The Use of Aerial Photography in Serbian Archaeology

Примена аерофотографије у српској археологији*

Успомени на Миодрага Грбића и Александра Дерока, пионире аерофотографије у нашој археологији

Апстракт: У раду се описују досадашњи резултати примене аерофотографије у нашој археологији, од самих почетака из 30-их година прошлог века, када је извршено снимање римског града Басијане у Срему, преко углавном насумичног рада на том пољу у деценијама које су следиле, па све до наших дана. За раз-лику од доба свог настанка, у савременој археологији аерофотог-рафија представља тек један од метода проспекције из ваздуха, комплементаран осталима, као и методима проспекције са земље. Ипак, она ни у ком случају не представља превазиђено оруђе, тим пре што захваљујући савременим рачунарским про-грамима, и стари и нови снимци могу да дају ортогонални план и тродимензионалне моделе терена.

Кључне речи: аерофотографија, фотограметрија, даљинска проспекција, Басијана, Царичин град, Гамзиград, Виминацијум

I. Фотографско снимање из ваздуха представља најстарији метод даљинске детекције у археологији, који своје корене вуче још из XIX века. Свест о важности сагледавања нала-зишта са узвишених позиција била је таква да се фотографи-сању Персепоља из ваздуха приступило још 1879. године, век после првог лета човека у балону и око две деценије након што су над Паризом били урађени први снимци из ваздуха.1 Са појавом авиона, археолошка аерофотографија добила је нови замах, а посебно интензивно фотографисање европских пространстава из ваздуха одвијало се у војне сврхе, пре два светска рата и за време њиховог вођења. У доба Великог рата аерофотографија је први пут стекла углед моћног обавештај-ног оруђа, које су масовно користиле све зараћене стране. Огроман број тих снимака остао је сачуван и до данас. Они представљају изузетно сведочанство о изгледу Европе пре једног столећа. Будући да су старије од многих великих инф-раструктурних радова који су мењали природно окружење, те слике пружају и обиље података од археолошког значаја.2

II. За потребе археолошких проучавања још су драгоце-нији наменски урађени снимци. У међуратном периоду, на том пољу се нарочито пуно радило у Енглеској. На труд, ино-вативност и важне закључке неких тамошњих пилота, као што је био мајор Џорџ Ален, скретала се пажња и у нашој литератури.3 Уз примере из неких других земаља, посебно Италије,4 том времену припада и једно одлично искуство из наше средине. Реч је о наменски израђеним снимцима из ва-здуха римског града Басијане. У организацији Историског друштва у Новом Саду, а под руководством Миодрага Грбића, током 1935. године вршена су успешна, данас би се рекло, интердисциплинарна истраживања тог налазишта у Срему.

* Чланак је настао као резултат рада на

пројектима Процеси урбанизације и развоја средњовековног друштва Министарства про-свете и науке Републике Србије (бр. 177021) и ArchaeoLandscapes Europe.

1 Ch. Musson, Aerial archaeology: differ-ing histories, in: Flights into the Past. Aerial photography, photo interpretation and mapping for archaeology, Ch. Musson, R. Palmer, S. Campana (eds.), Occasional Publication № 4 of the Aerial Archaeology Research Group in part-nership with the ArchaeoLandscapes Europe (ArcLand) Project of the European Union, 2013, 17–19 (e-book).

2 B. Stichelbaut, W. Gheyle, J. Bourgeois, Great War aerial photographs: the imperial War Museum’s Box Collection, in: Landscapes through the Lens. Aerial photographs and His-toric Environment, D. C. Cowley, R. A. Stan-dring, M. J. Abicht (eds.), Occasional Publica-tion of the Aerial Archaeology Research Group № 2, Oxford – Oakville 2010, 225.

3 М. Бабовић, Могућност примене аероархеолошких метода, у: Археологија и природне науке, Д. Срејовић (ур.), Београд 1992, 181.

4 Ch. Musson, nav. delo, 19–26.

Иван Бугарски, Вујадин Иванишевић

„Од почетка се хтело, да се откопавања поставе на најмодер-нију основу, па су осим новог ситуационог плана начињени и авионски снимци. Они су превазишли свако очекивање у по-гледу реконструкције основа зграда према снимку из птичје перспективе“5 (сл. 1).

Грбић и сарадници су током ископавања и анализа сни-мака закључили да су основе зграда лепо видљиве из ваздуха, заправо углавном у негативима, што објашњава недоречене закључке првог истраживача Басијане.6 Захваљујући при-мењеној комплексној методологији, дефинисани су градски бедеми са кулама, главне улице у оси исток-запад, односно север-југ, с капијама на крајевима, форум (?), тробродна бази-лика, колонаде и тремови, те разне друге зграде и споредне комуникације (сл. 2).7

Чињеница да је Басијана необично захвална за сагледа-вање из ваздуха, што се лако уочава макар и летимичним погледом на доступне сателитске снимке са интернет страни-

5 М. Грбић, Архитектура у Басијани (Сремски Петровци) I. Реконструкција места према ситуационом плану и авионском снимку, Гласник Историског друштва у Новом Саду IX/1 (1936) 26.

