Savezne zemlje nemaju jednak broj predstavnika, već je on u zavisnosti od broja stanovnika svake zemlje veći ili manji, a varira od 3 do 6. Predstavnike delegiraju vlade, a ne biraju glasači. Predstavnici imaju imperativni mandat i dužni su da glasaju kao celina za stav svoje regionalne vlade. Odobrenje Bundesrata je neophodno za sve zakone koji se na neki način tiču saveznih zemalja, njihovih ovlašćenja i uređenja.

Sudska vlast uključuje:1. savezni ustavni sud Nemačke2. savezni vrhovni sud3. savezni administrativni sud4. nekoliko saveznih sudova (odgovorni za kontrolu nižih sudova)

Kao članica EU, Nemačka podleže i evropskim sudovima, pre svega Evropskom sudu u Luksemburgu.

Funkcija šefa države je poverena predsedniku, kome je ograničena moć odlučivanja na ceremonijalne i reprezentativne dužnosti. On ima pravo da odbaci potpisivanje zakona i da ga vrati nazad u parlamentarnu proceduru. Zadužen je za raspisivanje izbora i otpuštanje parlamenta (Bundestata). Predsednika biraju parlament i Savezni savet (Bundesrat) zajedno, a taj skup za izbor predsednika se zove Savezni skup.

Nemačka je podeljena na 16 pokrajina-država (republika). Ona je treća ekonomska sila na svetu, posle SAD-a i Japana. Među prvim je zemljama u svetu po obrazovanju, tehnološkom razvitku i privrednoj proizvodnji.

17. ŠPANSKA REGIONALNA DRŽAVAPolitički oblik Španske države je parlamentarna monarhija. Monarhija je samo oblik države ali

parlamentarizam je na snazi. U Španiji uaži Ustav iz 1978.

13

Kralj:- ustavom je definisan kao šef države, simbol njenog jedinstva i trajnosti- On usklađuje redovno funkcionisanje ustanova- izvan je političkih organa, samo proglašava zakone- ima samo formalne nadležnosti: predlaganje predsednika vlade, njegovo imenovanje i

raspuštanje

Generalni kortes (parlament):- sastoji se od kongresa i senata- predstavlja španski narod- vrši zakonodavnu vlast- odobrava buđet- kontroliše rad vlade- bira se na neposrednimm izborima

Kongres:- ima između 300 i 400 poslanika čiji je mandat na četiri godine- raspodela broja poslanika po izbornim jedinicama zavisi od broja stanovnika ali minimalno

učešće ima svaka provincija - postavlja vladu i može je srušiti

Senat:- senat u Španiji je veće teritorijanih predstavnika- glavni osnov za izbor senatora je provincija- saka provincija bira četiri senatora, velika ostrva tri, a mala jedan- biraju se neposrednim, opštim glasanjem- svaka autonomna zajednica takođe bira po jednog senatora ali ne neposrednim glasanjem nego

ih određuje zakonodavna skupština svake autonomne zajednice- mandat traje četiri godine- protivljenje senata nekom tekstu kongres može savladati apsolutnom mećinom, osim organskih

zakona- senat ima pravo veta na ustavnu reviziju (inicijativa za ustavnu reviziju pripada većima, vladi i

skupštinama autonomnih zajednica ali ne i biračkom telu)- predviđena su dva redovna zesedanja ali može biti i vanrednih na predlog većine- konges i senat zajedno zasedaju pri objavljivanju rata ili zaključivanju mira

Vlada: (izvršna i zakonodavna inicijativa)- čine je predsednik, podpredsednik i ministri- predsednika predlaže kralj uz saglasnost kongresa- ukoliko u roku od dva meseca kandidat ne bude izglasan, kralj raspušta oba veća i raspisuje

nove izbore- ministre imenuje i opoziva kralj uz saglasnost predsednika vlade- ostavka il smrt predsednika vlade j ekraj vlade- on upravlja radom vlade i koordinira delovanjem njenih članova- vlada ima izvršnu vlast- upravlja unutrašnjom i spoljnom politikom- upravlja civilnom i vojnom administracijom i odbranom- ima i zakonodavnu inicijativu- mora da odobri nacrte zakona- vlada je odgovorna samo mongresu, što čini stabilnost

Ustavni sud:

14

- 12 članova koje imenuje kralj, od toga 4 predlaže kongres, 4 senat, 2 vlada i 2 predlaže generalni savet pravosudne vlasti

- Predsednika imenuje kralj na predlog suda- Članovi moraju biti pravnici sa najmanje 15 godina stručnog iskkustva u sudstvu, advokaturi ili

državnoj službi- Mandat traje 9 godina s tim što se po 4 sudije imenuju svake 3 godine- Mandat se ne može uzastopno obnoviti- Sastoji se od dva veća

Nadležnosti:1. kontrola ustavnosti zakonaa. apstraktna kontrola - žalbe na neustavnost - zakoni i druge odrebe sa zakonskom snagom direktno se upućuju ustavnom sudu - može podneti: predsednik vlade, branilac naroda, 50 poslanika ili senatora, predsednik izvršne vlasti autonomne zajedniceb. konkretna kontrola - pitanje neustavnosti

- pitanje koje može postaviti svaki sudski organ kad smatra da ishod jednog spora nije u skladu sa ustavom 2. rešavanje sukoba nadležnosti države i autonomne zajednice 3. rešavanje sukoba nadležnosti među autonomnim zajednicama 4. rešavanje sukoba ustavnih organa 5. da li se međinarodni ugovor kosi sa ustavom

Žalba amparo- može je podneti ustavnom sudu pojedinac, javni tužilac i ombudsman ako smatraju da je došlo do kršenja osnovnih prava i sloboda

Autonomne zajednice-ustav predviđa samo osnovne crte okvira nadležnosti ustanova, ostavljajući da sadržinu autonomije odredi norma koja je takođe autonomna iako je formalno mora priznati ustav. Svaka a.z. izrađuje svoj statut koji mora biti u skladu sa ustavom Španije

18. ITALIJANSKA REGIONALNA DRŽAVARepublika Italija sastoji se od Apeninskog poluostrva, Sicilije, Sradinije i Elbe. Podeljena je u

dvadeset regija.Italija je postala Kraljevina 1861. kada se najveći broj država ujedinio pod uticajem kralja

Viktora Emanuela II iz dinastije Savoj. Rim je još deset godina bio pod papinim uticajem ali se pridružio 1870. Referendumom o monarhiji 2. juna 1946. stvorena je Republika Italija. Ona je od početka članica NATO-a i EU.Ustav iz 1848. godine ustanovio je dvodomni parlament, u čijem su sastavu Zastupnički dom i Senat. Utvrđeni su i zasebno sudstvo i izvršna vlast koja pripada Veću ministara, a koje predvodi predsednik Veća.

