Јудин Пољубац 3. погл. - Српска Црква у јереси екуменизма

Poglavqe V

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVAU JERESI EKUMENIZMA

Ekumenizam je zajedni~ko imeza psevdohri{}anstva i

za psevdocrkve Zapadne Evrope. U wemu su srcem svojim svi evropski

humanizmi sa papizmom na ~elu.A sva ta psevdohri{}anstva,

sve te psevdocrkvenisu drugo ve} jeres do jeresi.

Wima je zajedni~ko Jevan|elsko ime: svejeres.(Pravoslavna Crkva i Ekumenizam,

o. Justin Popovi}, Solun 1974.g.)

1. Ekumenizam u ofanzivi

Na ovom mestu mi }emo se truditi, da pokaèmo kako su jeresekumenizma srpskoj crkvenoj javnosti predo~ili na{ivelikani pravoslavqa, zatim dana{we srbske vladike i

drugi poznati pravoslavni publicisti.Vladika ra{ko-prizrenski Artemije u svom eparhijskom listu u

~lanku sa naslovom „SPC i Svetski savet crkava“, a pod podnaslovom„Stvarawe SSC“, nam daje vrlo dobar i detaqan pregled same istorije eku-menizma i SSC i navodi slede}e:

„Temeqi Ekumenizma udareni su jo{ krajem pro{loga veka, upravo1897. godine na Konferenciji 194 anglikanska biskupa u Lambetu. Na tomskupu su formulisani osnovni principi budu}e ekumenske unijehri{}anskih „crkava“. Ova Lambetska konferencija afirmi{e dogmatskiminimalizam, koji polazi od ~iwenice da jedinstvo treba traìti u mini-mumu zajedni~ke sli~nosti bogoslovskih u~ewa. Tu minimalnu zajedni~kuosnovu trebalo je da ~ine: Sveto Pismo (ali van konteksta Svetog Predawa),Nikeocarigradski simvol vere i samo dve svete tajne - Kr{tewe iEvharistija. Pored toga istaknut je i tzv. princip tolerantnosti premau~ewu drugih „crkava“ i spremnost na kompromis qubavi. Tre}i izumLambetske konferencije jeste ~uvena Teorija GRANA, koja polazi od tvrd-we da je Hristova Crkva kao jedno razgranato drvo, ~ije su grane me|usobnoravnopravne i samo zajedni~ki predstavqaju manifestaciju jedne Crkve.

CYAN MAGENTA YELLOW BLACK

Zlo seme jednom posejano, naglo se razraslo. Ve} po~etkom dvadese-tog veka, 1910. god. u Edinburgu je, u organizaciji protestantskih „crkava“odràna „Svetska misionarska konferencija“ na kojoj je odlu~eno da seorganizuje svetski pokret hri{}ana za pitawa vere i crkvenog ustrojstva.Istovremeno sa ovim pokretom delovao je i pokret „@ivot i rad“ ~iji jezadatak bio da ostvari jedinstvo hri{}ana kroz wihovu saradwu u pitawimaprakti~nog ìvota. Od ova dva, iskqu~ivo protestantska pokreta, stvara sewihovim ujediwewem 1948. godine na Prvoj generalnoj skup{tini uAmsterdamu „Svetski savet crkava“ sa sedi{tem u @enevi. Na tojskup{tini bile su prisutne, naàlost, i neke Pravoslavne Crkve, kao:Carigradska patrijar{ija, Kiparska arhiepiskopija, Gr~ka arhiepiskopijai ruska Mitropolija u Americi (danas Pravoslavna crkva u Americi)“1.

I ako se SSC formirao rekli bismo vrlo rano, sredinom pro{logveka, vidimo da su se ve} tada, na samom formirawu ove bogootstupni~keorganizacije, na{le i pojedine pravoslavne crkve. Dolazimo do zakqu~ka daje zlo seme ekumenske misli i ideje, kod ovih nazovi-pravoslavnih posejano,dakle mnogo, mnogo godina ranije. Iz ovog zakqu~ka nam se name}e sasvimlogi~no pitawe: ko bi se mogao smatrati pokreta~em ove svejeresi me|upravoslavnima i kako je to sve krenulo?

Na ovo pitawe nam odgovara vladika Artemije u nastavku svog teks-ta:

„Pravoslavqe, naàlost, nije dugo odolevalo ovom isku{ewu mod-ernizma i sekularizma, nego je brzo wime inficirano. Od stranePravoslavnih Crkava prva je u~inila ustupak Ekumenizmu CarigradskaPatrijar{ija, jo{ u januaru 1920. godine svojom Enciklikom „svim CrkvamaHristovim.“ U woj se ne samo pomesne Pravoslavne Crkve nazivaju„Crkvama“, ve} je taj naziv sasvim ravnopravno po prvi put pridodat i razn-im jereti~kim konfesijama.

PATRIJARH VASEQENSKI ATINAGORA- utemeqiva~ jereti~kog ekumenskog puta

Judin poqubac80


1 Sv. Knez Lazar, br. 2-3/95, list eparhje ra{ko-prizrenske

Tako, na samom po~etku se kaè: „... me|usobno pribliàvawe raznihhri{}anskih Crkava i wihovo op{tewe ne moè biti odba~eno zbog dog-matskih razlika koje postoje me|u wima...“. Enciklika apeluje da trebaraditi na „pripremi i omogu}avawu potpunog jedinstva“; razne jereti~kegrupe naziva „Crkvama koje nam nisu strane i tu|e, ve} srodne i bliske uHristu“ i koje su nam „sanaslednici i satelesnici obe}awa Boìjih uHristu“ (Ef. 3,5). Kao prvi prakti~ak korak u izgradwi me|usobnog povere-wa i qubavi smatra se potreba da Pravoslavne Crkve usvoje novi(Grigorijanski) Kalendar „radi istovremenog proslavqawa velikihhri{}anskih praznika od strane SVIH Crkava“, {to je uskoro CarigradskaPatrijar{ija, (a kasnije i jo{ neke Pomesne Pravoslavne Crkve) i u~inilaplativ{i to skupom cenom (unutra{wim raskolom u Crkvi i narodu)“2.

Iako su koreni apostasije, gledano realno stari sigurno mnogo veko-va unazad, ovaj doga|aj ipak prestavqa svojevrstan presedan. âk i mno{tvojeresi, koje su se pojavqivale kroz istoriju Crkve, nisu imale ovakvedana{we razmere i plodove, a to je sveop{ti pad „oficijalnogpravoslavqa“.

Mi smo u prvom poglavqu izneli poslanicu Vaseqenskepatrijar{ije (1920. g.) kojom je udaren jereti~ki kurs Carigrada. Govore}i otim antipravoslavnim reformama Carigrada, patrijarh srbski, GavriloDoì} je na saboru u Moskvi jula 1948. god. izjavio:

„Posledwih godina pojavquju se u Pravoslavnoj Crkvi raznastremqewa koja izazivaju opravdane strepwe za ~istotu wenog verois-povedawa i za weno dogmatsko i kanonsko jedinstvo.

Sazivawe Svepravoslavnog Kongresa i Vatopedske Konferencije odstrane Vaseqenskog Patrijarha, sa ciqem da se pripremi svepravoslavnapredsaborska komisije (prosinod), naru{ilo je jedinstvo i saradwupravoslavnih Crkava. S jedne strane odsustvo Ruske Pravoslavne Crkve naovim skupovima, a sa druge ùrba i jednostrani postupci nekih PomesnihCrkava i nepromi{qeni istupi pojedinih wihovih predstavnika, uneli su uìvot Isto~ne Crkve haos i anomalije.

Jednostrano uvo|ewe novog Grigorijanskog kalendara u nekimPomesnim Crkvama i o~uvawe starog kalendara u drugim, pokolebali sujedinstvo Crkve i uneli te{ke potrese u ìvot onih koji su tako lako pri-hvatili novi kalendar.“3

Slede}i tragi~an doga|aj u Vaseqenskom pravoslavqu jeste dolazakarhiepiskopa Atinagore na carigradski tron 1949. god. Wegovom intron-izacijom Carigrad doìvqava svoj kona~ni pad u kome se i dan danas nalazi.U svojoj besedi prilikom ustoli~ewa Atinagora izjavquje:

„Mi smo u zabludi i gre{imo ako mislimo da je pravoslavna verasi{la sa nebesa i da su druga u~ewa (tj. religije) nedostojna. Tristo mil-iona qudi izabrali su muhamedanstvo kao put ka Bogu, a druge stotine mil-iona su protestanti, katolici i budisti. Ciq svake religije je da ~ovekau~ini boqim“4.

81„Srpska Pravoslavna Crkva“ u jeresi ekumenizma


2 Episkop Artemije, SPC i Svetski Savet Crkava, Sv. Knez Lazar, br. 2-3, 1995. god.3 Druga Poslanica Tuge mitropolita Filareta Voznesenskog, An|eo Filadelfijske Crkve,

Svetigorska pravoslavna misija, Svtovoznesewki manastir Esfigmen, str 91-92.4 Orthodoxos Typos (decembar 1968)

Na po~etku svog ekumenskog rada patrijarh Atinagora ve} 1952.godine izdaje novu encikliku. Ovoga puta poziva sve pravoslavne crkve da seprikqu~e ekumenizmu i SSC. Kakva je reakcija i odziv pravoslavnih govoridaqe u istom tekstu ep. Artemije:

„Ova revnost Pravoslavnih uodstojavawu Istine Boìje oCrkvi, naàlost, nije dugo trajala.Samo ~etiri godine nakon formi-rawa Svetskog saveta crkava, cari-gradski Patrijarh Atinagoraizdao je Encikliku 1952. godinekojom poziva sve poglavarePomesnih Pravoslavnih Crkava dase pridruè Svetskom savetu crka-va. Iako su razlozi za takav pozivbili sasvim banalni i necrkveni(recimo: „pribliàvawe naroda inacija“, u ciqu „suo~avawa savelikim problemima sada{wice“),pojedine Pra-voslavne Crkve jo{iste te 1952. godine hitaju da seukqu~e u SSC. VaseqenskaPatrijar{ija {aqe svoje stalnepredstavnike u centralu SSC u

@enevi. Godine 1959. Centralni komitet SSC sastaje se na Rodosu sa pred-stavnicima svih Pravo-slavnih Crkava, od kada je prakti~no Ekumenizamu{ao me|u zidove Pravoslavqa i po~eo, poput raka, iznutra da ga razjeda.Posle Rodosa, Pravoslavni se prosto takmi~e me|usobno ko }e se pokazative}im ekumenistom.

Pravoslavni ekumenisti su po~ev od 1961. godine sazivali niz kon-ferencija u ciqu realizovawa ekumenisti~kih ciqeva. Tako je 1964. godineodràna Tre}a konferencija na Rodosu, gde je odlu~eno da se vode „dijalozi“sa jereticima „Na ravnopravnoj osnovi“, kao i da svaka PomesnaPravoslavna Crkva neguje samostalno „bratske odnose“ sa jereticima“5.

Organizator i pokreta~ svih ovihekumenskih aktivnosti bio je ko drugi doAtinagora.

Jeromonah Sava Jawi} daje intere-santan tekst o ovom nepravoslavnompatrijarhu i o wegovoj delatnosti iizme|u ostalog kaè:

„Pogled patrijarha Atinagore nanehri{}anske vere potpuno je neprih-vatqiv za jednog pravoslavnog episkopa.

Judin poqubac82


PATRIJARH VASEQENSKI ATINAGORAu zagrqaju sa papom Piom VI

5 Episkop Artemije, SPC i Svetski Savet Crkava,Sv. Knez Lazar, br. 2-3, 1995. god.

On u potpunosti izraàva jereti~ko shvatawe Boga i vere, i u istu ravanstavqa pravoslavnu veru sa raznim neznaboà~kim i jereti~kim u~ewima.Sliku patrijarha Atinagore upotpuwava wegova neskrivena revnost za mod-ernizacijom i reformacijom Pravoslavne Crkve, wenih crkvenih obi~aja ipravila ìvota. Zapravo prate}i wegove izjave po tim pitawimaprime}ujemo potpuno odsustvo razumevawa ota~kog predawa i wegovogzna~aja za o~uvawe duhovnog identiteta Pravoslavne Crkve. U svakomslu~aju kao i u svim prethodno navedenim primerima radi se o nekanonskomi jereti~kom pona{awu“6. (podvl. na{e)

I ne samo jereti~ko pona{awe, ve} i jereti~ka dela „krasila“ suovog bogoborca jer se prosto ne mogu izbrojati wegovi ekumenski susreti sapapistima u Carigradu i Rimu, zajedni~ki susreti i molitve sa Papom,molitveni skupovi sa jermenskim monofizitima i anglikancima, poseteRimu kada je npr. u oktobru 1967.g. saslu-ìvao sa papom Pavlom VI horor-liturgiju, i zajedno sa wim blagosi-qao okupqeni narod itd.

Razvijaju}i dakle ovakve prisne odnose sa Vatikanom, izme|u ove dvecrkve po~iwu da se gube gotovo sve vekovne kanonske i dogmatske granice irazlike. Po~ev od me|u-sobnog oslovqavawa i obra}awa, preko „normalnih“molitvenih sa-sluìvawa, pa do upisivawa u diptihe Cari-gradske patri-jar{ije imena pape i katoli-~kih velikodostojnika.

Ovakva molitvena druèwa i zajedni~arewa dostiù svoj vrhunac07.12.1965 godine kada dolazi do me|usobnog skidawa „anatema iz 1054. g.“,

izme|u patrijarha Ati-nagore i pape.

Zadrìmo seovde na trenutak da biuvideli kakva je sramot-na izdaja pravoslavqau~iwena od straneCarigradske patri-jar{ije, i pro~itajmotekst tog „skidawaanatema“:

„Papa Pavle VIi Patrijarh AtinagoraI, sa svojim Sinodom, uuzajamnoj saglasnostiizjavquju da:

a) oni àle zboguvredqivih re~i, neos-novanih optu`bi igestova koji zasluùjuprekor, koji su sa obestrane obeleìli ilipratili tu`ne doga|ajeiz tog perioda (11. vek);

b) oni tako|e



PATRIJARH VASEQENSKI ATINAGORA-sa papomPiom VI blagosiqa narod

6 „Ekumenizam i vreme apostasije“, jeromonah Sava Jawi},

àle i uklawaju jednako iz se}awa i iz srca Crkve re{ewa o odlu~ewu(ekskomunikaciji) koja su nakon tih doga|aja usledila, jer je se}awe na wihuticali na dela sve do dana{weg dana, oteàvaju}i bliè op{tewe uqubavi; stoga oni predaju ta odlu~ewa zaboravu“7.

Evo {ta o tom samom ~inu potpisivawa kaè jeromonah Sava u svojojkwizi :

„Od osam ~lanova sinoda patrijarha Atinagore, dokument o „ski-dawu“ anatema potpisalo je {est. Nisu se sloìli i odbili su da potpi{uJakov derkijski i Maksim sardski. Ceremonija je obavqena 7. decembra 1965.godine istovremeno na Fanaru i u Rimu. Pravoslavnu delegaciju ~inili sumitropolit Meliton iliupoqski, arhiepiskop Jakov ameri~ki i mitropol-iti Atinagora tijatirski i Hrizostom austrijski u pratwi arhimandritaMaksima Agiorgusija i |akona Vartolomeja Arhondonija (dana{wegVaseqenskog Patrijarha)“8. (podvl. na{e)

Kakav komentar dati za vrhunac apostasije oficijelnogpravoslavqa? Ovakav doga|aj se ne pamti u istoriji pravoslavne crkve i

predstavqa svojevrsnu istorijsku prekretnicu. Sv. Amvrosije kaè da:„jedno zlo pora|a drugo“, i apsolutno nam jasno otkriva principumnoàvawa bezakowa, jer se ovo upravo desilo kao plod definitivnogduhovnog pada oficijalnog pravoslavqa. Kao potvrda ove tvrdwe stoji~iwenica, da nigde i ni u jednoj pomesnoj crkvi nije bilo nikakvog otpora iprotivqewa ovom bezumnom ~inu (osim RPCZ i Gr~kih starokalendaraca).A na sve ovo zakqu~uje ep. Artemije u nastavku:

„Taj rad na ekumenskom planu prate i nekontrolisane izjave pojedinihpredstavnika Pravoslavnih Crkava, ne samo onih sa carigradskog Trona,koje nemaju ni{ta zajedni~ko sa stavovima i u~ewem svetih Otaca.Pomerene su me|e koje postavi{e Oci na{i izme|u istine i laì, svet-losti i tame, Hrista i Velijara. Osnovni zadatak svih tih izliva sentimen-talne ( u su{tini obostrano licemerne) qubavi koja se u tim izjavamatoboè projavquje, jeste da se kod pravoslavnih hri{}ana razvije svest otome da su sa nepravoslavnima bra}a u Hristu, i ~lanovi jedne i istinskeCrkve Hristove.

To se govorilo u susretima, na konferencijama, {tampalo u ~asopisi-ma i kwigama, preno{eno preko radija i televizije. I sve to trebalo je da

Judin poqubac84


DETAQI SA SAMOG ÎNA SKIDAWA ANATEMApsevdo-Patrijarh Atinagora i papa Pavle VI u Rimu i Fanaru

7 Eastern Churches Review, vol. I, no. I Spring, 1966, str. 49-508 „Ekumenizam i vreme apostasije“, jeromonah Sava Jawi},

dovede do „zajedni~ke â{e“, do zajedni~kog pri~e{}a, koje i jeste osnovniciq takozvanog „dijaloga qubavi“. A to je, po ocu Justinu Popovi}u, „najbe-zo~nije izdajstvo Gospoda Hrista, izdajstvo judinsko i pritom izdajstvovascele Crkve Hristove“9.(podvl. na{e)

Ove premudre re~i na{eg ave Justina zaista u potpunosti odslikava-ju realno stawe u kome se na{lo pravoslavqe.

Ubrzo posle skidawa „anateme sa katolika iz 1054. godine“ usledioje novi ~in bezumqa i to samo dan kasnije 08.12.1965. g. kada su pretstavnicitriju hri{}anskih veroispovesti na svome ~etvrtom zasedawu doneliodluku o tzv. „skidawu krivice i nevinosti Jevreja za Hristovu smrt“10, u

~ijem se obrazloèwu kaè da danas to nisu isti Judeji koji su razapeliHrista i koji su uzvikivali Pilatu: „Raspni ga, Raspni, Krv Wegova na nasi decu na{u“, a mi se pitamo u ~emu je razlika?

U prilog opisu stepena otpadni{tva psevdo-patrijarha Atinagoreidu i pojedine wegove izjave koje je neprestano davao, bestidno cepaju}i rizuHristovu sa raznoraznim jereticima i sekta{ima:

„Iz pozdrava melhitskom unijatskom patrijarhu Maksimu IV,(Katolikh, 22.11.1964): „ìvimo u jednom novom vremenu. Ostavimo pro{lost,teolo{ke probleme koji nas dele, ostavimo ih onima koji su za to nadle`ni,a mi se potrudimo da od ovoga trenutka uvek budemo sjediweni u Hristovojqubavi.“

„Zapo~nimo tre}i period Crkve, period qubavi, u pomirewu ime|usobnom jedinstvu... Do{lo je, dakle, vreme da qubav sahrani mrtvaslova, da zakopa vekovnu mr`wu, da oslobodi zarobqenu istinu iutamni~enu realnost.“ (Katolikh 3.5.1967).

„Pozivam (sve) da ostavimo polemi~ke tonove i suprotstavqawa u



PATRIJARH VASEQENSKI ATINAGORAzajedni~ke molitve sa papom

9 Episkop Artemije, SPC i Svetski Savet Crkava, Sv. Knez Lazar, br. 2-3, 1995. god.10 „Larusova enciklopedija“,str. 562

teologiji i da je zasnujemo na duhu prou~avawa i traèwa istine u qubavi itrpqewu. Hri{}anstvo danas ima potrebu za jednom teologijom pomirewa.“(Iz besede na beogradskom bogoslovskom fakultetu, Etnos 13.10.67)

„Na putu ka jedinstvu ne treba da se jedna Crkva kre}e prema drugoj,nego da svi zajedno ponovo osnujemo jednu Svetu Katoli~ansku i ApostolskuCrkvu, koja }e postojati na Istoku i Zapadu, kao {to smo ìveli do 1054 ipored tada postoje}ih teolo{kih razlika.“ (Iz boì}ne poslanice 1967)

„Pri susretu sa Papom u Jerusalimu patrijarh je izjavio: „(Ovo) nijesamo susret izme|u dva ~oveka od odgovornosti. On ima veliki ciq, da pono-vo na|emo Hrista koji je samo me|u sjediwenim, a ne razdvojenim.“ (Iz kwigeEirhnopoi, str 135)

Svojim besramn-im i bogoodstupni~kimistrajavawem na poqukr{ewa svih mogu}ihpravoslavnih zakona ipravila, kao i apsolutneizdaje pravoslavne vere,ovaj arhijeretik je kas-nijim naslednicimasvoga jereti~kog trona,ostavio u nasle|e gotovosavr{eno oblikovantemeq jeresi. I totoliko dobro utvr|enogbezakowem da su wegovikasniji nasledniciretko {ta mogli da doda-ju.

Psevdo-patri-jarh Atinagora jeskon~ao ìvot iznenad-nom smr}u 1972. godine.Nije bilo velike dilemeko }e preuzeti arhi-jereti~ku palicu i za to

je odabran „pravi ~ovek“, psevdo-patrijarh Dimitrije. Ovakav se izbor ipakmawe o~ekivao jer je, za razliku od drugih kandidata (npr. arhiep. Jakovaameri~kog) on bio umereni ekumenista. Me|utim na osnovu besede koju jeodrào na ceremoniji ustoli~avawa, nestale su sve dileme da li je on pravinaslednik Atinagorinog puta pogibli. Poslu{ajmo citat besede patrijarhaDimitrija, zajedno sa komentarom jeromonaha Save:

„Sa ovoga mesta, kao prvi me|u jednakim Svete Pravoslavne Crkvepozdravqamo Najsvetijeg i Najblaènijeg Papu Rimskog Pavla VI i prvogme|u jednakim u celoj Crkvi Hristovoj, brata po{tovanog i starijeg,Episkopa Starog Rima i Patrijarha Zapada; najblaènije poglavaredrevnih apostolskih Crkava, Wegovu Milost ArhiepiskopaKenterberijskog, po{tovanog poglavara Starokatoli~ke Crkve i svepoglavare Hri{}anskih Crkava, Veroispovesti i sa wima Svetski Savez

Judin poqubac86


NASLEDNIK JERETIKA ATINAGORE-PSEVDO-PATRIJARH VASEQENSKI DIMITRIJE-zajedni~ke

molitve sa papom Pavlom 2 u Rimu Decembra 1977

Crkava... i izraàvamo svoju re{enost da u vernosti dosada{wem deluVaseqenskog Patrijarha sledujemo svetome i velikom putu velikog na{egprethodnika blaènopo~iv{eg patrijarha Atinagore i u izgradwisvepravoslavne sloge i me|uhri{}anskog jedinstva. Nikako ne}emopropu{tati svoju obavezu da nastavimo dijalog najpre sa Islamom, a onda isa ostalim ve}im monoteisti~kim religijama...“

Obratimo pa`wu na prve re~i Patrijarha. One sasvim jasno pokazu-ju jasan stav da Pravoslavna Crkva nije jedina Crkva Hristova i da

Patrijarh Carigrada kao prvi me|u jednakim u Pravoslavnoj Crkvi nijeprvi me|u jednakim u Crkvi Hristovoj, jer to mesto pripada Papi Rimskom.Dakle, opet, identi~an stav. Fanar se pona{a kao da raskola nema, kao daRimska „crkva“ nije pre deset vekova otpala od Katoli~anske i ApostolskeCrkve Bo`je“11. (podvl. na{e)

Pomenu}emo samo jo{ jednu pojedinost vezanu za sami dan izborapatrijarha Dimitrija. Na liturgiji u patrijar{ijskom hramu Sv. Georgija,sve{tenik Panajotis Hinaras u prisustvu vi{e mitropolita carigradskogprestola, pri~estio je grupu rimokatoli~kih turista iz Belgije. Reakcijanovog patrijarha na ovakvo bezakowe nije bilo, a te{ko da se i mogla o~eki-vati.

Poznata je tako|e poslanica i ~estitka patrijarha Dimitrija kojommuslimanima ~estita bajram, a koja po~iwe re~ima: „ Jedan Veliki Bog, ~ija

smo svi mi deca, svi koji verujemo i klawamo seWemu, èli da se svi spasemo i da budemobra}a“12.A {ta na to odgovara jeromonah Sava usvojoj kwizi, citiramo:

„Zaista te{ko je razumeti kako mogubiti deca Boìja oni koji ne prihvataju wegov-og Sina jedinorodnog i kakvo je bratstvo i



PATRIJARH VASEQENSKI DIMITRIJEzagrqaj bratske qubavi sa jereti~kim poglavarom papom Pavlom II

PATRIJARH VASEQENSKIDIMITRIJE

zajedni~ke molitve

11 „Ekumenizam i vreme apostasije“, jeromonah SavaJawi},12 „Ekumenizam i vreme apostasije“, jeromonah SavaJawi},

zajednica mogu}a sa laì i neistinom. Bog zaista èli da se svi spasemo, alisamo je jedno ime u kojem se spasavamo - ime Isusa Hrista ( sr. Dap. 4,12).Svakako, ekumenisti smatraju da je na{a du`nost i obaveza da prosvetlimozabludele istinom Pravoslavqa i da je neophodno da je propovedamo musli-manima, budistima i drugim. Ali, da li ih prosvetqujemo ~estitaju}i imBajram i pomirqivim re~ima govore}i im da smo svi mi bra}a i da treba da~inimo dobro, pre}utkuju}i istinu da je vera wihova od „oca laì“. Da li su

sveti novomu~enici ~estitali Turcima wihove bezbo`ne praznike? Da li jeto ~inio Sv. Kozma Etolski ili bilo koji svetiteq Crkve Hristove? Da lisu Sveti Oci slali jereticima ~estitke za wihove praznike i dolazili nawihova rukopoloèwa i klicali im „Aksios“ - dostojan? Na kraju krajeva,

da li su svi Sveti Oci bili u zabludi ibez qubavi Boìje kada su istinu Boìjusvedo~ili ispovedaju}i je kao jedinospasavaju}u pod kapom nebes-kom“13.

Na samom kraju ovog skra}enogizlagawa o psevdo-patrijarhu Dimitrijudajemo jedan interesantan detaq vezan zawegovo upokojewe. Sahrana je bila nes-vakida{wa za sahranu jednog arhijerejapo obi~aju pravoslavne Crkve. Ne samozato {to su na opelu prisustvovali svimogu}i belosvetski sekta{i i jeretici,ve} zato {to je wegov kov~eg bio herme-tizovan i blindiran, i nije se popravoslavnom obi~aju otvarao da biverni uzeli „posledwi celiv i

Judin poqubac88


SAHRANA PATRIJARHA - JERETIKA DIMITRIJAsanduk zatvoren i hermetizovan da se ne sazna za stravi~nu kaznu Boìju

PATRIJARH VASEQENSKIVartolomej-najve}i me|u jereticima

svih vremena13 „Ekumenizam i vreme apostasije“, jeromonahSava Jawi}.

blagoslov“ od arhijereja. Izmi{qani su svakojaki razlozi ali istina je, daje telo jeretika bilo potpuno ugqenisano i crno, stravi~nog i uàsnogizgleda i ispu{talo je odvratan i nesnosan smrad. No, „Kakav ìvot i dela- takva kon~ina“- rekli bi sv. Oci na{i pravoslavni.

Naàlost, ono {to prethodnicima carigradskog trona nije uspeloda ostvare i doìve, uspelo je wihovom nasledniku VartolomejuArhondorisu, ina~e najblièm saradniku pokojnog patrijarha Dimitrija.Evo {ta o wegovoj ekumenski bogatoj biografiji kaè jeromonah Sava:

„Novi patrijarh duhovno je stasao u atmosferi ekumenisti~kihideja, u okriqu mitropolita Melitona (najblièg savetnika patrijarhaAtinagore) koji ga je zamona{io i rukopoloìo za |akona 1961. g. Od 1963-1968 godine, kao stipendista Carigradske Patrijar{ije poslan je na„Institut za Isto~ne Studije“ u Rim (u okviru vatikanskog univerzitetaGregorianum), a zatim i na „Ekumenski institut“ u Bozeu u [vajcarskoj. NaGregorijanumu je doktorirao u oblasti crkvenog prava na temu: „O kodi-fikaciji sve{tenih kanona i kanonskih odredbi u Pravoslavnoj Crkvi“.Dobar je poznavalac gr~kog, turskog, italijanskog, latinskog, engleskog inema~kog jezika. Posle povratka iz inostranstva 1968 g. radio je kao profe-sor na Halki, a zatim je naredne godine rukopoloèn za prezvitera iodlikovan ~inom arhimandrita. Dolaskom patrijarha Dimitrija na cari-gradski tron arhimandrit Vartolomej zauzima mesto {efa Patrijarhovogkabineta. Za episkopa filadelfijskog hirotonisan je 1973.g., a od 1974.gzauzima redovno mesto u patrijar{ijskom Sinodu. U~estvovao je u osnivawu„Dru{tva za Isto~ne Crkve“ ~iji je bio potpredsednik, a od 1975. g. bio je i~lan, a celih osam godina i potpresednik komisije „Vera i Poredak“ priSSC. Kao predstavnik Vaseqenske Patrijar{ije u~estvovao je na svimve}im skupovima SSC, i to u Upsali 1968., Vankuveru 1983., i Kanberi

1991.g. Na ovom posledwem skupuizabran je za ~lana izvr{nog odborakao i centralnog odbora SSC. Jo{kao |akon u Rimu bio je upravoslavnoj delegaciji koja jeu~estvovala u skidawu anatema1965.g. Zajedno sa patrijarhomDimitrijem u~estvovao je u svimgore navedenim ekumenisti~kimsusretima i zajedni~kim molitvama,u Vatikanu, Londonu, Va{ingtonuitd. Po~asni je ~lan rimokatoli~keorganizacije „PRO ORIENTE“ sasedi{tem u Be~u.

Na osnovu ove kratkebiografije nije te{ko zakqu~itida se radi ne samo o poborniku eku-menisti~kih ideja, ve} jednom odglavnih protagonista ekumenis-

ti~kih aktivnosti Carigrada posledwih decenija“14.(podvl. na{e)Ceremonija ustoli~avawa odràna je u Fanaru 2. novembra 1991.g.

Ovom sve~anom ~inu pored predstavnika Pomesnih pravoslavnih crkava,brojnih mitropolita Carigradske Patrijar{ije i predstavnika Sve{tene



ARHIJERETIK PATRIJARH CARIGRAD-SKI U AKCIJI-celiv qubavi sa rimoka-toli~kim kardinalom za vreme zajedni~ke

liturgije

14 „Ekumenizam i vreme apostasije“, jeromonah Sava Jawi}

Op{tine Svete Gore na ~elu saProtatom, bili su i nezaobilazna„bra}a u Hristu“ predstavniciVatikana na ~elu sa kardinalomEdvardom Kasidijem (ina~e li~nimprijateqem novog patrijarha), zatimarhiepiskop kenterberijski, pred-stavnici SSC, „protiv-halkidonskipravoslavci“ (monofiziti) i mnogidrugi predstavnici svih najve}ih jere-si. O samoj pozdravnoj besedi novogpatrijarha se kaè:

„U celoj besedi ustoli~ewaPatrijarh nije otvoreno ispovediopravoslavnu veru kao jedinu istinitu,govorio je vi{e kao patrijarh „Novogdoba“ nego u stilu svetih patrijaraha iispovednika carigradskog prestola.

Patrijarh Vartolomej govori o potrebi dijaloga ne samo sa hri{}anskimkonfesijama ve} i sa nehri{}anskim verama. [tavi{e, Patrijarh obe}avada }e nastaviti put svojih prethodnika Atinagore i Dimitrija. Papiste jenazvao „Crkvom na{e bra}e na Zapadu“ i pozvao je da se upotrebe sva sredst-va kako bi se omogu}ilo sjediwewe dve Crkve. Posebno je naglasio zna~ajkontakata sa SSC jer je wegov ciq „da obnovi i sa~uva wegov prvobitnizadatak koji je postizawe hri{}anskog jedinstva“.

Ovde ne moèmo, a da ne pomenemo i ve} legendarnu izjavu patri-jarha Vartolomeja kada je u svojstvu predvodnika delegacije VaseqenskePatrijar{ije prilikom posete Rimu 29.6.1989. g. otvoreno nazvao dogmatskerazlike koje razdvajaju Pravoslavnu Crkvu od papizma „zidovima srama“15.

Svaki komentar na ovakvu jednu izjavu je izli{an. A {ta je kaozakqu~ak iz svega ovoga skra}enog upoznavawa sa arhijeretikomVartolomejem :

„Zaista je te{ko na}i ikakvo kanonsko, teolo{ko i eklisiolo{kotuma~ewe jednog ovakvog postupka. Pored obaveznih „celiva mira“ zajed-ni~ko blagosiqawe papisti~kih i pravoslavnih klirika postaje izgledaobavezna ta~ka svake ekumenisti~ke (tragi) komedije.

Po prvom kanonu 1. Vaseqenskog sabora svaki episkop je duàn daanatemi{e jeresi. Sada{wi Carigradski Patrijarh, kao i wegova dvaprethodnika do dana dana{weg nije izjavio otvoreno da je svaka verois-povest izvan Pravoslavne Crkve jeres, ve} predstavnike tih veroispovestiuporno naziva „bra}om u Hristu“. I ne samo to ve} i svojim stavovima dajepre}utnu saglasnost nepravilnom ispovedawu hri{}anske vere“16. (podvl.na{e)

Zajedni~ke molitve, sasluìvawa i litugijska op{tewa sakatolicima i drugim jereticima postala su normalna svakodnevnica danas okojoj se vi{e i ne govori. Prost verni narod je prevaren i uspavan gomilom

Judin poqubac90


ARHIJERETIK PATRIJARH CARI-GRADSKI U AKCIJI-“DA QUBI

DRUG DRUGA“ sa papom Pavlom II nazajedni~koj „misi“ u Rimu 1995

15 „Ekumenizam i vreme apostasije“, jeromonah Sava Jawi}16 Isto

nekih savremenih „teolo{kihizmi{qotina“ nekih novih kvazi-teologa (kao npr. mitr.pergamskogZizijulasa) koje nemaju nikakvupravoslavnu Jevan-|elsku, svetoo-ta~ku i kanonsko-dogmatsku osnovu.

Stvari su dakle poprimilemnogo {ire razmere, a odnos me|ukonfesijama i sektama u okviru SSCje podignut na znatno vi{i nivosaradwe, prvenstveno u smisluevharistijske zajednice - {to i jestebio ciq osnivawa SSC. Uprkosmi{qewu da je nemogu}e da do togado|e, ipak se desilo potpisivawedokumenta „o me|usobnom priz-navawu svetih tajni“ izme|upravoslavnih, katolika i ostalihverskih zajednica. Ubrzo zatim jedo{lo i do same intercomunio -me|usobnog pri~e{}ivawa {topredstavqa vrhunac bezbo`ni{tva i

jeresi. Jedan takav noviji doga|aj se odigrao u Raveni u Italiji u crkvi sv.Apolinearija (katoli~ki hram), u kome je liturgiju sluìo arhijeretikVartolomej i pritom pri~estio prisutne vernike ve}inom katolike. Ceodoga|aj je direktno prenosila televizija, a o tome je pisala razna crkvena iekumenisti~ka {tampa.



ARHIJERETIK PATRIJARHCARIGRADSKI VARTOLOMEJ

zlona~alnik jeresi ekumenizma

2. „Ve}a bezbo`ni~ka“, unije sa jereticimai molitveni horori

Sve {to se bitno de{avalo a vezano je za SSC, prete`no se odvija-lo na tzv. „konferencijama Me{ovite Komisije“- koje pored svog adminis-trativnog dela u kome se donose odluke i sklapaju bezbo`ne unije, posedujenaravno i zajedni~ke molitvene skupove. Po ovom ustaqenom redu radi sejo{ od osnivawa SSC i to je za pravoslavne ~lanove postala „normalna poja-va“, te pojedine izjave nekih crkvenih zvani~nika da se radi samo o tzv. nor-malnom „dijalogu i razgovoru“, su samo la` i obmana za verni narod. Dakle,ne samo da u administrativnom delu pravoslavni potpisuju kojekakvajereti~ka i izdajni~ka dokumenta, ve} ih i odmah nakon toga i zvani~no

Judin poqubac92


PRESEDAN U PRAVOSLAVQU, VARTOLOMEJ PRIÊ[]UJE KATOLIKE

potvr|uju na delu, svojim u~estvovawem na zajedni~kim molitvenim skupovi-ma.

Da bismo sve ovo potvrdili, u nastavku dajemo pregled zna~ajnijihekumenisti~kih sabrawa, wihove odluke i potpisane nepravoslavne unije saposebnim akcentom na izgled i na~in zajedni~kih molitvi.

2.1. Kanbera 1991.g.

Jedan od takvih antihri{}anskih skupova odràn je u Kamberi uAustraliji u vremenu od 7 do 20 februara 1991 godine u svetu ekumenizmapoznata kao 7. Generalna konferencija SSC. Na woj su pored predstavnikabrojnih protestantskih sekti, u~estvovali i predstavnici svih pomesnihpravoslavnih crkava (osim jerusalimske Patrijar{ije) i predstavniciVatikana koje je predvodio kardinal Edvard Kasidi. Osim ove ve} dobropoznate „duhovne bra}e“koja se redovno sastaje iz godinu u godinu, na ovomskupu su se prvi put pojavili i mnogobrojni predstavnici nehri{}anskihvera. Upravo prisustvo ovih drevnih pagana i spiritista dali su posebnudra` ovom nesvakida{wem „skupu qubavi i mira“. Pogledajmo kako je sve toizgledalo:

„(...) Sve u svemu bio je to skup svih belosvetskih jeresi me|u kojimasu naàlost, bili i Pravoslavni. Odràvani su mnogobrojne konferencije,rituali predstavnika pojedinih „crkava“ pa ~ak i neznaboà~ki i magijski



PAGANSKI (SATANSKI) OBREDI AUSTRALISKIH ABORIXANA A POTOM SUPRAVOSLAVNI NA ISTOJ „ÂSNOJ TRPEZI“ SLU@ILI LITURGIJU

SPIRITISTKIWA KOREANKADOKTORKA ÂNG

satanski obred prizivawa duhova

rituali Aborixana ili doktorke âng, Koreanke, spiritistkiwe, koja je nao~igled celog skupa prizivala duhove predaka, dece koju je Irod pobio, da bise na posletku usudila da priziva i duh „Isusa iz Nazareta“, a potom predsvima zapalila papiri}e sa wihovim imenima. (Na toj istoj bini su kasnijepravoslavni sluìli liturgiju). Zaista je bilo potresno gledati zajedno uistom zboru predstavnike Pravoslavne Crkve u dru{tvu sa protestantskimsve{tenicama, spiritistima, pastorima, feministkiwama i javnimhomoseksualcima. Ovaj skup je naàlost potvrdio da Pravoslavna Crkvasvojim dugogodi{wim u~estvovawem u radu SSC, ne samo da nije uspela dapomogne nepravoslavnima da na|u istinski put do autenti~nog predawa iapostolske vere, ve} se duboko zaplela u mreè najperfidnijih eku-menisti~kih teorija i prisustvom svojih predstavnika jo{ jednom dalasnaàn alibi stotinama jeresi i novotarija. Kako druga~ije shvatiti iliobjasniti da jedan pravoslavni mitropolit, sada{wi patrijarhCarigradski, pristane da na ovom bezakonom skupu bude izabran za pod-predsednika??! Kako razumeti da pravoslavni predstavnici mirne du{e bez

ijedne javne re~i protesta prisustvuju „misama“ koje sluè ène ipri~e{}uju narod? Kako prihvatiti ~iwenicu da pravoslavni i daqe ostajuu organizaciji koja afirmi{e prava homoseksualaca sve{tenika i ~ak imdozvoqava sluèwe wihovih posebnih misa, kao pripadnika tzv. seksualnihmawina (sexual mminorities) i zalaè se za pravo sklapawa crkvenih brakovame|u pripadicima istog pola, pa ~ak i za mogu}nost da usvajaju decu?“17(...)

