Rad se može citirati na sledeći način:

KRSTIĆ, Aleksandra, MILOJEVIĆ, Ana. Etiĉki i profesionalni aspekti izveštavanja dnevne

štampe u Srbiji. У: VELJANOVSKI, Rade (ur.). Indikatori profesionalnog/neprofesionalnog

ponašanja novinara i medija - mogućnosti za poboljšanje stanja. Beograd: Fakultet politiĉkih

nauka Beogradskog univerziteta, 2015, str. 11-37.

dr Aleksandra Krstić1

Fakultet politiĉkih nauka, Univerzitet u Beogradu

dr Ana Milojević2

Fakultet politiĉkih nauka, Univerzitet u Beogradu

Etički i profesionalni aspekti izveštavanja dnevne štampe u Srbiji

Rezime: Etički kodeksi definišu standarde i vrednosti kojima treba da se rukovode pripadnici

novinarske profesije u svom radu. Međutim, retka su istraţivanja koja pokazuju na koji način se

krše profesionalni standardi u medijskom izveštavanju u Srbiji. Ovaj rad ima za cilj da

identifikuje i dublje analizira odstupanja od glavnih uputstava i smernica predviđenih Kodeksom

novinara Srbije. Metodom analize sadrţaja obuhvaćena su četiri dnevna štampana medija:

Politika, Blic, Večernje novosti i Danas, u dvonedeljnom periodu u toku septembra 2015. godine.

Segmenti na osnovu kojih je analizirano kršenje kodeksa obuhvataju: odnos prema izvorima

informacija i povod za izveštavanje, upotrebu fotografija, diskriminaciju, etiketiranje, privatnost,

prikrivenu propagandu, govor mrţnje, neprimerene sadrţaje i podstrekivanje laţnih nada i

strahova.

Ključne reči: kodeks novinara, etički standardi, dnevna štampa, Srbija

1 Kontakt sa autorkom: aleksandra.krstic@fpn.bg.ac.rs

2 Kontakt sa autorkom: anamilojevic@gmail.com

Uvod

Istorija novinarstva se moţe posmatrati i kao proces profesionalizacije, odnosno

postupnog ispunjavanja odreĊenih kriterijuma na osnovu kojih društvo ukazuje poverenje

medijskim radnicima da „taĉno, objektivno, potpuno i blagovremeno izveštavaju o dogaĊajima

od interesa za javnost“, kako navodi Kodeks novinara Srbije (2009). Lista kriterijuma na osnovu

kojih se procenjuje da li neko zanimanje zavreĊuje status profesije varira od autora do autora

(pogledati na primer Aldridge & Evetts, 2003; Das, 2007; McQuail, 2013; Singer, 2003;

Witschge & Nygren, 2009), meĊutim, raznorodni kriterijumi se mogu podvesti pod tri dimenzije

profesionalizma koje Ornebring (Örnebring 2013) naziva ekspertiza, duţnost i autonomija.

Drugaĉije reĉeno, legitimitet profesije se gradi i procenjuje u tri domena: 1) znanja, koji

podrazumeva sistem formalnog obrazovanja nakon kojeg se ulazi u profesiju; 2) normi, na

osnovu kojih se vrši samo-regulacija ponašanja meĊu pripadnicima profesije; 3) statusa, koji

zahteva posedovanje odreĊenog nivoa autonomije u radu.

Dakle, u srţi profesionalizma se nalaze vrednosti, kao i posebne veštine i znanja

neophodne za implementaciju tih vrednosti. TakoĊe, struĉnjaci moraju biti u „slobodnoj“ poziciji

da se ponašaju prema unapred definisanom sistemu vrednosti, kako bi svom zvanju odrţali status

„profesije“. Standardi i vrednosti kojima treba da se rukovode pripadnici profesije u svom radu

su najĉešće definisani etiĉkim kodeksima. Kodeksi omogućavaju da se uspostavi poverenje

izmeĊu profesionalaca i onih koji koriste njihove usluge. Zapravo, proklamovanjem da je

usvojila kodeks i da se drţi njegovih normi, grupa struĉnjaka se stavlja u „sluţbu društva“. U

sluĉaju novinarstva etiĉki kodeksi su dobrovoljni i u većini zemalja sveta ne postoje strogi

sistemi sankcionisanja sluĉajeva njihovog kršenja. Prema reĉima Mekvejla (McQuail), „uprkos

mnogim pokušajima da se razvije i primeni univerzalni kodeks ponašanja novinara, ne postoji

saglasnost oko suštinskih vrednosti u razliĉitim nacijama i medijima. UvoĊenje i poštovanje

kodeksa je uglavnom prepušteno samoupravi razliĉitih asocijacija ili nacionalnih institucija“

(McQuail, 2013:81). U Srbiji je ponašanje novinara regulisano kodeksom koji je nakon duge

rasprave i usaglašavanja dve glavne nacionalne asocijacije, Udruţenja novinara Srbije i

Nezavisnog udruţenja novinara Srbije, usvojen 2006 godine. U ovom radu je kao indikator

(ne)profesionalnog ponašanja novinara korišćena verzija kodeksa sa uputstvima i smernicama,

koju je štampala fondacija Konrad Adenauer 2009. godine.

Do sada je etika medijskog izveštavanja u Srbiji najĉešće razmatrana na naĉelnom nivou

(Nikolić 2010), posmatrana u kontekstu savremenih tehnoloških promena u društvu (Vićentijević

2012; Vuksanović 2010), demokratije (Stevanović 2011), ili multikulturalnosti (Šabanović

2010). Etiĉki kodeksi su sagledavani i s obzirom na uţe aspekte, kakav je zakonodavni okvir

(Vodinelić 2012), zatim prava deteta (Milanović 2010; Stjepanović 2012) ili pretpostavka

nevinosti (Bojović-Kolaković 2012). Empirijske analize su raĊene relativno retko i najĉešće su

bile fokusirane na neki društveni problem, kakav je rodna ravnopravnost (Cvetković 2010),

pojedini segment društva (Višnjić 2012), jedan element medijskog izraza, poput fotografije

(Vujović i Prelević 2014), ili je etiĉka dimenzija sagledavana kao jedan element šire analize

sadrţaja na posebnu temu (Valić Nedeljković 2011). Rad Mitrovića i Obradovića (2014), koji

razotkriva (zlo)upotrebu anonimnih izvora u srpskim tabloidima, predstavlja redak primer

istraţivanja primene etiĉkih standarda u novinarstvu. Cilj ovog rada je da popuni ovu prazninu i

ponudi sveobuhvatniji pogled na poštovanje etiĉkih normi u izveštavanju štampanih medija u

Srbiji.

Metodološke napomene

Za potrebe istraţivanja, analiziran je korpus tekstova objavljenih u ĉetiri dnevna

nacionalna štampana medija: Politici, Blicu, Veĉernjim novostima i dnevnom listu Danas.

Ukupan uzorak u ovom delu istraţivanja ĉini 185 jedinica analize sadrţaja. Jedinica analize se

odnosi na tekst kao medijski sadrţaj objavljen u formi kratke i proširene vesti, izveštaja,

intervjua i hibridnog novinarskog ţanra. Period analize obuhvatio je tekstove objavljene u

periodu od 7. do 20. septembra 2015. godine. Vaţno je napomenuti da su za analizu odabrani

tekstovi u kojima je identifikovano kršenje Kodeksa novinara Srbije i da se broj jedinica analize

ne odnosi na ukupan broj tekstova objavljenih u navedenom periodu. Najvaţniji segmenti prema

kojima je identifikovano kršenje Kodeksa i analizirano odstupanje od profesionalnog

izveštavanja obuhvataju: odnos prema izvorima informacija i povod za izveštavanje, upotrebu

fotografija, diskriminaciju, etiketiranje, privatnost, prikrivenu propagandu, govor mrţnje,

neprimerene sadrţaje i podstrekivanje laţnih nada i strahova.

REZULTATI

Odnos prema izvorima informacija i povod za izveštavanje

Istinitost izveštavanja predstavlja centralni segment svakog novinarskog kodeksa i

najvišu vrednost kojoj novinarska profesija stremi. Postizanje istinitosti nije jednostavan zadatak

i zbog toga je definisano više normi kojima novinari treba da se rukovode imajući u vidu

istinitost. Jedna od ovih normi istiĉe „obavezu novinara i urednika da prave jasnu razliku

između činjenica koje prenose, komentara, pretpostavki i nagađanja“ (KNS). U okviru ove

norme je formulisana posebna smernica za objavljivanje rezultata ispitivanja javnog mnjenja,

koja preporuĉuje da se uz rezultate ankete uvek navede: „naziv agencije koja je sprovela

ispitivanje, naruĉilac ispitivanja, broj ispitanika, vreme kada je ispitivanje obavljeno, pitanja koja

su postavljena ispitanicima“ (KNS).

Tokom istraţivanog perioda objavljena su najmanje dva izveštaja („Srbija protiv nasilja

na Paradi ponosa“ Blic, 18. septembra; Veĉernje novosti, 07. septembra „Samo pet lista iznad

crte“) koji nisu sadrţali potpune informacije o anketnom istraţivanju na ĉije se rezultate

pozivaju. U tekstu Blica je korektno navedeno da je specijalizovana agencija „Ipsos stratedţik

marketing“ sprovela istraţivanje, meĊutim niti u tekstu niti u jednoj od 7 tabela nije vidljiv

podatak o veliĉini uzorka koji je obuhvaćen istraţivanjem. Prema tome, zakljuĉak novinara

istaknut crvenim fontom u podnaslovu teksta „Velika većina graĊana Srbije, ĉak 88 odsto, ne

podrţava nasilje nad pripadnicima LGBT populacije“ ne moţe biti osnovan.

U cilju postizanja istinitosti se novinarima stavlja na duţnost da „naznaĉe izvor

informacije koju prenose“, pri ĉemu je ostavljena mogućnost da novinari i urednici mogu stati

iza informacije svojim profesionalnim autoritetom i odgovarati za njenu taĉnost u sluĉaju da

„izvor ne ţeli da bude otkriven“ (KNS). MeĊutim, iako je redakcija duţna da poštuje zahtev

izvora da ostane anoniman, poţeljno je da se takve informacije potkrepe sa makar još jednim

nezavisnim izvorom. Naravno, profesionalni kodeks upućuje na korišćenje što više izvora,

odnosno „najmanje dva nezavisna izvora informacija koja će datu informaciju da potvrde ili

ospore” (KNS). Konsultovanje najmanje dva nezavisna izvora informacija se moţe smatrati

zlatnim pravilom novinarstva i odstupanje od njega predstavlja grupo kršenje osnovnog

standarda profesije.

Sudeći prema ovim normama veoma su problematiĉni novinski tekstovi koji su bazirani

samo na jednom i to anonimnom izvoru informacija, kakvih je izbrojano 18 u analiziranom

periodu. Ovakvi tekstovi se bave unutrašnje politiĉkim temama, privredom, crnom hronikom ili

ţivotima javnih liĉnosti. Blic u 5 tekstova objavljuje priĉe o kriminalu bazirane samo na

„izvorima bliskim istrazi“, „operativnim saznanjima“ ili „podacima sluţbi bezbednosti“.

Ilustrativan je tekst „Uhapšeni ĉlan bande ubica blizak Šariću“ (10. septembar) u kojem se

navode operativna saznanja o Stefanu Mandiću (25) koji je neposredno pre objavljivanja teksta

uhapšen zbog sumnje da je sa još tri osobe pripremao likvidacije. Ne samo što su jedini izvor

informacija, operativna saznanja u ovom tekstu su toliko kompleksna da ih samo vrsni

poznavalac organizovanog kriminala u regionu moţe pratiti: „Operativna saznanja kojima

raspolaţemo ukazuju da je Vladislav Šljivanĉanin, zvani Šljiva, koji je uhapšen zajedno sa

Mandićem, dovodi u vezu sa ubistvom Radojice Joksovića, inaĉe brata Nebojše zaštićenog

svedoka u postupku protiv Darka Šarića, koji je poginuo u eksploziji bombe podmetnute ispod

njegovog vozila. TakoĊe, likvidacija Gorana Mijatovića za koju je tada osumnjiĉen Slaviša

Bilinac, povezana je sa Šljivanĉaninom jer su on i Bilinac dobri prijatelji još iz vojske – rekao je

za „Blic“ izvor iz istrage, napominjući da Šljivanĉanin nikada nije procesuiran.“ Dakle, navodi

„izvora iz istrage“ bili su dovoljni redakciji Blica da grupu osoba uhapšenu sa oruţjem

okarakterišu kao „bandu“ koja je „planirala likvidacije“ iako je zvaniĉna istraga tek zapoĉela.