Zastupnici domova parlamenta biraju se direktno kroz opšte izbore, a koristi se proporcionalni sistem. Zastupnički dom ima 630 zastupnika čiji mandat traje pet godina. Senat sadrži 315 zastupnika i bivše predsednike, kao i razne druge osobe imenovane doživotno, u skladu sa posebnim ustavnim odredbama. Mandat takođe traje pet godina.

Predsednik republike se bira na svakih 7 godina, a bira ga parlament sa malim brojem regionalnih poslanika. Predsednik predlaže predsednika vlade, koji predlaže ostale ministre, a Veće ministara (koje obično čine parlamentarni zastupnici) mora zadržati poverenje oba doma. Zakoni se smeju predlagati iz oba doma, a mora ih prihvatiti većina iz oba doma.

15

Italijansko sudstvo je nazavisno i počiva na Rimskom pravu, Napoleonskom kodu i statutima. Ustavni sud je osnovan tek nakon II sv. Rata i on odlučuje o ustavnosti zakona.

19. ŠVAJCARSKI FEDERALIZAMŠvajcarska je višenacionalna, višejezička, verski i ekonomski složena zajednica. U njoj vlada

federativna, skupštinska, višepartijska, buržoaska demokratija. Prvi Ustav 1798. godine Švajarskoj je nametnuo direktorijum. Ustav iz 1848. ratifikovalo je 16,5 kantona a ostalih 6,5 ga je prećutno prihvatilo nakon što je proglašen važećim za celu Švajcarsku. Ustav je stvorio federaciju po ugledu na SAD, što znači da su 22 kantona zadržala zakonodavnu nadležnost za običajno pravo dok su nadležnosti federacije tačno nabrojane: novac, carine, državljanstvo... Ustav je izmenjen 1874. režim je ostao isti a dopunjene su nadležnosti federacije i stvoren je federalni sud. Ovaj ustav još uvek važi iako je pretrpeo 120 delimičnih revizija osnova je ostala ista. Švajcarski federalni sistem je najčvršći u Evropi.

Švajcarska je federacija sastavljena od 22 kantona, od kojih su 2 polukantona, koji imaju status kantona. Kantoni su ravnopravni iako su razlike među njima velike i višestruke.

U osnovi švajcarskog uređenja stoji princip podeljene suverenosti ili dvojnog kompetitivnog federalizma sa pretpostavkom nadležnosti na strani kantona. Kantoni su suvereni ukoliko njihova suverenost nije ograničena saveznim ustavom. Kantoni imaju svoje ustave, ali su dužni da od federacije, tj. savezne skupštine, traže garantovanje svojih ustava. Kantonima je zabranjeno da sklapaju posebne međunarodne saveze ili političke ugovore. Nadležni su za održavanje javnog reda, verska pitanja, obrazovanje, zdravstvo, gradsku čistoću, prostorno planiranje, opštinsko zakonodavstvo. Imaju jednodomni parlament (veliki savet). Članovi parlamenta i kantonalne izvršne vlasti mogu biti birani u federalni parlament.

Švajcarska ima skupštinski sistem vlasti. Savezna ili federalna skupština je najviši ili vrhovni organ vlasti i predstavlja dvodomno telo. Jedan dom je Nacionalno veće – predstavlja ceo narod Švajcarske i bira se po izbornim jedinicama, srazmerno broju stanovnika, a drugi dom je Veće država (kantona) i u njega ulaze predstavnici kantona. Poslanici Nacionalnog veća biraju se na 5 godina, neposrednim izborima, po proporcionalnom principu.Veće država ima 46 članova. Svaki kanton je predstavljen sa po dva predstavnika, a svaki polukanton sa po jednim. U nekim kantonima predstavnici se biraju na četiri godine, a u nekim na godinu dana, a biraju se po većinskom principu.Savezna skupština predstavlja najviši zakonodavni organ – donosi zakone, godišnji budžet, odluke o ratu i miru, potvrđuje međunarodne ugovore, daje amnestiju i pomilovanje. Ima četiri redovna tronedeljna ili četvoronedeljna zasedanja godišnje. Sednice su odvojene ili zajedničke, a veća zasedaju istovremeno i ravnopravna su.Postoje i pomoćna i savetodavna tela, tj. stalne i povremene komisije.Nosilac izvršne vlasti u švajcarskom sistemu je Savezno veće. Ono vrši vrhovnu, direktorijalnu i izvršnu vlast konfederacije. Sastoji se od 7 članova koje bira Savezna skupština, većinom glasova na zajedničkoj sednici oba veća. Članovi Saveznog veća ne mogu istovremeno biti i poslanici. Mandat Saveznog veća traje četiri godine. U suštini, Savezno veće predstavlja neku vrstu parlamentarne vlade. U Saveznom veću zastupljene su tri glavne partije – radikalna, socijaldemokratska i konzervativna, sa po 2 člana, a jedno mesto je za jednu manju partiju. Savezno veće je kolektivni šef države. Iz redova članova Saveznog veća, Savezna skupština imenuje predsednika konfederacije na godinu dana. On u ime Saveznog veća vrši dužnost šefa države. Savezno veće po Ustavu polaže račun o svom radu na svakom redovnom zasedanju, što podrazumeva podnošenje izveštaja po zahtevu bilo kog od skupštinskih domova. Savezni sud čini 30 sudija, a njegovo sedište je u Lozani i u Lucernu. Sudije bira Savezna skupština na 6 godina, sa pravom reizbora. Savezni sud nema ustavnu jurisdikciju.U Švajcarskoj ima oko 10 aktivnih političkih partija, ali su tri dominantne.

16

20. BELGIJSKA KONSOCIJACIJA:Belgija je moderna ali veštački stvorena država, nastala kao reakcija na stalnu borbu za prevlast

evropskih sila. Posle perioda Napoleonove vlade, pod uticajem Engleske stvoreno je ujedinjeno Nizozemsko kraljevstvo 1815. kao tampon zona prema Francuskoj. Belgija je proglasila nezavisnost 1831. godine. Od samog nastanka ona je ustavna monarhija. Ustav iz 1830. godine uveo je politiku centralne države, dok je vremenom došlo do decentralizacije. Od sporazuma 1992. godine Belgija je zvanično federalna država.

