1

Драгана СПАСИЋ-ЂУРИЋ Народни музеј Пожаревац УТИЦАЈ РУДАРСТВА И ЕНЕРГЕТИКЕ НА АРХЕОЛОШКЕ ЛОКАЛИТЕТЕ У РЕГИЈИ КОСТОЛЦА

У раду је анализиран утицај рударско-енергетских активности на археолошке локалитете на широј

територији Костолца у хронолошком распону од 1870. па све до данас. Закључено је да се процес уништавања

археолошких локалитета чија се позиција, највећим делом, поклапа са угљеним слојевима, одвијао паралелно са

рударско-енергетским развојем и геопреображајима. Изузев Виминацијума на десноj, и делимично Малог и

Великог града на левој обали Млаве, рударско-енергетским активностима су уништени бројни локалитети који

доказују континуитет живота од 5500 г.п.н.е. до савременог доба. Осим девастација, у новијем периоду је све

израженији негативан утицај депоније пепела на костолачком Острву, у подножју локалитета Мали град-Тодића

црква. Пепео који се подиже са депоније ствара енормно аеро загађење и погоршава животне услове

становништва али и радне услове археолошке екипе на Малом граду.

Кључне речи: археолошки локалитети, екологија, енергетика, Костолац, рударство.

УВОД

Динамични развој Костолца од друге половине XIX века до данас, обележен је

интензивном експлоатацијијом угља. Најдебљи и најбогатији угљени слојеви се налазе у

најсевернијем делу Сопотске (Браничевске) греде због чега је, под северним одсеком Сопотског

брда, на самом обалском појасу пловног костолачког Дунавца, 1870.гoдине отворено прво

рударско окно '' Свети Ђорђе.'' Након тога, на широј територији Костолца, долази до отварања и

других окана, површинских копова и термоелектрана (слика 1).

2

Сл. 1: Зона рударско-енергетских активности, исечак са карте Браничева, размера 1:200.000

Рударско-енергетске активности које in continuo трају од 1870.године, значајно су

трансформисале физиономију Костолца, посебно приобаље костолачког Дунавца и широког

простора на Сопотској греди и десној обали Млаве. Костолац је један од ретких региона Србије

који је под утицајем рударства претрпео драстичне просторне промене (Поповић, Вучетић

1996: 39-50).

Геопреображаји су се негативно одразили на богато културно-историјско наслеђе овог

краја. Техногени ожиљци, настали услед угљено-енергетских активности и градње

индустријско-енергетских постројења, нису заобишли ни археолошке локалитете као примарне

доказе о историјском развоју и цивилизацијским процесима на овој територији. Паралелно са

просторном трансформацијом, одвијао се процес уништавања и девастације археолошких

локалитета чија се позиција поклапа са локацијама угљених слојева на Сопотској греди, десној

обали Дунавца и Млаве. Изузев села Ћириковац и Дрмно, поменути простор припада градској

општини Костолац (Петка, Кленовник, Острово, с. Костолац ). Организација поменутих насеља

3

и распоред комуникација указују да се, у великој мери, поштује праисторијска, а посебно,

античка традиција.

Рударско-енергетске активности су, директно или индиректно, уништавале бројне

цивилизацијске трагове. Девастација је, у одређеним моментима, попримала драстичне размере.

Резултати таквог односа су крајње негативни: највећи део локалитета је потпуно уништен а

скромни подаци су прикупљени накнадно, од радника, а изузетно ретко, амбулантним

истраживањима.

