Trstenik Od Najstarijih Vremena Do 1900 God

Milan D. Sotirovi}

T R S T E N I KOD NAJSTARIJIH VREMENA

DO 1900. GODINE

Milan D. Sotirovi}

TRSTENIK OD NAJRANIJIH VREMENA DO 1900. GODINE

Izdava~i:"VIKOM GRAFIK" - Zemun

Narodna biblioteka "JEFIMIJA" - Trstenik

Za izdava~e:Vidoslav An|elkovi}Veroqub Vuka{inovi}

Recenzent:Milo{ Petrovi}

Tehni~ki urednik:

"VIKOM GRAFIK", Zemun

Senima roditeqa

RE^ AUTORA

Nema vi{e raba Bo`jega popa Radosava iz starog deftera ni predsed-nika ob{~estva trsteni~kog Vase An|elkovi}a, a nema ni kasabalije rah-metli Ahmeta Husovi}a, mutavxije ovda{weg, da popri~aju o mukama iradostima svoga vremena, da ih ko ~uje. Nema ni alovitih moravskih zmijai an|ama da o mitrovskim vodama hu~u i pla{e mirnu ~ar{iju Kada wihnema, tragovi blede, a pro{lost se topi i nestaje. Tek kada tragovi postanuslova i re~i, istina se ukle{e u ve~nost.

Se}awa slabe, a samo se godine broje, uvek unapred. Stare se zabo-ravqaju. Malo {ta zna~e kada ostanu gluve i neme, bez poruke i nauka,prazne kao da ih nije ni bilo. Nesre}a je kada se budu}nost okrene pa izasebe ne vidi ni{ta niti ikog. Kao da nije bilo ni we, niti wenih predaka.Zato u pameti uvek treba nositi i jaram i {trangu, da se setimo {ta i koga

vu~emo i dokle smo kola doterali.

NAJSTARIJE DOBA

Sredwi Balkan u predrimskom periodu. Plemena. Pod vla{}u Rima. ProvincijaGorwa Mezija. Gradovi i putevi. Privreda.

Na osnovu dosada{wih nau~nih saznawa, teritorija na kojoj je mnogokasnije nastala srpska dràva bila je naseqena pre 40 do 50 hiqada godina.Arheolo{ki materijal koji nam sluì kao osnovni izvor za prou~avawepreistorije jo{ je nedovoqno otkriven. Moè se re}i da je arheolo{kimaterijal samo delimi~no prona|en i prou~en, a da je znatan deo materi-jalne kulture qudske zajednice koja je ìvela u ovim oblastima jo{ podzemqom, neotkriven i neispitan. Prona|en i prou~en arheolo{ki mater-ijal otkriva samo tragove ili fragmente ìvota i rada tih qudskih zajed-nica, ali ne i celovitost wihovog razvoja. Zbog toga je preistorija Srbijeuglavnom samo nau~na pretpostavka, koja je, zavisno od novih otkri}a, pod-lo`na dopunama i ispravkama.

Brojne pe}ine na podru~ju Srbije - Zlotska, Prekono{ka, Petnica,Visoka i mnoge druge, bile su prirodna stani{ta prvih qudskih zajednica

starijeg kamenog doba. Otkrivena kremena oru|a arhai~nih oblika i`ivotiwske kosti pored pe}inskih ogwi{ta ukazuju da su se malobrojnequdske zajednice, u borbi za opstanak, iskqu~ivo bavile individualnimlovom i sakupqawem plodova. Ove qudske zajednice bile su relativno mal-obrojne, a wihova stani{ta rasuta i me|usobno udaqena. Me|u wima jebilo malo dodira i saradwe, komunikacije su bile nestalne, a jezicirazli~iti.

Na ìvot i razvoj ovih qudskih zajednica znatno su uticale velike kli-matske promene do kojih je tada do{lo, naro~ito naglo zahla|ewe. Zbogtoga su qudske zajednice bile prinu|ene da mewaju na~in ìvota i napusteniske ravni~arske predele da bi potraìle nova, povoqnija stani{ta ubrdskim krajevima, zaklowenim toplijim ùpama i klisurama, i povrletima du` oboda Panonske nizije. Prona|eni arheolo{ki materijaljasno ukazuje na ove promene. Otkrivawe izvanredno vrednih arheolo{kihlokaliteta na \erdapu, posebno Lepenskog vira kao kulturnog sredi{ta,svedo~i o ìvotu i radu qudskih zajednica na ovom podru~ju u vremenu od6700. do 5500. godine stare ere. Tu je otkriveno i istraèno 14 naseqa saku}ama izgra|enim u redovima oko trga, odnosno centra naseqa.Prona|eno je vrlo mnogo predmeta za lov i ribolov i alata za obradu1 Sirmijum je bio kolonija. U wemu se nalazio lep carski dvor, amfiteatar, kovnica nov-ca i radionica oru`ja. U Sirmijumu je ro|en rimski car Prob, koji je naredio da se zasa-di vinova loza na padinama Fru{ke gore. Po imenu ovog grada Srem je dobio dana{weime.

zemqe od kosti i kamena, a uz ku}na ogwi{ta otkrivene su kultne kameneskulpture kao izraz onovremenog shvatawa sveta. Prona|eni ostaci florei faune ukazuju da se qudska zajednica Lepenskog vira bavila i obradomzemqe, kao i pripitomqavawem `ivotiwa, {to je predstavqalo ekonomskurevoluciju u razvoju qudskog dru{tva.

U bli`oj okolini Trstenika do sada nisu prona|eni tragovi qudskihprebivali{ta iz starijeg kamenog doba, ali je otkriveno nekolikonalazi{ta neolitske kulture. Najzna~ajnija su neolitska nalazi{ta napadinama Blagotina, u selu Poqni; zatim u poqu kraj Riqa~ke reke, u seluStragarima; i na desnoj obali Zapadne Morave, na lokaciji La|ari{te kodVrwa~ke Bawe. Bilo je slu~ajnih i sporadi~nih nalaza predmetaneolitske kulture i na drugim mestima, ali sistematska arheolo{kaistra`ivawa nisu vr{ena.

Od sredine X do VIII veka stare ere, u periodu relativnog mira u ovimoblastima, dolazi do postepenog osamostaqivawa, napretka i formirawave}ih i homogenijih zajednica na sredwem Balkanu i do obrazovawawihovih posebnih kultura. Sa Karpata, iz oblasti isto~nih Alpa, anaro~ito sa Mediterana, sredwi Balkan je dugo bio izloèn sna`nim uti-cajima koji su relativno brzo mewali ìvot qudskih zajednica. To je vremerazvoja kulture gvozdenog doba i blièg upoznavawa qudskih zajednica

sredweg Balkana sa helenskom civilizacijom. Od tada plemena sredwegBalkana nisu vi{e bezimena, ve} se u anti~kim pisanim istorijskimizvorima javqaju kao poznate i definisane zajednice sa kojima narodiMediterana odr`avaju stalne veze. Na osnovu pisanih izvora i brojniharheolo{kih lokaliteta sa bogatim nalazima, utvr|eno je da su u to vremeSrbiju, odnosno sredwi Balkan, naseqavala brojna domoroda~ka plemenaIlira i Tra~ana i ne{to prido{lih zajednica u Podunavqu i ju`nojPanoniji.

Plemena u unutra{wosti Balkana prvi su upoznali Grci. U `eqi zatrgova~kom ekspanzijom, preduzimqivi Grci su vrlo rano do{li u dodir sadomoroda~kim stanovni{tvom sredweg Balkana. Svojim la|ama oni suulazili u Jadransko more i na pogodnim mestima priobaqa i na ostrvimaosnivali su emporije, odnosno trgova~ka upori{ta, preko kojih su trgov-ali sa domoroda~kim stanovni{tvom, prete`no sa Ilirima. I na obalamaCrnog mora Grci su osnovali veliki broj kolonija, preko kojih su upoz-nali stanovni{tvo zapadnog Balkana. Iz Crnog mora Grci su Dunavomdopirali duboko na Balkan, do Beograda, tako da su wihova znawa odomoroda~kom stanovni{tvu bila sasvim solidna. Nekoliko stole}a2 Putne stanice mansio i mutatio podizane su u ciqu boqe organizacije i bezbednostiputovawa po drumovima prostranog Rimskog carstva. Stanice mutatio slu`ile su zazamenu kowa i postavqane su na udaqenosti od 8 do 9 miqa, odnosno 12 do 15 kilo-metara, koliko se prelazilo za pola dana putovawa. U ovim stanicama su bile {tale zastoku, razne ostave i rezerve sto~ne hrane. Stanice mansio bile su ne{to ve}e. Imale sustanove za sme{taj putnika i stoke, vojni~ko obezbe|ewe, kowu{are, pa ~ak i neku vrstuveterinara, {to svedo~i o dobroj organizaciji putovawa.

posle Grka i Rimqani su kao svetska sila pokazali interes za Balkan. Zarazliku od Grka, Rimqani su imali osvaja~ke namere, koje su posle brojnihratova i ostvarili. Tako je gr~ko-rimska civilizacija upoznala svet sred-weg Balkana i o wemu nam ostavila mno{tvo pisanih istorijskih izvora.

U jugozapadnom delu dana{we Srbije, na Kosovu i u podru~ju izme|ureka Ibra, Ju`ne i Zapadne Morave, `ivelo je i prili~no razvijenoilirsko pleme Dardanaca. Severno od wih, na podru~ju sada{we [umadije,Lev~a i Temni}a, nalazilo se vrlo ratoborno tra~ko pleme Tribali. Okoreka Drine, Lima, Tare i Bosne stanovalo je ilirsko pleme Autarijati,koji su, kako neki izvori navode, bili nepouzdani i kod suseda omra`eni.Dolina Timoka bila je postojbina tra~kih Meza, preko Save i Dunavabili su Geti i mnogoqudni Da~ani, a u sredwem Podunavqu Skordisci,me{avina prido{lih Kelta iz zapadne Evrope i mawih domoroda~kih gru-pa.

Politi~ki odnosi me|u navedenim plemenima uglavnom su bili dostanestabilni. S obzirom da kod wih jo{ nije bilo pravih dr`avnih organi-zacija, nije me|u wima dolazilo do ve}ih ratova, ve} do stalnih sva|a i~arki zbog pqa~ka{kih upada. Zemqoradwa je bila prili~no nerazvijena,a tako|e i rudarstvo. Osnovna privredna grana bilo je sto~arstvo. OsimSingidunuma (danas Beograd), koji su podigli keltski Skordisci, u3 Balduin Saria, Arheolo{ke bele{ke, Starinar, Beograd 1924.

unutra{-wosti Balkana nije bilo pravih gradova. Stanovni{tvo je`ivelo po selima i bez me|usobnih stalnih dodira, jer pravih puteva nijebilo. Jedino je kod Dardanaca, koji su bili najrazvijeniji, bilo naseqasli~nih anti~kim gradovima. U sredini tih naseqa, obi~no na nekomuzvi{ewu, bilo je utvr|ewe za{ti}eno jakim kamenim zidom, neka vrstaakropolisa. Ovo utvr|ewe bilo je podgra|e, a daqe - otvoreno naseqe upoqu. Svakako da su akropolise u`ivali ugledni Dardanci, plemenskestare{ine i wihove porodice.

Blizina ekonomski bogatije Makedonije, odakle je uglavnom stizalaluksuzna roba, mamila je susedne Dardance i Tribale da preduzimaju ~esteupade na jug u potrazi za hranom i pqa~kom. Stoga su makedonski vladaribili prinu|eni da vr{e odmazde radi smirivawa svojih severnih suseda.Kraq Filip II je 334. godine stare ere naneo nekoliko vojnih poraza Trib-alima, ali je tek deset godina kasnije Aleksandar Veliki zauvek slomiotribalsku silu. Ni zemqe Dardanaca nisu bile po{te|ene makedonskeosvete. Kraq Filip II razbio je dardansku odbranu i dopro do Kosova, ane{to kasnije i falange Aleksandra Velikog prohujale su Kosovom idolinom Ibra, a zatim pro{le kroz oblasti Tribala i izbile na obaluDunava. Tu su pred wih iza{li poslanici Kelta ili Gala, mnogoqudnognaroda zapadne Evrope, ~iji je deo krenuo u osvaja~ki pohod na jugoistok,

preko Balkana u Malu Aziju. Dolazak Kelta izazvao je krupne promene na Balkanu. Dok je Aleksan-

dar Veliki bio `iv, Kelti se nisu usu|ivali da preduzmu pohod preko Savei Dunava. Me|utim, odmah posle wegove smrti po~iwu upadi Kelta u zemqeTribala i Dardanaca. Pohod Kelta na jug i{ao je u tri pravca, dva krozDardaniju, dolinama Ibra i Ju`ne Morave, i jedan prema Trakiji. U Dard-aniji me|u Keltima je do{lo do sva|e. Jedna grupa se odvojila i oti{la uTrakiju, a druga je nastavila na jug prema Gr~koj. Surovi keltski ratnicidugih ma~eva, oko 15.000 pe{aka i 20.000 kowanika, ru{ili su sve predsobom i lako doprli do starog helenskog svetili{ta u sredwoj Gr~koj.Me|utim, pri opsadi Delfa ratna sre}a im je potpuno okrenula le|a. Bilisu strahovito potu~eni i prinu|eni na pani~no povla~ewe. Savremeniizvori navode kako su Kelti prilikom povla~ewa bili desetkovani oddomorodaca i da je malo wih stiglo u Podunavqe, gde su se vremenomizme{ali sa Tribalima, Ilirima i Tra~anima, pa je tako obrazovanopleme Skordiska.

U to vreme pojavquje se na Balkanu Rim, najve}a sila starog sveta.Posle osvajawa Makedonije Rimqani su do{li u neposredan dodir sa Dar-dancima i Skordiscima. Naravno, bilo je sasvim izvesno da se Rimqanine}e zadovoqiti postignutim i da }e nastaviti osvajawe unutra{wosti

Balkana. Prvi na udaru bili su nemirni Skordisci. Wihovi ~estipqa~ka{ki upadi u Makedoniju bili su zgodan povod da Rim preduzme vojnemere. U po~etku borbe su vo|ene sa promenqivom sre}om, ali je ubrzoLucije Kornelije serijom uzastopnih napada sasvim uni{tio snagu Sko-rdiska, tako da oni kona~no silaze sa evropske politi~ke scene.

Dardanci su u ovim sukobima, bar prividno, bili mirni. Me|utim,traè}i povoda za rat, Rimqani su i wih optuìli za pqa~ke po Make-doniji, zbog ~ega su izbili sukobi. U prole}e 75. godine stare ere namesnikprovincije Makedonije Skribonije Kurion poveo je ~etiri legije nazemqu Dardanaca. Tokom tri godine surovih borbi Rimqani su postepenoslamali ìlav otpor Dardanaca, pro{li ~itavom wihovom zemqom i kroztribalske {ume izbili na Dunav. Preko velike reke Rimqani su ugledalinepreglednu ravnicu obraslu gustom {umom. Ovoga puta strah pred nepoz-natim zaustavio je daqe kretawe legija, ali je nova zemqa ostala izazov zabudu}u politiku Rima.

^este bune Dardanaca, Skordiska, Tribala i Meza protiv rimskevlasti izazvale su nove vojne intervencije. Oko 28. godine stare ereupravnik provincije Makedonije Marko Licinije Kras, pod izgovoromnu`ne odbrane, u dvogodi{wem ratu pokorio je Meze u predelu Timoka ijo{ vi{e pro{irio vlast Rima. Kona~no pokoravawe svih plemena na ter-

itoriji dana{we Srbije ju`no od Save i Dunava izvr{io je legat Oktavi-jana Avgusta i kasniji rimski car Tiberije u pohodu od 13. do 9. godinestare ere.

U ciqu re{avawa politi~kih i organizacionih prilika uunutra{wosti Balkana, Rimqani su po~etkom nove ere od osvojenihzemaqa Dardanaca, Tribala i Meza osnovali proviciju Meziju. Ovaprovincija je bila podeqena na Gorwu i Dowu Meziju. Najve}i deodana{we Srbije pripadao je Gorwoj Meziji, koja se prostirala od Skopqado Dunava i od Pe{teri do iza Timoka. Krajwi zapadni deo Srbije pri-padao je provinciji Dalmaciji, dok su oblasti preko Save i Dunava bile usastavu provincija Panonije ili Dakije. Provincijom Mezijom, kaocarskom, upravqao je carev namesnik sa titulom legatus Augusti pro prae-tore. Vojnu upravu vr{ili su komandanti legija, a finansije i sakupqaweporeza vodio je carski prokurator.

Ulazak u sastav Rimskog carstva zna~io je za sredwi Balkan i ulazak usferu anti~ke civilizacije. Od tada op{ti kulturni i svakovrsni drugiuticaji na ovu oblast postaju direktni a promene br`e i o~itije. Upo~etku rimske vladavine na teritoriji dana{we Srbije pravih gradovanije bilo. Postojala su samo domoroda~ka sela (vicus) i mawi broj naseqasa utvr|ewem u sredini (oppida), koja su bila sedi{ta plemenskih poglav-

ica i aristokratije. Zavisno od strate{kog ili privrednog zna~aja,Rimqani su stara zate~ena naseqa razvili u gradove, a na glavnim putevi-ma podizali su nova naseqa i vojna utvr|ewa. Prvo gradsko stanovni{tvo~inili su pre svega vojnici, za wima su dolazili zanatlije i trgovci, kojisu redovno pratili vojne legije, zatim kolonisti doseqeni iz raznihprovincija prostranog Carstva, islu`eni ratnici i sloj romanizovanihstarosedelaca.

Me|u najstarije i najve}e gradove spadao je Sirmijum (Sirmium)1,dana{wa Sremska Mitrovica, tada vojno i politi~ko sredi{te provinci-je Panonije. Pored zate~enog keltskog utvr|ewa Singidunuma, dana{wegBeograda, Rimqani su sagradili svoje utvr|ewe istog imena. U wemu jebilo sedi{te IVFlavijeve legije i dela dunavske ratne flote. Najznatni-ji grad Gorwe Mezije i wen politi~ki centar bio je Viminacium (Kosto-lac), sagra|en na temeqima ranijeg keltskog naseqa na u{}u Mlave. Gradje bio na zna~ajnoj saobra}ajnoj raskrsnici, tako da je brzo rastao i sticaosve ve}i strate{ki i ekonomski zna~aj, pa je sredinom III veka od caraGordijena III dobio pravo da otvori lokalnu kovnicu novca. Pored grada,na suprotnoj obali Mlave, bio je vojni logor, u kome se nalazila VIIKlaudijeva legija. Ina~e, u slu~aju potrebe, pored IV i VII legije, u GorwuMeziju je dolazila i V makedonska legija. Ju`no od Dunava, u {irokom

Pomoravqu, nalazilo se zna~ajno naseqe Horreum Margi (@itnica naMargusu). Tu se sabiralo ìto i odgajali kowi za vojne potrebe. Ovo nase-qe bilo je na mestu dana{we ]uprije. Na va`noj raskrsnici puteva zaBosfor, Gr~ku i Jadran sagra|en je Naissus (danas Ni{), vrlo zna~ajanpoliti~ki i privredni centar. U predelu Toplice bila su dva ve}a rimskanaseqa, Ad Fines (Kur{umlija) i Hammeum (Prokupqe), dok je na Kosovubilo vi{e naseqa, od kojih je najpoznatija Ulpiana (Lipqan). U doliniIbra kod dana{weg sela So~anice Rimqani su na temeqima ranijeg nase-qa podigli rudarski centar Municipium Dardanorum.Na putu koji je Gor-wu Meziju povezivao sa provincijom Dalmacijom, u okolini Uì~kePoège, bilo je ve}e rimsko naseqe Malvesatium. Naravno, Rimqani supodigli i brojna mawa naseqa i vojna utvr|ewa, naro~ito du` ve}ihre~nih tokova i na va`nijim saobra}ajnicama.

Samo dva grada Gorwe Mezije, Singidunum i Viminacium, imala su sta-tus kolonije, dok su ostali bili ni`eg ranga, municipiji. ^lanovi gradskeuprave bili su mahom Rimqani, a kasnije i qudi iz gorwih slojeva domoro-da~kog stanovni{tva. Najve}i deo starosedela~kog stanovni{tva nije seukqu~ivao u gradski `ivot i uglavnom je ostajao u svojim selima, gde seprete`no bavio sto~arstvom. To je osnovni razlog {to se poqoprivredaslabije razvijala, iako su Rimqani doneli savr{enija oru|a za obradu

zemqe od onih koja su imali domoroci. Bilo je dosta poqoprivrednihimawa islu`enih ratnika gde se koristio i rad robova. Krajem III veka, uvreme cara Proba, u okolini Sirmijuma i oko dana{weg Smederevavojnicima je bilo nare|eno da gaje vinovu lozu i kopaju kanale zaisu{ivawe mo~varnog zemqi{ta. Umesto slabijeg napretka poqo-privrede, naglo se razvilo rudarstvo, po{to su rudnici Gorwe Mezije zaRim imali veliki ekonomski zna~aj. Iz brojnih rudnika uglavnom se vadi-lo srebro, olovo, cink, gvo`|e i zlato.

Pored gradova Rimqani su u Gorwoj Meziji izgradili mre`u dobrihputeva i ~itav sistem obezbe|ewa saobra}aja. Iz Italije je, dolinom Save,dolazio put do Singidunuma, a zatim, daqe, dolinom Dunava i kroz \erdap,probijen je put ka Crnom moru. Zbog ratova sa Da~anima u vreme impera-tora Trajana, arhitekta Apolodor iz Damaska izgradio je most preko Duna-va, ~udo onovremenog neimarstva. Najve}a saobra}ajna arterija Balkana,takozvani vojni put (via militaris) sagra|en 69. godine, i{ao je od Dunavadolinom Velike i Ju`ne Morave, a zatim je preko Ni{a, Sofije i Tra-janovih vrata stizao do Konstantinopolisa. Put je bio {irok {est metarai nasut {oderom ili poplo~an krupnim kamenom (kalos dromos, tj. kaldr-ma). Kao i ostale va`nije saobra}ajnice, i ova je ~itavom du`inom bilaozna~ena miqokazima (mille possuum), koji su bili postavqeni na rasto-

jawu od 1482 metra. Uz put su bile stanice za promenu jaha}e i tegle}emarve (mutatio) i za odmor, opskrbu i preno}i{te (mansio), a za javnubezbednost saobra}aja i sigurnost putnika i robe mnoga mala utvr|ewa(castella, praesidia) i kule osmatra~nice (turres).2 Na celom putu odBeograda do Carigrada, duga~kom oko 670 miqa, bile su 43 stanice zaizmenu kowa i 31 postaja za preno}i{te. Na va`nijim strate{kimta~kama, raskrsnicama, prelazima preko ve}ih reka, tesnacima i drugimpogodnim mestima podignuta su utvr|ewa ili kule sa vojnim posadama.Zna~ajan je bio put kroz rudarsku oblast dolinom Ibra, put od Kosovapreko Toplice za Ni{ i saobra}ajnica du` Timoka. Vrlo prometan puti{ao je od via militaris dolinom reke Angros (Zapadna Morava) prekoKraqeva i Po`ege u provinciju Dalmaciju i daqe na Jadransko more. KodKraqeva ovaj put se spajao sa onim koji je dolinom Ibra i{ao na Kosovo.To je sredwovekovni via regis ili kraqev put, gde su bili znatni rudnici.Du` puta bila su vojna utvr|ewa, na ~ijim su temeqima kasnije podignutisredwovekovni gradovi Magli~, Brvenik i Zve~an. U dolini Ibra i danasima ostataka starog rimskog puta, mestimi~no u du`ini od 50 do 100metara.

Put koji je iz Gorwe Mezije vodio na zapad u provinciju Dalmaciju jed-nim delom i{ao je dolinom reke Angros, odnosno dana{we Zapadne

Morave. Put se nalazio na desnoj strani reke, ali je wegova trasa na vi{emesta bila razli~ita od dana{we. Niski tereni bliè reci nisu bilipogodni za putovawe, jer su bili obrasli veoma gustom i gotovo neprohod-nom hrastovom {umom, a ~esto i mo~varni. Zbog toga su putevi gra|enive}inom na breùqkastom zemqi{tu. Od Kraqeva put je prvih nekolikokilometara i{ao uz reku Ribnicu do omaweg vojnog utvr|ewa, a zatim jepreko sada{wih sela Dragosiwaca, Vuku{ice, Otroka i Gra~aca silazio uVrwa~ku Bawu. U gorwem delu sela Gra~aca tako|e je bilo rimsko vojnoutvr|ewe, dok su na toplim izvorima u Vrwa~koj Bawi izgra|ene aquae.Utvr|ewe u Gra~acu, koje pomiwe putopisac Feliks Kanic, nije uop{teistraìvano, niti mu je odre|ena lokacija. Postojawe rimske bawe natoplom mineralnom izvoru u Vrwa~koj Bawi nepobitno je dokazano nalaz-ima ostataka aquae, koji su otkriveni u prole}e 1924. godine prilikomkaptaè izvora. Ni ovde nisu vr{eni nau~ni sistematski arheolo{kiradovi. Do nalaza anti~kih ostataka do{lo je gotovo slu~ajno, u toku kap-ta`nih radova na mineralnom izvoru, {to je i bio osnovni ciq posla. Zah-vaquju}i tome {to su zemqani radovi vr{eni na dovoqno {irokojpovr{ini i dovoqno duboko, prona|eni su ostaci rimske aquae. Na dubiniod 2,40 metara prvo je otkrivena vertikalno isklesana stena iz koje je isti-cala topla mineralna voda, Rimski izvor, odnosno Fons Romanus. U we-

govoj neposrednoj blizini prona|eni su ostaci bazena za kupawe. Bazen jebio pravougaonog oblika sa stranicama 4,50h2,40 m. Bio je gra|en oddrvenih gredica {irine 22 sm a debqine 19 sm. Bazen je sluìo za kupawe ipuwen je toplom mineralnom vodom iz posebnog izvora, koji je u viduomaweg bunara bio uklesan u obli`woj steni. Na oba mesta, kod izvoravode za pi}e i u bazenu za kupawe, prilikom kapta`nih radova prona|enoje nekoliko stotina komada rimskog metalnog novca3. Iz zapisnika o kap-ta`nim radovima saznajemo da najstariji prona|eni nov~i} poti~e odAgripe, 39-27. godine stare ere, a najmla|i je iz vremena Konstantina, sinaKonstantina Velikog, 337-340. godine nove ere. Na osnovu vremena kada jekovan ovaj novac moè se sa sigur-no{}u zakqu~iti da su toplu mineralnuvodu u Vrwa~koj Bawi Rimqani koristili od kraja I veka stare ere do sko-ro polovine IV veka, odnosno vi{e od tri stole}a. Nov~i}i poti~u izraznih kovnica: iz Rima, Stobija, Nikeje, Kizika, Antiohije i lokalnekovnice u Viminacijumu, {to svedo~i o me{awu stanovni{tva i privred-nim vezama Gorwe Mezije sa drugim provicijama Carstva. Tako dugo posto-jawe rimske aquae sigurno je za sobom ostavilo znatno vi{e materijalnihtragova; me|utim, gde se oni nalaze i {ta sadrè, nije poznato, jer arheo-lo{ka istraìvawa nisu vr{ena.