Najvažniji zadatak kralja je imenovanje vlade. Sastav vlade, pod vođstvom premijera, mora da prođe kroz parlamentarnu proceduru.

Federalna skupština se sastoji od dva doma – donjeg doma (narodni poslanici) i Senata (senatori). Ova dva tela imaju jednaku moć – svaki zakon moraju usvojiti oba upravna tela, mada se u poslednje vreme dovodi u pitanje položaj Senata.

Sastavljanje vlade u Belgiji nije jednostavno, jer se mora voditi računa o različitim zajednicama i pokrajinama. Federalna vlada nadzire resore odbrane, prava, socijalnih pitanja, unutrašnjih i spoljnih poslova.

U Belgiji žive pripadnici tri jezičke zajednice – francuske, holandske i nemačke – svaka sa svojom kulturom, jezikom, obrazovnim sistemom itd.

U Belgiji postoje tri pokrajine – Flandrija, Valonija i Brisel (prestonička pokrajina). Svaka je nadležna za pitanja lokalne i ekonomske prirode. Svaka zajednica i svaka pokrajina na izborima bira, direktno, svoj parlament i vladu. U slučaju Flandrije, to je jedino telo (Vlada Flandrije).

U Belgiji ima 10 provincija, koje su odgovorne za pitanja od lokalnog značaja, a na čelu svake provincije je guverner.

U Belgiji ima 589 opština, koje vodi Savet opštinskih vlasti, na čelu sa gradonačelnikom. Opštinska autonomija je veoma značajna.

U Belgiji postoje tri dominantne političke partije – hrišćansko-demokratska, socijalistička i liberalna – a postoje i ekološke stranke i stranke koje se zalažu za autonomiju Flandrije.

21. ŠVEDSKA KORPORATIVNA DRŽAVA BLAGOSTANJAŠvedska je unitarna socijaldemokratska država koja počiva na principu jednakosti. Ona je

istavna monarhija.Unija je na snazi od 1521. kada je kralj Gustav I (smatra se ocem Švedske nacije) formirao

samostalnu državu za koju se smatra da je temelj današnje Kraljevine Švedske. On je odbacio rimokatolicizam i uveio protestantizam.

1. januara 1995. učlanjuje se u EU ali referendumom iz 2003. izglasano je zadržavanje sopstvene valute – švedske krune

Kralj je državni ministar u svake godine u jesen otvara sednice parlamenta. Ima reprezentativne i ceremonijalne dužnosti.

Riksdag (švedski parlament) ima 349 poslanika a mesta se dele prema rezultatima izbora koi se održavaju svake četvrte godine. Kandidati moraju biti švedski državljani iznad 18 godina i nominuje ih stranka. Predsednik parlamenta vodi, organizuje i planira rad parlamenta. Parlamen donosi zakone i odlučuje o porezima i državnim rashodima, kontroliše vladu i državne organe. Samo vlada može izneti predlog parlamentu.Političke stranke u parlamentu su: socijaldemokratska, konzervativna, stranka centra, liberalna, hrišćansko-demokratska, levičarska, zelena

Skupštinski odbor Riksdaga je vrsta radne grupe koj akontroliše predloge Riksdagu. Sastoji se od 15 skupštinskih odbora sa po 17 članova Riksdaga. Raspoređeni su prema broju glasova na izborima i svako je odgovoran samo za jedno područje.

Vlada upravlja i vodi Švedsku. Predaje predloge parlamentu i sprovodi odluke parlamenta (izvršna funkcija). Predsednik parlamenta predlaže predsednika vlade a poslanici glasaju. Predsednik vlade bira ministre.

17

Švedska je administrativno podeljena na 21 regiju i svaka ima svoju upravu koju postavlja vlada.Službeni jezi je švedski mada priznaju i finski, meakijeli, sami, romski, jidiš.Smatra se zemljom mira i blagostanja jer gotovo 200 godina nije ratovala.

22. ISTORIJSKI NASTANAK EVROPSKE UNIJEKrajem XVI veka, odnosno početkom XVII veka, Maksimilijan De Sali izašao je sa idejom o stvaranju zajednice država čuvara evropskog mira.Hugo Grocijus (XVII vek) – holandski pravnik, otac međunarodnog prava – iznosi ideju o stvaranju evropske federacije u svom delu „mare liberum“- u XVII veku – Sent Pjer, autor ideje o federalnoj zajednici evropskih država- u XVIII veku – Šarl Monteskje (Francuska), zastupao je ideje univerzalnog evropskog ujedinjenja u delu »Razmišljanja u univerzalnoj evropskoj monarhiji« – Žan Žak Ruso, zastupa ideju o stvaranju evropske federativne asocijacije

– Imanuel Kant u delu »Ka večnom miru« iznosi koncepciju federalno organizovane evropske republikanske države i dva bitna principa – građanski ustav i međunarodno pravo zasnovano na federalizmu slobodnih država

- u XIX veku – Tomas Pejn (SAD), zalagao se za savez republika Evrope i Amerike – Sen Simon, francuski socijalni mislilac u delu »Reorganizacija evropskog društva« zalaže se za evropsku zajednicu sa supranacionalnim parlamentom – Viktor Igo (Francuska), zagovornik evropskog zajedništva, Evrope bez granica, uvođenja jedne valute i slobodnog protoka ljudi, robe i kapitala, ali i carine i zabrana- u XX veku – grof Hudenhof-Kalergi (Austrija), organizovao je »Panevropski pokret« i na kongresu u Beču se zalagao za sledeće ideje: 1. organizacija evropskih država po ugledu na SAD 2. garancija za državne granice 3. ravnopravnost nacionalnih država 4. nemačko-francusko pomirenje (tek posle Drugog svetskog rata) 5. sklapanje saveza sa Rusijom 6. stvaranje carinske unije i jedinstvenog ekonomskog tržišta- 1942. godine – Hans Šenfild (Nemačka), sveštenik koji usled rata promoviše program nemačke opozicije »Za Nemačku i Evropu«, zalaže se za Evropu kao savez slobodnih nacija sa zajedničkom vladom uz učešće Velike Britanije, Češke i Poljske; vladao bi princip dobrovoljnog ulaska u savez koji ne bi smeo biti pod hegemonijom jakih država- 1946. godine – Vinston Čerčil u Cirihu traži evropsko ujedinjenje – »mir, sloboda, sigurnost i ekonomsko blagostanje«- 1947. godine – osnivanje Evropskog parlamenta sa sekcijama u svim zemljama članicama- 1948. godine – Džordž Maršal (SAD), zalagao se za obnovu Zapadne Nemačke, Evrope, a kao uslov navodi stalnu privrednu saradnju između evropskih zemalja; zalagao se za formiranje organa za evropsku i