MeĊu tekstovima koji tematski pripadaju domenu zabave pronalaze se još grublji primeri

iznošenja neosnovanih optuţbi, kleveta i glasina, kakvi su nespojivi sa novinarstvom. Jedan od

takvih je tekst pod naslovom „Vrati mi pare za silikone“ objavljen 17. septembra u Blicu. Prema

navodima Blica, redakciji se javio mladić koji optuţuje uĉesnice „Velikog brata“ sestre Barbaru i

Tinu Šegetin da su ga „prevarile“ uz objašnjenje da im je pozajmio novac za „navodnu

operaciju“, koji mu nikada nisu vratile. Kodeks novinara Srbije propisuje da „novinar ne sme

slepo da veruje izvoru informacija“, zato što oni mogu imati sopstvene interese i „prilagoĊavati

svoje iskaze tim interesima“. Kao potvrda mladićevih reĉi uz tekst je priloţena fotografisana

priznanica popunjena rukom i potpisana imenom Tine Šegetin, uprkos tome što takvu priznanicu

moţe popuniti bilo ko na isti naĉin. Pozivanje na takve dokaze, pa makar i u rubrici zabava,

ozbiljno narušava kredibilitet medija i novinara.

Sliĉno se konstruišu tekstovi koji razotkrivaju razliĉite zakulisne radnje u sferi unutrašnje

politike, poput priprema smene pojedinih drţavnih funkcionera („Sertić skida Šubaru“, Blic, 18.

septembar) ili dešavanjima u vrhovima politiĉkih partija koja se odvijaju daleko od oĉiju javnosti

(„Šešelj se hvalio ulaskom u parove“, Blic, 17. septembar). Pa tako, samo pomoću izvora Blica u

vrhu SNS, javnost saznaje da je lider radikala na sednici Centralne otadţbinske uprave znaĉajan

deo zvaniĉnog obraćanja posvetio „svom druţenju sa rijaliti zvezdicama Macom Diskrecijom,

Zmajem od Šipova, Ekremom Jevrićem i Erom Ojdanićem“ što je izazvalo „podsmeh“ prisutnih.

U istom stilu su opisana zbivanja na sednici predsedništva Srpske napredne stranke odrţane

nekog petka. Datum odrţavanja sednice nije preciziran, a tekst je objavljen u utorak 15.

septembra. Na osnovu tvrdnji „Blicovih izvora“ ĉitaoci su upozoreni da je „Radomir Nikolić

predloţio formiranje frakcija unutar stranke shodno tome ko je za EU, Rusiju ili Trilateralu!“ i

time „šokirao naprednjake“. Prilikom zaštite identiteta izvora mora se posebno voditi raĉuna o

iskazima ĉlanova politiĉkih partija, zato što je velika verovatnoća da će se oni rukovoditi

skrivenim motivima u komunikaciji sa medijima.

Upravo zbog moguće izloţenosti manipulaciji, novinarima se „generalno ne preporuĉuje

korišćenje anonimnih izvora informacija, osim ukoliko nema drugog naĉina da se doĊe do

informacije od izuzetnog znaĉaja za javnost“. Informacije u svim navedenim primerima nemaju

veću vaţnost za javnost, ĉak štaviše neke se mogu smatrati trivijalnim. Kodeks novinara Srbije

savetuje da se poverljivi izvori koriste samo u izuzetnim slučajevima a ne kao sredstvo za

iznošenje „netačnih, nepotpunih i nedovoljno proverenih informacije“. Prema tome,

neophodno je dobro odvagati opravdanost zaštitite identiteta izvora, posebno ako njegovi iskazi

ne mogu biti potkrepljeni odgovarajućim dokumentima.

Anonimnost je neopravdano omogućena i izvorima u tekstovima Blica o incidentima i

malverzacijama u preduzećima (npr. „Trgovac oruţjem hoće u staklaru“, 15. septembra;

„Direktor turista nastavio da putuje“, 18. septembra; „Jat ĉastio princa sa 35000 evra godišnje“,

12. septembra). Izdvaja se tekst „Direktori se hvataju za gušu zbog fotelje“ koji razotkriva sukob

izmeĊu starog i novog rukovodstva u Ţeleznicama Srbije: „Kako saznajemo, pre nekoliko dana

bivši izvršni direktor Rajko Ković izbacio je iz kabineta novopostavljenog generalnog direktora

Srbija kargo Miroljuba Jevtića, koji je pokušao da mu objasni da bi on trebalo da se useli u te

prostorije…Jevtić je pokušao da na kulturan naĉin objasni da bi trebalo da se obavi

primopredaja, ali ga je Ković uhvatio za revere i uz psovke izbacio iz kabineta…tvrdi izvor

„Blica“ iz Ţeleznica“. Nasuprot veoma slikovitom opisu incidenta u glavnom delu teksta, u

anterfileu je izdvojeno saopštenje Ţeleznica Srbije kojim se negira postojanje bilo kakvog

sukoba. Postavlja se pitanje da li je redakcija poţurila sa objavljivanjem informacija koje dolaze

od izvora koji ţeli da ostane anoniman ukoliko njegove navode negiraju zvaniĉni izvori? Moţda

je u takvim sluĉajevima uputno izvršiti dodatne provere informacija pre objavljivanja.

Isti postupak je nuţan i u situacijama kada su izvori koji bi mogli potvrditi ili negirati

informacije „nedostupni“ redakciji. Blic se veoma ĉesto poziva na ĉinjenicu da nije bilo moguće

dobiti izjavu, te da se akteri kljuĉni za priĉu „ne javljaju na telefon“ (npr. „Zet ministarke

ucenjivao“, 20. septembar; „Neĉuven udar funkcionera SNS Momira Stojanovića na MUP“, 09.

septembar). Ponekad je vaţno dobiti izjavu odgovarajućih sagovornika i saĉekati sa

objavljivanjem nedovoljno potvrĊenih informacija do tog trenutka. U suprotnom, „nedostupnost

izvora“ moţe postati fraza kojom se redakcija ograĊuje od odgovornosti za objavljivanje

neproverenih informacija. TakoĊe, novinari ne bi smeli izvrgavati ruglu bilo koju osobu, pa ni

potencijalne izvore zbog toga što ne ţele da govore za medij. Naslov anterfilea „Momir propao u

zemlju“, koji je objavljen 10. septembra uz tekst „Daĉić danas kod Vuĉića“, predstavlja

neprimeren naĉin da se ukaţe na to da predsednik Odbora za kontrolu sluţbi bezbednosti Momir

Stojanović ne odgovara na telefonske pozive novinara Blica.

TakoĊe, veoma je upitna verodostojnost tekstova koji pored neimenovanog izvora sadrţe

i jednu ili dve izjave na „temu teksta“ koje niti potvrĊuju niti negiraju informacije anonimnog

izvora. Najĉešće se tako piše o ekonomskim pitanjima, iako je gotovo nezamislivo da se

privredne teme obraĊuju na osnovu nepreciznih, neodreĊenih ili „izvora poznatih samo

redakciji“. U više tekstova se novinari Blica pozivaju na podatke koje su im „rekli u jednoj

banci“ („Za mesec dana kamate padaju ispod 10 odsto“, 18. septembar; „Naplaćivaće nam i

štednju“, 19. septembar; „Banke nam samo još vazduh ne naplaćuju“, 09. septembar).

Karakteristiĉan je sledeći narativ: „svaki upit o stanju na raĉunu pojedine banke danas naplaćuju

10 do 15 dinara, a ova usluga na bankomatima neretko košta i pet puta više“. Osim

problematiĉnih izvora, sam povod za izveštavanje je zapravo raĉunica o tome koliko banke

naplaćuju usluge, što na neki naĉin predstavlja temu koju je inicirala redakcije. MeĊutim,

paušalno tvrĊenje o naplati uvida u stanje na raĉunu preko bankomata ne ide dalje od novinarske

pretpostavke i ne analizira se dalje u tekstu. Posebno je dramatiĉan tekst pod naslovom

„Naplaćivaće nam i štednju“ od 18. septembra u ekonomskoj rubrici Blica, u kome se istraţuje

pad kamata na dinarske kredite, ali se realizacija ove teme svodi samo na korišćenje izvora iz

jedne banke. U ovom tekstu se prenosi: „U pojedinim bankama poslednjih mesec dana ozbiljno

se pripremaju da ukinu kamate na štednju a u bankarskim krugovima ĉak se pominje i

mogućnost uvoĊenja takozvane negativne stope“. Veoma neodreĊeni izvori i njihovi nagoveštaji

se upotpunjuju izjavama eksperata koje se ne odnose direktno na prethodno iznete polu-

informacije. Time se zaobilazi profesionalni zahtev za pluralizmom izvora i proizvodi laţna

objektivnost. U prethodnom primeru se tekst završava mišljenjem ekonomiste Jurija Bajeca koje

zapravo nema veze sa glavnim tokom priĉe: „Procenili su da će kurs biti stabilan, a inflacija

niska i da graĊani neće povlaĉiti novac iz banke. Veruju i da će obaranjem kamata na štednju

dodatno zaraditi ali i napraviti prostor da smanje kamate na kredite“.

Problematika razumevanja medijske inicijative se, osim u ekonomskoj, prepoznaje i u

politiĉkoj rubrici Blica -„Jeremića za UN kandiduju Afrikanci“, kao i temi dana ove dnevne

novine - „Ministru preseo put u Brazil“. Umesto da se novinari angaţuju da odreĊene priĉe

prodube i dublje analiziraju, u ovim sluĉajevima povodi za izveštavanje su istraţivaĉki pokušaji

redakcija realizovani na osnovu principa „rekla-kazala“. Inaĉe su medijski inicirani tekstovi

retki, a najĉešći povod za izveštavanje u analiziranim tekstovima u svim dnevnim novinama bio

je aktuelni dogaĊaj (u 121 od 185 jedinica analize).

U odnosu novinara prema izvorima neophodno je izdvojiti i poseban, novonastali ţanr,

koji se oslanja na „rialiti“ (reality) TV formate kao izvor informacija. Dešavanja u ovim

emisijama su istovremeno i ĉest povod za izveštavanje. Po ovom ţanru se istiĉe redakcija Blica

koja je u rubrici „Zabave“ uvela redovne segmente posvećene dešavanjima u programu „Farma“,

televizije Pink i emisiji Veliki Brat, koja se emituje na TV B92. Moţe se dovesti u pitanje kakav

se interes javnosti zadovoljava ovim „izveštajima“, zatim i aktuelnost ili news value tekstova koji

prepriĉavaju dogaĊaje koji su već emitovani na nacionalnim televizijama a potom i sumirani u

specijalnim TV emisijama koji saţimaju dnevna dešavanja u rialiti programima. Pored toga, ovi

tekstovi prenose dijaloge uĉesnika rijalitija na naĉin koji je neprimeren štampi i srozava kulturu i

etiku javne reĉi. Sadrţaj ovih tekstova je problematiĉan sudeći i prema nizu drugih

profesionalnih normi, o ĉemu će biti više reĉi u ostatku izveštaja. Osim prepriĉavanja o tome šta

rade uĉesnici rijaliti programa, Blic kao povod za izveštavanje uzima i objave na Tviteru (20.

septembar, tekst „Fanovi: Nato, premršava si“). Komentari oboţavalaca pevaĉice Nataše

Bekvalac na Tviteru uzeti su kao glavni povod za kontruisanje priĉe o njihovoj zabrinutosti za

pevaĉicino zdravlje.

Potrebno je još napomenuti da je u analiziranom periodu bila aktuelna priĉa o sastancima

Ivice Daĉića i Rodoljuba Radulovića, osuĊenog za trgovinu narkoticima, o kojima je javnost bila

obaveštena na osnovu tajnih snimaka objavljenih na sajtu Krik. S obzirom na normu kodeksa po

kojoj „mediji ne smeju da objavljuju materijal pribavljen uz pomoć skrivenih kamera, prislušnih

ureĊaja, odnosno neovlašćenim prisluškivanjem“, postavlja se pitanje da li je većina medija u

Srbiji prekršila profesionalne standarde, posebno zato što danima tokom trajanja priĉe nije bilo

poznato odakle su snimci potekli.