6 S. Ljubić, Arkeologička izkapanja na Petrovačkoj gradini u Sriemu, gdje tobož staror-imska Bassianis, VHAD 5/2 (1883).

7 М. Грбић, нав. дело, 31; уп. М. Васић, Градови и царске виле у римским провинцијама на територији данашње Србије, у: Константин Велики и Милански едикт 313. Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије, И. Поповић, Б. Борић-Брешковић (ур.), Београд 2013, 81–83.

ПРИМЕНА АЕРОФОТОГРАФИЈЕ У СРПСКОЈ АРХЕОЛОГИЈИИван Бугарски, Вујадин Иванишевић

252

1. Аерофотографија Басијане, према Грбић 1936, сл. 1

1. Aerial photograph of Bassianae, after Grbić 1936, Fig. 1

це Google Earth, ни у ком случају не умањује труд Миодрага Грбића и његових сарадника. Одличан авионски снимак дао је добру основу града, по којој је даље радио архитекта Рикард Штаудингер. Његов циљ био је да повеже коси снимак са ситу-ационим планом који је геометар израдио на терену, што је у доброј мери успешно изведено. У сваком случају, постојала је јасна свест о потреби да се, након даљих провера, преклопе две основе.8 Све ово нас веома подсећа на актуелне проблеме геореференцирања различитих основа и њиховог постављања на заједничку GIS платформу. Стога данас, скоро 80 година после Грбићевог рада на Басијани, скрећемо пажњу на његов узоран методолошки приступ, којим су нашој археологији јасно предочене предности детекције из ваздуха.

Из различитих разлога, успех ових истраживања није довео до шире употребе аерофотографије у српској археоло-гији, па је и сам труд Миодрага Грбића донекле склизнуо у заборав, премда је тај аутор у сарадњи са Ђорђем Мано-

8 М. Грбић, нав. дело, 29–30, сл. 1, 2.


253

2. План Басијане, према Грбић 1936, сл. 2

2. Ground plan of Bassianae, after Grbić 1936, Fig. 2

-Зисијем пре Другог светског рата вршио и аерофотографска снимања Хераклеје Линкестис код Битоља. Иако су доприне-ла бољем сагледавању узвишених делова градских бедема, Грбић није био задовољан оствареним резултатима: „Интензивна пољопривреда, особито виноградарство, сатрло је све површинске индикације које би један авионски снимак могао добити. Једино је тврђава на брду добро оцртана“.9 Због тога се аутор није упустио у даљи рад на добијеним снимцима. Може се додати да је Грбић цивилне авионске снимке користио и касније, приликом тумачења прелиминар-них резултата истраживања праисторијског налазишта Градиште код Кикинде.10

III. Надаље се у нашој археологији аерофотографија користила пре свега захваљујући раду Александра Дерока. Академик Дероко био је једна од најмаркантнијих личности српске културе свог времена, међу чијима се ренесансно широким интересовањима, поред грађевинског наслеђа, издвајала и авијација. Пилот још на Солунском фронту и вр-стан архитекта,11 Александар Дероко је био идеална особа да настави Грбићев рад на промоцији и коришћењу авионских


254

9 Исти, Откопавања у Хераклеји Линке-стис код Битоља, Уметнички преглед 8 (1939) 232; уп. Д. Гачић, Миодраг Грбић (1901–1969), живот и дело, Завичајна збирка Сремски Карловци, септембар 2005, Нови Сад 2005, 12.

10 М. Грбић, Градиште код Кикинде. Наставак радова у 1948 години, Старинар II (1951) сл. 5.

11 А. Дероко, А ондак је летијо јероплан над Београдом, Београд 19842, 100–108; уп. М. Вранић-Игњачевић, Д. Милошевић, Легенде Београдског универзитета: Алек-сандар Дероко (1894–1988), Каталог изложбе, Београд 2004, 21–23, 32–39, 44–50. Иако то не потпада под тему овог рада, у години великог јубијела може да се напомене да је Топографско одељење Врховне команде Српске војске на Солунском фронту користилo фотографије из ваздуха ради картирања непријатељских положаја, што је „ujedno bila i prva primena aero-foto snimaka u našoj nacionalnoj kartografiji“, в. G. Čolović, Geodetsko-kartografska delatnost u Srpskoj vojsci do ujedinjenja jugoslovenskih zemalja 1918. godine, u: G. Čolović, M. Grašić, T. Mladenović, D. Štemberger, V. Petrović (ur.), Vojnogeografski institut: Zbornik radova, Beo-grad 1984, 122.