No i pored ovolikog bogoodstupni{tva i bezbo`ni{tva, jer je jeresblaga re~ za jedno ovakvo ludilo, niko od pravoslavnih nije javno ustao iizobli~io ovaj satanski skup. Pitawe je, moèmo li zamisliti bar na trenstawe svesti prisutnih „pravoslavnih“, koji sve ovo posmatraju i prisustvu-ju javnom satanisti~kom obredu, a potom iza|u i na istom `rtveniku sluè

Judin poqubac94


BILO JE PAGANSKIH (SATANSKIH) OBREDA RAZNIH SEKTI


liturgiju? Nakon ovog zvani~nog dela i „molitvi“, pre{lo se na potpisivawe

interesantnog dokumenta za koga isti pisac i izvor kaè: „Na ovom skupu u Kanberi usvojen je jedan veoma zanimqiv dokument.

Re~ je o jednom novom stavu o jedinstvu „crkava“ pod imenom „JedinstvoCrkve kao Op{tewe (kinonija): Dar i Poziv“ (The Unity of the Church asKoinonia: Gift and Calling). SSC upu}uje ovaj dokument kao apel jedne nad-crkvene organizacije svim „crkvama“ kako bi prihvatile sedam osnovnihteza, „u ciqu punog vidqivog jedinstva.“ Te teze su ukratko navedeneslede}e:

1. me|usobno priznawe kr{tewa; 2. prihvatawe Nikejsko-carigradskog Simvola Vere kao zajedni~kogizraza apostolske vere; 3. evharistijsko op{tewe; 4. me|usobno priznavawe sve{tenstva; 5. zajedni~ko svedo~ewe Evan|eqa; 6. zajedni~ko delovawe u ciqu o~uvawa mira i poretka u svetu; 7. omogu}avawe parohijama i zajednicama da izraze na odgovaraju}ina~in lokalno stepen postoje}eg op{tewa.U su{tini osnovni ciq ovog dokumenta jeste da apeluje na sve

hri{}anske „crkve“da one priznaju jedna drugu kao Svetu Katoli~ansku iApostolsku Crkvu u svojoj puno}i. Zanimqivo je kako je sada{wi patrijarhVartolomej mogao da prihvati jedan ovakav tekst kao predsednik nadle`nekomisije za ova pitawa?!

[ta za Pravoslavnu Crkvu zna~i priznawe ijedne od ovih ta~aka?Ni{ta do potpuna izdaja vere Svetih Apostola i Svetih Otaca. Priznatijereti~ko kr{tewe kao potpuno ispravno (~ak i bez potrebe da se pocrkvenoj ikonimiji osnaì sv. miropomazawem), zna~i de ffacto priznatijereticima sv. tajnu sve{tenstva i automatski i Sv. Tajnuevharistije“18.(podvl. na{e)

Mislimo da je ovoj konstataciji suvi{no bilo {ta dodati?

2.2. Balamand 1993.g.

Ekumenski skup koji je odràn u Balamandu, blizu Tripolija (naseveru Libana) u vremenu od 17 do 24 juna 1993. godine smatra se me|u eku-menistima jednim od zna~ajnijih i plodnijih {to se samih odluka ti~e. Onikoji su upoznati sa celom situacijom i delovawem ekumenizma u svetu, sma-traju ovu 7. plenarnu sednicu Me|unarodne Me{ovite Komisije kao velikupobedu Vatikana nad oficijalnim pravoslavqem. Potpisivawem dakle oveBalamandske unije pravoslavni su definitivno priznali rimokatolike kao„Sestrinsku crkvu“.

[to se u~esnika ti~e prisutni su bili: 24-predstavnika rimoka-toli~ke „crkve“ i 13-pravoslavnih delegata koji su predstavqali 9 od 15Pravoslavnih Crkava. Kopredsednici su bili Arhiepiskop Stilijan iKardinal Edvard Kasidi.




Judin poqubac96


„VE]E BEZBO@NIKA“ U ASIZIJU(slike na ovoj i narednoj strani)

Predmet rasprave bila su teolo{ka i prakti~na pitawa vezana zaaktivirawe i oìvqavawe pojedinih unijatskih zajednica u Centralnoj iIsto~noj Evropi. Potom su bili podeqeni tekstovi ve} ranijepripremqeni od strane koordinacionog komiteta, a koji se ti~u direktnogostvarivawa ciqeva Rima. To su: potpuna reinterpretacija pravoslavnepatristi~ke eklisiologije i prihvatawe papisti~kog tuma~ewa nastanka iuloge tzv. unijatskih „crkava“, mada je unija odba~ena kao model i na~insjediwewa koji pripada pro{losti (tzv. „teologija mosta“); potpuno priz-navawe rimokatoli~ke „crkve“ kao „sestrinske crkve“ od stranepravoslavnih, kao i priznawe svih wihovih „svetih tajni“; priznawepravoslavne strane da unijatske zajednice imaju pravo da i daqe egzistiraju.Sve u svemu pravoslavna strana je prakti~no podràla osnovne principedeklaracije Drugog vatikanskog koncila o tzv. isto~nim crkvama, uz jo{ve}e ustupke.

Jedan od, dakle, osnovnih principa u samoj Balamandskoj uniji, a kojusu prisutni predstavnici pravoslavnih crkava i potpisom podràli, jesteprincip uzajamnog priznavawa rimokatolika i pravoslavnih i to ni maweni vi{e nego kao dve „sestrinske crkve“. U samom tekstu unije to izgledaovako: „Katolici i Pravoslavni opet otkrivaju jedni druge kao SestrinskeCrkve (~l.12.) i „priznaju jedni druge kao Sestrinske Crkve“. (~l.14.)

Komentar na sve ovo bio bi slede}i:„Ovo je potpuni dogmatski minimalizam, sinkretizam i gaèwe

sve{tenog kanonskog prava Pravoslavne Crkve, implementacija eku-



menisti~ke patrijarhalne enciklike iz 1920.g. u najsavr{enijem vidu.Insistirawe na saradwi na svim nivoima crkvenog ìvota nova je strategi-ja Rima prema pravoslavnima. Kod svih pomenutih principa iz Balamandajasna je geneza nastanka: Rim odlu~uje - @eneva potvr|uje - Fanar potpisuje.Tri centra dogmatskog sinkretizma idu pod ruku. I ovde se eksplicitnopriznaje postojawe punova`ne svete tajne sve{tenstva kod papista. Samimtim i wihove sve ostale svete tajne su ispravne i spasonosne. Pitamo se,koliko je jo{ ostalo vremena dok se ne ostvari ono {to je potpisano?“19

U ~lanku pod nazivom „Pravoslavni ekumenisti zvani~no priznajupapizam kao sestru crkvu“ autora Kiprijana mitropolita oropskog i fili-jskog, a ba{ povodom ove sramne unije u Balamandu nalazimo skoroidenti~nu konstataciju:

„Na sednici su bila ostvarena dva ciqa: potpuno odbacivawePravoslavnog Svetoota~kog u~ewa o Crkvi i prihvatawe papskog shvatawaunijatskih takozvanih „crkava“ (premda je Unija bila odba~ena kao zastare-li oblik i metod ujediwewa). No to (odbacivawe Unije - prim. prev.) nijeoàlostilo Rim, po{to je u Balamandu postignuto mnogo vi{e - ostvarewedavna{weg sna:

1) puno eklisiolo{ko priznawe latinstva kao „Sestrinske Crkve“od strane pravoslavnih;

2) priznawe, od strane pravoslavnih, prava na postojawe uni-jatskihzajednica;

3) ostaje na snazi, ta~nije pro{iruje se Ukaz „O Isto~nim Crkvama“Drugog Vatikanskog Koncila (1964. g.)“20.

I ovaj put smo svedoci javne izdaje Hrista i pravoslavqa, koju jeosmislio otac laì preko svoga sluge patrijarha Atinagore i wemu sli~nihjo{ davnih ~etrdesetih godina pro{log veka.

Nakon potpisivawa Balamandske unije javile su se pojedina~nereakcije nekih probu|enih savesti, ali je wihov glas bio vrlo slab daprobudi bilo koju od pomesnih pravoslavnih crkava. Izdvajamo Svetogorskudeklaraciju koju su doneli svetogorski monasi, i u kojoj osu|ujuBalamandsku uniju i pozivaju odgovorne pojedince da javno daju odgovor zau~iweno sramno delo. Kakvi su odgovori stigli pogledajte sami:

„U svojoj deklaraciji svetogorski monasi osu|uju „balamandskuuniju“ i pozivaju odgovorne da {to pre daju obja{wewe za svoje postupke.Kakvi su me|utim, odgovori usledili? To moèmo jasno videti iz eku-menisti~kih aktivnosti Carigrada i drugih Pomesnih Crkava u narednomperiodu. Naime, svepravoslavna delegacija je u julu 1993. g. uzela u~e{}e u„Svetskom ekumenskom skupu omladine i studenata“ u okviru SSC, uBrazilu, gde je preovladavala sinkretisti~ka atmosfera, kori{}ena jenehri{}anska simvolika (znaci jin i jang), a jedan od glavnih predava~abila je, dr. âng iz Koreje, koja nam je dobro poznata iz Kanbere, po svojimspiritisti~kim ritualima. Pored toga skupa, pravoslavni predstavniciu~estvuju na „Petoj konferenciji po pitawima Vere i Poretka“ u organi-zaciji SSC, u {panskom gradu Santjago de Kompostela te iste godine uavgustu mesecu. Nakon toga usledila je ve} pomenuta poseta patrijarha

Judin poqubac98


19 „Ekumenizam i vreme apostasije“, jeromonah Sava Jawi}20 Sv.Knez Lazar br.3/97, ~asopis ra{ko-prizrenske eparhije

Vartolomeja Upsali, a u septembru predstavnici pravoslavnih crkavau~estvovali su na „Panreligioznom skupu u Milanu“. Pravoslavni pred-stavnici u~estvuju i u „Drugom svetskom parlamentu religija“ u îkagu, a unovembru iste godine sklapaju predunionisti~ki sporazum sa monofiziti-ma. Da Balamandski sporazum nije tek jedan bezna~ajni sastanak, ve} veomavaàn ekumenisti~ki skup potvr|uje i sam patrijarh Vartolomej koji je dosada u nekoliko prilika podrào wegove odluke. Ipak, mo`da najdaqe odsvih ide rumunski mitropolit Nikolaj banatski, koji na sva usta hvalitekst iz Libana i otvoreno propoveda teologiju sestrinskih Crkava i tzv.teologiju „dva plu}na krila“. U svakom slu~aju, moèmo da vidimo da }eodgovori na pitawa svetogorskih otaca i svih ostalih dobronamernihpravoslavnih hri{}ana u vreme koje sledi dolaziti u sve ve}em broju, uzbrojne potvrde da je Balamand tek po~etak“21.(podvl. na{e)

Po pitawu bezakowa u Balamandu pojavila se i reakcija nekihzvani~nika SPC, a izme|u ostalih i ep. Artemija u ~lanaku pod naslovom„Na braniku Prvoslavqa“. ^lanak je namewen prvenstveno Sinodu SPC iwenim episkopima, dok je povod suzdràwe SPC od javne osude balamand-skog sporazuma i onih koji su tu sramnu uniju potpisali u ime pravoslavnih:

„(...) Objavqeno je zvani~no SAOP[TEWE me{ovite Komisije zadijalog Pravoslavnih i Rimokatolika, donetog na Konferenciji koja jeodràna od 17 — 24. juna 1993. g. u Balamandu (Liban), a koje sadrì stavovepotpuno suprotne svetoota~ko-kanonskom Predawu Crkve Pravoslavne. TaKoferencija je odràna pod predsedni{tvom australijskog MitropolitaStilijanosa (Carigradska Patrijar{ija), i na woj je bila zastupqenave}ina Pravoslavnih autokefalnih Crkava.

U toj Komisiji, koja je u svojoj drskosti „prestupila me|e kojepostavi{e Oci na{i“... nisu bile zastupqene slede}e pomesne CrkvePravoslavne: Jerusalimska, Srpska, Bugarska, Gr~ka, Gruzijska i êhoslo-va~ka.

Na{a Srpska Crkva (verovatno i ostale) dobila je poziv za tuKonferenciju, ali je pre}utno odbila da na woj u~estvuje.

S obzirom pak na ozbiqnost izjava koje su tamo potpisane u imePravoslavne Crkve (na~elno), i s obzirom da na{a Sveta Crkva nikome nijedala punomo}je i saglasnost da je tamo zastupa i da u weno ime potpisuje sveono {to je potpisano, smatramo da je sada du`na da zauzme jasno svoj stavprema tome Saop{tewu iz Balamanda, da ga osudi kao nevaè}e i time dadepunu podr{ku GLASU SAVESTI pravoslavne (...)“22.(podvl. na{e)

Ali odgovora i osude ovog bezakowa od strane SPC nije bilo. Akobi po ve} ustaqenom redu }utawe bilo znak odobravawa, da li to zna~i da sei SPC apsolutno sloìla sa Balamandskom unijom?

2.3. Upsala 1993

Nastavak agonije sledi u [vedskoj u gradu Upsali gde je psevdo-patrijarh Vartolomej posetio luteransku „crkvu“, povodom wenog jubileja, -~etiri stotine godina od osnivawa prve luteranske „crkve“ u Upsali. Ovaj



21 „Ekumenizam i vreme apostasije“, jeromonah Sava Jawi},22 Sv. Knez Lazar br.1/94, ~asopis ra{ko-prizrenske eparhije

skup se odrào od 20 do 31 avgusta 1993.godine. Ko su ti luterani, o kakvoj se„crkvi“ radi i kako je protekao sam skup, govori nam jeromonah Sava , citi-ramo:

„Naime {ve|ani su 1593.g. primili veroispovedawe MartinaLutera, ~ime je protestantizam u toj nordijskoj zemqi zamenio rimoka-toli~ku veru. Ina~e ta protestantska „crkva“ nadaleko je ~uvena po krajweavangardnim i liberalnim stavovima. Oni su prvi u Evropi po~eli sarukopolagawem sve{tenica nasuprot svim svedo~anstvima Svetog Pisma,predawa i crkvenih kanona. Dana 22. avgusta u goti~koj katedrali u Upsaliodsluèna je sve~ana misa koja je vi{e li~ila na pozori{nu predstavu ilidiskoteku, nego li na slu`bu Bo`ju. Na tome „evharistijskom festivalu“naàlost su sasluìvali i pravoslavni jerarsi i to na ~elu sa jednimVaseqenskim Patrijarhom. Oni su bili sme{teni u sve~anoj „loì“ blizuoltara zajedno sa raznim drugim jereticima, protestantima i protivhalki-doncima. Cela crkva je odjekivala u disonantnim tonovima avangardneozbiqne muzike simfonijskog orkestra koji je pratio neke delove slu`be.Orkestrom je dinami~no dirigovao jedan protestantski klirik. Na slu`bije pored kardinala Kasidija i {vedskog nadbiskupa Gunara Vemana govorioi patrijarh Vartolomej. On je u svom obra}awu na engleskom jeziku govorioo potrebi jedinstva Crkve koja je ikona trijadi~nog Boga, naglasiv{i kako„nedostatak jedinstva ne samo da predstavqa sablazan ve} je u suprotnosti saosnovnim zna~ewem Crkve.“ Kardinal Kasidi izrazio jasne stavove Rima daje mogu}e jedinstvo u razli~itosti, samo ako ta razli~itost postoji u okviruapostolskog predawa. Po wemu nema jedinstva u pomirewu onoga {to je stra-no predawu sa istinom apostolske vere. U toku nastavka slu`be patrijarh jeuzeo u~e{}a u nekoj vrsti vhoda sa Evan|eqem.

Svi zajedno su pro~itali Nikejski simvol vere i izmenili „celivmira“. Patrijarh je potom poklonio nadbiskupu Vemanu srebrni putir kojije nazvao „putirom pomirewa“, kao dar Vaseqenskog Prestola. [vedski pri-mat ga je odmah upotrebio za evharistijski deo slu`be, ganutqivo obe}av{iPatrijarhu da }e ga se uvek se}ati pred „hlebom i vinom Gospodwim“. Utrenutku pri~e{}a sa svih strana su nagrnuli luteranski sve{tenici isve{tenice kako bi razdelili „pri~e{}e“ narodu u crkvi. Za to vreme jedanvokalni ansabl mladih crnaca (?!) je igraju}i u ritmu xez muzike pevaopri~astan. U crkvi je nastala prava atmosfera „ùrke“, ~ekaju}i svoj red na

Judin poqubac100


ARHIJERETIK PATRIJARHCARIGRADSKI VARTOLOMEJ SASLU@UJE SA JERETICIMA LUTERANIMA U

WIHOVOM HRAMU

pri~e{}e vernici su se wihali u ritmu zaglu{uju}e muzike. Zaista bilo jeto „jedinstvo u razli~itosti“. Naravno, pravoslavni predstavnici sa svojimPatrijarhom mirno su sa o~iglednim po{tovawem prema „lokalnim crkven-im tradicijama“ posmatrali ovu komediju. Na kraju je celi taj bezakoni skuppatrijarh Vartolomej blagoslovio liturgijskim blagoslovom „BlagoslovGospodwi neka do|e na vas, wegovom blagoda}u i ~ovekoqubqem, sada, uvek iu vekove vekova.“ Zajedno sa wim su stajali i tako|e blagosiqali kardinalKasidi, nadbiskup Veman i finski nadbiskup Vikstrom, pokazuju}i verovat-no time jedinstvo jedne i jedinstvene Crkve Hristove“23.

Nakon ovakvog realisti~nog opisa ove tragi-komedije, normalan~ovek pravoslavac, ne zna prosto da li da zapla~e ili od muke da se nasmeje.

2.4. [ambezi i unija sa monofizitima

Jo{ u vreme psevdo-patrijarha Dimitrija Vaseqenska patrijar{ijase zalagala za prevazilaèwe razlika izme|u pravoslavnih i monofizita(protivhalkidonaca) . U velikom sporu zbog koga je i bio sazvan vaseqenskisabor u 5. veku (tzv. Halkidonski), monofiziti su osu|eni kao jeretici.Razlog tome je unakaàvawe pravoslavnog u~ewa Crkve- jer smatraju da jeGospod Isus Hristos posedovao samo jednu prirodu i to „Boànsku“ a ne i„ôve~ansku“ kako su Crkva i Sv.Oci u~ili. [to se ti~e samog termina,koga danas ~esto ~ujemo „dohalkidonski hri{}ani“, moèmo da kaèmo da jenovotarija izmi{qena od strane ekumenista, kako bi pravoslavnima prib-liìli i po nazivu ove jeretike. Pogledajmo obja{wewe upravo ove „sit-nice - izmene u imenu“ koje daje jer.Sava u svojoj kwizi:

„Pre dvadesetak godina oni koji su zagovarali uniju sa monofiziti-ma po~eli su monofizite da nazivaju „dohalkidonski pravoslavnihri{}ani“, a u posledwe vreme „orijentalni (isto~ni) pravoslavci“. Sa timnazivima kao i sa drugim terminima uobi~ajenim u ekumenisti~kim doku-



ARHIJERETIK PATRIJARHCARIGRADSKI VARTOLOMEJ SASLU@UJE SA JERETICIMA LUTERANIMA U

WIHOVOM HRAMUzajedni~ki blagoslov nakon liturgije


mentima i{~ezla je re~ „jeres“ koja trenutno ima krajwe peòrativnozna~ewe. Tako|e vi{e se ne govori o dogmatskim razlikama ve} o „termino-lo{kim sporovima“, „teo-lo{kim mi{qewima“.

Ovo su najboqi primeri kako se postepeno „ekumenizira“ na{acrkvena svest. Na{i preci su znali da onaj koji odstupi od pravoslavneistine pada u jeres i zove se jeretikom“24.

Prvi zna~ajniji skup koji je u stvari „pripremio“ usvajawe ovenepravoslavne i bogoodstupni~ke unije desio se 1989.godine u egipatskommanastiru Anba Bi{oj, gde su se prvi put sreli monofiziti i pravoslavnia na insistirawe SSC. Rezultat tih razgovora bio je zakqu~ak da je zajedni-ca i op{tewe mogu}e, ali da se odnosi pravoslavnih i monofizita ne„ograni~avaju jednom hristologijom“ i da „obuhvate svu puno}u nepodeqeneCrkve prvih vekova“. Me|utim, monofiziti su ostali pri svome stavu da nepriznaju sve Vaseqenske sabore ve} samo prva tri (one koji ih ne osu|uju zajeresi i ne anatemi{u), smatraju}i da su ostali sabori samo li~na„pravoslavna mi{qewa“. No pravoslavni su i tu napravili „kompromisqubavi“, i umesto da osude opaku anatemisanu jeres ili da insistiraju napokajawu jeretika, priznavawu Svetih Vaseqenskih sabora i na povratakSvetoota~kom predawu, oni su odlu~ili da ih „bezbolno i kompromisno“prime u Pravoslavu zajednicu. Sve ovo je i prakti~no izvedeno u [ambezijuu [vajcarskoj novembra 1990 g. bez {ireg informisawa javnosti, a u CentruCarigradske Patrijar{ije za „ekumenski dijalog“. Prisustvovali su pred-stavnici skoro svih pravoslavnih pomesnih crkava i tzv. „protivhalkidon-skih crkava“ iz Jermenije,Sirije, Etiopije i Indije.Povod je iznalaèwe pro-cedure za „sjediwewe dvajuporodica Crkava“. A osamom toku procesa dajemoop{irniji citat:

„U zvani~nim dokumentima ovog sastanka protivhalkidonskimonofiziti nazivaju se „orijentalnim pravoslavcima“, iako i daqe ne èleda priznaju vaseqenski zna~aj êtvrtog, Petog, [estog i SedmogVaseqenskog Sabora (mada nemaju ni{ta protiv da ove sabore pravoslavnituma~e kao takve). Wima je priznato apostolsko prejemstvo i izre~enapohvala da su sa~uvali apostolsko predawe. Ta~nije u tekstu sabora se kaè:„obe porodice su uvek sa potpunom lojalno{}u sa~uvale istinskopravoslavno hristolo{ko u~ewe i neprekidnost apostolskog predawa.“ Naovom skupu dohalkidonci su se saglasili sa osudom ekstremnog monofiz-itizma Evtihija, ali nisu pristali da osude i umereni monofizitizam

Judin poqubac102


24 „Ekumenizam i vreme apostasije“, jeromonah Sava Jawi}

ARHIJERETIK PATRIJARHCARIGRADSKI VARTOLOMEJU PUNOM EVHARISTIJSKOM

OP[TEWU SA JERETICIMAMONOFIZITIMA



EKUMENIZAM DANASsve jeresi ovoga sveta na jednom mestu

Sevira i Dioskora, koga, pored ostalog, smatraju za svetiteqa. Po{to jewihovo u~ewe pod anatemom Vaseqenskog Sabora bilo je i predloga da serazmotri skidawe anatema. U su{tini preovladava stav da se u dijalogu saprotivhalkidoncima nastoje „progurati“ osnovna dva pravca koja karak-teri{u i „dijalog“ sa rimokatolicima, a to su:

1.“Priznawe druge jereti~ke crkve, bilo kao „sestrinske“ crkve,bilo kao ravno~astne porodice i odstupawe od na{e pretenzije da Jedna,

Sveta, Katoli~anska iApostolska Crkva jestesamo na{a PravoslavnaCrkva“.

2. „Poùrivawesjediwewa zaobilaèwemrazlika, koje, ili sepre}utkuju ili se mini-miziraju.“

Komisija, koja jeradila na detaqima„neophodnih crkvenih pro-cedura radi uspostavqawapotpunog jedinstva“ pre-poru~ila je da se „svakojPomesnoj Crkvi ostavi da

sama uredi isto u skladu sa op{teprihva}enim kanonskim principima.“Drugi predlog komisije bio je da se prou~e bogoslu`bene posledice

koje proisti~u iz uspostavqenog jedinstva, ukqu~uju}i sasluìvawe ineophodno posedovawe diptiha duhovnih poglavara radi liturgijskog pomi-wawa, kao i pripremu naro~itog komiteta koji bi se pozabavio izdavawem„odgovaraju}e literature koja obja{wava na{e uzajamno poimawe vere, {tobi nas dovelo do prekida podela iz pro{losti.“

Pored toga, predloèno je „obema porodicama, da se pomire i skinuuzajamne anateme, koje su ranije bacili oci obe Crkve“.

Ovaj skup u [ambeziju izazvao je burne reakcije pravoslavnihhri{}ana koji su tome videli poku{aj da se revidiraju stavovi jednogVaseqenskog sabora i da se omogu}i sjediwewe sa protivhalkidoncima bezwihovog pokajawa kao jedinog mogu}eg puta povratka u krilo PravoslavneCrkve“25.

Po starom lo{em obi~aju, ni prilikom dono{ewa i potpisivawaovog jereti~kog dokumenta nije usledila neka o{tra reakcija ili izjava ilineki drugi gest koji bi ne{to bitno promenio. Ovim povodom izdvjamo samokratak deo protesta Sve{tene Op{tine Svete gore Atonske i monaha sveto-goraca a ti~e se potpisane sramne unije i wenih osnovnih ta~aka i glasi:

„(...)Zapaà se u sva tri zvani~na saop{tewa odstupawePravoslavnih od pravoslavne eklisiologije, po kojoj Jedna, Sveta,Katoli~anska (=Saborna) i Apostolska Crkva jeste samo na{a PravoslavnaCrkva. Priznaju se i protivhalkidowani kao „Pravoslavni Isto~waci“, iobe Crkve kao dve ravno~asne porodice jedne i iste Crkve. Radi se, dakle, o

Judin poqubac104


ARHIJERETIK PATRIJARH CARIGRADSKI VAR-TOLOMEJ U PUNOM EVHARISTIJSKOM

OP[TEWU SA JERETICIMA MONOFIZITIMA




obliku teorije grana.- Odstupamo mi Pravoslavni od istorijskog na{eg trajawa i iden-

ti~nosti sa Crkvom Vaseqenskih Sabora (IV, V i VI), prihvataju}i da su pro-tivhalkidowani uvek bili pravoslavni i Oci wihovi (Dioskor i Sevir)tako|e. Posredno dakle prihvatamo da su ovi Vaseqenski Sabori bili uzabludi i mi ih ispravqamo. Poku{aj kompromisa (snisho|ewa) stvari neide. Ili su Sabori „pravilno upravqali Istinom“ i Dioskor i Sevir, kaoi wihovi sledbenici (do danas) jesu jeretici; ili, ako ovi nisu jeretici,Sabori su bili u zabludi.

-Poku{aj preformulisawa, odMe{ovite Komisije, pravoslavneHristologije, pored izvrsnog formulisawaod svetog IV, V, i VI Sabora, da bi se sloìliprotivhalkidowani, po nama je besciqno iopasno.

-Drugi jedan elemenat unosi se u jednogledi{te, neobja{wiv, i usu|ujem se dakaèm, krajwe uznemiravaju}i, kojega je

nedavno definisao koptski patrijarh [enuda III, u govoru koji je proizneopred na{om Me|upravoslavnom Komisijom za dijalog sa StarimIsto~wa~kim Crkvama u [ambeziju pro{log februara. Koptski Patrijarhtom prilikom je rekao: „[to se ti~e Vaseqenskog Sabora, primamo prva triod wih... Odbacujemo Sabor Halkidoiski. Mogu da kaèm potpuno otvoreno,da sve Isto~wa~ke Crkve ne mogu da prihvate Halkidonski Sabor... Imatesedam Vaseqenskih Sabora. Ako vam fali jedan, ne}ete izgubiti mnogostvari“26. Pitamo se, kakvo }e biti to sjediwewe u kojem }emo mi prihvati-ti Vaseqsnske Sabore, a oni ih ne}e primati? Mi }emo imati Dioskora iSevira kao jeretike a oni }e ih imati kao svete? Mi }emo imati Sabor uEfesu kao razbojni~ki a oni }e ga imati kao pravoslavan?

I kako je mogu}e da bude sjediwewe me|u nama takvima, kada ne prima-ju na{u Crkvu kao {to jeste nego pod ograni~ewima i „podkresanu“? I zarje mogu}e da mi prihvatimo takvo sjediwewe?

Ako Protivhalkidowani veruju za samo sebe da su u potpupostipravoslavni i dakle nije u opasnosti wihovo spasewe, onda za{to ho}e sjedi-wewe sa na{om Crkvom, koju ne prihvataju u celosti i kojoj ne prilaze sasmirewem i pokajawem? I {ta nagoni nas da ih primamo prihvataju}i iwihove formule kojima oni odbacuju fundamentalne na{e eklisiolo{keprincipe?

Je li, dakle, neka ciqnost sjediwewa politi~kog karaktera, zare{avawe potreba koje proizilaze od zajedni~kih ne religioznih uticajadosotojan razlog za ovakvo sumwivo i dvosmisleno sjediwewe?“27

I ovaj o~ajni~ki poku{aj svetogoraca ostao je bez odziva.Interesantno je da se proces apostasije nakon potpisivawa ove sramneunije, ~ak ubrzao u pojedinim pomesnim crkvama recimo u Antiohijskojpatrijar{iji, gde je patrijarh Igwatije ubrzo objavio encikliku kojom je i~isto formalno potvrdio uniju sa sirijskim monofizitima.

Judin poqubac106


26 Mitr. Mirski Hrizostom Konstantinidis, nav. delo str. 229-230.27 Sv. Knez Lazar, br.3/94, ~asopis ra{ko-prizrenske eparhije.



2.5. Pravoslavne delegacije i wihov nastup na ranijim ekumenisti~kim skupovima

Nakon pregleda ovog dana{weg sveop{teg otpadni{tva odPravoslavne vere, sa namerom smo za kraj ovog poglavqa o ekumenskim„ve}ima bezbo`nika“ ostavili jedan interesantan osvrt o nastupupravoslavnih delegacija nekada na ekumenskim skupovima, u periodu nasamom za~etku ekumenizma. Razlog ovome je, da bismo lak{e mogli napravi-ti pore|ewe o na~inu na koji su Pravoslavni dràli i ispovedali svojupravu veru jereticima i neznabo`cima nekada i kako to i na koji na~indanas to rade ove savremene jude i ~ovekougodnici. Tako|e nam je vrlo bitnoda razotkrijemo jo{ jednu veliku prevaru koja se servira neupu}enom inapa}enom srbskom narodu od nepravoslavnog episkopata SPC, a radi se oslede}em: „êsto se iz usta zvani~nih srpskih arhijereja ~uje jednapoluistina, kako naime, u~estvovawe na ekumenskim konferencijama nijeni{ta stra{no jer se ti skupovi odràvaju jo{ od pre Drugog Svetskograta“.

Istina je da su se ti skupovi odràvali i pre 1941. god. Me|utim, ono{to oficijalni srpski arhijereji pre}utkuju, jeste ~iwenica da ni na jed-nom tom skupu pravoslavni nisu imali molitvenog, a Bogu hvala, ni evharis-tijskog op{tewa. Treba samo pogledati kakve su hrabre i ispovedni~keizjave davali na tim skupovima pravoslavni predstavnici. Npr. na konfer-encijama o Veri i Poretku, koje su dràne u organizaciji Ameri~keepiskopalne „crkve“. Prva takva konferencija odràna je u @enevi 1920.god. Sabla`weni pravoslavni predstavnici, u znak protesta, napustili suzasedawa tog skupa, videv{i do kojih granica se namerava i}i u tzv. dijalogu.

Druga takva konferencija dràna je Lozani 1927 god. Na woj supravoslvni predstavnici izdali Deklaraciju slede}e sadrìne: „(...) Uskladu sa pogledima Pravoslavne Crkve nedopustivi su bilo kakvi kompro-misi u vezi sa veroispovedawem i religioznim ube|ewima. Niko odpravoslavnih ne moè se nadati da ponovno sjediwewe, zasnovano na sporn-im formulama, moè da bude ~vrsto i pozitivno... Pravoslavna Crkva sma-tra da bilo kakvo jedinstvo treba da bude zasnovano iskqu~ivo naverou~ewu i ispovedawu drevne nerazdeqive Crkve, na sedam Vaseqenskihsabora i na drugim odlukama donetim tokom prvih osam vekova.“ (podvl.na{e)

Godine 1954. u Evanstonu je odràna tako|e konferencija sli~nogsadràja kao i prethodno. Na woj je u~estvovao i na{ vladika NikolajVilimirovi}. Pravoslavni delegati su izjavili: „Mi smo obavezni da izraz-imo na{e duboko ube|ewe da je sveta Pravoslavna Crkva jedina sa~uvala upuno}i i nepovre|enosti veru koja je jednom predata svetima“28.

Na Konferenciji „Vera i Poredak“ u Oberlinu 1957. god.pravoslavni delegati su izjavili: „Jedinstvo koje traìmo, za nas jestejedinstvo koje nam je dato, koje nikad nije bilo izgubqeno i, kao Boànskidar i su{tinsko obele`je hri{}anskog postojawa, nije moglo bitiizgubqeno... Za nas, to jedinstvo je ovaplo}eno u Pravoslavnoj Crkvi“29.

Judin poqubac108


28 Macris, The Orthodox Church and the Ecumenical Movement, str. 1029 Macris, The Orthodox Church and the Ecumenical Movement, str. 11

Bilo je neophodno da iznesemo ove notorne ~iwenice. Mi ovimspre~avamo podvalu koju me|u pravoslavni srbski narod poku{avaju da unesusrbski episkopi. U~estvovawe pravoslavnih predstavnika na ranijim kon-ferencijama, kao {to se moè videti, bilo je u ~isto pravoslavnom duhu.Nikakvog tu molitvenog ili evharistijskog op{tewa nije moglo biti, nitije bilo priznavawa obostranog apostolskog prejemstva i Svetih Tajni.Pravoslavni su predstavnici bili potpuno jasni – Istina je samo jedna. Onaje u Pravoslavnoj Crkvi. Navodimo kao primer re~i koje na jednoj takvojkonferenciji izgovorio budu}i arhiepiskop Ruske Zagrani~ne Crkve, arhi-mandrit Ilarion (Troicki):

“Mogu da vam postavim ovo pitawe: da li vi i ja pripadamo jednojCrkvi Hristovoj? U odgovoru na to pitawe vi }ete nesumwivo spomenutibezna~ajnost dogmatskih razlika izme|u nas i to da su razlike u obredimaprakti~no zanemarqive. No, za mene odgovor je odre|en ne razmatrawimadogmatskih razlika, nego ~iwenicom da izme|u nas nema crkvenog blago-datnog jedinstva (...)“(podvl. na{e)

Osnovnu istinu hri{}anstva, wegovu veliku tajnu – Ovaplo}eweSina Boìjeg – priznaju sve hri{}anske veroispovesti, ali ne moè samo toda ih slije u jednu Crkvu. Jer, kako veli apostol Jakov, i |avoli veruju (Jak.2,19); prema svedo~ewu Jevan|eqa, oni su svoju veru ispovedali kao i apostolPetar (Mt. 16,16; 8,29; Mk. 1,24; Lk. 8,28). No, da li oni pripadaju jednojCrkvi Hristovoj? Sa druge strane, crkvenoj zajednici nesumwivo pripadajuqudi koji ne znaju dogmate Halkidonskog sabora i veoma malo umeju da kaùo svojim dogmatskim ube|ewima“30.

A evo kako su se samo tridesetak godina kasnije pravoslavni pred-stavnici izja{wavali na ovakvim konferencijama. Na GeneralnojSkup{tini Svetskog Saveta Crkava u Upsali, gde je predsedavao srbski„patrijarh’’ German, pravoslavni delegati zajedno sa jereticima uzneli sumolitvu slede}e sadrìne: „Boè, o~e...tvoja qubav se pruà na sve qude, datraìmo istinu, koju dosad ne znasmo“. (SIC!!!)

Postavqamo pitawe ko to ne zna istinu? Mo`da to ne znaju komu-nisti~ki patrijarh German i wegovi nepravoslavni naslednici danas, kojiproda{e svoju veru „za ve~eru“ ali napa}eni svetosavski narod srbskisavr{eno zna-Ko je Istina, a to je sam Gospod Isus Hristos koji kaè: „Jasam Istina, Put i @ivot... ko u Mene veruje ima}e @ivot ve~ni...“ i to jena{e Pravoslavqe i na{e Svetosavqe.

3. Kona~an pad Srpske Pravoslavne Crkve

„Kako jedna gre{ka koju gre{kom ne smatramo, obi~no povla~i za sobom i drugu,

tako i jedno zlo pora|a drugo“. (Sv. Amvrosije Optinski)

Ove premudre re~i svetiteqa najverodostojnije oslikavaju nastu-pawe tre}eg i najtragi~nijeg pada SPC u wenoj vi{evekovnoj istoriji, jer



30 Troitsky, The Unity of the Church and the World Conference of Christian Communities, Montreal: TheMonastery Press, 1975, p. 13-15.

raslabqena udarom konkordata, potom zaposednuta komunizmom i nekanon-skom komunisti~kom jerarhijom, definitivno je dotu~ena ekumenizmom i~lanstvom u SSC-u. Dakle, vi{edecenijska perfidna priprema pada koju suSatana i sluge wegove (latini, masoni itd.) sprovodili, ovim potezom jeurodila plodom. Iako je ova satansko-ekumenisti~ka zamka relativno nova,jer je stara tek jedan vek, ipak je uspela da savr{eno okuje okovima jeresi,skoro sve pomesne crkve.

Objediniv{i u sebi gotovo sve sekte, neznabo`ce i jeresi pod kapomnebeskom, ova svejeres uspela je da u svoje pakleno jezero uvu~e i samu SPCi to ne samo administrativnim ~lanstvom, ve} putem aktivnog sasluìvawai molitvenog op{tewa sa jereticima. Godine 1965 SPC je postala ~lanSSC-a, dok je svojim radom i zalagawem na poqu ekumenizma zasluìla, dase ve} 1968.g. wen tada{wi patrijarh German na|e na samom ~elu ovebezbo`ne organizacije i to kao predsednik. O ovim ranim istorijskimza~ecima ekumenizma u Srbiji, kao i o uzrocima za wegovo nastajawe govoreS.Reqi} i M.Petrovi} :

„Srpska crkva je, od 1965. godine, ~lanica Svetskog saveta crkava sasedi{tem u @enevi. Ovaj Savet po~eo je kao zajednica protestanata, da bisada pristupile mnoge pravoslavne crkve. Neposredno posle rata Srpskojcrkvi je, preko Svetskog saveza, stizala dosta visoka materijalna pomo}.Bez we se ne bi moglo ni zamisliti osnivawe novih bogoslovija, {tampaweuxbenika i bogoslu`benih kwiga, izdavawe religiozne biblioteke...zabeleèno je u „spomenici o 50-godi{wici vaspostavqawa Srpske patri-jar{ije“ („Srpska Pravoslavna crkva 1920-1970) (podvla~ewe na{e, prim.prir.). Zato je srpski patrijarh Vikentije. 1951. godine, iskreno zahvalanprestavnicima hri{}anskih zajednica koje sara|uju u Svetskom savetu,rekao: „U posleratnoj obnovi, zapadne crkve nas pomaù i moralno i mater-

Judin poqubac110


PATRIJARH SRPSKI GERMAN I SVETSKI SAVET CRKAVA

ijalno, i to vi{e nego {to smo zasluìli i i {to zasluùjemo... Mi }emo setruditi da to uzvratimo na kakav drugi na~in... Moli}emo se Gospodu Boguza vas... Hri{}ani se moraju ujediwavati u svakom dobrom delu“.