18

ekonomsku saradnju i prispajanje Evrope NATO paktu – Dankan Sendis predsedava organizacionim odborom koji priprema Haški kongres i iznosi zahtev da se sazove Evropska skupština, čiji rezultat je bilo stvaranje Evropskog saveta u Strazburu; Evropska skupština i Evropski savet se uzimaju kao prvi savetodavni i pripremni organi evropskog ujedinjenja

Savremene razvojne faze:1. Faza inkubacije (1945-1950) -postignut je politički dogovor da se otpočne sa stvaranjem asocijacije evropskih država pod nazivom Evropska zajednica2. Faza formiranja (1950-1957) -označava formalno i institucionalno formiranje Evropske zajednice. U tom periodu u zajednicu stupa prvih 6 država članica osnicača (Francuska, Nemačka, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg). U okviru zajednice formiraju se asocijacije: - zajdenica evropske odbrane (pod kontrolom NATO) - evropska politička zajednica

- evropska zajednica za ugalj i čelik 3. Faza konsolidacije (1958-1969) - formiraju se: - evropsko udruženje za slobodnu trgovinu (EFTA) - organizacija za evropskusaradnju i razvoj (OECD) 4. Faza ekspanzije (1969-1985) - pristupaju Velika Britanija, Dnaska, Irska, Grčka 5. Otvaranje Evropske zajednice (1986-1990) - pristupaju Švedska i Finska 6. Savremana faza (1990-2004) - u početku pristupa Austrija kao 15. članica - 1992. potpisan čuveni ugovor iz Manstrikta kojim je izvršena konfiguracija, definisan naziv Evropska unija - 2004 prijem 10 novih članica (Mađarska, Slovačka, Češka...), 2006 Bugarska i Rumunija

EU je politički sistem a ne klasična država, mada teži ka tome da postane SADGlavni ciljevi su:1. unapređenje ekonomskog i socijalnog razvoja2. afirmacija evropskog identiteta na međunarodnom planu3. uspostavljanje jedinstvenog evropskoh državljanstva 4. razvoj jedinstvenog evropskog prostora – slobode, bezbednosti i pravde5. uspostavljanje i razvoj zajedničkog dostignuća

24. ZAKONODAVNA VLAST I NJENE INSTITUCIJE U EU:Evropski parlament je klasično zakonodavno telo koje predstavlja preko 450 miliona

stanovnika, bira se opštim i direktnim izborima na mandat od pet godina. U parlamentu su političke partije grupisane u partijske klubove, koji se formiraju po političkoj poziciji i ideologiji (levica, desnica, centar) a ne po nacionalnom kriterijumu.

Osnovne funkcije:1. zakonodavna – deli je sa Savetom EU2. budžetska3. kontrola rada Evropske komisije – bira je, smenjuje i kontroliše4. političko pravo- učešće u evropskoj političkoj saradnji

19

5. savetodavno pravo Struktura Evropskog parlamenta:

1. predstavništvo2. generalni sekretarijat (članovi se biraju na dve i po godine)3. stalni odbor parlamenta (članovi se biraju na dve i po godine)

Ukupno ima 626 poslanika na plenarnim zasedanjima (u punom sastavu).Redovna zasedanja se održavaju u Strazburu, plenarna u Briselu, dok je sedište uprave smešteno u Luksemburgu.

25. IZVRŠNA VLAST I NJENE INSTITUCIJE U EU:Savet ministara predstavlja vlade-članice EU, ima izvršnu funkciju. Čine ga predstavnici svih

zemalja članica na najvišem nivou (predsednici i premijeri). Zaseda najmanje dva puta godišnje pod predsedništvom šefa države članice koja predsedava savetom (menja se na svakih 6 meseci), Savet podnosi izveštaj parlamentu posle svake sednice i godišnji izveštaj o napretku EU.

Savet Evrope predstavlja glavnu instituciju za donošenje odluka (izvršna funkcija). Čine ga predstavnici svih zemalja članica na najvišem nivou (predsednik, premijer).

Funkcije:1. zakonodavna – vrši je zajedno sa parlamentom2. koordinira opštu ekonomsku politiku3. zaključuje ugovore i sporazume sa drugim zemljama4. budžetska - deli ovlašćenja sa parlamentom5. spoljna i bezbednosna politika

Savet Evrope zaseda najmanje dva puta godišnje pod predsedništvom šefa državečlanice koja predsedava njime (menja se na svakih šest meseci). Savet podnosi izveštaj Evropskom parlamentu posle svake sednice, kao i godišnji izveštaj o napretku EU.

Evropska komisija EU je, takođe, organ izvršne vlasti u EU. Čine je evropski komesari (ministri koje imenuju države, a bira ih Evropski parlament). Slična je vladi, a nazivaju je i tzv. »čuvarom ugovora«. Poseduje deo zakonodavne inicijative i predstavlja EU na međunarodnoj sceni. Zastupa opšte interese EU i EU u međunarodnim organizacijama.

Funkcije:1. predlaže zakone2. stara se o primeni zakona3. stara se o sprovođenju zakona4. sklapa međunarodne ugovore

Broji 20 članova, na čelu sa predsednikom Komisije koji se bira na mandatni period od pet godina.

26. SUDSKA VLAST I PRAVNI SISTEM EU:Sud pravde sa sedištem u Luksemburgu je nadnacionalni pravni organ koji štiti Evropski ustav

i Evropsko pravo. Njemu mogu da se obrate svi koji su odgovorni za primenu zajedničkog prava (organi i države članice EU), kao i fizička i pravna lica pogođena pravnim aktima EU. On ima obavezu da obezbedi zakonitost pri primeni i tumačenju ugovora i da dopunjava manjkave ugovore. Od 1989. godine mu se pridodaje Prvostepeni sud, nadležan za vođenje prvostepenog postupka.

20

Sud pravde kontroliše zakonitost akata EU. Nadležan je za tužbe Evropskog parlamenta, finansijskog suda i Evropske centralne banke.