U odnosu prema izvorima informacija najteţi prekršaji profesionalne etike pronalaze se u

tekstovima koji se ne pozivaju niti na jedan izvor informacija. Ovakvi sluĉajevi se mogu smatrati

plagijatom, jer su informacije koje novinar iznosi u tekstu morale poteći od nekog izvora, pa je

propuštanje da se taj izvor navede istovetno falsifikovanju. Kodeks novinara Srbije upozorava:

„Korišćenje tuđih informacija, ideja, istraživanja, i fotografija i grafičkih prikaza bez

adekvatnog navođenja izvora, smatra se plagiranjem, i predstavlja jednu od najtežih

povreda profesionalnih i etičkih standarda. Plagiranje ugrožava kredibilitet

novinara/medijske kuće, i dovodi i do gubitka poverenja čitalaca/gledalaca/slušalaca u

novinarsku profesiju“ (KNS). Tokom samo dve nedelje monitoringa, redakcije dnevnih listova

su se našle u opasnosti od gubitka kredibiliteta zbog ne navoĊenja izvora, najmanje 37 puta. Od

tog broja 16 tekstova nije bilo potpisano. MeĊutim, na taj naĉin se ne poštuje norma po kojoj

novinar ne sme „potpisivati kao svoje tekstove, crteţe, ilustracije, fotografije, video i zvuĉne

zapise drugih autora“ (KNS). Naprotiv, ĉinjenica da niko nije stavio svoje ime ispod preuzetih ili

parafraziranih sadrţaja ne ublaţava povredu autorskih prava. Novinari su duţni da dosledno

navedu odakle su preuzeli tekst ukoliko je preuzet u celini ili odakle su preuzeli informacije i

izjave izvora ukoliko su preradili javno dostupne sadrţaje. S obzirom na razvoj interneta, stalni

porast koliĉine i javnosti podataka, korektno navoĊenje izvora informacija sve više dobija na

znaĉaju. Zapravo, profesionalni standardi postaju kljuĉni kriterijum koji razdvaja novinare od

drugih „nezavisnih izveštaĉa“ u javnoj sferi. Dakle, svaki put kada novinar ne navede izvor

informacija ugroţava liĉni integritet, autoritet medija za koga radi ali i profesiju u celini.

NenavoĊenje izvora je najzastupljenije u rubrici „Svet“ lista Blic (npr. „Najbolja uĉenica dobila

nulu“, 08. septembar; „Hadţiluk u meki uprkos tragediji“, 13. septembar) zatim u tekstovima

koji najavljuju nove tehnologije (u listu Danas i Blic) kao i pisanju Veĉernjih novosti o

turistiĉkim destinacijama (npr. „Putovanja koja se pamte“, 10. septembra).

Upotreba fotografija

Odnos prema izvorima informacija je usko povezan i sa naĉinom na koji redakcije koriste

fotografije. Kodeks novinara Srbije nalaţe da se jasno mora naglasiti razlika izmeĊu

dokumentarne fotografije i fotomontaţe, kako ĉitaoci ne bi bili dovedeni u zabludu. Jedna od

najteţih povreda profesionalnih novinarskih standarda jeste korišćenje tuđih fotografija i

grafičkih prikaza čiji izvor nije adekvatno naveden. Nepotpisane fotografije i neprofesionalno

preuzeti grafiĉki prikazi smatraju se plagijatima i predstavljaju grubo kršenje etiĉkih standarda

novinarskog izveštavanja: “Potrebno je jasno naznačiti svaku fotografiju koja nije nastala

neposredno na događaju, a služi njegovom ilustrovanju“.

U analiziranom korpusu tekstova ĉetiri dnevna lista, najĉešći su primeri fotografija ĉiji

izvor odnosno autor nisu navedeni. Fotografije koje nisu nastale na aktuelnom dogaĊaju koji se u

tekstu obraĊuje u velikom broju sluĉajeva nisu oznaĉene kao arhivske, niti je naveden izvor

odakle su preuzete. Neki primeri upotrebe fotografija u Veĉernjim novostima i Blicu pokazuju da

se istovremeno krše pravila oznaĉavanja fotografija kao arhivskih i navoĊenja izvora, iako

ilustruju temu teksta (npr. VN 18. septembra „Unuk posadio marhihuanu, pa rekao dedi da je

zaliva“; Blic 07. septembra „Merkelova traţi veću pomoć Srbije“; VN 17. septembra „Gejevi

nasleĊuju penziju partnera“).

Fotografisanje ţrtava na mestu nesreće ili zloĉina, kao i objavljivanje fotografija lica koja

su uĉestvovala u odreĊenom kriviĉnom delu smatra se posebno osetljivom kategorijom, a

“fotografi i snimatelji duţni su da se, prilikom fotografisanja ţrtava nesreća i zloĉina, ophode sa

obzirom i saosećanjem“. Odnos štampanih medija prema ţrtvama nesreća i kriviĉnih dela

problematiĉan je na nekoliko nivoa. U rubrici „Hronika“ u Veĉernjim novostima objavljene su

fotografije kojima se eksplicitno pokazuju slike nasilja, teških telesnih povreda i ţrtava na mestu

zloĉina ili nesreće: 9. septembra, tekst „Slavkov ubica mi ne liĉi na Kuraka“ na kojoj se pokazuje

ubijeni Slavko Ćuruvija na mestu policijskog uviĊaja; 19. septembra, tekst „Iskasapio uĉiteljicu

pred Ċacima“, na kojoj se u krupnom planu prikazuje povreĊeni poĉinilac zloĉina na bolniĉkim

nosilima, u krvavim zavojima. Problematiĉno je i to što se i za ove fotografije, ali i one koje

otkrivaju identitet ţrtava i poĉinilaca zloĉina ne navode izvori odakle su preuzeti. Fotografije

nastale na osnovu video snimaka sa društvenih mreţa (Youtube), kojima se prikazuje vršnjaĉko

nasilje, predstavljaju kršenje novinarske etike ne samo zbog toga što prenaglašeno pokazuju

nasilje, već i zbog toga što mogu da deluju uznemiravajuće na ĉitaoce: Veĉernje novosti 9.

septembra, tekst „Loši uzori raĊaju mrţnju“ u kome se pokazuje tuĉa devojĉica u kruševaĉkoj

srednjoj školi, gde fotografija eksplicitno ne otkriva identitet ţrtve i poĉinioca, ali šalje jasnu

poruku nasilnog ponašanja maloletnika. Blic 7. septembra u tekstu u rubrici crne hronike

objavljuje neprimerenu fotografiju ĉoveka na bolniĉkom krevetu, bez svesti, pri ĉemu je go do

pojasa i sa flasterima po telu. Na sliĉan naĉin, u Blicovom izveštavanju od 15. septembra, o

osobi koja je osuĊena za ubistvo francuskog drţavljanina Brisa Tatona, upotrebljena je arhivska

fotografija Tatona u bolniĉkoj postelji, prikljuĉenom na aparate i bez svesti. Vizuelizacija nasilja

ili vizuelno prikazivanje posledica nasilja predstavlja kršenje profesionalnih novinarskih

standarda jer ne samo što duboko zadire u privatnost povreĊenih ili preminulih osoba, nego i kod

ĉitalaca moţe da pojaĉa utisak da se poĉinilac odreĊenog zloĉina, na osnovu ĉega se dovodi u

neposrednu vezu upotrebom ovakvih fotografija, unapred etiketira kao da je kriv, iako istraţni ili

nadleţni organi to zvaniĉno nisu potvrdili. U drugom sluĉaju, kada je osoba osuĊena za zloĉin i

tu odluku je doneo sud, kao u tekstu Blica od 15. septembra, korišćenje arhivske fotografije

povreĊenog muškarca koji je kasnije preminuo, još više naglašava potrebu novinara ili redakcije

da se poĉinjeni zloĉin ne zaboravi.

Kodeks obavezuje novinare da osiguraju da dete ne bude ugroţeno ili izloţeno riziku

zbog objavljivanja njegovog imena, fotografije ili snimka sa njegovim likom, kućom,

zajednicom u kojoj ţivi ili prepoznatljivom okolinom. Kršenje ovog profesionalnog standarda

identifikovano je u izveštavanju u rubrici crne hronike u Veĉernjim novostima. Prilikom

razgovora sa majkom devojĉice koja je ţrtva silovanja, u tekstu pod nazivom „Silovali drugaricu

u klupskoj svlaĉionici“ objavljenom 10. septembra, fotografisana je sagovornica sa autorima

teksta. Njoj je zamagljeno lice ĉime se ne otkriva identitet ţene sa kojom novinari razgovaraju,

ali je uĉinjena teška povreda novinarskog kodeksa jer fotografija jasno otkriva okruţenje u kojoj

ţive majka i ćerka. Naime, na slici se vide ulica, dvorište i broj zgrade, a s obzirom na to da se

zloĉin dogodio u malom mestu, Kovinu, maloletna ţrtva i njena porodica mogu lako da se

identifikuju, bez obzira na to što se u samom tekstu otkrivaju samo inicijali sagovornika (sestra

D.R., majka, brat B.R.).

Deca se ĉesto prikazuju i na fotografijama nastalim prilikom izveštavanja o migrantskoj

krizi. Izbeglice su predstavljene u teškoj ţivotnoj situaciji, na ulicama, u nepovoljnim

vremenskim uslovima. Na taj naĉin se prvobitna namera novinara da prikaţe realne probleme sa

kojima se migranti sa Bliskog istoka suoĉavaju u Beogradu preoblikuje u prenaglašeno

prikazivanje njihove liĉne nesreće zloupotrebom dece i njihovih osećanja. Na primer, Veĉernje

novosti su 11. septembra objavile tekst „Samo da ova kiša stane“, reportaţu sa ulica Beograda o

naĉinu na koji se porodice sa malom decom snalaze u teškim vremenskim uslovima. Jedna od

fotografija u tekstu prikazuje maloletne sestre bliznakinje, kojima su otkrivena imena i lica, sa

namerom da kod ĉitalaca izazove saosećanje za situaciju u kojoj su se našle. U tekstu „MaĊarska

zakljuĉala i Srbiju“ (VN, 16. septembar) centralno mesto zauzima fotografija dece koja plaĉu, ali

ambijent u kome su ona slikana ne upućuje na to da li su deca na licu mesta, odnosno na

maĊarsko-srpskoj granici, ili je ta slika napravljena na drugoj lokaciji i drugom prilikom.

Fotografija nije potpisana i nema jasno naveden izvor odakle je preuzeta. Ĉitalac na taj naĉin

moţe da bude doveden u zabludu, jer povezuje dogaĊaj o kome se piše sa centralnom

fotografijom teksta, koja ne samo da zloupotrebljava deĉija osećanja i njihovu liĉnu nesreću,

nego i ne upućuje na to da je slika autentiĉna.

Korišćenje fotografija koje su preuzete iz liĉnih arhiva liĉnosti o kojima se izveštava, a

posebno sa njihovih naloga na društvenim mreţama Fejsbuk (Facebook) i Instagram,

karakteristiĉno je za izveštavanje Blica. Ova vrsta fotografija se objavljuje i u rubrici crne

hronike (7. septembar „Trudnica stradala dan pred poroĊaj“), a posebno u zabavnoj rubrici u

kojoj se izveštava o javnim liĉnostima. Fotografije objavljene na Instagramu sluţe i kao povod

za priĉu (10. septembar „Taša pozvala Severinu na surf“): tekst je napisan na osnovu komentara

autora fotografije, odnosno javne liĉnosti koja je na društvenoj mreţi objavila odreĊenu sliku, što

ĉitaoce moţe da dovede u zabludu jer je reĉ o slobodnoj interpretaciji novinara koji za potrebe

teksta nije konsultovao autora fotografije. Neprimereni fotografski sadrţaji preuzeti sa

Instagrama objavljeni su u Blicu 10. septembra u tekstu „Bitka za narko kralja instagrama“, u

rubrici „Svet“ i uobliĉeni su u veoma neobiĉan novinski ţanr, koji bi se mogao podvesti pod

naziv „foto kolaţ“, ĉiji je sadrţaj preuzet sa profila najvećih narko dilera u svetu. Osim toga što

su sve fotografije skinute sa Instagrama, koji predstavlja platformu na kojoj privatna lica kaĉe

liĉne fotografije, njihovo objavljivanje problematiĉno je najpre zbog toga što prikazuje

neprimerene sadrţaje u kojima dominiraju liĉnosti koje se bave trgovinom droge i pokazuje

njihov stil ţivota, ali i zbog toga što su te fotografije posluţile kao jedini izvor informacija

novinarima Blica da napišu tekst. Ovde je vaţno napomenuti da je u odnosu na neprimerenost

vizuelnog sadrţaja, veoma upitan i „interes javnosti“ koji bi zadovoljile informacije o trendu koji

su pokrenuli sinovi odbeglog narko-bosa El Ĉapa a radi se o „nadmetanju ĉlanova meksiĉkih

narko-kartela, na društvenoj mreţi Instagram, gde svakodnevno objavljuju fotografije koje

svedoĉe o njihovom sumanutom bogatstvu”. Poruka koju redakcija šalje ovakvim „tekstom je

nejasna“. Mladi ĉitaoci Blica bi mogli protumaĉiti slike na kojima su zlatni kalašnjikov, tigar

„ljubimac“ prekriven novĉanicama, devojke u bikiniju, skupi automobili itd. na razliĉite naĉine,

od kojih je jedan svakako da se „zloĉin isplati“ ili da je trgovina narkoticima višestruko isplativa.