Znatna koli~ina nov~i}a na|enih u izvorima i bazenu poti~e od tada

rasprostrawenog obi~aja da se sitan novac baca ili ostavqa u izvor ibazen kao votivni dar. U starom Rimu taj obi~aj je bio poznat pod imenomstipem iacere. Obi~aj se kasnije preneo u hri{}anski period, a u ne{toizmewenom obliku zadr`ao se do na{ih dana. Nov~i}i ba~eni u izvorlekovite vode predstavqali su `rtveni dar za{titniku izvora, kakvombo`anstvu, nimfama i vilama. To je bio `rtveni obi~aj, dar kao zahval-nost ili molba za izle~ewe.

Staro ime rimske bawe u Vrwcima, naàlost, nije poznato, iako je onoza tolike decenije kori{}ewa bawe svakako postojalo. Prema jednoj pret-postavci, {to je u ono doba ina~e bilo ~esto, rimski naziv ove aquaemogaoje nastati po imenu boànstva kome je izvor bio posve}en. Kako je na ovomizvoru topla mineralna voda dolazila iz dubine zemqe i mirisala nasumpor, verovalo se da isti~e iz podzemnog sveta, da je dar boga Orkusa zaizle~ewe qudi, pa je nazvana Aquae Orcinae, to jest Orkusove vode. Nar-avno, to je samo pretpostavka, ali bez nau~nih dokaza. Arheolo{ki nalazii prou~avawa brojnih bawa u Rimskom carstvu potvr|uju da su ove baweredovno imale ure|ene i odràvane izvore lekovite mineralne vode, a~esto i bazene za kupawe. Pored toga, u wima je bilo omawih naseqa zasme{taj qudi na le~ewu. Naravno, veli~ina bawa bila je vrlo razli~ita.Gotovo po pravilu, ve}e i ~uvenije bawe bile su u Italiji i u razvijenijim

provincijama Galiji i Germaniji. U udaqenim i mawe zna~ajnim provinci-jama, kakva je bila poluvarvarska Gorwa Mezija, bawe su bile mawe.Istra`ivawa su tako|e pokazala da su naseqa uz mineralne izvore gotovopo pravilu ostajala samo le~ili{ta i da su se veoma retko pretvarala uvojne, administrativne ili privredne centre. Stoga su bawska naseqabila prostorno mala.

Put je od rimske bawe prilazio Zapadnoj Moravi i kod u{}a Popinskereke izlazio na wenu obalu. Tu je bio po~etak Trste-ni~kog tesnaca, ilisuteske, gde se Zapadna Morava, makar nakratko, provla~ila izme|uogranaka Tatarne i Varo{kih planina. Na ~itavom putu od Kraqeva doKru{evca Trsteni~ki tesnac je predstavqao najzna~ajniju vojnu i strate-gijsku ta~ku, idealno mesto za kontrolu saobra}aja i prelaza preko reke ustaru postojbinu Tribala, kao i za uvid u promet robe. Vrlo je verovatno daje ovde u Stra`bi, na desnoj obali reke, postojalo rimsko utvr|ewe, a nadrugoj obali, na bregu, jo{ jedno, na ~ijim je temeqima u XV veku podignutgrad Grabovac. Izme|u tih vojnih utvrda bio je most za prelaz preko reke.Naravno, ovo je samo pretpostavka, dok je novi nalazi ne potvrde iliodbace. Ipak, postojawe rimskih temeqa na kojima je kasnije izgra|enovojno utvr|ewe u Grabovcu i sporadi~ni nalazi rimske materijalne kul-4 Hatixa ^ar Drnda, Osnivawe Novog Pazara, Novopazarski zbornik br. 8, Novi Pazar1984, str. 77-78

ture u Stra`bi ~ine takvu pretpostavku logi~nom. Daqe na istok put je i{ao dolinom Zapadne Morave do wenog spajawa sa

Ju`nom Moravom, kuda je prolazio via militaris. I na ovom delu puta biloje mawih utvr|ewa i stanica radi bezbednosti saobra}aja, ali od wih nemavidqivih tragova, niti su vr{ena sistematska arheolo{ka istraìvawa.Vrlo je verovatno da je i deo sredwovekovnog grada kneza Lazara uKru{evcu sazdan na temeqima rimskog utvr|ewa. To naro~ito vaì zaglavnu gradsku kulu, tj. Donòn kulu, u ~ijoj gradwi su otkriveni elementirimskog na~ina zidawa.

5 "Filurija" je zapravo bila porez koji su pla}ali vlasi. Ova re~ je izvedena od nazivaitalijanskog zlatnika fiorin, koji se od XIII veka kovao u Firenci i koji je bio cewen.Kako je vla{ka ku}a godi{we pla}ala da`bine u vrednosti od 92 ak~e, koliko je tadavredeo fiorin, vla{ke obaveze nazvane su "filurija"

POSTANAK NASEQA

Invazija varvara. Pad Zapadnog rimskog carstva. Naseqavawe Slovena. ZapadnoPomoravqe u sastavu sredwovekovne Srbije. Doba kneza Lazara Hrebeqanovi}a.Osnivawe naseqa. Prvi pisani pomen. Pad pod Turke. Socijalni polo`ajhri{}anske raje. Feudalne obaveze.

6 D. Bojani}, Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za Smederevsku,Kru{eva~ku i Vidinsku oblast, O vla{kim obavezama. - Ime Vlasi prvobitno jeozna~avalo starosedeoce Balkana, odnosno romanizovane Ilire i Tra~ane. Vizantici suih nazivali Valahos, a Germani Valhos. Zavisno od mesta, Sloveni su ih nazivaliMorovlasi, Karavlasi, Aromuni, u Makedoniji i Albaniji Cincari, u Gr~koj Karaka{ani au Istri ]i}i. U severnim oblastima (nekada{wa Rimska provincija Dakija) od wih jeformirana rumunska nacija. Vlahe pomiwe i Du{anov zakonik

Velike germanske seobe i dugotrajni napadi mno{tva varvara doveli suu V veku do pada zapadnog dela Rimskog carstva, tako da su prostrane teri-torije do{le pod vlast Vizigota, Vandala, Ostrogota, Burgunda, Franakai Anglosaksonaca. Iako je i sama bila izloèna sli~nim pritiscima,isto~na polovina Carstva, nama poznatija pod imenom Vizantija, uspela jeda se odrì jo{ hiqadu godina. Pored Persijanaca i kasnije Turaka, kojisu Vizantiju ugroàvali sa azijske strane, granice na Savi i Dunavunapadali su Goti, Huni, Avari i Sloveni. U zajednici sa drugim narodima,posebno Avarima, Sloveni su prelazili u Vizantiju i tokom VI i VII vekai zastalno nastanili znatan deo Balkana. Plemena Srba, {to je bio slu~aji sa ostalima, bila su prinu|ena da dugo priznaju vrhovnu vlast Vizantije.Posle brojnih neus-pe{nih poku{aja, Srbi su krajem XII veka, za vremevladavine velikog ùpana Stefana Nemawe, uspeli da obrazuju svoju neza-visnu dràvu. U to doba, pored ostalog, Nemawa je osvojio i svojoj dràvi

prisjedinio krajeve oko Lepenice i Belice i `upu Leva~. Tada je i ~itavoZapadno Pomoravqe u{lo u sastav srpske dr`ave, u kojoj je ostalo do padaSmedereva pod tursku vlast, kada je prestala da postoji Srpska despotov-ina.

Kako je spoqna politika vladara iz dinastije Nemawi}a bila usmere-na prema jugu u borbi za vizantijsko nasle|e, oblast Zapadnog Pomoravqagotovo se i ne pomiwe. Zbog toga su i na{a znawa o ovim krajevima u XIII iXIV veku oskudna. Posle smrti cara Stefana Du{ana i feudalne anarhije,koja je oslabila dràvu, a naro~ito posle te{kog poraza na Marici 1371.godine, politi~ka situacija se iz osnova mewa i severni krajevi Srbijedobijaju sve ve}i zna~aj. To je bila posledica sve ve}e turske opasnosti.Jedan od do tada udeonih oblasnih stare{ina, knez Lazar Hrebeqanovi}, unameri da konsoliduje ostatak dràve i pripremi je za sna`niji otporTurcima, preme{ta politi~ki centar zemqe iz ugroènog juga na sigurni-ji sever. U Zapadnom Pomoravqu knez Lazar podiè utvr|enu prestonicuKru{evac i okupqa oko sebe srpsku vlastelu koja je imala iste politi~kenazore. Od tada po~iwe period naglog uspona moravske Srbije u kojoj ni~umnoga nova naseqa, me|u wima i naseqe u Trsteni~kom tesnacu.

U pisanim istorijskim izvorima naseqe Trstenik se prvi put pomiwe1381. godine u darovnici kneza Lazara Hrebeqanovi}a svojoj zadu`bini igrobnoj crkvi Ravanici. U poveqi se, pored ostalog, navodi da ktitor pok-

lawa crkvi sela Trstenik, Ribnik i Velu}e. Iako je zapis kratak, jasno seodre|uju sela Ribnik i Velu}e, jer i danas postoje na istim lokacijama ipod gotovo istim nazivima. Kada je u pitawu naseqe Trstenik, ne mo`e seta~no odrediti da li je re~ o selu Stari Trstenik ili o nasequ u morav-skom tesnacu, koje je svakako po postanku mla|e. Bez obzira na mogu}unedoumicu, prihva}eno je da se u ovom slu~aju radi o selu u moravskom tes-nacu, odnosno dana{wem gradu Trsteniku. Ime Trstenik spada u grupufitonima, odnosno naziva koji su nastali po karakteristi~noj vegetacijiu samom mestu ili na u`em podru~ju. Pored Zapadne Morave ima mo~varnihterena obraslih trskom ili drugim barskim biqem, pa su naseqa na takvimmestima dobila odgovaraju}a imena. Pored Trstenika, u ovom kraju, kao i u~itavoj Srbiji, ima vi{e imena naseqa nastalih po karakteristi~nombiqu: Grabovac, Lozna, Drenova, Bresno Poqe, Brezovica, Jasikovica,Vrba, Topola, Jabuka itd. Ima mi{qewa da su Trsteniku ime dali dose-qenici iz mesta istog naziva na Kosovu. To je teorijski mogu}e, s obziromda je kod nas zbog ~estih ratnih pusto{ewa bilo masovnih migracija sta-novni{tva. Ima brojnih primera takvog preno{ewa imena mesta iz stareu novu postojbinu. U {iroj okolini Trstenika tako su nastali nazivi selaVrane{i, Podunavci i Kurilovo. Ipak, malo je verovatno da je u nas prebitke na Kosovu poqu bilo migracija takvih razmera. Mogu}a je i pret-

postavka da su prvi stanovnici naseqa u moravskom tesnacu bili do{qaciiz Starog Trstenika koji su prinudno preseqeni.

Vreme nastanka Trstenika nije bliè poznato, niti se prema raspo-loìvim istorijskim izvorima moè sa sigurno{}u odrediti. Izvesno jeda u doba vladavine dinastije Nemawi}a na ovom mestu nije postojalo nase-qe takvog imena. Na mla|e poreklo mesta ukazuje postojawe sela StariTrstenik, koje je o~ito nastalo pre istoimenog naseqa u moravskom tes-nacu. Izgleda najverovatnija pretpostavka da je Trstenik nastao izme|u1371. i 1380. godine. Postavqa se pitawe sa koga mesta je vr{ena kontrolasaobra}aja i prelaz preko reke pre nastanka Trstenika. Svakako je na pros-toru kratkog moravskog tesnaca postojalo takvo kontrolno mesto, odnosnonaseqe, ali se pretpostavqa da se ono nalazilo na lokaciji dana{weStra`be. Srpski izvori takvo naseqe ne pomiwu. Me|utim, u jednomturskom dokumentu iz 1476. godine navodi se mawe naseqe odakle se vr{iojavni prevoz preko reke. Sasvim je mogu}e da je iz tog mesta vr{enoobezbe|ewe saobra}aja u moravskom tesnacu. Ovo naseqe, koje se imenomnavodi u turskim pisanim izvorima, nalazilo se na gotovo istom mestu gde

7 Lukno je srpska mera za ìtarice, koju su Turci preuzeli i uneli u svoj sistem mera.Wegova teìna je bila razli~ita od sanxaka do sanxaka. U Smederevskom sanxaku luknoje imalo 180 ili 205, a katkad i ~itavih 248 kilograma. Ovde je obra~un vr{en premasredwoj vrednosti.8 Medra je naziv mere za vino koja se upotrebqavala u evropskom delu Turske. Wenazapremina je bila razli~ita. U Smederevskom sanxaku ona je bila ravna vedru isadràvala je 56 litara.

je, mnogo vekova ranije, bio rimski vojni logor. Trsteni~ko naseqe se vrlo brzo razvijalo. Za relativno kratko vreme

ono je, u lokalnim razmerama, postalo znatno mesto, kako po broju domovai stanovnika, tako i po ekonomskoj snazi. Stoga je Trstenik, ne{to malokasnije, dobio i pravo da se u wemu odràvaju pana|uri, jedini na prostoruod Kraqeva do Kru{evca, {to ga je u~inilo privrednim centrom blièokoline. Iako je naseqe, s obzirom na svoj poloàj , donekle oskudevalo uobradivim povr{inama, stanovnici Trstenika uglavnom su bili zemqo-radnici, ali je bilo i nekoliko zanatlija. Zna~aj mesta i wegov uglednaro~ito su porasli podizawem obli`weg manastira Qubostiwe iutvr|ewa Grabovac.

9 Ahmed Ali~i}, Turski katastarski popisi nekih podru~ja zapadne Srbije, XV i XVI vek,kwiga I-III, ^a~ak 1985.

10 Kadiluk je nadle`no podru~je jednog kadije, tj. sudije.11 U Smederevskom sanxaku bilo je tada 11 zeameta i blizu 200 timara. U`ivaoci priho-da sa tih vojnih imawa bili su muslimani, wih 75, ali i 84 Srba hri{}ana, kojima jeostavqen stari dru{tveni polo`aj jer se nisu protivili turskoj vlasti. Ipak, wih je izgodine u godinu bilo sve mawe. Neki su izbegli preko Save i Dunava, mali broj je primioislam i na kraju svi su zameweni muslimanima.

12 U to vreme kod obi~nog stanovni{tva gotovo i nije bilo prezimena.13 U ovom slu~aju ne radi se o li~nom imenu Kova~, ve} o zanatliji (kova~u).

POD TURSKOM VLA[]U

Podaci u defterima. U sastavu vojni~kog dobra - zeameta. Broj domova i stanovni-ka. Privreda. Proizvodwa `itarica. Vinogradi. Vrsta i visina poreza. Javniprelaz preko Zapadne Morave. Pravo na pana|ur.

14 U Trsteniku je tada svakako postojala crkva, ali wena lokacija nije utvr|ena.

Osim pomena u darovnoj poveqi kneza Lazara iz 1381. godine, oTrsteniku nema vi{e nikakvih podataka kako u periodu do bitka na Kosovupoqu tako i za sve vreme trajawa Srpske despotovine. Posle relativnokratkog, ali politi~ki burnog perioda nakon bitke na Kosovu poqu, anaro~ito od druge decenije XV veka, turski upadi u srpske zemqe postajusve ~e{}i. Despoti Stefan Lazarevi} i wegov naslednik \ura|Brankovi} ve{tom politikom dvojnog vazalstva uspeli su da odrè Srpskudespotovinu jo{ sedam decenija posle bitke na Kosovu poqu, ali ne i daspre~e daqi prodor Turaka. Iz godine u godinu turski naleti jasno supokazivali wihove osvaja~ke namere. Oni su dolazili od Ni{a dolinomJu`ne Morave, iz Toplice kroz Jankovu klisuru i preko Kosova poqauzanom dolinom Ibra. Stare{ina skopskog kraji{ta sanxakbeg Isa-begIsakovi} provalio je 1455. godine preko Kosova poqa i osvojio krajeve udolini reke Ra{ke. Tu, u neposrednoj blizini nekada{weg sedi{ta veli-15 Ova obaveza se nazivala "resum od Boì}a" i pod wom se podrazumevala nov~anada`bina od jedne ak~e za prase ili sviwu koje su Srbi klali za Boì}.

kog ùpana Stefana Nemawe, tvrdog grada Rasa, Isa-beg je osnovao YeniBazar, dana{wi Novi Pazar, kasnije zna~ajan turski privredni, adminis-trativni i vojni centar.4Bio je to siguran znak za turske osvaja~ke namere,odnosno za wihovu re{enost da se ovde stalno nastane. Bila je to i prete}aopomena. Iste godine Turci su dolinom Ibra, preko starih rudarskih cen-tara, prodrli na sever i trajno zauzeli delove Podibra i Zapadnog Pomo-ravqa. Tada su pod tursku vlast pala i dva sela dana{we trsteni~keop{tine, Popina i Dubqe. Tom prilikom Turci su osvojili i vi{e naseqau susednoj op{tini Vrwa~ka Bawa: Gra~ac, Novo Selo, Vrwce, Go~ iPredole. Ovih sedam sela progla{eno je za carski has, odnosno sultanovoapana`no dobro. Taj status ova naseqa su zadràla za ~itavo vreme turskevladavine. Posle pada Smedereva 1459. godine, kada je prestala da postojisrpska sredwovekovna dràva, pod vlast Turaka su do{la sva naseqasada{we Trsteni~ke op{tine.

Osvojene zemqe Turci su organizovali u vojnoupravne oblasti, tzv.sanxake. Prvobitno sanxak je ozna~avao zastavu oko koje su se sakupqalivojnici pod stare{instvom sanxakbega, upravnika vojne oblasti. Najve}ideo Srbije ~inio je Smederevski sanxak, kasnije Beogradski pa{aluk.Ostali delovi Srbije bili su u sastavu raznih sanxaka: Kru{eva~kog,16 Feudalne rente u vreme vladavine Turaka, bar u prvim decenijama, bile su mawe negoobaveze srpskih seqaka, kmetova, za vreme dinastije Nemawi}a. To je trajalo dok je turs-ka centralna vlast ~vrsto dr`ala sve provincije pod kontrolom. Kad je Turska po~ela daslabi, u pograni~nim oblastima do{lo je do feudalne anarhije, mita i korupcije, tako daje stawe pokorenih naroda postajalo sve gore.

Vidinskog, Sofijskog, Bosanskog, Vu~itrnskog, Prizrenskog iZvorni~kog. Teritorija op{tine Trstenik pripadala je Smederevskomsanxaku, osim sela Popine i Dubqa, koja su bila u granicama Novopazar-skog sanxaka, kasnije Bosanskog pa{aluka.

Sanxaci su se delili u mawe administrativne jedinice, tzv. nahije.Sela Trsteni~ke op{tine na desnoj obali Zapadne Morave bila su u nahi-ji Magli~, koja se tako nazivala po staroj tvr|avi u klisuri Ibra, gde jebilo weno sedi{te. Kasnije, kad je Magli~ izgubio svoj nekada{wi zna~aj,sedi{te nahije je preneto u Poègu, a zatim u â~ak. Stoga se i nahija nazi-vala Poè{ka, odnosno â~anska. Ova nahija zahvatala je naseqa na desnojobali Zapadne Morave od Poè{ke kotline do Bresnog Poqa. Naseqa nalevoj obali Zapadne Morave bila su u nahiji Rudnik, a dva sela na desnojobali Zapadne Morave, Popina i Dubqe, u Jo{ani~koj nahiji.

U osvojenim zamqama Turci su zaveli feudalni poredak i svojagrarnopravni sistem. Zemqa je bila podeqena na hasove, timare i zeamete(turski: ziamet, zeamet). Timari i zeameti su bili dobra vojni~kogstale`a, a has dr`avna zemqa, odnosno apana`no imawe sultana. Po prav-ilu, timar je bio mawe vojni~ko dobro koje je davalo godi{wi prihod do 20hiqada ak~i, dok je zeamet bio znatno ve}i i donosio je prihod izme|u 20 i100 hiqada ak~i. Timar je mogao da ima jedno ili vi{e sela, zavisno od17)A. Ali~i}, navedeno delo, kwiga I, Detaqni popis Smederevskog sanxaka 1476. godine

wihove veli~ine i broja ku}a. Kori{}ewe ovih dobara bilo je uslovqenovojnom slu`bom u`ivaoca prihoda i odr`avawem unutra{we bezbednostii nadzora nad stanovni{tvom. Hasove je mogao koristiti sultan preko svo-jih nadzornika (emina), ili ih je davao u zakup kao mukade i mali}ane, a~esto su prihodima sa ovakvih dobara bili nagra|ivani vi{i velikodos-tojnici, veziri, sanxakbegovi, muselimi i drugi.

Prihodi vojni~kog stale`a ubirani sa timara i zeameta, kao i prihodisa hasova, bili su zasnovani na obavezama pokorenog stanovni{tva, u ovomslu~aju srpske hri{}anske raje. Zavisno od mesta, vremena i svog pravnogstatusa u turskom dru{tvu, raja je pla}ala tri vrste da`bina:

- davawa na osnovu {erijata, tj. verskog prava muslimana, - zakonske i obi~ajne da`bine i- vanredne da`bine. Najpoznatija {erijatska obaveza i osnovni dr`avni prihod od podani-

ka nemuslimana bio je hara~. Hara~ je pla}an u novcu jednom godi{we.Pla}ao ga je svaki zdrav i za rad sposoban mu{ka-rac od 7 do 80 godina,izuzev "sakatih, slepih i besomu~nih". Hri{}ani koji su primili islamili koji su bili pripadnici nekog turskog vojnog stale`a nisu pla}alihara~.

U{ur, u narodu mnogo poznatiji kao desetak, je {erijatom propisana18 Konstantin Jire~ek, Istorija Srba, kwiga I, Beograd 1952.

naturalna da`bina od `itarica, vinograda, vo}a, ko{nica i povr}a. Popravilu, u{ur je iznosio deseti deo ubrane letine. Desetak je davan unaturi, a kasnije i u novcu prema tr`i{noj vrednosti desetka ubraneletine.

Zakonske i obi~ajne obaveze raje bile su razne nov~ane takse. Spenxa jebila taksa za obradu tu|e zemqe. Taksa se pla}ala i na ovce, sviwe, zakori{}ewe `ira, za ispa{u i pojili{te, na vodenice i vaqalice, na pri-hod od prevoza skelom , prilikom sklapawa braka, na ba~ve, na drva i seno,za izdavawe tapija na kori{}ewe zemqe, na povrtwake izvan oku}nica itd.

Vanredne da`bine i obi~ajni tereti davali su se u naturi, novcu ilikuluku (avariz). To su bili dr`avni prihodi i oni su vrlo retko zavo|eni,izgleda samo do kraja XVI veka.

Naravno, da`bine nisu bile svuda iste i uvek jednake. Vrsta da`bina, a~esto i visina, zavisile su od mesta, vremena i pravnog statusa obveznikakoji je da`bine pla}ao. U selima oko Trstenika po svom dru{tvenompolo`aju stanovni{tvo je bilo podeqeno u tri grupe. Jednu, najbrojnijugrupu ~inila je obi~na hri{}anska raja, koja je pla}ala najve}e da`bine,drugu grupu ~inili su u prvo vreme turske vladavine vla{ki sto~ari, a utre}u grupu spadalo je stanovni{tvo onih naseqa koja su se nalazila nacarskim hasovima, odnosno mukadama. U obi~nu hri{}ansku raju spadali su

`iteqi Trstenika, doseqenih vlaha bilo je u Po~ekovini, StaromTrsteniku, Gorwoj Crni{avi i Lopa{u, dok su carskom hasu, tj. mukadama,pripadala sela Dubqe i Popina u sastavu Novopazarske mukade i Ribnik sanekim delovima susednih sela u sastavu Po`e{ke mukade.

Hri{}anska raja pla}ala je najve}e da`bine, one na osnovu {erijata,zatim zakonske, obi~ajne i vanredne.

O obavezama seqaka koji su `iveli u selima na carskim dobrima, odnos-no mukadama i mali}anima, preciznih podataka nema. Izvesno je da suseqa~ke obaveze na mukadama bile razli~ite, negde ve}e, a negde mawe.Ipak, smatra se da su te obaveze bile vrlo sli~ne obavezama obi~nehri{}anske raje van mukada, ili ne{to malo mawe.

Doseqeni vla{ki sto~ari, kojih u okolini Trstenika nije bilo mnogo,uìvali su poseban socijalni poloàj i poreske olak{ice. Povla{}enipoloàj oni su dobili stoga {to nisu pruàli otpor turskom osvajawu ivr{ili su neke slu`be u korist dràve. Ipak, takav status oni su uìvalirelativno kratko vreme, a zatim su postepeno pretvarani u obi~nu zemqo-radni~ku raju. U po~etku oni su imali teritorijalni imunitet sa nekomvrstom samouprave pod svojim knezovima i primi}urima, uìvali su slo-bodu kretawa i nisu mogli biti dodeqeni uìvaocima timara i zeameta.Ukupan godi{wi iznos davawa jedne vla{ke ku}e nazivao se "filurija"5.

Pored toga, vlasi su bili u obavezi da ~uvaju oblasti koje su naseqavali, dana svakih pet ku}a daju po jednog ~oveka za poluvojnu slu`bu (petnik), a nasvakih pedeset ku}a po jedno lice na slu`bu kod sanxakbega (komornica).Bilo je uobi~ajeno da dve tre}ine poreza vlasi pla}aju oko Bo`i}a, a jed-nu na \ur|evdan. Ina~e, vlasi koji su bili doseqeni u oblasti Podibra iZapadnog Pomoravqa mahom su ve} bili slovenizirani. U na{e krajeve onisu doseqavani prete`no s juga, iz Starog Vlaha, gorwe Drine, Herce-govine, Crne Gore i Bosne.

Zanimqivo je da u okolini Trstenika nije bilo tzv. derbenxijskih sela.Prema tada{wem turskom zakonu (adeti derbend), delovi puta koji su pro-lazili kroz klisure, tesnace, guste {ume i preko opasnih i "stra{nih"mesta morali su da budu ~uvani kako bi bili bezbedni od napada hajduka irazbojnika. Straàrsku slu`bu na takvim mestima vr{ili su ìteqinajbliìh sela. Ta sela nazivana su derbend, a straàri derbenxije.Straàri su na takvim mestima udarawem u bubaw ogla{avali putnicimada je prolaz bezbedan. Zbog vr{ewa straàrske slu`be, derbenxijska selauìvala su ne male poreske olak{ice.6

19 Pomenuti Radosav popisan je kao pop u Trsteniku 1476. godine. Iz ovog popisa se vidida je wegov sin Jaki{a nastavio o~evo zanimawe. To je i potvrda da je u Trsteniku ipo~etkom XVI veka postojala seoska crkva. Wena lokacija nije poznata.