3. Аерофотографија Царичиног града 1947, према Дероко, Радојчић 1950, сл. 3

3. Aerial photograph of Caričin Grad 1947, after Deroko, Radojčić 1950, Fig. 3

снимака у анализи нашег наслеђа. У првој свесци Старинара после Другог светског рата Дероко даје, на основу аерофото-графија Команде ЈРВ, допуну планова Кулича и Ледерате на Дунаву, које је сматрао за античке каструме.12 У наредној свесци истог часописа Дероко међу осталом грађом о Голупцу и Раму даје и војне авионске снимке, које, међутим, у тим краћим освртима није посебно анализирао.13

Вреди истаћи да је знаменити архитекта учествовао и у раду комисије која је устројила велики подухват истражи-вања средњовековног града Новог Брда. Међу основном документацијом, која је током неколико година стајала на располагању већој групи истраживача, налазили су се и вер-тикални авионски снимак и наменски израђене геодетске подлоге у размерама 1 : 1000 и 1 : 500. Нема, међутим, пода-така о томе да ли су те основе преклапане и у којој мери су уопште биле коришћене током планирања радова на терену.14

Најзначајнија запажања о једном налазишту на основу аерофотографија Александар Дероко је изнео у коауторству са Светозаром Радојчићем, а тичу се Царичиног града (сл. 3). Проучавајући топографију терена и најречитије војне аеро-фотографије из 1947. године, аутори су претпоставили да је град имао подграђа, северно, источно, западно и јужно, што

12 А. Дероко, Кулич и Рам каструми на римском Дунавском лимесу, Старинар I (1950). О резултатима савремене даљинске проспекције Кулича и датовању утврђења в. В. Иванишевић, И. Бугарски, Примена LiDAR технологије у анализи топографије Маргума/Мораве и Кулича, Старинар LXII (2012) 251–252.

13 А. Дероко, Град Голубац, Старинар II (1951); исти, Средњовековни утврђени каравансерај у Раму, Старинар II (1951).

14 И. Здравковић, Д. Јовановић, Радови извршени 1952 године, Старинар V–VI (1954–1955, 1956) 251, сл. 2, 5, 6.


255

4. План Царичиног града, према Дероко, Радојчић 1950, сл. 4

4. Ground plan of Caričin Grad 1947, after Deroko, Radojčić 1950, Fig. 4

су и скицирали.15 Поређењем та два извора може се закључи-ти да је план града добијен исцртавањем преко аерофотогра-фије (сл. 4). Приликом ископавања Великих терми „ван града“ 1955. године Ђорђе Мано-Зиси је непосредно са њихо-ве јужне стране истражио део зида грађеног у техници opus mixtum, укупне дужине око 30 m, са правилним растером испуста за растеретне лукове. Мано-Зиси је оценио да је реч о фортификацији подграђа,16 што је остало пренебрегнуто у каснијим расправама о Царичином граду. Тако су Владимир Кондић и Владислав Поповић у својој познатој књизи оцени-ли тек да је реч о бедему који је подигнут у немирна времена да заштити терме „ван града“.17 Да Мано-Зисијева ископа-вања заиста представљају потврду слутњи Александра Дерока и Светозара Радојчића, доказала су недавна скенирања терена лидар технологијом. Захваљујући могућности да прецизно забележи конфигурацију рељефа кроз вегетацију, савремена ласерска проспекција из ваздуха је, праћена рекогносци-рањем и сондажним ископавањем, потврдила давнашње зна-лачко тумачење аерофотографије Царичиног града.18 О аеро-фотографским снимањима Царичиног града биће још речи.

IV. Током наредних деценија, домаћа археологија се су-сретала са аерофотографијом спорадично и уз ограничења. Наиме, стручњаци Војногеографског института су у то време правили квалитетне аерофотографије југословенског просто-ра у различитим размерама, чиме је сачињен изузетно богат фонд. Заинтересоване институције су уз поштовање одређене процедуре могле доћи у посед тих снимака, али су ради бе-збедности биле дужне да их користе тек као радне документе, без објављивања.19 На тај начин речити снимци из ваздуха нису коришћени као прворазредни извори, већ посредно, кроз схематско прецртавање и текстуални опис. Наведена ограничења нису важила само за археологе већ и за стручња-ке из других професија који су црпли податке из авионских снимака, као што су геолози20 и географи21.

Вероватно најбољи пример оваквог коришћења аерофо-тографија пружа исцрпна анализа банатске стране римског лимеса коју је извела Маја Ђорђевић. Уз разнородне остале изворе, ауторка је анализирала снимке из ваздуха из 1958. године из збирке Војногеографског института. На фотогра-фијама је уочен пут, по свему судећи римски, који се пружа на простору између Панчева и Старчева, да би кроз подручје Банатског Брестовца, Баваништа и Плочица скретао ка Ковину (contra Margum). У близини Тополе, јужно од Војловице, на међусобном растојању од 2 km, уочене су две правоугаоне конструкције димензија 50 х 50 m. Тачно између њих налази се манастир Војловица, због чега је Маја Ђорђевић претпоставила постојање сличне грађевине и на том месту. У овом случају, рад на авионским снимцима терена довео је до важног и исправног закључка о војном присуству Римљана у прекоречним областима насељеним „варварским“ племени-ма. Из наведених разлога, резултати које је остварила колеги-ница Ђорђевић нису могли да буду достојно илустровани.22

Исто важи и за, истина, далеко мање студиозну и профе-сионалну анализу околине Царске палате у Гамзиграду. У

15 А. Дероко, С. Радојчић, Откопавање Царичина града 1947 године, Старинар I (1950) 127, сл. 3, 4.

16 Ђ. Мано-Зиси, Ископавања на Царичином граду 1955 и 1956 године, Старинар VII–VIII (1956–1957) 319, сл. 9.