Prenaglašavanje nasilja i kriminalnog naĉina ţivota vidljivo je i u tekstu „Kriminalci ĉeka vas

magnum“ objavljenom 10. septembra u Blicu, u kome fotografija sa Fejsbuka prikazuje pevaĉa

iz Banja Luke sa pištoljem oko pojasa.

Kršenje novinarske etike u objavljivanju fotografija oĉigledno je i u njihovom

takozvanom potpisivanju, odnosno u naslovima koji se nalaze na samim fotografijama. U

Veĉernjim novostima je prenaglašeno jeziĉko opisivanje foto-sadrţaja kojim se upućuje na

poĉinjene zloĉine, najĉešće jednom reĉju u levom uglu fotografije, na primer: Jezivo, Brutalno,

Šok, Ubica, Ţrtva, Incident. Osim što slike prenaglašavaju poruku koju prenose, jeziĉki diskurs

ih pojaĉava i na taj naĉin utiĉe na doţivljaj ĉitalaca. Potpisivanje fotografija u Blicu je u nekim

sluĉajevima diskriminišuće i spekulativno, na primer „Rajko se bori sa zavisnošću od kokaina“ u

tekstu objavljenom 9. septembra, a da informacije o kojima novinar piše nisu proverene i za koje

se ne moţe verovati da su taĉne.

Diskriminacija

Prema novinarskom kodeksu, novinar je dužan da se suprotstavi kršenju ljudskih

prava i svima koji se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije. „Novinar mora biti svestan

opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i uĉiniće sve da izbegne diskriminaciju

zasnovanu, izmeĊu ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri,

politiĉkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu“( KNS). Smernice koje

novinari moraju da slede u izveštavanju odnose se pre svega na to da se podaci o etniĉkoj,

politiĉkoj, ideološkoj pripadnosti, kao i podaci o braĉnom stanju i poreklu, navode samo ukoliko

je to neophodno za potpuno razumevanje konteksta dogaĊaja o kome se izveštava. Novinari ne bi

smeli da koriste fraze koje su diskriminišuće prema bilo kojoj društvenoj grupi, a posebno da ne

koriste izraze koji mogu da imaju šovinistiĉku, seksistiĉku ili bilo koju drugu diskriminatornu

konotaciju.

U analiziranom korpusu dnevnih novina u Srbiji, prepoznati su sluĉajevi u kojima se

diskriminacija, suprotno od preporuka Kodeksa, vrši na sledećim nivoima: kada se otkrivaju

podaci o identitetu koji ne moraju da budu u vezi sa dogaĊajem o kome se izveštava (na primer,

braĉno stanje i porodiĉni odnosi), kao i kada se navodi pripadnost po kategorijama rase, pola i

vere, a koja nije bitna za razumevanje konteksta dogaĊaja. Kršenje ovog pravila novinarskog

kodeksa najoĉigledniji je u rubrikama crne hronike, kada se izveštava o ţrtvama i poĉiniocima

zloĉina. Na primer, u tekstu „Imali novca, ali ne i sreće“ objavljenom u Veĉernjim novostima 7.

septembra novinar prejudicira krivicu osumnjiĉenog za zloĉin iznošenjem nepotrebnih podataka

da je on „pre nekoliko godina zapao u dugove“ i svrstavajući to u okolnosti koje su doprinele

izvršenju zloĉina, a da to istraţni organi nisu potvrdili. Za ţrtvu se kaţe da je „prethodno radila u

obliţnoj hladnjaĉi, a da se u ugostiteljski posao upustila tek sa Veranom“, odnosno

osumnjiĉenim. Podaci kojima se upućuje na poreklo i radno mesto, pogotovo u malim mestima,

ovde samo pojaĉava teţnju novinara da saopšti što više informacija o dogaĊaju o kome

izveštava, ali zapravo ne doprinose razumevanju konteksta samog dogaĊaja. U drugom tekstu, u

kome se izveštava o silovanju maloletnice u malom mestu u Vojvodini, novinari Veĉernjih 10.

septembra otkrivaju podatke kojima se prejudicira krivica osobe, posebno zbog toga što

konotacija o njegovom poreklu kao „lošeg momka“ mogu da utiĉu na izvoĊenje pogrešnih

zakljuĉaka ĉitalaca: „A.G. od ĉetvrtog razreda ţivi u hraniteljskoj porodici“, „Njegov biološki

otac ţivi u blizini, ali policija i socijalna sluţba su mu zabranili pristup“. Kršenje dobre

novinarske prakse i diskriminatorno ophoĊenje prema osobama koje se opisuju u dogaĊaju ovde

je vidljivo na osnovu otkrivanja njihovog porekla, posebno negativne konotacije i

generalizovanja da svaki boravak u hraniteljskoj porodici nuţno mora da uzrokuje zloĉin u

kasnijem periodu ţivota. U izveštavanju o ubijenoj uĉiteljici (VN 19. septembra) braĉno i

emotivno stanje ţrtve o kome novinar izveštava nije bitno za razumevanje konteksta dogaĊaja:

„Muţ, koga je ona napustila u maju i pokrenula brakorazvodnu parnicu…“, „Neki od komšija

kaţu da je Vladicu razbesnelo to što je Brankica na svom fejsbuk profilu napisala da je u novoj

emotivnoj vezi…“ Izveštavanje na osnovu principa „rekla-kazala“ i posebno na osnovu

subjektivne interpretacije neproverenih i neproverljivih liĉnih iskaza na profilima na društvenim

mreţama u ovom sluĉaju ima diskriminišući efekat i na ţrtvu i na osumnjiĉenog za zloĉin, jer

duboko ulazi u privatnost ţrtve i omogućava ĉitaocima da izvode pogrešne zakljuĉke o

okolnostima samog dogaĊaja. Sliĉno postupa i novinar Blica, 18. septembra u tekstu „Devojĉica

nastradala u jaguaru“, koji izveštava o saobraćajnoj nesreći u kojoj je nastradala devojĉica, dok

je njen otac bio za volanom. Najpre, veoma je upitna odluka redakcije da u naslovu istakne

marku automobila, koja je potpuno irelevantna u poreĊenju sa gubitkom jednog mladog ţivota.

Zatim, tekst se u najvećoj meri oslanja na svedoĉanstvo oca vozaĉa, koji sa njim „nije

razgovarao godinama“. Otac opisuje svog sina kao „nasilnika, koji je upao u loše društvo“.

Objašnjava i kompleksne porodiĉne odnose, ĉinjenicu da ima ćerku iz druge vanbraĉne

zajednice, da je bio nasilan i prema svojim ţenama, pa dovodi u pitanje i odluku „da mu se

dodeli starateljstvo nad detetom“. Nijedan od ovih podataka nije relevantan za razumevanje

dogaĊaja o kome se izveštava. Još jedan primer kršenja smernica novinarskog kodeksa

prepoznatljiv je u tekstu objavljenom u Blicu 8. septembra, u kome se kao background podaci u

vezi sa saobraćajnom nesrećom navode informacije iz ţivota osobe koja je vozila auto, i to da je

vozaĉ ţiveo u nevenĉanoj zajednici, da je imao bivšu ţenu i decu iz prvog braka, gde je bio

zaposlen, koliko su ĉesto posećivali baku u selu, a svi ovi navodi potiĉu od majke vozaĉa.

Prepoznati su i drugi oblici diskriminatornog odnosa prema subjektima u analiziranim

tekstovima. Na primer, u jednoj izjavi (VN, 16. septembra, tekst „Dozivao me je dok ga je brat

ubijao“) se navodi „Videla sam ga u ĉetniĉkoj uniformi…preko leĊa je nosio ĉetniĉku zastavu“,

ĉime se šovinistiĉkim etiketiranjem osobe osumnjiĉene za zloĉin pojaĉava prejudiciranje krivice

u odnosu na njenu „ĉetniĉku“ prošlost, koja nema nikakve veze sa temom o kojoj se izveštava.

Pogrdno nazivanje osoba „bahatim“ kojima je „specijalnost odbrana starleta“ i prateća

fotografija te osobe u društvu starlete je primer iz Blicovog teksta od 15. septembra,

„Ekskluzivno: bahati advokat maltretirao sina Jorgovanke Tabaković“ u kome se o advokatu iz

teksta vrlo subjektivno izvode zakljuĉci o njegovom ponašanju i iznose informacije koje nemaju

nikakve veze sa temom o kojoj je reĉ. Pogrdnim reĉima se opisuje ponašanje i javnih liĉnosti u

Blicu, na primer: „Maja Nikolić sipa uĉesnicima drogu u piće“. Ovde je reĉ o jednom od rijaliti

programa, ĉija se dešavanja prenose u Blicu, ali se moţe reći da ove neosnovane tvrdnje kojima

se narušava kredibilitet liĉnosti ne mogu da budu centralni predmet teksta. Diskriminacija osoba

koje pate od odreĊenih bolesti prisutna je u tekstu u Blicu objavljenom 9. septembra, u kome se

grupa obolelih od depresije kolokvijalno naziva „depresivcima“. U rubrici „Svet“ u Blicu u

tekstu od 17. septembra, govori se o „pripadnicima poligamne sekte“, što je diskriminacija po

osnovu pripadnosti i seksualnog opredeljenja jer u ovom sluĉaju nema nikakve veze sa temom

teksta. Novinar je mogao da kaţe da su to pripadnici odreĊene sekte koja nema kontakta sa

spoljnim svetom i da zbog toga nisu ĉuli meteo alarm, a ne zbog njihovog seksualnog

opredeljenja.

Etiketiranje

U odredbama i smernicama Kodeksa novinara Srbije o poštovanju ljudskih prava i

obavezi novinara da se suprotstave svim oblicima diskriminacije, nalaţe se i da „predrasude

koje novinari privatno imaju, ne smeju da budu emitovane/objavljene ni u kakvom

kontekstu, ni otvoreno, ni prikriveno“. U tom okviru je posebno izdvojena norma po kojoj je

nedopustivo „kolokvijalno, pogrdno i neprecizno nazivanje određene grupe“, a tome bi se

moralo dodati i pojedinca, kada se ima u vidu pisanje domaće štampe. Kolokvijalno, pogrdno i

neprecizno nazivanje društvenih grupa ili pojedinaca je pronaĊeno u ĉak 36 tekstova.

U Veĉernjim novostima su u dva teksta („Gejevi nasledjuju penziju partnera“, 17.

septembra, „Gej šetnja uz trans sedeljku“, 19. septembra) pripadnici LGBT populacije

kolokvijalno nazvani „gejevima“, a dogaĊaj koji je pratio „Šetnju ponosa“ je predstavljen kao

„trans sedeljka“. Redakcija Veĉernjih novosti je migrante proglasila „stradalnicima“ (16.

septembra) a Hrvate „ustašama“ koje se ne ţele suoĉiti sa zloĉinima (12. septembra). Dok je

redakcija Blica osobe koje pate od depresije nazvala „depresivcima“ (09. septembra) a grupu

devojĉica koja je uĉestvovala u vršnjaĉkom nasilju „bandom“ (08. septembra).

Kolokvijalno, neprecizno nazivanje grupa se ĉesto moţe istovremeno okarakterisati i kao

pogrdno, a tako je i sa pojedincima. Etiketiranje pojedinaca je prisutno u gotovo svim rubrikama.

Hašim Taĉi je dobio atribut „krvnik“ na naslovnoj strani Blica (18. septembra), Viktor Orban

„fašista“ u Blicovoj temi dana 12. septembra. U rubrici politika je ĉlanica Srpske Radikalne

Stranke, ili prema novinarima Blica „radikalka“, stekla epitet „bacaĉica kletvi“ (08. septembra).