Na ime pomo}i za Bogosloviju u Karlovcima Svetski savet jeSrpskoj crkvi dao 25.000 dolara (u periodu od 1965-1970), a za Bogosloviju uKrki 50.000 dolara, ne ra~unaju}i redovnu pomo} u: „projektu obrazovawasve{teni~kog podmlatka“. Osim toga je dosta sve{tenika le~eno u inos-transtvu o tro{ku Odeqewa za me|unarodnu pomo}“31.(podvla~ewe na{e,prim. prir.)

Da bi se revan{irali svojim velikim „dobro~initeqima iz SSC-a“,na ovakvim potezima „Hri{}anske qubavi“, Srpska crkva uzima aktivnou~e{}e u bezakonim i jereti~kim skupovima, poku{avaju}i da svojimpolemikama, doktoratima, disertacijama itd, doprinese svetskom„Ujediwewu svih religija“. Naàlost, takva bogohulna sabrawa i horor-liturgije po~iwu da se odigravaju i u na{oj Srbiji, pri ~emu se od Srbskognaroda, skoro sve ve{to taji i sakriva. Definitivna predaja SPC usledilaje godine 1968, za koju isti izvori kaù:

„U okviru te saradwe sa Svetskim savetom crkava, Srpska crkva je1967. godine, u Beogradu, organizovala Evropske konsultacije ome|ucrkvenoj pomo}i. Generalni sekretari Saveta su, u vi{e navrata,posetili srpskog patrijarha, a 1968. godine, na êtvrtoj skup{tini u Upsaliu [vedskoj, za prvog predsednika Saveta crkava izabran je srpski patrijarhGerman. On je bio prvi poglavar pravoslavne crkve kome je ukazana ova„odgovorna po~ast“„32

Dosta podataka o ekumenisti~koj delatnosti Germana moèmo



PATRIJARH SRPSKI GERMAN KAO PREDSEDNIK SVETSKOG SAVETA CRKAVA

31 „Srpsko pravoslavqe“, S.Reqi} i M.Petrovi}, Beograd 1989.g.32 „Srpsko pravoslavqe“, S.Reqi} i M.Petrovi}, Beograd 1989.g.

izvu}i iz jednog ditiramba33, sada{weg sekretara Srpske Patrijar{ije,Radomira Raki}a.34

Raki} pi{e: „Mora se priznati da su me|unarodna, pa i me|ucrkvena, zbivawa

uvela i na{u Crkvu u jaku struju ekumenske delatnosti, koja je postalatoliko o~igledna u vremenu kormilarewa Srpskom crkvom patrijarhaGermana, da se ona – htela-nehtela – nalazi u stalnoj razmeni pastirskih idrugih iskustava sa drugim crkvama i verskim zajednicama. (...)

(...) Ranije se o pojedinim, pa i o pravoslavnim, crkvama znalo jedi-no preko {tampe, ili se sa poglavarom te Crkve razmewivala boì}na iuskr{wa ~estitka. Danas, zahvaquju}i u velikoj meri svepravoslavnim kon-ferencijama, pa i Svetskom savetu crkava, to vi{e nije slu~aj, jer jeblaène uspomene patrijarh carigradski Atinagora sru{io taj bedemnepoznavawa koji je postojao me|u pravoslavnim crkvama, i izme|u wih idrugih hri{}anskih zajednica i religija(...)“. (podvla~ewe na{e, prim.prir.)

I sad, daqe, Raki} pada u ekstazu {to je SPC do{la u mogu}nost darazmewuje „iskustva“ sa drugim crkavama. Sram ga bilo. No pustimo ga daqe.da vidimo ~ime se on to hvali:

„Nisu to bile samo boì}ne i uskr{we ~estitke sa poglavaromRimokatoli~ke crkve, poglavarom Anglikanske zajednice nadbiskupom ken-terberijskim, sa predsedavaju}im biskupom Episkopalne crkve u SAD,uglednim luteranskim biskupima, velikim brojem rimokatoli~kih kardi-nala i biskupa, generalnim sekretarima Svetskog saveta crkava,Konferencije evropskih crkava, hri{}anske konferencije za mir,Svetskog saveza pravoslavnih omladinskih udruèwa „Sindesmos“, sa razn-im drugim crkvenim ustanovama u svetu, kao i sa nekim dobrotvornim orga-nizacijama. Ne svode se ta strujawa ni na ~estitke povodom izbora pojedinihvelikodostojnika na visoke poloàje u jerarhiji, kao {to je Patrijarhova~estitka nadbiskupu zagreba~kom [eperu na izboru za kardinala (1965.g.)(...)“.

Raki} govori poduè o odnosima sa papistima u Jugoslaviji, teizraàva àlost {to su odnosi sa wima (jereticima) uspostavqeni tek 1968a ne ranije:

„Najpre je profesor Bogoslovskog fakulteta dr. êdomirDra{kovi} po~eo da {aqe studente na postdiplomske studije na Katoli~kibogoslovski fakultet u Be~u, da bi odmah zatim usledila ja~a saradwa sabe~kom fondacijom „Pro Orijente“, koja organizuje seminare, ekumenskeslu`be i predavawa, pa i preko Be~kog radija. (...) Nekako u vreme izborapatrijarha Germana, obrazovan je u Vatikanu Sekretarijat za negovawehri{}anskog jedinstva (1959) pod predsedni{tvom kardinala Bea, da biwegov sekretar, biskup Jan Vilebrands, sa sve{tenikom Pjerom Dipereomu~inio posetu srpskoj crkvi u vremenu od 26. do 30. juna 1965. g. Primio ih je

Judin poqubac112


33 Radomir Raki}, Patrijarh German u hri{}anskom svetu, Patrijarh srpski German, spomeni-ca povodom dvadesetogodi{wice wegovog patrijar{ijskog sluèwa 1958-1978. Beograd, 1978,str. 61-72.34 Radomir Raki}, poznat po tome {to je na sva usta, preko tv i radio medija, vre|ao hristo-qubivu pravoslavnu omladinu, zbog spre~avawa jeretika anglikanaca da oskrnavepatrijar{ijsku kapelu u no}i 25. decembra 2002. god.

patrijarh German sa ~lanovima Svetog arhijerejskog sinoda. BiskupVilebrands, kasnije kardinal i predsednik ovog Sekretarijata, a sada i nad-biskup Utrehta, tom prilikom je rekao: „Ova poseta je po èqi pape PavlaVI, koji nam je stavio u zadatak da posetimo poglavare pravoslavnih crkava.“To je bilo upravo pred IV zasedawe Drugog vatikanskog koncila, jer jebiskup Vilebrands bio i ranije u poseti Srpskoj crkvi (4-8, septembra 1963,a i kasnije kao predsednik Sekretarijata i kardinal (13-14, februar 1969).

Sad Raki} iznosi na svetlo jednu stra{nu sramotu. Naime, na êtvr-toj sednici Koncila Srpsku Pravoslavnu Crkvu su u svojstvu „posmatra~a“predstavqali protojereji dr. Lazar Milin i dr. Du{an Ka{i}, profesori



PATRIJARH SRPSKI GERMAN U „BRATSKOM ZAGRQAJU“SA JERETI^KIM PATRIJARHOM CARIGRADSKIM ATINAGOROM

bogoslovskog fakulteta. Mi sa na{e strane jo{ jednom izjavqujemo:SRAMOTA!!!

Daqe se u Raki}evom tekstu iznosi sadrìna telegrama koje jeGerman upu}ivao arhijeretiku Atinagori povodom wegovih susreta sa rim-skim antihristom (papom) u Carigradu, jula 1967.g.

Iznosi se na videlo i poseta Germanu, biskupa Regensburga Grabera,predsednika ekumenske komisije za odnose sa Pravoslavnom crkvom, aprila1967.g.

„Istorijski trenutak ovde ~ini susret patrijarha Germana i zagre-ba~kog kardinala Frawe [epera 25. aprila 1968., u rezidenciji srpskogpatrijarha u Sremskim Karlovcima. Kardinal [eper je bio izabran na novudu`nost prefekta Kongregacije za verou~ewe, pa je pre svoga odlaska uVatikan izrazio èqu da se celiva sa poglavarom sestrinske Srpske crkvei na delu pokaù hri{}ansku qubav. U wegovoj pratwi je, izme|u ostalih,bio i budu}i nadbiskup zagreba~ki Frawo Kuhari}, sa kime se patrijarhGerman sastajao i kasnije: povodom u~estvovawa na sahrani po~. Reis ul-uleme Sulejmana Kemure (januar 1975) i na sve~anom prijemu u Patrijar{iji24. novambra 1975. Nadbiskup zagreba~ki i predsednik biskupske konferen-cije u Jugoslaviji Kuhari} bio je u pratwi beogradskog nadbiskupa GavrilaBukatka i nadbiskupa vrhobosanskog Smiqana....“

Ukratko Raki} spomiwe posetu, koju je Germanu u~inio monsiworAvgustin Kazaroli, sekretar za spoqne poslove „svete stolice“, avgust 1970.Zatim, poseta od strane kardinala Franca Keniga, nadbiskupa be~kog u junu1974.

Od Raki}a saznajemo da je SPC imala kao svoje predstanike dvateologa na êtvrtoj „svepravoslavnoj“ konferenciji u [ambeziju, jula 1968,koja vodi „dijalog“ sa jereticima – papistima, anglikancima starokatolici-ma monofizitima i luteranima. Zadatak tih srpskih teologa po Raki}ujeste da „bogoslovskom zbiqom prou~avaju teolo{ke i eklisiolo{ke raz-like kako bi se one prevazi{le“.

Govori se, u ovom Raki}evom tekstu, i o odnosima SPC i Germana sajereticima anglikancima, koji redovno danas skrnave patrijar{ijskukapelu u Beogradu, „sluè}i“ nekakvu svoju „boì}nu misu“. Govori se kakoje u aprilu 1966. German u Patrijar{iji primio kenterberijskog nadbisku-pa Mihaila Ramzeja. Zatim poseta koju je German uzvratio ovim jereticimau Kenterberiju avgusta 1969. Isti~u se posete i susreti sa predstavnicimaameri~ke episkopalne crkve, da bi zatim Raki} pre{ao na odnose SPC saSvetskim savetom crkava.

„Mada je Srpska crkva u~lawena u Svetski savet crkava 1965, ona jei ranije u wemu sara|ivala: weni bogoslovi u~estvuju na skoro svimva`nijim konsultacijama i daju svoj dorpinos u re{avawu teolo{kih prob-lema. Patrijarh German redovno isti~e da je uloga Svetskog saveta crkavabila od presudnog zna~aja prilikom otvarawa dveju bogoslovija, u SremskimKarlovcima i u manastiru Krki, a ranije i prilikom {tampawa uxbenika zabogoslovske {kole.

Prvi generalni sekretar Svetskog saveta crkava dr. Huft dva putaje bio u poseti Srpskoj patrijar{iji, dok je wegov naslednik dr. EvgenijeBlejk jednom u~inio posetu i bio gost Srpskog patrijarha od 3. do 5. marta1968. Ovom prilikom je obrazovan, po ugledu na druge zemqe Ekumenski

Judin poqubac114




PATRIJARH SRPSKI GERMAN i jereti~ki patrijarh Atinagora na sve~anom skupu SSC,slika dole: Poklon patrijarha srbskog Germana jeretiku i ekumenisti Atinagori

savet crkava u Jugoslaviji, sastavqen od ovih crkava: srpska pravoslavnacrkva, Slova~ka luteranska crkva, Reformatorska crkva i Metodisti~kacrkva. Ekumenske saradwe i dogovarawa bilo je i pre rata, i to veoma polet-no, ali je ovo prvi slu~aj da se oformi takvo telo u kome se kao u radnomodboru razmatraju crkvena pitawa u na{oj zemqi.

Uskoro po osnivawu Ekumenskog saveta crkava u Jugoslaviji, naêtvrtoj skup{tini Svetskog saveta crkava, odrànoj u julu 1968. u Upsali,za prvog od 6 predsednika Saveta crkava izabran je srpski patrijarh German.Ovo je priznawe nastojawima Srpske crkve i wenog poglavara na negovawuiskrenih hri{}anskih odnosa sa svima crkvama i verskim zajednicama.Uop{te, ovo je prvi slu~aj u istoriji ovog me|ucrkvenog tela da je poglavarjedne pravoslavne crkve izabran na ovako visok poloàj, na kome je on ostaodo Pete skup{tine, odràne u Najrobiju 1975.“

Pod ekuministi~kim ki{obranom crvenog patrijarha na{lo semesta i za neznabo`ce – muslimane. Jo{ na samom ustoli~ewu Germana uPe}koj Patrijar{iji 23. maja 1960.g. bio je i reis-ul-ulema Kemura, kaopoglavar islamske zajednice u Jugoslaviji.

„Po svome izboru za novog predvodnika islamske zajednice, reis ul-ulema haxi Naim efendija Haxiabdi} u~inio je zvani~nu posetu poglavarusrpske crkve 3. decembra 1975. g. u Patrijar{iji. U pratwi su bili dr.Hamdija êmerli}, predsednik Vrhovnog sabora islamske zajednice, profe-sor Huseion \ozo, savetnik reis ul-uleme i haxi Hamdija efendijaJusufspahi}, beogradski muftija. U prisustvu mitropolita dabrobosanskogVladislava i episkopa sremskog Makarija kao i glavnog sekretara SvetogArh. Sinoda protojereja-stavrofora Mladena Mladenovi}a, Patrijarh jepoèleo reis ul-ulemi uspeh u radu na novom poloàju stare{ine islamskihzajednice, izraziv{i èqu da se dobri odnosi izme|u srpske pravoslavnecrkve i islamske zajednice u Jugoslaviji i daqe neguju na obostrano zadovo-qstvo i op{te dobro.’’ (podvla~ewe na{e, prim. prir.)

Po Raki}u, trebali bi da se radujemo {to je „prilikom osve}ewacrkve ili parohijskog doma, na liturgiji ili ru~ku i mesni hoxa, drè sezdravice u kojima se veli~a prijateqstvo i bratska sloga“

I na kraju, Raki} zakqu~uje: „Iz svega ovoga se bar donekle moèvideti da je patrijarh German vaseqenski poznata li~nost, preko koje seodaje priznawe i celoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi.“

No mi sa svoje strane iz svega ovoga zakqu~ujemo istim Raki}evimre~ima slede}e: „Iz svega ovoga se bar donekle moè videti da je „patrijarh“German vaseqenski poznati jeretik, preko koga se nanosi neotklowiva qagai sramota celoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi.“

3.1. Trovawe episkopata

Od stupawa SPC-e u Svetski savet crkava (1965.g.) pa sve do danas,SPC je nastavila da bude revnosni ~lan, dok su sami weni episkopi kaopo~asni ~lanovi rado primani i vi|eni na ekumenskim „Ve}imabezbo`nika“. No, ove ~iwenice ne bi trebalo da nas iznena|uju, jer ~itaju}iautobiografije srpskih vladika vide}emo da su ve}ina wih studirali i bilistipendisti raznih (ne pravoslavnih) teolo{kih {kola i fakulteta u Rimu,

Judin poqubac116


Bernu, Be~u i drugim zapadnim katoli~kim i protestanskim gradovima izemqama. U prilog ovome govore i ~iwenice:

„[ezdesetih godina, pravoslavni bogoslovi iz Jugoslavije odlaze nabogoslovske studije, na rimokatoli~ke fakultete u Be~, Rim i Nema~ku.Po~iwe razmena predava~a. Organizuju se zajedni~ki simpozijumi teologa.Katoli~ka crkva u Austriji i Nema~koj daje svoje crkve za bogosluèwa zapravoslavne vernike Srbe“35 .(podvla~ewe na{e, prim. prir.)

Kao potvrdu ove ~iwenice navodimo i ~lanak pod nazivom“PAPS-KI INSTITUT U REGENSBURGU“, u kome se kaè:

„Rimokatoli~ki Institut za Isto~nu Crkvu osnovan je 1968. godine.Za protekle tri decenije od 350 pravoslavnih studenata koji su do sadapro{li kroz ovu ustanovu, wih 30 su postali episkopi u ruskoj, rumunskoj isrpskoj pravoslavnoj crkvi (episkopi: slavonski Lukijan, ra{ko-prizrens-ki Artemije, britansko-skandinavski Dositej). Blagoslov za slawe studena-ta u Regensburg prvi su dali carigradski patrijarh Atinagore i srpskipatrijarh German“36.(podvla~ewe na{e, prim. prir.)

Sleduju}i re~ima na{eg Spasiteqa izre~enim u Jevan|equ, da dobrodrvo dobre plodove ra|a, a zlo drvo zle plodove, jasno nam je kakav plod mogudoneti dana{wi episkopi SPC, od kojih su ve}ina upravo bili ti protes-tanski i katoli~ki studenti i stipendisti. Ako uzmemo u obzir da su jo{kao mladi, u~e}i teologiju na bezbo`nim i jereti~kim fakultetima Zapada,nau~eni „otrovnom jereti~kom teologijom“, nije nam te{ko shvatitidana{we otpadni{tvo SPC i wen rekli bismo savr{en „qubavni odnos“ sabludnicom ekumenizmom i SSC-om. [ta proisti~e iz tog bezakonog odnosajasno nam govore re~i Boànskog Pisma, da ko se sa bludnicom sveè, blud-nik postaje.

Svesnim prihvatawem svog ovog bezakowa, bez pokajawa i popravkeìvota, SPC sa srpskim vladikama na ~elu, nastavqa krupnim i sigurnimkoracima apostasije, odlaze}i tako sve daqe i daqe od Istine i GospodaIsusa Hrista, a samim tim i od Pravoslavqa.

3.2. Taktika obmane naroda i plodovi bezakowa

U srbskoj javnosti i daqe traje proces obmane srbskog naroda bezum-nim i jereti~kim teologijama o ispravnosti „jereti~kog ekumenskog puta“,koje nemaju nikake pravoslavne, kanonske, dogmatske i Svetoota~ke osnove.Nas i na{ pravoslavni srbski narod, koji se vekovima trudio i starao zaspasewe i ìvot ve~ni kroz dràwe i ~uvawe ~iste pravoslavne vere, pozi-vaju Hristovo Jevan|eqe i Sv.Otac na{ Sava (u besedi na @i~kom saboru1224.g.) da ni po koju cenu ne sledimo ovakve zemaqske mudrace i vo|e.Poslu{ajmo re~i boànstvenog Pavla, upu}ene nam, kroz poslanice a radiupozorewa i razobli~avawa ovakvih obmawiva~a: „Jer }e do}i vrijeme kadazdrave nauke ne}e podnositi, nego }e po svojim èqama okupiti sebiu~iteqe da ih ~e{u po u{ima, i odvrati}e u{i od Istine, a okrenuti sebajkama“ (2.Tim 4, 3-4) i na drugom mestu: „No klonite se od tih izvrta~aJevan|elske istine jer takvi ne sluè Gospodu na{em Isusu Hristu negosvome trbuhu, i blagim i laskavim re~ima varaju srca nezlobivih“ (Rim.



35 „Srpsko pravoslavqe“, S.Reqi} i M.Petrovi}, Beograd 1989.g.36 Pravoslavqe, zvani~ni glasnik SPC-a, od 15 februara 1999.g.

16,18). A svima wima i sli~nim laàma i izvrta~ima Boànskih zakonaobra}a se isti apostol re~ima: „Kakvu zajednicu ima svetlost sa tamom“(2.Kor.6,14) i „Odvojiste se od Hrista vi koji sebe Zakonom opravdavate iod blagodati otpadoste“ (Gal. 5, 4).

Dakle, do|e vreme da danas nakon ~etrdeset godina sazri plod beza-kowa i bogoodstupni{tva SPC, ali naàlost narod srbski je taj koji ga jepobrao i koji ga jo{ uvek bere, no, uprkos svemu, nebeske molitve i suzena{eg Sv. Save i na{e Nebeske Srbije nisu ostale besplodne. Milostiv ipremudri Gospod Bog na{, po velikoj milosti svojoj doslovce ispuni re~isvoje iz Svetog Pisma na nama srbskom narodu: koga sina volim toga ikaram, te i nama vernim sinovima i ~edima Wegovim posla znake u vidustradawa i patwe ne bi li se otreznili i odrekli bogoodstupni{tva i jere-si. Od ratova, bombardovawa, ru{ewa i paqewa hramova, zatim gubitka srcaduhovnosti Kosova (koje zaposednu{e neznabo`ci), pa sve do gubqewa svojesrbske dràve, integriteta, nacionalizma, nacije i prodaje bezbo`nomantihristovom Zapadu, sve je to put koji je srbski narod morao da pro|e nebi li iza{ao iz Egipta i robstva pod faraonom, kao nekada Izraiqci.Naàlost, mi danas nemamo svoga Mojsija koji treba da nas povede i izvedeiz pustiwe Egipatske, jer je na{ Mojsije tj. SPC i sama je zarobqena kaorob i u vlasti je faraona tj. jeresi ekumenizma i SSC.

3.3. Op{tewe SPC sa jereti~kom Vaseqenskom Patrijar{ijomi arhijeretikom Vartolomejom

Svu tragiku pada u jeres vaseqene posebno uve}ava saznawe da je isama SPC ~lan u ekumenizmu i SSC, a posebno to da je u punom molitvenomi evharisti~kom op{tewu sa jereti~kom Vaseqenskom Patrijar{ijom.Dokaz tome je i poseta patrijarha Vartolomeja 2000. godine Beogradu iSrbiji, u kojoj je sve~ano do~ekan i primqen od strane Sinoda SPC i ostal-ih crkvenih velikodostojnika. Odràno je niz sve~anosti i prijema uwegovu ~ast, dok je susret crkvenih velikodostojnika pompezno predstavqennarodu preko {tampe i TV prenosima. Tako|e tu je bilo niz zajedni~kihmolitvenih i liturgijskih skupova u na{im pravoslavnim hramovima i man-astirima gde su se sluìle zajedni~ke sve~ane arhijerejske slu`be. No psev-do-patrijarh Vartolomej ni ovoga puta nije do{ao sam, ve} u pratwikatoli~kih biskupa, monofizita i muslimana, koji su po staroj ve} navicii ovde u Srbiji tako|e prisustvovali bogosluèwima. Dovoqno je videtifotografije i sve }e nam biti jasno.

Arhijeretik Vartolomej je i ove (2004) godine, na àlost istinskipravoslavnog srbskog naroda, jerestvovao u Beogradu, i to u hramu SvetogSave.

Pogledajmo kakvo je mi{qewe o kanonskoj i dogmatskoj ispravnostiVaseqenske Patrijar{ije i wenog patrijarha Vartolomeja vaì me|una{im crkvenim velikodostojnicima. Jeromonah Sava u jednom blagomkomentaru u svojoj kwizi kaè:

„Po prvom kanonu 1. Vaseqenskog sabora svaki episkop je duàn daanatemi{e jeresi. Sada{wi Carigradski Patrijarh, kao i wegova dvaprethodnika do dana dana{weg nije izjavio otvoreno da je svaka verois-povest izvan Pravoslavne Crkve jeres, ve} predstavnike tih veroispovesti

Judin poqubac118




JERES NA DELUposeta arhijeretika Vartolomeja Srbiji 2000. god.

uporno naziva „bra}om u Hristu“. I ne samo to ve} i svojim stavovima dajepre}utnu saglasnost nepravilnom ispovedawu hri{}anske vere“37

(podvla~ewe na{e, prim. prir.)Wegov odgovor je dakle - jeres.Pogledajmo sada {ta je izneo episkop Artemije u svom otvorenom

pismu upu}enom Sinodu SPC. Povod za ovo pismo su optu`be vaseqenskogpatrijarha Vartolomeja da pojedinim svojim delovawem e. Artemije ru{iugled Vaseqenske Patrijar{ije i da treba, citiramo: „da se drì kanonskogporetka Pravoslavne Crkve“...

Evo {ta odgovara e. Artemije u svom pismu Sinodu SPC, citiramo:„(...) Prvi deo moje tobo`we krivice da ja „svojim re~ima i pos-

tupcima ru{im ugled Vaseqenske Patrijar{ije“, nema apsolutno nikakvaosnova, niti se za potvrdu toga navodi bilo koji dokaz. Naprotiv, postojemnogobrojni dokazi da onaj koji mene poziva da se drìm „reda i predawaPravoslavne Crkve“ (dakle, Vaseqenski Patrijarh Vartolomej) sam li~no,i oni sa wim, do sada su pogazili sve svete Kanone i predawa Crkve,sprovode}i svoje ekumenisti~ke i ekspanzionisti~ke ciqeve. Zato je dosuza bolno da on i takvi opomiwu nekoga na dràwe kanonskog predawa.

Ja znam, Va{a Svetosti, da ni na{ Sinod, niti bilo koji drugi danasu svetu, nije u stawu, niti je spreman, da uzme u za{titu Svete Kanone i sve-toota~ki crkveni poredak i OSUDI one koji su te osude dostojni (mnogi sui u na{oj SPC). Ali zato spreman je i na{ Sinod i ostali u svetu da sude iosu|uju one koji, drè}i se Svetih Kanona i predawa Crkve Pravoslavne,podiù svoj glas u odbranu vere pravoslavne i ìgo{u na pristojan na~in(iznose}i samo ~iwenice) one koji su odavno prestupili me|e kojepostavi{e Oci na{i. No ne mari ni{ta. @iv je Bog na{ i svepravedniSudija, koji to sve dobro vidi i zna, i ~iji sud }e biti pravedan. @alosno jesamo {to mnogi, idu}i na kompromise i zajedni~ke molitve sa odlu~enima ianatemisanima, sabla`wavaju i vode u ve~nu pogibao mnoge nevine du{e zakoje je Hristos postradao.

U uslovima u kojima ìvim i po mo}i koliko mi dozvoqavaju, trudimse da budem verni sledbenik i ~uvar Svetih Kanona i Svetih Otaca,svedo~e}i jevan|elsku Istinu, da nikakvu zajednicu nema svetlost sa tamom,ni Hristos sa Velijarom. To i takvo moje svedo~ewe koje sam, tu i tamo, izno-sio uglavnom u „Svetom Knezu Lazaru“, doìvqava se i uzima kao „ru{eweugleda Vaseqenske Patrijar{ije“. Ovde }u posvedo~iti: Nema nikoga nasvetu ko bi mogao ugledu Vaseqenske Patrijar{ije toliko na{koditikoliko sam Patrijarh Vartolomej i ~lanovi wegove Jerarhije svojim eku-menisti~kim postupcima i izjavama, a koje su poznate {irom sveta.

Bra}o i Oci Sinodalci, Va{u opomenu meni (bez obzira na tokoliko je neosnovana) doìvqavam kao prvi znak Va{e spremnosti i revnos-ti da {titite Svete Kanone i poredak Crkve, veruju}i da }e sli~ne opomenebiti blagovremeno upu}ene i onima u SPC, koji su se mnogo o te Kanoneogre{ili i gre{e (...)“ 38.(podvla~ewe na{e, prim. prir.)

Iz ovog pisma je sasvim jasno kakav status i ugled ima VaseqenskaPatrijar{ija i wen patrijarh, a to je ostupni~ki od pravoslavqa i

Judin poqubac120


37 „Ekumenizam i vreme apostasije“, jeromonah Sava Jawi},38 Sv. Knez Lazar , br. 2-3. 1996.g., ~asopis ra{ko -prizrenske eparhije.



jereti~ki. S obzirom da se Sinod SPC nije javno oglasio povodom ovogpisma i ispravnog ispovedawa vere u wemu svoga episkopa i ~lana Sinoda g.Artemija, znak je da se apsolutno sagla{ava i da podràva taj stav. Naravnomi smo presre}ni zbog toga ali nas ipak kao proste vernike zbuwuju pojaveodre|enih kontradiktornosti kao i u ovom slu~aju. Dakle, na jednoj straniimamo „teorijsko pravilno ispovedawe vere“ SPC i wenih episkopa - a nadrugoj strani wena javna dela i postupci wenih episkopa koji su totalnosuprotni, te nam se sa pravom name}u slede}a pitawa:

1. Ako su 1996. godine episkop Artemije i Sinod SPC imali ovakvoispravno kanonsko-dogmatsko ispovedawe vere i ako je VaseqenskaPatrijar{ija dakle nekanonska i jereti~ka zbog toga, citiramo: „{to supogazili sve svete Kanone i predawa Crkve, sprovode}i svojeekumenisti~ke i ekspanzionisti~ke ciqeve“, za{to su onda primilijereti~kog patrijarha Vartolomeja 2000. i 2004 godine ukazali mu svepo~asti kao pravoslavnom i sasluìvali i molili se sa wim?

2. Ako smo iz gore navedenog jasno zakqu~ili da je VaseqenskaPatrijar{ija nekanonska, ekumenisti~ka i jereti~ka - zato {to ispoqavaekumenisti~ke stavove i prebiva u SSC, da li to zna~i da je i SPCjereti~ka - jer je i sama u SSC i ima puno evharisti~ko op{tewe sa gorenavedenom jereti~kom patrijar{ijom ?

3. [ta je hteo da kaè e. Artemije patrijarhu Pavlu navedenimre~ima i {ta one zna~e: „Ja znam, Va{a Svetosti, da ni na{ Sinod, nitibilo koji drugi danas u svetu, nije u stawu, niti je spreman, da uzme uza{titu Svete Kanone i svetoota~ki crkveni poredak i OSUDI one koji sute osude dostojni (mnogi su i u na{oj SPC). ?

4. Za{to to Sinod, ne moè da uzme u odbranu Svete kanone kada muje to prva i osnovna obaveza i za{to ne osudi jeretike?

5. Koji su to mnogi u SPC koji su dostojni osude, koliko ih ima iza{to se ne osude za bezakowe i jeres?

6. Ima li mo`da ne{to {to narod srbski ne zna, a vladike srpskeznaju?

Odgovori na ova pitawa su jednostavni i jasni kao dan, ali mi ipakostavqamo vama koji ~itate da sami zakqu~ite, ukoliko iz nekih razloganiste u stawu da to sami u~inite strpite se, odgovore }ete na}i negde u nas-tavku teksta.

3.4. SPC i unija sa monofizitima

S obzirom na to da su mnoge Pravoslavne crkve stavile svoj potpisna sramnu uniju sa monofizitima u [ambeziju, a {to je i o~ekivano, jer kao~lanice jereti~kog SSC du`ne su ispuwavati sve obaveze koje im onanalaè, postavqa se pitawe kakav je stav SPC i wenih episkopa premasvemu ovome?

Iako je stalna ~lanica SSC oko ~etrdeset godina, uvek se nekakoboja`qivo ili pre}utno izja{wavala po pitawima svoga rada i aktivnostiu SSC. Pitamo se da li je to posledica duge komunisti~ke vladavine i dik-tature - jer su u komunizmu i „zidovi imali u{i“, ili je po sredi mo`dastara „(ne)crkvena politika“- „}uti i radi“?

S obzirom da je i po pitawima ranijih jereti~kih unija i odstup-

Judin poqubac122




POSETA ARHIJERETIKA PATRIJARHA VASEQENSKOG SRBIJI 2004 GODINEna slici sve~ana litija kroz Beograd nakon ~ega je usledila sve~ana zajedni~ka liturgija u

hramu Sv. SaveJERES NA DELU

ni{tva postupila na ovaj rekli bismo- „misti~an“na~in i da se nije javnosuprostavqala bezakowu, ni ovoga puta po pitawu unije sa monofizitima -SPC i wene vladike nisu dali neko zvani~no obave{tewe.

Neko }e se zapitati, da li je uop{te SPC upoznata sa odràvawemkonferencije i potpisivawem sramne unije sa jereticima monofizitima?Odgovor na ovo pitawe daje nam opet ep. Artemije ina~e ~lan Sinoda SPC,gde u ~lanku“ Izve{taj Sve{tene op{tine Svete gore Aton“, u fusnoti naprvoj strani kaè:

„Poziv na taj skup u [ambeziju dobila je i Srpska pravoslavnaCrkva, ali na wemu nije u~estvovala preko svoje delegacije, jer u te danebe{e zakazano Vanredno zasedawe Sabora SPC u Ostrogu“39

[to se ti~e obave{tewa o dono{ewu i potpisivawu unije kaè u nas-tavku:

„Prema zvani~nom dokumentu koji smo dobili direktno odPravoslavnog centra Vaseqenske Patrijar{ije iz @eneve, (podvla~ewena{e, prim. prir.) na tom skupu su, pored mnogih „Crkava“ protivhalki-donske tradicije, u~estvovale i to III Zajedni~ko Saop{tewe potpisaleslede}e Pravoslavne Crkve: Vaseqenska Patrijar{ija, AleksandrijskaPatrijar{ija, Antiohijska Patrijar{ija, Ruska Patrijar{ija, RumunskaPatrijar{ija, Kiparska Crkva, Gr~ka Crkva, Albanska Crkva, êhoslo-va~ka pravoslavna Crkva i Finska pravoslavna Crkva“40.

Zakqu~ujemo da je veza na liniji SSC i Srpske pravoslavne crkvesavr{eno funkcionisala, te je SPC dobila i poziv za u~e{}e na ovajnepravoslavni skup, a kasnije vidimo da je uredno stigao i izve{taj o potpi-sivawu sramne unije. Ovakvo stawe stvari nam naàlost otvara neke novenedoumice kao na primer:

- Po re~ima vladike Artemija SPC je dobila poziv za u~e{}e ali,citiramo: „na wemu nije u~estvovala preko svoje delegacije, jer u te danebe{e zakazano Vanredno zasedawe Sabora SPC u Ostrogu.“ Pitamo se da lije ovo neka vrsta javnog opravdawa zbog izostanka SPC? I zna~i li to danije bilo vanrednog zasedawa sabora da bi se i delegacija SPC na{la tamo

Judin poqubac124


Ni monofizitski jeretici nisu propustili da oskrnave Srpsku patrijar{iju- zajednica ipakpostoji. Patrijarh i jeretici monofiziti

39 Sv. Knez Lazar, br.3/94, ~asopis ra{ko-prizrenske eparhije.40 Isto

kao potpisnik? Posebno je interesantan sam zavr{etak teksta u kome e.Artemije

izvodi zakqu~ak, citiramo:„Kao {to se vidi, Hristovo verno stado opet je malo. Jer samo

~etiri pravoslavne Crkve (Jerusalimska, Srpska, Bugarska i Gruzijska)nisu stavile svoj potpis na taj sramni, nepravoslavni i izdajni~ki dokume-nat“41.(podvla~ewe na{e, prim. prir.)

Ovakav zakqu~ak je vrlo „simpati~an“, jer ako npr. ostale triPravoslavne crkve nisu bile u mogu}nosti da po{aqu svoje delegacije zbogsli~nih razloga zbog kojih recimo nije ni SPC, (a pritom se nisu nigdejavno ogradile i osudile jeres)- mogu li se smatrati ispovednicima vere i~lanicama vernog stada Hristovog?! Jasno je da ne mogu!

Vratimo se samo na trenutak unazad na potpisivawe Balamandskeunije gde je SPC bila u identi~noj situaciji kao i kod potpisivawa ovemonofizitske unije. Weni predstavnici ni tamo u Balamandu nisu bili

prisutni ali su potpisivawe (umesto wih) obavile druge pomesne prisutnecrkve sa kojima ina~e SPC ima evharistijsko op{tewe. Tada je ep. Artemijereagovao o{tro i potpuno pravoslavno i kanonski ispravno jer je u pismuupu}enom Sinodu SPC traìo javnu osudu bezakowa i javno ogra|ivawe odsramnog dokumenta, citiramo:



UNIJA SA MONOFIZITIMAepiskop vrawski Pahomije sa monofizitskim jeretikom, rabinom i protestantom

41 Sv. Knez Lazar, br.3/94, ~asopis ra{ko-prizrenske eparhije.

„S obzirom pak na ozbiqnost izjava koje su tamo potpisane u imePravoslavne Crkve (na~elno), i sobzirom da na{a Sveta Crkva nikome nijedala punomo}je i saglasnost da je tamo zastupa i da u weno ime potpisuje sveono {to je potpisano, smatramo da je sada du`na da zauzme jasno svoj stavprema tome saop{tewu iz Balamanda, da ga osudi kao nevaè}e i time dadepunu podr{ku GLASU SAVESTI pravoslavne...“ (podvla~ewe na{e, prim.prir.)

Ako je ovo ispravan pravoslavni stav i ako je u isto vreme du`nosti obaveza glave jedne Crkve-Sinoda da, dakle, javno osudi jeres i jeretike, iza{titi Svetim pravoslavnim kanonima svoj klir i verni narod,postavqamo pitawe za{to ve} po ko zna koji put SPC to ne ~ini? Zna~i lito mo`da da se i sama pomirila sa neprijateqima Hristovim-jereticima?Zasluùje li onda SPC na osnovu svega ovog izne{enog da se svrsta u kakoe.Artemije kaè“verno stado Hristovo“?

No, Istina je jedna i ne postoji vi{e Istina. A u ovom slu~aju nekai daqe }ute SPC i weni episkopi ali neka znaju da }e onda kako Gospodkaè- „kamewe progovoriti“ (prost narod) i progovorilo je.

Me|utim, kada bismo sve ovo prethodno re~eno i stavili na stranu,zabriwava nas posebno jedan interesantan podatak, koji nam otvara nekanova pitawa i nedoumice, a koji je mo`da episkop Artemije svesno pre}utao.No, koji nam po Boìjoj milosti ipak otkriva sve{tenik @. Gavrilovi}.Naime, radi se o tome da kritikuju}i i razobli~avaju}i dela episkopaba~kog Irineja u svojoj kwizi, jerej Gavrilovi} izme|u ostalog kaè, citi-ramo:

„(...) Taj episkop koji u [ambeziju neovla{}eno potpisuje saglas-nost na{e Crkve da se cela srpska dijaspora ustupi pod jurisdikcijuVaseqenskom patrijarhu, pa mu Sabor posle poni{tava potpis, a on ne pod-nosi ostavku (...)“42.(podvla~ewe na{e, prim. prir.)

Sude}i po ovome ovde re~enom, izgleda da se ipak neko od SPCepiskopa pojavio na bezakonom skupu u [ambeziju, i to jo{ povrh svegastavio svoj potpis na „neki dokumenat“, a sve to u ime Sinoda i SPC.Posebno pomiwemo, i u ime samog vernog naroda srbskog, koji mesto da senajvi{e pita i odlu~uje, on biva obmanut sramnim laìma - la`nih pastirai vukova u ov~ijoj koì.

Dakle, zakqu~ujemo, da je predstavnika SPC na bezbo`nom skupu u[ambeziju ipak bilo (bez obzira na odràvawe vanrednog sabora SPC umanastiru Ostrogu-kako kaè „zaboravni“ ep. Artemije)i da je sramna unijasa jereticima monofizitima ipak potpisana u tajnosti, a da je Srbski narodnajbezo~nije prevaren, izlagan i obmanut svojim „duhovnim pastirima“-“episkopima“!!!

Iako ni do dana dana{weg, nema nikakvog izja{wavawa SPC iwenih episkopa, u vezi zajednice sa pogubnom monofizitskom jeresi - a sma-tramo da nije ni potrebno, jer dela govore sve, a dela su ovekove~ena slika-ma druèwa, dijaloga, i „me|usobne qubavi“ izme|u SPC i jeretika.

Unija se dakle i daqe pre}utno sprovodi ?!

