Палата Курсулића у Рашкој и њено место у српској архитектури, Новопазарски зборник 33, Нови Пазар 2010,

PALATA KURSULI]A U RA[KOJ I WENO MESTO

U NOVIJOJ SRPSKOJ ARHITEKTURI

Aleksandar Kadijevi}Filozofski fakultet

Beograd

Apstrakt: Izgra|ena 1930. god. na frekventnoj raskrsnici Ibarske i

Du{anove ulice u Ra{koj, jednospratna ugaona palata porodice Kur-

suli} decenijama privla~i pa`wu svojom reprezentativnom arhitek-

turom. Iako najvelelepnija zgrada u varo{i, upadqiva iz bliìh i da-

qih vizura kao stoèr ~itavog gradskog bloka, specifi~na po razra-

|enoj ornamentaciji i sloènoj ugaonoj dispoziciji na neravnoj parce-

li, ku}a Kursuli}a se nepravedno na{la izvan tokova istoriograf-

skih istraìvawa, pa i onih koji se odnose na secesiju i akademizam.

Proces wene temeqitije valorizacije, osim istoriografa i korisni-

ka, trebalo bi da podrì i {ira kulturna javnost Ra{ke, ~ije je ak-

tivnije u~e{}e u procesu za{tite kulturnih spomenika vi{estruko

zna~ajno.

Kqu~ne re~i: arhitektura, Ra{ka, Kursuli}, akademizam, secesija.

Izgra|ena 1930. god. na frekventnoj raskrsnici Ibarske i Du{anove

ulice u Ra{koj, jednospratna ugaona palata porodice Kursuli} decenijama

privla~i pa`wu svojom reprezentativnom arhitekturom.1 Bogatstvom fasad-

ne dekoracije, stilski dvoslojnom, akademskom i secesijskom razu|enom kom-

pozicijom, kvalitativno se izdvojila kao vizuelni reper ibarske varo{ice.

Iako najvelelepnija zgrada u ~itavoj varo{i, upadqiva iz bliìh i

daqih vizura kao stoèr glavnog gradskog bloka, specifi~na po razra|e-

noj ornamentaciji i sloènoj ugaonoj dispoziciji na neravnoj parceli, ku}a

Kursuli}a se nepravedno na{la izvan tokova istoriografskih istraìva-

wa, pa i onih koji se odnose na secesiju i akademizam.2 Zahvaquju}i dr arh.

1 Precizna adresa ove i danas solidno o~uvane palate (zahvaquju}i ~iwenici da je u woj

sme{tena op{tinska uprava) je Ibarska ulica br. 2.

2 U dosada{wim preglednim razmatrawima tih zna~ajnih stilskih korpusa reprezenta-

tivna palata Kursuli}a se uop{te ne pomiwe. Videti: @. [kalamera, Secesija u srp-

skoj arhitekturi, Zbornik Narodnog muzeja H££-2, Beograd 1985, 7–13; A. Kadijevic,Two courses of the Serbian Art-Nouveau: International and National (Dva toka srpskog arhi-

tektonskog Ar-Nuvoa: Internacionalni i nacionalni), Heritage (Nasle|e) ¤, Beograd

Du{ici @ivanovi} iz Beograda i istori~aru umetnosti-konzervatoru ê-

domiru Ba~kuqi iz Kraqeva, nedavno je pokrenuta wena valorizacija.3

Na dugotrajno istoriografsko zanemarivawe ovog, po mnogo ~emu

zna~ajnog arhitektonskog objekta, uticalo je vi{e faktora. Nepovoqno je

delovao vladaju}i op{ti duh vremena, ~ija su kruta merila u na{oj arhi-

tektonskoj struci dugo onemogu}avala pravovremenu valorizaciju gradi-

teqskog tipa kom Kursuli}a ku}a pripada.4 Od po~etka pedesetih godina

pro{log stole}a pa nadaqe, odràvan je mit o neprikosnovenosti „ve~i-

tog“ modernizma i o „ultimativnoj konzervativnosti“ svakog druga~ijeg

smera na{e novije arhitekture.5 U tom pristrasnom civilizacijskom stre-

mqewu, stru~nom amnezijom su prete`no obuhva}ena standardna ostvare-

wa doma}e akademske arhitekture, kao i dela secesije, romantizma i nacio-

nalnog stila. Ni vladaju}a komunisti~ka dru{tvena ideologija nije dopu-

{tala rehabilitaciju „prokazanog {pekulantskog kapitalisti~kog i na-

cionalisti~ko-hegemonisti~kog nasle|a“ u ~iji je korpus pomenuta palata

kolokvijalno svrstavana. Inhibirana diktatom deùrnih ideologa, ni

doma}a konzervatorska slu`ba nije pravovremeno za{titila sve zna~ajne

primere akademske i postsecesijske me|uratne arhitekture. Uz to, osim u

Beogradu, u ostaloj Srbiji dugo nije bilo kompetentnih istraìva~a koji

bi segmente novijeg nasle|a inicijalno valorizovali.

