Embed Size (px)
Citation preview
ШКО
ЛСК
И П
РАВО
ПИ
С С
РПСК
ОГА
ЈЕЗ
ИКА
AA
Joвa
н Је
рков
ић
Душ
анка
Вуј
овић
Либер
ШКОЛСКИПРАВОПИС
СРПСКОГА ЈЕЗИКА
ШКОЛСКИПРАВОПИС
СРПСКОГА ЈЕЗИКА
ШКОЛСКИПРАВОПИС
СРПСКОГА ЈЕЗИКА
Приручник Школски правопис српскога језика изведен је из Правописа српскога језика у издању Матице српске из 1993. који је препоручен као званична норма. Примери у овом издању Школског правописа усклађени су са измењеним и допуњеним издањем Правописа из 2010. године као и са каснијим ситнијим изменама које нису проистекле из промена основних правописних правила већ из допуна правописном речнику.
Књига садржи две целине. У првој целини су обрађене искључиво правописне теме, изнета правила и препоруке, што је илустровано многобројним примерима. Други део књиге је Речник који обухвата више од 7.000 речи и израза. Ту су примери, који су обрађени у првом делу књиге, допуњени многобројним примерима из свакодневног живота.
Приручник је намењен, у првом реду, ученицима основне школе, а онда и ширем кругу корисника, односно, свима онима који свој израз желе да подигну на ниво образованог човека.
Надамо се да ће читалац овог приручника највећи број својих правописних проблема успевати да реши консултујући Речник и да ће на основу сродности примера, уз ослонац на правила која се износе у првом делу књиге, решити све своје правописне недоумице.
Приређивачи
11
22
44
55
666
11
2
4
333
садржај
Писмо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Ве�ико с�ово . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Прва реч у реченици . . . . . . . 13 В�астите именице . . . . . . . . . 14 Речи из поштовања . . . . . . . . 28
Спојено и о�војено писање речи . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31 Приеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36 Заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Г�аго�и . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 При�ози . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Пре�ози . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Речце . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Узвици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Пре�ошки спојеви . . . . . . . . 44
Интерпункција . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Тачка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Три тачке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Упитник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Узвичник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Запета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Тачка са запетом . . . . . . . . . . . . . . 53 �ве тачке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Заграа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Навоници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Црта и цртица . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Комбиновање знакова
интерпункције . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Акценат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Скраћенице . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
Преношење �е�ова речи на крају ре�а . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
Речник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
СКРАЋЕНИЦЕ
ПИСМО ВЕЛИКО СЛОВО
111111 ПРАВОПИС
10
писмо
У српском језику за означавање гласова употребљавају се два писма:
У �атиници се с�ова dž‚ lj‚ nj пишу комбинацијом ва знака. Погрешно је писати и с�ово đ помоћу ва знака → dj пошто за њега постоји посебан је ан знак (с�ово) → đ.
Ре ос�е с�ова оба писма треба научити напамет јер се по њему из�ажу речи у речницима‚ појмови у енцик�опе ијама и раз�ичитим списковима.
1У српском језику за означавање гласова употребљавају се два писма:a
ћирилица(основно српско писмо) у којој су слова поређана следећим редом:
а А б Б в В г Г д Д ђ Ђе Е ж Ж з З и И ј Ј к Кл Л љ Љ м М н Н њ Њ о Оп П р Р с С т Т ћ Ћ у Уф Ф х Х ц Ц ч Ч џ Џ ш Ш
латиницау којој су слова поређана следећим редом:
a A b B c C č Č ć Ć d Ddž Dž đ Đ e E f F g G h Hi I j J k K l L lj Lj m Mn N nj Nj o O p P r R s Sš Š t T u U v V z Z ž Ž
и
Писмо
11
У списковима лица обично се наводи прво презиме па име‚ мада је у традицији српске културе (као и у већини култура света) уобичајен редослед име + презиме:
О�а Јовановић Пеар Нико�ић С�обоанка Поов Севан Поовић
б
Ако се пише прво презиме па онда име по правилу се одвајају запетом:
Јовановић, О�а Нико�ић, Пеар Поов, С�обоанка Поовић, Севан
в
Nikolić, Petar
Поповић, Стеван
006 1234 56781234 5678
Ивановић, МајаФрушкогорска 2
писмо
Frizerski salon
a A b B c C č Č ć Ć d Ddž Dž đ Đ e E f F g G h Hi I j J k K l L lj Lj m Mn N nj Nj o O p P r R s Sš Š t T u U v V z Z ž Ž
12
Упрошћено букварско писмо
Преузето из Правоиса срско језика‚ Матица српска‚ 1993.