Judin poqubac126


42 „SPC na raspe}u izme|u Istoka i Zapada“, @. Gavrilovi}, Beograd 2003.g., str. 177

3.5. Anglikanci u Srpskoj Patrijar{iji

U svojoj, rekli bismo, bogatoj ~etrdesetogodi{woj istorijiEkumenske saradwe i zajednici sa mnogim „konfesijama“, u ìvotu SPCipak posebnu stavku ~ine odnosi sa anglikanskom „crkvom“. Iako ova sarad-wa izme|u „dve sestrinske“ crkve aktivno traje skoro 80 godina, srbskinarod je tek nedavno imao prilike da sazna za wu. Ta~nije 25.12.2002.g. kadaje grupa istinoqubivog vernog naroda poku{ala da spre~i odràvawewihove boì}ne mise u kapeli Srpske Patrijar{ije, i samim tim okon~aovu vi{edecenijsku agoniju SPC. Cela srpska javnost (politi~ka i crkve-na) o{tro je osudila ovaj potez vernog svetosavskog stada, kao bezuman inedoli~an ~in, koji „ugroàva qudska i verska prava“ i „oteàva na{ putintegracije u evropu“. Naàlost, ovakve izjave i stavovi su jo{ vi{epotvrdile koli~inu odsustva pravoslavne svesti i razuma iz srbskog naroda,a pogotovo èqe za revnovawem, spasewem du{e i o~uvawem Istine. Pitamose {ta bi na ovakve izjave svetosavaca rekao Sv. otac na{ Sava da je danasovde sa nama? Zbog toga su 2003. godine na katoli~ki boì}, brojne snagepripadnika MUP-a i privatnog obezbe|ewa Srpske patrijar{ije, dràlele|a anglikancima dok su skrnavili patrijar{ijsku kapelu Svetog SimeonaMiroto~ivog u prisustvu srpskog patrijarha Pavla!!!

No bilo kako bilo, pogledajmo istorijsku osnovu za zajednicu saanglikanskom crkvom koju neprestano isti~u srpski episkopi sa patri-jarhom na ~elu.

„Srpska Crkva posebno prisan odnos ima sa Anglikanskom crkvomjer im je ona pomogla „kad je bilo najteè“. Za vreme prvog svetskog rata,grupa srpskih bogoslova bila je sme{tena u anglikanskim kolexima, a uEngleskoj su {tampane i bogoslu`bene kwige-molitvenik, sluèbnik itrebnik. Posle Drugog Svetskog rata anglikanci su srpske bogoslove prim-ili na {kolovawe kao svoje stipendiste. Tako je i arhiepiskop kenterberi-

jski, po~asni poglavar Angli-kanske crkvene zajednice, 1966.godine prvi put posetio Beograd.Tri godine kasnije srpski patri-jarh je uzvratio posetu“43

Sude}i po ~iwenicamaovde izne{enim, podloga zasaradwu nam je ve} dobro poznata,a ona je ravna - „kupovini qubavii prijateqstava“, raznoraznimvidovima materijalne pomo}i i{kolovawem na{eg sve{te-ni~kog kadra na nepravoslavnimfakultetima u inostranstvu. I



ODNOSI I ZAJEDNI^KASASLU@IVAWA NEKADA

German i Kenterberijski arhiepiskopMihail Ransi (mason) ispred katedrale

u Kenterberiju 1969.

43 „Srpsko pravoslavqe“, S. Reqi} i M.Petrovi}, Beograd 1989.g.

ovde su nas Srbe kao i mnogo puta do sada u istoriji, skupo ko{tale ove„medve|e usluge“ kojekakvih belosvetski „saveznika“, poslatih uvek sa jed-nim istim ciqem-uni{tewe Svetog pravoslavqa, crkve i naroda srbskog, aod starne jednog te istog gospodara - Satane. Zakqu~ak iz svega ovog gorenavedenog je ne samo da je od strane SPC prodata pravoslavna vera i sve-tosavqe za materiju ,ve} su dozvolili da nam se i crkveni klir truje zapad-nom teologijom, {to je udar kojim se i budu}a pokolewa sistematski odseca-ju od Istine.

Naàlost, ni ovde SPC nije odolela, ve} je „la`nu crkvu i wenepastire“ i zajedno sa wihovom paklenom jeresi prigrlila k sebi,podràvaju}i je ~ak prisustvom svojih episkopa i patrijarha na wihovimmolitvenim skupovima. Po vrh svega i to ~ini u samoj Srpskoj Patrijar{ijiu kapeli „Svetog Simeona Miroto~ivog“, {to je vrhunac sramote i duhovnogslepila.

Pogledaj srbski narode i sam zakqu~i!

3.6. Puno liturgijsko op{tewe SPC sa novokalendarcimai novopashalcima

Naàlost svemu ovom sasluìvawu sa jereti~kim crkvama nije kraj.Ovoj bogatoj kolekciji SPC nije mogla, a da ne pridoda cepawe rizeHristove zajedni~arewem i sa novokalendarcima i novopashalcima(Finskom pravoslavnom crkvom).

[to se samog novog kalendara ti~e i wegove kanonsko-dogmatskeispravnosti, govorili smo u predhodnom delu o ekumenizmu, gde smo rekli daje prvi korak u ostvarewu ovog bezakowa napravio patrijarh carigradskiMeletije Metaksakis. Na wegovu inicijativu godine 1924. oficijalnaGr~ka crkva uvodi ovaj novi grigorijanski (papski) kalendar, {to }edovesti do raskola i do pobune vernog naroda i dela klira crkve, koji }esasvim opravdano, verno i hrabro braniti svetoota~ki kalendar i to do danadana{weg. Ovaj nepravoslavni i bezakoni primer Carigradskepatrijar{ije i Gr~ke oficijalne crkve kasnije }e slediti i mno{tvo

Judin poqubac128


ODNOSI I ZAJEDNI^KA SASLU@IVAWA NEKADAKenterberijski arhiepiskop Mihail Ransi (mason) u uzvratnoj poseti

patrijarhu Germanu i SPC u manastiru @i~i 1969. god.



Skrnavqewe patrijr{ijske kapele Sv. Simeona Miroto~ivog od strane jeretika i sramnomolitveno prisustvo jereti~koj slu`bi samog patrijarha Pavla

drugih pomesnih crkava, tako da danas imamo slu~aj da zvani~no jo{ samoSPC i Moskovska patrijar{ija sluè po starom julijanskom kalendaru.Primetili ste da smo ovde upotrebili izraz „zvani~no“, a razlog je {to jeto kod SPC samo puka formalnost i pitawe je dana kada }e i novi papskikalendar biti sproveden u delo. Dana{we mi{qewe i stav patrijarha iostalih episkopa SPC je da je Srpski narod „teolo{ki prost i nenaobrazo-van“ i kao takav „nije spreman“ za prihvatawe kalendara. Sude}i po onimre~ima Gospodwim izre~enim u Jevan|equ: „Hvala ti O~e {to si sakrio odpremudrih, a dao prostima“, mi bismo rasudili druga~ije od vladika SPC-a. Srbski narod je u svojoj prostoti sa~uvao „premudrost svojih svetih preda-ka“ Sv.Save i Simeona, te zna kada su oni Svetiteqi i preci i pradedovina{i Srbski - slavili slavu i Boì}, i kada su i koliko postili, te se nemoè tek tako lako sa kojekakvim astronomskim datumima prevariti. Ovisavremeni kvazi-teolozi u svom svetskom mudrovawu, zaboravi{e ono {to jeprostom narodu vekovima bilo jasno- da je na{ pravoslavni stari svetoo-ta~ki kalendar dat preko Sv. Vaseqenskih sabora i da je projavqen izape~a}en Duhom Svetim i da je to kalendar Boànskih doga|aja a ne kalen-dar pukog astaronomskog ra~unawa vremena. Iako je to ra~unawe vremenaposluìlo u jednom trenutku Sv. Ocima kao osnova, ali od momentauskla|ivawa i vaspostavqawa praznika i Boànskih doga|aja sa NebeskomCrkvom, vi{e pojam vremena ne igra su{tinsku ulogu.

Obrazlaù}i ovu svoju pogubnu teoriju o potrebi uvo|ewa novogpapskog kalendara patrijarh Pavle kaè da }e za 24 hiqada godina usledastronomskog ka{wewa starog kalendara, proslava Vaskrsa (Pashe) kaopokretnog praznika pasti iza jesewe ravnodnevnice, {to je nedopustivoprema pravilima i kanonima datim nam za proslavu ovog najsvetijeg prazni-ka44. Iako patrijarh konstatuje da mo`da tada za 24 hiqada godina ne}e nipostojati planeta zemqa i qudski rod „{to nije u op{te bitno u ovom

trenutku“45, onzakqu~uje da sunovokalendarcisasvim u pravu jeruvo|ewem novogkalendara (koji jetako|e astronoms-ki neta~an, alinavodno sa mawom

Judin poqubac130


Patrijarh Pavle nazajedni~koj slu`bi sanovokalendarcima na

Patmosu

44 „Stav SPC premastarom i novom kalen-daru“, patrijarh Pavle,Beograd 2000., fusnotana str. 3445 Isto,

gre{kom) oni preduhitravaju gre{ku koja }e se pojaviti, i pritomzakqu~uje, kako su starokalendarci koji dakle ~uvaju izvorni, Bogom i Sv.Ocima potvr|eni kalendar-raskolnici. Ne moèmo a da se na ovakav krajwesimpati~an zakqu~ak patrijarha, prosto ne nasmejemo i zakqu~imo da jednoovakvo javno jereti~ko ispovedawe povla~i i niz drugih pitawa kao naprimer: Ako su nam Bog Otac, Sin Boìji i Duh Sveti predali, preko Sv.Apostola, Sv. Otaca i Vaseqenskih sabora nauku i u~ewe pravoslavno (jernpr. sami Sv. Oci zakqu~uju}i Sv. Sabore potpisiva{e se ispod odlukare~ima: „Duh Sveti i Mi odlu~ismo...“) koje je izgleda po patrijarhu Pavlupogre{no, promewqivo i podlo`no dodatnim ispravkama, da li to zna~i,dakle, da je Bog bio ograni~en i da nije svemogu}i i sveznaju}i i da nijepravi Bog, jer je mogao da predvidi samo dvadeset vekova unapred, a sada usavremenom 21. veku Wegova pravila vi{e ne vaè i patrijarh srpski Pavlesa ostalim episkopima SPC mora da Ga ispravi? Zna~i li mo`da, da je i„Krm~ija“(Zakonopravilo) Sv. Oca na{ega Save, koje je ON svetiteq,napisao na osnovu Jevan|eqa Gospodweg, Sv. Apostola i otaca i pravilaVaseqenakih sabora, a na koje je zakleo nas Srbe na o~uvawere~ima:“Predajem i zave{tavam vam ovu kwigu i jedino {to treba da raditeje da ispunite svojim ìvotima ovo {to pi{e ovde-to }e biti dovoqno da sespasete. Ako li pak to ne uradite, nesta}ete kao rod sa zemqe“. Zna~i li,dakle, da je ova kwiga i ovaj zavet Sv. Save neispravan, pogre{an i podloànkorekciji i da i wega treba prepravqati i modifikovati kako bi odgovarao„savremenim tokovima ~ove~anstva“ i „Evropskom standardu“?

No, mo`da ovakvo jedno „jereti~ko rasu|ivawe“ i prevari nekog, alinas sigurno ne, jer mi i daqe verujemo da je Bog na{ pravoslavni, (SvetaTrojica) svemogu}i i sveznaju}i i da su Wegove zapovesti apsolutne, ve~ne ine promenqive, kao i spasonosne, te nam nikako ne pada na pamet da bilo {tapromenimo, oduzmemo ili dodamo bilo i jednu jotu, svesni i same osude nakoju nas apostol Pavle upozorava:“ „Ako vam i mi, ili an|eo sa nebablagovesti druga~ije, anatema da bude“ (Gal 1:8).

Nas kao pripadnike vernog naroda u Srbiji naro~ito zabriwavamolitveno op{tewe SPC sa svim pomesnim crkvama koje su primile novikalendar i koje podleù gore navedenim anatemama Sv. Otaca i Sabora.Osim posete i sasluìvawa sa arhiepiskopom gr~kim Hristodulom, patri-jarhom vaseqenskim Vartolomejem, rumunskim Teoktistom, bugarskimMaksimom, posebno bismo izdvojili doga|aj koji se desio 2000-te godine uNikeji, u sklopu proslave dvehiqadite godi{wice Hri{}anstva. Naime, ucrkvi u Nikeji gde se istorijski odrào prvi Vaseqenski sabor, izvr{ena



Zajedni~ka sasluìvawa patrijarha Pavlai ostalih SPC episkopa sa gr~kim

novokalendarcem arhie.Hristodulom pri-likom wegove posete Srbiji

je sve~ana liturgijska proslava Boì}a, ali na dan 25. decembra po novomkatoli~kom kalendaru. To je verovatno u tom trenutku bilo normalno za sveprisutne patrijarhe ~ije su crkve ve} odavno pre{le na novi kalendar, osimza na{eg patrijarha Pavla ~ija Srbska crkva jo{ uvek formalno drìstari. Uprkos svemu, to nije bila prepreka za patrijarha Pavla da se na|e natoj sve~anoj liturgiji, da sasluùje i pri~esti se iz istog putira sa svimnovokalendarcima i jereticima i da odatle sa „zajedni~ke proslaveBoì}a“ potpi{e i po{aqe zajedni~ku Boì}nu poslanicu Srbskom naro-du „Mir Boìji Hristos se rodi“, dok ovde u Srbiji post uveliko traje ipravoslavni Boì} se o~ekuje tek za narednih 13 dana. Patrijarh je verovat-no nakon te jereti~ke horor-liturgije sedeo za prazni~nom trpezom i„premrsio“, jer je za prisutne novokalendarce post bio gotov, a zatim vra-tiv{i se u Srbiju nastavio sa postom i na kraju ~estitao Srbskom narodu podrugi put: „Mir Boìji Hristos se rodi“. Te godine se za patrijarha srbskogPavla i srbski narod Gospog Isus Hristos rodio dva puta!!!

A mi se i daqe pitamo gde je ta granica ekumenisti~ke ludosti ikada }e biti napokon kraj ove bezumne tragi-komedije?

Ne moèmo, a da ne pomenemo da je za razliku od svih tada prisutnihnovokalendarskih crkava: konstantinopoqske, aleksandrijske, antiohijske,jerusalimske, rumunske, bugarske, gruzijske, kiparske, gr~ke, poqske,slova~ke, albanske, i srbske, ipak najdaqe oti{la Finska crkva koja sedrznula da krajwe sramno i bezo~no promeni ne samo kalendar ve} i samupashaliju (proslavu Vaskrsa), {to je presedan u istoriji pravoslavqa.Ovakav postupak je definitivno ludilo koje nema ni teolo{kog, ni bilokakvog komentara, sem àlosne ~iwenice da se i sa takvim bezbo`nicima iotpadnicima op{te, mole i pri~e{}uju patrijarh i episkopi SPC. Nije tobio samo slu~aj na ovom ne pravoslavnom skupu u Nikeji, ve} smo imali tutragediju u Srbiji gde je arhiepiskop finski boravio u poseti, sas-luìvaosa SPC episkopima i ~ak osve{tao jedan hram u {umadijskoj eparhiji.

U crkvenom listu {umadijske eparhije „Kalini}“ br. 4/2000,objavqen je ~lanak pod naslovom „MOLITVENO JEDINSTVO PRAVO-

Judin poqubac132


PROSLAVABO@I]A U NIKE-JI 2000 GODINE PO

NOVOM KALEN-DARU

te godine se za patri-jarha Pavla Hristos

rodio „dva puta“!?

SLAVNIH FINACA I SRBA“ povodom posete jereti~kog novopashalcaarhi-episkopa finskog Jovana, dat je deteqan pregled celog protokolado~eka i sasluìvawa zajedni~kih liturgija, sa datumima odràvawa iprisutnim u~esnicima. Iz celog teksta izdvajamo zajedni~ko saslu-ìvawekoje je odràno 29. juna 2000. g. u selu Brzanu, gde su u~estvovali poredepiskopa {umadijskog pokojnog Save i ba~ki Irinej i brani~evskiIgwatije i dvadeset pet sve{tenika i |akona SPC, a kojom su prilikomzabeleène slede|e izjave, citiramo:

„Tokom besede u ~ast dvehiqadegodi{wice hri{-}anstva, Wegovopreosve{tenstvo episkop {umadijski G. dr Sava je, pozdravqaju}i arhi-episkopa G. Jovana, naglasio da je dolazak dragog gosta da zajedno sa Srbimaprinese beskrvnu `rtvu za dobro, napredak, sre}u i zdravqe svihpravoslavnih naroda sveta, izuzetno vaàn, jer „jedna nam je vera, jedanGospod, jedno kr{tewe, jedna pri~esna ~a{a u kojoj se nalaze sve na{eradosti i àlosti“.

U~esnicima proslave u Brzanu obratilo se i Wegovo blaènstvoarhiepiskop G. Jovan, istakav{i veliku radost {to dolazi u [umadiju i daje ovaj susret u duhu velikog jubileja koji se ove godine proslavqa. „Do{lismo da posvedo~imo pravoslavnu veru. Velika udaqenost na{ih naroda nijeprepreka za jedinstvo, jer nas ujediwuje pravoslavna vera i pravoslavnatradicija. Jedan od svetih otaca Crkve govori o molitvi kao mostu kojispaja qude. To je jedan nevidqivi most koji je u ovim vremenima veoma drago-cen. Jer, vi ste u molitvama pravoslavnih Finaca, kao {to su oni u va{immolitvama. Mi se molimo za mir, pravdu, molimo se za jedinstvopravoslavnih naroda.“

Za trpezom qubavi uBrzanu zdravice su izmewaliepiskop ba~ki G. Irinej iarhiepiskop G.Jovan“46

Mi{qewa smo, da nenije potrebno dodatno komen-tarisati ovo javno molitveno iduhovno jedinstvo, sa jeretici-ma i otpadnicima od vereHristove tzv. novopashalcima,koji su, odri~u}i se i samovo-qno mewaju}i praznovawe danaVaskrsewa Gospodweg, suprotnoonome kako to nalaù pravilapravoslavne crkve i Sv. Oci,



Sa zajedni~ke slu`be jeretikanovopashalca i srpskih episkopa u

selu Brzanu

46 „Kalini}“, br.4/2000, crkveni listeparhije {umadiske.

automatski odrekli i samog Gospoda Isusa Hrista i prestali da budupravoslavni.

Na kraju, ostavqamo vama ~itaocima otvoreno pitawe, te rasuditesami: da li je hram koji osve{tao ovaj jeretik finski u selu Svojinovu u ~astSv.vel.mu~. Marine, zaista osve{tan, ili oskrnavqen od ruke jeretika, imogu li molitve vernih biti uznete ka Gospodu iz oskrnavqene i jereti~kesvetiwe, ako znamo re~i Sv. Jovana Zlatoustog da je „blagoslov jeretikaproklestvo“?

3.7. Zajednica i molitve sa muslimanima

U svemu ovom nabrajawu kaqawa i cepawa rize Hristove, SPCepiskopa zajedni~arewem sa jereticima i neprijateqima Hristovim, namer-no smo ostavili za kraj ovo potpoglavqe o zajedni~kim molitvama iop{tewu sa muslimanima. To smo uradili stoga, {to islam i muslimanispadaju po u~ewu pravoslavne crkve i Sv. Ocima u takozvane neznabo`ce, ikao takvi neprosve}eni u~ewem o pravom Bogu, predstavqaju jo{ goru vari-jantu od jeretika. U samom Jevan|equ i spisima Sv. Otaca ovakvi i sli~niotpadnici nazivani su upravo grubim re~ima (kao npr. psi i sviwe) kako bise upravo jasno napravila razlika od ostalih nevernih naroda i qudi.

Kao dokaz ovoj na{oj tvrdwi i svetoota~kom stavu nave{}emo vamsamo jedan deo iz Velikog trebnika (Sve{teni~ke kwige molitava i raznihpravoslavnih obreda), a koji se odnosi na obred primawa muslimana upravoslavnu veru. Treba napomenuti i to, da su to jedina dva posebna obredau toj Sv. kwizi, koji se odnose na prijem vernika iz drugih jereti~kih vera,

Judin poqubac134


Jereti~ki arhiepiskop novopashalac Jovan finski se upisuje u Jevan|eqe u oltaru oplena~kecrkve Sv. Georgija

obredi prijema jevrejina koji se obra}a pravoslavqu i saracena tj. Tur~ina.Sam ~in odricawa saracenskog tj. turskog (islama) glasi:

„(...) Arhijerej pita:Najpre te pitam: da li se odri~e{ u svemu bogoprotivne turske vere,

i celokupnog wegovog ne~istog umovawa, i da li ih prokliwe{?Odgovara:Odri~em se u svemu bogoprotivne turske vere, i celokupnog wihovog

ne~istog umovawa, i prokliwem ih.Arhijerej pita:Odri~e{ li se Muhameda, kojega Turci po{tuju kao boìjeg aposto-

la i proroka, i prokliwe{ li ga kao |avolskog a ne Bo`jeg slugu, i la`nogproroka?

Odgovara:Odri~sm se Muhameda, kao |avolskog sluge i la`nog proroka, i

prokliwem ga.Arhijerej pita:Odri~e{ li se Resula i Alije, zetova Muhamedovih, i Hasana i

Huseina, sinova wegovih, i Abubekira, i Omera, i Talhana, i Abupokrina, iSaduhina, i Monea, i Zupira, i Adelana, i Zaita, i Izeta, i Osmana, i svihostalih uku}ana i pomo}nika, i pristalica Muhamedovih; i kao la`neu~iteqe, i bogoprotivne |avolske sluge, prokliwe{ li ih?

Odgovara:Odri~em se svih ovih turskih la`nih u~iteqa, i kao |avolske

sluìteqe, prokliwem ih. Arhijerej pita:Odri~e{ li se i prokliwe{ li Zadize, i Anse, i Senep, i Im-

kelfimu, prve i najne~istije od èna Muhamedovih, i Fatimu k}er wegovu?Odgovara:Odri~em se svih wih, i kao bogoprotivne delateqke ne~istote

prokliwem ih. Arhijerej pita:Odri~e{ li se celog bogohulnog pisawa prokletog Muhameda, koje

se zove Al’kuran, i svih u~ewa i zakonskih odredbi, i predawa, i hula wegov-ih, i kao bogoprotivne i du{egubne, prokliwe{ li ih?

Odgovara:Odri~em se AL’KURANA, i svih spisa i u~ewa prokletog

Muhameda, i kao bogoprotivne i hulne, i du{egubne, prokliwem ih. Arhijerej pita:Odri~e{ li se svih la`qivih i hulnih u~ewa turskih, i svih bogo-

hulnih i brbqivih basana Muhamedovih, i svih koji su posle wega bili, kojisu o nekom bogu svetkovanom, i o raju, i o ìvotiwskom i ne~istom u wemuìvotu wihovom po vaskrsewu, o braku i bra~nim razre{ewima, i sve oènama i nalo`nicama ne~istim, i o svemu sli~nom ovome, i o pristalica-ma wihovih ne~istih zapovesti i uredbi, i kao bogomrske prokliwe{ li ih?

Odgovara:Odri~em ih se svih, i kao bogomrske prokliwem ih. Arhijerej pita:Odri~e{ li se svih Muhamedovih o Hristu Gospodu na{em, i

pre~istoj Wegovoj Materi, i o hri{}anstvu hulnih brbqawa, i prokliwe{li ih?

Odgovara:Odri~em se i prokliwem ih.



Arhijerej pita:Odri~e{ li se svih ne~istih, Muhamedovih uredaba o molitvi, o

haxiluku u Meku, o molitvenim domovima koji su tamo, i toga samog mestakoje se naziva Meka, i sve okoline wegove, i svih skupova, i molitvenihobi~aja turskih, i prokliwe{ li ih?

Odgovara:

Odri~em se svih wih i prokliwem ih.Arhijerej pita:Jesi li se odrekao ne~iste i bogoprotivne vere turske, i bogohulnog

u~iteqa wihovog Muhameda, i svih wegovih pristalica, i sveg hulnogu~eawa wihovog, prokliwe{ li ih, i pquje{ li na wih?

Odgovara:Odrekao sam se ne~iste i bogoprotivne vere turske, i bogohuliog

u~iteqa wihovog Muhameda, i svih wegovih pristalica, i sveg hulnog u~ewawihovog, i prokliwem ih, i pqujem na wih“47.

Imaju}i dakle u vidu i sam ovaj obred odricawa od Islamapropisanog dakle Sv. Ocima pravoslavne Crkve postavqa se savim logi~nopitawe: Moè li se na to uop{te pomi{qati, a kamoli ostvariti duhovnazajednica i molitveno jedinstvo nas pravoslavnih sa islamom i muslimani-ma, ako su to po u~ewu Pravoslavne Crkve bogoprotivnici, bogohulnici,prokletnici, du{egubnici, sluge |avoqe itd.? Mislimo da je odgovor sasvimjasan i komar~ijoj savesti, - zakqu~ite sami?

Kroz istoriju postojawa Crkve Gospodwe ovde na zemqi pa sve dodanas, malo je takvih neprijateqa hri{}anstva bilo koji se prosto dave urekama prolivene Hri{}anske krvi mu~enika, kao {to je to Islam, o ~emusvedo~i mno{tvo ìtija mu~enika u @itijama Svetih.

Srbi, na{ narod, su naàlost imali prilike kroz 500-to godi{weropstvo pod ovim bezbo`nicima, da wih i wihovo bezbo`no verovawe dobroupoznaju i iskuse na sopstvenoj koì. No, ni toliko vremensko razdobqe odpet vekova, ni masovno stradawe Srba pod robstvom i prolivawe reka krvimu~enika srbskih, nije im bilo izgleda dovoqno pa i danas od istih otpad-nika doìvqavamo nova stradawa, ubistava, masakre i etni~ko ~i{}eweSrbskog naroda sa vekovnih ogwi{ta i pravoslavne zemqe. Koliko su samopravoslavnih hramova sru{ili, zapalili, oskrnavili, pretvorili u xamije,javne nu`nike i zbrisali sa lica zemqe, a pri tom koliko monaha, monahi-wa, sve{tenika i vernog naroda pobili. Treba li samo pomenuti razneekstremne vernike i ratnike muslimanske muxahedine i wihov doprinos umasakrirawu srbskog naroda u novijim ratovima na Balkanu.

Sve ovo i mnogo vi{e od toga nije bilo dovoqno srbskim episkopi-ma i SPC danas da toboè kao mirotvorci i oni koji izgleda imaju „vi{equbavi od samoga Gospoda Hrista“, u|u u duhovnu i bratsku zajednicu saislamom i muslimanima.

Odnosi su, rekli bismo, vi{e nego dobri jer se muslimanski vero-dostojnici poodavno ve} pojavquju na raznim molitvenim skupovima imolitvenim druèwima koja organizuje SPC. Ovde bismo izdvojili samoneke interesantne podatke kao na primer osvrt @eqka Poznanovi}a u~lanku pod nazivom „ILI JEVAN\EQE ILI KURAN“, a koji kaè:

Judin poqubac136


47 „Veliki Trebnik“, dr.Justin Popovi}, manastir ]elije



SRDAÂN I BRATSKI SUSRET PREDSEDNIKA DVEJU ZAJEDNICA, POGLAVARAISLAMSKE ZAJEDNICE U JUGOSLAVIJI REIS UL - ULEME SULEJMANA KEMURE

I POGLAVARA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE PATRIJARHA GERMANA

„Poseta patrijarha i dvojice ~lanova sinoda SPC beogradskommuftiji, sa kojim su izmenili bratski celiv, bila je poniàvaju}a ne samozbog toga {to je re~ o slu`beniku vere koja ratuje protiv Srba, nego i zbogizjava o veri u „jednog Boga“, i izjava kao {to su „mi koji verujemo u kuran ijevan|eqe“, kao {to i mi pravoslavni hri{}ani ne verujemo u „jednog Boga“,u koga veruju muslimani, nego u Gospoda Isusa Hrista, sina Boìjeg, kojinam otkriva istinitu veru u jednog Boga, u tri lica: Oca, Sina i DuhaSvetog. Pored toga poznato je da muftija u svojim izjavama hvali muxahedinei vre|a Republiku Srpsku i wenog predsednika g. Radovana Karaxi}a. Oorganizacijama kao {to su Rabita ili Svetski xamijski savet, ~iji jemuftija ~lan, ~italac se moè obavestiti u kwizi prof. Miroquba Jevti}a„Savremeni xihad kao rat“.

Na mnogobrojne izjave patrijarha Pavla o jednakoj krivici svihu~esnika u ratu i ~esto pozivawe na „qudskost“ malo ko se vi{e i osvr}e“48.

Ne moèmo a da ne pomenemo i interesantan podatak koji senadovezuje na ovu bezumnu izjavu patrijarha srpskog Pavla, koji je poznat{iroj javnosti, {to iz novinskih ~lanaka {to recimo iz kwige sve{tenika@arka Gavrilovi}a u kojoj se kaè da je li~no patrijarh srpski Pavle dao1000 dem. kao prilog za izgradwu „medresa“ (muslimanskih i islamskih ver-skih {kola) i „Bajrakli xamiju u Beogradu“49, {to je ni{ta drugo do {amarsrbskoj istoriji i predacima na{im svetim, kao i samom Sv.Savi i wegovomarhijerejskom tronu na kome se Pavle danas nalazi kao „naslednik i patri-jarh“. Posle ovog {okantnog saznawa jasno nam je da i ona legendarna kakoje zovu „lapsus izjava“ patrijarha Pavla, koja je postala i najavna {pica zapojedine radio-emisije, a koja glasi: „Budimo qudi iako smo Srbi!“ nijedakle slu~ajna, jer nas Srbe, izgleda patrijarh verovatno smatra nekim„niìm bi}ima“ ili mo`da za ne{to i gore od toga ?!

Podstaknuti ovom koli~inom bezakowa i ~ovekougodni{tvaepiskopa SPC, u nastavku vam dajemo i utiske jednog vernika SPC koji jeprisustvovao na jednoj od mnogobrojnih bezbo`nih zajedni~kih molitviizme|u SPC i muslimana i to u hramu Sv. Trojice u Bawa Luci, koji je svojeutiske izneo na slede}i na~in, citiramo:

„NE[TO GORE OD EKUMENIZMA“50

Dana 6.11.1993. g. (24. XII 1992. g.) u sabornom hramu Svete Trojice uBawa Luci odràn je jedan od „sabora ne~astivih“, pod nazivom „zajedni~kemolitve za mir“.

Najavqen na „sva zvona“ kao neko veliko dobro od izuzetnog zna~aja,sa izgovorom da se izmoli, od ne znam kojeg Boga, zaustavqawe rata iuspostavqawe mira.

Znaju}i da je molitva zlatna veza ~oveka hri{}anina(pravoslavnog), putnika i do{qaka na zemqi, sa svetom duhovnim, ~iji je ion ~lan, i iznad svega - sa Bogom, Izvorom ìvota; i da je ona istinska iplodonosna samo onda kada je „u Duhu i istini“, bio sam za~u|en i iznena|en.

Judin poqubac138


48 „Logos“, br.1-4 / 1994. g.49“Raspe}e SPC izme|u Istoka i Zapada“, @.Gavrilovi}, Beograd 2003.g., str.165-16650 Sv. Knez Lazar, br. 3/94, list eparhije ra{ko-prizrenske



NERAZDVOJNA BRA]A U EKUMENIZMU

U tim trenucima zapqusnu{e me pitawa: [ta to ima zajedni~kosvetlost sa tamom, istina sa neistinom, Hristos sa antihristom? Bio samsvestan da nije dobro i}i na takav skup, ali radoznalost i razmi{qawe otakvoj mogu}nosti uop{te, i pomisao da Gospod gleda na nastrojewe srca sume „prelomile“.

A kada u najavqeni ~as do|oh i ja na MESTO SVETO, moje bi}eproìmali su ~udni i neopisivi osje}aji: tuge, àlosti, uàsa, gneva... kaoda je celo nebo plakalo. Takvo raspoloèwe srca bilo je vjerni pokazateqonoga {to slijedi.

I za nekoliko trenutaka pred mno{tvom naroda (puna je bila icrkva i velika crkvena porta) nastupi do tad za mene nezamislivo dru{tvo:Pravoslavni Episkop bawalu~ki sa svojim klirom, Biskup rimokatoli~ki,Muftija muhamedanski i predstavnik „Unprofora“. Vi{e nego potresanbio je prizor u hramu, jer la` i licemerstvo nastupi{e otvoreno, javno ijasno. Time bi{e potpuno prezrene i pogaène re~i svetog Apostola: „Akoneko dolazi k vama i ovo u~ewe (Hristovo) ne donosi, ne primajte ga uku}u...“ -A takvi ovde bi{e pozvani i to uo~i jednog od najve}ih na{ihpraznika - Boì}a. Pitam se: Moè li neko ustati protiv Istine i ostatineka`wen? Ima li i{ta la`nije od ovoga {to nam priredi{e, i{ta drski-je, i{ta lu|e?

I kad „zarika{e neprijateqi Gospodwi“ (Muftija) na mestu svetom,pored sebe ~uh iz usta malog deteta, iz naru~ja maj~inog: „Ovo ni{ta nevaqa“. Tada sam bio jo{ jednom uvjeren da je Gospod Bog Istiniti svudaprisutan i da „kroz usta male dece ~ini Sebi hvalu“ (Sr. Ps. 8,2).

Kako iskazati tada{wa osje}awa? - meni to nije mogu}e. Stoga }u seposluìti ustima psalmopevca: „Ne èlim pred o~i svoje rije~i nepotreb-ne, mrzim na djela koja su protiv zakona, ne pristajem za wima“. Zato pris-tupam ispovedawu rije~i Duha Svetoga: „Boè, neznabo`ci do|o{e u dosto-jawe tvoje; oskvrni{e svetu Crkvu Tvoju“. (Ps. 78,1).

Dolaze mi na um i probadaju srce re~i Arhiepiskopa na{eg svetogSave, koje ostavi potomcima svojim u nasle|e: „Da budete ~vrsti u vjeriota~koj, da se klonite bogomrskih jeresi, jer ne mogu}e je, ne odlu~iv{i seod onoga {to je zlo, naviknuti se na ono {to je dobro... Da se verom i poka-jawem obra}ate od svojih zabluda k PRAVOSLAVQU, jer je stra{no upastiu ruke Boga @ivoga. Prvo i posledwe djelo jeste: neprestano uznositi Bogubogougodne molitve i moqewa; besprijekorno hoditi u svetim zapovijesti-ma Wegovim; dràti predawa svetih Apostola wegovih; i ne odlu~iti se odcrkvenog zbora. Jer prva zapovijest data je svakom ~oveku: klawati seGospodu Bogu svome, i wemu jedinome sluìti svakom du{evnom i tjelesnom~istotom i svakim dobrovjerjem; i Wemu rabotati nesagre{ivo; sav ìvotsvoj upravqati po Wegovoj voqi, i Wega se jedino bojati i smirivati se predWim, i smatrati sebe za ni{ta, a Boga smatrati za sve: za silu i krepost iSpasiteqa i Izbaviteqa i Pobediteqa neprijateqskih napada, i za ~uvaraod po~etka i svr{iteqa do kraja, Isusa Hrista Sina Boìja, kome pripadaslava i mo} zajedno sa Ocem i sa Presvetim Duhom, i sada i uvek i kroza svevekove“.

Jo{ nas je u~io: „Da primamo sve Svete Sabore svetih Otaca koji suse u raznim mjestima sastajali radi utvr|ivawa boànstvene PravoslavneVere; i koga se oni odreko{e, odri~emo se i mi; i koje oni prokle{e,

Judin poqubac140


prokliwemo i mi.Klawamo se i cjelivamo sve~esnu Ikonu ~ovje~anskog nas radi ovap-

lo}ewa Hrista, Logosa Boìjeg i O~evog. Klawamo se i celivamo IkonuPre~iste Matere Wegove i ispovedamo da je Ona Prisnodjeva i Bogorodica.Klawamo se i svetom Drvetu, ~esnom Krsgu, i wega celivamo, jer se na wemuprikova ìvot svih - Hristos. Klawamo se boànstvenim i svetim TajnamaHrista Boga na{eg i pri~e{}uju}i ih se sa vjerom, primamo ne prost hleb ivino, nego samo Telo Hrista Boga na{eg i samu svetu i ìvotvornu KrvWegovu, prolivenu za ìvot svijeta. Klawamo se svetim i boànstvenimcrkvama i svetim mestima; po{tujemo i svete sasude; klawamo se ikonamasvih svetih Ugodnika Bo`jih, dostojno ih po{tujemo i celivamo, slede}i usvemu apostolskim predawima i u~ewu svetih Otaca. Tako verujemo i takoispovedamo; a sve Jeretike i svu zlu jeres wihovu prokliwemo“ (@. Svetih,Januar).

To zave{tawe svetog Oca na{eg Save ne na|e mjesta ni odjeka u srcupokroviteqa tog gnusnog skupa. A na àlost ni rije~i @ivog,Svudaprisutnog, Svevide}eg, Sveznaju}eg - Gospoda i Boga. Jer On i upozora-va, i opomiwe i uvjerava: „Ko u meni ne ostane, izbaci}e se napoqe kao loza,i osu{i}e se, i skupi}e je, i u ogaw baciti, i spaliti“ (Jov. 15,6).

Jer ako mi grije{imo hotimice i posle primqenog poznawa Istine,tu vi{e nema „`rtve za grijehe“, nego samo stra{no o~ekivawe Suda i jarostogwa, koji }e progutati protivnike (Jevr. 10, 26-27). I jo{: „Te{ko vamavo|i slijepi; bezumnici i slijepci, licemjeri, {to zatvarate CarstvoNebesko pred qudima; jer vi ne ulazite niti pu{tate one koji bi hteli.Te{ko vama, jer vi svoje sledbenike ~inite sinovima pakla dvostruko ve}imod sebe. - Vi se pokazaste pred qudima pravedni, a iznutra ste puni licemer-ja i bezakowa. Zmije, porodi aspidini, kako }ete pobje}i od osude u pakao“?(Sr. Mt. 23).

„Ko nije sa Istinitim Bogom protiv Wega je...“ I, jo{ jednom sepotvrdi da „r|avo drvo rod dobar ne donosi“. I pokaza se da Gospod neusli{uje molitve onih koji Ga ne po{tuju i voqu Wegovu ne tvore.

A za moqeno i ne izmoqeno, Gospod napomiwe: „Ne mislite da sam jado{ao da donesem mir na zemqu; nisam do{ao da donesem mir nego ma~“. I:„Od ove qubavi niko nema ve}e, da ko ìvot svoj poloì za prijateqe svoje“(Jn. 15,13).

On svoj nebeski mir daje onima koji iskreno vjeruju u Wega. Ali Onnije do{ao da stvori mir izme|u sinova svetlosti i sinova tame.

O bra}o, zastidimo se ovog doga|aja, ove sramote, i àlosti, iludosti! I s pokajawem zavapimo Gospodu Pobjeditequ: Oprosti,Milosrdni Gospode, oprosti, jer zaista, kad god grije{imo i Tebevrije|amo, mi ne znamo {ta radimo. A Ti ne èli{ da ko pogine nego da svido|u u pokajawe. O Gospode svesilni, orosi blagoda}u Tvojom okorela srcana{a, da bi se rasplakala pred prevelikom dobrotom Tvojom i preuàsnompomra~eno{}u na{om.

Gospode sveti, sveti, sveti Trisveti, pomiluj i spasi nas ne~iste igre{ne.

Tebi slava i hvala vavijek. Amin.“Zaista, pred ovolikom koli~inom odsustva straha boìjega ne moè

~ovek ostati miran i ravnodu{an, ali to jesu naàlost pravi plodovi



odstupni{tva od Boga i pomr~enosti jeresju. Jer kako druga~ije okarakter-isati ovu molitvenu zajednicu prvoslavnog episkopa SPC sa jereticimakatolicima i ~ak bezbo`nim Muslimanima? Mo`da je ovo taj „Evan|elskiekumenizam“ koji pomiwu episkopi SPC kojim oni obra}aju jeretike ka„pravoslavqu“? Mi postavqamo sa pravom pitawe: koga su preobratili dosada? I kom „pravoslavqu“? - kada su ovakvim i stotinama sli~nih i gorihpostupaka i sami otpali od pravoslavqa!