Delimi~an zaokret nastupio je po~etkom osamdesetih godina pro-

{log veka, kada su pod uticajem postmodernizma u filozofiji i dru{tve-

126 Aleksandar Kadijevi} NZ 33/2010

2004, 53–70; A. Kadijevi}, Pogled na akademizam u srpskoj arhitekturi, u: Estetika ar-

hitekture akademizma (H£H–HH vek), Beograd 2005, 291–418; B. Nestorovi}, Secesija u

Srbiji, u: Arhitektura Srbije u H£H veku, Beograd 2006, 457–494.

3 Videti: D. S. @ivanovi}, Primena geometrijskih pravila u projektovawu gra|evina u duhu

moderne arhitekture u Srbiji po~etkom HH veka, rukopis doktorske disertacije odbra-

wene na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2010. god. (mentor prof. M.

Ribar), 534–549; ^. Ba~kuqa, Arhitektura Ra{ke u svetlu urbanisti~kog razvoja grada

(stru~ni rad), Zavod za za{titu spomenika kulture Kraqevo, 2010, 18.

O dru{tvenim, privrednim, kulturnim i graditeqskim tokovima u Ra{koj od kraja 19. do

po~etka 21. stole}a, videti i: B. Maksimovi}, Urbanizam u Srbiji, Beograd 1962, 109; D.

\or|evi}, Ra{ka i okolina, Ra{ka 1987; A. Kadijevi}, O radu ruskog arhitekte Sergeja

Farmakovskog u Ra{koj i okolini izme|u dva svetska rata, Novopazarski zbornik 22, No-

vi Pazar 1998, 131–140; V. Virijevi}, Studeni~ki srez 1918–1941, dru{tveno-ekonomske i

politi~ke prilike, Ra{ka 2000; Ra{ka u sa~uvanim dokumentima prof. Tihomira D. \or-

|evi}a (katalog izlo`be), Ra{ka–Kraqevo 2000; M. Savi}, Ra{ka u dolini srpskih kraqe-

va, Beograd 2004; V. \oki}, Ra{ka, u: Urbana tipologija: gradski trg u Srbiji, Beograd 2009, 82–91,

474. Usmeni podaci koje su malobrojnim istraìva~ima u minulom periodu izneli arh.

Veqko Vu~kovi} iz Ra{ke (zaposlen u Zavodu za za{titu spomenika kulture u Kraqevu), i

istaknuti istori~ar Tihomir D. \or|evi} (neposredno pre smrti 1997. g.), zna~ajno su

pomogli u inicijalnom evidentirawu i sistematizovawu relevantne gra|e.

4 O tome op{irnije videti u: A. Kadijevi}, Arhitektura i duh vremena, Beograd 2010.

5 Videti: A. Brki}, Znakovi u kamenu. Srpska moderna arhitektura 1930–1980, Beograd 1992.

noj teoriji zavladali tolerantniji stavovi prema ulozi premodernih slo-

jeva novijeg graditeqskog nasle|a. Tada je i zapo~ela temeqitija valoriza-

cija, pa i za{tita pojedinih zgrada izvedenih u nekim od „prokazanih“

stilova. I u takvim, znatno povoqnijim okolnostima, zbog nedostatka

stru~nog kadra, arhitektura Ra{ke i drugih zaba~enih srpskih varo{ica,

ostala je zapostavqena.

Kako je napomenuto, ku}a Kursuli}a se uo~qivo odlikuje dvojnom

stilskom obradom. Wena masivna, klasi~no zidana konstrukcija, u kojoj su

spoqni i unutra{wi pregradni zidovi istovremeno i nose}i,6 poluzatvo-

reni, konvencionalni aran`man dvotraktne osnove i hijerahijska podela

fasadnih zona zasnovani su na principima evropocentri~nog akademizma,

dok se elementi drugog zastupqenog stila secesije, tako|e uvezeni iz sred-

we Evrope, prepoznaju u otvorima prizemqa, fasadnoj ornamentaciji, pla-

stici erkera,7 a delimi~no i u obradi kubeta.

NZ 33/2010 PALATA KURSULI]A U RA[KOJ I WENO MESTO... 127

Zgrada op{tine u Ra{ki (ku}a Kursuli}a)

6 A. Kadijevi}, Shvatawe konstrukcije u novijoj srpskoj arhitekturi, Univerzitetska

misao 2, Pri{tina 1994, 15–21.