Такав однос према културно-историјском наслеђу није последица недостатка законске

регулативе, већ неразвијене свести о потреби заштите и истраживања, или, комерцијалних

разлога.1 Права заштита археолошких локалитета започела је у другој половини XIX века,

постављањем архитекте и професора археологије на Великој школи, Михајла Валтровића, за

чувара београдског Народног музеја.2 Његова настојања резултирала су првим археолошким

иастраживањима у Србији, која су извршена у Костолцу, на простору античког Виминацијума,

1882.године, чиме су постављени темељи модерне српске археологије и започело систематично

и научно проучавање прошлости и '' споменика древности.'' 3

Међутим, девастација археолошких локалитета, посебно Виминацијума, настављена је

све до краја XX века. О уништавању Виминацијума и бројних локалитете на десној обали Млаве

индустријским радовима на изградњи ПО и ТЕ Дрмно, , али, и од стране приватних лица,

писано је у последњој деценији XX века. Том прилико није урађена озбиљнија анализа стања

1 Кнез Милош је још у првој половини XIX в. наложио да се имају сакупљати старине, тако да су се све пријаве о

налазима сливале у његову канцеларију и он их је лично разматрао. Међутим, до 1844.г. све је било на

добровољној бази, када је Налогом Попечитељства просвештенија прописано као обавеза и упућено свим

Окружним начелницима (Манојловић 1996: 5,6).

2 Михајло Валтровић је поводом доношења Закона о библиотеци и музеју (1881.г.), 1882.г. предложио Пројекат

Закона о историјским и уметничким старинама у Србији, чији је циљ био да спречи уништавање, трговину и извоз

старина у иностранство, посебно у Аустро-Угарску (Манојловић 1996: 6).

3 Основни циљ свих напора које је М. Валтровић уложио да започне прва истраживања била је намера да

се '' костолачке старине редовно откопавају и изучавају '' јер је приликом обиласка Костолца, '' опазио да су

Костолчани највише откопавали гробове, да их и сада радо копају, а да ће то и у будуће чинити, ако им се озбиљно

не забрани, јер им гробови, као што је горе наведено, труд око копања богато награђују грађом за зидање, а често и

драгоценостима. '' (Валтровић 1884.: 3-14, таб. V)

4

локалитета на Сопотској греди и левој обали Млаве (Јацановић, Спасић 1997: 423-429). Њихова

(бивша) , концентрација и сложена цивилизацијска вертикала, предодређена је изузетном

геостратешком позицијом у близини Дунава и Мораве, уз све друге природно-геолошке и

стратешке погодности.

У том смислу тежишни локалитети, Мали и Велики град и Селиште се налазе у центру

или непосредној близини првог рударског окна у Костолцу. Први је знатно оштећен, и још увек,

изложен негативним утицајима депоније пепела, док је други, у потпуности уништен без

претходних истраживања.

ХРОНОЛОГИЈА УНИШТАВАЊА АРХЕОЛОШКИХ ЛОКАЛИТЕТА

Локалитет Мали и Велики Град, код мештана познатији као Тодића црква, налази се на

завршетку Сопотске греде (Браничевске косе), изнад леве обале реке Млаве и састоји се од две

природне и јасно одвојене целине које се, као највише тачке, издижу изнад данашњег села

Костолац (сл. 1-3.). Мали Град је скоро квадратни плато и представља једну од две утврђене

целине средњовековног Браничевског града, док се непосредно са његове јужне стране налази

Велики град (Спасић-Ђурић 2011: 75-77).4 Процене топографских и саобраћајних погодности

овог места уочене су веома рано, током 4 миленијума када се на овом платоу формира насеље

енеолитске, костолачке културе назване по епонимном налазишту ( Јацановић 1996: 125).

Садашња површина Малог града износи 2 h, а површина Великог, приближно 2,5 h.

Међутим, на разгледници са почетка XX века јасно се види првобитна географско-топографска

форма Малог града која не одговара данашњем изгледу локалитета. Није тешко закључити да

су северни, источни и западни делови потпуно '' исечени '' рударским и грађевинским радовима

у периоду од 1870-1933.године (слика 2.). Савремени сателитски снимак доказује велика

оштећења локалитета који је до отварања рудника, био знатно стабилнији и погоднији за

формирање насеља (слика 3.). Индустријски и грађевински радови су вршени без икаквог 4 То је јединствен природни, фортификациони систем који је штитио и контролисао пролаз Дунавом. Са северне

стране је непосредно брањен некадашњим рукавцем Дунава, Дунавцем, који је све до прве половине XX века био

плован, а до 1918.године представљао границу између Србије и Аустроугарске. Локалитет је први препознао и

детектовао гроф Марсиљи у трећој деценији XVIII в.