U rubrici društvo Veĉernjih novosti je imam dţamije u Sarajevu, Nezim Halilović, proglašen za

„problem za bezbednost u Federaciji BiH, ali i celoj BiH“. On je nazvan „produţenom rukom

Saudijske Arabije u BiH“ a njegovo delovanje ili „pozivi na rat, osvetu i istrebljenje Srba“ za

„deo planiranog haosa u regionu od strane islamskih ideologija na ĉelu sa Islamskom drţavom“.

I u crnoj hronici su prisutni prenaglašeni, kolokvijalni i neprecizni epiteti. Na primer, Veĉernje

novosti snimak likvidacije „šabaĉkog Ĉumeta porede sa „pogubljenjem kakvim se hvale

dţihadisti“, a za njegovo hapšenje tvrde da se odigralo „kao po filmskom scenariju“ jer je

„interventna“ naišla baš u trenutku kad je završio „krvavi pir“. U delu rubrike „Zabava“ koji se

bavi rialitijem “Farma“ se izmeĊu ostalih našao i tekst u kojem drugarica jedne uĉesnice u ovoj

emisiji naziva njene suparnice, takoĊe „farmerke“, „klaberkama“, „go-go igraĉicama“ i

„propalim pevaĉicama“ (20. septembra).

Moţda se moţe postaviti pitanje, da li redakcija ĉini još teţi etiĉki prekršaj ako

kolokvijalnu, pogrdnu etiketu dodeljuje predsedniku drţave? U tekstu objavljenom 19.

septembra je Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, proglašen za „nesuĊenog ginekologa“, zato

što je gostujući na Simpozijumu udruţenja ginekologa i opstetiĉara Srbije, prema mišljenju

ĉlanova redakcije Blica odţao neprikladan govor. Uz prenošenje reakcija sa društvenih mreţa na

„gaf“ predsednika, redakcija komentariše: „suvišno je svako njegovo pojavljivanje na dogaĊaju

ovog tipa, ali i potpuno neshvatljivo da niko od savetnika nije prepoznao da je pripremljeni

govor, blago reĉeno banalan“. Tekst zaokruţuju generalizacijom: „Nikolić je po ko zna koji put

pokazao da ne zna, ali i da oko sebe ima ljude koji ne znaju i koji bi ga posavetovali kako treba“.

Posredno, predsednik je proglašen za neznalicu, a njegovi saradnici za nesposobne neznalice.

Redakcija Blica je pokazala nepoštovanje i prema stranim drţavnicima. Istog dana je

podnaslov teksta koji se bavio vanrednim parlamentarnim izborima u Grĉkoj sadrţao

kolokvijalni i uvredljiv komentar o izgledu i godinama grĉkog politiĉara: „Grĉka bi mogla da za

premijera ponovo dobije široj javnosti malo poznato lice iako Vangelis Mejmarakis ima 61

godinu i malo preostale sede kose“. Zatim, tekst pod naslovom „Zaboravan: Robert Mugabe

dvaput proĉitao isti govor“, 17. septembra, prenosi navodne reakcije ĉlanova opozicije na dva

puta proĉitan govor predsednika Zimbabvea: “predsednik je odavno zreo za penziju jer je postao

senilan“. Istaknuto je da reakcije opozicije ne moraju biti pouzdane, zato što je ovo jedan od

tekstova u kojem se osnovni dogaĊaj iz Zimbabvea opisuje bez navoĊenja izvora informacija, pa

nije jasno kako i odakle je redakcija došla u posed ovakvog komentara opozicije.

Po broju uvreda prednjaĉi rubrika zabava, preciznije segmenti posvećeni rijaliti televiziji.

U toj rubrici je 14. septembra Vesna Vukelić okarakterisala Zoricu Marković za „apsolutnog

moralnog degenerika“ i izjavila da je to najlošiji ĉovek koga je ona u sam ţivotu upoznala.

Ĉlanovi redakcije Blica su se na stranicama štampe 08. septembra pitali i da li je Ilija Grahovac

(56), poznatiji kao Zmaj od Šipova normalan. Naime u nadnaslovu teksta je izvuĉeno: ŢIVI NA

TELEVIZIJI Da li je ovaj ĉovek normalan? U potrazi za odgovorom na postavljeno pitanje je

intervjuisan psihijatar Dragoljub Boţović: „Da li je normalan to vam ne mogu reći jer ne bi bilo

profesionalno ni etiĉki. MeĊutim, bitnije je da li su normalni ti koji gledaju takve programe?“.

Dakle, ĉitalaĉka publika je bila uskraćena za struĉno mišljenje o mentalnom zdravlju Zmaja, ali

je psihiĉko stanje gledalaca rijaliti televizije dovedeno u pitanje. Sledećeg dana (09. septembra)

je procenjeno da je Maja Nikolić „luĊa od Zmaja“, izmeĊu ostalog i zato što je u rijalitiju Farma

„sve svoje cimere okarakterisala kao ludake – Ovde su svi ludaci. Ja sam prezadovoljna. Dobili

smo kriminalce, robijaše, psihopate i zlatne ribice. To su starlete, nevine. U ţivotu nisam srela

ovoliko ludaka“, prenosi Blic. U istom tekstu je citiran psihoterapeut: „Ponašanje dotiĉne ţene

svakako ukazuje na obilje psihiĉkih problema. Ali uzdrţao bih se od davanja bilo kakvih

dijagnoza“. U nedelju 13. septembra je usledila i procena intelektualnog nivoa uĉesnika farme od

strane ĉlanova redakcije Blica: „Iako se svakodnevno prozivaju meĊusobno ko je pametan, a ko

glup, u ovoj igri pokazali su da su svi na istom intelektualnom nivou. Niskom“. Odgovori na

kvizu koji su organizovali producenti Farme su opisani kao „biseri“ koji su se nizali, a redakcija

Blica je primetila da je u „nizanju“ prednjaĉila Stanijina „koleginica“, starleta Tamara Đurić.

MeĊusobne uvrede su razmenjivali i drugi akteri na stranicama štampe. Veĉernje novosti

prenose reĉi graĊanke Crne Gore, Mare Vuković, koju je navodno udarilo svešteno lice: „Nazvao

me je plaćenicom i babetinom, a ja sam iako skromna ţena - za njega dama…ne bi dopustila da

rašĉinjenog sveštenika vode meĊu narod…kao da me je sam Ċavo dotakao kad me je Miras

udario“. Grube reĉi nisu štedeli ni politiĉari. Ivica Daĉić je pokušao da se opravda nakon

objavljivanja tajnih snimaka verbalnim napadom Borisa Tadića: „Gledao si me u oĉi, a pratio i

špijunirao. Tako si se odnosio i prema drugima i tako si i prošao“, citira Danas (09. septembra)

Daĉić u nastavku objašnjava: „Vuĉić nije lud da organizuje tako nešto u danu kad se sastaje sa

Angelom Merkel“. Dakle, kolokvijalni izrazi i idiom ludila nisu izolovani u zabavnim temama,

već su prisutni i u diskursu politiĉara i drugih drţavnih sluţbenika. U dnevnom listu Danas (17.

septembra) je Dragan Pušara, predsednik štrajkaĉkog odbora Akreditacionog tela Srbije, optuţio

vršiteljku duţnosti direktora, Milicu Lukešević, da je: „primila nestruĉne ljude, sa završenim

privatnim fakultetima, koji nemaju veze sa poslom koji mi ovde radimo“. Ovakvom izjavom su

omalovaţeni svi diplomci privatnih univerziteta i njihova struĉnost. Novinari su se morali

postarati da kritike upućene direktorki potkrepe boljim argumentima, posebno optuţbu o

zapošljavanju nestruĉnih kadrova.

U svim istaknutim primerima se klokvijalni, pogrdni nazivi grupa ili pojedinca mogu

podeliti na one koji su potekli od same redakcije i one koje su izrekli razliĉiti izvori a redakcija

ih je samo „prenela“. MeĊutim, i uvrede koje se ne moraju smatrati „stavom redakcije“

predstavljaju ogrešenja o novinarski kodeks, jer „izvori informacija s kojima novinar razgovara

nisu uvek svesni moći medija i posledica koje njihove izjave mogu da imaju po njih liĉno, kao i

po ljude o kojima govore. S novinarskom profesijom nespojiva je svesna zloupotreba, ali i

nepaţnja ĉija bi moguća posledica bila zloupotreba sagovornika“. U odnosu na ovu normu se

prenošenje dijaloga iz rijalti TV programa moţe posmatrati kao graniĉni sluĉaj. MeĊutim, ostali

elementi ovih tekstova, izjave sagovornika (pogledati na primer reĉi psihijatara iz prethodnog

dela), izbor sagovornika, kao i komentari autora ili redakcije, prevazilaze svaku mogućnost

nategnutog tumaĉenja odredbi novinarskog kodeksa.

Iako liĉnost pojedinca nije posebno istaknuta uz normu koja treba da spreĉi vreĊanje bilo

kojih segmenta društva, KNS na drugom mestu naglašava da novinar mora poštovati

„privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima piše“. Ova norma se najĉešće vezuje za

zaštitu privatnosti pojedinca, ali je u analiziranom periodu zapaţeno više primera nepriliĉnog

odnosa prema pojedincima na stranicama dnevnih novina, te je moţda potrebno njeno proširenje,

dodatno tumaĉenje ili uvoĊenje nove norme.

Privatnost

Pravila poštovanja privatnosti se odnose na sva lica o kojima novinari izveštavaju, zbog

toga što eventualna greška ili pogrešna pretpostavka koja proistekne iz kršenja pravila ĉuvanja

privatnosti moţe da ima teške posledice po osobu o kojoj se izveštava. To se odnosi i na situacije

u kojima drţavni organi iznose podatke o privatnosti poĉinioca zloĉina ili ţrtve, u kojima su

mediji duţni da takve informacije ne prenose. Sa druge strane, kada je reĉ o javnim liĉnostima, a

posebno nosiocima javnih funkcija, pravo na privatnost je suţeno (KNS): „Podaci iz privatnog

života javnih ličnosti objavljuju se samo ukoliko je to u interesu javnosti, odnosno ukoliko

imaju direktne posledice na više ljudi, ukoliko su u suprotnosti s duhom funkcije koju ta

ličnost obavlja, ili idejama koje javno zastupa“(KNS). Sa ovog aspekta, pravo na privatnost

javnih liĉnosti i nosilaca javnih funkcija je u odreĊenoj meri ograniĉeno, ali mediji ne smeju da

krše njihovo pravo bez razloga. Zaštita privatnosti odnosi se na zaštitu liĉnog imena, na primer

upotrebom inicijala u izveštavanju kod maloletnih lica i osumnjiĉenih za zloĉin, ali i zaštitu

podataka koji upućuju na identitet osobe o kojoj se izveštava, odnosno objavljivanje njegove

fotografije, adrese, opisa izgleda, imena roĊaka ili prijatelja, društveni status i sliĉno. Novinari ne

smeju da objavljuju podatke dobijene od lekara, socijalnih sluţbi, vaspitaĉa i drugih organa

kojima bi se narušilo pravo privatnosti osobe koja uĉestvuje u odreĊenom dogaĊaju.