7 B. Tardozzi, Pomolak (erker) kao dio rukopisa arhitektonskog izraza, Prostor 7, Zagreb 1999,199–224.

Arhitekta ove zna~ajne malovaro{ke palate, koja, paradoksalno,

jo{ uvek nije u registru nepokretnih srpskih spomenika kulture, do sada

nije identifikovan. Ni temeqitija istraìvawa dokumentacije u kata-

stru Op{tine Ra{ka ne mogu zna~ajnije pomo}i u rasvetqavawu wegovog

identiteta, jer relevantni tragovi vi{e ne postoje,8 niti o tome ima ras-

poloìvih podataka u arhivima Kraqeva. Wen autor je najverovatnije bio

ovla{}eni arhitekta, najmawe visoko obrazovani i iskusni gra|evinski

inèwer, kakvih je na podru~ju Zetske banovine u vreme projektovawa mar-

kantnog ugaonog zdawa bilo vi{e. Projekat je mogao nastati u Ra{koj,

â~ku, Kraqevu, Kosovskoj Mitrovici ili Cetiwu, kao sedi{tu banovi-

ne,9 ali i u Beogradu,10 jer je naru~ilac imao dovoqno sredstava da angaùje

nekog proverenog prestoni~kog graditeqa. U prilog ovih pretpostavki

ide i ~iwenica da je Ra{ka tokom me|uratnog perioda kulturno i ekonom-

ski gravitirala svim pomenutim centrima, dok je sama predstavqala sre-

di{te Studeni~kog sreza, kao dela â~anskog okruga.11

Ugledni ra{~anski industrijalac Qubomir Kursuli}12 bio je sop-

stvenik niza stambenih i javnih (ugostiteqskih i privredno-industrij-

skih) objekata na teritoriji op{tine Ra{ka, izme|u ostalih i gostionice

„Kursuli}“ koju je davao u zakup.13 Uprkos uticaju svetske ekonomske krize,

koja je {irom tada{we Jugoslavije znatno usporila gra|evinsku aktiv-

nost, Kursuli} je za svog sina Velimira podigao reprezentativnu ugaonu

palatu 1930. god. sa prizemqem, spratom i tavanskim prostorijama. êti-

ri godine kasnije u gradu je otvorio i najsavremeniju parnu strugaru, iz ko-

je je do izbijawa Drugog svetskog rata kontinuirano izvozio velike koli-

~ine kvalitetnih balvana, prete`no u Gr~ku i Albaniju.14

Krajem dvadesetih i po~etkom tridesetih godina pro{log veka raz-

voj srpske arhitekture su obeleìla tri koegzistiraju}a stilska toka: pre-

ovla|uju}i akademizam „oìvqenih“ istorijskih stilova, nacionalni

„slog“, baziran na obnovi tekovina srpske sredwovekovne i potowe narod-

ne arhitekture, i doma}a varijanta modernizma.15 Na pojedinim delima re-

gistrovani su i zakasneli odjeci secesije (zastupqeni i na Kursuli}a ku}i),


8 Dosije je uni{ten po izvr{enoj nacionalizaciji objekta od strane posleratne vlasti.

9 Videti: Almanah {ematizam Zetske banovine, Sarajevo 1931.

10 B. Koji}, Dru{tveni uslovi razvitka arhitektonske struke u Beogradu 1920–1940. go-

dine, Beograd 1979.

11 Videti: V. Virijevi}, nav. delo u celini (sa svim citiranim izvorima i literaturom).

12 Bio je vlasnik preduze}a „Qubo Kursuli} i sin“ u kome se bavio drvno-prera|iva~kom

industrijom i izvoznom trgovinom.

13 Videti: V. Virijevi}, Studeni~ki srez... 60.

14 Isti, nav. delo, 74–75.

15 Z. Manevi}, Ju~era{nje graditeljstvo I, Urbanizam Beograda 53–54, Prilog 9, Beograd 1979,I–XXX.

kao i elementi lepr{avog, znatno savremenijeg Ar Dekoa. Eklekti~kim oì-

vqavawem akademskih idioma na javnim i privatnim zdawima tog razdo-

bqa, podraàvana je kosmopolitska arhitektura gra|anske Evrope, dok su

tragawem za nacionalnim stilom izraàvane zakasnele romanti~arske te-

`we ka samosvojnoj umetni~koj estetici srpskog naroda. I ideje integral-

nog jugoslovenstva utiskivane su u semiotiku tada{we arhitekture.16

Konceptualni eklekticizam, prilago|en normama autoritativnog

akademizma, odredio je polimorfnu stilsku strukturu ku}e Kursuli}a. Na

woj se, kao i na ve}ini reprezentativnih zdawa me|uratne epohe, nije teì-

lo evocirawu jednog konkretnog istorijskog stila, ve} sintezi elemenata

razli~itih novovekovnih i savremenih idioma, ukqu~uju}i i secesijski.

Ciq arhitekte palate bio je isti kao i svih prethodnih graditeqa akadem-

ske orijentacije — dosezawe savr{enstva kombinovawem najboqih isku-

stava u istoriji arhitekture.