Преглед штампаних слова оба писма
писмо
* Мало рукоисно слово ш_ може а се ише са црицом исо, амо е о олакшава чиање: ш_иш_миш_, ш_иш_арка.
велико слово
13
На о�ем су се нане�и црни об�аци.Ушао је у разре и сео на своје месо.Ко је сиао рви?�ецо‚ азие!
Реченица (проста и сложена) почиње великим словом:
в
бУ неким песмама сваки стих почиње великим словом:
Овећ смо м�аи а нам ева знањеОвећ за�уб�ени а бисмо живеи зна�иОвећ машовии за све�оси ањеЈеемо све шо �еи нисмо а�иСве смо боаији шо имамо мање
Бранко Ми�ковић
Обичније је‚ међутим‚ да се у песмама великим словом обележава само почетак реченице:
Не оворимо језиком исим‚нии смо исо роа‚а иак смо браћа.
Ф�орика Шефан
Велико слово пише се иза две тачке када се наводе туђе речи:
Маја нам се обраи�а иањем: „Зашо се закасни�и?”Сви су узбуђено вика�и: „Вара!”
2
Велико слово
a
Ако након ословљавања у писму наставимо да пишемо у истом реду‚ писаћемо мало слово; ако наставак писма следи у наредном реду‚ почињемо великим словом.
Нови Са‚ 12.05.2004.
�раа Весна‚ обраова�а
сам се вом исму ...
Твоја Ана
или
Нови Са‚ 12.05.2004.�раа Весна‚ Обраова�а сам се вом исму ...
Твоја Ана
б
велико слово
14
Свети Сава
А�ексанар Ве�ики ‚ Пеар Пр�и ‚ �ушан Си�ни ‚ Мика А�ас ‚ Црни Ђорђе ‚ Сари Вујаин‚ Бик Који Сеи‚ Ричар �а��е Срца , С�еи И�ија‚ С�еи Пеар ‚ С�еи Са�а ‚ С�еа раћа Ћири�о и Меоије; ит�.
3Све в л а с т и т е именице пишу се великим почетним словом.
Имена‚ презимена и надимци људи:
�ејан ‚ Пеар ‚ �ука ‚ Иор ‚ Војис�а� ‚ Наа ‚ Јасна ‚ Каарина ‚ �ејана ‚ Ирена имена;
Нико�ић ‚ Нико�ин ‚ Перо� ‚ Перо�ић ‚ Зеремски презимена;
Чка�а ‚ Шу�е ‚ Враац ‚ Мо�ац на�имци…
Заједничке именице (устаљени атрибути‚ звања‚ титуле и сл.) које су постале саставни део имена пишу се великим почетним словом:
Заједничке именице (устаљени (1)
кра� Ми�уин ‚ ��аика �ани�о ‚ о Ми�уин‚ аа Јо�ан;
е Косаин‚ Консанино�ић син‚ Ђурић оац‚ Панић м�ађи ;
ирекор Нешић‚ секреарица Јасмина‚ ресеник разреа Јо�ан Са�ић‚ �аајница Но�ко� ит�.
Ако додатак уз име (атрибут‚ звање‚ титула и сл.) није саставни део имена већ га само ближе одређује‚ пише се малим словом:
Ако додатак уз име (атрибут‚ звање‚ титула и сл.) није саставни део имена већ га само ближе
a
(2)
(4)Ако помоћна реч није на првом месту‚ пише се малим словом:
Шар� е Го�‚ Винсен ван Го‚ �еонаро а Винчи‚ Оноре е Ба�зак‚ Хербер фон Карајан‚ Јохан Во�фан фон Гее‚ Тоор о Са�аћа‚ Ми�ић о Мачве‚ Змај о Ноћаја ит�.