Analiza tekstova u dnevnim novinama pokazuje da se pravilo poštovanja privatnosti krši

najviše u izveštavanju u rubrikama crne hronike. Odavanje podataka dobijenih od sluţbi

zaduţenih za javno zdravlje neprimereno je u tekstu objavljenom 12. septembra u Veĉernjim

novostima (naslov „Nisam ga terao, sve je radio dobrovoljno“). Podaci o leĉenju maloletnog lica

ulaze duboko u njegovu privatnost i nemaju direktnu vezu sa kontekstom samog dogaĊaja:

„Deĉak N.P. je na prvi psihijatrijski pregled upućen 1. jula ove godine zbog problema u

ponašanju, agresivnosti i nepromišljenih postupaka…u pitanju je zapušteno, i od roditelja

zanemareno dete, a N.P. je sklon i izmišljanju i preuveliĉavanju. Ţivi u porodici koja zbog

materijalnih, obrazovnih, zdravstvenih i mentalnih uslova pripada kategoriji društveno osetljivih

grupa.“ U ovom primeru reĉ je o deĉaku ĉiji je identitet sakriven navoĊenjem inicijala, meĊutim

grubo kršenje etiĉkih normi ogleda se u iznošenju poverljivih podataka o njegovom

zdravstvenom stanju, opisu porodice u kojoj ţivi, i to na osnovu izjave koju su novinari dobili od

centra za socijalni rad. Istog datuma u Veĉernjim novostima se u drugom tekstu u rubrici crne

hronike opisuje „krvavi obraĉun“ u kome je jedna osoba stradala. Iznose se podaci dobijeni od

policije, poput „ţrtva i ubica nisu imali policijski dosije“, što ne govori mnogo o samom

dogaĊaju, već pokazuje nameru novinara da iznese podatke iz privatnog ţivota uĉesnika u

dogaĊaju i navede ĉitaoce na pogrešno rasuĊivanje da samo osobe sa policijskim dosijeom mogu

da imaju „opravdanje“ za uĉestvovanje u zloĉinu. Verovatno najteţi oblik kršenja pravila o

zaštiti privatnosti jeste reĉenica iz ovog teksta „Ubica…se trenutno nalazi u bolnici pod

policijskim nadzorom“, jer s obzirom na to da je reĉ o malom mestu u kome se obraĉun dogodio,

ĉitaocima nije teško da pretpostave o kojoj bolnici je reĉ. Na ovaj naĉin se ulazi u privatnost

osobe koja je osumnjiĉena za zloĉin, otkrivaju poverljivi podaci dobijeni od organa policije i,

ukoliko pogledamo dalekoseţnije posledice po ţivot osobe o kojoj je reĉ, otkriva se mesto na

kome se ona trenutno nalazi, što moţe da ugrozi njegovu sigurnost i zaštitu, bez obzira na

njegovu ulogu u zloĉinu.

U Blicu (9. septembra) u tekstu koji opisuje tuĉu srednjoškolki u Kruševcu, primećeno je

da se poštovanje privatnosti odnosi samo na upotrebu inicijala maloletnih osoba, ali da je i takva

upotreba u koliziji sa ostatkom teksta. Naime, iako su i imena devojĉica koje su uĉestvovale u

tuĉi navedena inicijalima, glavni izvor priĉe je otac ţrtve koji je potpisan punim imenom i

prezimenom. Dalje, poznata je škola, i mesto incidenta, a u vezi sa jednom devojĉicom je

objavljena reakcija kik-boks kluba u kojem je trenirala, kao i ime kluba i direktora, i ĉinjenica da

joj je zabranjen pristup klubu. Na ovaj naĉin grubo je prekršeno pravilo poštovanja privatnosti,

jer na osnovu iznesenih informacija uĉesnici u ovom dogaĊaju mogu lako da se identifikuju. Na

sliĉan naĉin objavljeni su i privatni podaci u tekstu Veĉernjih novosti (9. septembra) o istom

dogaĊaju. Novinari su iskoristili izjavu oca pretuĉene devojĉice: „Dete mi je sada na leĉenju u

ZC ha hirurgiji - deĉje odeljenje“, ĉime su direktno ugrozili bezbednost i privatnost deteta, i

njegov ţivot. Sliĉan pristup u izveštavanju oĉigledan je i u drugim tekstu u Veĉernjim novostima

(10. septembra) u kome se za osumnjiĉenog za silovanje navode samo inicijali, ali se navodi da

je on „ekonom kluba“ u kojem brat ţrtve igra fudbal. S obzirom na to da je reĉ o malom

vojvoĊanskom mestu, ĉitaocima nije teško da identifikuju osumnjiĉenog za zloĉin prema opisu

njegovog radnog mesta u jedinom fudbalskom klubu u gradu.

Kada je u pitanju privatnost javnih liĉnosti, u Blicu postoji nekoliko primera kršenja

osnovnih etiĉkih normi u izveštavanju o osobama koje su nosioci javnih funkcija i poznate,

uglavnom, estradne liĉnosti. Naime, izveštavanje o ministarki javne uprave i lokalne

samouprave, Kori Udoviĉki, kako peĉe papriku i pravi ajvar spada u domen zabave, ali naĉin na

koji novinar konstruiše priĉu oko jedne slike koja prikazuje ministarku van radnog mesta je

problematiĉan: „Kori Udoviĉki se na kratko odmakla od kompjutera i primakla smederevcu, a

olovku je zamenila – varjaĉom“. Iako nosioci javnih funkcija imaju ograniĉeno pravo na

privatnost, ovde ne moţemo da tvrdimo da je u pitanju dobrovoljno slikanje ministarke, već

nasumiĉno konstruisanje znaĉenja ĉime se ona bavi u slobodno vreme, jer u tekstu niti ima

izvora informacija, niti je naveden izvor objavljene fotografije. U tom smislu, podaci u tekstu

mogu da se tumaĉe van datog konteksta. Ulaţenje u privatnost javnih liĉnosti putem slobodnog

tumaĉenja fotografija je ĉesta pojava u Blicu. To pokazuje i komentar „Rokvići jedva ĉekaju

prinovu“ ispod fotografije koja je preuzeta sa liĉnog Instagram profila mladog pevaĉa (7.

septembra) i koja prikazuje njegovu trudnu suprugu. Kršenje naĉela privatnosti javnih liĉnosti

vidljivo je i u izveštavanju Blica o uĉesnicima rijaliti programa u periodu analize. Blic oktkriva

liĉne podatke o uĉesnicima ovih programa, bazirajući tekst na spekulacijama da li su im roditelji

razvedeni ili ţive zajedno i da li su zbog toga napustile bolesnog oca ili ne (15. septembra), zatim

otkrivajući koje lekove koriste uĉesnici rijalitija (18. septembra) zadirući u njihovo zdravstveno

stanje. Blic se bavi i odnosom uĉesnika rijalitija prema ĉlanovima njihovih porodica, i to tako što

se tekstovi konstruišu oko spekulacija u kakvim je odnosima odreĊena javna liĉnost sa svojim

sadašnjim i bivšim supruţnikom na osnovu informacije da su svi zajedno sa decom išli na

porodiĉni ruĉak (18. septembra). Izveštavanje o zdravstvenom stanju pevaĉice kao javne liĉnosti

bazira se na tvitovima njenih oboţavalaca, a Blic bez zadrške prenosi one koji, bez ĉinjenica koje

potkrepljuju, iznose moguće uzorke pevaĉicine mršavosti: 1. svirke svakog vikenda i povreda

kolena 2. stroga dijeta i trening 3. to što je 2013. bila na ivici anoreksije kada je navodno

ugradila balon u ţeludac (20. septembra). Tekst u kome novinar Blica zakljuĉuje da se poznata

voditeljka verila baziran je na slici koja je objavljena na njenom Instagram profilu, bez

navoĊenja izvora koji bi potvrdio takvu informaciju (8. septembra). U istom tekstu navodi se

ĉitav istorijat prethodnih emotivnih veza voditeljke, koji ne samo da nije u vezi sa temom, nego

se i ne temelji na pouzdanim izvorima informacija, ili bar izjavi voditeljke koja bi to potvrdila ili

opovrgnula. Tekstovi koji kao prateće elemente imaju fotografije na kojima se otkrivaju detalji iz

ţivota javnih liĉnosti i lokacije na kojima ţive mogu ozbiljno da ugroze njihovu privatnost. Na

primer, u tekstu u Blicu (9. septembra) u kome se izveštava o tome da je „ljubavnica“ poznatog

fudbalera rodila sina, prikazane su slike kuće u kojima ţive roditelji fudbalera u Staroj pazovi, a

sa Instagrama su preuzete slike osobe za koju se tvrdi da je „ljubavnica fudbalera“, na kojima se

vidi mesto gde ona ţivi, soba deteta itd. O detaljima raskida veza poznatih liĉnosti u analiziranim

tekstovima uglavnom svedoĉe neimenovani izvori, a dogaĊaji koji nemaju veze sa

razumevanjem teme nekada se objavljuju kao glavni uzroci odreĊenog ponašanja poznatih (na

primer, Blic 9. septembra piše o nekom dogaĊaju tokom prošlogodišnje turneje grupe Fosili kada

Rajko Dujmić, koji je osumnjiĉen za porodiĉno nasilje, nije bio spreman da potpiše da neće

koristiti droge, pa se zbog toga razišao sa grupom).

Prikrivena propaganda

KNS ukazuje novinarima da je njihova odgovornost usmerena pre svega, ka ĉitaocima,

slušaocima i gledaocima i da se „ta odgovornost ne sme podrediti interesima drugih, a

posebno interesima izdavača, vlade i drugih državnih organa“. U skladu sa tako definisanom

odgovornošću se „svaki vid komercijalnog oglašavanja kao i politička propaganda, koje

nisu jasno označene“ moraju smatrati „teškim prekršajem standarda profesionalnog

postupanja novinara“ (KNS). Dakle, svako oglašavanje koje nije strogo odvojeno od

novinarskog sadrţaja predstavlja prikrivenu propagandu. Kodeksom su prikrivena reklama i PR

tekstovi/prilozi definisani kao „reklamni/propagandni sadrţaji koji svojim izgledom, naĉinom

pripreme, toliko liĉe na autentiĉni novinarski tekst/prilog da ĉitalac/gledalac nije u stanju da

razlikuje ekonomsku, to jest politiĉku propagandu od novinarskog sadrţaja“.

U analiziranom periodu je na stranicama dnevnih listova Blic, Veĉernje novosti i Danas

pronaĊeno 24 teksta koji spadaju pod prikrivenu propagandu u širem smislu. Naime, linija

razgraniĉenja izmeĊu tekstova koji pozitivnim tonom izveštavaju o rezultatima nekih preduzeća,

uspehu proizvoda ili doprinosu nekog politiĉara/ drţavnog funkcionera i prikrivene propagande

moţe biti veoma tanka. U tom smislu je bilo teško oceniti koji tekstovi spadaju u ovu kategoriju,

kao što je uostalom i ĉitaocima veoma teško da razluĉe kada su izloţeni netransparentnom

reklamiranju. Zbog toga KNS istiĉe da „novinarski tekstovi/prilozi o preduzećima, proizvodima i

uslugama ne bi trebalo da prekoraĉe granicu prikrivenog reklamiranja. Novinar je duţan da bude

posebno paţljiv kada koristi saopštenja za javnost, tekstove i druge materijale PR i marketinških

agencija, budući da oni primarno imaju svrhu da za klijente (direktno ili indirektno), obezbede

besplatan i povoljan publicitet“. MeĊutim, u današnje vreme kada je proces medijske produkcije

veoma ubrzan, a PR agencije/ sluţbe sve brojnije i veštije, novinari, pritisnuti rokovima, sve

ĉešće poseţu za gotovim sadrţajima.

Najviše tekstova koji su prešli granicu prikrivenog reklamiranja je svrstano pod

kategoriju ekonomske propagande. Rubrike Digital u listu Blic, Commedia u dnevnoj novini

Danas kao i IT u Veĉernjim novostima su bile najprijemĉivije za ekonomsku propagandu. Nove

proizvode „Epla“ su promovisale sve tri redakcije: „Smartfoni privlaĉniji i od TV“, Veĉernje

novosti, 20. septembra, „Veće i moćnije jabuke“, Danas, 15. septembra „Ajfon sa 3D

tehnologijom“, Blic, 10. septembra. U sedam tekstova je primećen nedovoljan angaţman

novinara u korišćenju PR materijala, odnosno vrednost ovih tekstova osim za proizvodnju

pozitivnog publiciteta odreĊenim kompanijama. Šira društvena relevantnost, kao i doza

objektivnosti, nedostaju tekstovima poput „DHL dani dobre volje”, (14. septembra), „Telenor

pomaţe razvoj malih i srednjih preduzeća“ (10. septembra), „Donacija od 300.000 evra“ (11.

septembra), objavljenim u listu Danas. Nekoliko tekstova se ĉak moţe podvesti pod ĉistu

reklamu koja nije koja nije vidno odvojena od novinarskog sadrţaja. Ovakvi primeri su

pronaĊeni u turistiĉkom dodatku Veĉernjih novosti. Tekstovi „Putovanja koja se pamte“, „Pravi

hotel za porodicu“ (10. septembra), kao i „Nije kasno za letovanje“ (17. septembra) prema

sadrţini i strukturi više pripadaju pamfletu turistiĉke organizacije nego dnevnoj štampi.

Govor mržnje

Govor mrţnje i podsticanje nasilja nedopustivi su u novinarskom sadrţaju. Kao i u

odnosu prema diskriminaciji, rušenju integriteta, dostojanstva, etiketiranja društvenih grupa i

pojedinaca, novinar je dužan da se suprotstavi svima koji krše osnovna ljudska prava i

pozivaju na govor mržnje u medijima (KNS).