3.8. Istina i glas savesti preko e. Artemija,slu~ajno ili namerno?

Da bi sve ovo do sada re~eno potkrepili dokazima u daqem tekstunavodimo jedan interesantan ~lanak episkopa ra{ko-prizrenskog Artemija.Naime, episkop Artemije kroz istorijsku prizmu postanka ekumenizma iSSC, provla~i apel (mi bismo vi{e rekli javnu ispovest prevarenom srb-skom narodu), Sinodu SPC o istupawu iz svejeresi Ekumenizma. O kanon-skom, domatskom i svetoota~kom pogledu na ekumenizam i SSC vladikakaè:

„U samom nazivu „Svetski savet crkava“ sadràna je sva jeres ovepsevdo-crkvene organizacije. Jer sveti Oci II Vaseqenskog Sabora odog-mati{e veru Pravoslavnu u JEDNU, svetu, sabornu (katoli~ansku) i apos-tolsku crkvu, a ne u „MNOGE“ od kojih bi se mogao graditi ili stvaratinekakav „savet“ ili „savez“, {to bi bila neka „NAD-CRKVA.“

Crkva je jedna i saborna, u woj je sabrana sva istina, sva blagodat, sveono {to je Bog sobom doneo na zemqu i darovao qudima, i ostavio me|u qudi-ma da se wime spasavaju. Ona je jedna i saborna jer sabira sve one koji èlespasewe, u jednu celinu, u Telo Hrista Bogo~oveka. Otuda i sama ideja „save-ta“ ili „saveza“ crkava je nezamisliva, nedopustiva i neprihvatqiva zasvest i savest pravoslavnog ~oveka.

Istorija Svetskog saveta crkava ima svoju predistoriju u modernojjeresi -svejeresi koja se naziva EKUMENIZAM. Fenomen Ekumenizma nijedanas ne{to novo i nepoznato. O wemu se decenijama dosta pi{e i govori, tese s pravom moè re}i da se radi o jednoj veoma sloènoj pojavi. Ekumenizamje pre svega eklisiolo{ka jeres jer udara na sam koren pravoslavne vere - nasvetu Crkvu, nastoje}i da je pretvori u jednu „ekumensku“ organizacijuli{enu svih bogo~ove~anskih epiteta Tela Hristovog, pripremaju}i timeput samom Antihristu.

... I sve to trebalo je da dovede do „zajedni~ke â{e“, do zajedni~kogpri~e{}a, koje i jeste osnovni ciq takozvanog „dijaloga qubavi“. A to je, poocu Justinu Popovi}u, „najbezo~nije izdajstvo Gospoda Hrista, izdajstvojudinsko i pritom izdajstvo vascele Crkve Hristove“51.

Ako je ava Justin Popovi} za tada{wi ekumenizam rekao da je, citi-ramo:„(...)Najbezo~nije izdajstvo Gospoda Hrista, izdajstvo judinsko i prit-om izdajstvo vascele Crkve Hristove“52, {ta li bi samo rekao za ~iwenicei stawe u koje je zapala danas SPC sa svojim episkopima, koji npr. prekoSSC-a imaju zajednicu i op{tewe i sa Homoseksulnom crkvom. Prosto

Judin poqubac142


51 Sv. Knez Lazar, br. 2-3/95, list eparhije ra{ko-prizrenske.52 „Pravoslavqe i ekumenizam“, dr.Justin Popovi}, Solun 1967.

neverovatno ali je istinito. I jo{ povrh svega, nezamislivo je i to {to semnogi tzv. episkopi SPC besramno deklari{u kao wegova duhovna ~ada(Justinovci), a u stvari su mnogi bili samo agenti tajne policije ili UDB-e ili su kriju}i od Ave studirali nepravoslavne fakultete u inostranstvu,a na koje ih on nije poslao.

Za nas je posebno interesantan naredni odeqak u kome nam vladikaotkriva ne samo kanonske i svetoota~ke dokaze jeresi i bezakowa u koje jeupala SPC svojim ~lanstvom u SSC, ve} nam je naveo su{tinski razlog padaa on je naàlost sadràn u jednoj re~i - NOVAC. Interesantno je da se ovdepotvr|uju navodi dati na po~etku ovog teksta u citatima kwige „Srbskopravoslavqe“, i skoro na identi~ni na~in. Tako|e, ne moèmo da neistaknemo i jedan poseban momenat u tekstu a to je ve{ta obmana i skrivaweistine od naroda o ekumenizmu i i doga|ajima vezanim za SSC, a to idetoliko daleko da ~ak episkopi taje jedni od drugih. Pogledajmo dakle citat:

„Pristup SPC svetskom savetu crkava“53

„Po ugledu na ostale pomesne Pravoslavne Crkve, a posebno naCarigradsku patrijar{iju, i Srpska pravoslavna crkva, od samog po~etkatrudila se da „uhvati korak“ sa vremenom. Iako formalno jo{ nije bila~lan SSC, ona je po~ela da tesno i ~esto kontaktira sa tim „savezom jere-si“, kako bi rekao otac Justin, da prima u zvani~ne posete predstavnikeSSC, najpre lica zaduèna za slawe me|u crkvene pomo}i, kao g-na Tobijasa,Maksvela, g-|icu Majhofer, pa do generalnog sekretara Viserta Hufta.

Istina, Srbska crkva nije imala zvani~nog predstavnika- posma-tra~a na II Konferenciji SSC u Evanstonu u Americi, ali je zato na IIIskup{tini u Wu Delhiju 1961. godine imala svoju tro~lanu delegaciju (kojojje na ~elu bio Episkop Visarion). Na ovoj Skup{tini do{lo je do su{tin-skog zaokreta po pitawu u~e{}a Pravoslavnih pomesnih Crkava. Izgleda,pod pritiskom komunisti~ke sovjetske vlasti, Moskovska patrijar{ija, a sawome i crkve u svim satelitskim zemqama, listom su se u~lanile u SSC. Tusu se u~lanile: moskovska patrijar{ija, gruzinska patrijar{ija, rumunskapatrijar{ija, bugarska patrijar{ija, poqska arhiepiskopija i ~eho-slova~ka arhiepiskopija.

Srbska crkva je postala ~lan na „mala vrata“, pomalo ne~asno.Naime, u posetu je do{ao generalni sekretar Visert Huft i zamolio da se iSrbska crkva u~lani, bez obaveze na potpisivawe nekih teolo{kih dokume-nata, koji bi bili dogmatski i kanonski neosnovani. Tada{wi Sveti sinod(ne, dakle Sabor) SPC sa Patrijarhom Germanom na ~elu, odlu~io je da se iSrbska crkva u~lani. To je prihva}eno i ozvani~eno na zasedawuCentralnog odbora SSC negde u Africi 1965. godine.

Od tada pa nadaqe Srbska crkva je, kao i ostale pomesnePravoslavne Crkve, postala organski deo SSC. Uzimali smo u~e{}a prekozvani~nih predstavnika (Episkopa ili teologa) na svim kasnijim ansamble-jama, konferencijama, simposionima, sastancima, molitvenim sedminama isvemu onom {to je SSC padalo na pamet, a na{ta smo mi bezpogovorno pris-tajali. Rezultat tog u~e{}a izraàva se izvesnom materijalnom pomo}i



53 Sv. Knez Lazar, br. 2-3/95, list eparhije ra{ko-prizrenske.

koju je SPC povremeno dobijala od SSC u vidu lekova, le~ewa ili oporav-ka nekih lica u [vajcarskoj, studentskim stipendijama, ili izvesnimnov~anim prilozima za neke konkretne svrhe i potrebe SPC, kao recimo zagradwu nove zgrade fakulteta. Te mrvice materijalnih dobara pla}ali smogubqewem na duhovnom planu u ~istoti na{e vere, kanonske doslednosti ivernosti Svetom predawu Crkve Pravoslavne.

Prisustvo na{ih (i uop{te pravoslavnih) predstavnika na razno-raznim ekumenskim skupovima, nema kanonskog opravdawa. Nismo tamoi{li da smelo, otvoreno i nepokolebivo ispovedamo ve~nu i neizmenqivuistinu pravoslavne vere i Crkve, nego da pravimo kompromise, i pristaje-mo mawe vi{e na sve one odluke i formulacije koje nam nepravoslavniponude. Tako se stiglo i do Balamanda, i do [ambezija, i do Asizija, {to sveskupa predstavqa neverstvo i izdaju svete Pravoslavne vere.

Za sve to vreme padawa i propadawa u svakom pogledu crkve svetogaSave, jedino se ~uo glas arhimandrita oca Justina ]elijskog, koji je bio iostao budna i nepromenqiva savest SPC. On duboko ose}aju}i i liturgijs-ki preìvqavaju}i duh apostolske i svetoota~ke istine, pisao je povodomekumenskih „podviga“ patrijarha Atinagore: „A patrijarh carigradski? Onsvojim neopapisti~kim pona{awem, svojim re~ima i delima, sabla`wavave} decenijama pravoslavne savesti odri~u}i jedinstvenu i svespasonosnuistinu Pravoslavne Crkve i vere, priznavaju}i Rimskog vrhovnogprvosve{tenika sa svom wegovom demonskom gordo{}u...“

Ove re~i jasno izraàvaju jedan zreo, iskren i svetoota~ki stavprema patrijarhu jeretiku kao i preciznu dijagnozu osnovnih nameraCarigrada, koje naslednici patrijarha Atinagore sve do danas sprovode nao~igled i pre}utno odobravawe zvani~nika ostalih Pravoslavnih Crkava.[ta li bi tek danas rekao otac Justin?

Judin poqubac144


Cepawe rize Hristove SPC -a sa jereticima Koptima- patrijarh Pavle sa poglavaromkoptske jeresi



„MOSKOVSKA PATRIJAR[IJA“pored sergijanske jeresi i u zagrqaju jeresi ekumenizma

Jedino {to je dobro u ~itavoj ovoj stvari, to je {to na{i zvani~nipredstavnici i u~esnici na raznim ekumenskim skupovima, po povratkuotuda ni{ta ne pi{u i ne objavquju u crkvenoj {tampi, {to bi trovalopravoslavni narod. êsto i mi Arhijereji na Saboru sakupqeni, ostajemouskra}eni za zvani~ne izve{taje od bra}e Arhijereja, kao na{ih pred-stavnika, {to je smatram, nedopustivo.

Imaju}i u vidu sve napred re~eno s jedne strane, i ve~no inepogre{ivo evan|elsko merilo „da se svako drvo po plodovima svojim poz-naje“ s druge strane, jasno je kao sunce {ta nam vaqa ~initi.

Jo{ na ovom Saboru doneti ODLUKU o istupawu Srbskepravoslavne Crkve iz Svetskog saveta crkava i svih drugih, wemu sli~nih,organizacija (kao KEK i dr.), i shodno tome prekinuti praksu svakog eku-menskog delovawa i prakti~nog u~estvovawa u ekumenisti~kim bezbo`nimmanifestacijama.

To u~initi iz ovih razloga:1. Iz Poslu{nosti prema svetom apostolu Pavlu, koji savetuje i

nare|uje: „ôveka jeretika posle prvog i drugog savetovawa, kloni se.“2. [to je to saglasno sa svim svetim Kanonima Pravoslavne Crkve,

o koje smo se do sada silno ogre{ili.3. [to ne postoji ni jedan jedini me|u svetim Ocima Crkve koji bi

nam svojim u~ewem, ìvotom i delima mogao posluìti kao primer koji biopravdao na{e u~lawewe i daqi ostanak u necrkvenoj organizaciji SSC iwoj sli~nih.

4. Radi spasewa svojih du{a, du{a poverene nam pastve koju smo dosa-da{wim ekumenisawem silno sablaznili i duhovno o{tetili, kao i radispasewa svih onih koji se jo{ uvek nalaze izvan Kivota spasewa - Jedne,Svete, Saborne i Apostolske Crkve Pravoslavne, kojima }e vi{e pomo}i utraèwu i nalaèwu istine i puta spasewa jedan takav na{ odlu~an i jasanpostupak, nego bezbojno i bezbo`no daqe na{e druèwe sa wima.”

Svetom arhijerejskom Saboru odanEpiskop ra{ko-prizrenski ARTEMIJE

[ta jo{ re}i na ovakvu iskrenu izjavu episkopa i na wegov poziv napokajawe zalutalim u jeresi Arhijerejima Sinoda SPC? Te{ko nam je ibolno ~itati ovakve redove, u kojima vidimo prevaru i obmanu i to po ko znakoji put. Mnogo puta je u svojoj istoriji narod srbski bio obmanut i pre-varen, ali ne od onih od kojih se to najmawe o~ekivalo, od Duhovnih pastira(episkopa) stada Hristovog, za koje nas je ipak i upozorio Gospod na{ IsusuHristos u Jevan|equ svom: „Pazite se od la`nih proroka koji vam dolaze uov~ijoj koì a unutra su vuci grabqivi“. (Mt. 7,15)

Ipak, najbolnije za nas, kao prvoslavne vernike svetosavce i~lanove jedne Svetosavske Crkve, jeste to, {to je jedan od razloga za prebi-vawe u jeresi i igrawe sa ve~no{}u Srbskog naroda, materijalna pomo},novac, lekovi, le~ewa, studentske stipendije, ili gradwa nove zgrade fakul-teta. Sve nam ovo, naàlost, savr{eno li~i na ve} dobro poznatu trgovinu uJevan|equ, i na Judu i wegovu prodaju Gospoda Isusa Hrista za trideset sre-brwaka. No, izgleda da ove, savremene, dana{we Jude imaju neku drugu cenu,

Judin poqubac146


a l i



RUMUNSKA CRKVA na ~elu sa patri-jarhom rumunskim Teoktistom u punomevharistijskom op{tewu sa jereticima

rimokatolicima i rimskim papom

treba da znaju da je Hristos ostao isti, bez obzira na vreme i osta}e u vekovevekova. Amin!

3.9. SSaallttoo mmoorrttaallee Irineja Bulovi}a

Dana{wi ma{inovo|a, zalutalog u jeresi ekumenizma - SinodaSrpske Pravoslavne Crkve, i wen nekrunisani poglavar kako smo iz ranijegteksta videli, Irinej Bulovi}, nije oduvek bio jeretik. Ovde }emo navestitekst jednog celog wegovog pisma, koje je kao student u Atini uputioepiskopu Lavrentiju Trifunovi}u. Ono glasi:

Atina, 26. nov. / 7 dec. 1972,od stvarawa sveta 7480.

„Va{e Preosve{tenstvo, uvaèni sveti Vladiko.

Blagoslovite! Oprostite {to Vam dosa|ujem ovim pismom, no povo-da za w. su dva. Prvi: videh negde lepe boì}ne ~estitke u izdawu Va{eeparhijske {tamparije, te bih zamolio da izvolite narediti administracijiva{e... da mi po{aqe 50 komada, razume se sa ra~unom zajedno, da platim.Drugi: oprosti}ete mi, no iz crkvene {tampe vidim, a i ina~e se ~uje, da vi,vladiko sveti, kojeg ina~e i ja i toliki drugi uvaàvamo zbog nesebi~ne ibezrezervne predanosti delu {irewa re~i Bo`je, prili~no „ekumeni{ete“po Zapadu na na~in koji ne predvi|aju sv. Kanoni. Naime, moè se, i trebabiti prijateqski raspoloèn prema svakom, i biti otvoren za razgovor sasvakim i omogu}iti svakom da upozna sv. Pravoslavqe. No sve je to jednomolitve, zajedni~arewe s inoslavnima je drugo. Ono je, pod pretwomra{~iwewa i odlu~ewa izri~ito i nepopustivo zabraweno svima nama, odpatrijarha do obi~noga kr{tenika (sr. Samo 45 apost. Pravilo a i tolikadruga). Zabrawena je i privatna zajedni~ka molitva s inovernim, a kamoliu~e{}e, aktivno u~e{}e inovernih u pravoslavnoj sv. Liturgiji, tom izrazui pe~atu crkvenog jedinstva u veri, a ne sredstvu za postizawe tog jedinstva.A Vi, Preosve{teni, na àlost moju i svih Va{ih po{tovalaca ne drìtemnogo do tog ve} razni protestanti i drugi pevaju, dok vi slu{ate, ili~itaju apostol, itd. (na pr. Tako ne{to ~ak i ne ose}aju}i da je tu posredine{to kanonski {kakqivo, iznosi jedan ~lankopis u posledwem„Pravoslavqu“, od 1.12.1972., gde veli kako je pastor ~itao Apostol u Va{ojLiturgiji. Ako se se}ate, pre godinu, o. Atanasije i ja smo, mada s gor~inomi bolom u du{i, bili primorani, po savesti, da odbijemo ~ast sasluèwa sVama ba{ zbog toga aktivnog prisustva inoslavnih u Liturgiji, dok u drugimprilikama, kada nema toga ve} je Liturgija samo za pravoslavne i odpravoslavnih, uvek rado prihvatamo ~ast sasluèwa sa Vama.

No, molim, ~ujte i po~ujte najqu}i bol moj, i qutu tu`balicu.Doznah naime, da ste u~inili ne{to {to se jedva usu|uju da u~ine inajlevi~arskiji fanariotski ekumenci – a to je, avaj, ne samo molitvenoop{tewe s inoslavnima, {to se jo{ mo`da moè i pojmiti zbog prilika ukojima ste na Zapadu, ve} – svetotajinsko, pri~esno op{tewe, op{tewe uTrpezi Agne~evoj. Konkretni podatak glasi da ste na slu`bi u Ausburgu,juna 1971, pri~e{}ivali – ili po~eli pri~e{}ivati sve odreda, ko god je

Judin poqubac148




BUGARSKA CRKVA na ~elu sa patrijarhomMaksimom u punom evharistijskom op{tewu

sa jereticima rimokatolicima i rimskimpapom

KIPARSKA CRKVA na ~elu saarhiepiskopom Hrizostomom u punom

evharistiskom op{tewu sa svim vaseqen-skim jereticima i sa rimokatolicima i

rimskim papom

hteo: pravoslavne, Latine i protestante. Ako je to ta~no, onda – lele i kuku!@ao mi je {to ovako zborim, no moje re~i izviru iz bola moga srca i izprotesta celog moga bi}a, i kao monaha i kao ~oveka koji poku{ava dabogoslovstvuje iz sv. Otaca i po wima. I to da u~ini ko? – Na{ omiqeni ipoznati Vladika Lavrentije! Ako je gorwa vest ta~na (a one prethodne ozajedni~kom moqewu su ta~ne, jer sam i sam video), ja Vas molim, ne u svojeime, ve} u ime Svetog Save i Sv. Simeona, borca za ~istotu vere pravoslavnei za o~i{}ewe srpskih zemaqa od svake duhovne kuge, tj. jeresi i krivoverja,u ime srpskih mu~enika i ispovednika, a naro~ito u ime novomu~enikana{ih iz posledweg rata koji u NDH pado{e jer pretpostavi{ePravoslavqe jeresi, u ime svih sv. Otaca i U~iteqa Crkve; u ime Svetog ineizmewenog Predawa Crkve; u ime svih pro{lih i budu}ih vekova istori-je crkvene, u ime samog Gospoda Hrista, Na~alnika i Savr{iteqa svete ineporo~ne i savremene vere na{e Pravoslavne; nemojte, Vladiko, Boga radinemojte! Dosad je Srpska Crkva vazda uìvala veliki ugled me|u Grcima ime|u Rusima, i uop{te u pravoslavnom svetu, zbog svoga trezvenog i blago-razumnog stava prema jereticima, stava bez jevan|elskoga, po re~i: „Buditemudri kao zmije, i bezazleni kao golubovi!“ Nemojte, prekliwem Vas, dapreko Vas i za Vas nama jednoverna bra}a pomisle da se, eto, i ~eda Sv. Saveutopi{e u baru{tinama punim muqa i àbokre~ine duhovne, koje se zovumilozvu~nim imenom „ekumenizam“, i da stanu naricati: „Kako pado{esilni...“ (izraz ep. Dr. Danila).

Nadam se da }ete razumeti moje motive za ovo pismo i da se ne}eteozlobiti niti pak oskorbiti zbog ovakvog mog priziva k Vama. Da Vam nenapisah ove re~i i ne uputih ovu vapajnu molbu, smatram da mi to ne bioprostio sv. Marko Efeski, ~ije u~ewe izu~avam i o kojem pripremam tezu,pomo}u Bo`jom i svetih Va{ih molitava. Oprostite i blagoslovite! Uz

Judin poqubac150


Episkop {aba~ko-vaqevskiLavrentije sa papom Pavlom II - nika-

da nije sakrivao svoju naklonost izajedni~arewe sa jereticima

katolicima i dr. protestanskim iinovernim jeresima

metanijski pozdrav, ostajem Va{em Preosve{tenstvu odani u Gospodu nedos-tojni poslu{nik.

Jeremonah Irinej.R.S. Molim odgovor, Preosve}eni, po obema ta~kama pisma.“54

Kojim re~ima sada, posle ovog pisma, izraziti ~u|ewe izaprepa{}ewe. Tu nema re~i. Jedino se moè ponoviti ono {to je jednomprilikom napisao Sv. Nikolaj Velimirovi}: „Gde se |avoqi nokti zabodu,tu se ne pita za logiku“.

No ipak, odavde se moraju izvu}i nekakvi zakqu~ci.Prvo, pismo nam svedo~i da je ekumenisti~ka praksa molitvenog i

evharistijskog op{tewa sa jereticima prisutna u SPCrkvi duè odtrideset godina.

Drugo, vidi se da je Irinej tada bio potpuno svestan da je kanonskizabrawena ~ak i privatna molitva sa jeretikom, {to je u me|uvremenu zabo-ravio.

Tre}e, vidi se iz pisma da su Irinej, i jeromonah Atanasije Jefti}odbijali da sasluùju sa e. Lavrentijem kada su u crkvi bili prisutniinoslavni.

Ne moèmo a da se ne upitamo, sa kojim pravom i sa kakvom save{}u



Biskupska konferencija u Beogradu 11.06.2004.g.-e.Irinej sa nadbisk. zagreba~kim Bozani}emi nadb. beogradskim Ho~evarom - „Dve sestrinske crkve „ i „Dva plu}na krila“

54 Pravoslavni forum „Svetosavqe“, www.svetosavqe.org

Judin poqubac152


Sasluìvawe sa rimokatolicima u Kapu}inskoj kapeli u Osijeku 17. rujna 2002.

Proslava 25-to godi{wice vladavine jeretika pape Pavla VI

posle ovakvog jednog saznawa moè recimo episkop „umirovqenik“Atanasije Jefti} da gromoglasno tvrdi i bezo~no obmawuje narod Srbskire~ima: „Nije nigde, Gospodo, pre{la granicu prave vere na{a Crkva. Laùkad kaù da smo izdali. Nije ni{ta potpisano. ...U~estvovawe u SvetskomSavetu Crkava, nije nikakva izdaja Pravoslavqa. To je jednostavno sarad-wa“55 A ko to besramno „laè“ i o kakvoj se to „jednostavnoj saradwi“sajereticima radi, pogledajmo slike koje na svu sre}u govore mnogo vi{e negobilo kakve re~i „nekih penzionera“.

No, na samom kraju, ostaje nam jo{ uvek otvoreno pitawe: {ta li seto desilo sa pravoslavnim i svetoota~kim ispovedni{tvom episkopaIrineja i wegovim odbijawem sasluìvawa sa inovernima i kanonskim osu-dama jeresi ekumenizma? Pla{imo se, da }e mu ipak, sv. Marko Efeski,vatreni borac protiv unije sa papistima (o kome je, dakle, uspe{no spremio„tezu“-1972.g. u Atini, ali na „novokalendarskom teolo{kom fakultetu),imati verovatno iz priloènog, mnogo {ta da zameri!?

3.10. Ekumenisti~ka {izofrenija mitropolita Zagreba~kog JovanaPavlovi}a

Mitropolit Zagreba~ko-Qubqanski Jovan je jo{ jedno tu`nosvedo~anstvo do koje mere u jeres moè zagaziti jedan pravoslavni episkop.Wegova totalna opijenost ekumenizmom malo je poznata vernicima u uòjSrbiji. Mitropolit Jovan Pavlovi} je otvoreni jeretik. Wegove eku-menisti~ke molitve po Zagrebu, Sloveniji i Italiji redovno se mogu prati-ti preko Glasa Koncila. Oni ~esto prenose na svojim stranicama slikezajedni~kih molitava, sa katolicima jereticima, ne samo mitropolitaJovana, nego i ostalog klira koji je wemu kanonski pot~iwen. Ono {to je zapohvalu, ako uop{te u jerestvovawu moè biti re~i o pohvali, jeste da mit-ropolit Jovan ne skriva svoje jereti~ke stavove. On se svoje sramote nestidi. Mi ga moèmo razumeti, ali naravno, ne moèmo ga opravdati. Zbogtoga }emo i wegov jereti~ki piknik ukratko ovde prikazati.

Prenosimo ovde odlomke iz intervjua mitropolita Jovana koji daoza rije~ki Novi List, od 10.5.2003. god. Sa svoje strane mi ne}emo komen-tarisati ovo ludilo koje izlazi iz usta mitropolita Jovana. Na{e je dajavnosti samo prezentujemo ~iwenice. Dakle, poslu{ajmo:

„Kao delegat patrijarha Pavla bio sam na velikoj sve~anostizavr{etka proslave drugog tisu}qe}a kr{}anstva u Rimu u crkvi Sv. Pavlaizvan zidina. To je bilo ne{to izuzetno na najvi{oj razini, prvo kaozavr{etak velikog jubileja, a s druge strane sudjelovawem gotovo svihpravoslavnih autokefalnih crkava sa svojim delegatima, te anglikanskogprimasa i delegata carigradskog patrijarha. Cijela ta sve~anost je biloizuzetni doìvqaj zbog zajedni~ke ekumenske molitve, zajedni~kog ru~ka ipogotovo {to smo svi sudionici imali priliku osobno se pozdraviti saSvetim Ocem. Sve je bilo tako organizirano da smo se zaista osje}ali kaovelika obiteq. Taj ekumenski dijalog na najvi{oj razini je slu`ba miru,na~in me|usobnog upoznavawa i prevladavawa podjela…

…Sa Svetim Ocem sam se susreo i u Asizu 2002. godine kada je pozvao



55 SRPSKI SABOR DVERI, Vladika Atanasije (Jefti}), Zablude raskolnika tzv.Starokalendaraca, Predavawe na Ma{inskom fakultetu, mart 2004. god. CD izdawe

sve lidere religija svijeta na mirovni skup i molitvu. To je bilo religioz-na okupqawe koje je spontanim Papinim pristupom i komunikacijom stvo-rio pozitivnu atmosferu. Bilo je to dok su trajali sukobi @idova iPalestinaca, koji su ipak u Asizu sjedili zajedno. Ondje smo svi apeliraliza mir, protiv rata i svakog nasiqa. To {to je Papa u~inio, takvo okupqawenije uspjelo bilo kojem od velikih me|unarodnih faktora, nitko nije uspiookupiti toliko lidera iz cijelog svijeta, i to razli~itih i me|usobnopruàwe ruku jednih drugima i neposredni pozdrav svih s Papom koji je svedelegate, nakon napornog dana, do~ekao stoje}i, bez obzira na svoje zdravqe.Moglo se vidjeti trenutak direktne komunikacije Svetog Oca sa svakim del-egatom, jer svakome je posvetio trenutak pa`we i to nije bio samo formal-ni pozdrav...

...Papa je po pravoslavnom shva}awu prvi me|u jednakima. (sic!!!)Carigradski patrijarh je samo prvi u pravoslavnom svijetu, ali nije prvi usmislu onoga {to je papa u Katoli~koj crkvi. Dakle, odredbe prvog i ~etvr-tog crkvenog sabora mogle bi se interpretirati na novi na~in da budu pri-hvatqive i za pravoslavne crkve. Druge dogme koje su u izvjesnoj razlici spravoslavnom crkvom su razna u~ewa o Bogorodici, zatim one o nekimpraznicima, {to je nastalo kao novo nakon velikog raskola. Ako se dogodefundamentalne promjene na razini hijerarhije, onda }e to narod prihvati-ti, jer vjernici gledaju {to im preporu~uje hijerarhije wihove crkve...

...Papa Ivan Pavao II. je nevjerojatno obrazovan i sposoban ~ovjek,genijalan ~ovjek, izvor ideja koje su potrebne suvremenom dru{tvu. Tolikoje lucidan da prevladava granice koje ima svojom slu`bom. On je ~ovjek kojipokre}e jednu ma{ineriju u svijetu da bi se stvarao humaniji svijet. S drugestrane, on je Poqak, sklon tradicionalizmu {to vidimo po tome da nekapitawa unutar Crkve nije èlio staviti na dnevni red...“ (sva podvla~ewana{a)

3.11. Pojava kwige jeromonaha Save Jawi}a„Ekumenizam i vreme apostasije“

Ova su{ta istina izre~ena preko vladike Artemija nije ostalasama. Tu i tamo su se ogla{avale jo{ po neke od probu|enih savesti, kao naprimer jeromonah Sava Jawi} sa svojom kwigom „Ekumenizam i vreme apos-tasije“. Ova kwiga sadrì detaqne i precizne tekstove u kojima serazobli~ava svejeres Ekumenizma i SSC.

O u~e{}u pravoslavnih na ekumenskim skupovima i odlukama koje setamo donose kao i o teoriji „ sestrinskih Crkava“jeromonah Sava u kwizikaè:

„Tzv. „teologija sestrinskih Crkava“ se postepeno sve vi{e razvija.Ona se uobli~ava u zajedni~kom radu „Me|unarodne me{ovite teolo{kekomisije za dijalog izme|u Pravoslavne i Rimo-katoli~ke Crkve“ ~iji suposledwi zna~ajniji skupovi odràni u Frajzingu (6-15.6.1990.), Ari~iju (10-15.6.1991.g.) i Balamandu (juna 1993.). U Ari~iju su pravoslavni potpisalislede}u skandaloznu izjavu: „Obostrano izjavqujemo da sve {to je Hristospoverio svojoj Crkvi... ne moè se smatrati kao apsolutni posed jedne odna{ih Crkava... U toj perspektivi Katoli~ka i Pravoslavna Crkva prizna-ju jedna drugu kao sestrinske Crkve. Stawe u kome svaka Crkva smatra sebeza jedinu riznicu spasewa moèmo prevazi}i ako steknemo ~vrsto uverewe

Judin poqubac154


da su dve Crkve-sestrinske Crkve“. „Kakvu zajednicu ima svetlost sa tamom“( 2.Kor.6,14) govorio je

blaèni apostol Pavle u poslanici svojoj Korin}anima, dok Sv.MarkoEfeski na drugom mestu kaè: „I ne postoji ne{to sredwe izme|u Istine ilaì!“. Bi}e, izgleda, da su se apostol Gospodwi i svetac Boìji prevarili,jer evo ovim savremenim mudracima i kvazi-teolozima ide savr{eno spajawesvetlosti i tame, i Istine i laì? Boè sa~uvaj da je tako! Dakle, otreznitese, nesre}ni episkopi i ne ludujte naukom zemaqskom, jer niste i ne moètebiti ve}i i mudriji od Onoga i onih koji postavi{e temeq vere na{epravoslavne: „Po blagodati Bo`joj, koja mi je dana, ja sam kao mudar neimarpostavio temeq, a drugi zida na wemu; ali svaki neka gleda kako zida. Jertemeqa drugog niko ne moè postaviti osim postoje}eg, koji je IsusHristos“ (1. Kor. 3, 10 -11). Ovo je Istina i drugih istina ne moè biti, bezobzira {ta nam govore obmawiva~i, ma kako oni izgledali pobo`ni,blago~estivi, podvi`nici ili ìvi sveci ili ~ak ako i angeoski izgledimaju, jer ~ujmo apostola Gospodweg: „Ako vam i mi, ili an|eo sa nebablagovesti druga~ije, anatema da bude“ (Gal 1:8). A da bismo shvatili u pot-punosti ovu pouku blaènog apostola i da je ne bismo tuma~ili pogre{noevo {ta o woj kaè Sv.Marko Mitropolit Efeski veliki borac protivPapisti~ke jeresi : „Mudro se pazite da ne bi ko, „~ak i An|eo sa neba“,obmanuo vas papskim prvenstvom. Ako bi ~ak qubqeni, u~enik do{ao vama igovorio ovo u~ewe, u ku}u ga ne primajte, i ne pozdravqate ga, jer onaj, kobude takvoga pozdravqao, on op{ti sa wegovim zlim delima. Drìte~uvaju}i ~vrsto to {to vam je zapove|eno od Svetih Apostola, bilo krozpredawe primqeno pismeno ili nepisano, da vas ne pokrene sa va{eg teme-qa ne~asna obmana“. Mislimo da ovome ne treba ni{ta dodati i da je jasno,sa kakvim sporazumima i zakqu~cima na ovakvim ekumenskim skupovimaimamo posla.

Sve ovo i vi{e od ovoga potvr|uje i sam jer.Sava u nastavku, citi-ramo:

„U prethodnim brojnim primerima ekumenisti~kih susreta,molitvoslovqa, sve~anosti mogli smo se uveriti da se svi ovi gore navedenikanoni i u~ewa svetiteqa flagrantno kr{e: jeretici se nazivaju „bra}om uHristu“, wihove zajednice „sestrinskim Crkvama“, priznaje im se sve{ten-stvo, kr{tewe i druge „tajne“, wihova imena se pomiwu na bogosluèwima,blagosiqaju se brakovi pravoslavnih sa jereticima, sa wima se zajedno moli,praznuje i otvoreno sara|uje. Me|utim od svega toga najve}e ~udo predstavqa~iwenica da mali broj qudi to smatra jeresju, dok ve}ina odmahuje glavomili jednostavno indiferentno }uti. To je upravo potvrda da je savest mnogihu Crkvi jednostavno paralizovana. Osnovnu evan|elsku ideju ocrkovqewasvih qudi u jednoj Crkvi Bo`joj, jednoj istini, jednoj veri, {to }e se u svojojpuno}i ostvariti u Carstvu Nebeskom, po Drugom dolasku Gospodwem iop{tem vaskrsewu, ekumenisti reinterpretiraju na svoj na~in. Oni usu{tini svesno ili nesvesno propovedaju hilijasti~ku ideju istorijskog„Carstva Bo`jeg“, ovde, na zemqi. Svima nam je dobro poznato iz SvetogPisma i ota~ke literature, da takva ideja nije ostvariva. Svi su qudi,dodu{e, pozvani na spasewe, ali se svi ne odazivaju tom pozivu. Hristos jejavio ime Bo`je qudima, koje mu je Otac Nebeski dao od sveta (u. Jn 17,6) „Jase za wih molim, (Gospod kaè), ne molim se za svijet, nego za one koje si mi



dao, jer su tvoji.“ (Jn 17,9). Gospod nije do{ao da spase svet „koji u zlu leì“,ve} da qude spase od sveta i „kneza ovoga sveta“, jer je „svet“ wegovo oru|e zaborbu protiv Gospoda i Wegove Crkve. Crkva i svet se zato nalaze u sukobu,Crkva i hri{}ani „nisu od ovoga sveta“, (u.Jn17,16) ,oni u wemu ìve privre-meno kao putnici, jer je wihova otaxbina na nebesima. Gospod nas u~i „Kadabiste bili od svijeta onda bi svijet svoje qubio, a kako niste od svijeta negovas ja od svijeta izbrah, zato vas mrzi svijet.“ (Jn 15,19) „Ne qubite svijetani {to je na svijetu. Ako ko qubi svijet qubavi O~eve nema u wemu“ (1Jn2,15). U celom Svetom Pismu jasno moèmo videti da se pravi jasna razlikaizme|u ~lanova Crkve i ostalih qudi koji nisu u Crkvi. Ne postoji nijedandokaz koji pokazuje da }e celi svet prihvatiti Hristovo Evan|eqe presvr{etka ovoga veka, nema ni re~i o tome da }e se celi svet u ovome vremenupreobraziti u Crkvu, {to veruju revniteqi ekumenizma. Nasuprot tome,Sveto Pismo nas u~i da }e se broj istinskih hri{}ana smawivati, jer seGospod pita, da li }e kada opet do|e na zemqu na}i veru u qudima. Gospod nasu~i da }e hri{}ani biti predavani na muke, mnogi }e biti pobijeni i svi }eih narodi omrznuti zbog imena Wegovog, pojavi}e se mnogi la`ni proroci iprevari}e mnoge... (u. Mt 24, 9-12). On otvoreno kaè jereticima i svimodstupnicima od istine: „Mnogi }e re}i u onaj dan: Gospode! Gospode! nismoli u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom |avole izgonili i tvojimimenom ~udesa mnoga tvorili? I tada }u im ja kazati: nikad vas nisam znao,idite od mene koji ~inite bezakowe.“

Ova jasna svedo~anstva Svetog Pisma pokazuju da je ekumenizam usvojoj su{tini HILIJASTI^KA JERES koja se ogleda u nastojawu da seostvari jedinstvo u kompromisu izme|u istine i laì, izme|u dobra i zla,izme|u Hrista i Velijara, kako bi se stvorila jedna „nova Crkva“, ali ijedan „novi svet“. Oni kao da zaboravqaju da }e „u onaj dan nebesa sa hukompro}i, a stihije }e se od vatre raspasti, a zemqa i djela {to su na woj izgor-je}e.“ (2Pet, 3.10) Zaboravqaju da }e se tek posle svr{etka ovoga veka pojav-iti nova nebesa i zemqa, a sa wima }e do}i i jedinstvo svih vernih u Gospodu,jedinstvo koje nije plod qudskih napora ve} tvora~ke sile Bo`je. IstorijaCrkve nas u~i da se Hri{}anstvo nije nikada {irilo dijalogom i kompro-misima sa neznabo{cima, ve} ìvim svedo~ewem istine i borbom protivsvake laì i zablude. Da li su apostoli i{li u neznaboà~ke hramove da bise zajedno sa `re~evima molili Bogu za mir i prinosili mu sa wima kad?Ekumenisti, me|utim, sve~ano objavquju da su pro{la vremena „netrpe-qivosti i sukoba“. Oni progla{avaju la`ni mir, ne onaj koji od Hristadolazi („Mir svoj dajem vam!“), ve} mir koji je rezultat la`nog kompromisa.Iz svega ovoga jasno je da ekumenizam predstavqa va`nu kariku u ~itavomnizu nastojawa evropskog ~oveka da Boga zameni ~ovekom, da Carstvo Bo`jezameni Carstvom ôve~ijim, da istinu zameni la`ju i nebesa trule`nomzemqom. U wemu prepoznajemo iste elemente koje moèmo da primetimo upapizmu, humanizmu, komunizmu i mnogim drugim „izmima“ evropskog palog~oveka. A kao podloga svega toga leì namera „kneza ovoga sveta“- |avola dana zemqi osnuje svoje Carstvo, svoju Pseudo-crkvu i na wegovo ~elo dovedesvoga izabranika, la`nog Hrista - Antihrista. To su osnovni ciqevi i prav-ci ekumenisti~ke jeresi“. (podvla~ewe na{e, prim. prir.)

Pi{u}i daqe u svojoj kwizi jeromonah Sava nije mogao da ne pomenei potpisivawa ranih bezbo`nih sporazuma, unija i odluka koji se ni{ta ne

Judin poqubac156


razlikuju od onih koje su podmetane pravoslavnoj Crkvi kroz istoriju. Ovde}emo izdvojiti par komentara pisca:

„Na ~etvrtoj Svepravoslavnoj Konferenciji u [ambeziju, @eneva,donesena je odluka u kojoj se kaè:

„Me|upravoslavna komisija koja se sastala u @enevi izraàva zajed-ni~ku svest Pravoslavne Crkve, da predstavqa organski deo Svetskog save-ta crkava, kao i wenu ~vrstu odluku da upotrebi sva sredstva koja su joj naraspolagawu, bogoslovska i druga, za uspeh i napredak celokupnog radaSvetskog saveta crkava.“ (Odluka br. 1.) O~igledno radi se o jednoj krajweprotiv pravoslavnoj odluci koja progla{ava jeres, da Jedna Sveta iKatoli~anska Pravoslavna Crkva predstavqa deo jedne jereti~ke „nad-crkvene“ organizacije“.

