Moda i identitet

MODA I IDENTITET

Moda od lat.reči “modus“ - način,cilj,oblik,sastav, odnosi se na ono što odgovara ukusu vremena.

Moda ima razne odrednice i definicije, jer svako od nas ima sopstveni doživljaj kako mode tako i stila. Neki je smatraju umetnošću, neki samo industrijom, neki najuticajnijim fenomenm ljudskog društva...

Sa druge strane tu je stil iliti prepoznatljiv vizuelni identitet kao nešto što je, pored talenta i ideje koja se plasira, najneophodnije jednoj ličnosti.

Kao idividualni izraz, kojim se najneposrednije beleže sve promene na ličnom i društvenom planu, odelo je dokument o vremenu i prostoru. Načinom odevanja izražava se pripadnost odredjenim društvenim grupama a razne vrste odeće, sportska, mladalačka, klasična odeća buržoazije, odela radnika, umetnika, hipika, stranaca, pozuju nijanse društvenih slojeva. Na planu ličnosti, odeća i način odevanja mogu izražavati različite emocije, profesionalnu, političku ili versku orijentaciju, starost, seksualne, umetničke ili sportske sklonosti.

Moda je sredstvo identifikacije i socijalizacije, simbolička komunikacija, predmet uživanja i primenja umetnost.

Fenomen mode svakodnevno utiče na naše živote iako toga često nismo svesni. Ona je deo kulture i nemoguće je u njoj ne učestvovati. Verovatno najizrazitiji primer tog uticaja je moda u odevanju. Javlja se u trenutku kad pojedinac prelazi iz divljeg stadijuma u koje je telo ukrašavao iz odredjenih magijskih ili funkcionalnih potreba u artificionalno stanje. Poput opne koja telo obavija, stapa se s njim i kreće, prilagođava mu se, negira ga ili razotkriva, odelo prati čoveka od rođenja pa do samog kraja.

Njegov razvojni put, od smokvinog lista, tetovaže ili krzna životinja do gotovo apstraktne slike koja se može nideti na savremenoj modnoj sceni, otkriva ogroman prostor u kome se ocrtavaju najrazličitiji oblici ljudskog bivstvovanja. Iako je čin odevanja duboko ličan, on je oduvek bio društveno determinisan. Svako vreme donosilo je svoje uslovnosti, pravila, navike, potrebe, propise, često i zabrane u odnosu na odevanje i ukrašavanje.”NOVO VREME” najčešće je podrazumevalo i novu modu.

Posmatrajući odevanje u nizu odnosa koje ono uspostavlja s modom kao prolaznim fenomenom oblačenja ljudskog tela, uočavamo stalne refleksije na polju individualnog i društvenog. S napuštanjem utilitarnog okvira i funkcije zaštite odevanje postaje složeni sistem značenja i važan element komunikacije. Svojom pojavom čovek saopštava vlastiti sud o sebi, svoj stav prema sredini u kojoj se nalaziili pripadnost određenom društvenom krugu.

Forma, kolorit, ukrasi, i uopšte estetika jednog odevnog predmeta mogu biti jasni pokazatelji pola i uzrasta, emotivnog stanja i ukusa, ali i nacionalne pripadnosti, vere, profesije, mesta na lestvici moći ili političke opredeljenosti. Prihvatajući modu ili ne čovek odlučuje o načinu ispoljavanja svoje ličnosti, o iskazivanju grupnog ili pojedinačnog identiteta. Može se reći da moda i odevanje predstavljaju odraz psihosocijalne identifikacije.

Sve do 20. veka, norme ponašanja I odevanja nametalo je imovinsko stanje. Danas se mešaju stilovi, pravila nema, a moda je odavno prestala da bude despotska – postala je odraz ličnog IDENTITETA.U širokoj lepezi modnih predloga treba izabrati upravo ono što će podvući našu individualnost i biti u skladu sa našim bićem. Dejvid Risnam razlikuje tri tipa ličnosti:

1. tradicijom usmerena osoba, 2. iznutra usmerena osoba i 3. drugima usmerena osoba.

1. Tradicijom usmeren tip prima signale od drugih, ali oni dolaze u kulturnoj monotoniji i sve posmatra kroz prizmu tradicionalnog.

2. Iznutra usmeren tip je neosetljiv na uticaj drugih.

3. Drugima usmeren tip najpodložniji je modnim promenama, prihvata sve što tržište ponudi i može biti slobodna ličnost u odevanju.

Ako bi smo posmatrali ova tri tipa ličnosti u odnosu na modu, može se zaključiti da je drugima usmerena osoba najpodložnija primanju mnogih poruka mode, kao i brzim modnim promenama.

• Moda u novom društvu svodi ličnost na jednu dimenziju - to je uspešna potrošačka ličnost, gde moda igra značajnu ulogu u pogledu ukusa i stila života koji je nametnut od strane društva. Ona prihvata sve ono što tržište ponudi, pa smim tim može biti slobodna ličnost u odevanju.