U analiziranim tekstovima dnevnih novina u Srbiji, identifikovani su neki primeri

upotrebe govora mrţnje u situacijama u kojima subjekti, odnosno sagovornici opisuju druge

pojedince ili društvene grupe. Na primer, reĉenicu „Albanske esktremistiĉke partije stvaraju

pravu atmosferu linĉa“ izgovara direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić (7.

septembra, tekst „Proglasili lov na Srbe“), ĉime se strana suprotstavljena drţavnim interesima

Srbije kroz subjektivan doţivljaj nadleţnog lica identifikuje odgovorna za nasilje i kreiranje

atmosfere „linĉa“. U tekstu objavljenom 8. septembra u Veĉernjim novostima, nadleţni organi iz

Republike Srpske i eksperti za pitanja terorizma, reagujući na istupanja imama Halilovića u

Bosni i Hercegovini, pozivaju na zabranu delovanja radikalnih ljudi i grupa i zatvaranje objekata

u kojima se podrţava terorizam: „Koliko će biti potrebno, naţalost kad moramo tako reći,

teroristiĉkih napada u BiH pa da se uradi nešto konrektno i zabrani delovanje ovako radikalnih

ljudi i zatvore objekti gde se podrţava terorizam?“ U ovom sluĉaju, jednostrani pristup temi, u

vezi sa kojom govore direktor policije RS i jedan ekspert za terorizam, oteţava i proveru navoda

u kojima se za imama iz BiH tvrdi da otvoreno poziva na „širenje nacionalne i verske mrţnje“.

Insistiranje sagovornika na sankcijama kojima bi se zabranio rad ljudi koji podstiĉu terorizam i

govor mrţnje, u novinarskoj obradi se prenosi samo kao reakcija strane koja je ugroţena,

odnosno pogoĊena delovanjem imama, i više se zasniva na opisivanju naĉina na koji

„neprijatelj“ deluje i kako mu treba presuditi.

U tekstu od 12. septembra u Veĉernjim novostima Hrvati se, prema izjavi jedinog

sagovornika, optuţuju za nesuoĉavanje sa prošlošću jer „jos nisu prošli proces deustašizacije”,

pri ĉemu je govor mrţnje prisutan u opisivanju zloĉina koje su poĉinili Hrvati tokom II svetskog

rata i to sledećim kvalifikativima: „najveće klanje na Pagu“, „zverstvo: ustaše u Jadovnu“, „gde

su ustaše za 100 dodatnih kuna po satu klanja poubijale oko 800 logoraša“. S obzirom na to da je

u tekstu prikazana samo jedna strana priĉe, i to iz jedinog izvora informacija (odnosno,

predsednika udruţenja „Jadovno 1941“), nedostaje širi kontekst razumevanja teme o kojoj se

izveštava. Novinari Veĉernjih novosti koriste pojaĉane izraze i kada opisuju atmosferu

migrantske krize (17. septembra, tekst „Srpski policajci branili migrante!“), analizirajući stanje

na maĊarsko-srpskoj granici kao „rat na Horgošu“ u kojem maĊarski policajci tuku ţene i decu, a

srpski policajci ih brane. Za postupanje maĊarske policije i drţavnih organa se u ovom tekstu ne

koriste eksplicitni izrazi koji podstiĉu govor mrţnje ili pozivaju na nasilje, ali se metaforĉki,

prenošenjem izjave premijera Srbije, posredno vidi taj odnos prema drugom, u ovom sluĉaju

prema odnosu cele drţave MaĊarske i njenim novinarima prema izbeglicama sa Bliskog istoka:

„U nekoj zemlji neko se diĉi novinarima koji sapliću oĉeve sa decom, a napada novinare koji

rade svoj posao. To više govori o toj zemlji nego o nama“.

Blic u zabavnoj rubrici (19. septembra), izveštavajući o dogaĊajima iz jednog rijaliti TV

programa, prenosi citat pevaĉice upućen drugoj pevaĉici: „Ma, ako te dohvatim za te veštaĉke

kike, prebaciću te preko ograde. Sram te bilo, nemoj meni da se zameraš, ti znaš kakva sam ja“.

Govor mrţnje, pozivanje na nasilje i otvorene pretnje, predstavljaju u ovom sluĉaju grubo

kršenje novinarske etike i upućuju na zakljuĉak da je ureĊivaĉka politika lista takva da objavljuje

najsenzacionalistiĉkije informacije, bez ograĊivanja od prenošenja poruka koje predstavljaju

govor mrţnje. U istoj rubrici, u tekstu objavljenom 9. septembra, Blic prenosi sledeće reĉenice u

kojima se direktno propagiraju nasilje i govor mrţnje, a koje izgovara uĉesnica jednog rijaliti

programa: „Ţelim da Milić umre. Zapalila sam njegove šešire. Nadam se da će umreti i sve nas

proslaviti“. Na isti naĉin novinari Blica 14. septembra. prenose sledeću izjavu uĉesnice rijalitija:

„Pojela bih Barbaru, izvadila bih joj oĉi i oba oka pojela, a nju rukama gnjeĉila“. Naĉin na koji

novinari Blica izveštavaju o dogaĊajima u rijaliti programima posebno je problematiĉan ako se

uzme u obzir da uredništvo ne pravi nikakvu selekciju u sadrţaju. Ovaj kanibalistiĉki diskurs

kojim se opisuje odnos jednog lica prema drugom u tekstu koji posredno, prepriĉavajući

dogaĊaje iz TV emisije, prenosi Blic, a koji prevazilazi sve okvire ljudskog dostojanstva, etike i

morala, mora se smatrati najgrubljim prekršajem novinarske etike i profesionalnog izveštavanja.

Nasilniĉki diskurs prema suprotstavljenim stranama prisutan je i u sportskoj rubrici Blica, a

novinar prenosi na sledeći naĉin: „Šta se smeješ? Nemoj da ti zavalim šamar - rekao je Dule uz

neizostavnu psovku upućenu politiĉaru“ (9. septembra).

Neprimereni sadržaji

U segmentu KNS koji se tiĉe odgovornosti, istaknuta je posebna norma kojom se

novinarima zabranjuje „da koriste neprimerene, uznemiravajuće, pornografske i sve druge

sadržaje koji mogu imati štetan uticaj na decu“.

Ponovo, rubrika zabava u dnevnom listu Blic prednjaĉi u koliĉini narativa koji se

pribliţava pornografskom. Jedan od flangrantinih primera je tekst objavljen 12. septembra koji je

problematiĉan poĉevši od nadnaslova „Blud i razvrat na farmi“. Sledi jednako uznemirujući

podnaslov: „Uĉesnicama rijaltija je bilo potrebno nekoliko ĉašica alkohola da pokaţu pravo lice -

ljubile su se, skidale i traţile seks sa Golubovićem“. Zatim i sam tekst obiluje opisima uzavrelih

scena iz rijalitija Farma: „Ona je pod dejstvom alkohola uhvatila Kristijana Golubovića za

testise, a on joj je udario šamar! A kada ga je ugrizla za vrat, on je poludeo, popeo se na sto i

skoĉio na nju i Zoricu Marković, dok su njih dve na podu simulirale seks“. Interakcija izmeĊu

druga dva uĉesnika je opisana sledećim reĉima: „Mazila ga je po kosi, grlila a kada je bio u

vidno pijanom stanju, odvela ga je do kreveta, zadigla haljinu, skinula mu košulju i pantalone,

obukla mu šorc i pokrila ga!“ Osim ţivopisne naracije tekst je pojaĉan fotografijama koje

ilustruju „simulaciju seksa“ kao i „ljubljenje“ dve uĉesnice programa.

Još nekoliko tekstova iz ove rubrike je propraćeno gotovo pornografskim snimcima.

Jedna fotografija svedoĉi o sledećem: „S obzirom na to da je Jelena te veĉeri skakala po svim

muškarcima, izvodila piruete i skidala se, farmeri su zakljuĉili da je to uticaj muških lekova za

potenciju“ (18. septembra). Ĉitaocima su 19. septembra bili predoĉene i „gole grudi“, scene

„seksa pred kamerama“ kao i moralna poruka u naslovu „Jednu muvao, drugu ljubio s trećom

imao seks“. Ukupno pet fotografija je upotrebljeno da se ikoniĉno predstavi ovakav sled

dogaĊaja: Miloš Radiĉević je nakon bezuspešnog pokušaja da zavede jednu uĉesnicu Farme

„okušao sreću kod go-go igraĉice Jelene Krunić, koja je prihvatila da se ljubi sa njim, ali s

obzirom na to da je bila pijana brzo je otišla na spavanje. To je za Tamaru bio signal da pokaţe

Milošu da je ona najzgodnija, najlepša i najzavodljivija farmerka. Sve koĉnice su joj popustile

kad je pomešala nekoliko vrsta alkoholnih pića i obeznanila se, te smo videli njene gole grudi i

seks pred kamerama“.

Ĉitaoci su bili upoznati i da je Jelena Krunić „pokazala afinitete prema penisu“

Aleksandra Ţivanovića (20. septembra), da je prijatelj uĉesnice Velikog brata „pošteno platio bar

petinu njene leve dojke“ (17. septembra), da je „Stanija oralno zadovoljavala nekog Matiju u

klubu“ te da su se na Maji Nikolić „izreĊali likovi iz obezbeĊenja na klupici“ (10. septembra).

Ĉitaocima je 08. septembra bilo predoĉeno da je Anabela dobila zadatak da „ispipa grudi Maje

Nikolić“, da je Kristijan Golubović ugrizao za zadnjicu pinkovu zvezdu, te da Jasmina obukla

preusku haljinicu i sela u krilo Kristijanu i tako dalje. Moglo bi se reći i da su ĉitaoci Blica bili

izloţeni svojevrsnom seksualnom obrazovanju. U tekstu pod naslovom „Braća Vasić seks-

terapeuti“ redakcija prenosi dijalog dva uĉesnika Velikog Brata: „Jao, ona se ne kupa posle

seksa? Pa kakav je to seks, valjda bi trebalo pre posle seksa da se plakne? Dabogda je uhvatio

svrab dole, pa da ne moţe ovo više da radi – rekao je Giba, a Mika je dodao: „On njoj samo liţe

uvo, ali bolje i to nego nešto drugo. Kako ovo, ne dira je za grudi, ne mazi je...Ništa, ništa. Samo

ga umoĉi.“

Osim pornografskim, mlaĊe generacije ĉitalaĉke publike su bile izloţene i nasilnim

sadrţajima. Izdvajaju se snimci vršnjaĉkog nasilja koje je redakcija Blica prevela u fotografije,

bez navoĊenja porekla snimka. Tekst objavljen 08. septembra sadrţao je i interpretaciju

dešavanja na snimku: „Nemoj da je ĉupaš! Nabodi je pesnicom! - ĉuje se kako posmatraĉi

savetuju crvenokosu devojku dok levom pesnicom udara u glavu tinejdţerku sa kovrdţavom,

crnom kosom“. Pored toga redakcija je bez ĉvrstih osnova ponudila i rekonstrukciju povoda za

„obraĉun“ vršnjakinja: „Povod za obraĉun je lak za nokte! Poĉelo je verbalnim prepucavanjem

prvog dana škole, kada su tri devojke provocirale pretuĉenu uĉenicu zbog ekstravagantnog

oblaĉenja i nadograĊenih noktiju. Ona im je odgovorila: „Šta vas briga kakvi su mi nokti?

Hoćete da vam ih gurnem u p...u?!“.

Podstrekivanje lažnih nada i strahova

„Novinar ne sme među ljude unositi neopravdan strah niti ulivati lažne nade“

(KNS). Ekstremnim kršenjem ove smernice smatra se svako namerno podsticanje neutemeljenih

strahova i nada kod publike, kada je novinaru više stalo do „atraktivnog“ teksta, nego do

posledica koje sadrţaj moţe da izazove kod ĉitalaca, gledalaca i slušalaca.