TRSTENIK U TURSKIM POPISNIM KWIGAMA - DEFTERIMA

U prvom katastarskom popisu Smederevskog sanxaka, izvedenom pod sultanom MehmedomII Osvaja~em 1476. godine. U drugom popisu Smederevskog sanxaka, izvedenom pod sul-tanom Selimom IOkrutnim 1516. godine. U tre}em sumarnom popisu Smederevskog sanxa-ka izvedenom pod sultanom Sulejmanom II Zakonodavcem oko 1523-25. godine. U ~etvrtompopisu vlaha nastawenih u Smederevskom sanxaku, izvedenom pod sultanom Sulejmanom IIZakonodavcem oko 1528. godine. U petom popisu Smederevskog sanxaka, izvedenom pod sul-tanom Sulejmanom II Zakonodavcem 1540. godine. U {estom katastarskom popisu Smede-revskog sanxaka, izvedenom pod sultanom Muratom III 1574. godine.

Za prou~avawe i razumevawe op{teg polo`aja srpskog naroda podturskom vla{}u, posebno wegovog socijalnog i pravnog statusa, prvo-razredne istorijske izvore pru`aju turski katastarski popisi, tzv. def-teri. Ovi popisi svakako imaju uzor u vizantijskim popisnim kwigama,prakticima, u koje je bri`qivo bila uno{ena imovina stanovni{tva i naosnovu toga odre|ivana visina poreza.

Turska centralna vlast vr{ila je katastarske popise pojedinih delovadràve ili ~itavog Carstva stoga {to je èlela da ima ta~an uvid u svojeposede i prihode sa wih. Daqe, popisom je utvr|ivan status stanovni{tvai wegovi prihodi, pa je na osnovu toga odre|ivan porez. Popisom je vr{enai kontrola doma}e feudalne klase, tj. vojni~kog staleà kao uìvaocadela prihoda sa timara i zeameta. Utvr|ivani su prihodi ove dru{tveneklase, osnovne vojne snage zemqe, i prema tome odre|ivane i wene obaveze.20 Ukoliko je Broska bilo ~isto vla{ko naseqe, naziv bi se mogao prevesti kao @abariili @abqak. Me|utim, mo`da se ovde radi o imenu Preseka, {to odgovara na{em jezikui prirodi mesta. Tu se, naime, presecala, tj. prelazila reka. Naravno, to su samo pret-postavke.

Popisi su preduzimani periodi~no i po naredbi sultana. Za vr{ewepopisa imenovana je posebna komisija, koju su sa~iwavali poverenik zapopis (emin) i pisar (katib). Emin je po pravilu bio pravnik, dobar poz-navalac {erijatskog prava i zakonskih propisa. Prvi popis Smederevskogsanxaka izvr{en je ubrzo po padu Smedereva, ve} 1476. godine. Turskepopisne katastarske kwige poznate su pod imenom defteri, po gr~koj re~idefteros,{to zna~i kwiga. Ovu re~ Turci su preuzeli od Vizantije.

Popis je vr{en tako {to je u defter prvo upisivan naziv naseqa, nahi-ja u kojoj se nalazi, ~esto i ime spahije - u`ivaoca rente, zatim brojhri{}anskih domova i muslimanskih ukoliko ih je bilo, li~na imenaodraslih mu{karaca sa imenom oca, poimenice udovice, bra~no izdravstveno stawe, pravni status naseqa, dobra u kolektivnoj svojini, kaovodenice, vaqalice i sl. U defter je upisivan i iznos godi{weg porezanaseqa, kako pojedina~no po vrstama da`bina, tako i zbirni iznos. Porezje odre|ivan na osnovu {erijata, zakonskih propisa i obi~ajnog prava kak-vo je zate~eno u vreme dolaska Turaka. Porez je pla}an u naturi i novcu. Udeftere nije uno{ena glavarina (xizija) ni vanredni nameti.

Osnovna nov~ana jedinica za obra~un poreza bila je ak~a, ili aspra. Toje bio turski srebrni novac, koji je postepeno ali stalno gubio vrednost,jer je sadr`avao sve mawe plemenitog metala. Na primer, u po~etku je21 D. Bojani}, navedeno delo, str. 18

dràva od 350 grama srebra kovala 400 ak~i, a kasnije 800 komada. Tako jejedan dukat najpre vredeo 40 ak~i, a zatim 80. Za odre|ivawe koli~ina nat-uralnih da`bina u ìtu, je~mu, zobi i sli~no kao mera sluìlo je lukno7,ili merica, koja je sadràvala u na{im krajevima oko 200 kilograma, dok jemera za vino ({iru) i druge te~nosti bila medra8, ili vedro, koje jesadràvalo 56 litara.

Pred po~etak popisa u`ivaoci timara ili zeameta bili su du`ni dapopisnoj komisiji poka`u berat, odnosno pismenu potvrdu svog prava naposed, i da pred komisiju dovedu sve odrasle i za rad sposobne mu{karce iostale poreske obveznike. Zatim je, po proceni emina, u defter upisivanosve {to je za oporezivawe relevantno, tj. imovina naseqa od koje je zavisi-la visina godi{weg poreza.

Prvi katastarski popis Smederevskog sanxaka izvr{en je naredbomsultana Mehmeda II Osvaja~a 1476. godine. To je bio detaqni ilipoimeni~ni popis. Ovom defteru nedostaje uvodni deo, tako da nisu pozna-ta imena poverenika za popis i wegovog pisara. Va`no je napomenuti da seu tom defteru nalazi prvi pomen Trstenika za vreme vladavine Turaka.Naseqe je upisano pod dana{wim imenom i o wemu su dati podaci o brojudomova, `iteqima, privredi i da`binama. To je prvi potpuniji opis

22 A. Ali~i}, navedeno delo, kwiga III23 Ranije se smatralo da je ovaj defter sa kraja XVI veka, ali je zatim, prema cenamaraznih roba, utvr|eno da je nastao oko 1540. godine.

Trstenika od wegovog osnivawa. Pored Trstenika, u defter su upisana iobli`wa naseqa Po~ekovina, Jasikovica, Stopawa, Stari Trstenik, Gor-wa Crni{ava i Lopa{. Pored toga, zapisana su i sela Broska i Vojin Brod,~ije lokacije nije mogu}e odrediti, ali se mo`e pretpostaviti da su senalazila malo uzvodnije od Trstenika, na isto~nom ulazu u moravskitesnac.

Drugi popis Smederevskog sanxaka izvr{en je naredbom sultana Seli-ma I Okrutnog 1516. godine, o ~emu je sastavqen op{iran defter. Pov-erenik popisa bio je Mahmud ben Abdulvahid, dok ime pisara nije navede-no. U ovaj defter upisan je samo Trstenik, a ne i druga naseqa u okolini.

Tre}i popis Smederevskog sanxaka bio je sumaran ili zbirni. Izvr{enje naredbom sultana Sulejmana II Zakonodavca oko 1523-25. godine. Udefter su bili uneti Trstenik i Jasikovica.

^etvrti popisni defter sadr`i podatke o poimeni~nom popisu vlahanastawenih u Smederevskom sanxaku. Po naredbi sultana Sulejmana IIZakonodavca, ovaj popis su izvr{ili kadija Fethulah i pisar dervi{ Sehioko 1528. godine. U ovom defteru nema upisanih sela iz trsteni~kog kraja,s obzirom da tada u wima nije bilo vlaha.

Peti detaqni popis Smederevskog sanxaka obavqen je po naredbi sul-tana Sulejmana II 1540. godine. Poverenik popisa bio je Ali ben Hizir, dok

ime wegovog pisara nije poznato. U defter je upisan samo Trstenik. [esti detaqni popis Smederevskog sanxaka izvr{en je na zahtev sul-

tana Murata III 1574. godine. List sa imenima emina i pisara nedostaje. Uovaj defter uneti su Trstenik, Po~ekovina, Stari Trstenik i Gorwa iDowa Crni{ava.9

Pored navedenih popisnih deftera za na{e krajeve, izdatih tokom XVi XVI veka, i kasnije su tako|e vr{eni katastarski popisi. Na`alost,iako predstavqaju dragocene istorijske izvore, jo{ uvek nisu dostupni zakori{}ewe. Izu~avawe te gra-|e done}e nova saznawa o stawu na{eg naro-da u XVII i XVIII veku.

Trstenik se, kako je ve} navedeno, u turskim pisanim izvorima prvi putpomiwe i o wemu se daje mno{tvo podataka u prvom popisnom defteru Sme-derevskog sanxaka, iz 1476. godine. Ovaj katastarski popis obavqen je rel-ativno brzo posle turskog osvajawa. Ciq popisa bio je da se izvr{i nekavrsta inventara i utvrdi imovina novoosvojenih teritorija kao osnova zaoporezivawe i organizaciju administrativne vlasti, sudske uprave ivojno-feudalnog sistema. U defter je Trstenik upisan pod dana{wimimenom kao selo u sastavu nahije Magli~ i u nadle`nosti kadilukaBrvenik10. Naseqe je bilo u sastavu ve}eg vojni~kog dobra, tzv. zeameta,24 U obra~unu poreza ukupni iznos davawa je ve}i za 45 ak~i od zbira pojedina~nihda`bina. To je gre{ka u obra~unu ili je neka obaveza nezapisana. Kako je iznos mali,gre{ka nije bitna.25 A. Ali~i}, navedeno delo, kwiga III.

koje se u defteru vodilo pod nazivom Lepenica. U uvodnom delu defteranazna~eno je kako je zeamet Lepenica poznat pod imenom suba{iluk Trste-nik, jer je, verovatno, u ovom nasequ neko vreme provodio nadzornik koji jenadgledao ubirawe poreza za ~itav posed. Uìvalac prihoda sa ~itavogzeameta bio je izvesni Mustafa-beg â{nigir, koji je verovatno ìveo uSmederevu i bio u slu`bi smederevskog sanxakbega Mehmed-bega Mine-toglua. Nema nikakve sumwe da je Minetoglu bio na visokom poloàju, sobzirom da je uìvao visoke prihode sa vojni~kog dobra.11

Zeamet Lepenica, ili suba{iluk Trstenik, sastojao se od 14 sela i 3opustela naseqa, koja su stanovnici iz raznih razloga napustili. Imao je414 domova i 4 udovi~ke ku}e i pribli`no oko 3.000 stanovnika. To su bilisve domovi srpske hri{}anske raje. Zemqu pomenuta 3 opustela naseqa,tzv. mezru, Turci su davali pod zakup stanovnicima obli`wih sela.

Zeamet Lepenica je obuhvatao jo{ 3 mawa sela u kojima nije bilo Srba;u wima je stanovala grupa vla{kih pastirskih porodica. Za vlahe je u def-teru izri~ito zapisano da se od wih ne uzimaju nikakve da`bine. Ovavla{ka sela u defter su uneta pod imenima Kamewar, Luka i Slivica.Lokacije tih sela ne mogu se odrediti. Naziv Kamewar podse}a na dana{weselo Kamewa~u, Slivica je neko selo [qivica, dok je Luka nepoznata. Una{em kraju naziv naseqa kombinovan sa re~ju Luka imalo je u sredwem

veku samo selo Zaklopite Luke, koje se nalazilo na putu zapadno od selaVrbe prema Kraqevu. Ipak, ovo je samo pretpostavka.

Naseqa zeameta Lepenica nisu bila na okupu, u blizini jedno drugom,ve} su bila rasuta na {irokom prostoru. Zeamet su ~inila slede}a naseqa:

- Kosori}i (danas Kosjeri}), - Trstenik (danas Trstenik), - Broska (neodre|eno), - Vojin Brod (neodre|eno), - ^u~ovina (nepoznato), - Jasikovica (danas Jasikovica), - Stopawa (danas Stopawa), - Lazica (nepoznato), - Bohnija (nepoznato), - Dowa Drenova (nepoznato), - Krtica (nepoznato), - [ajin (nepoznato), - Timu~a (nepoznato).

Prilikom obavqawa katastarskog popisa i uno{ewa podataka udefter korisnici prihoda sa ovih dobara bili su obavezni da pred popis-

nu komisiju dovedu sve punoletne radno sposobne stanovnike i udovice kojesu vodile doma}instva. Svi poreski obveznici iz jednog sela upisivani suu defter tako {to je prvo zapisivano wihovo li~no ime, a zatim ime ocaili nekog bli`eg srodnika12. Porez je bio kolektivan, {to zna~i da jeodre|ivan za celo naseqe. Naravno, neka davawa, kao {to je npr. bilaispenxa, zavisila su od broja stanovnika.

Evo imena `iteqa Trstenika koja su zapisana u defter prilikompopisa naseqa 1476. godine:

- Niko, sin Luka~a, - Raje, wegov brat, - Jovan, wegov drugi brat, - Radi~, do{qak, - Radovan, sin Maravca, - Radul, sin Bogdana, - Radivoj, wegov brat, - Radosav, wegov brat,

26 Uporedni pregled ukupne proizvodwe ìtarica i prihoda od vinograda za popise iz1516. i 1574. godine pokazuje velike razlike. Tako je 1516. godine naseqe proizvelo 520tona ìtarica i oko 190 tona slatkog vina. Godine 1574. Trstenik je proizveo svega 21tonu ìtarica i 10 tona slatkog vina.27 Prema propisima o rekama Moravi, Drini, Ibru i Savi iz 1574. godine, cene prevozaskelom ostale su gotovo iste kakve su bile i ranije. Jedino je pove}ana cena za prevozkowanika.28)A. Ali~i}, navedeno delo, kwiga III.

- Radowa, . . . - Vuk, wegov sin, - Stepan, sin Kova~a 13,- Radovan, wegov brat, - Jovan, sin Radojka, - Ivan, wegov brat, - Radovan, wegov drugi brat, - Vuk Sivor~i}, - Prodan, sin Radula, - Stepan, sin Vuka{ina, - Jovan, wegov brat, - Raji{a, wegov drugi brat, - pop Radosav 14,- Rado{, sin Petre, - Raji~, wegov brat, - Niko, sin Braji}a, - Radosav, wegov sin, - Dimitrije, sin Mari}a, - Radi~, sin Pribila, - Radohna, wegov sin,

- Radovan, wegov drugi sin, - Petrij, kroja~, - \ura|, sin U`i~anina, - Radosav, wegov sin, - Stepan, wegov drugi sin, - Radowa, wegov drugi sin, - Radi~, sin Su{e, - Niko, sin Radosala, - Ne|o, sin Nikole, - \urkan, sin Mile, - Oliver, wegov sin, - Nikola, wegov drugi sin, - Nikola, wegov brat, - Todor, sin Raji{e, - Bogdan, sin Rudana, - Radivoj, sin Brestovca, - Radenko, sin Dani}a, - Nikola, wegov sin, - Vuka{in, {ura Brajana, - Vuka{in, sin Radivoja,

- Niko, sin Boji}a, - Niko, sin Gruba~a, - Bogdan, sin Nenada, - Radosav, wegov sin, - Raja, wegov drugi sin, - Petko, sin Iveti}a, - Nikola, sin Radenka, - Radosav, sin Radivoja, - Cvetko, sin Kostadina, - Nikola, wegov sin, - Radowa, do{lac, - Jovan, wegov sin, - Mihail, wegov drugi sin, - Dobrivoje, sin Vladote, - Vida~, wegov sin, - Vuksan, kova~, - Stojan, sin Dabi`iva, - Radohna, sin \ur|evi}a.

Prema katastarskom popisu, Trstenik je 1476. godine imao 66 seoskihku}a. U kolektivnom vlasni{tvu naseqa bila su i dva mlina, koja su,

sude}i prema visini da`bina, radila preko cele godine. Svakako da je re~o vodenicama poto~arama. Vaqalica nije bilo. U defter je upisan i jedanvinograd, tako|e neka vrsta zajedni~kog vlasni{tva, ali je navedeno da jezapu{ten. Zapu{tene su bile i neke wive, za koje je upisano da su ranijebile kori{}ene od Trsteni~ana, ali da su se oni odselili, a wive suzapu{tene. Veoma je zanimqiv zapis da su Trsteni~ani "izgra|ivalila|e", kako je u defteru doslovno zapisano. Bila su to drvena plovila pri-lago|ena uslovima reke i nameni - razne vrste ~unova, katrge, ~amci, skelei sli~no, koja su sluìla za prevoz qudi, stoke i robe. U defteru nemanavoda da su ìteqi Trstenika obavqali javni prevoz preko ZapadneMorave, niti da je naseqe za vr{ewe te delatnosti zaduèno porezom.Javni prevoz se obavqao sa drugog mesta.

Prema istorijskoj demografiji, a na osnovu broja seoskih ku}a, Trste-nik je tada imao 450 do 500 stanovnika i svi su bili srpska hri{}anska raja.Uovom delu Zapadnog Pomoravqa Trstenik je bio najve}e selo, kako pobroju ku}a i `iteqa, tako i po ekonomskoj snazi, {to se vidi po iznosuporeskog zadu`ewa. Po svoj prilici, Trstenik je bio po{te|en ve}ih rat-nih pusto{ewa prilikom turskih pqa~ka{kih upada u Srbiju, jer je, naneki na~in, bio izvan puteva kuda su prolazile osvaja~ke horde. Mnoganaseqa u okolini Kru{evca i Kraqeva bila su tada sasvim razorena, a sta-

novni{tvo je izbeglo na sever ili u obli`we planine. Treba imati na umuda se radi o op{tem stawu naseqa kakvo je bilo tek 17 godina posle padaSmedereva, {to je svakako kratak period za potpun oporavak.

U delu deftera gde se govori o da`binama naseqa vidi se da je Trste-nik, pored dr`avnih poreza, pla}ao ove vrste feudalnih renti:

- Li~ni porez, tzv. ispenxu, ili spenxu, i to u gotovom novcu. - Desetinu, ili u{ur, od `itarica, vinograda i ve}ine ratarskih pri-

hoda. Desetina je pla}ana u naturi. - Ostala, uglavnom mawa zadu`ewa, takse i globe pla}ani su u gotovom

novcu.

Prema proceni katastarskog prihoda hri{}anske raje u Trsteniku,popisna komisija je u defter nasequ upisala slede}e pojedina~ne poreskeobaveze:

1. na ime ispenxe za 66 mu{karaca sposobnih za rad, po 25 ak~i od osobe,ukupno 1.650 ak~i;

2. porez na dva mlina koja su radila preko cele godine, po 30 ak~i svaki,svega 60 ak~i;

3. na ima desetine ili u{ura od prinosa p{enice 189 lukana, odnosnomerica p{enice, {to je iznosilo oko 38.700 kilograma. Svaka merica vre-

dela je 12 aspri, tako da je vrednost ove da`bine bila 2.268 ak~i; 4. desetina od prinosa je~ma u koli~ini od 81 merice, oko 16.500 kilo-

grama, u vrednosti od 648 ak~i;5. jedna merica ra`i kao desetina od prinosa u vrednosti od 8 ak~i;6. desetina od prinosa zobi u koli~ini od 20 merica, u vrednosti od 120

ak~i;7. porez na prihod od ko{nica 48 ak~i;8. porez na prihode od vo}a 30 ak~i;9. porez na prihode od konopqe 22 ak~e;10. desetina na prinose od povr}a u vrednosti od 58 ak~i;11. porez na kori{}ewe livada i {uma, tzv. travarina i drvarina, 340

ak~i;12. porez na kori{}ewe seoskog guvna 240 ak~i;13. porez na sviwe 87 ak~i; 15

14. desetina od prinosa vinograda u koli~ini od 338 medri {ire, odnos-no slatkog neprevrelog vina (mo{t). Medra ili vedrica sadr`avala je 56litara te~nosti, {to zna~i da je ukupna koli~ina desetka iznosila 19 tonaslatkog vina u vrednosti od 2.704 ak~e.

Tako je ukupan godi{wi iznos feudalnih da`bina naseqa Trstenik podefteru iz 1476. iznosio 8.283 ak~e, ili 125 ak~i po seoskoj ku}i.16Sude}i

po iznosu desetka, Trstenik je tada proizvodio oko 550 tona `itarica ioko 200 tona slatkog vina.

Pored Trstenika i jo{ nekoliko sela iz ovog kraja, koja su navedena usastavu zeameta Lepenica, u defteru iz 1476. godine pomiwu se i naseqaStari Trstenik, Gorwa Crni{ava, Po~ekovina (zapisano Po~ukovina) iLopa{ (zapisano Luba{). U defteru je izri~ito nagla{eno da u tim seli-ma `ive vlasi i da oni pripadaju zaimu, odnosno u`ivaocu zeameta Lepeni-ca. Ina~e, ta sela su bila carski has, odnosno sultanovo apana`no dobro.Prema defteru, vlasi zaima Lepenice bili su oslobo|eni pla}awa svihda`bina, u ovom slu~aju "filurije".

U navedenim naseqima `iveo je slede}i broj vla{kih pastirskihporodica:

- u Lopa{u sedam ku}a vlaha sa oko 50 ìteqa, - u Po~ekovini 28 ku}a vlaha sa oko 200 ìteqa, - u Crni{avi 31 ku}a vlaha sa oko 220 ìteqa, - u Starom Trsteniku 24 ku}e vlaha sa oko 160 ìteqa. Treba naglasiti da je Trstenik, iako u ovom popisu svrstan u zeamet

Lepenicu, u stvari imao status timara, odnosno maweg vojni~kog dobra, ida je, zavisno od potreba, mogao biti izuzet iz zeameta i dodeqen nakori{}ewe spahiji.

Vrlo su zanimqiva dva naseqa zapisana u ovom defteru. To su VojinBrod i Broska. Wihova lokacija se ne moè precizno utvrditi, ali posto-je razlozi za logi~nu pretpostavku gde su se ova sela nalazila i kakva jebila wihova sudbina. Ime Vojin Brod ukazuje da je selo moralo biti tik uzreku i to na mestu gde se ona pri normalnom vodostaju moè pregaziti.Kako je zapisano da Vojin Brod pripada nahiji Magli~, to zna~i da se nase-qe nalazilo na desnoj obali Zapadne Morave. U defteru daqe stoji da jeselo sasvim pusto, da su wegovi seqani ranije pravili la|e i "da sada radeu selima Lukar i Broska i tu su upisani". Selo Brosku Turci su zateklinastaweno i u popisnom defteru zapisali kao naseqe koje pripada nahijiMagli~, a kao timar u sastavu zeameta Lepenica. Takav je bio i statusTrstenika. Broska je imala 29 seoskih ku}a, oko 200 stanovnika i jedanmlin koji je radio cele godine. Zapisano je da seqani "izra|uju la|e nareci Moravi". Broska je bila znatno mawe naseqe od Trstenika i pla}alaje godi{wi porez 3.026 ak~i. Tu je bio i tzv. ge~id, odnosno javni prelazpreko reke skelom. Taksa na prihode od skelarine, ili kako, je u popisnojkwizi zapisano,"taksa na la|u", iznosila je za naseqe Brosku 500 ak~i.Moèmo da pretpostavimo koliki je bio promet na ovoj skeli kada je skelana Ibru kod dana{weg Kraqeva davala porez od samo 250 ak~i. Zanimqivoje da u defteru me|u popisanim ìteqima Broske nalazimo izvesnog

Radosava Dubi~anina, o~igledno doseqenika iz obli`weg Dubi~a, selatrsteni~kog kraja.17

Sve navedene ~iwenice ukazuju na realnu pretpostavku da su sela VojinBrod i Broska bila u susedstvu Trstenika, u moravskom tesnacu.Najverovatnije je da su ova naseqa bila na zapadnom delu sada{we Osaon-ice, na potesu Stra`be, u{}a Popinske reke i dela dana{weg sela [tul-ca, koje ina~e turski izvori ne pomiwu. Pravo na obavqawe javnog prevozapreko reke Broska je verovatno stekla mnogo ranije, u doba kneza Lazaraili srpskih despota. Mo`da je najverovatnija pretpostavka da je javniprelaz preko reke na ovom mestu uspostavqen kada je podignuto vojnoutvr|ewe Grabovac. Neposredna blizina utvr|ewa omogu}avala je potpunukontrolu i bezbednost prevoza preko reke.

Prilikom dolaska Turci nisu imali nikakvog razloga da prelaz prekoreke pomeraju na drugo mesto. To je u~iweno kasnije, kada drugog izboranije bilo.

Uskoro po izvr{enom katastarskom popisu nekih delova srpske zemqeiz 1476. godine, u ovim krajevima je ponovo do{lo do velikih ratnih pus-to{ewa i migracija stanovni{tva. Naime, tada su se rasplamsalima|arsko-turski pograni~ni sukobi pra}eni pqa~ka{kim ispadima sajedne i druge strane. U tim sukobima najvi{e je stradalo lokalno stanov-

ni{tvo. Turci su pqa~ka{ke upade usmeravali na dana{wu Vojvodinu, aMa|ari su harali po Bosni i Srbiji.

S jeseni 1480. godine generalni kapetan dowe Ma|arske grof Kini`ipre{ao je preko Dunava i dolinom Velike Morave stigao do Kru{evca, gdeje opusto{io okolinu i prilikom povratka poveo je sa sobom oko 60.000srpskih begunaca. U jesen idu}e, 1481. godine okupila se bila oko Hrama(sada Ram) na Dunavu znatna hri{}anska vojska, koju su vodili grofKini`i, Vuk Grgurevi} (Zmaj Ogweni Vuk) i zapovednik beogradsketvr|ave Rozgowi. Hri{}anska vojska je pre{la Dunav, razbila tursku flo-tu i potukla vojsku turskog zapovednika tvrdog grada Golupca. Hri{-}ans-ka vojska pqa~kala je opet kod Kru{evca, a brza kowica despota Vuka ple-nila je po Zapadnom Pomoravqu. Pri povla-~ewu preko Dunava vojska jepovela sa sobom 50.000 srpskih begunaca sa imawem i hranom na kolima.Ove srpske begunce Ma|arski kraq Matija naselio je po okoliniTemi{vara. 18

U ciqu utvr|ivawa novog stawa posle ratnih pusto{ewa, po naredbisultana Selima III Okrutnog, izvr{en je drugi katastarski popis Smede-revskog sanxaka, 1516. godine, o ~emu je sastavqen detaqni defter. Upore|ewu sa stawem kakvo je opisano u defteru iz 1476. godine, popis iz

29 Svakako da su i tada vr{eni katastarski popisi u kojima ima podataka o Trsteniku.Na`alost, ta istorijska gra|a nije jo{ dostupna za kori{}ewe.