Sastavljen je od 15 sudija, zaseda plenarno i može da osniva sudska veća. Pomaže mu 9 opštih pravobranilaca.

Finansijski sud vrši računovodstvenu kontrolu. Prema odredbama Mastrihtskog ugovora (ugovor o EU, 1992), Finansijski sud:

1. kontroliše sve prihode i rashode EU2. ispituje zakonitost i regularnost prihoda i rashoda i ispravnost finansijskog poslovanja3. sastavlja godišnji izveštaj posle zaključenja poslovne godine4. pomaže Evropskom parlamentu i Savetu Evrope u obavljanju njihove funkcije kontrole izvršenja budžeta.

Finansijski sud ima 12 članova koje imenuje Savet Evrope na period od 6 godina, jednoglasnom odlukom.

Ostale institucije EUEvropska centralna banka (ECB) utvrđuje monetarnu politiku Evropske zajednice i sprovodi

je u delo. Podržava opštu ekonomsku politiku koja se vodi u EU i deluje po načelu otvorene tržišne privrede zasnovane na slobodnoj konkurenciji.

Osnovni ciljevi (zadaci):1. očuvanje stabilnosti cena2. sprovođenje monetarne političke unije3. devizni poslovi i transakcije4. obezbeđenje nesmetanog funkcionisanja platnog prometa

Evropska investiciona banka finansira investicione projekte sa ciljem da doprinese ujednačenom razvoju EU. Ona pomaže finansiranje pojedinih projekata u sektorima privrede davanjem zajmova i garancija na neprofitnoj osnoviFinansira : 1. programe za razvoj manje razvijenih regiona 2. programe osavremenjivanja i rekonstrukcije preduzeća 3. projekte koji su od zajedničkog interesa za više država članica

Ekonomski i socijalni komitet je savetodavno telo, sastoji se od predstavnika različitih kategorija ekonomskih i društvenih delatnosti, a naročiti proizvođača, poljoprivrednika, prevoznika, trgovaca... Zastupa stavove i interese organizovanog građanskog društva. Evropski savet imenuje članove komiteta jednoglasno odlukom na 4 godine s tim što se njihov mandat može obnoviti.

Regionalni komitet je konsultativno telo sastavljeno od predstavnika regionalnih i lokalnih tela. Stara se o očuvanju regionalnog i lokalnog identiteta i prava. Deluje u oblastima regionalne politike, ekologije, obrazovanja...Članove i zamenike komisije imenuje E. Savet jednoglasno na 4 godine.

Ombudsman (Evropski komesar) nadležan je za građane EU. Imenuje ga E. Parlament. Prima žalbe svakog građanina i pokreće istragu. Svake godine podnosi izveštaj parlamentu o ishodu istrage. Bira se na svakih 5 godina kada se bira i parlament, mandat može da se obnovi. Može se smeniti na zahtev parlamenta i nezavisan je u vršenju dužnosti.

27. REGIONALNA POLITIKA EU:Pod evropskim regionalizmom se podrazumeva proces teritorijalne autonomizacije koji se

odvija na više nivoa:1. unutardržavnom (subnacionalnom)2. međuregionalnom (internacionalnom)3. evropskom (supranacionalnom)

Regionalizam sadrži veliki potencijal integracije na državnom, međudržavnom i

21

nadnacionalnom planu. Tendencija regionalizacije karakteriše, manje ili više, sve zemlje Zapadne Evrope, npr. Južni Tirol – Italija, Korzika – Francuska itd. Projekcije o regionalnom partnerstvu EU i Saveta Evrope su nerealne i preuranjene. Za tako nešto regioni bi morali da imaju svoj predstavnički dom i direktno pravo učešća u formiranju i radu Saveta Evrope i Evropske komisije, kao i garantovano pravo tužbe Evropskom sudu.

28. POLITIKA PRIJEMA I ŠIRENJE EUProces Evro integracija tekao je sledećim redom:1958 – Francuska, Nemačka, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg1973 – Velika Britanija, Danska, Irska1981 – Grćka1986 – Španija, Portugal1995 - Švedska, Finska, Austrija U međuvremenu javljaju se i drugi aspirati za prijem u EU. To su države srednje i istočne evrope koje se nakon pada berlinskog zida (1989) i sloma komunizma (1990) okreću zapadnoj evropiNiz trgovinskih ugovora, ugovora o kooperaciji ovih država i EU prerasle su u „asocijativne ugovore“ koji su prelazni period za dobijaje članstvaPreduslov za članstvo je i eliminisanje ekonomskih i socijalnih razlika između ovih država i eu.Posto je tri scenarija prijema u eu:

1. predviđa prijem najpre malih zemalja dok bi velike zemlje (poljska i slovačka) bile ostavljene za kasnije

2. oslanja na političke i ekonomske analize. Prema ovom stanovištu proces prijema treba zamrznuti do 2008.

3. ima najveće šanse, ono predviđa da uprkos protivljenju VB, nemačke i austrije u EU uđe deset najistaknutijih kandidata: poljska, mađarska, češka, slovačka, slovenija, estonija, litvanija, letonija, malta, kipar

U prilog ovom scenariju idu sledeće procene:- smatra se a će evropa tako biti jača, stabilnija i otpornija na moguće „potrese spolja“ – terorizam- istovremeni prijem deset članica proceduralno je lakši- otklonio bi se problem granica- eu bi dosta zaradila

Loše strane:- prijem rumunije i bugarske bi bio odložen (sproveden 2006)- postoji strah od najezde sa istoka i velikoh prelivanja jeftine radne snage- širenje kriminala

29. SRBIJA I EUProces stabilizacije ipridruživanja Srbije formalno je započeo 2001. godine osnivanjem

zajedničke konsultativne rande grupe kao mehanizma koji je trebao a omogući evropskoj komisiji i tadašnjom srj da promovišu efikasnije približavanje standardima euOva grupa održava je ukkupno pet sastanaka a nakon toga nastupila je duga pauza u dijalogu sa eu zbog transformisanja srj u scg

SRJ je u januaru 2002. dobila status posebnog gosta u savetu evrope. Do pravog ulaska u savet evrope srbija je trebala da sprovede reforme u pravosuđu na polu zaštite ljudskih prava i prava manjina i izvrši reforme vojske i policijeSaradnja sa haškim tribunalom i regilisanje zakna o radiodifuziji su takođe neophodni

- 2004 sve uloge koje se tiču pridruživanja preuzima kancelarija za pridruživanje eu pri vladi srbije i sastoji se od:

