U potrazi za kvalitetom u - predskolci.rs. Plenum_Konferencija 23.5... · Radna snaga/zaposleni u...

Dr. Jan PeetersUniverzitet u Gentu

Belgija

U potrazi za kvalitetom u predškolskomobrazovanju

Ključne dimenzije razvoja kvaliteta u predškolskom vaspitanju i obrazovanjuOsnove programa predškolskog vaspitanja iobrazovanja23 Maj -Beograd

Naučene lekcije tokom 2O godina praćenja kvaliteta u Flandriji/Belgija

• Za razgovore o kvalitetu ključno je da se merenjem kvaliteta bave istraživači

• Merni instrumenti ne mogu uvek da motivišu praktičare da menjaju svoju dnevnu praksu

• Važna je svest o pristupu odozgo na gore

• Refleksivni pristup praktičara/vaspitača treba da bude podržan pedagoškim vođenjem

• Kvalitet ne može biti ograničen odgovornošću praktičara/vaspitača, to je odgovornost celog sistema

Naučene lekcije tokom 20 godina praćenja kvaliteta u FlandrijiBelgium

VASPITAČ

TIM / INSTITUCIJA

MEĐURESORNE AGENCIJE /TRENING CENTRI/LOKALNA VLAST

MINISTAR PROSVETE

MEĐUNARODNE MREŽE

MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE

Pra

ćen

je k

valit

eta

u

kom

pet

entn

om

sis

tem

u P

VO

(Co

Re,

20

11; P

eete

rs, 2

013

)

VASPITAČ: Aktivni učesnik profesionalizacije

Inicijalno obrazovanje:

bečelor

Kontinuirana edukacija (kursevi, studije)

Refleksija sopstvene

prakse

Profesionalna literatura

Bazična naučna

saznanja o PVO

TIM / INSTITUCIJA: jedinstven pedagoški pristup

Timski sastanci

Vođenje od strane

mentora

Definicaja kvaliteta sa roditeljima

Samovrednovanje

MEĐURESORNE AGENCIJE/ ISTRAŽIVAČKI I TRENING CENTRI/ LOKALNA VLAST: KOHERENTNE POLITIKE

Trening i intervizija direktora

Početni kursevi za nove timove

Razmena dobre prakse

Tematske grupe

Resursni centri

Mapiranje potreba

Naučno merenje kvaliteta

MEĐUNARODNE MREŽE I FONDACIJE: Inovacije

Prodrška pristupu

zasnovanom na pravima

Evaluiranje sistema za praćenje kvaliteta

Razmena dobre prakse

Zastupanje kvaliteta

Inovativniprojekti

MEĐUNARODNE ORGNIZACIJE

Pravni i etički okvir

Stručna podrška

Focal point za razmenu i

razvojPodrška vladi

za razvoj podzakonskih

akata

Finansiranje inovativnih projekata

Zastupanje kvaliteta i

komuniciranje ka javnosti

MINISTARTSVO PROSVETE: koherentne politikeStandardi

kvaliteta koji se odnose na

pristupačnost i jednake

mogućnosti Nacionalni sistem za

mentorsku podršku kvalitetu

Nadležnosti

Vodiči za samovrednovanj

e

Finansijska sredstva za mentorsku

podršku i treninge

Stručna sprema

(bečelor)

Akreditacija ustanova koje

nude podsticajne programe

Kvalitet u dečijim ustanovama–

Kako se primenjuje Evropski okvir kvaliteta

1. Naučno je zasnovan (Lazzari 2014).

2. Publikovan je relativno skoro (2014).

3. Razvijan je kroz radionice sa timom od

50 ljudi iz 25 zemalja, sastavljenim od

istraživača, interesnih grupa i kreatora politika.

4. Uključuje sve aspekte kvaliteta.

5. Okvir je širok, primenjljiv u različitim kontekstima.

6. Povezan je sa istraživanjima politika od strane DG E&C

(CoRe, 2011;2016; ECEC – ESL, 2014, Eurofound , 2015, NESET II, 2016).

•

Odabir okvira kvaliteta: Zašto izabrati Evropski okvir kvaliteta?