1516. godine pruà druga~iju sliku. Dok se u prethodnom defteru iz oko-line Trstenika navodi sedam sela, u ovom popisu pomenut je samo Trstenik.To je siguran znak da u okolnim selima koja su ranije bila popisivana srp-skog hri{}anskog ìvqa vi{e nije bilo, da su ona bila pusta, ili vrloretko nastawena vla{kim sto~arskim porodicama. Svakako da je novasituacija bila posledica prethodnih ratnih pusto-{ewa. Migracije Srbanisu bile u interesu Turaka. One su umawivale radnu snagu na timarima izeametima, tako da su ovi posedi ekonomski slabili. Uz to, broj poreskihobveznika postajao je sve mawi, a time i prihodi vojni~kog staleà, zbog~ega su i wihove obaveze prema dràvi bivale mawe. Turci su biliprinu|eni da u opustele krajeve Srbije nasele prete`no sto~arskeporodice sa juga, iz Kosova, Hercegovine, severne Crne Gore, Starog Vla-ha i drugih oblasti. Wih su Turci naseqavali na timare i zeamete i nasto-jali su da od wih naprave poqoprivrednike i veù ih za zemqu.

U defter iz 1516. godine Trstenik je upisan pod svojim ta~nim imenomkao selo u nahiji Magli~. Naseqe je bilo u sastavu zeameta koji se nazivaoTrstenik, sa koga je prihode u`ivao kapuxi Ilijas. Pored Trstenika,zeametu su pripadala i sela Crn~a i Gorwa Sviwica, za koja se smatra da suse nalazila u dolini reke Resave. Za Gorwu Sviwicu je navedeno da je nase-qena vla{kim sto~arima i da su neki od wih oti{li da `ive u selu

Konarevu kod dana{weg Kraqeva, gde je bilo sedi{te jednog ve}eg vla{kog"xemata", tj. grupe sto~arskih porodica. Na ~elu tog vla{kog "xemata" bioje knez Stojan, koji je sa ocem, prethodnim knezom Bogdanom, sinovimaSelakom, Manulom, Cvetkom, Milo{em i Nikolom i unukom Rusmilom,ìveo u Konarevu. Sva tri sela zeameta Trstenik imala su ukupno 107domova, oko 1.000 stanovnika, 25 neoèwenih punoletnih osoba, 12udovi~kih ku}a, 17 ba{tina, tj. seqa~kih imawa, i jedan mlin, a kori{}enesu i livade i obradiva zemqa u dràvnom vlasni{tvu. Ukupan godi{-wiprihod sa zeameta iznosio je 16.101 ak~u.

Zanimqivo je da je sav prihod sa zeameta koristio samo kapuxi Ilijas,lice koje je tada sluìlo u vojni~koj posadi tvr|ave Magli~. Ilijas je bio"kapuxi", {to zna~i straàr na ulaznoj kapiji, gde je bila glavna kula ipokretni most, ili komandir straè. To je visok prihod prema wegovomrangu, ali je Ilijas svakako imao i druge vojne obaveze.

Po ovom popisu selo Trstenik je imalo 87 domova, 21 neo-`eweno apunoletno lice, 13 udovi~kih ku}a, 11 ba{tina i jedan mlin, a koristilo jeizvan svog atara pet livada i ziratnu zemqu na tri ve}e parcele. Trstenikje tada imao oko 700 stanovnika, tj. znatno vi{e nego po popisu iz 1476.godine.

Popisna komisija je u defter zavela ove `iteqe Trstenika, punoletne

radno sposobne mu{karce i udovice, odnosno sve poreske obveznike:

- Radivoj, sin Bogdana, - Marko, wegov sin, - \uro, sin Bogdana, - Nikola, sin Cvetka, - Jovan, wegov sin, - \uro, sin Jovana, - Radovan, sin Nikole, - Todor, wegov brat, - Radi}, sin Jovana, - Radowa, sin Radi}a, - Petar, wegov sin, - Bogdan, wegov sin, - Jaka, wegov sin, - Vuk, wegov sin, - Miladin, wegov sin, - Vuk, sin Radenka, - Radivoj, wegov sin, - Petko, sin Radenka,- Radosav, sin Nikole,

- Vlad, wegov brat, - Blagoje, sin Jovana, - Stapac, wegov brat, - Radovan, sin Raje, - Vuk, wegov sin, - Nikola, sin Raje, - Radowa, wegov sin, - Nikola, sin Petka, - Bogdan, sin Todora, - Radowa, wegov sin, - Nikola, sin Bogdana, - Bogdan, sin Iv~ine, - Stojan, wegov sin, - Jaka, sin Jovana, - Radivoj, sin Jovana, - Jakivoj, wegov brat, - Miladin, wegov brat, - Jako, sin Vuka{ina, - Rado, sin Vuka{ina, - Radovan, wegov brat,

- Radi}, sin Vuka{ina, - Dimitrije, sin Radovana, - Stefan, sin \ur|a, - Vuk, wegov sin, - Radovan, wegov sin,- Vukosav, sin Stefana, - Jovan, sin Radosava, - Radenko, sin Radowe, - Petko, wegov brat, - Jovan, sin Petka, - Jaki{a, sin Radosava, pop 19,- Marko, wegov brat, - Jovan, wegov brat, - Kostadin, sin Stepana, - Vu~erin, wegov sin, - Radohna, sin Stepana, - Petko, sin Radovana, - Radivoj, wegov brat, - Radi}, sin Ra~ine, - Radosav, wegov sin,

30 D. Panteli}, Uho|ewe Srbije pred Ko~inu krajinu.

- Radavac, wegov sin, - Petko, sin Dimitrija, - Vuk, wegov brat, - Jovan, wegov brat, - Nikola, sin Radosava, - Radosav, sin Radi}a, - Marko, sin Radowe, - Oliver, wegov brat, - Marko, sin Stepana, - Jovan, sin Petra, kroja~, - Nikola, sin \ureke, - \ure, wegov sin, - Vuk, wegov sin, - Radivoj, wegov sin, - Radovan, sin Radosala, - Vojin, sin Radovana, - Jovan, sin Radovana, - Petko, sin Jovana, - Vuk, sin Vukice, - Radohna, sin Bo`idara,

- Radovan, sin . . ., - Milko, sin Radovana, - Milivoje, sin Radovana, - Radovan, sin Do{laca, - Jako, sin Radivoja, - Vuk, sin Vojina, - Petko, sin Todora, - Petko, sin Boje, u selu Nabrda, pripada Mlavi, - Petar, wegov brat u spomenutom selu, - Radohna, wegov brat u spomenutom selu, - Radosav, siromah, - Nikola, wegov sin, - Jovan, wegov brat, - Petko, sin Radowe, - Radi~, sin Rade u spomenutom selu, - Prodan, sin Radula u spomenutom selu, - Radovan, sin Petka u selu Str`eva, - Milak, wegov sin u spomenutom selu, - Vu~erin, sin Vuji}a u spomenutom selu, - Bogdan, sin Petka,

- Bogoje, sin Petka, - Jovan, wegov brat, - Radosav, sin Bogdana u selu Br{nici, pripada Mlavi, - Radovan, wegov brat u spomenutom selu, - udovica Milica, - udovica Vuka, - udovica Zora, - udovica Todora, - udovica Stanisava, - udovica Dobra, - udovica Vidosava, - udovica Boja, - udovicaStoisava, - udovica Radosava, - udovica Marija, - udovica Zora druga, - udovica Vidosava, - ba{tina Bo`idara, u ruci Marka, - ba{tina Vuka, u ruci Kostadina, - ba{tina Petka, sina Voje, u ruci Todora,

- ba{tina Petra, sina Boje, u ruci Radovana, - ba{tina Vukice, u ruci stanovnika sela, - ba{tina Radosava, u ruci Radosava Drugog, - ba{tina Dobrivoja, u ruci Petka, - ba{tina Petra, sina Dobrivoja, u ruci Bogdana, - ba{tina Jovana, sina Radowe, u ruci Petka, - ba{tina Peje, u ruci Bogdana, - ba{tina Petka, sina Do{laca, u ruci Radivoja.

Od tri naseqa u zeametu, Trstenik je prema defteru iz 1516. godinepla}ao najve}i porez. Zeamet je bio zadu`en godi{wim davawima u vred-nosti od 16.101 ak~e, a deo trsteni~kog naseqa iznosio je 12.593 ak~e. To jebio normalan odnos, s obzirom da je Trstenik bio najve}e naseqe, kako pobroju seoskih ku}a i stanovnika, tako i po privrednoj snazi. Popis ukazujena znatan priliv do{qaka u naseqe i vrlo veliki broj udovi~kih ku}a iprido{lica, koji su u Trsteniku obavqali sezonske poslove, ali su im pre-bivali{ta bila u drugim naseqima. Nema sumwe da je i seoski atarTrstenika u to vreme pro{iren. Pada u o~i po~etak uba{tiwewa poqo-privrednog stanovni{tva. Ovim popisom u Trsteniku je navedeno 11ba{tina. To je proces vezivawa ratarskih porodica za zemqu kako bi seo~uvala radna snaga na timarima i zeametima i spre~ilo samovoqno

napu{tawe vojnih dobara. Ba{tina je slovenski naziv za zemqi{wi posedjedne porodice. Muslimanski zemqi{qi posed nazivao se ~ifluk.Ba{tina nije bila li~na svojina, ve} samo nasledno pravo kori{}ewaodre|ene agrikulturne povr{ine. Veli~ina ba{tine bila je razli~ita,uglavnom oko 10 do 15 hektara. Ba{tina se nije mogla prodati ili pok-loniti, dok je oku}nica bila u vlasni{tvu porodice koja je ba{tinu koris-tila. Direktni potomci korisnika ba{tine nisu pla}ali naslednu taksu.Kada nije bilo direktnog naslednika, nasle|ivalo se po pravu pre~ekupovine uz pla}awe male takse, odnosno tapije. Korisnik ba{tine pla}aoje {erijatske, zakonske i druge obaveze.

Zanimqivo je da Trstenik, iako znatno uve}an, nije proizvodio vi{e`itarica i vina u odnosu na popis iz 1476. godine, ve} ne{to malo mawe.Me|utim, naseqe je steklo neke druge zna~ajne izvore prihoda, tako da jewegova privredna mo} ipak oja~ala. Po pojedina~nim vrstama i iznosima,Trstenik je po defteru iz 1516. godine pla}ao slede}e godi{we poreze:

1. Na ime ispenxe, tj. li~nog poreza na odrasla radno sposobna lica: za87 ku}nih doma}ina i 21 neo`ewenog punoletnog mu{karca, po 25 ak~i sva-ki, svega 2.700 ak~i; za 13 udovica, po 6 ak~i svaka, svega 78 ak~i; za 11ba{tina, po 25 ak~i svaka, svega 275 ak~i. Ukupno na ime ispenxe 3.053ak~e.

2. Na ime desetine ili u{ura od prinosa p{enice 118 merica, {to jeiznosilo oko 24.000 kilograma p{enice u nov~anoj vrednosti od 2.006 ak~i.

3. Desetina od prinosa je~ma 55 merica ili oko 11.000 kilograma u vred-nosti od 770 ak~i.

4. Desetina od prinosa zobi 34 merice ili oko 7.000 kilograma u vred-nosti od 476 ak~i.

5. Desetina od prinosa ra`i 25 merica ili oko 5.000 kilograma u vred-nosti od 350 ak~i.

6. Desetina od prinosa vinograda 342 vedrice slatkog vina ili oko20.000 litara u vrednosti od 2.394 ak~e.

7. Porez na kori{}ewe seoskog guvna 658 ak~i. 8. Porez na vo}e 50 ak~i. 9. Porez na ko{nice 30 ak~i. 10. Desetina od konopqe 30 ak~i. 11. Desetina od luka 15 ak~i. 12. Porez na sviwe koje se koqu za Bo`i} 140 ak~i. 13. Desetina od pasuqa 17 ak~i. 14. Desetina od boba 10 ak~i. 15. Porez na povrtwak i ba{tu 124 ak~e. 16. Porez na kori{}ewe {uma i pa{waka, tj. travarina i drvarina, 620

ak~i. 17. Porez na vinsku i drugu burad 150 ak~i. 18. Porez na prihode od odr`avawa pana|ura, odnosno va{ara u izno-

su od 200 ak~i. 19. Porez na prihode od javnog prevoza skelom preko reke Zapadne

Morave u iznosu od 400 ak~i. (To je porez na prihode koje je naseqe imalood napla}ivawa skelarine, {to je bilo regulisano zakonima).

20. Na ime zakupa pet livada na carskom hasu, odnosno dr`avnoj zemqi,ukupno 500 ak~i godi{we. (To je bila prili~na suma. Ova zemqa nazivalase na turskom jeziku "~air", {to zna~i "ogra|ena livada", i nalazila se gdeje dana{we selo ^airi.)

21. Na ime zakupa tri ove}e parcele ziratne zemqe carskog hasa, tj. udr`avnom vlasni{tvu, 400 ak~i. (Nije mogu}e ta~no odrediti da li se radio wivama pored Zapadne Morave ili na nekom drugom mestu, ali je prvapretpostavka logi~nija, s obzirom da se radi o sija}oj zemqi.)

22. Na ime globa i svadbarine 200 ak~i godi{we. (Globe su bile raznekazne zbog nepridr`avawa zakonskih propisa, dok je svadbarina, ilimladarina, bila porez na prihod koji je otac mlade dobijao od porodice ukoju }erku udaje. Turci su to smatrali poslom finansijske prirode iopteretili porezom.)

Iz ovog pregleda godi{weg poreza prema defteru iz 1516. godine vidise da je Trstenik bio zadu`en i za poreze na prihode od pana|ura i na pri-hode od prevoza skelom, {to ranije, prema defteru iz 1476. godine, nije bioslu~aj.

Navedeni porez na prihode od pana|ura u defteru iz 1516. god. jezna~ajan jer svedo~i da je u nasequ obnovqeno odràvawe pana|ura. Smatrase da je pravo na odràvawe pana|ura Trstenik imao u doba Srpske despo-tovine u prvim decenijama XV veka, ali da je u ratnim godinama do{lo doizvesnog prekida. Svakako da je odràvawe pana|ura dalo nasequ ve}izna~aj, pogotovu {to su i jajbliì drugi pana|uri bili dosta daleko, kakoonaj u selu Konarevu kod Kraqeva, tako i drugi u Kru{evcu. Odre|enavisina poreza na pana|ur ukazuje da je va{ar u Trsteniku bio sredweveli~ine.

Tako|e, navedeni porez na prihode od prevoza skelom svedo~i da sejavni prevoz preko Morave u moravskom tesnacu obavqao u to vreme uTrsteniku. U defteru iz 1476. g. bilo je navedeno da se javni prevoz prekoreke obavqa u selu Broska. Me|utim, kako je to selo u ratnim pus-to{ewima sasvim uni{teno, Turci su to pravo preneli na Trstenik, jedi-no naseqe u moravskom tesnacu. Kako je selo Broska opustelo, nije pozna-31 Pavle \urovi} iz sela Otroka i tada{wi knez Radoslav Jele~anin iz Mataruga, koji subili u~esnici borbe za Karanovac, pri~ali su da je pod Karanova~kim {ancem palo oko50 Srba i oko 30 Turaka, me|u kojima i Mehmed-aga Zguro. (Dr`avni arhiv Srbije, Min-istarstvo prosvete II-47, Okrug ~a~anski)

to, ali se smatra da je to bilo u vreme ma|arskog prodora u ove oblasti.Broska se i ne navodi u popisnom defteru ni kao selo ni kao mezra, odnos-no napu{tena zemqa.20

Ina~e, cene javnog prevoza preko reke bile su regulisane zakonskimpropisima. Jedan takav propis Smederevskog sanxaka za 1516 godinu, Kanuno rekama Moravi, Drini i Ibru, odre|uje slede}e cene:

- Od kowanika koji pre|e brodom uzima se na svakog kowa jedna ak~a, aod dva pe{aka jedna ak~a. Od svakih kola uzima se po jedna ak~a na svakito~ak, od svake ba~ve po 4 ak~e, od kowskog tovara po dve ak~e, po grlu gove-da jedna ak~a, za 4 jagweta jedna ak~a, za svaku sviwu jedna ak~a.

- Ako kowanik koji je pre{ao reku ponovo do|e u roku od tri dana,ni{ta se ne uzima. Ako do|e posle tri dana, pla}a punu cenu.21

Kao {to se vidi, cene prevoza preko reke nisu bile tako niske isvakako da je skelarina donosila nasequ znatne prihode. U defteru je zaTrstenik zapisano da "na reci Moravi ima la|a". La|e, skele, splavovi,~unovi i druga plovila izgra|ivani su u samom nasequ. Kako su seTrsteni~ani bavili proizvodwom i prodajom }umura, postojala je velikapotreba za drvetom. Kao {to su nedostatak ziratne zemqe i livadare{avali zakupom od dr`ave, Trsteni~ani su zakupqivali i pravokori{}ewa {uma. [umu su koristili kao tesanu gra|u za re~na plovila i

za proizvodwu }umura. Najvi{e }umurana, turski naziv"oxaci", bilo jeisto~no od naseqa, u dana{wem selu Oxacima, koje je na ovaj na~in dobiloime.

Zanimqiv je i dosta redak slu~aj da je u defter upisano da selo Trste-nik ima jedan mlin, a da se u delu gde su navedena poreska zadu`ewa taj mlinne pomiwe. Verovatno je to bio previd pisara. Ina~e, u prethodnom popi-su naseqe je imalo dva mlina, koja su radila preko cele godine.

Ovo je doba kada je Tursko carstvo bilo u naponu snage. Osmanlije suve} zakora~ile u sredwu Evropu i zapretile daqim pro-dorima na zapad.Srpske zemqe na{le su se u dubokoj unutra-{wosti, daleko od granica ispoqnih uticaja. Prestala su, nekada tako ~esta, ratna pusto{ewa, atako|e i ranije masovne migra-cije preko Save i Dunava.

Tre}i pisani pomen Trstenika u turskim dokumentima nalazimo upopisnoj kwizi iz 1523. godine. To nije detaqni, ve} sumarni popis Smede-revskog sanxaka. U wemu nema imena `iteqa naseqa, niti su poreskeobaveze izra`ene po vrstama i iznosima; nema broja seoskih domova nipodataka o privredi. U popisnoj kwizi je samo navedeno da je Trstenik selou nahiji Magli~, da je zeamet sa koga prihode u godi{wem iznosu od 8.929

32Savremenici su zapisali kako je, navodno, Kara|or|e, u{av{i u Karanovac, zatekao pus-tu varo{. Samo su kod kamene xamije ostale hoxe, wih dvojica. Pri~alo se kako su te hoxezamolile Kara|or|a da ne pali xamiju i da ih je on poslu{ao. Me|utim, kada se Kara|or|evratio u logor, neke stare{ine su mu to zamerile. Stoga je Kara|or|e poslao nekolikoqudi u Karanovac da xamiju zapale, {to je i u~iweno. Ina~e, paqewe neprijateqskihku}a bilo je u to vreme uobi~ajeno.

ak~i uìva izvesni Arif, sin Halil-bega. Ko je i {ta je bio taj Arif i gdeje sluìo nije upisano. Kako je defter vrlo oskudan u podacima, nijemogu}e davati vaqane procene o stawu u nasequ, osim da je godi{wi porezbio mawi, na osnovu ~ega se moè zakqu~iti da je u Trsteniku opao brojstanovnika.22

U slede}em popisu Smederevskog sanxaka, koji je, kako izgleda, izvedenoko 1540. godine23, ponovo nalazimo detaqan opis Trstenika. U defter sukao poreski obveznici bili upisani slede}i `iteqi naseqa:

- \urica, sin Bogoja, - Bogdan, sin Nikole, - Radoje, sin Bogdana, - Jako, sin Nikoli}a, - Radosav, sin Radosala, - Radosav, sin Nikole, - Radosav, sin Paji}a, - Vuk, sin popa, - Radowa, sin Vojina, - Petko, sin Radivoja, - Peja, sin Dimitrija,

33 Neki izvori navode kako je Kara|or|e, odmah po osvajawu Karanovca, do{ao u Trsteniki naredio da se naseqe spali. To nije ta~no. Kara|or|e je iz Karanovca oti{ao u Gru`u,a potom u Jagodinu kako bi Turcima spre~io napredovawe u Beograd.

- Petrij, sin Vojina, - Pave, sin Vojina, - ba{tina Marka, sina Stepana, - ba{tina Radojina, sina Jovana, - Stojan, sin Bogdana, - ba{tina Petka, sina Jake, - ba{tina Nikole, sina Radosava, - Miloje, sin Radojina, - Radowa, sin Radojina, - Vuk, sin Radmila, - Raje, sin Vuka, - Stojan, sin Radosava, - Cvetko, sin Petka, - Radosav, sin \ura{ina, - Petrij, sin Jake,

34U jednom Kara|or|evom pismu vojvodi Pqaki iz 1810. godine stoji: "... Trgovca na|i, nekaza|e po vilajetu, neka goveda za klawe pokupi i neka proceni i neka ispoga|a i sve poredu neka popi{e po{to koje gove~e pogodi i goveda ovamo neka dotera, pa vojna dok seokon~a, gleda}emo narodu da platimo, a sad na veresiju neka dadu..."35 U izve{taju ruskog inèwerskog majora knezu Prozorovskom od 26. juna 1808. godinenavedeno je da {anac u Karanovcu moè da primi 600 vojnika i da u wemu nema topova.36 Nijedan savremeni izvor nema dobrih re~i o vojvodi Antoniju Risti}u, zvanom Pqaka.On je prvo bio sluga i gajda{ kod Kara|or|a, a wegov uspon po~iwe kada je postao vo`dovzet. L. Arsenijevi} Batalaka navodi kako je Pqaka "imao grobqe u {arampovu u Kara-novcu, oko ku}e u kojoj je sedio, od ukopanih qudi koje je on poubijao, kada mu je od pi}akrv na o~i nasedala". U kra}em opisu ovog ustani~kog stare{ine M. \. Mili}evi} kaèda se "ne zna ni za jedno juna~ko delo ili ina~e rodoqubivo koje je ovaj ~ovek u~inio. [tase god pri~a o wemu, samo je sram, pokor i nesre}a".

- Cvetko, sin Radi~a, - Cvetko, sin Radiwe, spahije, - Dimitrij, sin \ure do{laca, - Nedeqko, sin Jovana.

Iz popisa se vidi da su svi stanovnici Trstenika bili Srbi hri{}ani,{to je bio slu~aj i prilikom prethodnih popisa. âk je i jedini ìteqTrstenika koji je uìvao boqi socijalni polo-àj od ostalih stanovnikanaseqa, navedeni Cvetko, sin spahije Radiwe, bio Srbin hri{}anske vere.U popisu nije izri~ito navedeno da je Radiwa bio spahija Trstenika, nitije on upisan kao ìteq naseqa, ali tako|e nije navedeno da je wegov sinCvetko bio trsteni~ki spahija. Iz {turog podatka moè se pretpostavitida Radiwa prilikom popisa nije bio ìv, pa je stoga naveden wegov sin. Kaosin spahije, Cvetko nije pla}ao li~ni porez, tj. ispenxu. U popisu je tako|espomenut i Vuk, sin popa, ali sve{tenikovo ime nije nazna~eno. Ipak, ta~iwenica ukazuje da je u nasequ i daqe postojala hri{}anska bogomoqa ida nije bilo muslimanskog ìvqa. Trstenik je tada imao 23 ku}e i 6neoèwenih punoletnih mu{karaca, ili oko 200 stanovnika, {to je znatnomawe nego ranije.

Popisnom kwigom za naseqe Trstenik, sada u nahiji Po`ega, odre|en jegodi{wi porez u iznosu od 6.007 ak~i, koji se sastojao iz slede}ih davawa:

1. Na ime ispenxe, tj. li~nog poreza na odrasla mu{ka radno sposobnalica, 29 osoba, po 25 ak~i svaka, ukupno 725 ak~i.

2. Desetina od prinosa p{enice 19 merica, oko 4.000 kilograma u vred-nosti od 600 ak~i.

3. Desetina od prinosa je~ma 8,5 merica, ili oko 1.700 kilograma u vred-nosti od 201 ak~e.

4. Desetina od prinosa zobi 12,5 merica, ili oko 2.500 kilograma u vred-nosti od 200 ak~i.

5. Desetina od prinosa prosa 12,5 merica, ili oko 2.500 kilograma uvrednosti od 300 ak~i.

6. Desetina od prinosa ra`i 10 merica, ili oko 2.000 kilograma u vred-nosti od 246 ak~i.

7. Desetina od prinosa krupnika 2,5 merice, ili oko 500 kilograma uvrednosti od 40 ak~i.

8. Desetina od prinosa konopqe 10 ak~i. 9. Desetina od prinosa ko{nica 150 ak~i. 10. Porez na povrtwak 36 ak~i. 11. Porez na seno 131 ak~a. 12. Porez na drva 57 ak~i. 13. Porez na sviwe koje se koqu za Bo`i} 38 ak~i.

14. Porez na svadbarinu 30 ak~i. 15. Desetina od prinosa vinograda 150 vedrica slatkog vina, ili oko

8.500 litara u vrednosti od 2.250 ak~i. 16. Desetina od vo}a 5 ak~i. 17. Porez na burad 30 ak~i. 18. Desetina od luka 8 ak~i. 19. Desetina od belog luka 25 ak~i. 20. Desetina od kupusa 50 ak~i. 21. Porez na mlin koji radi cele godine 30 ak~i. 22. Na ime zakupa livada na carskom hasu, odnosno dr`avnoj zemqi, 250

ak~i. (U pore|ewu sa iznosom zakupa u prethodnom popisu suma je mawa za~itavu polovinu. To ne zna~i da je cena zakupa bila mawa, ve} da je naseqezakupilo mawu povr{inu, {to je znak opadawa privredne aktivnosti.)

23. Porez na prihode od javnog prevoza skelom preko reke ZapadneMorave 200 ak~i. (Iznos poreza i ovde je mawi za polovinu, jer je i prihodod skelarine bio umawen.)

24. Porez na prihode od odr`avawa pana|ura, tj. va{ara, iznosio je 200ak~i. (Isti je kao i u ranijem popisu.)

25. Na ime raznih globa naseqe je godi{we pla}alo 150 ak~i.24

U defteru je zapisano da naseqe nema nikakvih prihoda od wiva koje je

ranije uzimalo u zakup od carskog hasa, odnosno dràvne zemqe, i da je tazemqa postala pusta. Tu leì i odgovor {to je Trstenik imao znatnoumawen prihod od ìtarica.25

Op{te opadawe trsteni~kog naseqa nastavilo se i u narednom periodu,{to je bilo posledica laganog ali stalnog slabqewa Turske, koja jepre{la zenit svog razvoja i zapala u stagnaciju. To se jasno vidi udetaqnom popisu Smederavskog sanxaka koji je po naredbi sultana SelimaII izvr{en oko 1574. godine. Trstenik je u defter upisan kao selo u nahijiPo`ega koje je "poznato pod imenom Gorwi Trstenik". Tako|e je navedenoda u nasequ ima 21 seoska ku}a, da svaka ku}a koristi po ba{tinu i da ukup-ni godi{wi prihod od naseqa iznosi 2.654 ak~e. Sude}i po broju domova,Trstenik tada nije ima vi{e od 150 stanovnika. Ime spahije koji je koris-tio prihode sa ovog timara nije zapisano.