• Savremenom industrijskom društvu gde idustrijska prodaja formira mišljenje ljudi, stavove i navike, često dolazi do pojave uniformisanja ili jednodimenzionog.

• MODA DOMOS" - predstavlja bogatstvo formi ili bolje rečeno modele odevanja, stilove ponašanja kroz koje se relativno kratkotrajnije manifestuju odredjeni tipovi ličnosti.

• U toj širokoj lepezi modnih predloga treba izabrati upravo ono što će podvući našu individualnost tako što će biti u skladu sa našim bićem i u psihičkom i u fizičkom smislu.

• Još jedna podela različitih tipova ličnosti u odnosu na odevanje jeste Deskampsova ipologija ličnosti. Ona razlikuje 4 kategorije ili grupe u oblasti mode:

1. Lanseri

2. Ljudi u modi

3. Klasični tipovi

4. Ljudi van mode

1. Lanseri su oni koji uvode modu, excentrične ličnosti koje uvek žele biti na vrhu, teže biti zapaženi i ispred svih.

To mogu biti modni kreatori, manekeni, elita, otmeni i bogati svet, ali i elita bez moći (plejboji, glumci, umetnici, slično).

To su nosioci mode.

• KREATORI - koji putem svoje profesije idu ispred mode za jednu ili dve godine.

• ELITA - ljudi iz visokog društva kojima bogatstvo omogućava da veoma često menjaju odeću i kupuju najnovije kreacije visoke mode. U ovoj grupi ima mnogo više onih koji su

• ELITA BEZ MOĆI - sve ove grupe (plejboji, umetnici, glumci, snobovi) su ljudi koji imaju sredstva ili čine nužne žrtve da bi bili prvi nosioci novoga u modi.

2. LJUDI U MODI - ili sledbenici mode utvrdjuju modu, žele biti moderni i da se razlikuju od mase, medjutim oni ne uvode novine niti preuzimaju rizike da uvode i postave novu modu. Takvi sledbenici mode ne očekuju da ih slede i da postanu excentrični, oni samo potvrdjuju postojeće. To su bogati mladi ljudi, često "skorojevići" koji koriste modu pre svega za seksualno osvajanje.

3. KLASIČNI TIPOVI - reč je masi koja menja odela samo pod prinudom ili prisilom. Bira se samo ono što je klasično, što traje, a ne ono što je u sezoni i moderno. Oni to čine da ne bi bili zapaženi, ali ipak jesu.Oni odražavaju uspeh mode, nose ono što je postalo klasično dve ili više godina posle pojavljivanja.

4. LJUDI VAN MODE - reč je o mladim ljudima koji često menjaju odela i odevaju se kako oni žele bez opterećenja postojećim modnim trendovima, već pronalaze sopstveni izraz kroz odevanje upravo negirajući modu koja je trenutno aktuelna. To je ANTI MODA, jer je u suprotnosti sa industrijskom i komercijalnom modom. To su oni koji odbijaju slediti modu, zadržavaju svoje odelo i više od pet godina. I njihovo odelo je takodje tradicionalno i klasično.

• Analizirajući odnos ovih društvenih grupa u odnosu na modu došlo se do konstatacije da je dvojaka.

• Mode nije kad je nose lanseri i elita, već kad masa prihvati nove modne tendencije, onda imamo modu. A sa druge strane kada je moda potpuno uključena u masu sa tog stanovišta prerasta u banalnost.

• Odeća i ostali modni premeti pokazatelji su afiniteta, stava ali i materijalnog statusa osobe. U svom dugom razvoju, odeća je prerasla u ustaljenu odeću - nošnju iz potrebe za promenom, inovacijom, razlikovanjem, distanciranjem, individualizacijom. Potrebe za promenama u modi pokušavale su se objasniti pomoću mnogih individualnih "nagona" kao što su radoznalost, zasićenost postojećim, nagon za igrom, takmičarski nagon itd.

• Pokušaj ignorisanja mode često ima suprotan ishod, pa se baš tim ignorisanjem stvara novi modni stil. Svaki pojedinac učestvuje u stvaranju mode, ali moda doprinosi razvoju ličnosti svakog pojedinca.

Moda kao fenomen živi u dinamičnoj relaciji sa svim mogućim parametrima: od onih koje postavljaju mediji, internacionalne kompanije, modne kompanije, modni blogeri, modne ikone, do onih koji su vezani za društveni kontekst I konvencije, ekonomski prilike i slično. Pratiti trendove ili biti slobodan, ključno je pitanje u svetu mode. Naravno, moguće je slediti isključivo svoj lični umetnički senzibilitet i ostvariti izvanredne kreativne rezultate, no takav pristup može nas dovesti u prilično usamljenu poziciju izolovanu od medija i publike.