5

археолошког надзора. Актуелна истраживања на сачуваној површини локалитета Мали град-

Тодића црква потврђују његов значај за српску и европску историју јер се ради о значајним

остацима предримског насеља келтског племена Малих Скордиска и средњовековног Браничева

(Спасић-Ђурић 2011: 79-81).

Сл. 2: Мали и Велики град, поглед са северозапада, разгледница, почетак XX в.

Сл. 3: Мали и Велики град, сателитски снимак

6

Примарним рударским радовима од отварања рудника 1870. па све до његовог затварања

1966.године и индустријско-грађевинским радовима у приобаљу Дунавца на изградњи

рударске колоније и индустријског насеља, оштећени су северни, западни и источни делови

локалитета Мали град као и северозападни делови Великог града. О откривеним археолошким

остацима постоје скромни подаци у стручној литератури. Тако су приликом радова код

рудника Костолац, почетком XX в. уништени остаци средњовековне цркве са новцима од X-

XII в. ( Поповић 1968: 35).

Обим тадашњих радова у приобаљу Дунавца може се претпоставити на основу

фотографије рударске колоније из периода 1912-1923.г. (слика 4.) (Каниц 1987 : 190 ; Вучетић

2010: 15,19, 39-41; Поповић, Вучетић 1996: 41-43 ).5 Изградњом фабрике стакла на левој обали

Млаве 1906.године, у подножју источно од Малог града, делимично је девастиран локалитет

Рудине, на којем је осамдесетих година XX в., лоциран римски грнчарски центар (Bjelajac

1990: 173-175 ).

Рељеф локалитета Мали и Велики град је данас знатно измењен. Терен Великог града

је неуједначен, са депресијама и узвишењима формираним услед јамске експлоатације, због

чега се, у најужој зони Малог града, јављају клизишта. Овај процес је значајно ошетио

архитектонско наслеђе на локалитету, пре свега, задужбинску цркву Св. Георгија ('' Тодића

црква'') и вилу капетана Тодића.6

5 У периоду од 1870 до 1933.г. изграђене су двоспратне зграде за смештај и рад управника и администартивно-

техничког особља као и објекти за смештај радника и рудара. Парелелно је текла изградња индустријског насеља

поред Дунавца и око рудника : 1903 г. у Костолцу је отворена електрична централа, саграђен је Ђурин млин,

започела је производња цигле а 1906.г. је подигнута фабрика стакла која је радила до почетка првог светског рата.

Од 1927.г. отпочело се са повезивањем рудника Костолац са главним током Дунава. Заправо, од рударске јаловине

није више стварано спољње одлагалиште, већ је она коришћена за насипање праволинијске трасе преко које су,

1929.г. постављене железничке шине до дунавског пристаништа, у дужини од 2,5 km. 6 Ради се о споменику културе: Сл. Гласник РС бр. . 5, 17.02.2000. са заштићеним катастарским парцелама

1467,1462,1463,1464,1465/1, 1465/2, 1465/3 које припадају потесу Мали град, једној од две утвђене целине

средњовековног Браничева. Парцеле су својина Браничевске епархије.

7

Сл. 4: Рударско и индустријско насеље у Костолцу, 1912-1923.г.

Значајне девастације археолошких локалитета на Сопотској греди изазвало је и отварање

рудника Кленовник 1885.године, нарочито изградња шире рударске инфраструктуре и

комуникација неопходних за функционисање рудника и транспорт угља.7 Током 1933.г. од

рудника Кленовник је изграђено 11,46 km пруге уског колосека (ширине 60 cm.) која је рудник

повезивала са пристаништем у Дубравици (Поповић, Вучетић 1996: 43; Вучетић 2010: 22,23,29).

Сви поменути радови су се одвијали без археолошког надзора. Случајни археолошки налази из

Кленовника указују да се у атару овог села налазило бронзанодопско насеље са некрополом

(Косорић 1965: 193-195).

На територији Костолца велике промене настају по немачкој окупацији 1942. године.