Zgrada op{tine u Ra{ki (Kursuli}a ku}a), pre 55–60 godina

16 A. Ignjatovi}, Jugoslovenstvo u arhitekturi 1904–1941, Beograd 2007.

Nakon {to je dugo predstavqala pejorativni naziv za salonsku umet-

nost akademskog realizma gra|anske Evrope, re~ akademizam je u nau~noj

upotrebi stekla dvojako zna~ewe: transepohalnog idejno-estetskog oprede-

qewa univerzalne vrednosti i dominantnog stila u likovnoj umetnosti

epohe poznog istorizma (1918–1950). Kao univerzalni umetni~ki princip,

akademizam podrazumeva pokoravawe normama koje je ustanovila neka uti-

cajna umetni~ka {kola, proisteklo iz nedostatka invencije ili wenog sve-

snog obuzdavawa. Akademizam se ispoqio u svim istorijskim epohama, pre

svega onim u kojima je uticaj autoriteta iz vode}ih {kola na graditeqsko

stvarala{tvo bio presudan. Iako u razvoju svakog pojedina~nog stila

predstavqa fazu wegovog petrifikovawa, akademizam moè i sam postati

stilom ukoliko se aktuelna arhitektura zasniva na {kolski propisanom

eklekticizmu i radikalnom istorizmu. To se upravo i dogodilo u drugoj

polovini devetnaestog i prvoj polovini dvadesetog veka, kada je kulmina-

cijom normativne arhitektonske estetike nadvladao akademski stil, izra-

èn u razli~itim vidovima.17

Kao univerzalna pojava koju je te{ko suzbiti, akademizam se javqa i

unutar deklarativno nedogmati~nih orijentacija, poput modernizma, u

kome je kultu retrospektivnog, krajweg stila, suprotstavqen iskqu~iv

ideal permanentne stvarala~ke evolucije, odnosno analogni univerzali-

sti~ki princip „~istog re{ewa“. U sredinama u kojima arhitektonsku

praksu odre|uje izri~ita i obavezuju}a doktrina, propagirana ex catedra,

ili pre}utna praksa suprotstavqawa novom, moè se govoriti o akademi-

zmu kao wihovom su{tinskom opredeqewu.

Akademizam se kao duhovni princip oslawa na ste~eno znawe i po-

kazano ume}e. Iskqu~uje potrebu za radikalno novim metodama i kri-

ti~kim preispitivawima utvr|enih merila. Sklonost podraàvawu usta-

qenih {kolskih sadràja i tehni~ka perfekcija u akademizmu potiskuju

invenciju. Va`no je naglasiti da akademizam ne podsti~e upadqivo, di-

rektno epigonstvo, ve} se zalaè za eklekti~ku sintezu „apsolutno najvi-

{ih“ dostignu}a u istoriji arhitekture. Prema hijerarhijski ustanovqe-

nom nasle|u standardizuju se norme umetni~kog stvarala{tva, na na~in

sli~an ~uvawu verskih dogmi ili fundamentalnih postavki krutih filo-

zofskih sistema. Osim u arhitekturi i urbanizmu, akademizam se javqa i u

ostalim umetnostima, kritici, nauci i univerzitetskoj nastavi.

Estetika akademske arhitekture sledila je normativnu filozofiju

umetnosti, neguju}i eklekticizam kao primaran konceptualni metod, pri-

lago|avaju}i ih vlastitim kriterijumima i ideolo{kim interesima naru-

~ilaca. Pojava akademizma u srpskoj arhitekturi vezuje se vladavinu kneza


17 A. Kadijevi}, Estetika arhitekture... 24–25.

Mihaila Obrenovi}a £££ (1860–1868).18 Obnavqaju se stare i osnivaju nove

kulturne ustanove, koje su i svojom arhitekturom prezentovale evropsku

orijentaciju srpskog dru{tva. Politi~ko i kulturno oslawawe na

Austro-Ugarsku monarhiju podstaklo je uspon akademizma kao dràvnog

stila, jer je arhitektura javnih zdawa i reprezentativnih stambeno-po-

slovnih palata prevashodno koncipovana pod uticajem be~kog i budimpe-

{tanskog graditeqstva. Takvim opredeqewima najvi{e je konvenirao evro-

pocentri~ni akademizam,19 kao pokazateq pripadnosti nadnacionalnoj

gra|anskoj civilizaciji. Po~etkom dvadesetog veka zvani~nu gra|ansku

kulturu predavangardni nara{taj kritikuje kao oko{talu, zalaù}i se za

ve}u slobodu umetni~kog stvarawa.