(3)Ако се помоћна реч нађе на почетку‚ пише се великим почетним словом:
�е Го�‚ Ван Го‚ �а Винчи
Помоћне речи (предлози и чланови) уз имена и презимена пишу се двојако:
велико слово
15
б Властита имена животиња:
Шарац ‚ Јабучи�о ‚ Вихор ‚ Сре�а ‚ Пуа� (коњи);
Бе�и ‚ Шаров ‚ Џеки ‚ Цу�е ‚ �она ‚ Хекор ‚ Зии (пси);
Маца ‚ Марко ‚ Тиар ‚ Мазу�ка ‚ Цица (мачке).
в Властита имена из света маште‚ књижевних дела‚ филмова и стрипа:
Бабароа ‚ Баба Јаа ‚ Снешко Бе�ић (свет маште) ;
А�и-баба‚ Баш-Че�ик‚ Пинокио ‚ Црвенкаа ‚ Пее�уа ‚ Снежана ‚ Пеар Пан ‚ Пура Моца (�ичности књижевних �ела);
Ши�а ‚ Бе�ка ‚ Паја Паак ‚ Та�ични Том ‚ Мики Маус ‚ Маза и �уња ‚ Поно ‚ Том и Џери ‚ Симба ‚ Твии ‚ Бемен ‚ Асерикс ‚ Гаша ‚ Хоар Срашни ‚ Коро Ма�езе ‚ А�ан Фор (�ичности цртаних фи�мова и стрипа).
Имена божанстава‚ светаца и бића из митологије пишу се великим почетним словом:
Боороица‚ Бо‚ Буа‚ Исус‚ Ао�он‚ Афроиа‚ Зевс‚ Перун‚ Равијој�а‚ Кенаур‚ Химера ...
Именица бог пише се малим словом када означава божанство у многобожачкој религији или када има опште значење: грчки бог ватре‚ словенски бог ветра и у изразима: дај боже‚ буди бог с нама‚ богу плакати‚ боже сачувај ...
Снешко Белић
велико слово
16
4Називи п р а з н и к а пишу се великим почетним словом:
Божић ‚ Ускрс‚ Бајрам‚ Бооја��ење ‚ Вио�ан ‚ Ђурђе�ан ‚ Перо�ан‚ Сасо�ан ит�.
a
‚ Ако је назив празника двочлан или вишечлан‚ великим почетним словом‚ поред прве речи‚ пишу се и властите именице које у њега улазе:
Бањи ан‚ С�еи Нико�а‚ С�еи Са�а‚ С�еа Тројица ‚Оњена Марија‚ Усење Боороице‚ Ве�ики еак‚ �ан реу�ике, �ан оее ‚ Но�а оина ‚ Пр�и мај ‚ �ан зах�а�носи ит�.
б
Придеви начињени од назива празника пишу се малим словом:
ожићни ос‚ ускршње јаје‚ ооја��енска �оица‚ но�ооишње с�а��е‚ р�омајски разници ит�.
в
У именима континената‚ држава (земаља)‚ покрајина‚ области‚ градова‚ насељених места великим почетним словом пишу се све речи (осим везника и предлога):
Евроа ‚ Азија ‚ Африка ‚ Аусра�ија (континенти); Норвешка ‚ Сјеињене Америчке �ржаве (обичније: СА� )‚ Грчка ‚ Савезна Реуб�ика Немачка ‚ Јужноафричка Реуб�ика (�ржаве); Ана�узија ‚ Каа�онија; Поморав�е ‚ Понишав�е ‚ Поисје ‚ Корушка (об�асти); Беора ‚ Париз ‚ Беч ‚ Варшава ‚ Њујорк ‚ Нови Са ‚ Поорица ‚ Перовац на Мору ‚ Перовац на М�ави ‚ Бачко Граише ‚ Бачко Перово Се�о ‚ Брза Па�анка ‚ Смееревска Па�анка (гра�ови‚ варошице и се�а).
a
5 Географска властита имена
Драга Ана, желим ти
срећну Нову годи
ну!
Весна
велико слово
17
(1) Великим почетним словом прве речи пишу се вишечлани незванични називи држава, градова и сл. заједница‚ који се употребљавају као устаљени називи‚ паралелно са званичним; све остале речи (уколико и саме не представљају властито име) пишу се малим словом:
Зем�а из�азеће сунца (Јаан)‚ Зем�а хи�ау језера (Финска)‚ Исочно римско царсво‚ Гра свелоси (Париз), Вечни ра (Рим).