Изгрaдња индустријских и других енергетских капацитета у том периоду, претворила је

простор између Костолца и Кленовника у велико радилиште. Започет је површински коп

Костолац који је званично отворен септембра 1943.г. У оквиру тих радова, у пролеће 1942.г. на

северозападној страни брежуљка Вратнице, подигнути су железничка пруга и нови друм, а

изграђено је и читаво насеље од барака које је претеча Новог Костолца (Поповић и Вучетић

7 Изграђено је индустријско насеље (управне зграде рудника, станови директора, управника) а потом, и далековод

Пожаревац-Кленовник. Рудник је интензивно радио до 1959.г.

8

1996: 44; Вучетић 2010: 47, 48).8 Радови су обављени без икаквог археолошког надзора а

забележено је да се на овом локалитету налазио запис око кога је обилазила литија (Ђокић,

Јацановић 1992: 71).

Упоредо са радовима на подизању површинског копа, Немци су радили на изградњи

грађевинских објеката (машинске хале, котларнице и димњак за термоелектрану). Ископан је

канал који је повезивао главни ток Дунава са средњим делом Дунавца како би се обезбедила

снабдевеност електране водом. Увелико се подизала грађевина главног понтонског објекта за

коју је опрема допремана Дунавом. У близини будуће електране, у приобаљу Дунавца, вршени

су обимни земљани радови и припреман терен за индустријски комплекс (Поповић, Вучетић

1996: 44; Вучетић 2010: 48, 49).9

Током радова на изградњи ТЕ Костолац, уништен је локалитет Вртаче који се налазио

на западној страни Сопотске греде (Ђокић, Јацановић 1992: 71). Знатно касније, током 1986-

1987.године, приликом радова на копању канала у кругу ООУР '' Прим '', на западном ободу

Вртача (топоним Репњак), радници су наишли на гроб из периода млађег гвозденог доба

(Јацановић 1988: 7-149). По локалитете северозападно од Сопотске греде а североисточно од

Средњег Дунавца, била је погубна изградња двоспратних и приземних објеката од тврдог

грађевинског материјала започeта 1942.г. (Поповић, Вучетић 1996: 45).

Обала Дунавца је девастирана у дужем периоду а случајни археолошки налази током

XX и XXI в., потврђују да се ради о локацијама значајних насеља и некропола, посебно из

халштатског, латенског и римског периода (Јацановић 1986 : 8, карта; Јацановић 1997: 127-134;

Спасић-Ђурић 2010: 124-127). Приликом радова на пресецању земљишта за индустријски

колосек у Костолцу 1942.године, разорена је једна хумка која се налазила североисточно од

електричне централе, на Острву између Дунавца и Дунава. На основу карактера сачуваних

8 Јаловина је парним багерима скидана са угљеносних слојева а земљане масе су одвожене северно од Дунавца, где

су одлагане у виду насипа по одлагалишту у Кленовнику, а највећим делом је коришћена за засипање Дунавца, у

облику брана које су га поделиле на Горњи, Средњи и Доњи Дунавац.

9 У близини будуће електране налазила се импровизована железничка станица и радионица за израду локомотива и

вагона, а мало даље, на самом Дунавцу, бараке са припадницима Националне службе.Засипано је мочварно обално

подручје Дунавца на коме је требало брзо да никне индустријски комплекс тополивнице бакра, термоелектране и

највећа речна лука у Европи. На две локације, јаловином, је преграђен Дунавац који је био плован у време

изградње рудника. Већ од средине 1943.г., преко насипних брана, пружале су се путне трасе.

9

предмета и скелета коња и пса, утврђено је да се ради о ратничком гробу из периода друге

половине II в.п.н.е. (Косорић 1961: 197-198).