Periodizacija srpskog arhitektonskog akademizma, kao jednog od

stilova epohe istorizma,20 obuhvata tri vremenske celine: prvo razdobqe

ranog ili strogog akademizma (1865–1900). Drugo, u kome je preovladalo

slobodnije shvatawe krutih normi (1900–1914), i zakqu~no (1918–1950), u

kome se strogi akademizam tre}e decenije u ~etvrtoj i petoj pretvorio u hi-

jerarhizovani oblik modernisti~kog monumentalizma. Bilo je predznaka

akademizma u pojedinim ostvarewima srpskih arhitekata pre 1865. god.,

kao i wegovih odjeka u graditeqstvu posle 1950. god., ali te pojave nisu bile

ve}ih razmera. Uo~qivo je da se pojava akademizma hronolo{ki podudara sa

usponom istorizma u srpskoj umetnosti. Akademizam nastaje krajem perioda

romanti~arskog (1830–1880), a gasi se u doba poznog istorizma (1918–1950),

{to je karakteristi~no i za ve}inu zemaqa jugoisto~ne Evrope.21

Po svojim likovnim atributima i hronologiji nastanka, ugaona pa-

lata industrijalca Kursuli}a pripada periodu poznog akademizma, neret-

ko oboga}enog uplivima zakasnele secesije. Osnova zdawa je upisana u or-

togonalni modularni raster, sa duòm uli~nom fasadom postavqenom na

regulacionu liniju Ibarske ulice, koja obrazuje pravougaonik sa odnosom

strana (2M + M/4) : 4M.22 Odlikuje se neusiqenim kompozicionim raspore-

dom primarnih masa, koje su pod uticajem secesijskih na~ela ra~lawene

slobodnije, proporcijskim metodom analogije.23 Korpusu poznog akademi-

zma, prete`no razvijanom pod francuskim uticajem,24 osim aran`mana


18 Isto, 294.

19 A. Mitrovi}, Evropeizacija i/ili modernizacija. Deset teza, Godi{wak za dru{tvenu

istoriju 2, Beograd 1994, 143–145.

20 M. Jovanovi}, Istorizam u umetnosti H£H veka, Saop{tewa RZZZSK HH–HH£, Beo-

grad 1988/89, 275–284.

21 Isto.

22 Op{irnije videti u: D. S. @ivanovi}, nav. delo, 534.

23 Isto.

24 A. Kadijevi}, Pogled na francusko-srpske veze u arhitekturi od 1904. do 1941. godine,

u: Srpsko-francuski odnosi 1904–2004 (zbornik radova), Beograd 2005, 163–176; Isti,

dvotraktne osnove koncentrisane oko centralnog vaqkastog ugaonog ~vo-

ri{ta, pripada podela trodelnih fasadnih zona (sa blago rustifikova-

nim zidnim povr{inama u prizemqu), kao i deo dekorativnih aplikacija

(biqni motivi koji tvore oblik kartu{e, forme podeonih venaca, pila-

stri zavr{eni jonskim kapitelima, profilacija prozora i dr.).25 Dvori-

{ne fasade su li{ene izrazitije stilske obrade. Krov je relativno strm i

dvoslivan. Sav preostali repertoar sa ovog zdawa pripada stilu secesije.

Zagledani u vlastito nasle|e, ali i otvoreni za spoqne uticaje, srp-

ski arhitekti su jo{ po~etkom dvadesetog veka bez ustezawa prihvatili se-

cesiju, neguju}i oba wena smera — internacionalni i nacionalni. Jo{

uvek nezasi}eni istorizmom, novi stil su prihvatili kao oblik umerene

modernizacije. Podstaknuti usponom secesije u kulturno bliskim centri-

ma — Be~u, Minhenu, Budimpe{ti i Pragu, kao i wenom dekorativi-

sti~kom varijantom sa Svetske izlo`be u Parizu iz 1900. god., srpski ar-

hitekti su u prvom razdobqu primene novog stila prevashodno razvijali

wegovu anacionalnu varijantu. Na internacionalni tok secesije u srpskoj

arhitekturi posredno je uticala i wena ruska recepcija, kroz u~e{}e ru-

skih graditeqa na konkursima u Srbiji i savetodavnoj ulozi sankt-peter-

bur{kih akademskih ustanova. U srpskim krajevima u Podunavqu, austrou-

garski arhitekti su razvijali internacionalni smer secesije, kao i wegov

ma|arski nacionalni smer.

Iako je elemente secesije primewivalo oko pedeset aktivnih srp-

skih graditeqa, od kojih su mnogi paralelno gradili i u drugim idiomi-

ma, wegove koncepcije najambicioznije su razra|ivali mladi autori, èq-

ni afirmacije. Od 1900. god. pa nadaqe, u nas se podiù objekti sa obe-

le`jima secesije, prete`no izraèni u morfologiji fasada, a veoma retko

u re{ewu prostora, strukturi i konstrukciji profanih zgrada. Zbog kon-

zervativizma naru~ilaca, secesija nije potpunije zahvatila srpsku sakral-

nu arhitekturu.

Nakon {to je prvi put primewen na fasadnom pla{tu hotela „Kren“

u â~ku (iz 1899–1900. god.), izvedenim po planovima be~kog arhitekte Pa-

ula Branga,26 secesija se u Beogradu i ostalim ve}im gradovima Kraqevine

Srbije, slede}ih pet godina razvijala u arhitekturi prizemnih i jedno-

spratnih porodi~nih ku}a. Od 1906. god. do po~etka Prvog svetskog rata,


Relation des architectures Francaise et Serbe (depuis la fin du XIX siecle jusqu’a 1941), in: D.T. Batakovi} (dir.), La Serbie et la France une alliance atypique 1870–1940, Belgrade 2010,

531–544.

25 Arh. D. S. @ivanovi}, u svojoj analizi, navodi i druge elemente akademizma. Videti:

nav. delo, 539.