17 В. Кондић, В. Поповић, Царичин град, утврђено насеље у византијском Илирику, Београд 1977, 135.

18 В. Иванишевић, И. Бугарски, Прва домаћа искуства у документовању ширих зона археолошких налазишта путем LiDAR технологије, Гласник Друштва конзерватора Србије 37 (2013) 82–83. О насељавању источног подграђа Царичиног града сведоче и недавно објављени налази новца, уп. В. Иванишевић, Налази новца из источног подграђа Царичиног града, Лесковачки зборник LIV (2014) 44–45.

19 М. Бабовић, нав. дело, 182. Захваљујемо колегиници Маји Ђорђевић из Републичког завода за заштиту споменика културе, која нам је пренела своја искуства у раду са тако прибављеном грађом.

20 Исто, 184.21 Уп. D. Dukić, Primena aerofotografije u

geomorfološkim proučavanjima na primeru Ljubkovske kotline, Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, Geografski zavod: Zbornik radova XVI (1969) sl. 2, 4, 6.

22 M. Đorđević, Contributions to the Study of the Roman Limes in South Banat, in: Roman Limes on the Middle and Lower Danube, P. Petrović (ed.), Belgrade 1996, 127–128, figs. 1–3. О систему римске границе северно од Дунава уп. И. Бугарски, В. Иванишевич, Пограничье Римской империи и варваров: Система обороны Империи от Куция до Ледераты, у: Лесная и лесостепная зоны восточной Европы в эпохи римских влияний и великого переселения народов, Конферен-ция 3, Тула 2012, 482–511.


256

методолошком смислу, интересантно је што ју је спровео стручњак из области геологије Миомир Бабовић, према соп-ственим речима, аматер у археологији, који до времена пре-даје свог текста у штампу није ни боравио на локалитету. Ипак, бавећи се „фотогеолошким“ анализама снимака из ва-здуха, Бабовић се неретко сусретао и са сликама споменичког наслеђа. Неоптерећен археолошким искуствима, изнедрио је интерпретацију која је, ако ништа друго, лишена научних предубеђења.23 У том смислу, ваља разумети да поузданост интерпретације било које слике из ваздуха зависи пре свега од знања и искуства стручњака који је анализира. Ни у нај-бољем случају, међутим, не може да се рачуна на једно, коначно читање слике, јер сваки суд ипак остаје нужно субјективан.24

У случају Гамзиграда, Бабовић је располагао добром грађом – црно-белим снимцима из 1955. и инфрацрвеним из 1970. године.25 Пошто није био у току са теренским истражи-вањима, аутор је погрешно протумачио неке споменике уну-тар фортификације. Са становишта лоцирања и интерпрета-ције грађевинских остатака на основу фотографија из вазду-ха, нама су интересантнија запажања о простору изван зиди-на који није био ископаван. Део те зоне касније је подвргнут опсежним геомагнетним снимањима.26

Нажалост, нисмо у прилици да извршимо поређење тума-чења појединих здања на основу анализе старих авионских снимака и резултата савремене геомагнетне проспекције, јер управо зоне које је Миомир Бабовић означио словима m, d, o и q,27 а које улазе у габарит геофизичких испитивања, нису

23 М. Бабовић, нав. дело, 184–185.24 R. Palmer, Reading aerial images, in:

Interpreting Archaeological Topography. 3D Data, Visualisation and Observation, R. S. Opitz, D. C. Cowley (eds.), Occasional Publica-tion of the Aerial Archaeology Research Group № 5, Oxford 2013, 78–79.

25 М. Бабовић, нав. дело, 184–185. 26 G. v. Bülow, U. Wulf-Rheidt, T. Schüler,

M. Opelt, G. Breitner, Das deutsch-serbische Gemeinschaftsprojekt „Romuliana-Gamzigrad“. Bericht über die Arbeitskampagnen 2004 bis 2007, Germania 87/1 (2009) 108–119.

27 М. Бабовић, нав. дело, сл. 2.


257

5. Гамзиград – сателитски снимак и геофизичка истраживања, према G. v. Bülow et al., Germania 87/1 (2009) Abb. 4; Бабовић 1992, сл. 2

5. Gamzigrad – satellite image and geophysical survey, after G. v. Bülow et al., Germania 87/1 (2009) Abb. 4; Babović 1992, Fig. 2

протумачене. Упркос томе, може се закључити да су препозна-те неке појаве на терену које су потврђене током геофизичке проспекције (сл. 5). Тако Бабовићева зона m одговара, отпри-лике, јужној трећини простора насеља које се пружа северно од Царске палате.28 Зона d, заправо, представља хореум,29 са чије јужне стране су путем скорашње проспекције откривени једнако оријентисани остаци архитектуре.30 У зони о, јужно од палате, проспекција није открила неко здање, али су забе-лежене магнетне аномалије, које ипак упућују на постојање извесних структура.31 Слично томе, у већој зони q препозната је само једна, чини се, двопросторна зграда.32