U defter su poimeni~no bili upisani slede}i punoletni za rad sposob-ni mu{karci, tj. poreski obveznici iz Trstenika, i imawa koja su onikoristili:

- ba{tina Bolke, sina Mile, - ba{tina Vuka, sina Radojina,

37 Takvi zemqani opkopi, odnosno rovovi, nazivani su "meterizi", pa je i mesto gde su onibili u narodu prozvano Meterizi. O ovom doga|aju ima i druga~ijih pri~a. Bez obzira narazlike u opisu ovog doga|aja, slu~aj u Lopa{u uop{te nije uticao na daqi razvoj poli-ti~kih prilika.

- ba{tina Cvetka, sina Radowe, - ba{tina Bolke, popa, - ba{tina Cvetka, sina Nikole, - ba{tina @ivka, sina Vuka, - ba{tina Petka, sina Dimitrija, - ba{tina Smoqana, sina Petka, - ba{tina @ivka, sina Nenada, - ba{tina Cvetka, sina Mije, - ba{tina Brane, sina Stojana, - ba{tina Damjana, sina Jovana, - ba{tina Radojina, sina Jovana, - ba{tina Stoje, sina Radojina, - ba{tina Stojke, sina Petra, - ba{tina Boji}a, sina Male, - ba{tina Milosava, sina Radula, - ba{tina Nikole, sina Radojina, - ba{tina Jovana, sina Milo{a, - ba{tina Petra, sina Stojana, - ba{tina @ivka, sina Milojina.

Sude}i po li~nim imenima trsteni~kog `ivqa i po visini iznosa

li~nog poreza, izvesno je da su svi Trsteni~ani bili Srbi hri{}anskevere. I iz ovog popisa vidimo da je naseqe imalo svog sve{tenika, izvesnogpopa Bolku, {to zna~i da je imalo i svoju seosku bogomoqu. Ina~e, {to seTrstenika ti~e, iz svih deftera se vidi da je naseqe od pada pod Turke dokraja XVI veka imalo crkvu i svog sve{tenika, {to svedo~i o podno{qivojverskoj toleranciji.

Prema navedenom defteru, ukupan godi{wi porez naseqa sastojao se izslede}ih pojedina~nih davawa:

1. Na ime ispenxe, tj. li~nog poreza za 21 lice, po 25 ak~i svako, 525ak~i.

2. Desetak od prinosa p{enice 5 merica ili oko 1.000 kilograma u vred-nosti od 360 ak~i.

3. Desetak od prinosa je~ma 2 merice ili oko 400 kilograma u vrednos-ti od 80 ak~i.

4. Desetak od prinosa ra`i 1,5 merica ili oko 300 kilograma u vred-nosti od 60 ak~i.

5. Desetak od prinosa zobi jedna merica ili oko 200 kilograma u vred-nosti od 32 ak~e.

6. Desetak od prinosa prosa jedna merica ili oko 200 kilograma u vred-nosti od 40 ak~i.

7. Desetak od prihoda iz vinograda 18 vedrica slatkog vina ili oko1.000 litara u vrednosti od 180 ak~i.

8. Desetina od prihoda od konopqe, kupusa i luka 84 ak~e. 9. Desetina od prihoda ko{nica 62 ak~e. 10. Porez na sviwe i klawe za Boì} 40 ak~i. 11. Sitne globe, porez na burad, svadbarina i teì prestupi 80 ak~i. 12. Taksa za ~uvawe poqa, tzv. poqa~ina, 42 ak~e. 13. Desetina od vo}a 30 ak~i. 14. Porez na prihod od skelarine, tj. javnog prevoza, 200 ak~i. 15. Na ime zakupa dràvne zemqe na kojoj je podignuto deset vinograda,

po 25 ak~i svaki, ukupno 250 ak~i. 16. Porez na su{eno vo}e 42 ak~e. 17. Porez na izdavawe tapija za kori{}ewe ba{tina 84 ak~e. 18. Porez na povrtwake i na seno i drvarina 252 ak~e. 19. Prihod od sto~ara nomada i lutaju}ih lica bez stalnog mesta borav-

ka 84 ak~e. 20. Taksa za odbeglu ili nestalu raju i sli~no, kao dr`avni prihod, 126

Prema ovom popisu, osipawe naseqa i slabqewe wegove privrede jeo~igledno. Na primer, proizvodwa `itarica svih vrsta iznosila je oko

stotinu merica, ili oko 20.000 kilograma, {to je mawe od desetka p{enicekoju je Trstenik pla}ao po popisu iz 1516. godine.26 U Trsteniku se tadanije odr`avao ni pana|ur, {to je svakako umawilo ukupne prihode iprivredni zna~aj naseqa. Izgleda da je prihod od javnog prevoza prekoZapadne Morave ostao isti, s obzirom da je i poresko zadu`ewe u istomiznosu kao i prilikom prethodnog popisa.27 Zanimqivo je podizawe novihvinograda na zakupqenoj zemqi, ali je, sude}i po prinosu, to bilo gotovosve {to je naseqe imalo i da su raniji vinogradi zapu{teni.

Pored Trstenika u popisnom defteru iz 1574. godine navode se i pomi-wu i slede}a sela iz bli`e okoline:

- Jasikovica je zapisana kao sasvim pusto selo u kome neku zemqukoriste stanovnici Lopa{a.

- Selo Po~ekovina sa 21 ku}om, isto toliko ba{tina i oko 150stanovnika pla}alo je godi{wi porez od 2.552 ak~e. Po~ekovina je tadaimala ne{to ve}u proizvodwu `itarica, ali nije imala nijedan vinograd.

- Selo Dowa Crni{ava sa 13 ku}a, isto toliko ba{tina i godi{womobavezom pla}awa poreza u iznosu od 2.782 ak~e, {to je malo vi{e od iznosakoji je davao Trstenik.

- Naseqe Stari Trstenik, i to pod imenom Dowi Trstenik, tada je ima-lo 9 domova sa ba{tinama i oko 60 `iteqa i pla}alo je godi{we obaveze

1.572 ak~e.28

Pored navedenih katastarskih popisnih deftera za na{e krajeve, kojisu bili izdati u XV i XVI veku, kasnije su tako|e gotovo redovno vr{enipopisi ovih krajeva. Na`alost, iako predstavqaju prvorazredne izvore zaperiod turske vladavine, mnogi defteri iz vi{e razloga nisu dostupni zakori{}ewe.

38 Pavle Cuki} je ro|en u selu Kr~marima u Kragujeva~koj nahiji. Godina ro|ewa nije poz-nata. Kada je po~eo Prvi srpski ustanak, Pavle se odmah pridruìo Kara|or|u iu~estvovao u borbama protiv Turaka, pa ga je Kara|or|e postavio za stare{inuTrsteni~ke kneìne, a posle oslobo|ewa @upe, Pavle je postao vojvoda ùpski sasedi{tem u Trsteniku. Plah po naravi, Pavle se ubrzo zavadio sa Kara|or|em, navodnozbog nekih narodnih tu`bi, zbog ~ega je nakratko bio smewen sa poloàja. Po{to je ubrzodo{lo do izmirewa, Kara|or|e je Pavla vratio u Trstenik sa ranijim zvawem vojvodeùpskog. U Trsteniku je Pavle ostao do propasti ustanka, a zatim je sa mnogimstare{inama prebegao u Srem. Po izbijawu Drugog ustanka Pavle se vratio u Srbiju iratovao pod knezom Milo{em Obrenovi}em. Kasnije se i sa wim zavadio i po~eo da buninarod protiv kneza. Milo{ ga je na prevaru uhvatio i poslao Mara{li-pa{i u Beograd podoptu`bom da radi protiv Turaka. Okovanog, na putu za Beograd Turci su ga ubili i wegovuglavu poslali pa{i. Pavle Cuki} je bio poo~im Petra Lazarevi}a, koga je kao malo detebez roditeqa na{ao u Stopawi.

BORBE ZA OSLOBO\EWE

Austro-turski rat 1683-1699. U~e{}e Srba. Velika seoba. Beogradski pa{aluk kaoserhat. Naseqavawe muslimanima. Austro-turski rat 1716-1718. U pograni~nojzoni. Turska kasaba. Austrijska uprava u Srbiji. Srpska milicija. Austro-turskirat 1737-1739. Misija uhode Mitesera. Opis Trstenika. Ko~ina krajina. Srpskifrajkori. Stawe pred op{tu bunu. U Prvom srpskom ustanku. Odlazak Turaka iznaseqa. Kasaba u plamenu. Slom bune i povratak Turaka. Haxi Prodanova buna.Kona~ni odlazak Turaka. Drugi ustanak. Dobijawe autonomije i stvarawesamoupravne Kne`evine Srbije.

Od kraja XVII veka mo} Osmanlijskog carstva po~iwe osetno da slabi.Od tada, u ~estim sukobima sa hri{}anskim silama, posebno Austrijom iRusijom, Turci po~iwu da trpe vojne poraze i da napu{taju mnoge osvojeneteritorije. Osmanlije vi{e nisu imali snage da preduzmu upade u sredwuEvropu. Izba~eni iz Panonske nizije, oni su nastojali da zadr`e granicena Savi i Dunavu. Dok su srpske zemqe bile duboko u unutra{wosti Turske,u wima je vladao relativan mir, jer je op{ta snaga Srba bila nedovoqna dadovede do bilo kakvih pozitivnih promena. Me|utim, ~im se granicaizme|u Turske i hri{}anskih sila pomerila na Savu i Dunav, kod Srba sepojavila nada u mogu}e oslobo|ewe od Turaka. Sa druge strane, hri{}anskesile su uvek ra~unale na podr{ku i pomo} pokorenih naroda obe}avaju}iim oslobo|ewe od muslimanskog ropstva. Obespravqena srpska raja, koja jesve te`e podnosila tursku upravu, odazivala se pozivima hri{}anskihsila. Pod vo|stvom crkve i narodnih stare{ina, Srbi su redovno dizali

bune i ustanke protiv Turaka, ili su prelazili preko Save i Dunava i kaodobrovoqci stupali u vojnu slu`bu Austrije. Interesi su bili i op{ti ipojedina~ni. Naime, interes Evrope je bio proterivawe Turaka, Srbi suzahtevali samo slobodu, ali su velike sile prevashodno te`ilepro{irewu svojih granica. U dugim borbama za oslobo|ewe oslonac Srbana Rusiju i Austriju trajao je sve do 1804. godine, kada je narodna bunapostala gotovo op{ta, sa prete`nim osloncem na sopstvene snage i namere,mada je diplomatska podr{ka sa strane bila i potrebna i dobrodo{la.

U velikom austro-turskom ratu 1683-1689. godine Turci su bili te{kopora`eni kod Be~a. Tako se wihov posledwi pohod ka zapadnoj Evropizavr{io katastrofom. Neo~ekivani poraz izazvao je unutra{we nemire uTurskoj, {to je olak{alo daqe austrijske uspehe. Turci su prvo biliizba~eni iz Ma|arske, posle ~ega je austrijska vojska, pomognuta odpobuwenih Srba, osvojila Beograd. Ohrabreni neo~ekivano lakim uspesi-ma, Austrijanci su, pod vo|stvom markgrofa Ludviga Badenskog, naneliTurcima poraze kod Bato~ine i Ni{a. Zatim je deo austrijske vojske podkomandom generala \ovanija Pikolominija uspeo da preko Kosova poqaprodre do Skopqa, dok je markgrof Badenski iz Ni{a dolinom Timokaizbio na Dunav. U me|uvremenu u Skopqu je izbila velika epidemija kuge,pa je general Pikolomini naredio da se varo{ spali, a on se sa vojskom

povukao na Kosovo. Me|utim, ve} zara`en kugom, ubrzo je umro u Pe}i. Porazi Turske i vojni uspesi hri{}anskih sila ohrabrili su Srbe i

podstakli ih na antiturski pokret {irokih razmera. Tome je mnogodoprinela Srpska pravoslavna crkva, koja je u narodu budila nadu u skorooslobo|ewe. Tada{wi pe}ki patrijarh Arsenije IIICrnojevi} otvoreno jestao na stranu Austrije i pozvao Srbe na op{ti ustanak. Uz tradicional-no vrlo po{tovani autoritet crkvenog poglavara, oko patrijarha se okupi-lo blizu 20.000 srpskih ustanika. U Zapadnom Pomoravqu ustanak Srbaplanuo je sredinom 1689. godine, kada je markgrof Badenski porazio Turkekod Bato~ine, a wegova prethodnica stigla kod sastava Zapadne i Ju`neMorave. Srpski ustanici su isterali Turke iz sedi{ta sanxaka AlaxaHisara, dana{weg Kru{evca. Zatim su iz stare srpske prestoniceusledili daqi ustani~ki napadi na Turke u dva pravca, jedan dolinomZapadne Morave prema Trsteniku i Karanovcu, a drugi uz reku Rasinu kaJo{anici i Novom Pazaru. Prepla{eni i relativno malobrojni Turcipani~no su napu{tali naseqa bez ikakvog otpora. Brzo su pali Karanovaci ^a~ak, a srpski ustanici su isterali Turke i iz nekada va`nih utvrdaKoznika i Magli~a. Radi za{tite i kontrole komunikacija, generalPikolomini je u Koznik uputio mawi odred austrijske vojske, a i gradMagli~ je dobio austrijsku posadu. To je bio najve}i uzmak Turaka od

wihovog dolaska u Evropu i znak da dolazi vreme promena. Ipak, put doslobode bio je jo{ uvek dug i tegoban.

Na op{te iznena|ewe Srba, ubrzo je do{lo do naglog preokreta u ratu.Naime, usled nepovoqnih prilika nastalih na zapadnim granicama, Aus-trija je bila prinu|ena da osetno smawi vojni pritisak na Tursku i dapostepeno povla~i regularnu vojsku. To se ubrzo odrazilo na vojnu situaci-ju u Srbiji. Tako je ratna sre}a pre{la na stranu Turaka. Oni suoslabqenoj austrijskoj vojsci naneli nekoliko uzastopnih poraza i nater-ali je na povla~ewe. To je porazno uticalo na moral ustanika i srpskognaroda u celini. Pla{e}i se da }e ostati bez ikakve za{tite i da }e bitiizloèna turskoj osveti, srpska raja je masovno napu{tala zavi~aj i zajed-no sa austrijskom vojskom prelazila preko Save i Dunava. I sam patrijarhsrpski Arsenije III jedva uspeva da umakne Turcima. Sa mno{tvom naroda saKosova i Metohije, preko Novoga Pazara, on dolazi u manastir Studenicu,zatim preko Karanovca stiè u Beograd, odakle je malo kasnije pre{ao uAustriju. Tako je, posle duèg prekida, ponovo do{lo do velikog pomerawaSrba na sever pod pritiskom muslimana.

U su{tini, tada je zapo~eo jedan zna~ajan i dug istorijski proces, pro-ces re{avawa isto~nog pitawa. U tom procesu le`ala je sudbina balkan-skih naroda, a cena wenog re{ewa bila je suvi{e visoka.

Rat je kona~no zavr{en mirom u Karlovcima 1699. godine, po kome jeTurska bila prinu|ena da Austriji ustupi najve}i deo teritorije severnood Save i Dunava. Tako je Begradski pa{aluk, tako nazvan po ukidawu Sme-derevskog sanxaka, verovatno uspostavqen 1687. godine, postao grani~naoblast Turske prema Austriji. To je dovelo do bitnih promena u daqempolo`aju Srba. Srpske zemqe vi{e nisu bile duboka turska provincija ukojoj se nisu ose}ale globalne evropske promene, ve} su se grani~ile sahri{}anskim svetom, od koga se mogla o~ekivati pomo} i gde se mogloskloniti od sve ve}eg turskog bezakowa.

Kao pograni~na oblast prema Austriji, Beogradski pa{aluk je postaotzv. serhat, odnosno vrsta vojne oblasti i pograni~ne zone sa izrazitonagla{enom vojnom vla{}u. Na suprotnoj strani, Austrija je u svojimpograni~nim oblastima organizovala vojne krajine. Usled prethodnih rat-nih pusto{ewa i neprekidnih prinudnih seoba, srpski `ivaq u Beograd-skom pa{aluku bio je veoma prore|en. To se direktno odrazilo na ekonom-sku snagu vojni~kih dobara, tj. timara i zeameta, koji su davali sve maweprihoda, {to je slabilo vojnu mo} zemqe. Radi otklawawa {tetnih posled-ica iseqavawa, Turci su, u ciqu odr`avawa potrebne radne snage, obe}aliSrbima potpunu amnestiju i opro{taj zbog saradwe sa Austrijom, pozivali

39 Iz ovog pisma se jasno vidi da je Vasilije Popovi}, stare{ina Po`e{ke nahije, bio nad-zornik kneza Milo{a u Po`e{koj mukadi, odnosno u dana{wem selu Ribnik.

su izbeglice da se vrate na svoja stara ogwi{ta i po~eli su u izvesnom ste-penu da priznaju doma}u lokalnu samoupravu. Godine 1701. Turci su uBeogradskom pa{aluku, kao grani~noj oblasti, obnovili ustanovu pandura.Iz redova srpske hri{}anske raje pandure su birali lokalni narodni kne-zovi. Odredi pandura su bili neka vrsta poluvojnih jedinica, koje su, poredregularne vojske raspore|ene u gradovima, bile du`ne da odràvaju red uzemqi. Panduri su sluìli u naro~ito podignutim vojni~kim zgradicama,tzv. ~ardacima. ârdaci su bili rasuti po ~itavom Beogradskom pa{alukudu` drumova, na obalama kod prelaza reka, po klancima i uop{te na mesti-ma gde je trebalo paziti na bezbednost. Lokalnu upravu me|u Srbima uBeogradskom pa{aluku ~inili su narodni knezovi, koji su se delili naseoske i nahijske. Ja~awem uloge kneza postepeno se gube stari vla{ki pri-mi}uri. Knezovi su sve vi{e postajali osnovna veza izme|u hri{}anskeraje i Turaka, re{avali su me|usobne odnose Srba, zajedno sa rajom garan-tovali su vlastima naseqenost i bezbednost na svom podru~ju, kao i urednopla}awe feudalnih obaveza. To je bio po~etak srpske samouprave uBeogradskom pa{aluku.

Mo`e se pretpostaviti da je u ovo vreme, ili koju godinu kasnije, Trs-tenik delimi~no naseqen prvim muslimanskim stanovnicima. To je bilo uskladu sa op{tim nastojawima Turaka da poja~aju odbrambenu mo} Beo-

gradskog pa{aluka, kao serhata i pograni~ne zone. Turski ciq je bio da seosigura kontrola javnog prelaza preko Zapadne Morave i obezbe|uje putKraqevo-Kru-{evac u delu moravskog tesnaca. Me|utim, ve} oslabqenaTurska nije imala dovoqno snage da obezbedi dubinu Beogradskogpa{aluka, odnosno da u Srbiju dovede dovoqno vojske, ve} je to u~inilasamo du` Save i Dunava, na uzanom prostoru du` granice, pa i to vrlonesolidno. Verovatno je u Trstenik do{lo 10-20 turskih porodica, odnos-no najvi{e oko stotinu qudi, `ena i dece. Turci su se naselili blizu srp-skih ku}a, vi{e u nizini i pored puta koji je vodio za Kru{evac. [teta je{to nam nisu dostupni turski popisni defteri ovoga kraja iz po~etkaXVIII veka, u kojima svakako postoje {iri podaci o Trsteniku.

Po~etkom XVIII veka Balkan je bio zahva}en novim ratnim vihorom.Prvo je Osmanlijska carevina u{la u rat sa Mleta~kom republikom u`eqi da povrati ranije izgubqeni Peloponez. Zatim se sukob pro{irio,40 Nije sporno da je knez Milo{ Obrenovi} - kako izgleda, u prole}e 1823. godine - doneoodluku o gradwi crkve u Ribniku. Treba naglasiti da je tada Ribnik bio carski has,odnosno sultanovo apana`no dobro, koje je od 1816. do 1822. godine pod zakup dr`ao knezMilo{, a kasnije wegov {urak nahijski stare{ina Vasilije Popovi}. Nije poznato, nije nibitno, da li se knez Milo{ o gradwi hrama dogovarao sa malobrojnim me{tanima ili nije.Gradwa crkve trajala je 1823-24. godine. Gra|evinski preduzima~i bili su JawaMihailovi} i Nikola \or|evi}, koji su u isto vreme zidali crkve u Karanovcu i Varvar-inu. Preduzima~ima je knez Milo{ u prvoj rati isplatio 1000 gro{a, a zatim jo{ 9000gro{a, ali ovoga puta i za radove na crkvi u Varvarinu. Osve}ewe crkve obavio jeepiskop Gerasim iz Karanovca i hram je posvetio Svetom Arhangelu Gavrilu, mada je, kakoizgleda, knez Milo{ bio nameran da se crkva posveti Arhangelu Mihailu. Crkvena slavaje Sveti Arhangel Gavrilo, na dan 26/13. jula. Dva zvona za Ribni~ku crkvu nabavqena su1831. godine; ve}e je bilo te{ko 333 oke, a mawe 265 oka. Oba zvona pla}ena su oko 1800gro{a. Prema podacima iz 1874. godine, ribni~ka crkva imala je dve parohije, ribni~ku ioxa~ku. Ribni~ku parohiju su ~inila sela Ribnik sa 33 ku}e, Po~ekovina sa 85, Lopa{ sa70, Stari Trstenik sa 65 i Gorwa Crni{ava sa 46 domova. Oxa~ka parohija se sastojalaod Oxaka sa 124 ku}e, Dowe Crni{ave sa 52 i Gorweg Ribnika sa 25 ku}a. U obe parohijeribni~ke crkve bilo je 500 ku}a.

po{to je Austrija po~etkom 1716. godine sklopila savez sa Mlecima iu{la u rat protiv Turske. Tako su srpske zemqe, posebno Beogradskipa{aluk, ponovo postale popri{te sukoba, razarawa i migracija stanov-ni{tva. Ipak, rat nije dugo trajao. Posle pobede kod Petrovaradina aus-trijski vojskovo|a Evgenije Savojski osvojio je relativno slabo braweniBeograd, {to je izazvalo oslobodila~ke pokrete kod Srba. Mirom uPo`arevcu, koji je zakqu~en ve} polovinom 1718. godine, Austrija je,pored ostalog, dobila srpske zemqe ju`no od Save i Dunava do ZapadneMorave. To je prvi put posle pada Srpske despotovine da je znatan deo srp-skih zemaqa jednim zvani~nim me|unarodnim ugovorom izuzet iz granicaTurskog carstva i predat jednoj hri{}anskoj sili. U osvojenim srpskimoblastima Austrija je organizovala pograni~nu zonu po ugledu na Vojnukrajinu. Na ~elu uprave bila je Beogradska administracija, ~iji je prvipredsednik postao feldmar{al princ Aleksandar Virtenber-{ki. Uadministrativnom i upravnom pogledu osvojene srpske zemqe bile su pode-qene na 15 vojnih okruga, tzv. distrikata. U osvojenoj zemqi postojale sudve vrste oru`anih snaga: redovna austrijska vojska i srpska narodna mili-cija. Austrijska vojska uglavnom je bila sme{tena po gradovima, dok je srp-ska milicija bila raspore|ena po ~itavoj unutra{wosti. Milicija je bilaorganizovana po sistemu kapetanata. U svakom od wih postojao je po jedan

odred srpske milicije, koji se nazivao kompanija. Takav odred imao je 150pe{aka, ili hajduka, kako su ih zvani~no nazivali, te 50 kowanika i 50pomo}nika. U svakom kapetanatu bilo je vi{e ~ardaka, neke vrste mawihvojni~kih kasarni, i potreban broj straàrnica. Na grani~noj liniji du`Zapadne Morave sedi{ta kapetanata bila su u â~ku, u selu Cvetkama kodKaranovca i u Vitanovcu. Na tim mestima su bili i najva`niji prelazipreko reke. Milicijske straàre i osmatra~nice bile su raspore|ene uzgrani~nu liniju prema Turskoj, ali i po unutra{wosti zemqe, posebnopored puteva i na strate{ki va`nim mestima. Tako je, na primer, samo naputu od Beograda do Para}ina bilo blizu sedamdeset ~ardaka i desetutvr|ewa, tzv. {anaca. U pograni~nom kapetanatu sa sedi{tem uobli`wem Vitanovcu straàrnice su bile u [umaricama pod brdomKamixorom, gde je ranije bila skela, zatim u ûkojevcu, u Stublu, uUgqarevu i kod sredwovekovnog grada Grabovca. Osmatra~nice su bilenizvodno, prema Kru{evcu.

Celokupnu srpsku narodnu miliciju Austrija je stavila pod neposred-nu komandu oberkapetana Vuka Isakovi}a Crnobarca. Wegovi pomo}nicibili su tako|e Srbi, oberkapetani Stani{a Markovi} Mlati{uma i Kos-ta Dimitrijevi}. Ostali oficiri, po ~inu kapetani, bili su raspore|eniuglavnom u pograni~nim krajevima prema Turskoj: Trifun Isakovi}, bratoberkapetana Vuka, A}im Prodanovi}, Filip Obu}ina Prawanac, Nikola

^upi}, Miju{ko Kujunxi}, Risto Petrovi}, Gavrilo @udovi}, Kosta Cin-car, Mato Puri} i drugi.

Prvi put u svojoj relativno dugoj istoriji Trstenik se na{ao na samojgranici izme|u dve velike sile, neprijateqski raspolo`ene jedna premadrugoj. Na samo par stotina metara, na drugoj obali reke, bila jehri{}anska Austrija, a Trstenik je bio na muslimanskoj zemqi.Oslobo|ewe je izgledalo tako blizu, a bilo je tako daleko, jo{ ~itav vek.Iz naseqa su se skoro svakog dana vi|ale patrole srpske milicije kako nadrugoj obali reke obilaze granicu kod Ugqareva, Lozne, Grabovca i Bog-dawa. Prelaza preko reke vi{e nije bilo. Skele i ~unovi bili su izvu~enina obalu, a svaki raniji prelaz i gaz bili su posebno kontrolisani.