Iako su sluĉajevi kršenja ove odredbe kodeksa retki, u analiziranom korpusu

identifikovano je nekoliko tekstova kojim se, s jedne strane, podstiĉu strahovi, a sa druge, laţne

nade. Podsticanje oba emotivna stanja zasnovani su ili na novinarskom nerazumevanju sadrţaja i

njegovom tumaĉenju van konteksta, ĉija je posledica prenaglašenost odreĊenih dogaĊaja i

njihovih ishoda. Na primer, u Veĉernjim novostima (7. septembra) iskaz da su Srbi na Kosovu i

Metohiji, posebno oni koji ţive u enklavama, „u kontinuitetu izloţeni kontinuiranim napadima“

kod ĉitalaca moţe da izazove strah o ugroţenosti ţivota stanovništva na Kosovu, jer se prenesena

izjava temelji iskljuĉivo na percepciji jednog sagovornika. U tekstu objavljenom 8. septembra

tvrdi se da „imam zove na dţihad protiv Republike Srpske“ i ta izjava, onako kako je

interpretirana u tekstu, izaziva strah od rata i uništenja, posebno kod lokalnog stanovništva. U

tekstu se prenosi samo jedna strana koja postupke imama interpretira kao pozivanje na rat,

odnosno dţihad, i takva deskripcija doprinosi širenju negativnih osećanja kod publike, a dodatno

je pojaĉano i senzacionalistiĉkim naslovom.

Podstrekivanje strahova kod ĉitalaca vidljivo je i iz sadrţaja koji se odnosi na vremensku

prognozu. Ĉitanje meteoroloških podataka, prema kojima će temperatura sledeće nedelje iznositi

35 stepeni, u Veĉernjim novostima (14. septembra) interpretira se na sledeći senzacionalistiĉki

naĉin: „Stiţe nam još jedna vrela nedelja!“, sa još jaĉom upotrebom epiteta u samom naslovu

teksta „Paklena nedelja do ĉak 35 stepeni“. Dodatno pojaĉavanje straha kod ljudi upotpunjuje se

bekgraund informacijama u tekstu u kome novinar podseća da je 1. septembra, „kada je za Ċake

poĉela nova školska godina, izmereno 36 stepeni, ĉime je izjednaĉen apsolutni rekord iz

1950.godine“. U Blicu, u tekstu objavljenom 9. septembra godine novinarski pristup vremenskoj

prognozi odlazi u drugu krajnost: u naslovu se najavljuje „Smrzavanje u petak“, a u samom

tekstu se opisuje da će, s obzirom na to da se radi o kraju leta, temperature biti ispod proseĉne.

Diskurs koji koristi izuzetno jake reĉi „smrzavanje“ ili „pakleno vreme“ direktno proizvodi

strahove kod ĉitalaca i moţe da utiĉe na njihovo ponašanje u skladu sa proĉitanim

informacijama. Ovde je reĉ o senzacionalistiĉkom pristupu koji ne moţe da bude utemeljen na

zvaniĉnim podacima Hidrometeorološkog zavoda, jer se u njima navodi da su temperature više

ili niţe u odnosu na prosek. Reĉ je o namernom isticanju i prenaglašavanju dobijenih podataka ili

njihovom slobodnom tumaĉenju od strane novinara i redakcija.

U tekstovima ekonomske rubrike Veĉernjih novosti i Blica postoje i primeri u kojima se

podstrekuju laţne nade, najĉešće prenošenjem izjava relevantnih sagovornika ili novinarskim

komentarom. U tekstu Veĉernjih novosti (7. septembra) prenaglašavanje aktuelnog ministra

privrede da će Srbija imati najbolji zakon o ulaganjima ĉini okosnicu teksta, a ta njegova izjava

iskorišćena je i za naslovni blok. MeĊutim, u samom tekstu reĉ je o zakonu koji tek treba da bude

donet i koji ne moţe unapred da bude merljiv i kvalifikovan u odnosu na druge sliĉne zakone u

zemljama u okruţenju ili Evropi. Na ovaj naĉin, ĉitaoci mogu da se, na osnovu liĉnog ubeĊenja

ministra, ponadaju da će se ekonomska situacija naglo poboljšati, ili stvore nerealne predstave o

aktuelnim ekonomskim pitanjima ili samoj temi investiranja. Na sliĉan naĉin izveštava Blic (18.

septembra) o padu kamata na dinarske kredite, na osnovu ĉega ĉitaoci mogu da planiraju da, na

primer, povećaju štednju u dinarima, ali problematiĉno je to što novinar generalizuje samo na

osnovu izvora u jednoj banci i na taj naĉin podstrekuje laţne nade da će smanjivanje kamata

vaţiti i za sve ostale banke na trţištu Srbije.

Zaključak

Analiza izveštavanja ĉetiri nacionalna dnevna lista u Srbiji pokazuje da su odstupanja od

uputstava i smernica Kodeksa novinara Srbije karakteristiĉna za Blic i Veĉernje novosti. U

analiziranom periodu dnevni list Danas je objavio nekoliko tekstova koji pripadaju kategoriji

prikrivene ekonomske propagande, dok se Politika najstroţije drţi novinarskih standarda.

Analiza sadrţaja pokazala je kršenje etiĉkih normi u devet kategorija. U odnosu prema

izvorima informacija, kao najteţi prekršaj se mogu izdvojiti neprimerena upotreba anonimnih

izvora i ne navoĊenje izvora. Poreklo fotografija se ĉesto ne navodi, ne istiĉe se da nije nastala

na aktuelnom dogaĊaju odnosno da je arhivska, a u mnogim sluĉajevima njima se posredno

otkriva identitet ţrtava. Ĉesta je i upotreba fotografija sa liĉnih profila na društvenim mreţama

bez dozvole autora. Najĉešća je diskriminacija u rubrikama crne hronike, u kojima se prejudicira

krivica, istiĉu podaci koji nisu u vezi sa odreĊenim dogaĊajem, a koji mogu da nanesu štetu

pojedincu. Etiketiranje je identifikovano u tekstovima u skoro svim rubrikama (društvo, politika,

ekonomija, sport...) u kojima se pojedinci i društvene grupe nazivaju pogrdim, kolokvijalnim,

nepreciznim, uvredljivim terminima. Naĉelo privatnosti se zloupotrebljava u rubrikama crne

hronike kada se iznose poverljivi podaci dobijeni iz bolnica, ustanova za socijalni rad, otkriva

identitet poĉinioca i ţrtve zloĉina, a kada je reĉ o javnim liĉnostima zalazi se u njihov privatni

ţivot. Najviše tekstova koji prelaze granicu prikrivenog reklamiranja spada u ekonomsku

propagandu, gde redakcije promovišu proizvode, preduzeća i usluge. Govor mrţnje prisutan je u

tekstovima koji obraĊuju nacionalno osetljive teme, odnose u regionu i u okviru zabavne rubrike

koja prenosi sukobe iz rijaliti TV programa. Isti segment štampe obiluje neprimerenim

sadrţajima, odnosno pornografskim i uznemiravajućim detaljima koji mogu imati štetan uticaj na

društveno osetljive kategorije i širu publiku. Prenaglašeno izveštavanje u razliĉitim temama

(ekonomija, politika, društvo) zastupljeno je do te mere da ĉak ni vremenska prognoza nije

prenesena neutralnim tonom, već je tokom samo sedam dana štampa najavila i smrzavanje i

paklenu nedelju.

Naši nalazi se u velikoj meri podudaraju sa sluĉajevima kršenja Kodeksa novinara o

kojima je raspravljao Savet za štampu. U izveštaju za 2014. godinu navodi se da su mediji

najĉešće kršili „odredbe iz odeljka Istinitost izveštavanja (11 puta) i to uglavnom taĉke koje se

odnose na zabranu objavljivanja neosnovanih optuţbi, kleveta ili glasina, kao i na obavezu

razlikovanja ĉinjenica od komentara, nagaĊanja i pretpostavki“ (Savet za štampu, 2015). Ovo

samoregulatorno telo redovno prati poštovanje novinarskog kodeksa u štampanim medijima u

Srbiji i upozorava na kršenje odredbi koje se tiĉu zaštite privatnosti, novinarske paţnje i zaštite

autorstva, povrede pretpostavke nevinosti i zabrane diskriminacije. Dakle, iako je dvonedeljni

monitoring nedovoljan da se govori o opštem stanju medija u Srbiji, nalazi Saveta za štampu

podupiru rezultate ovog istraţivanja i ukazuju da je potrebno veće angaţovanje profesionalne i

struĉne zajednice kako bi se osnaţilo poštovanje profesionalnih standarda i etiĉkih normi.

LITERATURA

- Aldridge, M. & Evetts, J. (2003). Rethinking the concept of professionalism: the case of

journalism. The British Journal of Sociology, 54 (4), 547–564.

- Bojović-Kolaković, M. (2012). Mediji i pretpostavka nevinosti. Zbornik radova Pravnog

fakulteta u Nišu, (61), 555-569.

- Cvetković, D. (2010). Vest je muškog roda - etiĉki aspekti rodne ravnopravnosti u

informativnom programu nacionalnih televizija u Srbiji. Kultura, (127), 156-175.

- Das, J. (2007). Sydney freelance journalists and the notion of professionalism. Pacific

Journalism Review, 13 (1), 142-160.

- Kodeks novinara Srbije: Uputstva i smernice (2009). Urednik Aleksandra Popović.

Beograd : Fondacija Konrad Adenauer.

- McQuail, D. (2013). Journalism and Society. London: Sage.

- Milanović, J. (2010). MeĊunarodni novinarski kodeksi i deĉija prava. CM - časopis za

upravljanje komuniciranjem, 5(15), 87-105.

- Mitrović, M., & Obradović, N. (2014). (Zlo)upotreba anonimnih izvora u tabloidnoj

štampi u Srbiji - komparativna analiza sadrţaja srpskih tabloida Blic i Kurir. Facta

universitatis - series: Philosophy, Sociology, Psychology and History, 13(3), 147-158.

- Nikolić, M. (2010). Etika medija - izmeĊu liĉne, profesionalne i društvene

odgovornosti. Kultura, (127), 35-50.

- Savet za štampu (2015). Godišnji izveštaj Saveta za štampu za 2014. godinu. URL:

http://www.savetzastampu.rs/izvestaji/110/2015/10/05/godisnji-izvestaj-saveta-za-

stampu-za-2014-godinu.html (Posećeno 15.10.2015.)

- Singer, J. B. (2003). Who are these guys? The online challenge to the notion of

journalistic professionalism. Journalism, 4(2), 139-163.

- Stevanović, A. (2011). Medijska etika kao preduslov demokratiĉnosti

društva. Singidunum revija, 8(2), 198-203.

- Stjepanović, S. (2012). Pravo na ţivot deteta kao etiĉka vrednost u medijskom

pravu. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu, (61), 303-312.

- Šabanović, E. (2010). Analiza medijskog diskursa u Srbiji sa osvrtom na multikulturalnu

komunikaciju i profesionalnu etiku. Kultura, (127), 118-140.

- Valić Nedeljković, D. (ur.) (2011). Medijski diskurs o siromaštvu i socijalnoj

isključenosti, Novi Sad: Filozofski fakultet

- Vićentijević, M. (2012). Medijska etika sagledana kroz prizmu afekata straha i paniĉnih

stanja. CM - časopis za upravljanje komuniciranjem, 7(23), 37-52.

- Višnjić, J. (2012). „Killing me softly”: izveštavanje štampanih medija o ţenama ţrtvama

nasilja. Genero, (16), 141-156.

- Vodinelić, V. V. (2012). Novinarski kodeksi i pravo medija u Srbiji - nedovoljno

samodefinisanje. Pravni zapisi, 3(1), 73-89.

- Vujović, M. & Prelević-Stojanović, I. (2014). Etiĉnost novinske fotografije. Facta

universitatis - series: Philosophy, Sociology, Psychology and History, 13(3), 123-135.

- Vuksanović, D. (2010). Etika i disleksija - granice medijske kulture. Kultura, (127), 102-

117.

- Witschge, T. & Nygren, G. (2009). Journalism: A Profession Under Pressure? Јournal of

Media Business Studies, 6 (1), 37-59.

Ethical and professional aspects of the daily newspapers content in Serbia

Summary: Codes of ethics define standards and values journalists should follow in news

reporting. However, research that shows how professionals uphold ethical standards has been

rare in Serbia. The aim of this article is to identify and analyze in more depth the deviations from

the main instructions and directives defined by the Serbian Journalists’ Code of Ethics. For that

purpose, content analysis of four national print dailies, Politika, Blic, Vecernje novosti and

Danas, during a two-week period in September 2015 was conducted. The deviations from the

Code were found in following segments: sources of information, the usage of photographs,

discrimination, labelling, privacy, hidden propaganda, hate speech, inappropriate content and

provocation of false hope and fear.

Key words: journalistic code, ethical standards, daily newspapers, Serbia