22

1. odeljenje za usklađivanje propisa sa propisima eu2. odeljenje za analizu ekonomskog aspekta pridruživanja3. odeljenje za internacionalnu nadograadnju 4. odeljenje za komunikaciju i odnose sa evropskim institucijama5. odsek za prevođenjeUporedo sa ovim organizova je i evropski pokret (pred. Živorad kovačević)

- 14. oktobra 2002. usvojena je rezolucija o pridruživanju eu u skupštini srijeJoš uvek postoje veliki probleme pogotovosa izručivanjem haških traženikaPočeo je dijalog o ukidanju viza sa eu, odluku je donela evropska komisija. trebalo bi da do 2009 budemo na beloj šengen listiPored toga trebalo bi i da se potpiše sporazum o sloodnoj trgovini i razmeni studenataOčekuje se da će do kraja 2008 postat kandidat a 2014 i 2018 članica eu

30. POLITIČKI SISTEM RUSKE FEDERACIJE:Rusija je stekla nezavisnost u decembru 1991. godine posle raspada SSSR-a. Zvala se sovjetska

federativna socijalistička republika (RSFSR)Rusija ima federalno državno uređenje, što znači da ima dva sistema državnih organa – savezni

sistem i sistem članova federacije, i polupredsednički sistem vlasti.Federalna skupština je dvodomni parlament koji čine Savet federacije (gornji, federalni dom)

i Državna duma (donji dom).Savet federacije se sastoji od po 4 predstavnika svakog subjekta federacije, te ih ukupno ima

360 (90 x 4). Ustavom nije propisan mandatni period na koji se oni biraju.Državna duma broji 450 članova, koji se biraju na mandatni period od četiri godine.Pasivno biračko pravo, prema Ustavu, ima svaki državljanin koji je navršio 21 godinu,

poslovno je sposoban i nije na izdržavanju zatvorske kazne. Iz toga sledi da su izbori opšti i jednaki. Raspuštanje kao osnov kolektivnog prestanka mandata predviđen je samo za Državnu dumu, a

ne i za Savet federacije, i to je posledica neravnopravne dvodomnosti koja je primenjena u Rusiji.Domovi zasedaju na odvojenim i zajedničkim sednicama, oba doma biraju iz svog sastava svog

predstavnika i njegove zamenike koji rukovode sednicama i obrazuju svoja radna tela – komitete i komisije – koje obavljaju parlamentarna razmatranja.

Zajednička nadležnost oba doma čine poslovi vezani za donošenje zakona. U njima učestvuju oba doma, ali oni nisu ravnopravni – osnovni nosilac poslova je Državna duma, kojoj se predlozi podnose i koja ih prva razmatra. Tek ako Državna duma usvoji tekst, on se dostavlja na razmatranje Savetu federacije, koji može da ga usvoji, da sačeka 14 dana (ne izjašnjava se, što se smatra prihvatanjem zakona), ili ga odbaci.

Izvršnu vlast dele predsednik i vlada na čelu sa premijerom. Predsednik države se bira neposredno, opštim, jednakim i tajnim glasanjem, na 4 godine, najviše dva puta uzastopno. Predsednik Rusije uživa imunitet (apsolutnu pravnu neodgovornost), a kada nije u stanju da obavlja svoju funkciju, zamenjuje ga predsednik vlade. Predsednik je garant Ustava, vrhovni komandant oružanih snaga, uvodi ratno ili vanredno stanje, predlaže Državnoj dumi izbor predsednika Centralne banke, vrhovnog tužioca, sudije Ustavnog suda, Vrhovnog suda i Vrhovnog arbitražnog suda. On može da raspusti Državnu dumu, ima suspenzivni veto, predlaže zakone i ustavne promene.

Vlada se obrazuje u postupku u kome predsednik Rusije imenuje predsednika vlade, uz saglasnost Državne dume, a potom i sve ostale članove vlade. Vladi mandat prestaje istekom mandata predsednika Rusije, ostavkom, ili nepoverenjem. Vladu čine predsednik, zamenici i federalni ministri, a o njihovom broju odlučuje predsednik Rusije. Ona ima izvršnu vlast, međutim, to je netačno, jer izvršnu vlast vrši predsednik. Vlada je, u suštini, operativni organ i vrši samo neke izvršne poslove.

Ferderalna struktura Rusije obuhvarta 88 federalnih subjekata sa različitim nivoima autonomije. Najveću autonomiju ima 21 autonomna republika. Osim njih postoji 9 autonomnih okruga

23

i 1 autonomna oblast. Ostatak je podeljen na upravne jedinice sa manjom auatonomijom a to su: 48 oblasti, 7 krajeva, 2 grada (Moskva i St. Peterburg)2000. god ustanovljeni su novi nivoi upravne podele na 7 federalnih okruga od kojih svaki obuhvata više federalnih subjekata:1. centralni2. južni3. severozapadni4. dalekoistočni5. sibirski6. uralski7. povolški

31. POLITIČKI SISTEM NARODNE REPUBLIKE KINE:Kineska narodna republika je socijalistička zemlja narodne demokratske diktature na osnovu

rukovodstva radničke klase i saveza radnika i seljaka. Socijalistički poredak je osnovni popredak NR Kine. Osnovana je u oktobru 1949. Imala je četiri ustava: 1954, 1975, 1978 i 1983. Četvrti ustav važi i danas, u njemu s određeni politički i ekonomski poredak, prava i obaveze građana, formiranje državnih organa...Ustav je četiri puta korigovan i podeljen je na 5 delova sa 4 člana i 138 tačaka. Sistem Narodnih kongresa je osnovni politički sistem u Kini i najviši organ vlasti države određen u kineskom Ustavu. Svaki građanin koji ima 18 godina ima pravo da bira i da bude izabran za predstavnika Narodnih kongresa. Narodni kongres je sastavljen od predstavnika iz svake provincije, autonomne pokrajine, grada pod centralnom upravom i armije. Mandat Narodnog kongresa na svim nivoima traje 5 godina, a svake godine se održava plenum. Narodnom kongresu je dodeljena zakonodavna funkcija, funkcija nadgledanja, funkcija imenovanja i smenjivanja, funkcija odlučivanja o spoljnim poslovima itd. U kineskom zakonu piše da je Narodni kongres ovlašćen da bira glavne kineske rukovodioce – predsednika, predsednika stalnog komiteta svekineskog Narodnog kongresa, predsednika Državnog saveta i ministre. Može da smeni predsednika države, predsednika komiteta i premijera. Kada kongres ne radi, rade stalne komisije kojima kongres daje zaduženja.Kina je država sa više partija među kojima vlada saradnja. Dominantna politička partija u Kini je Komunistička partija, a pored nje postoji još i 8 demokratskih partija, koje su osnovane pre Narodne Republike Kine i one su podržale političko rukovodstvo Komunističke partije. Ove demokratske partije su nezavisne i nisu opozicija već učestvuju u vođenju države preko konsultacija.