Sli~no austrijskim nastojawima da u osvojenim srpskim zemqamaizgrade efikasan vojni sistem, i Turci su radili na podizawu svojihpograni~nih utvr|ewa. Nasuprot austrijskim ~ardacima i stra`arnicamapostavqene su turske pograni~ne karaule i {an~evi, odnosno zemqanautvr|ewa. Izgra|en je jedan dosta veliki {anac u Karanovcu sa stalnomvojnom posadom i drugi, mawi, u selu Ratini. U nasequ Kurilovu, danasselo Gra~ac, sagra|ena je omawa turska varo{ica, tako|e sa vojnomposadom. Karaule, odakle se motrilo na drugu obalu reke, bile su u Vrbi,Gra~acu, Stra`bi i Trsteniku. Tako je ~itavo Zapadno Pomoravqe do{lo

pod ja~u kontrolu turskih vojnih vlasti. Nema nikakve sumwe da su nove, tako bitno izmewene okolnosti morale

da uti~u na promene i u trsteni~kom nasequ. Neku godinu ranije, kada jeBeogradski pa{aluk postao pograni~na zona, u Trstenik je doseqeno okostotinu Turaka. To su uglavnom bili Turci iz Karanovca i Novog Pazara.Iz ove grupe za vojnu slu`bu bilo je sposobno dvadesetak qudi, ostali subili wihove ène i deca. Verovatno je u ovim prvim godinama XVIII veka,ubrzo po dolasku muslimanskog ìvqa, u nasequ podignuta xamija, prva ijedina koju je Trstenik imao. Mesto gde je bila xamija nije poznato. Poredxamije, u nasequ je podignuto i desetak turskih ku}a i jedan han, koji je put-nicima sluìo kao svrati{te. Turske ku}e, xamije i han bili su pored putaKraqevo - Kru{evac, dok su srpske ku}e, ~iji je broj opadao, ostale napobr|u.

Posle mira zakqu~enog u Poàrevcu 1718. godine, kada je uspostavqenadràvna granica na Zapadnoj Moravi, uve}an je i turski garnizon uTrsteniku. Ne{to ranije prido{lim muslimanima, kojih svakako nijebilo vi{e od stotinu, pridruìli su se novi turski doseqenici. Ova gru-pa Turaka bila je brojnija od prethodne. Smatra se da se tada u Trstenikdoselilo oko trideset muslimanskih porodica, ili ne{to preko 200 lica.Trsteni~ko naseqe postalo je najve}e tursko vojno upori{te na putu

Kraqevo - Kru{evac. Trstenik vi{e nije bilo selo nastaweno zemqorad-ni~kom hri{}anskom rajom, ve} turska kasaba, odnosno provincijskavaro{ica sa prete`no muslimanskim stanovni-{tvom.29

Mir izme|u Austrije i Turske nije dugo trajao. Sredinom 1737. godineaustrijski car Karlo VI objavio je Turcima rat. Austrija je i ovog putanastojala da dobije podr{ku Srba. Jo{ pre izbijawa ratnih sukobauspostavqena je veza izme|u austrijske vojne komande i srpskog patrijarhaArsenija IV Jovanovi}a [akabende. Na tajnom sastanku u Pe}koj patri-jar{iji najvi|eniji Srbi odlu~ili su da se digne ustanak i pru`i podr{kaAustriji. Tada je i Radi~ Raketi}, haramba{a vitanova~ke kompanijesrpske milicije, nosio pisma u Crnu Goru sa pozivom da se plemena izoblasti Brda pridru`e ustanku.

Pod komandom feldmar{ala Sekendorfa, ~iji je logor bio kodPara}ina, austrijska vojska je zapo~ela ofanzivu napadom u tri pravca:prema Ni{u, u Zapadno Pomoravqe i ka Novom Pazaru. Napad naKru{evac izvr{ila je jedinica pukovnika Lentula, u ~ijem je sastavu bilooko 1.000 srpskih kowanika narodne milicije. Kowicu je predvodiooberkapetan Stani{a Markovi} Mlati{uma. Kru{evac je pao polovinomjula, {to je izazvalo pani~an strah me|u Turcima u okolini. Stoga su Tur-ci iz Trstenika i iz obli`wih karaula pored Zapadne Morave pobegli u

Karanovac nadaju}i se u pomo} iz Novog Pazara. U me|uvremenu, naLentulov poziv, u Kru{evcu je odràn sastanak srpskih narodnih knezovakoji su do{li iz okolnih sela. Od okupqenih knezova Lentul je zatraìoda Srbi pruè pomo} austrijskoj vojsci, ponavqaju}i stara obe}awa kako}e ih Austrija osloboditi turske vlasti. Knezovi su Lentulu obe}ali punupodr{ku Srba.

Odmah posle sastanka u Kru{evcu, oko 1.000 kowanika srpske narodnemilicije, pod vo|stvom oberkapetana Mlati{ume, uputilo se prema Kara-novcu. Kao prethodnica i{li su srpski seqaci, mahom ìteqi usputnihsela koji su dobro poznavali puteve. Istovremeno do{lo je i do pokretakompanije iz Vitanova~kog kapetanata. Po{to se turski grani~ni sistemodbrane sasvim raspao, Srbi su nesmetano prelazili Zapadnu Moravu iokupqali se oko Karanovca. êkalo se na dolazak austrijske regularnevojske i artiqerije, jer se verovalo da je turski garnizon u Karanovcu dos-ta veliki a utvr|ewe jako. S obzirom na mogu}-nost da Turci iz NovogPazara pristignu u pomo} Karanovcu, srpski ustanici postavili su stalnestraè u Podunavcima, Kamenici i Brezni. Krajem jula pred Karanovac jedo{ao i pukovnik Lentul sa 2.000 vojnika, pa je turski {anac bio blokiransa svih strana, osim puta prema Draga~evu. Do borbe, ipak, nije do{lo.Naime, upla{eni Turci, vide}i da ne stiè pomo} iz Novog Pazara,

sutradan su napustili Karanovac i preko Draga~eva oti{li za Uìce.Tako je pao Karanovac, a u isto vreme Austrijanci su zauzeli i Ni{. Srbiiz odreda oberkapetana Mlati{ume i ustanici koje je vodio starovla{kiknez Atanasije Ra{kovi} uspeli su da isteraju prepla{ene Turke iz NovogPazara. U Novi Pazar su tako|e stigli odredi pukovnika Lentula i blizu3.000 srpskih ustanika koji su se okupili oko patrijarha Arsenija IV, pa seo~ekivao daqi prodor ka Kosovu. Me|utim, tada je neo~ekivano do{lo doobrta. Zbog pogor{ane politi~ke situacije na zapadu, austrijski pritisakna Tursku naglo je oslabio. Turci su to iskoristili i smogli snage da Aus-triji nanesu nekoliko poraza, posle ~ega je wen poloàj u Srbiji postaonesiguran. Pukovnik Lentul se sa glavninom snaga povukao sa poloàja kodNovog Pazara i preko manastira Studenice do{ao u Karanovac. Sa Aus-trijancima su se povukli i odredi srpske milicije i ustanici knezaRa{kovi}a. Istim putem, za wima, krenuo je i patrijarh Arsenije IV samno{tvom ustanika i wihovim porodicama. Me|u Srbima je zavladao strahod turske osvete. Tako je jo{ jednom, posle nuspe{nog rata protiv Turske,znatan broj Srba bio prinu|en da pre|e preko Save i Dunava u susednu Aus-triju. Ovaj rat zavr{en je mirom u Beogradu 1739. godine, po kome su srpskezemqe ju`no od Save i Dunava vra}ene pod vlast Osmanlijskog carstva.

41 Jedan od zakupaca trsteni~ke skele bio je me{tanin, ugledni trgovac Sava Kara-markovi}, ~iji je sin, profesor Gimnazije realke u Kru{evcu, Matija S. Karamarkovi},autor Proglasa o osnivawu Dru{tva za podizawe Vrwa~ke Bawe 1868. godine.

Posle zakqu~ewa mira u Beogradu Austrija i Turska uspostavile surelativno dobre me|usobne odnose, koji nisu bili naru{eni gotovo polaveka. Ipak, radi odbrane oslabelog Carstva, Turska je u srpskim zemqamaponovo organizovala vojnu krajinu, tzv. serhat. Sedi{te serhata bilo je uBeogradu. Pored Beogradskog, serhat je obuhvatao i delove susednihpa{aluka Kru{eva~kog, Bosanskog i Vidinskog. Tako su se u granicama ovevojne krajine na{li ^a~ak, Karanovac, Trstenik i Kru{evac, kao i svasela Zapadnog Pomoravqa. Odmah po zavr{etku rata trsteni~ki Turcipovratili su se u svoju kasabu i popravili ono {to je bilo poru{eno. Kakoje dr`avna granica bila pomerena daleko na sever, u Trsteniku je ponovouspostavqen javni prevoz preko Zapadne Morave. S obzirom da je naseqebilo prete`no muslimansko, javni prevoz su verovatno obavqali Turci.Kako je broj srpskih ku}a u Trsteniku sveden na minimum, izvesno je da su iprihodi od naseqa bili sasvim skromni. Istorijski izvori iz tog periodaukazuju da je trsteni~ki kraj bio opusto{en i da je stanovni{tvo izbeglo uAustriju ili Tursku, odnosno tamo gde su qudi ose}ali bilo kakvu sig-urnost.

Usled ratnih pusto{ewa, pqa~ki i stalnih seoba, srpske zemqe suposle Beogradskog mira bile gotovo sasvim zapustele. Premastatisti~kim podacima, Srbija u to vreme nije imala vi{e od 50 do 60

hiqada stanovnika. Analize turskih popisnih kwiga osvojenih zemaqa iz1741. godine pokazuju da je Srbija tada imala 1.546 sela, od kojih su samo 592bila naseqena, dok su ostala bila pusta. Me|u zapustelim bila su i mnogasela Zapadnog Pomoravqa. U celoj Srbiji bilo je samo 6.586 poreskihobveznika. Wih je u Trsteniku bilo ispod deset, najmawe od pada pod Turke.Tako je na jedno naseqeno mesto dolazilo u proseku ne vi{e od 11 poreskihglava, ukqu~uju}i tu i udovice i stara onemo}ala lica. Toliko opustelazemqa, sa gotovo zamrlom ekonomijom, nije mogla da podnese materijalnezahteve za organizaciju vojne krajine. Stoga su Turci bili prinu|eni dapribegnu reformama, ~iji je osnovni ciq bio da se obezbedi nova radnasnaga, koja }e biti u stawu da izdr`ava vojsku i snosi uve}ane vojnetro{kove. Zato je u Beogradskom pa{aluku odobreno osnivawe 700 novihvojni~kih dobara, spahiluka, koji bi svakom od u`ivalaca obezbe|ivaliprihod od oko 7.000 ak~i. Svaki od ovih poseda imao je dosta slobodnihba{tina, na koje su Turci dovodili novo stanovni{tvo, prete`nosto~arske porodice iz na{ih ju`nih krajeva.

Zahvaquju}i obilatom doseqavawu i prirodnom prira{taju, do krajaXVIII veka broj stanovnika u tom delu Srbije narastao je na oko 200.000. Sa

42 Zbog neslagawa sa ~lanovima Saveta, knez Milo{ Obrenovi} se 1. juna 1839. godineodrekao kne`evskog dostojanstva i oti{ao na svoja imawa u Vla{ku. Za naslednika jeostavio starijeg, te{ko bolesnog sina Milana, koji je ubrzo umro. Mla|i kne`ev sinMihailo bio je maloletan i van zemqe, tako da je umesto wega upravqalo namesni{tvo,koje su sa~iwavali Jevrem Obrenovi}, Avram Petronijevi} i Toma Vu~i} Peri{i}.

druge strane, obrazovawe vojne krajine imalo je ne`eqene posledice.Usled naglog gomilawa svakovrsne vojske, koja je dobrim delom bilasklona bezakowu, Srbija je bila pretvorena u popri{te nereda. Te{kusituaciju jo{ vi{e je pogor{ao proces ~itlu~ewa sela, naglo pove}aweporeza i nametawe nezakonitih da`bina, {to je najzad dovelo do op{te-narodne bune po~etkom XIX veka.

Posle prili~no dugog i neuobi~ajenog perioda mira, po~et-kom 1788.godine do{lo je do novog austro-turskog rata. To je bio wihov tre}i sukobu tom veku i posledwi uop{te. Nekoliko godina pre izbijawa neprijate-qstava Austrija je otpo~ela da intenzivno prikupqa podatke o stawu uturskim pograni~nim oblastima, naro~ito u Beogradskom pa{aluku. U tomciqu u Srbiju je upu}en ve}i broj uhoda i obave{tajaca. To su mahom biliaustrij-ski oficiri, poverqivi i iskusni, sa dobrim poznavawem srpskogjezika, snabdeveni vojnim mapama i stru~ni kartografi. Me|uobave{tajcima, wihovim pomo}nicima i vodi~ima bilo je dosta Srba iuglednih qudi iz crkvenih krugova. Na primer, za austrijsku vojnu koman-du radili su trgovci Radi~ Petrovi}, Ko~a An|elkovi}, bra}a Jovan iPetar Novakovi}i ^ardaklije, iguman manastira Ravanice Vi}entijeJovanovi}, kalu|er iz Nikoqa \or|e Dedeji}, kao i mnogi drugi kalu|eri,sve{tenici i monasi. U tom ciqu po~etkom avgusta 1784. godine pre{ao je

u Srbiju austrijski uhoda Jozef Paul Miteser. Pod la`nim imenomMihailo Kova~evi}, obu~en u srpsko seqa~ko odelo, tobo`e kao manas-tirski sluga, Miteser je prvo obi{ao deo isto~ne Srbije. U wegovomdru{tvu bili su iguman manastira Ravanice Vi}entije i dva kalu|era.Potom je Miteser iz Ravanice do{ao u Qubostiwu. Sigurno je i na tomputu imao kalu|ere kao pomaga~e i pratioce. Nije poznato da li seMiteser zadr`avao u Qubostiwi ili ne. Me|utim, kako je pe{ice do{aoiz Ravanice i kako je trebalo da obezbedi vodi~e za nastavak puta, Miteserje u Qubostiwi najverovatnije ostao jedan ili dva dana. Iz QubostiweMiteser je, u pratwi manastirskih kalu|era, do{ao u Trstenik. U wegovomtajnom i poverqivom izve{taju koji je on kasnije podneo austrijskoj vojnojkomandi nalazimo mnoge dragocene podatke, a me|u wima i kra}i opisTrstenika. Miteser je zapisao da je Trstenik mala palanka koja ima 43turske ku}e, 17 hri{}anskih ku}a, zatim 2 hana, 2 mehane, 2 pekare i jednuxamiju.

Bez obzira {to je relativno kratak, Miteserov opis Trstenika je veo-ma dragocen. To je jedini pisani izvor za trsteni~ko naseqe s kraja XVIIIveka. Prema broju domova mo`e se pretpostaviti da je Trstenik tada bio43 U me|uvremenu, dok je trsteni~ki kraj bio u sastavu Kru{eva~kog sreza, obrazovane suop{tine i u nekima od wih tzv. primiritelni op{tinski sudovi. Ti tzv. primiritelniop{tinski sudovi bili su obrazovani u Oma{nici, Globoderu, Stopawi, Lopa{u, Oxaci-ma, Trsteniku, Novom Selu i Dubqu. Na`alost, nema spiska iz koga bi se videlo koja susela pripadala ovim op{tinama. Ne{to kasnije, kada je formiran Srez trsteni~ki, brojop{tina u srezu pove}an je na dvanaest.

prete`no muslimansko naseqe, jer su na jednu srpsku ku}u dolazile gotovotri turske. Trstenik je imao ukupno oko 450 do 500 stanovnika, od kojih suoko 350 bili muslimani, a oko 150 Srbi. Postojawe dva hana, odnosno usput-nih svrati{ta za odmor i okrepqewe putnika, svedo~i o prili~no `ivomsaobra}aju na putu Kraqevo - Kru{evac i prema naseqima u Lev~u. Hanovisu imali i poseban prostor za sme{taj stoke i pretovar robe. Dve mehane,dve pekare i jedna xamija odgovarale su veli~ini kasabe, odnosno zadovo-qavale su potrebe wenog prete`no muslimanskog stanovni{tva. Zanimqi-vo je da Miteser ne navodi bilo kakvu trgovinsku ili zanatlijsku radwu,niti javni prevoz skelom preko Zapadne Morave. Kako je Trstenik pri-padao pograni~noj zoni, javni prelaz preko reke svakako je bio u rukamamuslimana.

Iz Trstenika Miteser je u pratwi qubostiwskih kalu|era, tako|epe{ke, oti{ao za Karanovac. Opisuju}i taj put, Miteser je naveo gotovosvaku sitnicu koja je imala vojni zna~aj: re~ice, potoke, propuste, mosti}e,bare i mo~vare, kao i trajawe putovawa u minutima i udaqenost u koraci-ma. Miteser je detaqno opisao most preko Ibra kod Karanovca, za koji jenaveo da je duga~ak 150, a {irok 6 koraka. Uz izve{taj Miteser je prilo`ioi plan ovog mosta, smatraju}i ga strate{ki va`nim. Za Karanovac je

44 Pored trsteni~ke, postojala je {kola u Vrwcima iz 1869. godine, Ribniku iz 1836. godi-ne, Velu}u iz 1866. godine i Stopawi iz 1851. godine.

zapisao da ima 89 turskih ku}a, 11 hri{}anskih, 2 hana, 3 mehane, 2 pekarei jednu od kamena gra|enu xamiju. Za razliku od Trstenika, Karanovac jeimao solidno zemqano utvr|ewe, ili {anac. O muslimanima KaranovcaMiteser je zapisao da su surovi pqa~ka{i i razbojnici. On doslovno veli:"... oduzimaju sve ne daruju}i nijednom ~oveku `ivot. To su tzv. Arnautikoji su oterani iz Skadra, Prizrena i Vu~itrna, a ovde su se svojevoqnonastanili oterav{i domoroce sa wihovih ogwi{ta". O muslimanimaTrstenika Miteser nije imao takvo mi{qewe.30

Pored uho|ewa Srbije radi prikupqawa vojnih i strategijskih podata-ka, Austrija je, kao i ranije u sli~nim prilikama, nastojala da privu~eSrbe na svoju stranu uz obilata obe}awa. Od srpskih izbeglica Austrijan-ci su obrazovali dobrovoqa~ke odrede, tzv. frajkore. Od nekolikoovakvih odreda najpoznatiji su bili frajkor majora (kasnije pukovnika)Mihaila Mihaqevi}a sa oko 2.500 dobrovoqaca i odred pod komandomvi|enog trgovca iz okoline Jagodine Ko~e An|elkovi}a, koji je za kratkovreme narastao na oko 3.000 qudi. ^ete Ko~e An|elkovi}a mahom suoperisale u rejonu Velike Morave, u nastojawu da zagospodare Carigrad-skim drumom i preseku vezu za snabdevawe opsednutog turskog garnizona uBeogradu. Zbog popularnosti kapetana Ko~e An|elkovi}a, wegove li~nehrabrosti i po~etnih uspeha u borbi protiv Turaka, ovaj rat je u na{em

narodu zapam}en kao Ko~ina krajina. Po~etkom jeseni 1789. godine Austrijanci su ponovo opseli Beograd.

Posle `estokog artiqerijskog bombardovawa Turci su 8. oktobra biliprinu|eni da predaju tvr|avu. Tako je Austrijancima jo{ jednom biootvoren put za prodor na jug. To je odmah iskoristio Mihaqevi} i sa svojimsrpskim frajkorom otpo~eo vojne operacije u centralnoj Srbiji. Prvive}i uspeh bilo je osvajawe ]uprije, a zatim su pali Jagodina i Para}in.Prili~no oprezan, Mihaqevi} se nije usudio da odmah krene na Kru{evac,smatraju}i da je u wemu turski garnizon vrlo jak. Stoga je odlu~io da prvonapadne Karanovac. Sredinom novembra iste godine frajkor pukovnikaMihaqevi}a stigao je u Vitanovac, gde je u toku austrijske uprave u Srbijibilo sedi{te kapetanata. U toku borbi po Srbiji frajkor je brojno oja~ao,tako da je pred napad na Karanovac imao oko 5.000 qudi, dobrovoqaca ineregularnih jedinica. Bataqonima dobrovoqaca komandovali suMihaqevi}evi oficiri, a neregularne jedinice vodili su srpski seoskiknezovi. Zbog dobrog poznavawa terena i mesnih prilika, Mihaqevi} jeove dobrovoqce uglavnom koristio za izvi|awe, kao vodi~e i zastra`arsku slu`bu na putevima.

Po dolasku u Vitanovac Mihaqevi} je na osnovu podataka iz Mite-serovog izve{taja napravio plan napada na Karanovac. On je verovao da je

karanova~ko utvr|ewe jako, da ima dosta vojnika i da }e, ukoliko opsadapotraja duè, svakako pristi}i pomo} iz Novog Pazara. Iz Vitanovca jeSrbima po okolnim selima Mihaqevi} slao proklamacije austrijskogcara sa pozivom da mu se pridruè u borbi protiv Turaka, uz obe}awe da }ebiti stavqeni pod za{titu Be~a. U proklamaciji je tako|e re~eno da }eSrbi mo}i da se presele u Austriju ukoliko frajkorci ne budu mogli da seodrè na turskoj strani. Tako je Srbima, kao i u prethodnim austro-turskim ratovima, data mogu}nost da se spasu od mogu}ih represalija Tura-ka. Ove proklamacije su brzo dospele i u sela na desnoj strani ZapadneMorave u okolini Karanovca i Trstenika. Odazivaju}i se pozivu Mihaqe-vi}a, na pregovore u selu Vitanovac do{li su mnogi seoski knezovi.Po{to su izrazili punu privrènost carskoj proklamaciji i obe}ali punupomo} srpske raje, seoski knezovi su sa svojim qudima zaposeli sve puteveka Novom Pazaru, odakle je mogla da stigne pomo} Karanovcu.

Pre neposrednog napada na karanova~ko utvr|ewe Mihaqevi} je osigu-rao i bokove. Jedan odred od oko stotinu vojnika, pra}en prido{limustanicima iz okoline, upu}en je prema ^a~ku, a drugi, sli~nog sastava,po{ao je u demonstrativno izvi|awe ka Kru-{evcu. Nema nikakvihpisanih izvora {ta se tada de{avalo me|u muslimanima u Trsteniku.Izvesno je da nikakvih sukoba sa srpskim dobrovoqcima nije bilo, pa se

smatra da su Turci napustili Trstenik pre nego {to je Mihaqevi} do{aopred Karanovac. Objektivni razlozi primoravali su trsteni~ke musli-mane da u slu~aju pribli`avaqa neprijatqske vojske odmah napu{tajukasabu, a ne da je po svaku cenu brane. Prvo, bili su malobrojni, tako da jenajvi{e oko 50 qudi iz naseqa bilo sposobno za vojnu slu`bu. Zatim, Trs-tenik nije raspolagao nikakvim utvr|ewem koje bi stanovni{tvu pru`iloza{titu, tako da bi kasaba bila lak plen. Najzad, Turci u Trsteniku nisumogli da se pouzdaju u bilo kakvu pomo} iz Kru{evca ili Karanovca. Zbogtoga je blagovremeno povla~ewe iz naseqa za wih bilo jedini i najboqiizlaz.

Posle blokirawa komunikacija ka Novom Pazaru i osigurawa bokova,Mihaqevi}ev frajkor pre{ao je Zapadnu Moravu kod [umarica, maloiznad u{}a Ibra. Karanova~ki Turci nisu ometali dobrovoqa~ki korpus,pa je prebacivawe preko reke obav-qeno mirno. Svi Turci u nasequ povuk-li su se u utvr|ewe. U me|uvremenu, Petar Novakovi} ^ardaklija, dobarpoznavalac ovih krajeva, u zajednici sa lokalnim seoskim knezovima iwihovim qudima, proterao je zaostale Turke nastawene po okolini.

Posle zavr{enih priprema, u zoru 20. novembra, zapo~eo je napad naKaranova~ki {anac. Frajkor je za napad bio postavqen u tri bojna reda. Upredwem redu je bio jedan bataqon pe{aka i dva topa, a na oba krila kowi-

ca. Sredwim redom komandovao je kapetan \or|e Simi}. Wegove snage sas-tojale su se od bataqona pe{aka, voda husara i jednog maweg topa. U tre}emredu nastupao je pukovnik Mihaqevi} sa dva topa, {est ~eta pe{aka iodredom kowice. Mihaqevi}u je bilo poznato da je glavno tursko utvr|e-we bilo na bregu iznad civilnog naseqa, a da je drugo, mnogo mawe, bilo nadrugoj obali reke pored mosta. Sna`na artiqerijska vatra frajkoracabila je usmerena na ibarski most, glavni {anac i malo utvr|ewe na drugojobali Ibra. Karanova~ki Turci nisu imali topove, {to je ubrzo odlu~ilobitku. Ne ~ekaju}i napad pe{adije i kowice, turska vojska i civilno sta-novni{tvo napustili su Karanova~ki {anac i pobegli za Novi Pazar.Povla~ewe Turaka trajalo je gotovo celog dana. Mihaqevi} je sve to mirnoposmatrao, potpuno zadovoqan {to je bez ve}ih napora zauzeo Karanovac.On je naredio da se artiqerijska vatra obustavi i da se ulazak u varo{ iutvr|ewe ostavi za naredni dan. No} je protekla mirno, a sutradan jeeskadron frajkorske kowice kapetana Miloradovi}a, kao prethodnica,u{ao u naseqe. Pred podne, kada je i zadwi musliman oti{ao, pukovnikMihaqevi} je na ~elu paradno ure|enog frajkora u{ao u Karanovac.

Nekoliko dana po oslobo|ewu Karanovca Mihaqevi} je jo{ jednom poz-vao seoske knezove u Karanovac radi dogovora. Naime, Mihaqevi} je nam-eravao da napadne Turke na drugim mestima, ali je `eleo da prethodno

dobro osigura karanova~ki kraj od mogu}eg napada iz Novog Pazara. Nawegov zahtev, srpski knezovi su obe}ali da }e pripaziti na sve puteve odKaranovca ka Novom Pazaru i da ne}e dozvoliti da sa te strane do|e nepri-jateq. Srbi su preuzeli i obavezu da daju svoje dobrovoqce za vojnu posaduu Karanova~kom {ancu. Mihaqevi} je ostao u Karanovcu oko tri nedeqe i,kao pedantni oficir, prvo je osigurao osvojeno tursko utvr|ewe, a tekzatim poveo frajkor u novi napad na Turke. Pored srpskih ustanika,Mihaqevi} je u Karanovcu ostavio jednu grupu frajkoraca pod komandomkapetana \or|a Simi}a.