A o u~e{}u delegacije SPC na takvom jednom skupu dodaje:

„Ove godine (1994) i Srpska Pravoslavna Crkva poslala je svogpredstavnika na ovaj bezakoni skup. Za{to gaziti svoje predawe i kanoneota~ke samo da bismo uveravali Zapad da smo mirotvorci. Istinskomirotvorstvo nije u ~ovekougodni~kom licemerju ve} u istinskom sluèwujedinome Caru Mira - Gospodu Isusu Hristu“... „Sveti Maksim Ispovednikbio je suprotstavqen celom hri{}anskom Istoku koji je pao u jeresmonotelitizma, ipak on nije bio u raskolu ve} oni. O~uvawe, po svaku cenu,spoqa{weg jedinstva sa jereti~ki nastrojenim jerarsima, radi tobo`wegmira u Crkvi, u stvari predstavqa pravi raskol i izdajuPravoslavqa“.(podvla~ewe na{e, prim. prir.)

Sagledavaju}i svu ogromnu koli~inu ~iwenica iz ove kwige , kojeodslikavaju krajwu gnusobu ekumenizma i SSC i jedno totalno odsustvoBoga i Istine Boìje, name}e nam se ligi~no pitawe koje i sam pisacpostavqa srbskim crkvenim velikodostojnicima i to:

„Postavqamo pitawe DO KADA }e i na{a Srpska PravoslavnaCrkva u~estvovati u radu jedne takve belosvetske organizacije kao {to jeSSC. U~estvovawe jedne Pravoslavne Crkve u takvoj organizaciji pred-stavqa odricawe eklisiolo{ke i sotiriolo{ke ekskluzivnostiPravoslavqa i de ffacto priznawe crkvenosti raznim jeresima. Otac Justin,u~e{}e SPC u ovom saboru ne~estivih naziva „ne~uvenom izdajom“ i„stra{nim ponièwem“. Jo{ se pitamo da li je ova stra{na golgota kojuprolazi srpski pravoslavni narod izme|u ostalih, mnogobrojnih na{ih gre-hova, posledica i jereti~kog ekumenisti~kog kursa koji sledi SPC ve}trideset godina. Izlazak SPC iz SSC i prekid svih ekumenisti~kih kon-

takata oprao bi obrazcelom pravoslavnom srp-skom narodu“ (...) (pod-vla~ewe na{e, prim. prir.)

Zaista krajwe is-kren i trezven pristupistini, kako sa qudskog i~ove~nog aspekta tako i saaspekta kanonsko - dog-matskog. No zavr{avaju}i



komentarisawe ove kwige koja je vrlo dobarpotez u razobli~avawu svejeresi ekumenizma,ne moèmo a da se ne osvrnemo na sam krajkwige i zakqu~ak pisca. Naime, jeromonahSava poru~uje vernima da ostanu u SPC i pre-duzmu borbu unutar same crkve, poznatu podnazivom“borba iznutra“. Ovakav na~in borbeza pravoslavqe je vrlo poznat na~insuprostavqawu jeresi kroz istorijupravoslavne Crkve pogotovo u pro{lom veku,kada je jeres ekumenizma bila jo{ vrlo mladai malih razmera. No istorijska praksa kada jejeres u pitawu pokazuje druga~ije, a to je da jeneophodno istupawe i odricawe od jeresi,{to govori samo Jevan|eqe i svi Sveti Oci:„ôvjeka jeretika po prvom i drugom savjeto-vawu, kloni se, znaju}i da se takav izopa~io, ida grije{i - samoga je sebe osudio“ (Titu 3,10-11). Pogledajmo samo slu~aj Sv. MarkaEfeskog, u ~ije vreme su skoro svi episkopipotpisali bezakonu uniju i savez sa Latinima,i od koga se traìo samo mali ustupak, dapotpi{e uniju makar radi mira i odbraneVizantije od Turaka a evo {ta odgovra mudrisvetiteq Boìji: „Stvari vere ne dopu{tajuikonomiju. To je isto kao kada bi kazao,

Odseci sebi glavu, pa idi kuda ho}e{! Nikada ! O ~ove~e ono {to je Crkvenone re{ava se kompromisima...I ne postoji ne{to sredwe izme|u Istine ilaì“! a na drugom mestu nama vernima poru~uje: „Beìte, dakle, od wih(jeretika), bra}o i od svakog op{tewa sa wima. Takvi su la`ni apostoli,lukavi poslenici preru{eni u Apostole Hristove, {to nije ~udo, jer se isam Satana preru{ava u an|ela svetlosti. Nije onda, dakle, nikakvo ~udo{to se wegove sluge pretvaraju kao sluge pravednosti, ~iji }e kraj biti podelima wihovim“... Dakle, nije li i on mogao u}i u jeres i boriti se iznutrai poslati nama takvu pouku? Sveti Grigorije Bogoslov nam govori da je}utawe izdaja Istine. Tako|e, u svojim poslanicama tuge sv. FilaretVoznesewski govori o „borbi iznutra“, kao besmislenom na~inu da se do|edo Istine jer kako kaè: „Istorija Crkve nam govori da se hri{}anstvo{irilo ne putem kompromisa i dijaloga izme|u hri{}ana i nevernika, negoputem propovedi istine i odbacivawa svake laì i zablude“. I upozoravanas da po pitawima koje se ti~u vere i ispovedawa Istine ne budemo mlaki,jer Gospod kaè: „Tako, po{to si mlak, i nisi ni studen ni vru}, izbquva}ute iz usta Svojih“ (Okr. 3,16). Imaju}i sve ovo i vi{e od ovoga na umu, jasnonam je da se od jeresi treba odvojiti bezkompromisno i to {to pre, kao odkakve kuge ili bolesti, jer zamislite da nas ~as samrtni zatekne u jeresi ijereti~koj crkvi? Kakav odgovor dati Gospodu ako su nam jasno poznate svewegove re~i pa i one da u kakvome nas budem zatekao, tako }e nam i suditi?!Vredi li sav svet zadobiti, a du{i svojoj nauditi, vredi li dakle dovoditi uopasnos ìvot ve~ni i spasewe, radi onih koji to ne}e i ne èle da vide, asve pod izgovorom qubavi? Sve nas to nesumwivo podse}a na onu staru pri~u

Judin poqubac158


u kojoj slepac kaè onome koji vidi: „Ako mevoli{, i ti }e{ iskopati o~i svoje i biti slep“,i kuda slepac slepca moè odvesti govori samGospod u Jevan|equ a to je nigde drugo do u jamu(pakao). Da li je to odraz prave istinske qubavizakqu~ite sami.

3.12. Reakcije na odstupni{tvo SPC

Milo{}u Boìjom i molitvama na{egSv.Save, ove prethodno navedene iskre istineuspele su da izazovu niz probu|ewa uspavanihsavesti, koje su ovu ekumensku jeres i prob-lematiku prebivawa SPC u woj , napokon po~elida shvataju ozbiqno.

Realno gledano predugo traje ova tragi-komedija sa SSC i to~itavih ~etrdeset godina {to nije u op{te bezazleno jer i Boìje dolgotr-pjenije ima svoju granicu. A kada istekne to vreme Bogom dano nam, za poka-jawe i odricawe od bezakowa i povratak na pravi Istinski put bogopoz-nawa(put Svetoota~kog predawa, Vaseqenskih sabora i Boànstvenihkanona i dogmata), a mi to ne uradimo, u odstupi}e Sveti Duh i blagodatspasewa od Crkve i onda }e nam „ku}a ostati pusta“. A mo`da je ve} prekas-no ?

Kao pojedinca ovde izdvajamo poznatog dogmati~ara i pisca crkvenelitareture @eqka Kotoranina koji je svojevremeno vodio o{tru borbu zao~uvawe i dràwe Svetih kanona u SPC. Mnogima su poznati wegoviinteresantni ~lanci koje je izdavao u skoro svim crkvenim listovima, dok}emo mi ovde posebno izdvojiti jedan wegov tekst koji je pomalo uzburkaojavnost u Srbiji. ^lanak je sa vrlo realnim sadràjem i ~iwenicama „SRP-SKA CRKVA U ZAGRQAJU JERESI“ . Podnaslov teksta je „SRPSKOJJAVNOSTI“{to tako|e poja~ava va`nost wegove sadrìne, kojom je pisanimaterijal poprimio snagu op{te-nacionalnog zna~aja. Pogledajmo sadatekst koga citiramo u celosti:

„SRPSKA CRKVA U ZAGRQAJU JERESI“57

- SRPSKOJ JAVNOSTI -Te{ko mi je da napi{em, a jo{ teè da pre}utkujem ne{to o ~emu ne

sme da se }uti. îni mi se, treba}e mi nebrojeno mnogo strana da iskaèmistinu. U pitawu je jedna re~enica i, mo`da, jedan bezizlaz. U pitawu jejeres u Crkvi.

U opasnosti smo da izgubimo Srpsku crkvu kao pravoslavnu. Naime,po re~ima Svetog Vasilija Velikog (Posl. 191), - „~im je uvedena jeres, uklo-nio se odmah i predstojnik doti~noga mjesta -an|eo, i crkva se takva pretvo-rila u obi~nu ku}u.“

An|eo koji se uklawa kada se uvede jeres i bogohuqewe u Crkvuodre|enoga mesta i oblasti, nije an|eo li~nosti, ve} je to prepoznatqivpe~at pravoslavnosti, tj. dar i blagodat Boìja na ~oveku „predstojnikudoti~noga mjesta“, po kome je on kao episkop izvor svih Tajni Saborne



57 Sv Knez Lazar, br. 2/99 , list ra{ko-prizrenske eparhije.

crkve, kroz koje se spasewe dobija. Uklawawem toga dara Boìjega Crkvaprestaje biti Crkvom, nebozemnom ustanovom, i sva postaje samo zemna tvar,tj. „obi~na ku}a“. A ~ovek od koga se taj dar Boìji uklonio zbog jeresi, nijevi{e episkop ni u kom crkvenom smislu.

U Srpsku crkvu je uvedena jeres!! To je neko morao proglasiti, anije. Smrtna i zarazna bolest ve} je paralisala na{u Crkvu, a niko to daobjavi. Lekari proglase epidemiju gripa, a gle - u Crkvi Svetih Simeona iSave, nema episkopa, ni jedan se ne na|e, da proglasi da je u Crkvi jeres.Za{to? Zato {to je jeres u wima; jedni su je uveli, a drugi su omamqeniravnodu{jem i malodu{jem!

„Ravnodu{nost je uzrok zla, jer prorok kaè: „Ne razlikuju Sveto odoskvrwenoga“ (Teodor Studit, 10. odg. monahu Metodiju). Sveti Oci su uvekupozoravali da se „sjemena jereti~koga kukoqa... ma~em Duha sa korenom~upa“ (13. kanon IX pom. sab.). Jeres se izobli~ava dok je jo{ seme i to sakorenom, tj. sa onim ~ovekom, koji ho}e u Crkvu da uvede jeres. Seme jeresise ~upa „ma~em Duha“, tj. istinom prave nauke. U Srpskoj crkvi vi{e nevidim episkopa sa ma~em Duha o pojasu. Ako li koji i ima ovaj ma~, za{to gane digne protiv jeresi? Za{to ga nosi? Jer, ova jeres u Srpskoj crkvi, pre-stala je biti seme, i u ìlav korov je izrasla.

Ravnodu{nost Srpskoga episkopata razvila je aktuelnu jeres ekum-enizma do one krajwe ta~ke, u kojoj episkopi ne razlikuju Sveto od oskvr-wenog. Stare jeretike nazivaju hri{}anima i Crkvom; sa wima obrazujuSvetski savet crkava. I, uz sve to daju obrazloèwe i kaù da to nije ekum-enizam, nego „evan|eqski ekumenizam“, tj. ekumenizam qubavi. Qubavqumire i ujediwuju Sveto i oskvrweno, `rtvuju}i Istinu.

„Verujem... u jednu Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu“ (IX ~l.Nikeocarigradskog Simvola vere U Ovo je Sveto, da je Crkva jedna u sve-tosti, jedna u celosnoj sabornosti, i jedna u celosnoj istini apostolskenauke i porekla. Skvrne jeresi, nasuprot, nikako nisu u Hristu saborne, jersvaka jeres mora biti anatemisana (1. kanon II vas. sab.) i odvrgnuta od samevere (1. kanon Vas. Vel.)- Jeresi nemaju kriterijum (silu) sabornosti, i nemogu se sa Crkvom me{ati ili bilo {ta zajedni~ko sa wom imati.„Evan|eqski ekumenisti“ su izmislili qubav kao ono {to moè nezavisnood istine - dogmata i kanona, da sabere Crkvu i jeresi. Me|utim, kakva je toqubav mimo dogmata i kanona? „Po tome znamo da qubimo djecu Boìju kadBoga qubimo i zapovijesti wegove drìmo.“ (I Jovan 5, 2.)

Nije qubav kriterijum dogmata i kanona, tj. zapovesti Boìjih,nego su dogmati i kanoni kriterijum qubavi.

Qubav mimo Istine - dogmata i kanona jeste la`na qubav; jesteizmi{qena qubav. Ne}e biti, o episkopi, da je svaka hri{}anska qubav eku-menska, tj. saborna. Samo je jedna qubav ekumenska, tj. saborna, a to jeIstina. Zalud drugu izmi{qate. Drugog temeqa nema, a ovaj ve} pada na vas.Jer drìte Crkvu u krilu ekumenisti~kog Svetskog saveta crkava. Timepropovedate da Crkva nije katoli~anska, tj. posvudna i svecela bez jeretika;time i jeretike priznajete za svete i apostolske. Va{a qubav mimo istine,temeq je zloj „teoriji grana“, po kojoj je Pravoslavqe tek jedna od granaCrkve. Vi zaista ne razlikujete Sveto od oskvrwenoga.

Zato {to je Srpska crkva u ~lanstvu Svetskog saveta crkava, zatonas NATO bombarduje. NATO je danas sluga Boìjega gneva. I to je znak da

Judin poqubac160


nas Bog jo{ smatra sinovima, dok nas kara i zove pameti i pokajawu od greha,a najteì greh na{e Crkve je jeres. I slava Bogu na tome {to nas kara.

Ali, ako episkopat Srpske crkve, uprkos svemu Boìjemu starawu,ostane tvrdokoran u zastrawivawima, a bombardovawe prestane, bi}e tokatastrofa. Bi}e to znak da nas i Bog ostavi, da se ukloni an|eo Crkve odnas, boqe re}i od vas, o episkopi! Jer, kad ni batine ne pomognu, onda jepropast blizu.

^lanstvo Srpske crkve u Svetskom savetu crkava je pre svegaotvoreno dogmatsko pitawe. Ono zahteva dogmatski odgovor, jer se jeres..ma~em Duha ~upa“. Takav odgovor je pruìo Sabor Srpske crkve 1997.godine, usvojiv{i odluku o istupawu Srpske crkve iz Svetskog saveta crka-va i obrazloèwe iste odluke. Ovo obrazloèwe je danas redak primerbogoslovskog i pastirskog o~uvawa Predawa Svetih Otaca. Uz brojne kon-statacije, tu se kaè, da je ~lanstvo Crkve u Svetskom savetu crkava eklisi-olo{ki, dakle dogmatski, neprihvatqivo.

Sabor Srpske crkve je 1998. godine pruìo novi odgovor na pomenu-to pitawe. Taj drugi odgovor nije bogoslovski. nego politi~ki. On se sasto-ji, prvo, u nespremnosti Sabora da za{titi svoju pro{logodi{wu odluku odfalsifikovawa, negirawa i neizvr{avawa iste i, drugo, u usvajawuSolunskih zakqu~aka kao i u otposlawu delegacije Srpske crkve u Hararena zasedawe Skup{tine Svetskog saveta crkava. Su{tina Solunskihzakqu~aka sastoji se u traèwu radikalne reorganizacije tog Saveta.Obrazloèwe za ~lanstvo u wemu, kao i eklisiolo{ke posledice koje iz tog~lanstva proisti~u, ne nalaze mesta u ovim zakqu~cima. A u Harareu dvana{a predstavnika su izabrana u Centralni odbor Saveta.

Drugim odgovorom Sabor je, napustiv{i raniju svoju odluku i wenoobrazloèwe, u Srpsku crkvu uveo jeres. Recite vernicima, je li u prvom iliu drugom slu~aju odlu~ivano po dejstvu Duha Svetog? Ma kako da se reorga-nizovao Svetski savet crkava, ~lanstvo Crkve u wemu je povreda IX ~lanaSimvola vere. i prizna}ete, jeres!

Da bismo sa~uvali Srpsku crkvu kao pravoslavnu, moramo istupitiiz Svetskog saveta crkava. I to ne pretwom raskola, nego pruàju}i dog-matski odgovor jeresi ekumenizma. Raskol se razre{ava politi~kim meto-dama. Jeres se pobe|uje jedino bogoslovskim odgovorom. Stoga se moramodràti odluke Sabora o istupawu iz ~lanstva u Svetskom savetu crkava, iwenog pravoslavnog obrazloèwa. U protivnom, imamo jeres u Crkvi!!!

Ma {ta episkopi mislili o toj svojoj odluci danas, mi moramo powoj postupiti, tj. istupiti iz re~enog Saveta, sa episkopima ili bez wih!Sveti Atanasije Veliki kaè: „Boqe je okupqati se bez wih (bez episkopanevernih Predawu, prim. @.K.) u hramu molitvenom, nego sa wima kao saAnom i Kajafom, biti ba~en u geenu ogwenu“ („Sveti Knez Lazar“, br. 16,str. 138).

U istom broju ~aspisa Sv. Knez Lazar pored ovog ~lanka, na{ao se i~lanak profesora Miodraga Petrovi}a sa tako|e upe~atqivim naslovom „Uraskoraku sa Sv. Savom“, koji u wemu na vrlo detaqan na~in razotkrivabezakowe i otpadni{tvo SPC. Ovaj ~lanak citiramo u celosti:



U RASKORAKU SA SVETIM SAVOM

Skoro punih osam vekova deli nas od velikog istorijskog ~ina, kadaje Sveti Sava osnovao samostalnu Srpsku pravoslavnu crkvu; osnovao i womupravqao u skladu sa utvr|enom i osve{tanom pravoslavnom praksom, svepodre|uju}i spasewu du{a. Brinuo je o spasewu ne samo i posledweg Srbina,nego i inovernika gde god i kad god je to mogao. Sa takvim ìvqewem iupravqawem obezbe|ivao je blagoslove izraène u stalnom uzrastawupravoverja, u ja~awu i procvatu Srpske dràve koju su i neprijateqi moralida uvaàvaju.

Jedan od osnovnih preduslova za sve te uspehe sastojao se u primeninomokanonskih odredbi, tj. crkvenih i gra|anskih propisa, sadrànih unajve}oj srpskoj kwizi, koju je sam Sveti Sava uveo u upotrebu tako {to jesvakom episkopu uru~io po primerak, da pomo}u we upravqaju, sobom idrugima. U prvoj re~enici objasnio je da se ta kwiga na na{em jeziku zoveZakonopravilo, a u pogovoru iste kaè se, izme|u ostalog: „Svaki u~iteq,ta~nije episkoi ili prezviter ili neko drugi sa u~iteqskim ~inom, akoove kwige ne upozna dobro, ne}e znati ni sam ko je. Ali ako Pronikne udubinu bogonadahnutih ovih kwiga, kao u ogledalu vide}e i sam sebe kakav jei kakav treba da bude, a i druge }e upoznati i nau~iti“ (Ilovi~ki prepis,izd. M. Petrovi}, Zakonopravilo ili Nomokanon Sve{og Save, Ilovi~kiprepis, 1262. godina, Gorwi Milanovac 1991, str. 3986).

Mnoge ~udne pojave danas, kako u Srpskoj pravoslavnoj crkvi tako iu Srpskoj dràvi, neizbe`no name}u pitawe: Nije li blagoslov sa ovog nar-oda oti{ao upravo zato {to smo potpuno zanemarili pomenutu kwiguSvetoga Save, kao i zavete {to nam je ostavio u amanet? Na{ crkveni idràvni ìvot u stalnom je raskoraku sa onim ~emu nas je on u~io. Samoimenom, ali ne i ìvqewem nastojimo da se nazivamo wegovim stadom. Jedanod mnogih dokaza za to je i ~iwenica da, sa jedne strane, imamo odluku Svetogarhijerejskog sabora Srpske crkve iz 1939. godine, koja jo{ uvek nijepromewena, o tome da je „Krm~ija“ (naziv koji se pojavio u Rusiji vek i poposle Svetoga Save), odnosno Zakonopravilo, na{ zvani~ni kanonskizbornik, a s druge strane, u praksi imamo bezbroj pojava i odluka koje susu{ta suprotnost onome {to u Jevan|equ i Zakonopravilu pi{e. Zbogtakvih pojava pravoslavni vernici razli~ito postupaju: jedni, a oni su mal-obrojni, postaju ~vr{}i u veri, ube|eni da je Crkva Hristova Boìjaustanova koju ~ovek, ma kako i ma koliko ru{io, ne moè da poru{i; drugi,kojih ima mnogo, lako se sabla`wavaju i hlade u veri; tre}i, koji su senedavno, i to za kratko vreme utrostru~ili u Srbiji, odlaze u starokalen-darce po uzoru na Grke; ~etvrti, kojih tako|e nije malo, postaju lak plenraznovrsnih sekti, uba~enih uglavnom iz Amerike; peti, mo`da i najbrojni-ji, u slabostima crkvenih qudi nalaze opravdawe za svoje slabosti i ravn-odu{nost u veri, te tako postaju duhovni le{evi u Srpskoj crkvi.(podvla~ewe na{e, prim. prir.)

Od mnogih {tetnih, nekanonskih pojava, koje su odraz nepoznavawaprave nauke i pomawkawa straha od gneva Boìjeg, pomenu}u neke samo, dabih se ovde, na kraju, zadrào posebno na jednoj od wih na izboru vikarnihepiskopa.

Judin poqubac162




Uop{teno gledano, mnogi od nas u Srpskoj pravoslavnoj crkvispu{tamo zavesu izme|u onoga {to smo du`ni da ~inimo i onoga {to ho}emoda ~inimo. Lako se prepu{tamo zabludi da smo „konzervativni“ ukoliko usvest prizivamo svetoota~ka pravila {to vode ozdravqewu du{e i tela, a dasmo „savremeni“ kad pokazujemo kako drìmo korak sa Evropom i, uop{te, sadana{wim kretawima u svetu. Otuda i pojava da pojedinci u Crkvi svojeobrazovawe lak{e uklapaju u neke politi~koekonomske „savremene“ tokove,nego u tokove ~istog crkvenog ìvota i sluèwa. Usled takvog pona{awa,navukli smo iznad Srbije tamni oblak koji ve} dugo zaklawa svetlost, a uhladnoj senci vu~emo jalove poteze, ìve}i u zabludi da na druge ostavqamoutiske divqewa za ono {to ~inimo u oblastima zvane tolerancije, ekum-enizma, humanitarne pomo}i...

Upravo takvim prividom i stalnim ~iwewem nekakvih ustupakasvetu - na {tetu dobro obra|enog i ogra|enog vinograda Svetoga Save, kojise zove Srbija, a ova bez zdrave Srpske crkve uvek je ìvi le{ - uspeli smoda potisnemo blagoslove srpskih ispovednika pravoverja, mu~enika isvetiteqa. Ne moè jedna zemqa, a jo{ mawe Crkva, da bude blagoslovenaako se u woj ne ìvi sveto, i ako se neguje nekakva hibridna ili farisejska„svetost“, od koje se samo razdori mnoè. E upravo ti razdori, u Crkvi inaciji, vi{e od svega drugog àloste na{e pretke na ~elu sa svetiteqimaSimeonom Miroto~ivim i Savom, a te{ko }e optere}ivati i na{e potomke.

Zbog svega toga, nezaobilazno mi se name}e mno{tvo pitawa, kao naprimer:

- Kako bi Sveti Sava postupio kada bi se danas na{ao u Srpskojpravoslavnoj crkvi, vide}i da je u wen ìvot uneto mnogo ~ega iz dràvnogi politi~kog ìvota, do te mere da na Svetom arhijerejskom saboru, pridono{ewu pojedinih odluka, imamo ~ak i „uzdràne“?! Tako ne{to u Crkvije nezamislivo, jer Jevan|eqe nalaè da na{a re~ bude jasno „da“ ili „ne“ (v.Matej 5, 37), a ako smo ni „vru}i“ ni „hladni“, nego „mlaki“ - „izbquva}e“ nas(v. Otkrivewe 3,15-16).

- [ta bi Sveti Sava rekao na to {to se i najosetqivije pitawe uCrkvi - izbor episkopa sve ~e{}e vr{i po ugledu na ne retku praksu kodraspisivawa konkursa za radno mesto ili poloàj: unapred se zna ko }e bitiprimqen? Na ovogodi{wem zasedawu Svetog arhijerejskog sabora je toovako sprovedeno: prvo je dogovoreno i utvr|eno ko }e biti izabran, a potomje, na ve} svr{eni ~in, usledio, i to zbrzano, „priziv Svetoga Duha“.

Da li bi sabor arhijereja iz vremena Svetog Save dozvolio da se zaepiskopa izabere nedozreo, u veri nedou~en, nezdravom ekumenizmunaklowen, porocima sklon kandidat (~ast i od Boga slava dostojnima), samozato {to treba udovoqiti ne~ijoj sujeti i pohlepi, ili zato {to „mo}nici“vr{e pritisak?

I da li bi uz svetog Savu opstao u Crkvi, ne kao episkop ve} kaomirjanin, ~ovek na takav na~in izabran, koji tim povodom ~ak i pirprire|uje po hotelima? U Zakonopravilu se tako ne{to najstroè zabrawu-je i ka`wava, a nalaè se da episkop prvi pomogne sirote, i da dvaput nede-qno (sredom i petkom) obilazi zato~ene. Uostalom, na ~ijem li su znojuste~ene te tako i toliko potro{ene pare, i to u danima kad narod u namet-nutom ratu masovno gine i gladuje?! Ko, najzad, sme da poveri takvome briguo spasewu du{a? Re~ je o Filaretu. Slavospev Gradimira Stani}a i

Judin poqubac164


Radomira Raki}a o wemu, objavqen u Pravoslavqu br. 774 od 15. juna 1999.godine, odraz je negovawa pritvornog i zabriwavaju}eg duhovnog stawa upojedinim crkvenim sredinama. Da li ova dvojica svesno izostavi{e danapi{u kada i na koji na~in je wihov „junak“ diplomirao na Bogoslovskomfakultetu?

Ne kumuje li se, takvim odlukama Svetog arhijerejskog sabora,ra|awu nove, na proverenim pravoslavnim izvorima zasnovane Srpskecrkve? Svestan sam teìne ovoga {to kaèm onoliko koliko sam svestanjevan|elske istine o tome, da je spasewe du{e vrednije od svih blaga ovogasveta (v. Matej 16,26). Upravo radi toga, du`ni smo i obavezni da govorimoistinu, jer jedino ona ~ini ~oveka slobodnim (v. Jovan 8,32) i sposobnim davoli (v. Jovan. 1,1).

- Kako bi se ose}ao Sveti Sava u Srbiji bez veronauke? Ovo pogoto-vo {to se od pojedinih sve{tenih lica, ~ak i od episkopa, ~uje kao obraz-loèwe: „Nemamo kadar za tako ne{to“! Zato se, u nedostatku veronauke ibogoslovske budnosti, objavquju mnoge kwige sa pravoslavnim oznakama ajereti~kim porukama. Ponekad su autori takvih kwiga, na àlost, i pojedi-ni predava~i na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu.

- Kakav stav bi zauzeo Sveti Sava prema Ustavu Srbije, po{to suSrbi u wemu, kao konstitutivni element dràve, svedeni na gra|ane i izjed-na~eni sa mawinama, a pravoslavni vernici izjedna~eni sa sektama?Ustavom su Srbi pretvoreni u gra|ane, iako se wihov jezik zove sriskijezik (ne gra|anski), a vera - pravoslavna (ne bilo koja). Ono {to smoro|ewem od roditeqa Srba postali - Srbi, i {to upravo kao takvi ~inimodràvu Srbiju - Srbijom, to nam se dràvnim Us{avom oduzima. Za{to?Zato da se ne bi, toboè, povredila ose}awa nacionalnih mawina. A ove,koriste}i to, od mawina postaju nacije i prekrajaju granice Srbije. Iz obzi-ra prema inovernicima, i prema svakojakim sektama koje su uglavnom uAmerici nastale, i to u novije vreme, Ustavom su Srpskoj pravoslavnojcrkvi oduzeta mnoga vekovna prava, iako bez wenih ~lanova kao ve}inskogstanovni{tva te{ko da bi Srbija bila prepoznatqiva. Na progla{ewutakvog Ustava u~estvovali su i predstavnici Srpske crkve.

- Kako bi postupio Sveti Sava kad bi ocewivao kanoni~nost odlukasada{weg Svetog arhijerejskog sabora? Za mnoge od wih rekao bi da su, kaonekanonske, proizvele duhovnu {tetu, a uz to, izazvale i nepotrebnetro{kove za putovawa i boravak episkopa u Beogradu. Veruju}i narod srps-ki ne moè, a da ne prosu|uje o dometu i posledicama saborskih odluka, jerse one, {to je i razumqivo, najvi{e preko wega prelamaju, izazivaju}i ilisklad ili nesklad.

- [ta bi Sveti Sava rekao Saboru arhijereja Srpske pravoslavnecrkve kad donose odluke o preme{tawu episkopa sa eparhije u eparhiju, {tokanoni najstroè zabrawuju i ka`wavaju? Moè li preme{teni episkop daima blagoslova na drugoj eparhiji ako je zbog toga pod te{kom osudom Otacavaseqenskih i pomesnih sabora? Ne navla~i li se time gnev Boìji i nanarod kojim preme{teni episkop ho}e da pastvuje (izraz Svetoga Save)?Upravo zbog svega toga, za Svetog Savu je nezamislivo bilo preme{taweepiskopa. On od Srpske crkve nije pravio {ahovsku tablu. Nije ni mogao dadozvoli da se ~iwewem izigrava ono {to pi{e u Zakonoiravilu, kwiziuru~enoj svakom episkopu, koju, kako je ve} pomenuto, i dana{wa Srpska



crkva zvani~no, dodu{e samo na papiru, drì za svoj vaè}i zbornikcrkvenih pravila.

- Kako bi Sveti Sava postupio sa episkopima i sve{tenicima kojiostavqaju svoje stado i odbijaju da ovime pastvuju, za {ta Sveti arhijerejskisabor iznalazi nekanonska re{ewa, a time se be{~iwe samo umnoàva?Udomqavawe izbeglih episkopa i sve{tenika unelo je poreme}aj koddoma}eg sve{tenstva. Trajno udomqeni i zbrinuti, ne èle da razmi{qaju ostadu koje im je bilo povereno. Prema 16. pravilu Prvo-drugog sabora uhramu Svetih Apostola u Carigradu (861. godine), ako episkop odsustvuje izsvoje episkopije duè od {est meseci potpuno se li{ava tog dostojanstva.

- Da li bi Sveti Sava bio u zajednici sa Svetskim Savetom Crkava,koji zaista jeste zbir svih jeresi, u ~ijim zamagqenim o~ima ~ak ni ène-sve{tenici nisu za osudu, kao ni brak homoseksualaca? (Neka mi oprosteBog i Sveti Sava {to mu ime pomiwem sa onima od kojih bi on kao odne~astivog pobegao).

- Kako bi postupio Sveti Sava sa srpskim episkopima, sve{tenici-ma i vernicima koji se mole zajedno sa jereticima? Postupio bi onako kakopravila pravovernih Otaca nalaù: izvrgnu}e i iskqu~ewe iz crkvenezajednice.

- [ta bi rekao Sveti Sava Saboru Srpske crkve na to {to je dozvo-lio (ako je dozvolio) svom episkopu da sa predsednikom SAD, g. Klintonom,u~estvuje na nekakvom „molitvenom doru~ku“? Za koju stvar su se molili? Zauspostavqawe „novog svetskog poretka“? Za uspeh u razarawu Srbije?

- Jesu li se pitali srpski episkopi koji su i{li u posetu papi,za{to Sveti Sava nije hteo da ode u Rim, iako je bio relativno blizu wega,putuju}i u Sveta mesta sve do Sinaja? [to se ti episkopi nisu prethodnozapitali i to, za{to je Sveti Sava u Zakonopravilo uneo spise o latinskomkrivoverju? Umesto toga, danas pojedini prièqkuju i rade na pripremiterena za posetu rimskog pape Beogradu, bez obzira {to nas nijedan papa,kroz ~itavu na{u istoriju, ama ba{ nikakvim dobrom nije zaduìo.Naprotiv. Danas se isti~e nekakva mirotvorna uloga pape u ovim na{imratnim neda}ama. Smatra se da je upravo u ugroènosti, na koju smo silomobesnih naterani, najboqa prilika da se, uz ostalo (kao {to je, na primer,izbor nedostojnog za episkopa), i papina poseta Srbiji „provu~e“. Smu}en jei razbijen srpski pravoslavni narod mnogo ~ime, a da papinom posetom }e sejo{ vi{e razjediniti.

- Da li bi u dana{wem srpskom sve{tenstvu Sveti Sava prepoznaosvoje u~enike, po{to ve}ina od wih malo vremena ima za duhovne razgovoresa vernicima, a neumorni su u razgovorima kad se povede re~ o politici,automobilu, stanovima, devizama...? Mnogima od wih kao osnovno merilo otome koliko je ko vernik sluè, na àlost, rezawe slavskog kola~a iosve}ewe vodice, umesto da to bude prevashodno sveta tajna ispovesti ipri~e{}a.

- Ima li opravdawa za onu prihva}enu od strane Srpske crkvemogu}nost, pruènu od dràve, da sve{tena lica sa carinskim olak{icamauvoze vozila iz inostranstva? Dràva je time postigla odre|eni ciq.Trebalo je da osiroma{eni narod posmatra utrkivawe u kupovini luksuznihkola (neki i po dvoja), kojima se lako robuje i posve}uje pa`wa ve}a nego{to se posve}uje crkvenokanonskim obavezama. [ta je Crkva sa tim

Judin poqubac166


postigla na duhovnom poqu? Zabeleène pojedine kra|e tako kupqenih kolatreba da nam sluè za opomenu i nauk.

- [ta bi Sveti Sava rekao pojedinim srpskim episkopima koji,uzurpiraju}i Boìje pravo, olako, prerano, i za ìvota, jedne qudesvrstavaju u Raj (obi~no „laskavce“ - izraz svetog Simeona Solunskog), adruge u Pakao? Na odluke donete u gnevu, bilo da se ka`wava sve{teno lice(poznavao sam sve{tenika iz Mostara koji je jedanaest godina bio li{en



pri~e{}a), bilo svetovwak, Sveti Sava bi podsetio na zabranu svetogJovana Zlatoustog o tome, da vernika ne treba prokliwati. (Cod. Sinaiticus No1603, f. 194b).

- [ta bi Sveti Sava rekao Svetom arhijerejskom saboru {toodràva i pro{iruje nekanonsku ustanovu zvanih vikarnih episkopa. Ontakve nije postavqao. Ovo je ono pitawe {to sam napred najavio, na kojemho}u posebno da zadrìm pa`wu ~italaca.

* * *

Na ovogodi{wem zasedawu Svetog arhijerejskog sabora Srpskecrkve izabrano je nekoliko vikarnih episkopa. Po tome bi se reklo da se uSrpskoj pravoslavnoj crkvi ta praksa pro{iruje po ugledu na praksunaro~ito u Ruskoj i Rumunskoj pravoslavnoj crkvi.

Iz istorije crkvenog prava zna se da je u drevnoj Crkvi postojalaustanova horepiskopa (hsoretiokotkn) ili seoskih episkopa, o kojima se gov-ori u pravilima: 13. Ankirskog sabora (IV vek), 14. Novokesarijskog sabora(IV vek), 89. Vasilija Velikog (+ 379), 8. i 10. Antiohijskog sabora (IV vek),14. Sedmog vaseqenskog sabora (VIII vek).

Oni su postavqani u mawim mestima, van grada u kojem je episkopskosedi{te. Zavisili su od podru~nog episkopa u gradu. Wihova zaduèwa subila drugorazrednog zna~aja u odnosu na puna episkopska prava i obaveze.Nisu mogli, po re~ima Zonare - poznatog komentatora crkvenih pravila uXII veku - da daju blagodat Duha Svetog. Starali su se o siroma{nima. Moglisu da postavqaju ipo|akone, ~atce, pojce, i zakliwa~e. Izuzetno i poodobrewu nadle`nog episkopa mogli su da rukopolaù prezvitere i |akone.

Istorija crkvenog prava zna i za nekanonsko postojawe episkopapomo}nika (porigoi etpakolsa) i episkopskih vikara, koji su postavqani radiispomo}i ostarelim episkopima, ili episkopima ~ija je eparhija bila veli-ka.

Crkveni ìvot i sva praksa posvedo~ili su da postojawe takvihepiskopa izaziva nesklad i smutwe. Me|u prvima je sveti Vasilije Velikito posvedo~io kad se u 89. pravilu poàlio na prekora~ewa datihovla{}ewa horepiskopu. Prema prevodu N. Mila{a, navedeno praviloglasi:

„Mnogo me àlosti, {to su ve} i pravila otaca zapu{tena i {to jeiskqu~en iz crkava svaki red; pak bojim se, da malo po malo, ako takvanemarnost bude stupala ovim putem, ne do|u u potpunu zabunu crkveniposlovi. Sluìteqi crkve, po starom obi~aju, koji se utvrdio u crkvibo`joj, primali su se samo poslije najmarqivijega ispitawa, i najta~nije serazabiralo wihovo vladawe, da nijesu opada~i, da nijesu pijanice, da nijesuskloni k kavgama, i da li vaspitavaju mla|e svoje, kako bi kadri biliupravqati svetiwom, bez ~ega niko ne}e vidjeti Gospoda (Jevr. 12, 14). I ovosu ispitivali prezviteri i |akoni, te bi o tome izvje{tavali horepiskope,koji bi ~uv{i mnijewa pouzdanih svjedoka i po{to bi o tome obznaniliepiskopa, tada bi tek ubrajali doti~noga crkvenosluìteqa u sve{tenstvo.Sada pak, vi ste prije svega iskqu~ili nas, i ne}ete ni da nas o tome izv-jestite, nego ste svu vlast sebi prisvojili. Za tijem, zanemariv{i u najve}ojmjeri ovaj posao, dopustili ste prezviterima i |akonima, da koga oni ho}e,

Judin poqubac168


i bez ispitawa na~ina ìvota doti~nih, nego po pristrasnosti, ili iz rod-binskih obzira, ili po kakvom drugom prijateqstvu, uvode u crkvu nedosto-jne...“ (N. Mila{, Pravila Pravoslavne crkve c {uma~ewima, kw. P, NoviSad 1896, 430).

Postojawe horepiskopa, vikarnih ili pomo}nika episkopa rano jeistisnuto iz crkvenog ìvota upravo zato {to dva episkopska dostojanstvane mogu naporedo i istovremeno biti u jednom gradu. Jer episkopsko dosto-janstvo, po svojoj prirodi, ~ini jedinstvenu puno}u. Ne moè biti „vi{e“ili „mawe“ episkop, u smislu da je pri rukopoloèwu jedan primio ve}u, adrugi mawu blagodat Duha Svetoga.