Deset postulata Evropskog okvira kvaliteta:

• Pristupačnost1 Dostupan i pristupačan program za sve

porodice i njihovu decu.2 Program podržava uključenost sve dece, socijalnu inkluziju

i uvažavanje različitosti.

• Radna snaga

3 Kvalifikovano osoblje čije inicijalno obrazovanje i stručnousavršavanje omogućavaju potpuno ostvarenje profesionalneuloge.

4 Podržavajući uslovi za rad, profesionalno liderstvo,opservaciju i refleksiju, planiranje, timski rad i saradnju saroditeljima.

• Nacionalni program

5 Zasnovan na pedagoškim ciljevima, holističkim vrednostima i

pristupima koji omogućavaju svakom detetu da ostvari svoje

potencijale.

6 Zahteva saradnju vaspitača sa decom, kolegama i roditeljima

uz stalnu refleksiju sopstvene prakse.

• Praćenje i vrednovanje/M&E

7 Obezbeđuju informacije na kojima se bazira kontinuirano

unapređivanje kvaliteta politika i praksi na lokalnom,

regionalnom i/ili nacionalnom nivou.

8 Praćenje i vrednovanje najboljeg interesa deteta

Ostvarivanje ovih postulata olakšava upravljanje koje podrazumeva :

9 Svi relevantni akteri/interesne strane u sistemu PVO imaju

isto razumevanje o svojoj ulozi i odgovornostima, i znaju

da se od njih očekuje da sarađuju sa partnerskim

organizacijama.

10 Zakoni, propisi i/ili finansiranje podržavaju

razvoj/napredak ka uspostavljanju

univerzalnog prava na javno subvencioni-

sano ili finansirano PVO i redovno

informisanje svih interesnih strana o napretku.

Indikatori

kvaliteta PVO

Na osnovu Evropskog okvira kvaliteta i međunarodnih istraživanja

Pristupačnost

Obuhvat dece u poređenju sa Evropskim ciljevima do2020: 95% četvorogodišnjaka uključeno u predškolskeprograme (pre obaveznog obrazovanja)?

Programi za decu (0-6 godina) su besplatni ili cena zavisiod prihoda roditelja?

Programi su univerzalni (za svu decu)

i uključuju posebne mere podrške za decu

iz osetljivih grupa (progresivni univerzalizam)

Radna snaga/zaposleni u PVO• 60% vaspitnog osoblja ima Bečelor diplomu. • U inicijalnom obrazovanju prisutna je ravnoteža između

teorije i prakse, refleksija sopstvene prakse i pristup usmeren na dete, mogućnost učenja kroz istraživanja i eksperimente.

• Kontinuirani profesionalni razvoj je profesinalna obaveza svih zaposlenih?

• Postoje periodi odmora/bez prisustva dece? • Za direktore su obezbeđeni treninzi i supervizija?• Postoje oblici edukacije nekvalifikovane radne snage?• Uslovi u kojima se odvija PVO čine vrtiće atraktivnim? • Odnos dete:vaspitač/racio (1/12) i maksimalni broj dece u

grupi (24) usklađeni su sa međunaodnim standardima? • Ima dovoljno materijala za kreiranje podržavajućeg

okruženja?• U fokusu je razvoj refleksivnih kompetencija?• Postoji podrška za planiranje?

Nacionalvi vaspitno obrazovni program

Kratki programi traju najmanje tri sata dnevno ili 500 satigodišnje?

Naučno su zasnovani? Prisutna je ravnoteža između aktivnosti vođenih od strane

vaspitača i od strane dece? Obraća se pažnja na situacije prirodnog učenja, u kojima deca

mogu sama da upravljaju procesom sopstvenog učenja? Interakcije sa detetom su tople i stimulišuće? I ne postoji bilo

kakva diskriminacija dece iz siromašnih porodica inestimulativnih sredina?

Program zahteva od vaspitača da sarađuje sa decom,kolegama i roditeljima i podržava refleksiju prakse?

Program uključuje decu iz nestimulativnih sredina i decu kojojje potrebna dodatna podrška i obezbeđuje dodatnu podršku ?