Pred kraj godine, kada su ve} po~eli snegovi, Mihaqevi} je napustioKaranovac i preko Jagodine do{ao u Para}in, odakle je nameravao danapadne Kru{evac, svakako najja~e tursko upori-{te u ovom delu Srbije.Postavqa se logi~no pitawe za{to je Mihaqevi} iz Karanovca zaKru{evac i{ao preko Para}ina kada je put preko Trstenika bio znatnobli`i. Pravih razloga svakako ima. Mihaqevi} je bio obave{ten da uTrsteniku nema Turaka i da je tim pravcem prolaz slobodan. Me|utim, putdolinom Zapadne Morave bio je izuzetno lo{. Posebnu te{ko}u ~inile sumo~vare i blato, {to je za prevoz topova bilo izuzetno va`no. Sa drugestrane, on je verovao da }e usput i frajkor biti oja~an novim pri-do{licama. Iz rejona Para}ina Mihaqevi} je frajkor prebacio u selo

Jasiku, nadomak Kru{evca, gde se obavqao prelaz preko Zapadne Morave.Pored strate{kog zna~aja, proterivawe Turaka iz Kru{evca podstaklo biSrbe na ve}u saradwu sa Austrijom. Osam ~eta pe{aka i dva eskadrona kow-ice pregazilo je ledenu Moravu, a ~etiri topa prevezena su preko reke~amcima. Zajedno sa dobrovoqcima iz sastava frajkora bilo je i dostaSrba pod vo|stvom svojih seoskih knezova i vi|enijih qudi. PukovnikMihaqevi} je i ovom prilikom primenio staru taktiku: napred su i{liSrbi da uznemiravaju Turke i ~iste teren, zatim bi usledilo artiqerijskobombardovawe utvr|ewa, a potom juri{ pe{adije i kowice. Turski garni-zon u Kru{evcu, pod komandom Seher-pa{e, u ja~ini od oko 1.200 qudi, nijeimao artiqeriju. Moral vojnika bio je vrlo slab, s obzirom da je garnizonbio usamqen, bez veze sa vojnim posadama u Ni{u, Leskovcu i Vrawu i bezizgleda na wihovu pomo}. Ipak, Mihaqevi} je o~ekivao snaàn otpor.Me|utim, ponovio se slu~aj Karanovca. Posle artiqerijskog napada Turcisu bez daqeg otpora napustili Kru{evac, a Mihaqevi} je 3. januara 1790.godine sve~ano u{ao u oslobo|enu staru srpsku prestonicu. U znak zahval-nosti, Srbi su prvo o~istili dvorsku crkvu kneza Lazara, koja je do tadaTurcima sluìla za sme{taj kowa, a zatim je u hramu odrànobogosluèwe, kome su prisustvovali Mihaqevi}, wegovi frajkorci, seos-ki knezovi iz okoline i mno{tvo sveta.

U vreme Mihaqevi}evog pohoda na Kru{evac, u oblasti Karanovca

do{lo je do izvesnog pogor{awa vojne situacije. Znaju}i da je Mihaqevi}sa glavninom snaga oti{ao na Kru{evac, Turci su uporno nastojali dapovrate Karanovac. Iz Novog Pazara oni su pravili ~este pqa~ka{keispade prema Karanovcu. Tako su 1. januara 1790. godine poharali manastirStudenicu i po{li na Karanovac. Kapetan Simi}, komandant posade uKaranovcu, odmah je intervenisao, razbio turske snage i zaposeo Stu-denicu. Dve nedeqe kasnije na Studenicu su iz Novog Pazara upu}ene vrlojake turske snage, pa je kapetan Simi} sa dobrovoqcima, arhimandritomVasilijem Radosavqevi}em i kalu|erima, nose}i mo{ti StevanaPrvoven~anog (Svetog kraqa) i dragocenosti iz manastirske riznice,napustio Studenicu. Prilikom prenosa mo{tiju Svetog kraqa u vojnojpratwi bio je i budu}i vo|a Prvog srpskog ustanka Kara|or|e Petrovi},koji je izvesno vreme slu`io u frajkoru Mihaqevi}a.

Nema nikakvih podataka o doga|ajima u Trsteniku i bli`oj okolini uvreme vojnih akcija frajkora. Jedino je izvesno da su muslimani napustilikasabu. U nasequ je ostalo dvadesetak srpskih domova. Nije poznato {ta sezbilo sa napu{tenom turskom imovinom. Malo je verovatno da je svanepokretna imovina Turaka ostala ~itava. [to se ti~e u~e{}aTrsteni~ana i qudi iz okolnih sela u vojnim akcijama frajkora, bez obzi-ra {to pisanih podataka nema, mo`e se pretpostaviti da je bilo dobrovo-

qaca koji su u~estvovali u napadima na Karanovac i Kru{evac. Tako je u austro-turskom ratu 1788-1791. godine, uglavnom naporima

srpskih frajkoraca i ustanika, bio oslobo|en veliki deo Srbije.Me|utim, kada je kona~an uspeh izgledao gotovo siguran, sudbinu Srba jejo{ jednom odlu~ila op{ta politi~ka situacija u Evropi. Austrija je bilaspre~ena da nastavi rat protiv Turske. Na zapadnim granicama woj jezapretila Napoleonova Francuska, a na severu Pruska, pa je be~ki dvorbio prisiqen da sa Turskom zakqu~i mir. Prema odredbama austro-turskogmira sklopqenog u Svi{tovu 1791. godine, osvojene srpske zemqe vra}enesu Turskoj. Austrijska regularna vojska i neki delovi frajkora vratili suse preko Save i Dunava, ali je ve}ina srpskih dobrovoqaca pohitala u svo-ja sela da spasava porodice od o~ekivanih turskih represalija.Oslobo|ewe Srbije izgledalo je tako blizu, ali je ipak odlo`eno za nared-ni vek.

Po~etkom 1804. godine izbio je Prvi srpski ustanak, kao jo{ jedanpoku{aj Srba da se, uglavnom sopstvenim snagama, oslobode turske vlasti.U neku ruku to je bio nastavak borbe koju su Srbi vodili sluè}i u fra-jkorima. U toku nekoliko meseci po izbijawu bune ustanici su oslobodilidobar deo Beogradskog pa{aluka, osim Poè{ke, Uì~ke i Sokoske nahi-je i nekih gradova na Savi i Dunavu. Tokom prve godine ustanka oblastizme|u Karanovca i Trstenika bila je relativno mirna, ali se napetost

ose}ala. Mnogi Turci koje su ustanici isterali iz palanki po [umadijisklonili su se u Karanovac, Trstenik, ^a~ak i U`ice. To su biliprete`no jani~ari i polusvet koji je izgubio raniji dru{tveni zna~aj ibio protivnik reformacijama koje je sprovodila centralna turska vlast.Wihovo pona{awe u Srbiji bilo je glavni uzrok za pobunu naroda.

U maju i po~etkom juna 1805. godine karanova~ki Turci izvr-{ili suniz razbojni~kih ispada u okolna sela. Ciq napada bio je pqa~ka i zas-tra{ivawe stanovni{tva kako bi se eventualno spre~ilo {irewe ustanka.Sli~na razbojni{tva vr{ili su i Turci iz â~ka, Kurilova (danas seloGra~ac) i Trstenika. Vo|e pqa~ka{kih razbojni{tava bili su karano-va~ki Turci, Mehmed-aga Zgura, Pqaka, Balata, Ar~in i Hasan û~unovi}.Izve{taji iz Srbije koji su tada stizali u austrijsku vojnu komandu uZemun navode kako Karanov~ani pqa~kaju sela niz Moravu. Jednom pri-likom, plene}i sela u Podibru, pove}a grupa karanova~kih Turaka do{laje kod muslimana u Kurilovo. Sutradan oni su zajedno do{li u Trstenik,gde su imali ro|ake i prijateqe. Kod Trstenika Turci su se prebacilipreko Morave i po~eli da pqa~kaju obli`wa sela. U izve{taju zemunskojkomandi navedeno je da su tom prilikom Turci te{ko poharali manastirQubostiwu i dve crkve o kojima nema bliìh podataka.

45 Jeremiju To{i}a, u~iteqa trsteni~kog, Pavle Mutavxi} je iste godine premestio u tadaotvorenu vrwa~ku osnovnu {kolu. U~iteq je, pored ostalog, prikupqao boravi{nu taksuod posetilaca i jednom prilikom do{ao je u sukob sa tada{wim ministrom unutra{wihdela Radivojem Milojkovi}em.

Radi za{tite srpskih sela u jo{ neoslobo|enim nahijama, Poè{koj iUì~koj, i {irewa ustanka, Kara|or|e je u ove krajeve uputio ustani~ke~ete. Pod vo|stvom vojvoda Lazara Mutapa i Mili}a Drin~i}a, ustanicisu prvo do{li u ~a~anski kraj. U nameri da prekinu veze â~ka sa Kara-novcem i Poègom i put preko planine Jelice, ustanici su opkoliliâ~ak, u kome je bilo dosta Turaka pod komandom Ru{id-pa{e. Po{to jeustanika bilo malo, Mutap i Drin~i} nisu nameravali da napadnu varo{,ve} samo da spre~e eventualne pqa~ka{ke ispade Turaka. Ipak, dan uo~ipraznika Blagovesti, Turci su pre{li na levu obalu Morave i napali usta-nike ispod brda Qubi}a. Brojno slabiji Srbi utvrdili su se u jednom mal-om {ancu, tako da je borba trajala od jutra do ve~eri. Pred mrak, po{to suizgubili ~etrnaest qudi, Turci su se vratili u â~ak i tu se zatvorili. Nasrpskoj strani poginula su tri ustanika.

Sredinom prole}a 1805. godine do{ao je u okolinu Karanovca biv{ifrajkorski kapetan Radi~ Petrovi}, koji se ne{to ranije pridru`ioKara|or|u. Kapetan Radi~ bio je iskusan i ve{t ratnik ve} u poodmaklimgodinama. Pred Ko~inu krajinu stupio je u frajkor i dobio oficirski ~in.Sudelovao je u opsadi Beograda i Karanovca. Poznavao je ovaj kraj i wegovequde. Ovog puta kapetan Radi~ nije imao ni qudi ni namere da napadne naKaranovac, ve} da za{titi srpska sela od turske obesti, da podsti~e narodna bunu i da zastra{uje Turke {ire}i glasove kako uskoro na Karanovac

kre}e sam Kara|or|e sa velikom vojskom i mnogo topova, {to je delimi~nobilo istina.

Oko 20. juna iste, 1805. godine do{ao je na obalu Zapadne Morave kodsela Vitanovca Stanoje Glava{ sa mawom grupom ustanika. Wega jeKara|or|e uputio da na tom pogodnom mestu blizu Karanovca pripremilogor za vojsku i tzv. Hauptquartier (vrhovna komanda) gde }e biti sme{tenustani~ki glavni {tab. To je ve} bio siguran znak skorog dolaskaustani~ke vojske. Turcima je aktivnost Srba bila dovoqan razlog da sezatvore u utvr|ewa i pripreme za odbranu. U najgorem polo`aju bili suTurci u Trsteniku. Po{to su bili malobrojni, sami nisu mogli da pru`eotpor ustanicima a utvr|ewe gde bi se sklonili nisu imali tako da su zav-isili od karanova~kih muslimana i li~ne blagovremene predostro`nosti.Uostalom, napu{tawe naseqa pred napadom ja~eg bilo je u to vreme vrlo~esto i prihvatqivo za obe strane. Za napada~a bio je to uspeh, a za odbeglespas.

U me|uvremenu, dok su kapetan Radi~ i vojvoda Stanoje Glava{ vr{ilipripreme za napad na Karanovac, Kara|or|e je prikupqao ustani~ku vojskuiz logora u Topoli, po Jasenici i Gru`i. Smatra se da je u napad na Kara-novac po{lo 6-8 hiqada ustanika. Pored Kara|or|a, pod Karanovac sudo{li i svi pozvani knezovi i narodne stare{ine: Janko Kati}, SimaMarkovi}, Vasa ^arapi}, Mladen Milovanovi}, Prota Mateja Nenadovi},

\u{a Vuli}evi} i prota Milutin Gu~anin sa Draga~evcima. Na zahtevKara|or|a, Prota Mateja je iz Brankovine dovukao jedan top i doveo ~etuvojnika.

U ~etvrtak, na Vidovdan, posle {esto~asovnog mar{a, Kara-|or|e je izGruè sa celom vojskom stigao u vojni logor u Vitanovcu. Tu su ga, po dogov-oru, do~ekali kapetan Radi~ i vojvoda Stanoje Glava{. Skela i svi ~amcipreba~eni su na levu obalu Morave i postavqene su straè u poqu premaKaranovcu. Sutradan je bilo mirno. Bio je petak, muslimanski praznik, paTurci nisu izlazili iz varo{i. Kara|or|e je sa stare{inama pravio planza napad na karanova~ko utvr|ewe, a kapetan Radi~ ga je obavestio da uKaranovcu ima Turaka iz Novog Pazara, koje je kao pomo} uputio Ferhat-aga. Zbog toga je Kara|or|e odmah uputio pismo Ferhat-agi traè}i dapovu~e Novopazarce iz Karanovca i da ne pomaè jani~are u tu|empa{aluku, jer su se oni odmetnuli od centralne vlasti. Kara|or|ev zahtevbio je zakonski uredan: Karanovac je bio u Beogradskom, a Novi Pazar uBosanskom pa{aluku, {to zna~i da je sve odluke o Karanovcu donosioBeogradski pa{a. Kara|or|e je, tako|e, obe}ao Ferhat-agi da }e mirnopropustiti sve karanova~ke Turke ako mirno predaju utvr|ewe i odu zaNovi Pazar.

Pored upozorewa na prisustvo Ferhat-aginih snaga u Karanova~kom

{ancu, kapetan Radi~ je skrenuo pa`wu Kara|or|u da je utvr|eweobnovqeno neprilaznim rovom i velikim brojem pu{karnica. On je sma-trao da se Karanovac najlak{e mo`e osvojiti artiqerijskim bombar-dovawem, kako je to u~iweno 1789. godine. Za razliku od naoru`awa fra-jkora, Kara|or|e je imao samo jedan omawi top, nedovoqan za opsadu.

Kara|or|e je verovao da opsada Karanovca ne}e du`e potrajati. Wemuse `urilo da {to pre stigne u dolinuVelike Morave, zaposedne Carigrad-ski drum i spre~i Turke da iz Ni{a do|u u Beograd. Zbog toga je Kara|or|eodlu~io da napadne karanova~ko utvr|ewe bez obzira na prisustvo Ferhat-agine vojske i nedostatak topova. U subotu 29. juna posle podne po~ele suprve ~arke. Istovremeno, ustani~ka vojska je iz Vitanovca pre{la Zapad-nu Moravu, dok su se Draga~evci kod manastira @i~e prevezli na desnuobalu Ibra u nameri da Turcima prepre~e izlaz iz varo{i. Turci supoku{ali jedan ispad u Zlatari~ko poqe, ali bez ikakvog uspeha, po{to subili brzo suzbijeni i prinu|eni da se povuku u utvr|ewe.

Sutradan, u nedequ 30. juna, po~eo je napad Srba na tursku varo{, koja jeprema opisu savremenika imala blizu 700 ku}a, {to je preterano velikibroj. Oko {est hiqada ustanika, me|u kojima hiqadu kowanika, po{lo je{irokim poqem na Karanovac. Prvi bojni red vodio je kapetan Radi~.46 Gradovi nastaju na mestima gde postoje ekonomski uslovi za wihov razvoj. Nasuprotwima, gradovi kao ~isto vojna utvr|ewa mahom su kratkog veka, jer `ive koliko i ratnepotrebe. U na{em kraju je dosta takvih vojnih gradova, od kojih su mnogi u ru{evnom stawu:Koznik, Magli~, Grabovac, Ostrovica i drugi.

Nedaleko od prvih varo{kih ku}a ustanici su postavili top, jedini koji suimali. Artiqerijska vatra prvo je upravqena na varo{. Ustanici suupotrebqavali jednu vrstu primitivno napravqenih zapaqivih zrna. Pore~ima savremenika, topovska |ulad su bila obavijena sumporom i"smolovom `icom, pa kova~kim meovima usijata". Ovako zapaqiva |uladbrzo su izazivala po`ar na drvenim i tro{nim ku}ama. Vatra se {irila, asa wom strah i mete`. Turci su bili prinu|eni da zajedno sa porodicamanapuste domove i pobegnu u zemqano utvr|ewe iznad varo{i. Te no}ime|usobne ~arke gotovo nisu prestajale.

Pred podne narednog dana ustanici su se pribli`ili utvr|enom {ancu,dovukli top i zapo~eli napad. Ohrabreni brzim padom varo{i, Srbi susmatrali da }e lako osvojiti i utvr|en {anac. Napad je po~eo tako {to jeprvo ispaqeno nekoliko topovskih |uladi na utvr|ewe, a zatim su ustani-ci zapo~eli juri{. Me|utim, Srbi su se prevarili u proceni situacije.Topovska |ulad nije nanela ve}u {tetu utvr|ewu, niti je poremetilatursku odbranu. Zakloweni iza visokih i tvrdih palisada, Turci su sprem-no do~ekali prili~no neorganizovan ustani~ki juri{. Kada je prvi redustanika pri{ao vrlo blizu palisada, Turci su iza sigurnih zaklona, krozmnoge pu{karnice, osuli ubita~nu vatru. Na prostoru bez ikakvog zak-lona, ustanici su pretrpeli velike gubitke. Mnogi su poginuli, a jo{ ve}i

broj je rawen. Ma|u ustanicima je zavladao strah od mogu}eg turskog ispa-da iz utvr|ewa, pa je do{lo do panike. Napad je prekinut i ustanici su sepovukli u neredu. U me|uvremenu po~eo je jak letwi pqusak, {to su ustani-ci iskoristili da pokupe mrtve i izvuku rawene.31

Posle neuspe{nog prvog juri{a na karanova~ki {anac, Kara|or|e jeuvideo da mora da mewa taktiku u napadu, a pre svega da dovu~e ve}i brojtopova. Stoga je naredio da se vojska povu~e na levu obalu Morave uVitanovac, a on je oti{ao u Topolu da dovu~e jo{ neki top. Na polo`ajukod Karanovca ostao je kapetan Radi~ Petrovi} sa ne{to malo ustanika.Prvi dan posle prekida napada pro{ao je u sre|ivawu stawa kod ustanikai u dogovarawu stare{ina {ta treba preduzeti da bi se Karanovac zauzeo.Ispostavilo se da je kapetan Radi~ Petrovi} bio u pravu kada je posaveto-vao Kara|or|a da u napadu primeni taktiku kakvu je imao komandant fra-jkora pukovnik Mihaqevi}.

Sutradan po povla~ewu ustanika pove}a grupa Turaka iza{la je izutvr|ewa da osmotri prilike i uputila se Zlatari~kim poqem ka Moravi.Me|utim, ~im su nai{li na ustani~ke stra`e, povukli su se u {anac.Ustanici su na ispad reagovali tako {to su poja~ali stra`e i popalilisve vodenice na Ibru. Dok su ustanici ~ekali da se Kara|or|e vrati izTopole, kod kapetana Radi~a stigao je ustani~ki glasnik sa ve{}u da putem

od Novog Pazara, pod pratwom grupe vojnika, dolazi silihtar, tj. oru`arFerhat-age. Sa wim je bio i brat novopazarskog vladike. Ose}a-ju}i da seradi o va`nim pitawima, kapetan je pod vojni~kom pratwom izjahao dado~eka turskog izaslanika. Silihtar je rekao da nosi va`nu poruku zaKara|or|a i zahtevao je da kao carski ~ovek i izaslanik bude bezbednopropu{ten u Karanovac. Kapetan Radi~ ja lepo primio Ferhat-aginog iza-slanika i otpratio ga do ibarskog mosta ispred Karanovca. Silihtar jeupoznao kapetana Radi~a da nosi Ferhat-agin odgovor na Kara|or|evo pis-mo i tra`io je sastanak sa srpskim vo|om.

O dolasku i namerama turskog izaslanika kapetan Radi~ je odmahobavestio ustani~ke stare{ine u Vitanovcu. Oni su mu poru~ili da jeKara|or|e u Topoli i da on ne dovodi Tur~ina u Vitanovac kako silihtarne bi zapazio da je ustani~ka vojska prili~no malobrojna, ve} da sastanakzaka`e u poqu, na karanova~koj strani.

Po dolasku u Karanovac silihtar je sazvao turske prvake. Bio jekratak. Saop{tio im je Ferhat-agino nare|ewe da Novopazarci prekinuborbu protiv Srba i napuste Karanovac. I karanova-~kim Turcima sili-htar je savetovao da se mirno povuku u Novi Pazar i obe}ao je da }e od Srbazatra`iti da i wima garantuju bezbednost. U po~etku karanova~ki Turcinisu hteli da pristanu na povla~ewe, ali znaju}i da bez pomo}i Pazaraca

ne mogu da se odr`e, te{ka srca morali su da prihvate silihtarov savet. Slede}eg dana u karanova~kom poqu odr`an je sastanak turskog iza-

slanika i ustani~kih stare{ina. Kara|or|e nije prisustvovao razgovoru,po{to se jo{ nije vratio iz Topole. Tom prilikom Srbi su obave{teni da}e Turci predati Karanovac ukoliko im sa garantuje bezbedan put. Uponedeqak 8.jula Kara|or|e je stigao iz Topole, odakle je dovukao dva ve}atopa, ne{to municije, barjak i dobo{e. Toga dana u srpski logor stigli sui turski predstavnici. Ferhat-agin silihtar je ostao u Karanovcu. Tada jedogovoreno da Turci prilikom povla~ewa mogu da ponesu oru`je i ku}nestvari, da poklone Srbima neke kowe i vrate Kara|or|evu pu{ku"{e{anu" koja je ostala kod utvr|ewa prilikom srpskog neuspelog juri{a.Srbi su Turcima obe}ali bezbedno povla~ewe i vojnu pratwu do Beograd-skog pa{aluka.

U ~etvrtak, na Petrovdan ujutru, Turci su predali Kara|or|u jednoglepog "kulastog ata" koji je do kopita bio pokriven crvenom ~ohom ivratili su pu{ku "{e{anu" koju su ustanici ostavili prilikom neuspelogjuri{a na Karanova~ki {anac. Toga dana, od rane zore, duga kolona Turakaprelazila je Ibar drvenim mostom napu{taju}i varo{ i utvr|ewe. Turcisu se uputili ka Kurilovu, kuda je vodio jedan od puteva za Novi Pazar. Izakolone, kao obezbe|ewe, i{la je grupa od pedesetak ustanika, mahom qudi

iz ovog kraja. Kada su Turci oti{li, ustani~ka vojska je pre{la Moravu i {irokim

poqem u bojnom redu po{la u Karanovac. U sredini je bila kowica podKara|or|em, na desnom krilu Vasa ^arapi}, a na levom ~ete Janka Kati}a.Na obali Ibra ~ekali su Draga~evci prote Milutina Gu~anina i ustaniciiz okolnih sela, spremni da pre|u preko mosta. Pod ratnim zastavama, uzzvuke dobo{a, ustanici su oko podne u{li u Karanovac. Varo{ je bila pus-ta, a neke ku}e bile su izgorele. Samo su kod kamene xamije ustanici zatek-li dvojicu starijih hoxa. Po nare|ewu Kara|or|a, varo{ je zapaqena.32

Ostavqeno je nekoliko ku}a za potrebe ustani~ke vojske. Utvr|ewe je osta-lo netaknuto i kasnije je postalo zna~ajan srpski vojni centar.

Istog dana kada su napustili Karanovac, Turci su u pratwi ustanikastigli u muslimansko naseqe sela Kurilova (danas selo Gra~ac). Ovo selobilo je izvan Beogradskog, a u sastavu Bosanskog pa{aluka, pa su se Turciose}ali sigurnije. Umorni od puta, Turci su u Kurilovu preno}ili iopremili se za daqi put. Sutra-dan, pred podne, Turci su po{li iz Kurilo-va u dve grupe: ve}a grupa po{la je preko Go~a za Novi Pazar, a mawa seuputila za Trstenik. Grupa ustanika koja je Turke dopratila do Kurilovanije se odmah vratila u Karanovac. Srbi su se pritajili paze}i napona{awe Turaka sa namerom da ih prate sve dok ne napuste podru~je Beo-gradskog pa{aluka. Iza kolone Turaka koji su krenuli ka Trsteniku, na

potrebnom odstojawu, i{li su i srpski ustanici. Po dogovoru iz Karanov-ca, oni su imali pravo da ih prate sve dok ne napuste Beogradski pa{aluk.

Dolazak karanova~kih izbeglica u kasabu izazvao je uzbu|ewetrsteni~kih muslimana. Pri~e o artiqerijskom bombardovawu, opsadi{anca i paqewu varo{i jo{ vi{e su podgrejale strah. Trsteni~kim kasa-balijama, ina~e svojim ro|acima i prijateqima, Karanov~ani su saveto-vali da zajedno sa wima po|u za Leskovac. Za trsteni~ke muslimane nijebilo drugog izlaza. Tu no} u maloj kasabi karanova~ki Turci su iskoris-tili da se odmore od te{kog puta i priberu od uzbu|ewa, a doma}i musli-mani da se pripreme za odlazak. Sutradan, u zoru, kolona karanova~kih itrsteni~kih Turaka napustila je kasabu. I ovu grupu ustanici su pratilido prelaska granice Beogradskog pa{aluka. Posle toga srpski ustanici suse vratili u Trstenik i po obi~aju, a mo`da i nare|ewu, zapalili xamiju ive}inu muslimanskih ku}a.33 To je bilo u subotu 15. jula 1805. godine.

Nema istorijskih podataka koliko je tada u Trsteniku bilo turskih isrpskih ku}a, odnosno stanovnika, ali je sigurno postojala xamija, o ~emunam svedo~i jedan kasniji izvor. Naseqe svakako nije bilo ve}e niti bro-jnije nego u vreme kada je, dvadeset godina ranije, u wemu boravio austrijs-ki uhoda Miteser.