Dana{we odluke Svetog arhijerejskog sabora o izboru vikarnihepiskopa nekanonske su. A donete su zbog ne~ije sujete i planova da taj neko,kao budu}i patrijarh, ima {to vi{e svojih qudi. Nekanonske su takveodluke zato {to:

1. Oci Prvog vaseqenskog sabora u Nikeji (325. godine) u 8. praviluizri~ito nalaù „da ne budu dva episkoia u gradu“.

2. Oci Prvo-drugog carigradskog sabora (861. godine), u 16. pravilukaù, izme|u ostalog:

„Zbog razli~itih raspra i zabuna, {to se doga|aju u crkvi bo`joj,neophodno je ustanoviti i ovo, da se ni pod koji na~in ne postavqa episkopu onoj crkvi, koje je predstojnik jo{ ìv i jo{ je u svojoj ~asti, osim slu~aja,da je on sam dobrovoqno podneo ostavku na episkopstvo. Pak i tada trebanajprije do kraja dovesti kanoni~ko ispitawe uzroka, zbog koga se doti~nièli ukloniti sa episkopstva, i tek ako on bude svrgnut, neka se drugi namjesto wega stavi na episkopstvo...“ (N. Mila{, is{o, str. 291).

3. Oci êtvrtog vaseqenskog sabora u Halkidonu (451. godine)propisali su da „bez nazna~ewa ne treba rukopolaga{i nikoga“ N. Mila{,tuma~e}i ovo pravilo, isti~e:

„Iz 15. a. pravila i 15. pravila I Vaseqenskog sabora mi doznajemo,da se svaki episkop, prezviter i |akon smatrao uvijek rukopoloènim zajedno odre|eno mjesto, za jednu odre|enu crkvu, a sude}i po tekstu pomenuto-ga pravila I Vaseqenskoga sabora moramo dràti, da nije u vrijeme



DANAS „NORMALNA POJAVA“jeretici katolici u patrijar{iji

Nikejskoga sabora dopu{teno bilo, ili bar nije uobi~ajeno bilopostavqati koga za episkopa, prezvitera ili |akona, bez odre|enoga mu mjes-ta slu`be...“ (N. Mila{, isto, kw. I, str. 340).

Za koju ìvu eparhiju i kako su „nazna~eni“ novoizabrani vikarniepiskopi, i gde }e im biti sedi{te? Ne}e li i drugi episkopi, naro~ito onisa ve}im eparhijama, zaèleti tako|e da imaju svoje „vikare“? Dokle bi nasodvela takva {tetna i nekanonska pojava?

Neka se zna i to, da nije preporu~qivo da u eparhiji jednog episkopabez dozvole propoveda drugi episkop, kako se ne bi pokazao „u~iteqnijim“(izraz Svetoga Save) od doma}eg.

Dosta davno, ta~nije 1975. godine, napisao sam:„Oci Trulskog vaseqenskog sabora (692. g.) odlu~ili su da je najboqe

u najva`nije da u ubudu}e ostanu bezbedni i o~uvani... kanoni sv. apostola,Vaseqenskih i pomesnih sabora i sv. otaca, radi terapije du{a u isceqewaod strasti (pravilo 2). Na Sedmom Vaseqenskom saboru (787. g.) sve~ano seizjavquje: ...radosno primamo boànske kanone u potpunosti i nepokolebi-vo wihove propise utvr|ujemo, koji su izloèni svetim trubama Duha...Zvani~no potvr|ena istina o kanonima kao delu Duha Svetoga, potpunoopravdava stalnu budnost i nepo{tednu borbu Crkve kroz vekove, da iho~uva „neizmewive i nedirnute“ (M. Petrovi}, Nomokanonski propisi opopuwavawu upra`wenih eparhija (episkopija) i preme{taju arhijereja,Pravoslavna misao, Beograd 1975,13-14).

U istom radu (str. 13) rekao sam i ne{to {to moè ovde da posluìkao zakqu~ak:

„Umesto da se, po u~ewu otaca Sardikijskog sabora (342/3. g.), „zlo izsamog temeqa iskoreni“ (pravilo 1), pribegava se odbrani nekanonskog pos-tupka i tako op{ti interesi Crkve postaju `rtva qudske sujete. „êmupo~etak nije dobar, za odbacivawe je i sve ostalo“, kako kaè VasilijeVeliki (pravilo 19. Sedmog vaseqenskog sabora). Mnogo puta se i pored pos-toje}ih crkvenih kanona, koji su puni pravi~nosti i spasonosnog ~oveko-qubqa, izmi{qaju i donose propisi suprotni wima, bez obzira {to „izvi-topereno pravilo ~ini izvitoperenim i ono ~emu propisuje“. Episkopskavlast je autoritativna i pravi~na, ili boqe re~eno spasonosna, samo ako jeu okvirima evan|elskih i kanonskih na~ela. Sila, zasnovana protivno ovimna~elima, sama sebe osu|uje i postaje nemo}na pred snagom pravoslavnogu~ewa.

Neizmeriva je duhovna snaga Srpske crkve ako se pravilno usmeri.Pred takvom snagom te{ko opstaje nepo{ten ~ovek, bilo da se bavi poli-tikom ili crkvenim stvarima, jer zlo ne moè u nedogled da potiskuje ono{to je dobro i sveto“58.

U ~lanku pod naslovom „Revnovawe za istinu“, autor ep. Artemijepored kritike na ra~un „starokalendaraca“ i „svetogorskih zilota“ darevnuju preteranom revno{}u, zakqu~uje da je pojava te revnosti ~ak iopravdana, jer je izazvana upravo bezakowem SPC i jereti~kim pona{awem

Judin poqubac170



wenih episkopa. Poslu{ajmo {ta kaè ~lanak:„Mo`da je takva wihova revnost (ne po razumu) izazvana stavom,

izjavama ili praksom pojedinih visokih predstavnika Pravoslavne Crkve(Episkopa, pa i Patrijaraha) u pogledu odnosa, me{awa i molitvenogop{tewa sa savremenom i veoma pro{irenom jeresi Ekumenizma... Taj prob-lem, posebno u na{oj Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi uzima sve vi{e maha. Mijo{ nismo dovoqno svesni wegove opasnosti i posledica koji mogu usleditiu budu}nosti. Ali vaqa priznati da im mi Pravoslavni na ovaj ili onajna~in dajemo povoda da nas napadaju za nevernost Pravoslavnom Predawu isvetim Kanonima, pa ~ak i da „kanonsku jerarhiju nazivaju (da li opravdano,drugo je pitawe) jereticima“. Kako, recimo, shvatiti i ~ime objasniti pos-tupak Sinoda MP od 17. jula 1997. godine, koji je odobrio komentarSinodalne bogoslovske komisije o Balamandskom sporazumu, potvr|uju}inu`nost wegove ratifikacije? A ta Sinodalna bogoslovska komisija MPna svojim zasedawima u 1997. godini, iskazala je i takva mi{qewa, da je nedo-pustivo „obra}ati qude iz jedne Crkve u drugu radi wihovog spasewa“; kao ida obra}awe rimokatolika u Pravoslavqe treba da bude zabraweno radi„popu{tawa napetosti“ me|u religijama. (Is{o).

U svom intervju u ameri~kom ~asopisu „Christian History“ patrijarhVartolomej izjavio je slede}e: „Misao o tome, da je ~lanstvo na{e u vidqivojCrkvi neophodno radi nasle|ivawa Raja, osnovana je na la`nom tvr|ewu, dasmo mi nekako analogi~ni Carstvu Bo`jem u ovom svetu.... DefinicijomPravoslavne Crkve, kao Crkve ko ju je osnovao Gospod... preko Svojih svetihApostola, mi bezuslovno ograni~avamo Carstvo Boìje“, od ~ega se trebauzdràvati. (Is{o).

U martu 1997. godine u mestu Aleppo, Sirija, odràna je konferen-cija SSC. Od strane predstavnika Carigradske, Antiohijske, Moskovskepatrijar{ije i mnogobrojnih inoslavnih bio je potpisan dokument oUVO\EWU ZAJEDNI^KOG PRAZNOVAWA PASHE OD 2002. godine.(Is{o).

U svom intervju novinama Moscow News no. 28, 97. Hrizostom,arhiepiskop Vilnusa i Litve, izjavio je da se on ne boji da bude optuèn zajeres, tvrde}i da je (rimo)katoli~ka crkva tako|e spasonosna za nas kao iPravoslavna. (Is{o).

...Naàlost, ni Srpska Crkva ne zaostaje u sli~nim primerima ipodvizima prakti~nog ekumenizma. Nedostalo bi nam vremena i papira akobismo hteli, ma i ukratko, da samo nabrojimo sve takve primere u zadwihtridesetak godina. Smatramo da je dovoqno navesti samo par primera unajnovijem vremenu, i pored odluke Svetog Arhijerejskog Sabora SPC oistupawu iz SSC kao necrkvene i jereti~ke organizacije.

Tako je Srpska pravoslavna parohija u Be~u (Steinergasse 3), istakla,sigurno ne bez znawa i blagoslova svoga nadle`nog Episkopa, oglas slede}esadrìne:



EKUMENSKA SLU@BA BO@IJA

MESTO: SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA, BE^ 17. VREME:PETAK, 21. februar 1997. god. u 19 ~asova.

UÊSTVUJU:VERNICI SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE,

PAROHIJSKI HOR „SV. ARSENIJE“;VERNICI RIMOKATOLI^KE PAROHIJE

BREITENFELD SA PAROHOM, KAO I PREDSTAVNICIEVANGELISTI^KE, METODISTI^KE I

STAROKATOLI^KE CRKVEUPRAVA

Iz ovog oglasa, razumqivo, ne vidi se i puna sadrìna te „Ekumenskeslu`be boìje“, ali se po wenim akterima i u~esnici ma moè zakqu~itina{ta je to sve moralo li~iti. Da ne bismo o tome naga|ali, sasvim sigurnomoèmo zakqu~iti kakve su to „ekumenske slu`be“ iz priloga kojeg objavqu-ju „Evropske novosti“ u slici i re~i, a pod naslovom: „TRI CRKVE PODJEDNIM KROVOM“. Ispod naslova ovako pi{e:

„Srpski pravoslavci su, u nedequ na prvi ovogodi{wi advent, bilisa nema~kim evangelistima i katolicima, u staroj crkvi iz 1726. uBu{ofenu kod Bona. Bilo je veoma zanimqivo i lepo, pod istim krovomvideti sve{tenike tri crkve i ~uti ih kako vernike, Srbe i Nemce,oslovqavaju sa „draga bra}o“. Ekumensko molitveno ve~e po~elo je re~imaFridriha Hojpela koji je na vrlo dobrom srpskom jeziku (slavista je, a kaoprevodilac je niz godina slu`bovao u Beogradu) izrazio radost {to se ovajadvent u bu{ofenskoj crkvi obeleàva zajedno ba{ sa Srbima iz Bona iokoline.

Potom je paroh bonski Dragoqub Joji} uputio pozdrav vernicima nasrpskom, a onda i sve{tenici Ernst Edelman (evangelista) i Antoni Kojak(katolik) na nema~kom. Jedno~asovni program je zatim obuhvatio horskapevawa i sve{teni~ka pojawa, molitvena kazivawa i citirawa SvetogaPisma da bi sve bilo zavr{eno BLAGOSLOVOM VERNIKA OD SVA TRISVE[TENIKA (podvukao E. A.). Na nema~ke vernike je dubok utisakostavilo pojawe jereja Joji}a koji je u prepunoj crkvi izgovorio i „Ro`dest-vo“ i „O~e na{„ na crkvenoslovenskom...“

Da li i}i i daqe, ili ovde prekinuti i po{tedeti ~itaoca od daqeg„mu~ewa duha“? Ipak, ovde }emo prekinuti (bar za sada), jer i ovo re~enodovoqno je da pokaè kakav je na{ odnos prema Svetom Predawu CrkvePravoslavne, prema svetim Kanonima i Svetim Ocima koji nam ostavi{e iveru Pravoslavnu, ali i primer kako tu veru treba negovati i braniti odizvrtawa do kojeg dolazi „kroz neodgovorne kontakte i molitvene skupovesa jereticima ekumenistima.

Treba li se onda ~uditi {to nas pojedinci budnih savesti i jasnogose}awa gde su „me|e koje oci na{i postavi{e“, kritikuju i izobli~avaju zaovakve na{e postupke i prestupawe tih „me|a“?

Problem, nema sumwe, postoji, i nije zanemarqiv. Kako ga re{iti,

Judin poqubac172


pitawe je sada. Sigurno je jedno: Taj problem ne}e i ne moè biti re{enna{om netrpeqivo{}u prema tim „revniteqima“, raznim tvrdwama kako su„ti neofiti“ uglavnom biv{i komunisti, koji sada ho}e da brane Pra-voslavqe; da nam najve}e zlo nanose oni koji su „ju~e kr{teni“ a preis-puweni su gordo{}u; da oni cepaju hiton Gospoda Isusa Hrista i stvarajuveliki nemir me|u vernicima; da ti izvesni monasi, umesto da se udubquju usebe, postali su sudije patrijarhu i Crkvi itd. Takvim svojim stavovima iizjavama moèmo u wima izazvati samo jo{ upornije „revnovawe“, jer }emoih samo utvrditi u uverewu da su oni u pravu, i da mi (Episkopi SPC)nemamo ~ime da im odgovorimo i pobijemo wihove stavove“59.

[ta re}i na ovakav zakqu~ak ep. Artemija da sami episkopi svesno~ine bezakowa i uvla~e pritom crkvu i narod u jeres? Nije li sama ovaposledwa re~enica odgovor na „ve~no }utawe“ SPC pred otpadni{tvom kojesprovodi 40 godina unazad, jer kako ep. Artemije kaè episkopi SPC nema-ju ~ime da odgovore i pobiju ~iwenice. Pitamo se za{to?

Nastavqamo ~lankom Vlade Dimitrijevi}a pod podnaslovom „Idolekumenizma“ u kome pisac daje definiciju ekumenizma i wegovog stepenazastupqenosti u dana{we vreme, citiramo:

„Na àlost, i me|u nas se, na ~isto crkvenom planu, uvukao opasni„moderni“ duh, duh protivan Duhu Svetome Koji je govorio kroz SveteApostole Hristove i velike Oce Crkve. To je duh ekumenizma kojim savre-meni nara{taji poku{avaju da zamene istinsku brigu i qubav premainoslavnim hri{}anima i neznabo{cima. Ekumenizam je EKLISIJALNAJERES najgore vrste: pod izgovorom da treba ujediniti pravoslavne s davnoodeqenom bra}om (rimokatolici, protestanti, pa i predstavnici drugihreligija) gde jasno se tvrdi da ne postoji JEDNA, SVETA, SABORNA IAPOSTOLSKA CRKVA PRAVOSLAVNA. Ta tvrdwa („u~ewe o granama“,itd.) jeste SVEJERES koja razovaplo}uje Vaplo}enog Logosa Bo`jeg, nasto-je}i da mu oduzme Wegovo Telo - Crkvu kojoj, po blagodati Bo`joj, pripada iSrpski narod. Time se direktno nasr}e na Istinu. A moèmo li mi, gre{nii mali, protiv Istine? Moèmo li da razorimo ono {to Apostoli i Ociustanovi{e i preda{e nam kao blago sve{tenih dogmata i kanona? (Pravila,recimo, 45. 46. i 64. Svetih Apostola, Pravila 32, 34, 37, 38, 39. pomesnogLeodikijskog sabora; Pravilo 84. [estog vaseqenskog sabora, itd. Ne prav-ila kao pravila, no sam Duh Bo`ji protivi se tome). Te{ko nam je protivBodila, protiv Hrista, pra}ati se. Ne smemo se nikakvim zemaqskimrazlozima pravdati, ma {ta o tome mislili, Istina Hristova je iznad svega.Nedavno su, na àlost, u jednoj na{oj eparhiji dràne ZAJEDNI^KEMOLITVE sa rimokatolicima i predstavnicima muslimanske verois-povesti (a otac Justin Bogomudri kaè da je apostolska zabrana molewa sjereticima „JASNA I ZA KOMARA^KU SAVEST“). Razlog ovih molita-va: mir u biv{oj Jugoslaviji. Ali, ne moèmo tako mir dobiti. Gospod jeMirodavac, po Svom ne la`nom obe}awu. Mir se zadobija samo po{tovawemWegovih ìvotvornih zapovesti i ~uvawem Svetog Predawa, a ne sentimen-talisti~kim, naopako shva}enim, ekumenizmom. Gospod je preko prorokaIsaije rekao da NEMA MIRA BEZBO@NICIMA. Ako se ne ~uva istins-ka pravoslavna pobo`nost, ako se ne misli i ne di{e Duhom Istine,




TE[KO NAMA: tek tada ne}e biti mira, tek tada }e nas muke i nevoqesna}i. Ekumenisti~ka idolatrija, rekosmo ve}, otrovnija je od sviju drugih,jer je bolest ne du{evna-telesna, nego duhovna. Ako i duhovno obolimo, zab-oravqaju}i ko smo i odakle smo, AVAJ NAMA! ...“60

Zaista avaj nama ve} obolelim.

3.13. La`na odluka SPC o istupawu iz SSC i ponovna obmana vernog naroda

Po milosti Boìjoj niz ovakvih i sli~nih pisawa pojedinaca ucrkvenoj {tampi, zatim pojedini individualni sabori nekih manastira imonaha (Sopo}anski sabor) , kao i gomile pisama i peticija upu}ene SinoduSPC dalo je izvesne rezultate. Videv{i da su se mona{tvo i verni narodustalasali i da je „vrag odneo {alu“, arhijereji SPC bili su primorani dau skladu sa nastalom situacijom izvr{e ne{to {to bi se u vojnom àrgonunazvalo „manevar“, koji bi u isto vreme bio brz i efikasan. Taj „manevar“ jetrebalo da u isto vreme omogu}i nastavak 40-godi{weg truda i rada na eku-menizmu u SSC, a da tako|e u isto vreme smiri zabrinuti verni narod iklir. I tako je na|eno solomonsko re{ewe koje ~ak ni svetovni politi~arine bi mogli da izmisle, ali je ovim crkvenim mudracima to ipak po{lo zarukom. A radi se naime o „razgovoru o odluci da se donese odluka o istupawuSPC iz SSC“{to je pravi naziv ovakvog teksta (vide}ete za{to u nastavku)a koji je zbog neophodnosti nekako na brzinu izvu~en iz konteksta zapisni-ka sabora Sinoda, pa potom preto~en u akt. Nakon toga je dràn u nekoj vrstitajnosti ({to je ina~e postalo normalno za SPC), da bi kona~no u jednomtrenutku ugledao svetlost dana. Ta tzv. „odluka o istupawu“ doneta je namajsko-junskom zasedawu Svetog Arhijerejskog sabora SPC, 1997. godine aprvi put wen sadràj je objavqen nakon skoro dva meseca, dok su tu informa-ciju mnogo ranije objavile pojedine svetovne novine.

Pogledajmo dokument koga citiramo u celini:U saop{tewu sa ovogodi{weg zasedawa Svetog Arhijerejskog

Sabora Srpske Pravoslavne Crkve, zaslugom diplomatske rafiniranostiwegovih redaktora, toliko je izmewen smisao rasprave koja je na Saboruvo|ena usvojenog zajedni~kog stava Episkopata SPC o odnosu prema ekum-enizmu, da je saop{tewe sa sednice EUO-a Mitropolije Cetiwske, koje jeusledilo mesec dana kasnije a koje su objavile svetovne novine, svojomnajavom da }e SPC istupiti iz Svetskog saveta „crkava“ po odluci samogSabora izazvalo ne malo ~u|ewe, posebno Crkvene na{e javnosti. û|ewe,razume se, samo zbog toga {to su pravoslavni, kako sve{tenstvo tako uverni narod, dovedeni u situaciju da punu istinu o zbivawima u svojojCrkvi u odlukama najvi{ih Crkvenih Pastira saznaju, ne iz wihovogzvani~nog saop{tewa niti iz Crkvenih novina, nego iz bulevarske{tampe. U nastavku donosimo izvorni dokument razmatran u usvojen na Sv.Arh. Saboru SPC, koji se prvi put predo~ava na{oj javnosti.

Judin poqubac174


60 objavqeno u ~asopisu - „Logos“ br.1-4/94.

ISTUPAWE SRPSKE CRKVE IZ SVETSKOG SAVETA CRKAVA

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svomredovnom majsko - junskom zasedawu o.g. doneo je odluku da Srpska Crkvaistupi iz Svetskog saveta Crkava, ~ija je ona ~lanica od 1965. g. Na osnovuzakqu~aka Komisija za prou~avawe odnosa sa SSC, imaju}i u vidu velikouznemirewe vernog naroda na{e Pomesne Crkve i sablazni (kao {to je tonapr. izraèno u apelu dostavqenom Sv. Arh. Sinodu i episkopima pojedi-na~no od strane preko tri stotine na{ih sve{tenika, monaha i monahi-wa), odlu~eno je da Srpska Crkva ubudu}e ne bude vi{e organski ~lan oveorganizacije, s tim da se i daqe moli i trudi na jedinstvu svih u HristuIsusu da sara|uje sa svima onima koji se iskreno trude na ostvarivawu jedin-stva u veri svih veruju}ih u Hrista, kao Boga i Spasiteqa, i u Svetu Trojicu.

U obrazloèwu ove odluke je konstantovano da je Svetski savetcrkava nastao kao izraz èqe, naro~ito rascepkanog protestantskog sveta(po~ev{i od 1910.) za vaspostavqawem jedinstva Crkve. Pravoslavne Crkvesu, svaka na svoj na~in, osobito posle 1920 redovno u~estvovale u tzv. eku-menskom pokretu, radi ostvarivawa Hristove zapovesti „da svi jedno budu“.

Najzna~ajniji pravoslavni teolozi ovog veka u~estvovali su i dalidoprinos ovom pokretu. Me|u wima i teolozi i jerarsi Srpske Crkve kaona primer, Episkop @i~ki Nikolaj, episkop ba~ki Irinej (\iri}),episkop dalmatinski Irinej (\or|evi}) i dr. Osnovni stav pravoslavnihbogoslova i bogoslovqa bio je i ostao da bez jedinstva u veri nema i ne moèbiti jedinstva u Crkvi kao bogo~ove~anskom organizmu Hristovom. Sarazloga, me|utim, kako se kaè u navedenom obrazloèwu, {to je Svetskisavet crkava ( naro~ito to posle sedamdesetih godina) po~eo da zanemaruje usvom delawu ovaj izvorni stav o neophodnosti jedinstva u veri kao pre-duslovu jedinstva Crkve; sa razloga {to je ovaj Savet po~eo da dobija priro-du „Nad-crkve“ i da se u tom duhu pona{a, prakti~no prihvataju}i u na~inusvoga delawa za Pravoslavqe neprihvatqivu anglikansku „teoriju ogranka“,u novije vreme nazivanu teoriju „hri{}anskih tradicija“, no kojoj se „tradi-cije“ nekih od protestantskih sekti (nastalih, recimo, u pro{lom veku)izjedna~uju i stvaraju ravnopravnim sa ìvim Predawem Crkve Istoka,neprekinutim od apostolskih vremena.

- Sa razloga {to je Svetski savet crkava pod sve ve}im uticajemsekularizma;

- Sa razloga {to zbog samog ustrojstva SSC, u kome ogromnu ve|inuimaju protestantske zajednice, Pravoslavna Crkva bivala je nadglasavana,tako da pri takvom stawu stvari Pravoslavna Crkva ne moè uticati nawegove odluke niti biti adekvatno zastupqena;

- Sa razloga {to se u zvani~nim krugovima SSC sve vi{e zanemaru-ju pitawa vere i poretka i jedinstva u veri i izvornoj Crkvi Hristovoj, zara~un pragmatizma i dnevne svetske politike;

- Sa razloga {to u zvani~nim krugovima ekumenskog pokreta (na-ro~ito poslije Generalnih konferencija u Upsali i Kamberi) preovla|ujeduh i nastrojewe, prakti~no ispoqavano i primjewivano - religioznogsinkretizma;

- Sa razloga {to neke i to najzna~ajnije (na primer Anglikanska



crkva) ~lanice SSC, namesto da u duhu ekumenizma umawuju postoje}e dog-matske i kanonske razlike - uvode nove crkvene obi~aje i praksu koju dog-matski pravdaju, obi~aje koji ugroàvaju evan|elski etos i sveukupnohri{}ansko predawe Istoka i Zapada (rukopolagawe èna za „biskupice“ i„pastore“), stvaraju}i radikalno novi poredak, eklisiologiju i moral uCrkvi;

- Sa razloga {to SSC toleri{e neke od hri{}anskih zajednica, svo-jih ~lanica, koje protivno Evan|equ i Apostolu Pavlu, prihvataju iblagosiqaju neprirodni i protivprirodni blud (ven~avawe lezbejki ihomoseksualaca), {to je „sramno i ~uti“;

- Sa razloga {to se taj ekumensko-sinkretisti~ki i sekularisti~kiduh prenosi i na pojedine pravoslavne krugove, naro~ito u Dijaspori ime{anim sredinama, pa su postala ~esta zajedni~ka pri~e{}ivawa imolitveno op{tewe sa nepravoslavnima, kojima se negira sami etos i sve-toota~ka pravila mi{qewa i ìvqewa u Crkvi (zna~i - negativno seodraàva na samu Crkvu);

- Sa razloga {to organsko ~lanstvo u SSC prouzrokuje unutarpravoslavne Puno}e sablazni i ozbiqne polarizacije me|u PomesnimPravoslavnim Crkvama ({to zna~i: ne doprinose}i svehri{}anskom jedin-stvu, ovakva vrsta ~lanstva direktno ugroàva jedinstvo unutar samePravoslavne Crkve, da ne govorimo o eklisiolo{koj neprihvatqivostitakve vrste ~lanstva!);

- Sa svih tih gore navedenih razloga, Srpska Pravoslavna Crkva,svedok verni i ~uvarka (zajedno sa ostalim pomesnim PravoslavnimCrkvama) - vere i etosa jedne, svete, saborne i apostolske Crkve Hristove,najavquje svoje istupawe iz SSC ;i otkazivawe da bude organski ~lan oveorganizacije ({to su u~inile Jerusalimska patrijar{ija i Gruzijska crkva).Pri tome Srpska Crkva se ne otkazuje da i daqe radi „na jedinstvu svih“ ida sara|uje sa svima, na radu sa SSC na humanitarnom poqu, i na drugimoblastima me|uhri{}anske odgovornosti za mir, pravednost, u zajedni{tvome|u narodima u dràvama u svetu.

S obzirom, me|utim, da se ovde radi o dalekose`nom koraku, koji sene ti~e samo ìvota i misije Srpske Crkve nego i sveukupnog Pravoslavqai wegove spasonosne misije u svijetu, Sabor Arhijereja Srpske Crkve jeodlu~io da svoj stav i mi{qewe prethodno, pre kona~nog istupawa, dostaviCarigradskom i Vaseqenskom patrijarhu i svima poglavarima pomesnihCrkava pravoslavnih, sa predlogom i zahtevom da se {to skorije sazoveSvepravoslavno savetovawe po pitawu daqeg u~e{}a Pravoslavnih Crkavauop{te u Svetskom savetu crkava. Tek posle toga Savetovawa }e na{aPomesna Crkva zauzeti svoj kona~ni stav po ovom pitawu i obznaniti gajavnosti“61. (podvla~ewe na{e, prim. prir.)

Naàlost sve su ovo bile teolo{ke trice i ku~ine {to bi apostolPavle rekao u svojim poslanicama, jer ne da nema samo otvorenogispovedawa vere, osu|ivawa i odsecawa svih jeresi i javnog pokajwa za 40-godi{we prebivawe u jeresi, nego je lukava i sramna prevara vernog narodaovim postala mnogo ve}a, jer je ispunila i uslov najve}e demonske laì, a toje: „[to je la` blià istini, to je ve}a la`!“.

Judin poqubac176


61 „Svetigora“, Vidovdanski broj ~asopisa, 1997.g.



BEZAKOWE U USPONUnakon la`ne odluke o istupawu iz SSC-a, episkopi SPC-a nastavqaju

jereti~ki kurs ekumenizma.Sinod SPC-a u katedrali Krista Kraqa - Beograd 2003. god.

Dakle, situacije je slede}a: Sinod je zapravo samo raspravqao odono{ewu odluke o istupawu SPC iz SSC, te }e ovaj svoj stav i mi{qewetek dostaviti i to kome nego svom „slepom vo|i“-vaseqenskom patrijarhuVartolomeju i ostalim crkvama, da bi se na taj predlog i zahtev SPC {topre sazvalo Svepravoslavno savetovawe, a potom nakon savetovawa: „Tekposle toga Savetovawa }e na{a Pomesna Crkva zauzeti svoj kona~ni stav poovom pitawu i obznaniti ga javnosti.

Kakvo je ovo teolo{ko ludilo pitamo se, i koga ovo treba da pre-vari? Ako je sude}i po izreci da {to je la` blià istini, to je ve}a la`,onda ova sramna nazovi odluka zauzima sam vrhunac u mnogovekovnoj istori-ji srbskog naroda.

Da je ova na{a konstatacija potpuno ispravna svedo~i nam ~iweni-ca, da se ni do dana dana{weg SPC nije izjasnila javno o svom radu i u~e{}uu SSC a kamoli da je donela nekakvu odluku po pitawu istupawa iz SSC ilinapravila nekakav ozbiqniji korak.

Pogledajmo sada pojedina reagovawa na dono{ewe „odluke SinodaSPC“ i weno sprovo|ewe u delo. Izdvajamo deo ~lanka @. Kotoranina podpoznatim naslovom „SPC u zagrqaju jeresi“:

„^lanstvo Srpske crkve u Svetskom savetu crkava je pre svegaotvoreno dogmatsko pitawe. Ono zahteva dogmatski odgovor, jer se jeres„..ma~em Duha ~upa“. Takav odgovor je pruìo Sabor Srpske crkve 1997.godine, usvojiv{i odluku o istupawu Srpske crkve iz Svetskog saveta crka-va i obrazloèwe iste odluke. Ovo obrazloèwe je danas redak primerbogoslovskog i pastirskog o~uvawa Predawa Svetih Otaca. Uz brojne kon-statacije, tu se kaè, da je ~lanstvo Crkve u Svetskom savetu crkava eklisi-olo{ki, dakle dogmatski, neprihvatqivo.

Sabor Srpske crkve je 1998. godine pruìo novi odgovor na pomenu-to pitawe. Taj drugi odgovor nije bogoslovski, nego politi~ki. On se sasto-ji, prvo, u nespremnosti Sabora da za{titi svoju pro{logodi{wu odluku odfalsifikovawa, negirawa i neizvr{avawa iste i, drugo, u usvajawuSolunskih zakqu~aka kao i u otposlawu delegacije Srpske crkve u Hararena zasedawe Skup{tine Svetskog saveta crkava. Su{tina Solunskihzakqu~aka sastoji se u traèwu radikalne reorganizacije tog Saveta.Obrazloèwe za ~lanstvo u wemu, kao i eklisiolo{ke posledice koje iz tog~lanstva proisti~u, ne nalaze mesta u ovim zakqu~cima. A u Harareu dvana{a predstavnika su izabrana u Centralni odbor Saveta.

Drugim odgovorom Sabor je, napustiv{i raniju svoju odluku i wenoobrazloèwe, u Srpsku crkvu uveo jeres. Recite vernicima, je li u prvomili u drugom slu~aju odlu~ivano po dejstvu Duha Svetog?62 (podvla~ewena{e, prim. prir.)

Ne samo da nije ni{ta uradila na planu istupawa, {ta vi{e, procesapostasije se znatno ubrzao te je, kao {to vidimo, SPC nastavila dau~estvuje na Ekumenisti~kim skupovima i molitvama preko svojih delegaci-ja recimo u Harareu 1998.g. kada su i zvani~no dva predstavnika SPC jerejVladan Peri{i} i laik Nenad Milo{evi} izabrani u sastav CentralnogOdbora (glavnog rukovod. tela SSC).

Ovom prilikom, ne moèmo da izostavimo neke pojedinosti, vezane

Judin poqubac178


62 Sv Knez Lazar, br.2/99...

upravo za taj ekumenski skup u Harareu a koji }e verovatno interesovati~itaoce.

Naime skup u Harareu je odràn 9. decembra 1998. godine, pod poz-natijim nazivom 8. Skup{tina SSC-a, na kojoj je jedna od glavnih tema bila„Homoseksualci traè da se na teolo{kim kolexima izu~ava seksualnost“.Kao organski deo SSC homoseksualci su koriste}i svoje pravo stavili nadnevni red i ovaj svoj zahtev, pravdaju}i se pri tom svojom bolesnom i bezum-nom teologijom koja nema nigde nikakvog osnova (sem u wihovim deform.umovima), da ih je „Bog stvorio takve kakvi jesu“. Na àlost i ovo ludilona{lo je prihvatawe i uto~i{te u jereti~koj SSC koja i ovom prilikomprigrlila jo{ jednu od vi{e stotina jeresi koje ve} poseduje u sebi. U~lanku @. Kotoranina „Bog nije tvorac zla“ izdatog upravo povodom ovogskupa u Harareu i prihvatawu homoseksualca u „bratsku ekumensku zajednicuSSC“. Evo {ta on kaè o temi i zakqu~ku o wenoj prihva}enosti:

„(...) Homoseksualci hri{}ani traè da se na teolo{kim koleximaizu~ava seksualnost“. Ovaj tekst predstavqa bogoslovski koncept - apologi-ju homoseksualnosti. Ujedno, to je te`wa homoseksualnog pokreta da budepriznat za sudeonika u Crkvi, ili da kaèmo, za crkvenu mawinu. Od straneSSC re~eni koncept - apologija homoseksualaca nije osporen; {ta vi{e,homoseksualci, izraàvaju nadu da }e u budu}e wihovi stavovi i teologijabiti ukqu~eni u slu`beni program SSC.

Homoseksualci kao takvi, kao mawina posmatrani, mogli bi imatizajedni{tvo u Bogu jedino ako bi bili od Boga kao takvi stvoreni. A to jeve} jeres da je Bog tvorac zla. Napomenuli smo da SSC ne poziva homoseksu-alce na pokajawe, da prima od wihovog pokreta tekst - bogoslovsku apologi-ju homoseksualnosti, koju ne odbacuje, i da se, {ta vi{e, taj tekst izlaè kaodeo materijala Skup{tine SSC, ~iji je jedan MOTO „Unity in God“. Sve ovoukazuje na to da SSC prihvata homoseksualce kao mawinu u Bogu, {toimplicira da je Bog tvorac zla. (podvla~ewe na{e, prim. prir.)



KATASTROFA OFICIJALNOG PRAVOSLAVQAven~awe homoseksualaca u moskovskoj patrijar{iji

Osim ako SSC ne smatra pederastiju za dobro!?“63

A o u~e{}u SPC i wene delegacije na ovom suludom skupu i ~akwihovom zboru u samo rukovode}e telo SSC - Centralni odbor, kaè:

„Srpska Crkva je punopravna i ravnopravna ~lanica SSC. Sebe,nevestu Hristovu, srozava na isti nivo sa jereticima. U izve{taju delegaci-je Srpske Crkve pri Skup{tini u Harareu, Pravoslavni i jeretici se nazi-vaju jednim imenom - Hri{}ani („Pravoslavqe“ br. 766. str. 10.). Otkud to?Po ~emu?

Sabor Srpske Crkve je 1997.g. usvojio odluku o istupawu SrpskeCrkve iz SSC. Velikim nastojawem nekih, nama nepoznatih, srpskihepiskopa, ta odluka je prikrivana, a weno sprovo|ewe stopirano do danas.Isti Sabor je 1998. g. usvojio zakqu~ke Solunskog savetovawa, koji zahteva-ju radikalnu reorganizaciju SSC, do koje }e se pravoslavni delegatiuzdràvati od sudelovawa u ekumenskim „bogoslu`benim“ skupovima, i uproceduri glasawa. U skladu sa istim zakqu~cima, otposlana je delegacijaSrpske Crkve na zasedawe Skup{tine SSC u Harare, gde jerej VladanPeri{i} i laik Nenad Milo{evi}, bivaju izabrani za ~lanove Centralnogodbora SSC (Isto, str. 10), {to nije bilo bez wihovog pristanka.

^lanstvo Crkve (pa dakle i Srpske) u SSC dogmatski je neprih-vatqivo, i kanonski neodrìvo, bez obzira na na~in radikalne reorgani-zacije SSC. Svaka naredna Skup{tina pokazuje da se stvarni etos SSC svevi{e udaqava od svetoota~kog u~ewa, te da istinsko jedinstvo u veri ievharistiji nije mogu}e.

Zato ~lanstvo Srpske Crkve u SSC nije, niti moè biti bogougod-no. Posledice toga ve} ose}a narod i dràva, a tek }e, bojimo se, punu meruosetiti. Najve}u odgovornost za to snose episkopi na{e Crkve, koji (ko znaza{to) zaobilaèwem dogmata i kr{ewem kanona izazivaju Boìji gnev.Dràwem Srpske Crkve u krilu SSC, toga zbora svakakvih jeresi, onipokazuju da se Boga ne boje, niti naroda stide.

O pederastiji i SSC smo pisali da bismo na tom primeru (jednomizme|u mnogih) jasno pokazali lice SSC, kao lice izmi{qene qubavi (tezaHristos voli homoseksualce, i oni vole Wega (qubavi bez istine!) Ne moè,o episkopi, svaka qubav da bude ekumenska, tj. saborna. Samo je jedna Qubavekumenska, tj. saborna, a to je Istina. Zalud drugu izmi{qate. Drugog teme-qa nema, a ovaj }e pasti na vas. Zato, ne ispovedajte jereti~ki koncept„evan|eqskog ekumenizma“ - evan|eqe bez Hrista. Nego, pokajav{i se,odbacite zabludu, i izvedite Srpsku Crkvu iz ~lanstva u SSC, kako steodlu~ili. 1997. godine“64.

(13.2.1999. g.@eqko Kotoranin)Smatramo da ovom zakqu~ku ne treba bilo {ta dodati i da zajedno sa

mnogim ovde sli~nim izre~enim zakqu~cima u ranijim tekstovima pred-stavqa sasvim realno stawe u kome se SPC i weni episkopi sada nakon~etrdeset godina bezakowa nalaze a to je srbski narode - J E R E S !

Judin poqubac180


63 Sv. Knez Lazar, br.2/99,64 Sv. Knez Lazar, br.2/99,

3.14. Iskre istine ili la`ni „igra~i“?

Ovaj predivan ispovedni~ki zakqu~ak @. Kotoranina bio jenaàlost i posledwa re~ istine koju smo mogli ~uti od tog vremena pa evodo danas. Bilo je tu i tamo pisawa nekog usamqenog istinoqubca, ali je sveto nedovoqno i rekli bismo neprimetno. Na{i crkveni listovi vi{e i neobjavquju ni{ta {to bi moglo ~ak pri}i temi ekumenizma, jeresi i SSC iliako i bude ne{to na tu temu to biva krajwe opravdavaju}e.

Pitamo se gde se denu{e svi oni ispovednici vere koji su svojim bog-onadahnutim pisawem razobli~avali jeres ekumenizma i vatreno braniliPravoslavqe - Jevan|eqem Hristovim, Sv. Kanonima i Svetoota~kimu~ewem. Svi su oni nakon ovih par godina ili nestali ili su naprosto iznama neobja{wivih razloga promenili strane, te sada onu „{aku“ preostal-ih revniteqa i svetosavaca koje su i sami svojim pisawem podizali narevnost, sada o{tro osu|uju i pquju po wima.