26 T. Stefanovi}, Arhitektura hotela „Kren“ u â~ku, Zbornik radova Narodnog muze-

ja HHH¤£, â~ak 2006, 119–142 (sa starijom literaturom).

kada taj stil postepeno jewava i u svetskoj arhitekturi, porasla je wegova

primena na fasadama i enterijerima javnih zgrada — hotela, banaka, za-

druga, preduze}a, robnih ku}a i {kola. Nakon Velikog rata, u vi{enacio-

nalnoj Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca (od 1929. god. Kraqevini Ju-

goslaviji), elementi secesije, prisutni na mawem broju gra|evina, utopqe-

ni su u morfologiju nacionalnog srpsko-vizantijskog stila, ekspresioni-

zma i poznog akademizma.

Umereno popularisana na beogradskom Arhitektonskom fakultetu,

zanemarivana u projektantskoj praksi Ministarstva gra|evina Kraqevi-

ne Srbije i SHS/Jugoslavije, secesija nikad nije predstavqala zvani~nu

{kolsku doktrinu niti dràvni stil, ve} privla~nu, alternativnu stil-

sku disciplinu. Zbog nekanoni~nosti strana pristalicama strogih umet-

ni~kih normi, secesija nije konvenirala konzervativnoj ni politi~koj

eliti, ve} agilnim preduzetnicima, trgovcima, bankarima i slobodoum-

nim intelektualcima. Zasi}eni normama limitiraju}eg akademizma, mla-

di graditeqi su u kompozicijama, materijalima i dekoraciji novog stila

videli mogu}nost za istraìvawe i stvarala~ko napredovawe.

Usa|en u vi{ezna~nu, stilski heterogenu srpsku arhitekturu sa po-

~etka dvadesetog veka, sloj secesije je na pojedinim gra|evinama bio domi-

nantan, negde ravnopravno zastupqen, re|e fragmentaran. Iako se, sem na

jednom primeru (Robni magazin u Ulici kraqa Petra 16 u Beogradu),27 nije

ispoqila u ~istom, ve} u parcijalnom i kompromisnom obliku, prilago|e-

na vi{etraktnim akademskim aran`manima osnova i trodelnoj podeli fa-

sadnih zona, secesija je pospe{ila modernizaciju srpske arhitekture. U te-

oriji, afirmisala je na~elo da oblik zgrade prvenstveno odre|uju wena

funkcija i struktura, umesto naru~eni stil, ~ime je umawen raskorak izme-

|u sadrìne i forme u arhitekturi.

Uprkos ograni~ewima gra|evinskog zakonodavstva, kojim u po~etku

nisu dozvoqavani ve}i ispadi na fasadama radi uskla|enosti sa zate~e-

nim arhitektonskim ambijentom, primena internacionalnih tekovina se-

cesije je znatno podstakla osloba|awe od akademskih stereotipa u obliko-

vawu objekata. Akademske predstave o odnosu nosa~a i tereta, nagla{avawe

~vrstih ta~aka kompozicije i pravolinijskih razgrani~ewa, hijerarhizo-

vani poredak otvora, zidova, stubova, zasen~enih delova i ukrasa, po~eli

su da podrivaju smeliji, neusiqeniji secesijski sklopovi. Mawi respekt

prema ustaqenim {emama, uz ve}u racionalnost u kori{}ewu funkcio-

nalnih kapaciteta zgrada, ogledao se i u pro{irewu otvora i napu{tawu

stroge klasi~ne fasadne profilacije. Uobi~ajene kordonske i zavr{ne

vence, kanoni~ne ukrase, stati~ne skulpture, zatvorene, samodovoqne or-


27 S. G. Bogunovi}, Robni magazin, u: Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka,Beograd 2005, t. I, 332–334.

namentalne celine, klasicisti~ke stubove i zabate, zamenile su slobodni-

je i organski homogenije polihromne kompozicije, inspirisane prirodom.

Fasade su postale otvorenije i transparentnije, ponekad asimetri~no

komponovane, dok su prostorne organizacije unutra{wosti u ve}oj meri

podre|ivane funkciji zdawa.

Srpska profana arhitektura je sa uplivom secesije po~ela da se

osloba|a scenografske okamewenosti izraza. U sferi arhitektonskog

ukrasa, internacionalni metodi secesije, utvr|eni u delima Viktora Orte

i Ota Vagnera,28 preneti su i u srpsku arhitekturu kroz oblike i teme kova-

ne, {tuko, kamene i keramo-plasti~ne dekoracije floralnog, zoomorfnog

i geometrijskog karaktera. Ipak, osim u nekoliko primera, upotreba mor-

fologije i materijala novog slobodnog stila nije podrazumevala i masov-

nu primenu novih strukturalnih sklopova, gvozdenih konstrukcija ili

staklenih zidova-zavesa.