*32. saudijska arabija-izbačeno pitanje

33. STRANAČKI SISTEMI U SAVREMENIM POLITIČKIM SISTEMIMA:

1. jednopartijski (jednostranački) – takve su bile socijalističke zemlje; danas Kina ima partijski monizam, na vlasti je Komunistička partija;

2. višepartijski – veći broj partija, tzv. politički pluralizam; – dvopartijski – dve dominantne partije, npr. u SADu republikanci i demokrate – dve i po partije – postoje dve velike partije i jedna mala, koja daje podršku jednoj od te dve partije – formalno višepartijski – tzv. »prikriveni pluralizam«, jedna partija je dominantna

Podela koja postoji od Francuske revolucije (1789):- levica – zastupa socijalističke i socijaldemokratske ideje

24

- desnica – nacionalistička organizacija; građanske partije;- centar – umerene političke partije

34. IZBORNI SISTEMI U SAVREMENIM POLITIČKIM SISTEMIMA:

Izbori predstavljaju proces selekcije i uspostavljanja osnovnih nosilaca političke vlasti. Izborni sistem bi se mogao odrediti kao sistematizovani skup pravila, principa i institucija. On

sadrži principe i procedure kojima se individualni glasovi prevode u poslanička mesta. Jedno od najsloženijih područja izbornog sistema je način obračunavanja glasova i raspodele poslaničkih mesta. Postoji više metoda zbrajanja glasova i raspodele mandata – većinski, proporcionalni, pretežno većinski, pretežno proporcionalni i mešoviti. Osnovni su većinski i proporcionalni.

Pod većinskim izborima se podrazumevaju oni u kojima je izabran kandidat koji je osvojio apsolutnu ili relativnu većinu glasova.

Proporcionalni izbori imaju za cilj da obezbede učešće političkih partija ili grupa u raspodeli poslaničkih mandata proporcionalno njihovoj ulozi u biračkom telu.

Većinski sistem je manje praktikovan i može se naći u 7 od 23 razvijene kapitalističke zemlje – SAD, Velika Britanija, Francuska itd. Postoje tri osnovna modaliteta većinskog principa ili metoda:1. metod relativne većine – omogućava da bude izabran onaj kandidat koji je dobio relativnu većinu glasova, tj. više glasova od drugih kandidata

2. metod modifikovane relativne većine – koristi se u dvomandatnim ili tromandatnim izbornim jedinicama i obezbeđuje pobedu dvojici ili trojici kandidata

3. metod apsolutne većine – pobednik na izborima postaje onaj ko dobije glasove više od polovine glasača upisanih u birački spisak (pošto to nije moguće u prvom krugu, organizuje se drugi krug)

Proporcionalni metod se praktikuje u 16 od 23 zapadne zemlje. On treba da obezbedi da procenat osvojenih poslaničkih mesta koji dobije jedna partija bude približno jednak procentu dobijenih glasova na izborima. Deli se na:

1. umereni proporcionalni metod – postavlja se »donji prag« koji jedna partija mora da ispuni da bi ušla u parlament (Nemačka)

2. ekstremni proporcionalni sistem – cilj je da se u punoj meri obezbedi političko predstavljanje određenih grupa prema njihovoj izbornoj snazi, tj. procentu dobijenih glasova

Mešoviti sistem je karakterističan za Italiju i Rusiju.

35. INTERESNE GRUPE U SAVREMENIM POLITIČKIM SISTEMIMAInteresne grupe (grupe za pritisak) su grupe (nevladine organizacije) koje ne žele da postanu vlada već da utiču na vladu prilikom donošenja odlukaPostoje:

1. Protektivne grupe koje se bore samo za jedan segment društva (udruženja doktora, vojnih invallida) i članstvo dobijaju samo pripadnici tih grupaOve grupe su najčešće insajderi. Insajderi imaju dnevne kontakte sa zastupnicima u parlamentu. Njima je dozvoljeno da budu u parlamentu. Da bi bila insajder grupa mora biti: - bitna

25

- slagati se sa vladom - ne činiti nešto što vlada ne odobrava2. Promotivne grupe koje se bore za promociju nekog većeg cilja. Promovišu interese društva u cellini (greenpeace, friends of the earth). Njihovo članstvo je otvoreno za sve. Ove grupe su najčešće autsajderi. Autsajderi nisu u parlamenu i nemaju kontakte sa zastupnicima. Pošto nemaju iste mogućnosti za uticaj kaoi nsajderi organizuju akcije koje mogu uticati na vladu: protesti, demonstracije, reklame pa čak i direktni napadi

Nekada interesne grupe postanu političke stranke (npr. U VB ekološki skup posta je green party)

Razlike između interesnih grupa i političkih partija:1. Interesne grupe na žele da postanu vlast2. One često imaju samo jedan cilja za razliku od stranaka koje imaju čitave programe 3. Interesne grupe uglavnom imaju više članova nego političke partije

Nekada političke stranke više liče na interesne grupe nego na stranke (npr. Stranka penzionera ima za cilj da unapredi živor penzionera, često nemaju dovoljno zastupnika u paarlamentu pa liče na grupu ). To su tzv. hibridi (između grupe i stranke).

36. NATO PAKT – POLITIČKA I VOJNA STRUKTURA:Osnovan 4.4.1949. danas ga čini 26 zemaljaNATO pakt je podeljen na političku i vojnu organizaciju. Članice političke organizacije (Atlantski pakt) su svih 19 zemalja članica, dok vojnoj organizaciji ne pripadaju Francuska, Island i Španija. Najviši organ koji donosi odluke je1. »Savet NATO-a«, a čine ga predstavnici država članica koji odluke donose konsenzusom.2. »Odbor za planiranje odbrane« bavi se pitanjem odbrane i čine ga predstavnici 13 zemalja iz ove vojne organizacije. 3. Od 1967. godine postoji »Odbor za nuklearno naoružanje«.4. Izvršni organ NATO-a je »Generalni sekretarijat« na čelu sa generalnim sekretarom koji se bira na mandatni period od 5 godina.(sve ovo su zvanični organi)

Neformalni organi:1. Euro group – članovi su ministri odbrane zapadnoevropskih zemalja članica NATO-a2. High-level group – koordiniraju države za donošenje »dvojnih zaključaka« NATO-a

U okviru vojne organizacije nakon 1966. godine najvišu instancu čini »Vojni odbor« kojeg čine načelnici generalštaba zemalja članica sa izuzetkom Francuske i Islanda. Funkcija ovog odbora sastoji se u odbrani teritorija država članica NATO-a. On o vojnim pitanjima savetuje »Savez NATO-a«.