Национализацијом рудника од 1949.г. интензивирани су радови на јамској, а посебно,

површинској експлоатацији угља. Рад ТЕ Костолац (Мали Костолац) и почетак градње друге

термоелектране у периоду од 1950-1957.г.(ТЕ Велики Костолац ), убрзано су мењали просторни

изглед Костолца који постепено добија урбану физиономију (Поповић, Вучетић 1996: 45;

Вучетић 2010: 50). Оскудна документација из тог периода онемогућава прецизно сагледавање

уништених, и за науку, потпуно изгубљених локалитета и археолошких целина, али се велике

девастације могу претпоставити на основу случајних налаза. У документацији Народног музеја

забележено је да су, приликом радова на изградњи ТЕ Костолац 1944-1945.г., на десној обали

Дунавца, откривене римске цигларске пећи, а још три 1956.године (Јордовић 1994: 96,

напомена 11). Ови подаци указују да се на овом простору налазио већи римски радионичко-

занатски комплекс који је девастиран поменутим индустријским радовима.10

У случајне послератне налазе спада и гроб из халштатског периода који је откривен

током индустријских радова на обали Дунавца, при улазу у данашње село Костолац, на око 100

m. од реке (Орлов и Трбуховић 1959: 277-279). Његово откриће указује да се у близини

налазило насеље које је, такође уништено ширењем ПО Костолац у у послератном периоду.

Истим радовима, 70 -тих година XX века, уништен је већи део локалитета Бања који се налазио

на западном делу Сопотске греде (Ђокић, Јацановић 1992: 70).

Уништавања локалитета на Сопотској греди су настављена 1956.г. радовима на отварању

најјужнијег окна, рудника Ћириковац, 1956.године (Вучетић 2010: 51-52).

Сведена хронологија рударско-индустријских радова указује на велике геопреображаје

праћене континуираном девастацијом и уништавањем археолошких локалитета. Осим обимних

земљаних радова, крајње негативне последице по читав еко систем и археолошке локалитете,

имало је и формирање нових просторних целина као што су јаловишта и депоније пепела.

Драстичан пример стварања јаловишта без претходних истраживања је Галовац,

локалитет на десној обали Млаве, југоисточно од Дрмна. На њему су потврђени римски остаци

10 Према Извештају Управника Музеја у Пожаревцу, Николе Бошковића од 7. и 8. марта 1947.г. , Нови Костолац је

често посећиван управо због индустријских радова. Тако је 7. марта Никола Бошковић је посетио Дирекцију

Електране и Рудника где је директорима скренуо пажњу да, надзорници радова пазе да радници кад наиђу на неку

старину, не руше и не упропашћују нађене ствари, већ да их предају Управи а она Музеју ( Dragojević 1983: 47-48).

10

и претпостављено постојање сакралног објекта посвећеног римском богу Митри ( Ђокић и

Јацановић 1992:75).

Под дебелим наслагама пепела, такође, без претходних истраживања, нестао је

локалитет Селиште на костолачком Острву, један од најзначајнијих вишеслојних локалитета са

насељем из периода винчанске културе (4400-3300 г.п.н.е.) и старијег гвозденог доба. Од 1980.

године је прекривен пепелиштем ТЕ Костолац II и III а археолошки материјал је прикупљен

са површине локалита (Јацановић 1986: 8; Јацановић 1996: 124 ).

И поред јасне законске регулативе, уништавање локалитета без претходне заштите,

настављено је и крајем XX в. Осамдесетих година XX века, приликом рада механизације на

источној страни ПО Кленовник, југозападно од манастира Рукумија, рударска механизација је

открила римске гробове о чему је, по открићу, обавештена археолошка екипа Виминацијум.

Крајем XX и почетком XXI века уништена је Добрљика, локалитет на источној падини

Сопотског брда, јужно од села Костолац. У центру локалитета се налазио снажан извор који је,

до недавно, био у употреби (Ђокић, Јацановић 1992: 71). Осим тога, случајно откриће римског

споменика осамдесетих година XX века, указује на континуитет култног места и постојање

сакралног објекта посвећеног неком римском божанству плодности (Спасић-Ђурић 2008:154-

156).

Анализа рударско-енергетских активности од 1870.године до данас, показује да су

бројни локалитети уништени или девастиран без претходних истраживања. Осим

Виминацијума који се систематски истражује од 1977.године, за науку и истраживање, данас су

једино доступни делимично сачувани локалитети Мали и Велики град.