(2) Великим почетним словом прве речи пишу се постојани називи административних и сл. јединица:
Беораски аша�ук‚ Беораска армијска об�ас‚ Јужнобанаски окру‚ Нишки окру‚ Црмничка об�ас ит�.
Имена становника наведених географских области пишу се великим почетним словом:
Е�ро�анин‚ Е�ро�анка и Е�роејац ‚ Е�роејка ; Азијац ‚ Азијка ; Немац ‚ Немица ; Поруа�ац ‚ Поруа�ка ; Јужнокорејац ‚ Јужнокорејка ; Бе�орус ‚ Бе�орускиња ; Вој�ођанин ‚ Вој�ођанка ; Поса�ац ‚ Поса�ка ; Пора�ац ‚ Пора�ка ; Но�осађанин ‚ Но�осађанка ; Сароазо�чанин ‚ Сароазо�чанка ; Врањанац ‚ Врањанка ; Но�оеорађанин ‚ Но�оеорађанка ит�.
Имена географских области пишу се великим б
Земља излазећег сунца
велико слово
1818
в Ако се од наведених топонима (= властито име географског појма) може начинити именица која значи његовог житеља‚ она се пише великим почетним словом:
�урмиорац ‚ �урмиорка ; Хваранин ‚ Хваранка ; Брачанин ‚ Брачанка ; Ба�канац ‚ Ба�канка ; Корзиканац ‚ Корзиканка ; Фрушкоорац ‚ Фрушкоорка ит�.
Имена народа‚ држављана и етничких група пишу се великим почетним словом:
Срби‚ Србин‚ Сркиња‚ Иа�ијани‚ Иа�ијан‚ Иа�ијанка‚ Мађари‚ Мађар‚ Мађарица; С�овени‚ Заани С�овени‚ Роми‚ Ке�и‚ Гои ...
6У двочланим (вишечланим) њиховим именима осим почетног слова прве речи‚ великим словом се пишу и сва властита имена која улазе у њихов састав:
Сара �анина ‚ Су�а �анина ‚ Фрушка ора, Црна ора за раз�ику о� Црна Гора = име �ржаве‚ Ве�ики Јасреац ‚ Сено�ие �анине ‚ Ју�ијски А�и п�анине; Бооо� кук . м‚ Цр�ени чо м п�анински врхови;
Ђераска к�исура ‚ Сиће�ачка к�исура ‚ Гре�ичка к�исура пре�е�и; Госос�еско о�е ‚ Поо�о о�е ‚ �и�ањско о�е ‚ Гацко о�е ‚ Кра�ско о�е по�а; Ба�канско о�уоср�о ‚ Аенинско о�уоср�о ‚ Пиринејско о�уоср�о ‚ Ве�ики Ани�и ‚ Ма�и Ани�и ‚ Бахамска оср�а‚ С�еи Сефан острва‚ по�уострва; Р оре нае
б
Ава�а ‚ �урмиор ‚ Космај ‚ Коаоник ‚ Мироч ‚ Сињајевина (п�анине);
Караман (1.934 м)‚ Чарак (1.590 м)‚ Шаорица (1.758)‚ Ш�еме (2.477) (п�анински врхови);
Ба�кан ‚ Брач ‚ Корчу�а ‚ Пе�ешац ‚ Хвар (по�уострва и острва);
Г�амоч (по�е); Пешер ‚ Пасјача (висоравни).
Имена планина‚ гора‚ брда‚ планинских врхова‚ острва‚ географских подручја‚ предела‚ поља и сл. пишу се почетним великим словом:
a
Фрушка гора
велико слово
19
б У двочланим (вишечланим) њиховим именима великим почетним словом пишу се и све властите именице које улазе у сложени назив.
А�ански океан ‚ Тихи океан‚ Инијски океан ‚ Северни �еени океан (океани);
Јаранско море ‚ Среоземно море ‚ Црно море ‚ Јонско море ‚ Мрво море (мора);
Скаарско језеро ‚ Охриско језеро ‚ Пресанско језеро ‚ Касијско језеро ‚ Вршачка језера (језера);
Ве�ика Морава ‚ Јужна Морава ‚ Заана Морава ‚ Бе�и �рим ‚ Црни �рим ‚ Сен Ф�оренс (реке);
Раковички оок ‚ �оњоварошки оок (потоци‚ во�отокови).