Praćenje i vrednovanje/M&E

Postoji evaluacija kvaliteta na nivou celog sistema?Evaluacija je usklađena sa međunarodnim mernimskalama?

Sistem praćenja i vrednovanja kvaliteta PVO jekoherentan i razvijen i zasnovan na međunarodnimstandardima za praćenje (monitoring)?

Prisutan je sistem opservacije i dokumentovanjanapretka pojedinačnog deteta? Učestalost ovakvihindividualnih evaluacija?

Upravljanje

Autonomija ustanove, upravljanje ljudskim resursima,politike kvaliteta?

Kapacitet nacionalnih struktura za poštovanje zakona ipropisa?

Zakoni i propisi podržavaju saradnju između različitihinteresnih strana?

• Postoji strateški plan za sticanje univerzalnog prava na javno subvencionisano ili finansirano PVO i sve interesne strane su redovno informisane o napretku ?

Postoje posebni fondovi za uključivanje u PVO dece izosetljivih grupa?

Postoje mere kojima se podiže svest o važnosti PVO,posebno u nestimulativnim sredinama?

Prate se promene na nivou osetljivih grupa kako bi seobezbedilo efektivno korišćenje sredstava?

Kvalitet PU Kvalitet osoblja Razvoj dece

Inspekcija (procedure, procesi, kombinovano)

Opservacije: inspekcija, vršnjačko vrednovanje

Sumativna vs. formativnojproceni

Samovrednovanje (interno) Samovrednovanje/samoevaluacija

Testovi: standardizovani ili ne

Upitnici /ankete za osoblje/za menadžment(interno) ili roditelje

Testovi (osoblje/rezultati dece na testovima)

Opservacije: skale procene i ček liste

Samovrednovanje i nezavisne ankete ili kao deo redovnog praćenja

Intervjui – iz ugla deteta (NOR)

Narativne procene: portfolija i priče (NZ, FIN, NOR, BEL-FL)

U nekim zemljama, u okviru kvaliteta posebna se pažnja poklanja praćenju specifičnih potreba (NZ)

Ankete (unutrašnje i spoljašnje)

Skrining

Prakse u oblasti praćenja i vrednovanja (OECD, Lintjes, 2014)

• Definicija kvaliteta

• Usklađivanje svrhe i prakse

• Osiguranje praktične relevantnosti (akcija)

• Uključivanje interesnih strana

• Edukacija evaluatora

• Razvojna prilagođenost (uzrast, različite veštine,kulturološke razlike)

• Pilotiranje pre primene

• Diseminacija rezultata (svrhovitost)

Dizajniranje i implementacija sistema praćenja (OECD Lintjes 2014)

• Peeters, J. (2016). Quality of ECE services in Albania, Bosnia and Herzegovina, Kosovo and Montenegro. Geneva, Unicef

• Vandenbroeck, M., Urban, M. &Peeters, J. (eds.) (2016). Pathways to Professionalism in Early Childhood Education and Care.London, New York:Routledge.

• Peeters, J. ; Sharmahd, N.; Budginaité,I.(2016). Professionalisation of Childcare assistants in ECEC. Pathways towards qualification. NESET II report. Luxembourg: Publications of the European Union.

• Peeters, Budginaite, Cameron, Hauari, Lazzari, Peleman, Siarova (2015) . Impact of continuous professional development and working conditions of early childhood education and care practitioners on quality, staff-child interactions and children’s outcomes: a systematic synthesis of research evidence. Eurofound Dublin.

• Lazarri, A. , Peeters, J., Vandenbroeck, M. (2013). The early years workforce: A review of European research and good practices on working with children from poor and migrant families. Background paper for the Transatlantic Forum on Inclusive Early Years in New York, 10-12th of July 2013

• Urban, M, Vandenbroeck, M., Peeters, J., Lazzari, A., Van Laere, K. (2011) CoRe Competencerequirements in Early Childhood Education and Care. Final Report for European Commission, DG Education and Culture. Research Documents.

Međunarodna dokumenta o kvalitetu PVO

www.vbjk.be