Археолошка истраживања средњовековног Браничева која су на Малом граду започета

2007.године, осим научног карактера, имају за циљ формирње археолошког парка и

ревитализују комплетног култуно-историјског језгра.11 Међутим, иако је рудник давно затворен,

локалитет Мали град-Тодића црква и текућа археолошка истраживања су и даље изложени

директном негативном утицају термоелектране.

11 Научни пројекат '' Браничево '' чији је носилац Народни музеј Пожаревац, покренут је 2007.г. са циљем лоцирања

српске епископије и града Браничева, али и дефинисања свих праисторијских и протоисторијских култура које су

боравиле на њему. Пројекат Браничево финансирају Град Пожаревац и Министарство, културе, медија и

информационог друштва, уз дозволу Браничевске Епархије. Археолошка истраживања су дала прворазредне

резултате и потвдила да се ради о једном од најзначајнијих средњовековних локалитета у Србији.

11

Наиме, пепео и шљака који се издвајају при раду блокова ТЕ '' Костолац А '' и ТЕ ''

Костолац Б '' прикупљају се, транспортују и депонују (одвојеним хидрауличним системима са

разређеном мешавином без рециркулације воде), од хидротранспорта до постојеће депоније

пепела и шљаке која се налази на локацији '' Средње костолачко острво.'' 12 На самој депонији

су, због пристизања великих количина транспортне воде присутни проблеми обезбеђења

геотехничке стабилности, а при ветровитом времену, долази до енормног аерозагађења

честицама пепела које се подижу са депоније и штетно утичу на животне услове. Зона дејства

ове депоније је врло пространа, међутим, њеним деловањем најнепосредније је угрожена

амбијентална целина локалитета Мали град-Тодића црква.

Драстичне промене које настају услед њеног деловања попримају размере еколошке

катастрофе и непрестани су фактор ризика по здравље становништва, земљиште и површинске

објекте. Међутим, у том смислу је маргинализован утицај на археолошке локалитете и

археолошка истраживања као најзначајнији потенцијал за туристички развој и будућност овог

краја.13 Без обзира у ком се годишњем периоду обављају, археолошка екипа и радови су

директно изложени неповољном утицају штетних гасова и микроклиматских услова који

представљају лимитирајући фактор за савремену музеолошко-туристичку презентацију (сл. 5.).

12 Депонија је првобитно пројектована да прихвати пепео и шљаку из блокова ТЕ '' Костолац А '' и ТЕ '' Костолац Б

'' све док се не створе услови за депоновање пепела из ТЕ '' Костолац Б '' у откопном простору површинских копова.

Из тих разлога се данас на том локалитету одлажу пепео и шљака из обе костолачке електране. На основу

Претходне студије оправданости трајног решења одлагања пепела и шљаке термоелектрана Костолац (април

1999.г.), предвиђено је да се постојећа депонија на Средњем костолачком острву користи за депоновање пепела и

шљаке из ТЕ '' Костолац А '' (ТЕ КО А1 и ТЕ КО А2), до краја продуженог радног века тих блокова, а да се пепео и

шљака из ТЕ '' Костолац Б'', депонују на новој локацији до краја њиховог радног века. Урађен је такође, Идејни

пројекат реконструкције система за транспорт и депоновање пепела и шљаке из ТЕ '' Костолац Б'', са циљем

преласка на нову депонију у откопном простору ПК '' Ћириковац.''

13 Том принципу треба придодати, давно, предложен закључке теоретичара туризмолога , према којима је за развој

туризма најбоље ако се располаже просторима оригиналне физиономије, дакле аутохтоним у својој укупности, са

изворним природним карактеристикама, специфичних, распознатљивих антропогених особености.

12

Сл. 5: Археолошка истраживања Браничева, локалитет Мали град, 20. 07.2 011.

ЗАКЉУЧАК

Резимирајући резултате континуираних рударско-енергетских активности у периоду од

142 године на широј територији Костолца, долазимо до поражавајућег закључка да се

индустријски развој крајње негативно одразио на изузетно културно историјско-наслеђе ове

територије. Обимни рударско-енергетски радови су потпуно уништили или девастирали бројне

локалитете на Сопотском брду и његовим падинама као и низ локалитета у приобаљу и ширем

залеђу Дунавца.