7
a Великим почетним словом пишу се имена океана‚ мора‚ језера‚ река‚ потока‚ водених токова и сл.:
А�аник (океан); Јаран (море); Па�ић ‚ Комо (језера); Ни�‚ Темза ‚ �унав ‚ Сава ‚ Тиса ‚ Нишава ‚ Морача ‚ �аб ‚ Синица ‚ Морава (реке); Криваја ‚ Бе�и�о ‚ Жеравија (потоци) ит�.
Ако је назив двочлан (вишечлан)‚ поред великог слова прве речи‚ великим почетним словом пишу се и све властите именице које га чине:
б
Суенски ра‚ Цвекова механа ‚ Бежанијска коса (�е�ови Београ�а)‚ Ново насе�е ‚ Ма�и Беора ‚ �иман I ‚ Нова �ее�инара (�е�ови Новог Са�а);
У�ица п�аана ‚ У�ица кесенова ‚ У�ица обрих же�а ‚ У�ица виованска и�и Виованска у�ица (обично само Ви�овданска)‚ У�ица кра�а Пера ‚ У�ица српских в�аара ‚ У�ица Јована Јовановића Змаја и у�ица Јована Јовановића Змаја (Станујем у у�ици Јована Јовановића Змаја);
Бу�евар војвое Пуника‚ Бу�евар Михај�а Пуина;
Тр ос�обођења ‚ Тр м�аенаца ‚ Тр хероја ‚ Тр Ујеињених нација ит�.
Ђерам ‚ Чубура ‚ �орћо� ‚ Па�и�у�а (�е�ови Београда)‚ Чаир (�ео Ниша)‚ Са�ајка ‚ Побара ‚ Рокварија (�е�ови Новог Са�а)‚ Се�енча ‚ Прњавор (е�ови Сомбора)‚ Керварош ‚ Прозивка (�е�ови Суботице);
�ринска ‚ �унавска ‚ �ушанова ‚ Косовска‚ Пашићева ‚ Скаарска‚ То�сојева (у�ице);
С�авија ‚ Пикаи�и (тргови).
Великим почетним словом пишу се имена делова града (четврти)‚ тргова‚ улица:
a
8
велико слово
20
a Великим почетним словом пишу се имена конкретних грађевина‚ објеката‚ споменика и сл.
Ка�емеан (тврђава у Београ�у);
Жича ‚ Сооћани ‚ Манасија ‚ Крушео� ‚ Морача (манастири);
Паријаршија ‚ Генера�шаб ‚ Бановина (згра�е);
Газе�а ‚ �уа (мостови);
�ави‚ Венера (кипови) ит�.
9б Ако је име састављено од двају или више
делова‚ поред великог слова прве речи, великим почетним словом пишу се и све властите именице које садржи:
Ђурђеви суови ‚ Пећка аријаршија ‚ Беочински манасир (манастири);
Нико�ајевска црква ‚ А�машка црква ‚ Саборна црква ‚ Црква св. Марка и�и Маркова црква ‚ Храм св. Саве (цркве);
Бранков мос ‚ Вараинска уа ‚ Принциов мос ‚ Сари же�езнички мос (мостови);
Соменик незнаном јунаку ‚ Соменик косовским јунацима ‚ Соменик а�им војницима у раовима 1912-1918 (споменици);
Перовараинска врђава‚ Смееревска врђава (тврђаве) ит�.
ДавидДавид
Калемегдан
Пећка патријаршија
Савски мост
Петроварадинска тврђава
велико слово
21
(1)Речи земља‚ месец‚ сунце пишу се малим словом када представљају заједничке именице:
Хоа о зем�и а не о беону. Марс има ва месеца.Изоре�а сам на сунцу.
