Podela jezika

Радила:

Драгана Стојановић

ПОДЕЛА ЈЕЗИКА

НАРОД

је заједница људи која се не заснива на телесним карактеристикама

дели исту историју, језик, културу

заснива се на заједничком привредном животу и заједничкој територији

значајну улогу у настајању народа и јачању осећања припадности има заједнички језик

ЈЕЗИЧКЕ ПОРОДИЦЕ

Савремене језичкке породице су формиране у периоду између 13000. и 7000. године пре Христа. Данас највећи број свтског становништва припада индоевропској групи језика. Она се дели на 7 језичких група.

ИНДОЕВРОПСКА ГРУПА ЈЕЗИКА

Индоаријска група – Индијски подконтинент Романска група – Шпанци, Италијани, Французи,

Валонци (Јужна Белгија), Португалци, Каталонци, Румуни, Бразилци, део Канађана, део Швајцараца.

Германска група – енглески, немачки, фламански, исландски, норвешки, шведски, и дански

Словенска група – дели се на источну( руски, белоруски, украјснки), западну (пољски, чешки, словачки), јужну (српски, хрватски,словеначки, бугарски)

Персијска група – Централна и Јужна Азија Келтска група – Ирци, Велшани, Бретонци Балтичка група – Литванци, Летонци

ИНДОАРИЈСКА ГРУПА

 су група индоевропских језика којима говори

већина становника Индије, Пакистана, Бангладеша, Непала, Шри Ланке и Малдива. У ову групу спада и ромски језик, који се претежно говори у југоисточној Европи. Индо-аријски језици се сврставају

у Индо-иранске језике, заједно са иранским

језицима и нуристанским језицима.

РОМАНСКА ГРУПА  су подскупина италских

језика, а спадају у индоевропске језике. Ова подскупина обухвата језике који потичу од латинског језика. Већина њих се развило из наречја латинског језика којим су, по распаду Римског царства, говорили „обични“ људи на просторима које данас заузимају Италија, Португал, Румунија, Француска и Шпанија.

ГЕРМАНСКИ ЈЕЗИЦИ

 су скупови Индоевропских језика. Једна су од најпроширенијих скупова индоевропских језика, понајвише захваљујући колонијалним ширењима Енглеза.

Сматра се да сви данашњи германски језици потичу од заједничког прагерманског језика са подручја северне Европе.

Највећи број говорника германских језика имају енглески и немачки са 120 милиона говорника.

Остали већи германски језици су холандски језик са 48 милиона говорника и скандинавски језици који заједно имају око 25 милиона говорника.

СЛОВЕНСКА ГРУПА Словенски

језици чине групу језика која, заједно са балтичким језицима, формира балто-словенску грану индоевропских језика. Сви словенски језици су потекли од прасловенског језика, данас изумрлог.

Деле се на три групе: јужни, западни и источни.

ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ

Има око 30 милиона говорника ових језика словенских народа са Балкана и дела Панонске низије.

Јужнословенски језици : западнојужнословенски језици :

словеначки српскохрватски језици:

српски црногорски бошњачки хрватски

источнојужнословенски језици : бугарски македонски црквенословенски

ИСТОЧНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ

Источнословенски језици су једна од три подгрупе словенских језика. Говоре се највећим делом у Русији, Украјини и Белорусији, као и у неким суседним државама. У источнословенске језике спадају руски, украјински, белоруски и русински.

ЗАПАДНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ

Западнословенски језици (око 56 милиона) Лехитски језици (око 42,55 милиона)

Пољски језик (око 42,5 милиона) Шлески језик (око 509 хиљада) Полапски језик  Померанијски језици (око 50 хиљада)

Кашупски језик (око 50 хиљада) Словински језик 

Лужичкосрпски језик (око 20 хиљада) Горњолужичкосрпски језик (око 13 хиљада) Доњолужичкосрпски језик (око 7 хиљада)

Чешко-словачки језици (око 15 милиона) Чешки језик (око 10 милиона)

Јудео-чешки Моравски језик Бохемски језик

Словачки језик (око 5 милиона) Русински језик (око 23 хиљаде)