Осим девастација и уништавања, у последњим деценијама XX и почетком XXI века, на

јединим, делимично сачуваним локалитетима Мали и Велики град, посебно је изражен

деструктивни утицај и аерозагађење услед рада депоније, које осим природног окружења,

значајно ремети и текућа археолошка истраживања на овим локацијама.

Решење проблема насталих на релацији археолошки локалитети - археолошки паркови

и индустријски емитери загађења, захтева шири приступ који почива на концепцији активне

13

заштите животне средине и мора се решавати у склопу локалног еколошког акционог плана.14

Динамика савременог развоја и ширења рударско-енергетских активности захтева

благовремено детектовање штетних појава и узрочника загађења као примарни основ за будућу

заштитну пројекцију и активности на поменутој релацији. 15

Локални еколошки акциони план препоставља одрживи развој локалне заједнице као

развој без нарушавања друштвених и природних система и пружање основних социјалних и

економских услуга свим члановима заједнице, уз очување и унапређење животне средине у којој

просторне, културно-историјске (туристичке ) вредности и њихова заштита морају бити

примарне. Мерама заштите животне средине штите се ресурси, и сви други животни процеси, а

код рударских радова, основни правац истраживања усмерава се ка смањењу загађења и

промена физичких својстава средине.16

. Одговори могу бити у форми специфичних '' заштитних екрана,'' било у виду заштитног

зеленог појаса или лаких заштитних конструкција. Чак и археолошка налазишта као зоне у

којима влада строги режим '' нетакнутих слојева'' могу се уредити, оплеменити али и заштити

формирањем погодног зеленог пејсажа.

14 Заштита животне средине не сме бити циљ сама себи, већ унапређење квалитета рада и живота за данас и за

будућност, што подразумева планирање које преходи развоју, а не делатност која санира последице. Санирање

последица угрожених екосистема је праћено низом непознатних појава и процеса. Уважавајући праве еколошке

истине и идеје планског развоја, могуће је уклонити недостатке, унапредити, ревитализовати и валоризовати оно

што нам је дато, а што је преостало.

15 Област истраживања предеоне екологије-дисциплине која повезује географске (хоризонталне) и еколошке

(вертикалне) аспекте простора и просторних целина (екосистема и предела), у великој мери се односи на праћење

промeна у истраживаним јединицама, као што су све присутнији комплексни еколошки и социолошки проблеми

деградације земљишта, фрагментације станишта, угрожавање биолошке разноврсности и потребе заштите и обнове

појединих подручја.

16 Избор техничких мера врши се према утврђеним техничким, економским и еколошким критеријумима а на

основу пројектованог интензитета који подразумева анализу учесталости појаве загађења и очекивану

вероватноћу појаве максималног интензитета.

14

ЛИТЕРАТУРА

Bjelajac, Lj. (1990)

Terra sigillata u Gornjoj Meziji, radionice i import, Arheološki institut, Beograd.

Валтровић, М. (1884)

Ископавања у Костолцу, Старинар I, година I-број I : 3-14, Београд.

Вучетић, М. (2010)

Јаме костолачког Мајдана, Из историје српских угљенокопа , ЈП '' Електропоривреда Србије, ''

Сектор за односе са јавношћу, Београд.

Ђокић, Д., Јацановић, Д. ( 1992)

Топографска грађа Стига. Viminacivm 7. ЗНМ, 61-110, Пожаревац.

Јацановић, Д. (1986)

Праисторијска остава бронзаних предмета из Старог Костолца. Viminacium 1. ЗРНМ, 5-13,

Пожаревац.

Јацановић, Д. (1988)

Келтски гроб из Костолца. Viminacium 2, ЗРНМ, 119-133, Пожаревац.

Јацановић, Д. (1996)

Праисторијска збирка Народног музеја у Пожаревцу, у: Народни музеј Пожаревац 1896-1996,

ур. Мирољуб Манојловић, 119-133, Пожаревац.