месец = ерио о 28 о 31 анМесец = васионско е�озема = земише и�и ржаваЗема = васионско е�о
месец = ерио о 28 о 31 анМесец = васионско е�озема = земише и�и ржаваЗема = васионско е�о
Земља
Имена васионских тела‚ сазвежђа и зодијачких знакова пишу се почетним великим словом:
Зема ‚ Месец ‚ Сунце ‚ Венера ‚ Марс ‚ Саурн ‚ В�ашићи ‚ Шкорион‚ Ваа‚ �ав ит�.
a
Двочлана (вишечлана) њихова имена пишу се великим почетним словом прве речи:
Ха�eјева комеа‚ Ве�ики меве ‚ Ве�ика ко�а, Ма�а ко�а ит�.
б
10
Сатурн
Велика кола
Мала кола
Када се Земља нађе између Сунца и Месеца, она баца своју сенку на Месец. Та појава се зове помрачење Месеца. Овог месеца ђе се догодити помрачење Месеца.
велико слово
22
a Великим почетним словом пишу се имена историјских догађаја (ратова‚ револуција‚ буна‚ битака ...)
Први ба�кански ра ‚ �руи свески ра ‚ Нароноос�обои�ачки ра ‚
Косовска бика ‚ Сремски фрон ‚ Ко�убарска бика ‚ Мојковачка бика ‚ Церска бика ;
Француска рево�уција ‚ Окобарска рево�уција ;
Се�ачка буна ‚ Први срски усанак ;
Кар�овачки мир ‚ Пожаревачки мир ‚ Версајски уовор ‚ �ејонски соразум ит�.
12
11
Малим почетним словом пишу се временски периоди развоја људског рода‚ називи покрета‚ праваца и сл.:
раисорија : а�еоли = старије камено �оба (120.000 – 9.000. пре н.е.)‚ мезо�и = пре�азно �оба (9.000 – 5.500. пре н.е.)‚ нео�и = м�ађе камено �оба (5.500 – 3.200. пре н.е.)‚ енео�и = бакарно �оба (3.200 – 2.000. пре н.е.)‚ бронзано оба (2.000 – 950. пре н.е.)‚ возено оба (950. пре н.е. �о рођења Христа); сари век ‚ срењи век ‚ ново оба ; хуманизам ‚ ренесанса и�и реоро ‚ барок ‚ романизам ‚ реа�изам ‚ моерна ‚ феуа�изам ‚ каиа�изам ‚ соција�изам ‚ комунизам ит�.
a
И припадници покрета и праваца‚ организација‚ раса‚ вероисповести пишу се малим почетним словом:
хуманиса ‚ романичар ‚ реа�иса ‚ моерниса ‚ феуа�ац ‚ каиа�иса ‚ соција�иса ‚ комуниса ‚ �ибера�‚ аризановац‚ звезаш‚ бе�ац ‚ црнац ‚ хришћанин ‚ равос�авац ‚ као�ик‚ језуи(а) ит�.
б
ШКО
ЛСК
И П
РАВО
ПИ
С С
РПСК
ОГА
ЈЕЗ
ИКА
AA
Joвa
н Је
рков
ић
Душ
анка
Вуј
овић
ШКОЛСКИПРАВОПИС
СРПСКОГА ЈЕЗИКА
ШКОЛСКИПРАВОПИС
СРПСКОГА ЈЕЗИКА
ШКОЛСКИПРАВОПИС
СРПСКОГА ЈЕЗИКА
Приручник Школски правопис српскога језика изведен је из Правописа српскога језика у издању Матице српске из 1993. који је препоручен као званична норма. Примери у овом издању Школског правописа усклађени су са измењеним и допуњеним издањем Правописа из 2010. године као и са каснијим ситнијим изменама које нису проистекле из промена основних правописних правила већ из допуна правописном речнику.
Књига садржи две целине. У првој целини су обрађене искључиво правописне теме, изнета правила и препоруке, што је илустровано многобројним примерима. Други део књиге је Речник који обухвата више од 7.000 речи и израза. Ту су примери, који су обрађени у првом делу књиге, допуњени многобројним примерима из свакодневног живота.
Приручник је намењен, у првом реду, ученицима основне школе, а онда и ширем кругу корисника, односно, свима онима који свој израз желе да подигну на ниво образованог човека.
Надамо се да ће читалац овог приручника највећи број својих правописних проблема успевати да реши консултујући Речник и да ће на основу сродности примера, уз ослонац на правила која се износе у првом делу књиге, решити све своје правописне недоумице.
Приређивачи
