Prosvetiteljstvo i Klasicizam

PROSVETITELJSTVO I KLASICIZAM

Bessenyei György: Ágis Tragédiája 1772

BESSENYEI GYÖRGY (1746-1811)

• Glavni lik mađarskog prosvetiteljstva i racionalizma

• Analitičar stanja u društvu, pisac• Poreklom je osiromašen plemić iz provincije –

visok, lep i veoma jak mladić, ima 19 godinu dad postaje telohranitelj Marije Terezije

• Amerikaner – prvi njegov roman, koji je napisan na nemačkom jeziku – parodija verskih predrasuda

• Cilj: ostvarivanje mađarskog književnog jezika i književnosti – uzori su klasicisti iz XVII. veka (Corneille, Racine) i pisci francuskog prosvetiteljstva (mađarske pisce i kulturu ne poznaje)

• 1772: Agiseva tragedija (Ágis tragédiája) u stilu francuske drame na mađarskom jeziku – odigrava se u antičkoj dobi u Sparti, glavni lik drame je reformator, koji u duhu prosvetiteljstva hoće poboljšati svet i društvo ali bez uspeha

• MarijaTerezija

• Filozof (A filozófus) – komedija - Parmenio, glavni lik komedije je jedan veoma obrazovan ali nespretan mladić

• Pontyi – komična figura, samoparodija pisca – plemić sa provincije

• Telohranitelj postaje bibliotekar u bečkom dvoru – velika ljubav prema plesačici baleta, Delfenu (ona umre u tuberkolozi)

• Posle francuske revolucije ne može izdati dela inspirisana u prosvetiteljskom duhu (cenzura)

• Pusztakovácsi (ma Bakonszeg) – uzalud piše, cenzura deluje i u Mađarskoj

• Holmi (Svaštara) – beleške o stvarima života i kulture u duhovitom, laganom stilu

• Tariménes utazása (Putovanje Tarimenesa) – roman o državi u duhu prosvetiteljstva – priča o zamišljenoj državi Totoposz, priča o mogućem razvoju, popravljanju države

KÁRMÁN JÓZSEF (1769-1795)

• Istaknuti pisac sentimentalističkog pravca• Pokretao časopis Urania (1794), namenjen

ženskoj čitalačkoj publici• U gore navedenom časopisu objavio svoje

najzančajnije delo, roman u pismima Fanikina ostavština (Fanni hagyományai)

• Docnije na srpski preveo Mihailo Vitković pod naslovom Spomen Milice, 1816.

• Studira pravo u Budimpešti – u Beču uči nemački, upoznaje Bešenjija, bibliotekara Dvorske biblioteke – upoznaje ideje francuskog prosvetiteljstva, postaje slobodni zidar – u Pešti upoznaje Lasla Kelemena osnivača prvog mađarskog stalnog pozorišta

• Fanikina ostavština – deluje na Karmana Geteovo delo Werter (nemački sentimentalizam)

• Fani živi u Mađarskoj – zaljubljena mlada žena koja bori za ljubav, protiv predrasude, protiv dvloične i zaostale etike provincije – njen smrt izražava revolt

CSOKONAI VITÉZ MIHÁLY (1773-1805)

• Ideje prosvetiteljstva, forme klasicizma + stil i forma rokoka + motivi i forme narodne lirike

• Prethodnik Šandora Petefija• Najpoznatije su mu pesme „poetskog romana”

Lila, osetljive pesme u tri knjige • Lilla – Vajda Julianna – ćerka jednog bogatog

trgovaca iz Komaroma

• Rođen je u Debrecinu. Otac mu je berberin, bavi i sa lečenjem. Rano umre. Čokonai uči u čuvenom kolegijumu protestanata u Debrecinu.

• On je osnivač prve književne sekcije u kolegijumu. Kao izvrstan đak njegov zadatak je da uči đake u nižim razredima. Zna više jezika: italijanski, francuski, latinski, nemački, grčki.

• Već kao đak se upoznao sa idejama prosvetiteljstva. U duhu nove ideje drži časove u slobodnom duhu u šumici pored kolegijuma (Nagyerdő) – dozvoljeno i pevanje i vino – izbacili su ga iz kolegijuma

Debreceni kollégium (gimnazija) 1871

• U Šarošpataku uči pravo.• U Komaromu planira izdavanje časopisa –

upoznaje Lilu – traži posao da se oženi, ali Lila neće biti njegova žena

• Privremeno profesor u gimnaziji u Čurgou – đacima piše beleške iz književnosti, piše školske drame

• Vraća se u Debrecinu - živi u siromaštvu – piše i izvodi svečane pesme na sahranama – upala pluća

• Róza-versek• (susetkinjakoja boluje odtuberkuloze)

• Földi Jánosné,• Veszprémi• Julianna.• Žena profesorapolihistora izDebrecinskog Kolegijuma.

• Lilla

• 1855, 75 évesenDunaalmás

• Ilosvay Kristina, Udata žena izOradea (Nagy-Várad)

KAZINCZY FERENC (1759-1838)

• Vatrena jozefinista, priključio se jakobinskom pokretu opata Martinovića (1794-95) – pogubljenja Martinovića i njegovih drugova – Kazincijeva smrtna presuda zamenjena je doživotnom robijom – sedmogodišnje tamnovanje u Kufštejnu u Austriji (piše dnevnik pod naslovom Dnevnik mog tamnovanja – Fogságom naplója)

• Žena• Török Zsófia

KAZINCZY FERENC (1759-1838)

• On je pokretač i duša programa književnih i jezičkih reformi.

• Obnova mađarskog jezika na osnovu estetskih zahteva.

• Sephalom – njegova kuća je kulturno središta Ugarske

• Značajna je njegova prepiska koja je zamenjivala delatnost jedne Akademije

KAZINCZY FERENC (1759-1838)

• Njegov uzor je Gete (Goethe)• Prema Geteovom prevodu preveo je srpsku

narodnu pesmu Hasanaginicu.• Uz posredovanje svog prijatelja Mihaila

Vitkovića stupio je u kontakt s Lukijanom Mušickim

• Protivnik Mihalja Čokonaija Viteza