Kada se pod pritiskom nacionalno-romanti~arskog tradicionali-

zma, naraslog u euforiji ujediwewa ju`noslovenskih naroda, ja~awa akade-

mizma kao nezvani~nog dràvnog stila, i pojave ranog modernizma, u tre-

}oj deceniji dvadesetog veka slobodni stil povukao sa istorijske scene,

re~ „secesija“ je postala pejorativna oznaka za „preterani subjektivizam i

hirovitost“ u arhitekturi. Ipak, relikti secesije se javqaju na gra|evina-

ma u nacionalnom stilu. Korunovi}eva Po{ta 2 u Beogradu (1927–1929),

smatrana putokaznim primerom tog pravca, posedovala je stepenastu kon-

turu masa, otvore i zavr{etke elevacije karakteristi~ne za secesiju, koli-

ko i za ~e{ki rondokubizam, sredwoevropski ekspresionizam i Ar-Deko.

Na ku}i porodice Elezovi} (1928) u Beogradu, arhitekta Aleksandar Dero-

ko je nenametqivo uskladio nacionalne i internacionalne secesijske ob-

like, dok se ekspresionizam zgusnutih masa, komponovanih po internacio-

nalnim principima prepoznaje na nerealizovanim nacrtima Jugosloven-

skog paviqona u Filadelfiji (1924) Petra i Branka Krsti}a, Hrama Sv.

Save (1926) Du{ana Babi}a, Hrama (1928) Aleksandra Vasi}a i Narodnog

muzeja (1928) \ur|a Bo{kovi}a. Zakasnelo secesijsko evocirawe drevnog

persijskog graditeqstva, uo~qivo u stati~noj kompoziciji spomenika Ne-

znanom junaku na Avali kod Beograda (1937), obeleìlo je koncept wegovog

autora, Ivana Me{trovi}a.29


28 K. J. Zembah, Ar Nuvo; H. R. Hi~kok, Viktor Orta; F. Borsi — P. Portogezi, Viktor Orta i Na-

rodni dom u Briselu; P. Vergo, Oto Vagner; M. Poceto, Vagnerova {kola, u: Istorija modernearhitekture 1 (prir. M. R. Perovi}), Beograd 1997, 393–416, 509–524, 535–545.

29 A. Kadijevi}, Dva toka... 66; H. Tuci}, Spomenik Neznanom junaku na Avali, Beograd

2008; A. Ignjatovi}, From Constructed Memory to Imagined National Tradition: Tomb of the

Unknown Yugoslav Hero (1934–1938), Slavonic and East European Review, vol. 88, no. 4 (Oc-tober 2010), 624–651.

Korpusu postsecesije na ku}i Kursuli}a evidentno pripadaju na~in

proporcionisawa fasadnih zona,30 polihromnih i asimetri~no re{enih,31

karakteristi~nih po dinamizmu primarne plastike gorwih zona. Secesiji

odgovara i ~itav niz drugih primewenih kompozicionih metoda: pove}a-

we dimenzija otvora u prizemqu, isticawe vertikalnih osovina kojima se

ublaàva efekat razu|enosti zdawa po {irini, siluetno nagla{avawe

plasti~ki neusiqenog kubeta, odsustvo monumentalnosti i te{ke akadem-

ske rustike u prizemqu, postavqawe tankih podeonih venaca, proìmawe

zona na uglu putem dekoracije prenete i na potrbu{je luka, estetska domi-

nacija erkera, obiqe dekorativnih aplikacija koje se ponegde proteù i

kroz dve vodoravne pro~elne zone (vegetabilnog i antropomorfnog sièa).

Palata se moè uporediti sa nizom ugaonih jednospratnih zdawa iz me|u-

ratnog i ranijeg perioda gra|enih u varo{ima Srbije, koja su, po pravilu,

imala izrazito gradotvornu, urbanisti~ki stoèrnu ulogu.

Prema tipologiji zdawa podignutih u Srbiji izme|u dva rata, izve-

denoj prema wihovom osnovnom obliku (pravougaonom, kvadratnom, sloè-

nom ili ugaonom), ku}a Kursuli}a spada u gra|evine razvijene dvotraktne

ugaone osnove. Dvotraktno re{ewe prostora povezuje tre}i uski ulazni

pro~elni blok u centru kompozicije.

Erkeri Kursuli}a ku}e su jednoeta`ni, pravougaoni, sme{teni na

krajevima wenog razu|enog pro~eqa, sa ugaonom vertikalom povezani

ivi~nim vezivnim poqima. U estetskoj hijerarhiji elemenata, ugaoni mo-

tiv nadilazi predodre|enu funkciju erkera i vizuelno stopqen sa kupo-

lom prerasta u tzv. glavni motiv celine. Budu}i da nije preterano nagla-

{en, u izraàjnom pogledu predstavqa vaàn segment ukupne, plasti~ki

isprepletane strukture, nadma{uju}i ustaqenu ulogu samodovoqnog iko-

nografskog znaka.32

Primena tri nagla{ena erkera na ovoj reprezentativnoj palati sve-

do~i o autorovom zanimawu za kompozicione metode secesije, putem kojih

je oìveo „okameweni“ pla{t stati~nog zdawa. Primeweni plasti~ki

program celine pokazuje wegovu te`wu ka demokrati~nosti kompozicije, u

kojoj je glavni motiv sveden na vizuelni znak, neznatno va`niji od drugih

elemenata.