V. Поред војних, повремено су коришћени и други аеро-фотографски извори. Тако је Небојша Станојев израдио низ речитих фотографија из ваздуха, али их није коментарисао у својој књизи о средњовековним насељима у Војводини.33 Будући да снимци добро илуструју рељефне карактеристике и топографске положаје локалитета, део њих је поново објављен у раду посвећеном условима подизања авародоп-ских насеља на југу Каганата.34 Било је још примера да су вертикални или коси снимци из ваздуха коришћени само за приказивање положаја налазишта, без вршења анализе њихо-вог садржаја, и на њима се нећемо задржавати. На сличан начин, данас се све чешће користе и широко доступни сате-литски снимци.35

С друге стране, навешћемо примере успешног укључи-вања фотографија из ваздуха у документацију археолошких истраживања. Тако су примерно вођени радови Бернарда Хансела и Предрага Медовића на Феудвару крај Мошорина подразумевали и ортофотографску теренску документацију. Коси снимци из ваздуха били су коришћени за илустрацију топографског положаја насеља, међутим, о овој грађи није дискутовано у, иначе исцрпној, публикацији са резултатима истраживања.36

Године 1981. извршено је прво стереофотограметријско снимање једног локалитета у Србији – Царичиног града – у циљу израде прецизног топографског плана и основе истра-жених целина. Премер је извршила екипа Завода за геодетске и фотограметријске послове „Геопремер“ из Београда, на основу чега је урађен ситуациони план града с најближом околином у размери 1 : 1000, са еквидистанцијом од једног метра. Подухват је осмислио архитекта Чедомир Васић, који је на основу добијене ситуације израдио прецизан план града са изохипсама, што је касније објављено у зборнику Caričin Grad II.37 Захваљујући овим снимањима, било је могуће извести важне просторне анализе.38

На иницијативу Чедомира Васића урађено је током 90-их година прошлог века и стереофотограметријско снимање Гамзиграда – Ромулијане, маузолеја и консекрационог комплек-са на брду Магура. Прве ортофотографије и планови објављени су у каталогу изложбе Римски царски градови и палате у Србији, 1993. године,39 а комплетан план дат је у публикацији посвећеној комплексу маузолеја и меморија.40 Израђена ситуа-ција је послужила да се јасно одреди план града са откривеним целинама, као и просторни однос са комплексом на Магури.41

28 G. v. Bülow, U. Wulf-Rheidt, T. Schüler, M. Opelt, G. Breitner, nav. delo, 113–115, 163–164, Abb. 4, 6.

29 Д. Срејовић, Царски дворац, у: Гамзиград, касноантички царски дворац, С. Ћелић (ур.), Београд 1983, 51–53.

30 G. v. Bülow, U. Wulf-Rheidt, T. Schül-er, M. Opelt, G. Breitner, nav. delo, 115, Abb. 5/23, 7.

31 Isto, 113, Abb. 5/7, 8.32 Isto, 117, Abb. 8/30.33 Н. Станојев, Средњовековна насеља у

Војводини, Нови Сад 1996.34 I. Bugarski, The Geomorphological

Matrix as a Starting Point for Determining the Position of Avar-time Settlements in Pannonia: The Example of the Bačka Region, Archäolo-gisches Korrespondenzblatt 38/3 (2008) figs. 3, 4.

35 В. Иванишевић, И. Бугарски, Прва домаћа искуства у документовању ширих зона археолошких налазишта путем LiDAR технологије, 79, нап. 2.

36 B. Hänsel, P. Medović, Vorbericht über die jugoslawisch-deutschen Ausgrabungen in der Siedlung von Feudvar bei Mošorin (Gem. Titel, Vojvodina) von 1986–1990. Bronzezeit- Vorrömische Eisenzeit, Bericht der Römisch- Germanischen Kommission 72 (1991).

37 B. Bavant, V. Kondić, J.-M. Spieser (éds.), Caričin Grad II, Le quartier sud-ouest de la ville haute, Rome–Belgrade 1990, Pl. L, LI.

38 Ч. Васић, Релативни хронолошки односи између објеката на Акропољу Царичиног града, Саопштења XIX (1987) 127–138.

39 Д. Срејовић (ур.), Римски царски градови и палате у Србији, 40–41, 44, сл. 8, 9.

40 D. Srejović, Č. Vasić, Imperial Mauso-lea and Consecration Memorials in Felix Romu-liana (Gamzigrad, East Serbia), Belgrade 1994, 60–63, fig. 23, 23a.

41 Č. Vasić, Chronological Relations of Palace and Fortifications System of Gamzigrad, in: The Age of Tetrarchs, D. Srejović (ed.), Bel-grade 1995, 315–323.


258

Поред описаног Бабовићевог покушаја, дакле, захваљујући Васићевом труду, и за Гамзиград су израђене прецизне основе на основу фотографских снимања из ваздуха.

