вук стефановић караџић

ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ /1787-1864/

Најзначајнија личност српске књижевности прве половине деветнаестог века. Велики реформатор књижевног језика и правописа.

ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ /1787-1864/

Родио се у Тршићу код Лознице 1787.од оца Стефана и мајке Јегде, у породици у којој су деца умирала. Дали су му име Вук како би га заштитили од вештица.

У најранијем детињству показивао је жељу за стицањем знања и описмењавањем, срицао је самоуко, слова из старог руског буквара, док је чувао овце.

Школовање започиње у Лозници, а наставља у манастиру Троноша. Тамо углавном чува стоку .

Наставља школовање у Сремским Карловцима и на Београдској Великој школи на којој среће великог српског просветитеља Доситеја Обрадовића.

Захваљујући својој писмености одлази да ради као писар код хајдука Ђорђа Чурчије, а касније у штаб Војводе Јакова Ненадовића, напредовао је све до Правитељствујушћег совјета. Службовао је и на царини, а показао је и дипломатску вештину у преговорима са Турцима.

1813. године одлази за Беч где годину дана касније - 1814. издаје своју прву граматику „Писменицу сербскога језика“ написану „по говору простога народа“ и у којој важи правило

ПИШИ КАО ШТО ГОВОРИШ-ЧИТАЈ КАКО ЈЕ НАПИСАНО.

Четири године касније, 1818. Објављује „Писменицу“ и „Српски рјечник“ где је поставио темеље српском народном језику.

У овај рјечник је унео и шест слова

Ђ, Ћ, Ј, Љ, Њ, Џ која су недостајала српским гласовима.

Рјечник обухвата 26 000 речи из Вуковог краја , штампан је Вуковом ћирилицом која се и данас употребљава.

Велики српски реформатор, прикупљао је народне песме које су се преносиле с колена на колено и певале уз гусле.

Упознао је Европу са нашом народном књижевношћу . Сарађивао са многим европским писцима, највише са Гетеом који му је одушевљено рецитовао наше народне епске песме и браћом Грим.

Саставио је и први српски Буквар и увео живи-говорни језик, прилагодивши му азбуку, упрошћену до савршенства у којој важи правило

један глас – једно слово.

Неуморно трага и проналази у народном епском стваралаштву праве ризнице, од којих су касније настала велика и значајна дела овог великана српске културе.

Прву штампану збирку народних песама објављује 1814. Под називом „Мала простонародна славено-сербска песмарица“. Она је садржала стотинак лирских, нешто епских песама и изворне народне умотворине.

Исправност његовог рада добила је потврду када је Бранко Радичевић издао „Песме“, Петар Петровић Његош „Горски Вијенац“, а филолог Ђура Даничић „Рат за српски језик и правопис“ на „Вуковом“ језику.

Трагајући за народним благом обишао је скоро све крајеве словенског југа Срем, Црну Гору, Далмацију, Хрватску, Македонију и Бугарску па све до Русије где је добио значајне почасти.

Постао је први српски историограф и етнограф /записивао је и обичаје код словенских народа/.

Изузетан допринос дао је проучавању старословенског језика, опису наших манастира, образовној настави, дописништву и репортажи. Његово дело, иако лексикографско представља неисцрпан извор података из области медицине, зоологије, ботанике, права...

1828. на позив Кнеза Милоша враћа се у Србију, али је брзо напушта због тадашњих политичких прилика. Оштро критикује кнеза.

Јачањем националног покрета код Срба отварају се школе на нашем језику, читалишта, позоришта, учена друштва. Вука прихватају и млади међу којима Ђуро Даничић и Бранко Радичевић.

Највећа његова заслуга је у реформистичком раду. Уместо „славено-сербског“, увео је живи-говорни језик прилагодивши му азбуку, упрошћену до савршенства, укинуо је двојезични застарели језик.

Коначну победу својих идеја није доживео.

Умро је у Бечу 7.фебруара 1864, доктор филозофије, витез руског ордена Св.Ане 2.реда са царском круном.

Његови посмртни остаци пренесени су у порту Саборне цркве у Београду.

ПОРОДИЦА: Имао је супругу Ану Краус, сина Димитрија /официр/ и ћерку Мину која је наставила очевим стопама /писала је, преводила нашу књижевност, сликала/.

У знак сећања на живот и рад Вука Стефановића Караџића, од 1933.године се у Тршићу одржава културна манифестација Вуков сабор /у септембру, недељу пред Малу Госпојину/