37. NACIJA, DRŽAVA I DEMOKRATIJA – NACIONALNA DRŽAVA- Model nacionalne države javlja se u prvoj polovini 19. veka - U okvirima apsolutističkih država budi se nacionalna svet- 19. vek je vek formiranja nacija

- Javlja se protonacionalistički pokret i dva modela formiranja nacija:1.Građanski (politički) model (Francuska) – nacija se formira samo preko političkih razloga, isto državljanstvo, isti zakon, predstavništvo u parlamentu, ne postoji etnički, verskiil rasni kriterijum

26

2. Ogranicistički model (Nemačka) – javlja se jak protonacionalni pokret a kriterijumi su zajednički jezik, kultura, krv, svest, samo vera nemora biti ista

- Nacija je produkt nacionalne države, prvo nastaje država pa tek onde nacija- Macini: „Formirali smo Italiju, sada treba da formiramo Italijane“- Nacija je stvar identiteta koji formira porodica, lokalna sredina, država...- Srpska nacija se formirala u drugoj polovini 19. veka na ogranicističkom modelu a glavnikriterijum je bio verski (samo pravoslavci, što je isključilo rimokratoličku i islamsku veru)

38. DRŽAVA I GLOBALIZACIJAPostoje ppodeljena mišljenja u vezi sa globalizacijom. Da li ona dovodi do povećanja nejednakosti između država ili smanjuje nejednakosti. Pobornici globalizacije je posmatraju kao novi proces i mere je prodorom inerneta. Globalizacija je odluka današnjeg vremena. Pre pola veka društva su bila potpuno razdvojena a danas su povezana u svetski sistem tj. globalni poredak.

Held globalizaciju objašnjava kroz četeiri struje:1.hiperglobalisti – misle da je sloboda smrt za nacionalnu državu, da tv serije, vesti i filmovi označavaju smrt nacionalne kulture i identiteta2. skeptici – za njih je sloboda samo mit, suprotna njoj je regionalizacija3. transformacionalisti – ublažavaju ekstremne poglede4. kritičari – sagledavaju obe strane

Suštinsku dimenziju globalizacije čine procesi koji su doveli do sve tešnjeg povezivanja i međuzavisnosti država i društava.

1. Tehnološka revolucija – zahvaljijući njoj se sužava planeta2. Stvaranje globalne ekonomije – koja dopire do poslednjeg kutka sveta3. Informatičko medijska revolucija – vesti, filmovi, muzika... prelazi geografske granice i vrši se

homogenizacija ukusa. Stvara se masovna kultura4. Pojava moćnih nadnacionalnih institucija (EU) – to su oblici novih političkih poredaka

- U ekonomskoj sferi javlja se neoliberalizam- Države se pretvaraju u sluškinje nadnacionalnih institucija- Adaptacija – potrba društava da se kroz preuzimanje superiornih civilizacijskih tekovina , moderne tehnologije uključi u svetske tokove

39. PROSUĐIVANJE EFEKATA POLITIČKOG SISTEMA (Đovani Sartori):Demokratski politički sistemi se, po pravilu, dele na predsedničke i parlamentarne.Prvi kriterijum koji definiše predsednički sistem (npr. SAD) jeste neposredan narodni izbor

šefa države na određeni fiksni vremenski period (od 4 do 8 godina). Drugi kriterijum je činjenica da parlament ne može ni da ustoliči, ni da obori vladu. Šef države mora biti i šef vlade. Međutim, šef države mora ispunjavati i sledeće uslove:

1. mora da proističe iz narodnog izbora2. ne može mu biti izglasano nepoverenje u parlamentu3. upravlja vladama koje sam imenuje

Parlamentarni sistemi (npr. Velika Britanija) duguju svoje ime principu na kojemse zasnivaju – parlament ima vrhovnu vlast. Stoga, parlamentarni sistemi ne dozvoljavaju razdvajanje vlasti između vlade i parlamenta, oni su utemeljeni na deljenju vlasti između legislative i egzekutive, tj. dele zakonodavnu i izvršnu vlast.

27

Poluprezidencijalizam (npr. Francuska) poseduje sledeće osobine:1. šef države bira se narodnim glasanjem na unapred utvrđen period2. šef države deli izvršnu vlast sa premijerom, čineći tako deo strukture sa dvojnom vlašću3. predsednik je nezavisan u odnosu na parlament, ali nije mu dopušteno da vlada sam ili neposredno, njegove direktive mora prihvatiti njegova vlada

Najbolja politička forma je ona koja se najbolje primenjuje – Đovani Sartorismatra da je poluprezidencijalizam bolji od prezidencijalizma.

40. PRAVNA DRŽAVA I DEMOKRATIJA , VLADAVINA PRAVA ILI VLADAVINA LJUDI

- Jedan od glavnih principa demokratije je princip vladavine prava. On podrazumena ograničenost države pravom, vladavinu dobrih zakona a ne ljudi. - Demokraija podrazumeva privrženost građana zakonu, demokratski legitimitet interesa ali i obaveza. - Ustavnim načinom se dolazi do odluka-vladavina prava.- vladavina većine, garantovana prava manjine- pravda je temelj pravne države , nije dovoljno sam da postoje zakoni već se oni moraju i poštovati- pravna država istične neprikosnoveni autoritet prava. Ona podrazumeva demokratski ustanovljenu, pravom ograničenu i kontrolisanu političku vlast u kojoj prava i slobode deluju kao ključni element legaliteta i legitimiteta- za vladavinu prava karakteristična je jednakost pred zakonom- nedopuštanje posebnih prava onima koji se bave javnim poslovima- vladavina prava počiva na dva postulata:1. samo parlament ima zakonodavnu vlast2. zakonodavstvo mora biti u skladu sa liberalno-demokratskim pokretom

28