Добар пример дају и мултидисциплинарна истраживања Виминацијума. Различити видови проспекције чине део редовног програма испитивања тог римског града и околине, при чему се аерофотографија не користи само за приказивање позиционираних резултата истраживања, већ пре свега за детекцију архитектонских остатака и израду прецизних под-лога. На основу тих снимака бирају се површине које ће бити подвргнуте геофизичким методама детекције. У Виминацијуму је изведена стереоскопска анализа снимака из ваздуха у круп-ној размери од стране стручњака са Катедре за даљинску детекцију Рударско-геолошког факултета у Београду. На тај начин преклопљени коси и вертикални снимци дају троди-мензионалну слику.42

Рад је вршен на црно-белим панхроматским снимцима из две генерације, у три различите размере, а резултати анализа свих снимака исцртавани су на олеате. Снимци истог просто-ра из 1979. и 1996. године дају различиту слику, јер се неки објекти уочавају на једнима, а не на другима, који пак дају јасне наговештаје неких других остатака. Тако су на једном сету снимака препознате и кружне куле предграђа Виминацијума. Подаци са аерофотографија проверавани су методама геофизичке проспекције и, делимично, путем архе-олошких ископавања. Сем поменутих кула, установљени су градски бедеми, део градске комуникације, амфитеатар, као и зид дужине око 70 m, протумачен као део клаузуре која је спајала луку Виминацијума са градом. Управно на јужни бедем уочен је низ кружних објеката, чија функција није до краја разјашњена43 (сл. 6).

42 M. Korać, R. Pavlović, N. Mrđić, Vimi-nacijum – daljinska detekcija i GIS, Arheologija i prirodne nauke 1 (2006) 21–22. За додатна објашњења дугујемо захвалност колегама Јелени Милетић и Немањи Мрђићу из Археолошког института.

43 Isto, 23–24.


259

6. Аерофотографија и план Виминацијума, према M. Korać i dr., 2006, sl. 6

6. Aerial photograph and ground plan of Viminacium, after M. Korać et al., 2006, Fig. 6

Површина града и логора утврђена је приближно на 1,5 х 0,85 km, или око 125 hа, што знатно надмашује претходну процену од 68 hа.44 За површину војног логора дају се пре-цизне мере од 0,43 x 0,337 km, добијене анализом аерофото-графија и геофизичких снимака, које су чак и мање од претходних процена. У средишњем делу логора уочено је здање квадратне основе, претпоставља се преторијум, а уста-новљена је и источна капија. Ипак, анализе авионских снима-ка воде ка претпоставци да је логор у I веку био двоструко већи, око 1 х 0,43 km или 43 hа, како би могао да прими две римске легије, IV Флавијеву и VII Клаудијеву. Претпоставља се, даље, да је део јужног бедема тог првобитног логора ка-сније био искоришћен као једна страна хиподрома. Из напи-саног се јасно види колико нових и важних података је при-бављено путем даљинске проспекције и њеног најстаријег метода – аерофотографије.45

VI. Након ваљаних почетака, развој аерофотографских истраживања (не само) у нашој археологији био је спор и недо-вољан.46 Уз већ поменута ограничења у коришћењу грађе, при-мећено је да се стереоскопској анализи снимака из ваздуха ретко прибегавало, а посебно обради инфрацрвених или тер-малних снимака, те да се сателитски снимци у крупној размери код нас уопште не користе.47 Самим тим, није било пуно других специјалистичких чланака из ове тематике, тачније можемо да наведемо само два општија рада. Сем трећепотписаног аутора једног чланка, нису их писали археолози.48 Ипак, у претходном тексту су наведени и неки добри примери, а на крају бисмо скренули пажњу на најновија искуства у обради грађе и сни-мањима из ваздуха код нас и наговестили даље кораке.

Осим наменског прављења аерофотографија ради заштите налазишта и провере постојећих података које обавља колеги-ница Маја Марић из Завода за заштиту споменика културе из Краљева,49 последњих година се одвија и сарадња Градског музеја у Вршцу и Одељења за археологију Филозофског факултета у Љубљани. Колеге из Словеније, традиционално окренуте методологији истраживања и проспекцији, у склопу међународног пројекта ArchaeoLandscapes Europe (2010–2015) одржале су у Србији школу летења и аерофотографије и уче-ствовале у мултидисциплинарном истраживању бронзанодоп-ског локалитета Ватин – Бела бара.50 Између осталог, Дарја Гросман је за потребе Археолошког института организовала и извела снимања из ваздуха неких наших налазишта51 (сл. 7).

Том приликом је снимљен и простор Маргума/Мораве на ушћу Велике Мораве у Дунав. Међутим, како аерофото-графија шумовитог терена није могла да пружи боље резулта-те, извршено је снимање лидар технологијом,52 које је уз геомагнетску проспекцију53 и ископавања у широком иско-пу54 пружило одличну основу за даљи рад. О лидарском ске-нирању Царичиног града већ је било речи.55

Захваљујући развоју рачунарске технике, данас је могуће изводити и читав низ других, знатно јефтинијих анализа. Примера ради, у покушају да одговоримо на тему недавног скупа Recovering Lost Landscapes, извели смо делимичну реконструкцију крајолика римске границе на Дунаву, пре-

44 Д. Спасић-Ђурић, Виминацијум, главни град римске провинције Горње Мезије, Пожаревац 2002, 31; уп. В. Иванишевић, И. Бугарски, Примена LiDAR технологије у анализи топографије Маргума/Мораве и Кулича, 244.