Јацановић, Д. (1997)

Каснолатенски локалитет '' Дунавац '' у Костолцу. Гласник САД 13, 127-132, Београд.

Јацановић, Д. , Спасић, Д. (1997)

Правна и физичка заштита Виминацијума. Гласник САД 13, 423-429, Београд.

15

Јордовић, Ч. (1994)

Грнчарски и цигларски центар у Виминацијуму, Саопштења 26/1994, Републички завод за

заштиту споменика културе, 95-106, Београд.

Каниц, Ф. (1987)

Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX века.

Прва књига, треће издање, Српска књижевна задруга, Београд 1987.

Косорић, М. (1961)

Хумка код Костолца. Старинар (н.с.) XI /1960, 197-198, Београд.

Косорић, М. (1965)

Статуета из Кленовника. Старинар (н.с.) XIII-XIV (1962-1963), 193-195, Београд.

Манојловић, М. (1996)

Сто година од оснивања Народног музеја у Пожаревцу, у: Народни музеј Пожаревац 1896-1996

(ур. М. Манојловић): 5-39, Пожаревац.

Орлов, Г., Трбуховић, В. (1959)

Гроб металног доба у Старом Костолцу. Старинар (н.с) IX-X/1958-1959, 277-279, Београд.

Поповић, В. (1968 )

Увод у топографију Виминацијума. Старинар XVIII/1967, 29-53. Београд.

Поповић, Б. И., Вучетић, М. М. (1996)

Новије географске промене у региону костолачког Подунавља. Прилог регионалном упознавању

преображаја Србије, Географски годишњак-СГД, бр. 32, 39-51, Крагујевац.

Спасић-Ђурић, Д. (2008)

Фалички мотиви из Виминацијума. Гласник САД 24, 121-174.

Београд.

Спасић-Ђурић, Д. (2010)

16

Келти на територији Костолца. Мајдан,часопис за књижевност, културу и науку 2/2010, 124-

133.

Костолац.

Спасић-Ђурић, Д. (2011)

Археолошка истраживања Браничева од 2007. до 2009. године, Viminacivm 16, ЗРНМ, 75-113,

Пожаревац.

Čeda Dragojević (1983)

Muzej u Požarevcu, istorijat, današnje stanje i perspektive razvоja, Magistarski rad, Sveučilište u

Zagrebu, centar za postdiplomske studije, Zagreb.

Dragana SPASIĆ-ĐURIĆ

National museum Požarevac

Požarevac

INFLUENCE OF COAL MINING AND COAL THERMAL POWER INDUSTRIES ON

ARCHAEOLOGICA SITES IN THE REGION OF KOSTOLAC

SUMMARY

The publication analyses the influence of coal mining exploitation and other closely related

mining and industrial activities on archaeological sites around Kostolac in the past 142 years (from

the opening of the first coal pit in 1870 to the present)

The archaeological sites are mostly in areas rich in coal. Exploitation of coal and the

subsequent growth of coal based industries and related industrial activities directly influenced the

destruction of archaeological sites.

17

A large number of important sites showing the continuity of human existence from 5500 BC to the

present , were lost for ever. Viminacium on the right hand bank of the river Mlava and parts of the

“Small” and “Large” town on the left bank are the only ones remaining.

Apart from the physical devastation , ash dust as a direct product of coal combustion , is

becoming an even greater danger. A large ash dust pit is situated on Kostolac Island close to the

archaeological site Small Town – Todica Crkva. It appears that the dust pit is not regulated and

managed correctly, so very often ash dust clouds cover the nearby town of Kostolac including the

archaeological dig and the archaeological team whilst they work.

Apart from the limited visibility caused by the ash cloud , it is known that coal ash waste is

contains arsenic, mercury, lead, selenium, cadmium and other pollutants that cause cancer and also

pollute the nearby water.

This ecological problem should be closely monitored through a local ecological action plan

and a solution should be provided to remedy this dangerous situation.

Keywords : archaeological sites, ecology , thermal power industry , Kostolac, coal mining .