Moè se zakqu~iti da je arhitektura Kursuli}a ku}e u Ra{koj po

mnogo ~emu karakteristi~na za period wenog nastanka po~etkom tridese-

tih godina pro{log veka. Objediwuju}i ustaqenu metodologiju hijerarhi-

zovanog akademizma, koji je konvenirao gra|anskoj klasi kao evropejski


30 O tome videti op{irnije u pomenutoj doktorskoj disertaciji arh. Du{ice S. @ivanovi}.

31 Dinamizam astati~nog pro~eqa ostvaren je nizawem elemenata u ritmu: a, A, a, B, a, B,

a, C, a. Videti: D. S. @ivanovi}, nav. delo, 538.

32 O tipologiji erkera v. op{irnije u: V. Tardozzi, nav. delo, 204.

„otmen“, prestiàn stil, i obuhvatne nanose „slobodarske“ secesije, auto-

ri nametqivih ugaonih zdawa u „ostaloj“ Srbiji su improvizatorski te-

ìli neobi~nim, naj~e{}e neskladnim sintezama tih dugo suprotstavqe-

nih idioma. Ipak, u ra{~anskom slu~aju proìmawe dvaju morfologija

nije donelo kontroverzan, ve} znatno uspe{niji stvarala~ki rezultat. Iz-

begav{i mehani~ki beskrvno, zanatski pedantno spajawe razli~itih stil-

skih modela, koliko i wihovo proizvoqno, neodmereno stapawe, projek-

tant je pokazao respektabilno ose}awe za harmoniju pri komponovawu slo-

ène strukture razu|enog pro~eqa.

Da je izgra|ena dve decenije ranije, Kursuli}a ku}a bi u literaturi

verovatno bila svrstavana u zna~ajnije primere srpske zrele secesije, kao

uzorna malovaro{ka gra|evina koja znatnije ne zaostaje za najboqim pri-

merima wene prestoni~ke internacionalne varijante.33 Po{to je ipak na-

stala kasnije, primereno ju je posmatrati kao vredno ostvarewe postsecij-

ske i pozno akademske arhitekture u varo{ima Srbije, ~ije potpunije pro-

u~avawe tek predstoji.34 Proces wene temeqite valorizacije, osim istori-

ografa i korisnika, trebalo bi da podrì i {ira kulturna javnost Ra{ke,

~ije je aktivnije u~e{}e u procesu za{tite kulturnih spomenika vi{estru-

ko zna~ajno.35


33 Prvobitna unutra{wa obrada ove ku}e, ukqu~uju}i i sistem osvetqewa, akustike i

komunikacija, tako|e zasluùje du`nu pa`wu. Budu}i da dosada{wi malobrojni is-

traìva~i te aspekte wene arhitekture nisu detaqnije razmatrali, moèmo zakqu~i-

ti da }e daqa, jo{ temeqitija monografska istraìvawa Kursuli}a ku}e pomo}i da se

o wenom autoru, stilistici i funkcionisawu sakupe dodatna saznawa. Fotografije

Kursuli}a ku}e i drugih kulturnih spomenika na teritoriji Op{tine Ra{ka, mogu se

videti na internet adresi: http://www.raska.org.rs/index.php?option=com_content&vi-ew=article&id=140:kulturno-istorijski-spomenici&catid=33:foto-galerije&Itemid=63.

34 Prema zakonu o restituciji koji se u nas ve} dugo priprema, ku}a bi morala biti vra-

}ena naslednicima prvobitnog vlasnika.

35 O zna~aju aktivnije saradwe gra|ana sa nadle`nim konzervatorskim ustanovama vide-

ti: @. @ask, Umetnost i demokratija, Beograd 2004; S. Dimitrijevi}- Markovi}, U~e{}e

gra|ana kao preduslov za uspe{nu za{titu nasle|a, Nasle|e H£, Beograd 2010, 185–192.

Aleksandar Kadijevic

THE KURSULICA PALACE IN RASKA AND ITS PLACE

IN MODERN SERBIAN ARCHITECTURE

One-storey angled palace of the Kursulica family built in 1930 on frequent

crossway of the streets Ibarska and Dusanova for decades attracted attention with

its representative architecture. Even the most attractive in city, noticeable from the

nearer and further points of view as a hinge of whole urban block, specific upon

worked out ornamentation and complex angular disposition on uneven parcel, the

Kursulica house is unjustly find out of streams of historiography researches and

from researches that related to secession and academism. The process of its funda-

mental valorization except historiographers and users should be supported with

wider cultural public of Raska whose more active participation in process of pres-

ervation of cultural monuments is very significant.


Documents

Палата Курсулића у Рашкој и њено место у српској архитектури, Новопазарски зборник 33, Нови Пазар 2010,