45 M. Korać, R. Pavlović, N. Mrđić, nav. delo, 23–26.

46 The ‘started in 1920 but never matured’ is the basic story in many countries of Europе – опсервација Кристофера Мусона, енглеског стручњака за историју археолошке аеро-фотографије, из кореспонденције са ауторима овог чланка. Уп. Ch. Musson, nav. delo.

47 M. Korać, R. Pavlović, N. Mrđić, nav. delo, 22.

48 М. Бабовић, нав. дело; Р. Павловић, М. Марковић, Д. Мадас, Прикупљање археолошких података методима даљинске проспекције, Гласник Српског археолошког друштва 15–16 (1999–2000) 379–388.

49 M. Marić, Aerial survey of the Trstenik municipiality (Serbia) – a pioneering venture, poster prezentacija na skupu „Aerial archaeolo-gy, remote sensing and the archaeological pro-cess – AARG Conference 2012, 13th – 15th September, Budapest, Hungary“.

50 D. Jovanović, D. Grossman, B. Mušić, P. Novaković, Revisionary research of the site Vatin – Bela Bara, in: Proceedings of the Regional Conference Research, Preservation of Banat Heritage: Current State and Long Term Strategy, A. Medaković (ed.), Vršac, Serbia, 17–19 November 2011, Vršac 2012, 49–58.

51 Снимање је извршено 4. априла 2011. године. Подаци нису објављени. Аутори се и овом приликом срдачно захваљују колеги-ници Гросман.

52 В. Иванишевић, И. Бугарски, Примена LiDAR технологије у анализи топографије Маргума/Мораве и Кулича, 239–255, сл. 3.

53 C. Rummel, D. Peters, G. Schafferer, Report on the Geomagnetic Survey at Margum in October 2011, Starinar LXII (2012) 229–238.

54 V. Bikić, P. Špehar, I. Bugarski, T. Branković, Arheološka istraživanja Marguma/Morave u 2011. godini, u: Arheologija u Srbiji. Projekti Arheološkog instituta u 2011. godini, V. Bikić, S. Golubović, D. Antonović (ur.), Beo-grad 2012, 100–103.

55 В. Иванишевић, И. Бугарски, Прва домаћа искуства у документовању ширих зона археолошких налазишта путем LiDAR технологије, 82–83.


260

слојивши вертикалне снимке зоне бесповратно изгубљеног утврђења Бољетина на тродимензионалну Google Earth осно-ву. Тако је без икаквог утрошка финансијских средстава омо-гућено сагледавање изворног рељефног окружења потопљене утврде.56

Теренска документација истраживања на Виминацијуму, даље, однедавно подразумева и примену фотограметријске методе, којом се на одличан начин документују остаци архи-тектуре.57 У последње време дошло је до великог напретка у примени овог старог метода за повезивање слика. Комбинацијом триангулације и тзв. SIFT алгоритма добија се тродимензионални модел са фотографском текстуром. Захваљујући све већој употреби беспилотних летелица расте и примена фотограметрије у моделовању крајолика, што има озбиљне предности чак и у односу на, у много чему, непри-косновену лидар технологију. Међутим, метод не омогућава софтверско уклањање вегетације и прављење дигиталног модела огољеног рељефа, DTM-а, па може да се користи пре свега за моделовање зона које нису под шумом.58

У оквиру учешћа Археолошког института у пројекту ArchaeoLandscapes Europe, осмишљен је и програм фотогра-метријског снимања из беспилотних летелица низа локалите-та на Дунаву, југу Србије и у рашкој области. Први локалитет у нашој земљи који је подвргнут таквом снимању је Басијана, што је урађено у сарадњи Археолошког института са

56 Научни скуп и радионица одржани су у Београду, 19–20. новембра 2013. године, под окриљем пројекта ArchaeoLandscapes Europe: И. Бугарски, В. Иванишевић, Оживљавање изгубљених крајолика, Гласник Друштва конзерватора Србије 38 (2014) 252–254.

57 Ж. Јовановић, Могућности примене фотограметрије у визуелицацији архео-лошких података, презентација на Годишњем скупу Археолошког института „Археологија у Србији 2012–2013. Преглед истраживања“, одржаном у Виминацијуму 27. новембра 2013. године. Фотограметријско документо-вање је од 2014. године уведено и у истраживања Царичиног града.

58 F. Remondino, Worth a thousand words – Photogrammetry for archaeological 3D sur-veying, in: Interpreting Archaeological Topogra-phy. 3D Data, Visualisation and Observation, R. S. Opitz, D. C. Cowley (eds.), Occasional Pub-lication of the Aerial Archaeology Research Group № 5, Oxford 2013, 115–122.


261

7. Аерофотографија Браничева, фото Дарја Гросман

7. Aerial photograph plan of Braničevo, photo Darja Grosman

Институтом „Лудвиг Болцман“ из Беча, Римско-германским централним музејом из Мајнца и Аустријском академијом наука.59 На тај начин се у овом тренутку затвара круг – можда прикладније лупинг – аерофотографије у нашој археологији. После дугих деценија, примеран рад Миодрага Грбића на спознавању овог града настављен је свеобухватном проспек-цијом из ваздуха и са земље.