Zbog svog vojnostrategijskog zna~aja, oslobo|ena naseqa u Podibru i

Zapadnom Pomoravqu igrala su va`nu ulogu u daqem razvoju srpskog ustan-ka. Kao upravni centar i vojni logor posebno se isticao Karanovac, azatim i Trstenik. Ta dva naseqa predstavqala su zna~ajne snabdeva~eustani~ke vojske, Karanovac ve}inom stokom, a Trstenik ìtaricama. Imanekoliko pisama Kara|or|a karanova~kom stare{ini Antoniju Risti}uda hitno {aqe vojsci hranu - u Deligrad 5.000 oka kukuruza, u Varvarinruskoj vojsci ìto, vojvodi Haxi Prodanu Gligorijevi}u u Stari Vlah5.000 oka ìta, itd.34

Posle oslobo|ewa Karanovca, sredinom 1805. godine, u wemu je formi-rana vojna komanda i garnizon, a za komandanta je postavqen iskusnikapetan Radi~ Petrovi}. On je poku{avao da zauzme Novi Pazar i oslobo-di sela u Starom Vlahu i Studenici, ali posle po~etnih uspeha morao je dase vrati u Karanovac. Kapetan Radi~ je ubrzo oti{ao u ustani~ki logor naVra~aru, gde su zapo~ele pripreme za opsadu i oslobo|ewe Beograda. Pooslo-bo|ewu Beograda kapetan Radi~ je u wemu ostao i kao stru~wak radiona popravci gradskih utvr|ewa na Kalemegdanu. Zatim je du`e bolovaozbog povrede ki~me, a 1808. godine bio je imenovan za ~lana suda, odnosnobeogradskog magistrata. Umesto kapetana Radi~a, za stare{inu Karanovcai prostrane oblasti od Po`ege do Stala}a Kara|or|e je krajem 1807. godi-ne postavio svog zeta Antonija Risti}a zvanog Pqaka. Nasuprot umnom i

obrazovanom kapetanu Radi~u, novi karanova~ki stare{ina, ~ovek bezikakvih vojnih zasluga, veoma osion i prek, postao je vojvoda. Na tompoloàju vojvoda Pqaka, kako je poznat u narodu, ostao je sve do propastiustanka. On je pro{irio karanova~ko utvr|ewe gradwom novog, tzv.Pqakinog {anca. Prema opisu savremenika, ovo utvr|ewe moglo je da pri-mi oko 600 vojnika.35 Pod komandom voj-vode Pqake bile su Poè{ka iKru{eva~ka nahija, Starovla{ka kneìna i deo Pazarske nahije.36Tako jei Trsteni~ka kneìna, odnosno samo naseqe i nekoliko sela na desnojobali Zapadne Morave, bila u nadle`nosti karanova~ke vojne komande. Ume|uvremenu novopazarski i leskova~ki Turci uporno su poku{avali dapotisnu ustanike i obnove vlast u oblastima ju`no od Karanovca iKru{evca. Tako je 1806. godine leskova~ki Ali-pa{a udario na @upu, alije odbijen u borbi na {ancu kod Koètina. Tu se istakao Pavle Cuki}, zbog~ega ga je Kara|or|e imenovao za vojvodu ùpskog sa sedi{tem u Trsteniku.îtavo vreme do sloma Prvog srpskog ustanka Pavle Cuki} je sa ustanici-ma iz Trsteni~ke kneìne branio poloàje u @upi i po planini @eqinu,kuda su vodili putevi za Novi Pazar. Kada je Kara|or|e, prvenstveno zbogvojnih potreba, organizovao ustani~ki po{tanski saobra}aj u Srbiji,vojvoda Pqaka je, po wegovom nare|ewu, u Karanovcu i Trsteniku 1811.godine osnovao mezulane. To su usputne po{tanske stanice, u kojima su

stalni kuriri, zvani tatari, nose}i zvani~na pisma ili novac, mewaliumorne kowe odmornim.

Zbog blizine boji{ta na ju`nim granicama, Karanovac je bio va`navojna baza ustani~ke Srbije. Prema izvornim podacima savremenika, podkomandom karanova~kog stare{ine bilo je oko deset hiqada qudi, i to:

- iz Po`e{ke nahije 3.000, - iz Kru{eva~ke nahije 3.000, - iz dela Pazarske nahije 2.000, - iz Haxi Prodanovog kraja 600 vojnika. Karanova~ka vojska bila je raspore|ena po raznim {an~evima, karaula-

ma i straàrnicama rasutim po {irokom podru~ju od Starog Vlaha doJu`ne Morave. U Karanova~kom {ancu bilo je 800 vojnika, u Haxi Pro-danovom tako|e 800, u Kru{evcu 600, na Gorwem Ibru 300, u Koètinu 300i na Deligradu 300. Ustanici iz Trsteni~ke kneìne bili su raspore|enina slu`bu u {anac Koètin. To omawe utvr|ewe sluìlo je za odbranuùpskih sela od upada leskova~kih Turaka. Pored toga, iz ovog {anca sukontrolisani putevi u kozni~kom kraju i put uz Rasinu ka planinskimselima stare ùpe Zagrlate. Jednom prilikom, krajem 1810. godine, mawibroj ustanika iz Trsteni~ke kneìne oti{ao je sa vojvodom Pqakom u{anac [avrane kod Kru{evca, gde se zadrào kra}e vreme.

U prole}e 1812. godine do{lo je do preokreta vojno-politi-~kih pri-lika na Balkanu, {to je kona~no opredelilo sudbinu Prvog srpskog ustan-ka. Zbog napada Napoleona Bonaparte, Rusija je bila prinu|ena da prekinerat protiv Turske kako bi izbegla sukobe na dva fronta. Prema odredbamaBukure{kog mira iz 1812. godine, Turskoj je priznato pravo da ponovookupira Srbiju, ali pod obavezom da ustanicima dodeli op{tu i potpunuamnestiju i da Srbi dobiju unutra{wu samoupravu. Ustani~ka Srbija nijeprihvatila odredbe ovog mira i odbila je da polo`i oru`je i da pustiTurke da u|u u zemqu. Tako je Srbija ostala sama, da se bez ikakve podr{kebori protiv nesrazmerno sna`nijeg Turskog carstva.

Globalna promena odmah se odrazila na prilike u zemqi. PritisakTuraka postajao je sve ja~i, a ustani~ke snage sve slabije. Ve} aprila 1812.godine Kara|or|e je pisao vojvodi Pqaki u Karanovac da narod izpograni~nih krajeva sklawa daqe od granice, po{to se o~ekuju ja~i turskinapadi. U drugom pismu, poslatom mesec dana kasnije, Kara|or|e je zahte-vao da se odmah obustave napadi na turske oblasti i prekine slawe haj-du~kih ~eta preko granice. Odmah zatim Kara|or|e je zapovedio vojvodamakaranova~ke vojske Pqaki, Kujunxi}u i Jele~aninu da izvedu vojsku ulogore, vr{e egzercir i popravqaju puteve i utvr|e-wa, ali da bez wegov-og odobrewa ne napadaju i ne izazivaju Turke. Polovinom jula 1813. godine

deo karanova~ke vojske bio je upu}en u {anac Topoqak na Deligradu kaopomo} vojvodi Mladenu Milovanovi}u. Ustanici iz trsteni~kog krajabili su mahom na {ancu u Koètinu, ali je bilo i onih koji su, sluè}i uKaranovcu, preba~eni u Deligrad. Ustani~ku grupu poslatu u Deligradvodio je vojvoda Pqaka. O teìni tada{weg poloàja ustanika svedo~ijedno pismo Kara|or|a upu}eno vojvodi Pqaki u {anac Topoqak, u komevrhovni vo`d dramati~nim re~ima gotovo moli "... Zaboga, starajte se,gradove Deligrad, Pauqev {anac i Topoqak dràti". U istom pismu vo`dje upozoravao da za Srbiju nema nade ukoliko Deligrad padne u ruke Turci-ma. Me|utim, spasa vi{e nije bilo. Deligrad je pao, a Turci su nadirali izBosne, Vidina i Novog Pazara. Ve}ina ustani~kih vo|a napustila je zemqui preko Save prebegla u Austriju. U op{tem meteù i strahu, bez vo|a,ustanici su svojevoqno napu{tali vojsku i odlazili ku}ama da spasavajuporodice. Strahuju}i od turske osvete, Srbi su se sklawali u {ume i pla-nine. Tako je Srbija jo{ jednom svedena na Beogradski pa{aluk.

Nema podataka o tome kada su se isterani Turci vratili u Trstenik.Sude}i po izvesnim podacima koji postoje za druge krajeve, mo`e se pret-postaviti da se nisu vratili svi trsteni~ki muslimani, ve} samo jedan deo.Prvo su do{li odrasli mu{karci, mo`da jo{ krajem 1813. godine, a zatim

47 Po~etkom XX veka, izme|u 1922. i 1928. godine, u Trsteniku je formirano jo{ pet bana-ka: Trgova~ka banka, Privredna banka, Zemqoradni~ka {tedionica, Eskontna banka iPrometna banka. Ukupan kapital iznosio je 5.500.000 dinara.

i ostali. Posle paqevine 1805. godine naseqe nije pretrpelo ve}e {tete.[tavi{e, u kasabi je bilo podignuto i vi{e novih ku}a. Me|u turskimpovratnicima prve su bile spahije, u`ivaoci feudalnih prava, i oni kojisu imali kakvu nepokretnu imovinu. Slom srpske bune Turci su shvatilikao pobedu islama, pa su zaveli svoj teror, nasilno oduzimali oru`je odnaroda i zahtevali da im se isplati sav zaostali porez i druga davawa od1804. godine. Obaveze prema Srbima iz Bukure{kog mira niko nije pomi-wao.

Ipak, uzaludna su bila sva nastojawa obnovqene turske vlasti da u sve-mu uspostavi odnose kakvi su bili pre 1804. godine. Izmenili su se i qudii prilike, pa ponovni povratak na sistem ~ifluka vi{e nije bio mogu}.Pritisak vlasti samo je poja~avao nestabilnost u zemqi i izazivao stalnebune, migracije i hajdu~iju. Ose}aju}i sve ve}a previrawa u narodu, Turcisu poku{ali da umire duhove. Pozvali su Srbe da se vrate u svoja sela, pro-glasili op{tu amnestiju za ustanike i po~eli da priznaju autonomna pravasrpskih knezova kao lokalnih narodnih stare{ina. Ipak, u politicismirivawa Srba postignuti su samo polovi~ni rezultati. Proces oslo-ba|awa, zapo~et mnogo ranije, morao je da bude doveden do kraja.

Kao lokalna reakcija na osiono pona{awe Turaka, krajem septembra1814. godine izbila je u okolini ^a~ka Haxi Prodanova buna. S obzirom na

op{te prilike u Beogradskom pa{aluku, o~ekivalo se da buna preraste unacionalni pokret. ^a~anskog muselima Latif-agu glas o novoj pobuniSrba zatekao je u okolini manastira @i~e, gde je po narodu sakupqao porezi gonio ustanike koji nisu hteli da se predaju. Slute}i opasnost, Latif-aga se odmah povukao u Karanovac i po~eo da preduzima mere za odbranu.Razaslao je glasnike po okolini pozivaju}i Turke da se sklawaju povaro{ima, a uputio je i poruke za pomo} bitoqskom veziru inovopazarskom muselimu.

U to vreme, ~uv{i za doga|aje oko â~ka i Karanovca, narodni prvaciiz Gruè Toma Vu~i} Peri{i} i Petar Tucakovi} sa prili~nim brojemnaoruànih momaka pohitaju na Karanovac. Kada su stigli u Vitanovac,tamo{wi seoski knez Stanko Mili}evi} obavestio ih je da u tom kraju nijedo{lo do bune i da je ~a~anski muselim Latif-aga sa vojskom u Karano-va~kom {ancu. Sutradan zorom Gruàni zajedno sa knezom Stankom do|u uselo ûkojevac, a odatle se skelom prebace u Vrbu. Iz Vrbe odmah do|u uPodunavce, gde ih je po dogovoru sa~ekao knez Miqko [qero iz Kurilova.Od wega su saznali da su Turci iz Kurilova, zajedno sa ne{to muslimana izKaranovca i okolnih sela, dva dana ranije oti{li u Trstenik kako bipreko @upe stigli u Leskovac.

Iz Podunavaca su Vu~i} i Tucakovi} sa svim ustanicima i seoskim

prvacima iz usputnih naseqa, istog dana oko podne, do{li pred Trstenik.U kasabi nije bilo Turaka. Oni su toga dana ujutru, sa `enama, decom ipoku}stvom, oti{li ka Lopa{u, u nameri da preko @upe i Jankove klisurestignu u Toplicu. Pri izlasku iz Lopa{a, na mestu gde se nalazio jedanomawi rov, odnosno opkop od zemqe37, Turci su zastali da se odmore od putai tereta. Na tom mestu ustanici su ih sustigli. Po ve} gotovo ustaqenompravilu, Toma Vu~i} je pozvao Turke da se predaju i obe}ao im slobodan putako predaju oru`je. Prema jednom izvoru, Turci su prihvatili zahtevustanika i po~eli da sakupqaju oru`je radi predaje. Me|utim, tada jedo{lo do incidenta. Neki Tur~in se tome usprotivi i ubije jednog ustani-ka. Zbog toga do|e do me|usobne pucwave, u kojoj je bilo nekoliko mrtvih.Ipak, na poziv stare{ina sa obe strane, a ne{to i zbog mraka koji je ve}padao, do{lo je do pomirewa. Turci su predali oru`je, a Srbi su ih pustilida bezbedno nastave put.

Opisani odlazak Turaka iz Trstenika dogodio se krajem septembra1814. godine. Ta~an datum nije utvr|en. Tako je posle tri stotine pedesetgodina trajawa prestala turska vlast u ovom delu Zapadnog Pomoravqa.Ipak, to jo{ nije bilo zvani~no. U Trstenik se Turci vi{e nikad nisuvratili u staroj ulozi. Neposredan povod za prinudni odlazak Turaka iz

48O Vasi An|elkovi}u u Trsteniku posebnog belega nema. Stoje samo most na Moravi i hramSvete Trojice, kao uspomene i opomena.

trsteni~kog naseqa bila je buna Haxi Prodana Gligorijevi}a. Bez obzira{to je bila trenutna i {to nije prerasla u {iroki narodni pokret, kodtrsteni~kih muslimana, malobrojnih, slabih i neza{ti}enih, buna je bilajasan znak da se blagovremeno treba skloniti. I ranije u sli~nim okolnos-tima Turci u Trsteniku su se isto tako pona{ali. Zbog toga oko Trsteni-ka nije bilo ratnih sukoba.

Zbog neslagawa narodnih stare{ina i izmewenih politi~kih prilika,Haxi Prodanova buna nije prerasla u narodni pokret {irih razmera.Posle wenog smirivawa muselim Latif-aga pro-veo je zimu u â~ku, gde jebilo oko 1.200 vojnika. Po~etkom prole}a do{lo je do previrawa u[umadiji. Osetiv{i opasnost, Latif-aga je sa polovinom vojnika pre{aoiz â~ka u Karanovac, gde je okupio okolne Turke i zatraìo vojnu pomo}od pazarskog muselima Adem-pa{e. U me|uvremenu do{lo je do sastankasrpskih narodnih stare{ina u Takovu, gde je odlu~eno da se podigne noviustanak protiv Turaka. Na ~elo Srba izabran je vojvoda iz prethodne buneMilo{ Obrenovi}. On je odmah po~eo da prikupqa stare{ine iz prethod-ne bune i ustanike koji su se skrivali po {umama i zbegovima. U ZapadnomPomoravqu do ustani~kih pokreta i prikupqawa do{lo je u okoliniâ~ka, a posebno u selima kod Karanovca. Po nalogu kneza Milo{a, vojvo-da Radoslav Jele~anin iz Mataruga i pop Filip Studeni~ki sakupili su

nekoliko stotina ustanika i zaposeli put iz Karanovca za Novi Pazar.Ustanici su postavili zasedu u uzanoj klisuri Ibra, na vrletnom mestu kodstarog grada Magli~a. Adem-pa{ina vojska u ja~ini od 1.500 vojnika, podkomandom pa{inog }ehaje Mahmut-age i bimba{e Jusuf-age, upu}ena kaopomo} Karanovcu, bila je zaustavqena od zasede. Me|utim, kada je i odKaranovca nai{la kowica Latif-age, ustanici su se morali povu}i uobli`we planine.

Posle borbe kod Magli~a turska vojska se zatvorila u Karanova~ki{anac. Pod opsadom sve ve}eg broja ustanika, bez dovoqno hrane i bez nadeu boqe dane, Turci su poslali glas vojvodi Jele~aninu da ho}e da prego-varaju o ~asnoj predaji, ali da traè li~nu garanciju kneza Milo{a, po{tosamo wemu veruju. Tih dana knez Milo{ je bio kod Poàrevca, gde je ugo-varao predaju grada. Po primitku Poàrevca i ispra}aju Turaka za ]upri-ju, knez Milo{ je prve nedeqe jula 1815. godine do{ao pred Karanovac.Sporazum sa Turcima o uslovima predaje varo{i i utvr|ewa postignut jebez te{ko}a. Prema Turcima knez Milo{ je bio vrlo korektan. Zabranioje pqa~ku turske imovine, odobrio im je da od svega ponesu {ta ho}e,obezbedio im je vojnu pratwu, a Adem-pa{i poslao nekoliko stotina duka-ta. Tako je u Drugom srpskom ustanku oslobo|en i ovaj deo Zapadnog Pomo-ravqa i Podibra. U ove krajeve Turci vi{e nisu zalazili, osim po dozvolisrpskih vlasti radi re{avawa imovinskih odnosa.

Nacionalni pokreti Srba iz 1804. i 1815. godine imali su isti ciq, alirazli~ite puteve. Pod vo|stvom Kara|or|a Srbi su u{li u otvoreni vojnisukob sa Osmanlijskim carstvom bez odgovaraju}e podr{ke sa strane. Zbogizmewenih politi~kih prilika, pokret pod knezom Milo{em Obren-ovi}em bio je prete`no sloèna diplomatska borba za unutra{wuautonomiju uz presudni me|unarodni, prete`no ruski uticaj. Srbi suzahtevali da Turska ispuni obavezu iz 8. ta~ke Bukure{kog mira, {to jedruga strana poku{avala da izbegne. Ipak, primorana vojnom silom, Turs-ka je odredbama Jedrenskog mira prihvatila da Srbima prizna unutra{wuautonomiju. Kona~no, u jesen 1830. godine, Srbima na podru~ju Beogradskogpa{aluka Turska je carskim hati{erifom priznala pravo na samoupravu.Knez Milo{ se nije slagao da samoupravu dobiju samo Srbi u dvanaest nahi-ja Beogradskog pa{aluka, ve} je zahtevao da se srpska prava pro{ire na~itavo podru~je Kara|or|eve Srbije. Turska je izbegavala da ispuni tuobavezu, a knez Milo{ je lukavstvom, politikom podmi}ivawa i mawimgrani~nim incidentima vr{io stalan pritisak, {to je najzad urodiloplodom. Novim sultanovim hati{erifom, iz 1833. godine, autonomnojKneèvini Srbiji je prikqu~eno tzv. [est nahija, Jadar sa Ra|evinom i49 Ugovorom je predvi|eno da na ikonostasu budu ove ikone:Raspe}e, Marija, Sveti Jovan, Dvanaest apostola, Isus u Getsemanskom vrtu, êtiri evan-gelista, Sveta Trojica, Tajna ve~era, Slavska ikona, Sveti Arhangel Mihailo, Sveta Dje-va Marija i Isus, Blagovesti (dve ikone), Isus Hristos, Sveti Stevan, Sveti JovanKrstiteq, Ro|ewe Hristovo, Kr{tewe, Sretewe, Vaskrs, Preobraèwe, Vaznesewe,Begstvo Josifa i Marije, Isus me|u mudracima, Isus me|u decom i Vaskrsewe Lazarevo.

deo Novopazarskog sanxaka. Osim vojnika u sporazumno odre|enimgradovima, Turcima je bilo zabraweno da `ive u Srbiji. Za prodajunepokretne imovine odre|en im je razuman rok, a rente su Turcimaispla}ivane zajedno sa ostalim obavezama. Srbija je godi{we pla}alaTurskoj 2,5 miliona gro{a, od ~ega je 900 hiqada bila spahijska renta.

Do 1833. godine grani~na linija izme|u Turske i Kne`evine Srbije utrsteni~kom kraju i{la je od Po~ekovine preko Jasikovice i Brezovice naGo~ i Stolove, tako da je Trstenik bio pograni~no naseqe. Kada je teri-torija Srbije pro{irena, novu granicu odredila je naro~ita rusko-turskakomisija. ^lanovi ruske komisije bili su Kocebu i Sa{aqski, koji suuglavnom odlu~ivali o svim spornim pitawima. Marta 1833. godine raz-grani~ewe je bilo zavr{eno.

50 Putir je pehar od skupocenog metala, zlata ili srebra, u kome se u pravoslavnim crk-vama priprema pri~e{}e za vernike (hleb i vino razbla`eno vodom).51 Amvon, ili ambon, predstavqa u pravoslavnim crkvama uzvi{eno mesto na soleji sakoga se ~itaju odgovaraju}i delovi Svetog Pisma, propovedi i molitve i dr`e pomeni.Simboli~no, amvon predstavqa sveti kamen koji je an|eo odvalio od Hristovog groba.

IZVORI

1. Ali~i} Ahmed, Turski katastarski popisi nekih podru~ja zapadne Srbije I-III, ^a~ak1985.

2. Anti~ki Rim, Beograd-Qubqana 1967.

3. Bojani} Du{anka, Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za Smed-erevsku, Kru{eva~ku i Vidinsku oblast Beograd 1974.

4. Elezovi} Gli{a, Turski spomenici SKA 1940, Beograd

5. Istorija srpskog naroda I, Beograd 1981.

6. Jire~ek Konstantin, Istorija Srba, Beograd 1978.

7. Kanic Feliks, Prou~avanje rimskih spomenika u Kraqevini Srbiji , Be~ 1892.

8. Mili}evi} M. \., Kne`evina Srbija

9. Nikoli} A., Sultanski spahiluci /mukade/ u Srbiji 1815-1835, Beograd 1959.

10. Papazoglu Fanula, Sredwobalkanska plemena u predrimsko doba, Sarajevo 1969.

11. Peruni~i} dr Branko, Kru{evac u jednom veku, Kru{evac 1971.

12. Peruni~i} dr Branko, Jedno stole}e Kraqeva, Kraqevo 1966.

13. Hrabak Bogumil, Boj na Karanovcu i `ivot u Karanovcu za vreme prvog ustanka,Beograd 1954.

S A D R @ A J

NAJSTARIJE DOBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Sredwi Balkan u predrimskom periodu. Plemena. Pod vla{}u Rima. Provin-cija Gorwa Mezija. Gradovi i putevi. Privreda.

POSTANAK NASEQA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Invazija Varvara. Pad Zapadnog rimskog carstva. Naseqavawe Slovena. Zapad-no Pomoravqe u sastavu sredwevekovne Srbije. Doba kneza Lazara Hrebe-qanovi}a. Osnivawe naseqa. Prvi pisani pomen. Pad pod Turke. Socijalnipolo`aj hri{}anske raje. Feudalne obaveze.

POD TURSKOM VLA[]U . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Podaci u defterima. U sastavu vojni~kog dobra-zeameta. Broj domova istanovnika. Privreda. Proizvodwa `itarica. Vinogradi. Vrste i visinaporeza. Javni prelaz preko Zapadne Morave. Pravo na pana-|ur.

TRSTENIK U TURSKIM POPISNIM KWIGAMA - DEFTERIMA 37

U prvom katastarskom popisu Smederevskog sanxaka, izvedenom pod sultanomMehmedom II Osvaja~em 1476. godine. U drugom popisu Smederevskog sanxaka,izvedenom pod sultanom Selimom I Okrutnim 1516. godine. U tre}em sumarnompopisu Smederevskog sanxaka, izvedenom pod sultanom Sulejmanom II Zakono-davcem oko 1523-25. godine. U ~etvrtom popisu vlaha nastawenih u Smed-erevskom sanxaku, izvedenom pod sultanom Sulejmanom II Zakonodavcem oko1528. godine. U petom popisu Smederevskog sanxaka, izvedenom pod sultanomSulejmanom II Zakonodavcem 1540. godine. U {estom katastarskom popisu Sme-derevskog sanxaka, izvedenom pod sultanom Muratom III 1574. godine.

BORBE ZA OSLOBO\EWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

Austro-turski rat 1683-1699. godine. U~e{}e Srba. Velika seoba. Beogradskipa{aluk kao serhat. Naseqavawe muslimana. Austro-turski rat 1716-1718. Upograni~noj zoni. Turska kasaba. Austrijska uprava u Srbiji. Srpska milicija.Austro-turski rat 1737-1739. Misija uhode Mitesera. Opis Trstenika. Ko~inakrajina. Srpski frajkori. Stawe pred op{tu bunu. U Prvom srpskom ustanku.

Sredstva za objavqivawe kwige obezbedili su:

"VIKOM GRAFIK" - Zemun

"ARSIN@EWERING" - Trstenik

Trstenik Od Najstarijih Vremena Do 1900 God

Documents

103054310 Povijest Bosne Od Najstarijih Vremena Do Propasti

184175215 Bosna i Hercegovina Od Najstarijih Vremena Do Kraja Drugog Sv Rata

Povijest Bosne od najstarijih vremena do propasti kraljevsta

Osnovna škola Trstenik Splitnatjecanja.skolski-sport.hr/upload/priznanja/EkipaPriznanje817.pdf · Osnovna škola Trstenik Split Priznanje se dodjeljuje za uspjeh postignut na završnici

Zahtev za pokretanje postupka sa dokazima-VISOKA TEHNIČKA TRSTENIK

SMOLJAN / NERETVA · 2016-07-25 · nosti u Neretvi, od najstarijih vremena do danas, doseljenje Hrvata, po- krštenje Neretvana, sve do njihove prevlasti na Jadranu i neobično razvi

Izveštaj o upravnom nadzoru VTMŠ Trstenik, maj 2011

Povijest Hrvatskih Zemalja BiH Od Najstarijih Vremena Do Godine 1463, Knjiga Prva, HKD Napredak, S

EKO DAN na Podružnični šoli Trstenik

Jezik najstarijih glagoljičkih spomenika

ŠtojeBosnabezHercegovine? - · PDF fileBosna.Sdrugesestranepojavionazivkojegado1992.nikad ... konstrukta naših autora to znači od vremena slavenskih ... najstarijih srpskih država

TUŽNA POVIJEST HERCEGOVE ZEMLJE...II Stjepan Kosača hoće da istrijebi Pa- vloviće .....14 III Stjepan Kosača dobiva naslov her ... povijest Hercegovine od najstarijih vremena,

ZAPTIVKE PPT ZAPTIVKE Trstenik - priv.rs · PDF filePPT ZAPTIVKE Trstenik ZAPTIVKE. Capital structure (in%) Socially-owned 99.20 Others 0.80 General Information ... TOTAL : 2.819.022

“OBAVEZA JE I ČAST BRANITI BOSNU I HERCEGOVINU” 1 · 2 Prof. Filip Lukas: Bosna i Hercegovina u geopolitičkom pogledu, u knjizi Povijest Bosne i Hercegovine od najstarijih vremena

Die Wandmalereien der Erzengelgrotte in Trstenik …...DIE WANDMALEREIEN DER ERZENGELGROTTE IN TRSTENIK Abb. 2. Trstenik, Erzengelgrotte. Gesamtansicht der Freskendekoration. bleiben,

Inženjerskogeološki model klizišta Trstenik (Grad Zagreb)

1870-2018. Russia and the Balkans. The Case of the Unbuilt ...[Montenegro from the Earliest Period to the Balkan Wars] in Istorija Crne Gore od najstarijih vremena do 2003 [History

Franjo Bartolić RIJEKA SJEĆANJA - Podravske SesveteU knjizi Građa za povijest školstva u Kraljevini Hrvatskoj i Slavoniji od najstarijih vremena do danas, Antuna Culeja (str. 663.),

Bosna i Hercegovina Od Najstarijih Vremena

KUĆA SULJAGIĆA IZ ŠPIONICE - · PDF file(Behija Zlatar, Bosna i Hercegovina u okvirima Osmanskog carstva 1463-1593, u: Bosna i Hercegovina od najstarijih vremena do kraja Drugog