THE USE OF AERIAL PHOTOGRAPHY IN SERBIAN ARCHAEOLOGY

The taking of photographs from the air is the oldest method of remote detection in archaeology and has its roots in the 19th cen-tury. The numerous photographs taken for spying purposes during the two world wars can provide abundant evidence of archaeo-logical import. Even more valuable from the point of view of archaeological studies are the photographs taken specifically for research purposes. The aerial photographs dating from that time include those of the Roman town of Bassianae in the Srem region, taken specially for the researches of Miodrag Grbić in 1935. An excellent photograph, showing the plan of the town, its numerous defence walls, streets and edifices, was used by the consulting architect in combining the oblique photograph with the ground plan (Figs. 1, 2).

In later Serbian archaeology aerial photography was used pri-marily on the initiative of Aleksandar Deroko, an excellent archi-tect, who was also a pilot. Soon after World War II Deroko pub-lished, basing himself on military aerial photographs, a supple-ment of the plans of the fortresses Kulič and Lederata on the Danube. His most important study of an archaeological site based on aerial photographs, which he published jointly with Svetozar Radojčić, deals with Caričin Grad (Fig. 3). After a careful study of the local topography and of the most detailed military aerial photos taken in 1947, the authors concluded that the town prob-ably had suburbs, of which they made drawings. A comparison of these two sources shows that the aerial photograph was used as the basis of their reconstruction of the plan of the town (Fig.4). The explorations of the Large Thermae „without the town walls“ in 1955, the recent scanning of the terrain by the LiDAR technol-ogy, and sondage excavations confirmed the existence of the north and east suburbs.

In the course of the following decades Serbian archaeology made sporadic and limited use of aerial photography. Experts from the Military Geographical Institute accumulated at that time an unusually rich fund of aerial photographs of the Yugoslav territory.

The detailed study of the Banat side of the Roman limes made by Maja Đorđević is probably the best example of the use of these sourc-es. The authoress analyzed, besides various other sources, a number of aerial photographs made in 1958. She discerned in them two fortifica-tions and traces of a road, dating probably from the Roman times, in the area between Pančevo and Kovin (contra Margum).

59 Геомагнетска, георадарска и фото-граметријска снимања читавог подручја града Басијане извели су стручњаци Института „Лудвиг Болцман“ од 17. до 23. јуна 2014. године. Резултати нису објављени.


262

Ivan Bugarski, Vujadin Ivanišević

The same applies to an analysis of the environs of the Impe-rial Palace at Gamzigrad, although it was done on a considerably lower professional level. Without any experience in the field of archaeology, Miomir Babović produced an interpretation which is, if nothing else, free of scholarly prejudices. Babović had at his disposal a number of black-and-white photographs taken in 1955 and some infra-red images from 1970. The most interesting are his observations relating to the area without the walls, which had not been explored. Part of that zone was later subjected to geo-magnetic analyses, which confirmed some of Babović's observa-tions, primarily those concerning the existence of a horreum and of a settlement north of the palace (Fig. 5).

Other aerial photographic sources have been used in addition to the military ones, but without more detailed analyses and merely as data showing the position of a site. On the other hand, the researches of Bernard Hansel and Predrag Medović at Feud-var near Mošorin included orthophotographic documentation and the use of oblique photographs for the illustration of the topo-graphic position of the settlement. However, the material thus obtained is not discussed in the otherwise comprehensive account of the explorations carried out on that site.

In 1981 the first stereophotogrammetric pictures of a site in Serbia – Caričin Grad – were made on the initiative of Čedomir Vasić. A situational plan of the town and its environs (scale 1:1000), was published on the basis of them in the collection of papers Caričin Grad II. A decade later the same author planned stereophotogrammetric surveys of Gamzigrad – Romuliana and of the remains on the hill Magura, which also resulted in the pub-lication of a precise ground plan of these monuments.

The explorations of Viminacium also provide a good example of multidisciplinary research. Various types of prospecting form a part of the regular programme of the exploration of that Roman town and its environs, and aerial photography is used not only for the presentation of the results of these explorations, but also for the detection of architectural remains on the site. The areas to be inspected by geophysical methods of detection and later exca-vated are chosen on the basis of aerial photographs. In Vimi-nacium stereoscopic analysis of large-scale aerial photographs was made. Black-and-white panchromatic photographs of two generations were used, and the results were drawn on greaseproof paper. Thus a set of photographs revealed the circular towers of the suburb of Viminacium and also helped identify the town walls, part of the communication lines, the amphitheatre, and other structures (Fig. 6).

The aerial photographic research in Serbian archaeology had a promising beginning, but its subsequent development has been rather slow and limited in scope. The stereoscopic analysis of air photographs is rarely resorted to and the same applies to the processing of infrared or thermal photographs. Moreover, large-scale satellite photographs are not used at all in Serbia. Neverthe-less, this paper refers to some positive examples, and also draws attention to the latest progress made on some Serbian sites in the field of detection from the air, primarily that based on LiDAR scanning and photogrammetric modelling.

THE USE OF AERIAL PHOTOGRAPHY IN SERBIAN ARCHAEOLOGYIvan Bugarski, Vujadin Ivanišević

263

Documents

The Use of Aerial Photography in Serbian Archaeology