Na veliku àlost, svi ovi nazovi „borci za istinu“ nisu mogliizdràti pritisak koji sa sobom nosi savremeno ispovedni{tvo, pokazuju}itako svoje pravo lice tj. da nisu „Sinovi Svetlosti“i da kao takvi nisuspremni za disciplinu koja se zove „Pravoslavqe“, a poklekli su iz dvaosnovna razloga: samoqubqa i ~ovekougodni{tva. Predvo|eni dana{wimotstupni~kim i ne pravoslavnim episkopima koje su nekada javno“prozi-vali“ kao bezakonike, danas oni ~ine rekli bismo vrlo mo}nu organizaciju,koja vrlo perfidno manipuli{e na{im jadnim i napa}enim srbskim naro-dom. Ne moèmo a da ne pomenemo i vrlo interesantnu tzv. patriotsku stru-ju, naravno la`nu i licemernu, koja ipak ima samo politi~ko-propagandnupozadinu sticawa naklonosti naroda i prikupqana glasova za parlamen-tarne izbore. Ovu la`no-patriotsku ekipu predvode recimo episkop (kanon-ski nepostoje}eg imena „umirovqeni“) zahumsko-hercegova~ki AtanasijeJevti}, koji je recimo vatreno propovedao Srbima u Srbiji - srbstvo, dok jeu Bosni glumeo „Mirotvorca“, finansiraju}i i pomaù}i {irokogrudoislam i muslimane, i kome je recimo svojevremeno u otvorenom pismu o beza-kowu SPC pisao sve{tenik @.Gavrilovi}, koji kaè, citiramo:

„A i Vi, Preosve}eni Vladiko, za koga smatramo da je „mu` ~vrst ihrabar“, dosledan ispovednik vere pravoslavne, isto tako sedite u Saboru,suprotno Svetom pismu (sr Psal. 1, 1) sa: pedofilima, homoseksualcima,bludnicima, ekumenistima, masonima, vatikanovcima, dakle i sa jeretici-ma, a da se ne bunite, ne protestujete, ne vri{tite onako kako to ~initeprema nama sve{tenicima koje smatrate da smo „sirotiwa raja“ samo Vamaepiskopima za sluèwe...

Umesto tih najamnika u Crkvi koje Vi branite, Vi napadate one kojise bore protiv nedostojnih, pod Va{im izgovorom da takvi, svojom kri-tikom, ru{e Boìju crkvu. Da li je to, {to bi marksisti rekli, zamenateza?! Ko ru{i Crkvu Boìju: oni koji nedostojno ìve, pa makar to bili iepiskopi, ili oni koji nedostojne kritikiju u nameri da se poprave i buduboqi, pa makar ti kriti~ari bili najobi~niji vernici ili zlatiborski~obani. (podvla~ewe na{e, prim. prir.)

âk nam ne dozvoqavate da takve i toliko zabludele episkope, migre{ni i mawe dostojni vernici, sa dokazima i opravdanim razlogom,izobli~ujemo po Jevan|equ Gospodwem ( sr. Mt 18, 15 - 17). Zar Gospod nijerekao nasilniku: „Ako zlo rekoh, dokaì da je zlo; a ako li dobro, za{to me



bije{„ (Jn 18, 23). U svakom slu~aju, nama je uteha {to }e nam svima suditidragi i pravi~ni Bog, pa bio to episkop, sve{tenik, |akon ili obi~anvernik, po zakonima Svoje ve~ne pravde, ~iji neprikosnoven i pravedan sudjedino priznajem“65.

Treba li daqe komentarisati ovakvo farisejstvo i licemerijejednog nazovi-episkopa razobli~eno od strane jednog sve{tenika? Eto kakve

Judin poqubac182


SRPSKI VUCI U OV^JOJ KO@Ipatrijarh srpski Pavle i episkop ba~ki Irinej Bulovi}sa jereti~kim patrijarhom carigradskim Vartolomejem

u Beogradu 2000. god.

65 „Raspe}e SPC izme|u Istoka i Zapada“, @.Gavrilovi}, Beograd 2003.g.,

izdajice Pravoslavqa i la`ni Srbi i Svetosavci danas propovedajuSrbstvo, nacionalizam i patriotizam. Treba li takvima verovati?

Setimo se samo episkopa Artemija, koji je svojevremeno sa simpati-jama pisao u ~lanku pod naslovom „Revnovawe za istinu“, o istinoqubcimai revniteqima za pravoslavqe i podràvao ovu {aku boraca za istinu, i tore~ima:

„Taj problem ne}e i ne moè biti re{en na{om netrpeqivo{}uprema tim „revniteqima“, raznim tvrdwama kako su „ti neofiti“ uglavnombiv{i komunisti, koji sada ho}e da brane Pravoslavqe; da nam najve}e zlonanose oni koji su „ju~e kr{teni“ a preispuweni su gordo{}u; da oni cepajuhiton Gospoda Isusa Hrista i stvaraju veliki nemir me|u vernicima; da tiizvesni monasi, umesto da se udubquju u sebe, postali su sudije patrijarhu iCrkvi itd. Takvim svojim stavovima i izjavama moèmo u wima izazvatisamo jo{ upornije „revnovawe“, jer }emo ih samo utvrditi u uverewu da suoni u pravu, i da mi (Episkopi SPC) nemamo ~ime da im odgovorimo i pobi-jemo wihove stavove“66. (podvla~ewe na{e, prim. prir.)

A gde je sada ep. Artemije i wegova odbrana istine? Ostao je u zamcijeresi koju je razobli~avao, a sa wime i @. Kotoranin, prof.MiodragPetrovi}, jeromonah Sava Jawi}, V.Dimitrijevi} i ostali sli~ni wima.Ovde se postavqa sasvim realno pitawe jesu li u op{te wihove namere bileistinoqubive? Ili su oni samo „bukaxije“ SPC koji su trebali da svojim„mu}ewem vode“ dovedu u rezignaciju i ovako raslabqeni narod srbski? Akoje suditi po plodovima, a to je prelazak na stranu neprijateqa jeretika, kojesu sami razobli~avali svojim pisawem i ostajawem u jereti~koj SPC, koju susami razotkrili Istinom, mi smo ipak vi{e za ovu drugu varijantu.

No, ovo licemerije i farisejstvo nas i pored svega nije toliko izne-nadilo. Jer smo do sada i iz samog 40-godi{weg principa rada same SPC ujeresi ekumenizma izvukli istu pouku, da ovakvi i sli~ni nisu ni{ta do „zaoplod“ od „zlog drveta“.

Opet je po ko zna koji put prevareno verno stado naroda sve-tosavskog, ali borba za Istinu Boìju, Bogu hvala ide daqe. I i}i }e dosamog drugog dolaska Gospodweg, jer kako On kaè : „Crkvu ne}e ni vratapakla nadvladati“, a {to se ovakvih la`nih pastira i wihovih pomra~enihu~enika ti~e bilo ih je do sada mnogo i bi}e ih uvek, ali Slava Bogu te ih onpre ili kasnije i javno razotkrije.

3.15. Pravi pastiri i borci za istinu

Nasuprot gore navedenim mlakim hri{}anima, ne moèmo a da nepomenemo i prave svetlosne stubove i velikane pravoslavqa 20. veka koji suostali do kraja verni i odani borci Hristovi a to su sve{tenomu~enikNikolaj @i~ki i ava Justin Popovi}. Razlog za{to ih pomiwemo nije samoogromni wihov doprinos u borbi protiv jeresi ekumenizma, ve} suprotnopoku{aj manipulacije srbskih ekumenista odre|enim podacima o wihovomìvotu i radu, kojima poku{avaju da ih svrstaju u podràteqe ekumenizma.Jedan takav bezo~an poku{aj je izveo V. Dimitrijevi} u svom ~lanku pod



66 Sv. Knez Lazar, br. 3/98,...

nazivom „La`ni ziloti protiv crkve Hristove“67, u kome je, rekli bismo,perfidno izmanipulisao podacima vezanim za ova dva srbska velikana.Nemamo nameru da ovde vr{imo analizu teksta, koji je uzgred krajwe sim-pati~an, a za koji bi na{ srbski narod rekao: „Trla baba lan...“, ve} }emo setruditi da kaèmo ono {to je V. Dimitrijevi} verovatno znao, ali je„pre}utao“.

Evo kako glasi citat koji se odnosi na Sv.sve{.mu~. Nikolaja:(...) „iako najve}i ~uvar pravoslavqa me|u Srbima u XX veku, nikad

nije prestao da inoslavnima svedo~i Hrista. i pre i pospe II svetskog rataon je propovedao me|u wima, ~ak i u wihovim hramovima, a u~estvovao je i nasvetskim hri{}anskim skupovima kakav je bio onaj u Evanstonu, 1954.godine. Zbog toga nije postao ni anglikanac, ni episkopalac, nego je ostaoomiqeni svedok pravoslavne vere na zapadu“68.

A sada dajemo izostavqene podatke:1. Nakon Drugog Svetskog rata i logora, vladika Nikolaj odlazi u

Ameriku kao emigrant, a na poziv starog prijateqa jo{ iz Srbije episkopaRuske Zagrani~ne Crkve-Jovana Maksimovi~a (kasnije Svetiteqa Jovana[angajskog) sa kojim se dobro poznavao dok je bio jo{ episkop ohridski isvog duhovnog ~ada, na{eg Srbina, tako|e episkopa Ruske zagrani~ne Crkve-Save Sara~evi}a i pristupa Ruskoj Zagrani~noj Crkvi, u kojoj se i upokojiou manastiru Sv.Tihona u Pensilvaniji (manastiru - Ruske Zagrani~neCrkve), te mu je i posmrtna èqa bila da se sahrani na ruskom manastirskomgrobqu(iz.kw.Novi zlatoust, e. Artemije). Dakle nije pripadao niti jena{ao uto~i{te ni u SPC ni u Dionisijevoj raskolni~koj srpskoj crkvi uAmerici. A za{to zakqu~ite sami ?

2. Iako je u predratnom periodu bio proekumenisti~ki nastrojen ito je pokazivao i u pojedinim svojim delima napisanim u tom periodu, uposleratnom periodu ìvota promenio je stav prema inovernima, jer da jeostao istih ube|ewa o ekumenizmu, ne bi mogao biti u Ruskoj Zagrani~nojCrkvi niti sasluìvati sa wenim arhijerejima koji su dràli ~vrst kurspravoslavqa. Ovo posebno isti~emo iz razloga {to je ba{ u sklopu jednetakve delegacije i u~estvovao na Skupu u Evanstonu 1954.g. gde je sa svim tadapravoslavnim episkopima izne{en apsolutno pravoslavni i ispovedni~kistav - da je ekumenizam neostvarqiv. Pogledajmo {ta o tome kaè ~lanak podnazivom „Doga|aj u Evanstonu“, koji sadrì iskqu~ivo li~ni vladikinpogled na taj skup. U samom uvodnom delu ~lanaka se kaè, citiramo:

„I pre Prvog svetskog rata, i posle wega, Vladika ì~ki NikolajVelimirovi} aktivno je u~estvovao u poku{ajima kontakta sa inoslavnima,a sve u nadi da }e Zapad pojmiti istinu Pravoslavnog Istoka. Wegovi borav-ci u Engleskoj i Americi, propovedi i svedo~ewa ostavqali su velikogtraga na anglikance i druge protestante koji su imali prilike da ga sretnui ~uju. Me|utim, veoma va`na ~iwenica je i to da im episkop ì~ki nikada,ni u ~emu nije laskao: govorio im je Istinu u svoj wenoj punoti, kritikuju}iZapad zbog egocentrizma i otu|enosti od Boga, zbog farisejskog samozadovo-qstva i gubqewa Jevan|eqskih kriterijuma za vradnovawe stvarnosti. Pred~itaocem su dva svedo~anstva Nikolajeva o odnosu prema Zapadu: Jedan raz-govor iz kwige „Search Tomorrow“, Nicholson end Watson, (1928, str. 372-375);

Judin poqubac184


67 „Crkveni @ivot“, br, 5/2003.g., list arhiepiskopije Beog. - Karlova~ke68 Isto,

drugo je svedo~anstvo Nikolajevo o skupu Svetskog saveta crkava uEvanstonu, objavqeno u srpskom listu „Sloboda“ br. 107 za 1954.god. VladikaNikolaj je Evanstonskom skupu prisustvivao kao posmatra~, i kao svedok daje Pravoslavna Crkva - Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska. To, me|utim,ovog duhovnog velikana nije spre~avalo da razgovara sa qudima drugih kon-fesija, nadaju}i se da }e i wih obratiti punoti poznawa Istine. Da je sre}eovakav Nikolajev stav bi i danas bio uzor srpskim duhovnim licima, odkojih se neki, umesto da svedo~e klawaju inoslavnima na na~in servilan i neprimeren“69.

Pogledajmo {ta u nastavku istog ~lanka kaè sam Vladika Nikolajo nastupu pravoslavne delegacije i o samoj dekleraciji koju su isti javnoizloìli na skupu u kojoj se izme|u ostalod kaè, citiramo:

„(...) Jedino Pravoslavna Crkva sadrì celinu i puno}u Istinitevere, koja je „jedan put za svagda dana svetima“(Jud.3). Nada u Hrista zasno-vana je na pravoj veri (jer je pisano: prvo vera, pa nada, pa qubav), bez kojeje ona kao ku}a bez temeqa. (...) Jedinstvo crkava se ne moè posti}i uzajam-nim koncesijama, nego samo usvajawem od sviju jedne prave vere u celosti,kako je ona zave{tana od apostola i formulisana na VaseqenskimSaborima, drugim re~ima: vra}awem svih hri{}ana onoj jedinstvenoj i nepodeqenoj Crkvi, kojoj su pripadali preci svih hri{}ana celoga svetaprvih devet stole}a od Hrista. A to je Sveta Pravoslavna Crkva. (...) Svedrugo na stranu, ali kada su u pitawu na~ela vere i pojam crkve, pravoslavninemaju ni prava ni potrebe da mewaju svoj stav. (...) Pravoslavna Crkva pakne priznaje ni desni~arske , ni levi~arske kategorije. Ne u veri, ne u Crkvi.Ona se drì one zapovesti Boìje datoj u staro vreme jednom narodnomvo|i: „Drì se zakona Boìjega, i ne odstupaj ni na desno ni nalevo“70.(Kwiga Is. Navina 1,7). (podvla~ewe na{e, prim. prir.)

Kao dokaz i potvrdu ovih Vladikinih re~i iznosimo i citat iz„Poslanice tuge“ pisane 1969 godine od prvojerarha Ruske Zagrani~neCrkve Sv. Filareta Voznesewskog a koji se savr{eno poklapa sa gore nave-denim zakqu~cima pravoslavne delegacije na skupu Evanstonu, citiramo:

„Pravoslavni delegati su tamo izjavili da su odluke te Skup{tinetako daleko od na{eg u~ewa o crkvi, da oni nikako ne mogu da u~estvuju uwenom radu uporedo sa ostalima. Protiv tih odluka oni su izneli u~ewepravoslavne Crkve u posebnim dekleracijama.

Ove deklaracije bile su toliko odre|ene, da su zapravo uz izvesnudoslednost,morale da dovedu do zakqu~ka da pravoslavni ne mogu biti~lanovi SSC (...)“71.

Sasvim je jasno da u Evanstonu nije bilo ni~eg nepravoslavnog i eku-menisti~kog, a {to je vezano za vladiku Nikolaja, tako da je ovaj poku{aj dase iskompromituje kao proekumenista propao.

3. Izneli smo podatak u prvom poglavqu pod A, da je NikolajVelimirovi} na Predsaboru u Vatopedu 1930. god. odbio da sasluùje sagr~kim novokalendarcima i da je na istom Predsaboru vatreno branio starikalendar.



69 objavqen u „Kwièvnim novinama“, od 15-31. decembra 2001/1-15. januara 2002.godine70 „Kwièvne novine“, od 15-31. decembra 2001/1-15. januara 2002. godine.71 „An|eo Filadelfijske Crkve“, Svetogorska pravosl. misija svetovoznes. manastiraEsfigmena, Beograd 2001.g.

4. I najzad, veoma zna~ajan podatak koji se ti~e Istinskogpravoslavqa. Sredinom 50-ih godina pro{log veka, Nikolaj Velimirovi} jepunudio tada{wem vo|i Gr~ke Starokalendarske Crkve, Hrizostomu(Florinskom), pomo} u rukopologawu novih episkopa. Poslu{ajmo {takaè sam izvor: „Hrizostom Florinski je ostao sam na ~elu najve}e gru-pacije Istinski pravoslavnih sve do svoje smrti. Nu|eno mu je nekolikokandidata za episkope. Episkop Nikolaj (Velimirovi}) iz Srpske Crkve,koji je u to vreme ìveo u Sjediwenim Dràvama, ponudio je da mu pomogneu posve}ewu novih episkopa“72.

5. Mu~eni~ka kon~ina vladike Nikolaja. O tome na kraju kwigepruàmo prilog.

A o avi Justinu, u istom ~lanku V. Dimitrijevi} kaè:„Otac Justin veliki razobli~iteq ideologije la`nog ekumenizma,

pisac kwige „Pravoslavna Crkva i ekumenizam“, nikad nije napustio SPC(iako se ona, jo{ u wegovo vreme, u~lanila u SSC). Ako je i kritikovao, akoje i razobli~avao, Otac Justin bio verni sin svetosavske majke Crkve iweno poslu{no ~edo“73.

Za O. Justina Popo-vi}a izostavqeni su slede}i podaci:- O. Justin se nalazio pod strogom prismotrom u jednoj vrsti manas-

tirskog zatvora, sa strogo ograni~enim kretawem (kelija, crkva). âk i onikoji bi na neki na~in do{li do wega bili bi privo|eni i ispitivani odstrane komunisti~ke vlasti. A i sam je bio ~esto vo|en na policijskapreispitivawa i maltretirawa. Kao dokaz ovim ~iwenicama navodimocitat memoranduma iz kwige „Istina o SPC u komu-nisti~koj Jugoslaviji“izdatoj u manastiru ]elije 1990. godine koji kaè:

„Nemo}an da u~ini ne{to vi{e, ne slu{an ni od srpskih Patrijarhai Vladika (od kojih su neki, zbog veze sa wim bili progoweni) ... Za svakusmeliju re~ ili propoved, za svaki tekst ili kwigu bogoslovsku, {to bi sepojavila u inostranstvu, ili za posetu iz inostranstva odvo|en je uVaqevsku i Beogradsku UDB-u, saslu{avan i „preube|ivan“, pa konfiniranu ]elije bez prava izlaska mesecima, i tako godinama. ]elijskim sestrama

i posetiocima pre}eno je na svima nampoznate na~ine“.

Isti ovaj podatak se potvr|uje i ukwizi „Starac Kleopa“ u kojoj prilikomposete starac Kleopa zati~e o.Justina unekoj vrsti „manastirskog zatvora“.

Dakle, {ta je mogao Ava u ovakvojsituaciji, kada nije mogao da do|e do vaz-duha od silnih agenata UDB-e od kojih su

Judin poqubac186


72 Holy Transfiguration Monastery, The Struggle againstEcumenism, str.. 73-74.73 „Crkveni @ivot“, br, 5/2003.g., listarhiepiskopije beog.- karlova~ke.

ISPOVEDNIK PRAVOSLAVQASV.SVE[TENO MUÊNIK VLADIKA NIKO-

LAJ @I^KI- vatreni borac protivjeresi ekumenizma

pojedinci bili maskirani i u mantijama. No po{to je bilo nemogu}e da sefizi~ki odvoji od jeresi ipak se odvojio duhovno i to kako saznajemo odpravih duhovnih ~ada, kao i iz kwige Vladimira Mosa „Pravoslavna Crkvana raskr{}u 1917-1999 g.“ u kojoj se kaè da je ava Justin 1971. god. prekinuoop{tewe sa Germanom. Ovu informaciju Vladmir Mos je dobio od jeromona-ha Save Jawi}a iz manstira De~ani.

I na kraju nakon svih izne{enih dokumenata, kao potvrdu ispravnos-ti na{eg stava protiv jeresi ekumenizma, a na posramqewe svima koji seodri~u Jevan|elskog i svetoota~kog puta i koji svesno i pored svega ovogaprebivaju u jeresi ekumenizma, navodimo deo preuzet iz kwige o. Justina izkwige „Pravoslavna Crkva i ekumenizam“:

HUMANISTI^KI EKUMENIZAM74

Ekumenizam je zajedni~ko ime za psevdohri{}anstva za psevdocrkveZapadne Evrope. U wemu su srcem svojim svi evropski humanizmi, sa papiz-mom na ~elu. A sva ta psevdohri{}anstva, sve te psevdocrkve nisu drugo ve}jeres do jeresi. Wima je zajedni~ko Jevan|elsko ime: svejeres. Za{to? Zato{to su u toku istorije razne jeresi negirale ili unakaàvale pojedineosobine Bogo~oveka, Gospoda Hrista, a ove evropske jeresi odstrawujuvascelog Bogo~oveka i na Wegovo mesto stavqaju evropskog ~oveka. Tu nemabitne razlike izme|u papizma, protestantizma, ekumenizma, i ostalih seka-ta, ~ije je ime legeon.

Pravoslavni dogmat, ustvari dogmat o Crkvi je odba~en i zamewenlatinskim jereti~kim svedogmatom o prvenstvu i nepogre{ivosti pape,~oveka. A iz te svejeresi izrojile su se, i neprestano se roje druge jeresi:{izme, izbacivawe „epikleze“, uvo|ewe tvarne blagodati, azima, ~isti-li{te, blagajna suvi{nih dela, mehanizovano u~ewe o spasewu, i time meha-nizovano u~ewe o ìvotu, papocezarizam, sveta inkvizicija, indulgencija,ubijawe gre{nika zbog greha, jezuistika, sholastika, kazuistika, monarhis-tika, socijalni humanizam...

Protestantizam? Najro|enije i verno ~edo papizma, svojomracionalisti~kom sholastikom vekovima srqa iz jeresi u jeres, stalno sedavi u raznim otrovima svojih jereti~kih zabluda. Pritom, papisti~ko gor-doumqe i „nepogre{ivo“ bezumqe apsolutisti~ki caruje i pusto{i du{ewegovih vernika. U na~elu, svaki je protestant nezavisni papa, nepogre{ivipapa u svima stvarima vere. A to uvek vodi iz jedne duhovne smrti u drugu. Inikad kraja tome umirawu, jer je broj duhovnih smrti ~ovekovih - bezbroj.

Pri takvom stawu stvari, papisti~ko - protestantski ekumenizam sasvojom psevdocrkvom i svojim psevdohri{}anstvom nema izlaza iz svojihsmrti i muka bez svesrdnog pokajawa pred Bogo~ovekom Gospodom Hristom iWegovom Pravoslavnom Crkvom. Pokajawe je lek za svaki greh, lek dat bogo-likom bi}u qudskom od Jedinog ôvekoqupca.

Bez pokajawa i stupawa u Istinitu Crkvu Hristovu neprirodno je ibesmisleno je govoriti o nekom ujediwewu „crkava“, o dijalogu qubavi, oIntercommunio. Glavnije i od najglavnijeg jeste: postati sutelesnikBogo~ove~anskog tela Crkve Hristove, i time zajedni~ar u du{i Crkve -



74 „Pravoslavna Crkva i ekumenizam“, dr. Justin Popovi}, Solun 1974.g.

Duhu Svetom, i naslednik svih besmrtnih blaga Bogo~ove~anskih.1. Savremeni „dijalog qubavi“ koji se obavqa u formi golog senti-

mentalizma u stvari je maloverni otkaz od spasonosne „svetiwe Duha i vereIstine“ (2.Sol. 2,13), to jest od jedino spasonosne „qubavi Istine“ (tamo2,10). Su{tina qubavi je Istina; i qubav ìvi istinuju}i. Istina je srcesvake bogo~ove~anske vrline, pa i qubavi. I svaka od wih javqa iblagovesti Bogo~oveka Gospoda Hrista koji jedini i jeste ovaplo}ewe ioli~ewe Boànske Istine = Sveistine. Kada bi Istina bila ma {ta drugoa ne Bogo~ovek Hristos, ona bi bila mala, nedovoqna, prolazna, smrtna.Takva bi ona bila, kada bi bila: pojam, ili ideja, ili teorija, ili shema, ilirazum, ili nauka, ili filosofija, ili kultura, ili ~ovek, ili ~ove~anstvo,ili svet, ili svi svetovi, ili ma ko, ili ma {ta, ili sve to zajedno skupa.Ali, Istina je Li~nost, i to Li~nost Bogo~oveka Hrista, Drugo LicePresvete Trojice, zato je i savr{ena i neprolazna i ve~na. Jer su u GospoduIsusu Istina i @ivot jednosu{ni: Istina ve~na i @ivot ve~ni (sr. Jn. 14,6;1„4. 17). Koji veruje u Gospoda Hrista, stalno raste Wegovom Istinom u weneboànske beskrajnosti: raste svim bi}em svojim, svim umom, svim srcem,svom du{om. U Hristu se ìvi „istinuju}i u qubavi“, - jer jedino takomoèmo da u svemu uzrastemo u onome koji je glava, Hristos (Ef. 4,15).Pritom, to uvek biva „sa svima svetima“ (Ef. 3,18), uvek u Crkvi i saCrkvom,jer se druk~ije ne moè rasti „u onome koji je glava“ telu Crkve,Hristos. Beskrajne sile koje su neophodne za ta uzrastawa svih hri{}ana ubogo~ove~anskom telu Crkve, Crkva dobija neposredno od svoje glave,Gospoda Hrista. Jer samo On, Bog i Gospod, ima te bezbrojne beskrajne sile,i svemudro raspolaè wima.

Ne treba se varati: postoji i „dijalog laì“, kada pregovara~i sves-no ili nesvesno laù jedan drugoga. Takav dijalog je svojstven „ocu laì“ -|avolu, jer je laà i otac laì (Jn. 8,44). A svojstven je i svima wegovimvoqnim ili nevoqnim saradnicima kada ho}e da pomo} zla ostvare svojedobro, da pomo}u laì do|u do svoje „istine“. Nema „dijaloga qubavi“ bezdijaloga Istine. Ina~e, takav dijalog je neprirodan i laàn. Otuda izapovest hristonosnog Apostola: „Qubav da ne bude la`na“ (Rm. 12,9).

Jereti~ko humanisti~ko deqewe i razdvajawe Qubavi i Istine samoje znak nedostatka bogo~ove~anske vere i izgubqene duhovne bogo~ove~anskeravnoteè i zdravoumqa. U svakom slu~aju to nikada nije put svetih Otaca.Pravoslavni, samo ukoreweni i utemeqeni „sa svima svetima“ u Istini iQubavi, imaju i javqaju, od Apostola do danas, tu bogo~ove~ansku spasonos-nu qubav prema svetu i svima stvorewima Bo`jim. Goli moralisti~ki min-imalizam i hoministi~ki pacifizam savremenog ekumenizma samo jednorade: obelodawuju svoje su{i~avo humanisti~ko korewe, svoju bolesnufilosofiju i bespomo}nu etiku „po ~oveku“ (Kol. 2,8). I jo{: obelodawujukrizu svoje humanisti~ke vere u istinu, i svoju doketisti~ku neosetqivistza istoriju Crkve, za wen apostolski i saborni bogo~ove~anski kontinu-itet u Istini i Blagodati. A apostolsko-svetoota~ko bogoumqe izdravoumqe blagovesti istinu bogo~ove~anske vere kroz Svetog MaksimaIspovednika: „Vera je temeq nade i qubavi... Jer vera daje sigurnost i samojistini“. Nema sumwe, da svetoota~ko i od Apostola nasle|eno meriloqubavi prema qudima i odnosa prema jereticima, potpuno je bogo-~ove~ansko. To je bogonadahnuto izraèno u slede}im re~ima Sv. Maksima

Judin poqubac188


Ispovednika: „Ja ne èlim da se jeretici mu~e, niti se radujem wihovom zlu,- Boè sa~uvaj! - nego se ve}ma radujem i zajedni~ki veselim wihovom

obra}ewu. Jer {ta moè vern-ima biti milije nego da videda se rasturena ~eda Boìjasaberu u jedno. Ja nisam tolikopomahnitao da savetujem da senemilost vi{e ceni nego~ovekoqubqe. Naprotiv, save-tujem da treba sa pa`wom iiskustvom ~initi i tvoritidobro svima qudima, i svimabiti sve kako je kome potreb-no. Pritom, jedino èlim isavetujem da jereticima kaojereticima ne treba pomagatina podr{ku wihovog bezumnogverovawa, nego tu treba bitio{tar i nepomirqiv. Jer ja nenazivam qubavqu nego~ovekomr`wom i otpadawemod boànske qubavi kad nekopotpomaè jereti~ku zabludu,na ve}u propast onih qudikoji se drè te zablude“.

2. U~ewe PravoslavneBogo~ove~anske CrkveHristove kroz svete Apostole,kroz svete Oce, kroz sveteSabore o jereticima jeste ovo:

jeresi nisu Crkva, niti to mogu biti. Zato u wih ne moè ni biti svetihtajni; pogotovu svete Evharistije, - te Tajne nad tajnama. Jer svetaEvharistija i jeste sve i sva u Crkvi: i sam Bogo~ovek Gospod Hristos, isama Crkva kao telo Wegovo, i u op{te sve Bogo~ovekovo.

Intercommunio- op{tewe sa jereticima u svetim tajnama, naro~ito usvetoj Evharistiji, - to je najbezbo`nije izdajstvo Gospoda Hrista, izdajstvojudinsko; i pritom izdajstvo vascele Crkve Hristove, Crkve Bogo~ovekove,Crkve Apostolske, Crkve Svetoota~ke, Crkve Svetopredawske, CrkveJedine. Ovde treba svoju ohristovqenu svest i savest pobo`no zaustaviti nanekoliko svetih ~iwenica, svetih blagovesti, svetih zapovesti.

Pre svega treba se zapitati: na kakoj eklisiologiji po~iva, nakakvom se bogoslovqu o Crkvi zasniva takozvani Inter-communio? Jer svopravoslavno bogoslovqe Crkve o Crkvi Bo`joj po~iva i zasniva se ne na„Interccomunio“ nego na bogo~ove~anskoj stvarnosti, na bogo~ove~anskojzajednici, bogo~ove~anskoj koguota (sr. 1 Kor. 1,9; 10, 16-17; 2 Kor. 13,13;Jevr. 2,14; 3,14; 1 Jn. 1,3), dok pojam „Intercommunio“ „me|uop{tewe“, sam posebi je protivre~an i potpuno besmislen za pravoslavnu eklisiologiju.Druga ~iwenica, i to sveta ~iwenica pravoslavne vere je ova: upravoslavnom u~ewu o Crkvi i svetim tajnama jedina i jedinstvena tajna



ISPOVEDNIK PRAVOSLAVQAAVA JUSTIN POPOVI]

vatreni borac protiv jeresi ekumenizma

jeste sama Crkva - Telo Bogo~oveka Hrista, te ona i jeste jedini izvor isadràj svih boànskih tajana.

Van te sveobuhvatne bogo~ove~anske tajne Crkve, Svetajne, nema i nemoè biti „tajni“, pa prema tome niti ikakvog „me|u-op{tewa“ (Inter-com-munio) u tajnama. Otuda, samo u Crkvi, - toj jedinstvenoj svetajni Hristovoj -moè biti re~i o tajnama. Jer Crkva Pravoslavna, kao Telo Hristovo, ijeste izvor i kriterijum tajana, a nikako ne obratno. Ne mogu se tajne izdiza-ti iznad Crkve i rasmatrati izvan tela Crkve.

Prema tome, po pravoslavnoj eklisiologiji, i saglasno celokupnompravoslavnom Predawu, Crkva Pravoslavna ne priznaje izvan sebe nikakvedruge tajne, niti ih razmatra kao tajne sve dok neko iz jereti~ke „crkve“, tj.psevdocrkve, ne pristupi Pravoslavnoj Crkvi Hristovoj s pokajawem. Svedok neko ostaje van Crkve, ne sjediwen s wom kroz pokajawe, dotle je on zaCrkvu jeretik i neminovno se nalazi van crkvenog spasonosnog op{tewa. jer„kakav udeo ima pravda s bezakowem? Ili, kakva je zajednica svetlosti satamom?“ (2 Kor. 6,14).

Prvovrhovni Apostol bogo~ove~anskom svevlasno{}u nare|uje: „ôveka jeretika po prvom i drugom savetovawu kloni se“ (Tit. 3,10). A ko sejeretika ne samo ne kloni, nego mu ~ak i samog Gospoda daje u svetojEvharistiji, - zar je u apostolskoj svetoj veri bogo~ove~anskoj? [tavi{e,qubimac Gospoda Hrista, apostol qubavi nare|uje: ôveka koji ne veruje uovaplo}ewe Gospoda Hrista, i ne priznaje evan|elsku nauku o Wemu kaoBogo~oveku - ne primajte u ku}u“ (2 Jn. 1,10).

Pravilo 45. Svetih Apostola gromoglasno zapoveda: „Episkop, iliprezviter, ili |akon, koji se sa jereticima samo i molio bude, neka seodlu~i; ako li pak dopusti, kao kliricima, da {to rade, neka se svrgne“. -Ovaje zapovest jasna i za komara~ku savest. Zar ne?

Pravilo 64. Svetih Apostola nare|uje: „Klirik ili svetovwak, kojipo|e u sinagogu Judeja ili jeretika da se moli, neka bude i svrgnut iodlu~en“. - I ovo je jasno i za najprimitivniju svest. Zar ne?

Pravilo 46. Svetih Apostola: „Zapovedamo da se svrgne episkop, iliprezviter koji prizna kr{tewe ili `rtvu jeretika. Jer: kako se slaèHristos s velijarom? ili kakav udeo ima verni s nevernikom?“ - O~iglednoi za one bez o~iju: ova zapovest imperativno nare|uje - ne priznavatijereticima nikakve svete tajne i smatrati ih za nevaè}e i bez blagodatne.

Bogonadagnuti glasnogovornik apostolskog i svetoota~kog sabornogpredawa Crkve Hristove, sveti Jovan Damaskin, blagovesti iz srca svihsvetih Otaca, svih svetih apostola, svih svetih crkvenih Sabora ovu svetubogo~ove~ansku istinu: Hleb Evharistije (= svetog Pri~e{}a) nije prosthleb nego sjediwen sa Boànstvom... O~i{}uju}i se wime, mi se sjediwujemosa telom Gospoda i Duhom Wegovim, i postajemo telo Hristovo (= Crkva)...Tajna Evharistije naziva se pri~e{}em, jer se wome pri~e{}ujemo Boànst-va Isusova. A naziva se ona i zajedni~arewem, i u istini ona to jeste, jerpreko we mi stupamo u zajednicu s Hristom, i uzimamo udela i u Wegovomtelu i u Boànstvu; s druge strane, preko we mi stupamo u zajednicu jedan sadrugim i sjediwujemo se. I po{to se svi pri~e{}ujemo od jednoga hleba, topostajemo jedno telo Hristovo i jedna krv, i ~lanovi jedan drugome, jer smosutelesnici Hristovi. Stoga se svom snagom ~uvajmo da ne primamopri~e{}e od jeretika, niti da im dajemo. Jer Gospod kaè: „Ne dajte sveti-

Judin poqubac190


we psima, niti me}ite bisera svoga pred sviwe“ (Mt. 7,6), da ne postaneteu~esnici wihovog zloverja (= zlou~ewa) i osude. Jer ako zaista biva sjedi-wewe sa Hristom i jednog sa drugim, onda se zaista dobrovoqno sjediwujemoi sa svima onima koji se zajedno s nama pri~e{}uju. A to sjediwewe zbiva sedobrovoqno, ne bez na{e salgasnosti. Jer svi smo jedno telo, po{to se odjednog tela pri~e{}ujemo, kao {to veli Apostol (1 Kor. 10,17).

Neustra{ivi Ispovednik bogo~ove~anskih istina pravoslavnihobjavquje svima qudima u svima svetovima: „Pri~e{}e od jeretika - otu|ujeod Boga i predaje |avolu“. U Evharistiji: „hleb jereti~ki i nije teloHristovo“. „Kakva je razlika izme|u svetlosti i tame, takva je i izme|upravoslavnog Pri~e{}a i jereti~kog. Pravoslavno prosve}uje, jereti~kopomra~uje; jedno sjediwuje sa Hristom, drugo - sa |avolom; jedno oìvqujedu{u, a drugo - ubija“. „Pri~e{}e iz jereti~kih ruku jeste otrov, a ne prosthleb“.

Izlaz iz svih bezizlaza humanisti~kih = ekumenskih = hominis-ti~kih = papisti~kih jeste istorijski Bogo~ovek, Gospod Isus Hristos, iWegova istorijska bogo~ove~anska tvorevina - Crkva, kojoj je On Ve~naGlava, a Ona Ve~no Telo Wegovo. Apostolska = Svetoota~ka =Svetopredawska = Svetosaborna = Vaseqenska = Pravoslavna vera u woj ijeste vaskrsewe iz svih smrti jereti~kih, pa ma kako se te jeresi zvale. Nakraju svih krajeva, svaka jeres je od ~oveka i „po ~oveku“; svaka od wih stavqa~oveka na mesto Bogo~oveka, zamewuje Bogo~oveka ~ovekom. I time pori~ei odbacuje Crkvu koja je sva u Bogo~oveku, i sva od Bogo~oveka, i sva poBogo~oveku. Spasewe od toga? Apostolska Bogo~ove~anska vera: svestranipovratak na Bogo~ove~anski put svetih Apostola i svetih Otaca; to jestpovratak na wihovu besprekornu pravoslavnu veru u Bogo~oveka Hrista, nawihov blagodatni bogo~ove~anski ìvot u Crkvi Duhom Svetim, na wihovuslobodu u Hristu kojom nas Hristos oslobodi, na wihovo bogo~ove~anskoblagodatno iskustvo u Duhu svetom, na wihove Bogo~ove~anske svete vrline.To, i samo to, moè spasti i osloboditi robovawa raznim humanisti~ko-hoministi~kim ~ovekougodni{tvima i ~ovekosluèwima i ~ovekorobovaw-ima, i sprati sve grehe. Jer to robovawe je ravno idolopoklonstvu, ravnosluèwu la`nim bogovima na{eg anarhisti~ko-nihilisti~kog veka. Ina~e,bez apostolsko-svetoota~kog puta, bez apostolsko-svetoota~kog odlu~nogidewa za Jedinim Istinitim Bogom u svima svetovima, i sluèwa JedinomIstinitom i Ve~noìvom Bogu - Bogo~oveku i Spasitequ Hrista, GlaviCrkve Pravoslavne, sigurno }e se potonuti u mrtvom moru evropskog kul-turnog idolopoklonstva, i umesto @ivom i Istinitom Bogu sluì}e sela`nim idolima ovoga sveta, u kojima nema spasewa, nema vaskrsewa, nemaoboèwa za tu`no bi}e {to se ~ovek zove.

1. „Trinaesti apostol“, „Otac Pravoslavqa“ - Sveti AtanasijeVeliki, apostolski i svetoota~ki bogomudro blagovesti svu istinu oistinitoj veri, govore}i: Mi drìmo „veru Vaseqenske Crkve koju Gospoddade, Apostoli propovedi{e, Oci o~uva{e. Jer je na woj Crkva osnovana iko otpade od we, taj nije hri{}anin, niti se moè nazivati hri{}anin“(Serapionu Pismo 1,28; R. §g.1.26. so1. 593 S - 596A).

Izbavqeni Bogo~ovekom Gospodom Hristom od idolopoklonstva usvima wegovim izdawima, evo {ta nam blagoveste, poru~uju i u amanetostavqaju sveti Oci Sedam Vaseqenskih Sabora kao jedini pravoslavni put,



put Bogo~ove~anski, kojim treba neustra{ivo i}i kroz sve istorijske tminei pomra~ine ovoga veka i sveta:

„Sveti Oci na{i, ispuwuju}i boànsku zapovest Boga i Spasana{ega Isusa Hrista, nisu svetiqku boànskog znawa koju im je On daosakrili pod poklopac, nego su je postavili na sve}wak najkorisnijeg u~ewa,da bi svetlila svima u ku}i, to jest svima koji slave Boga u PravoslavnojVaseqepskoj Crkvi, kako se ne bi niko od onih koji pravoslavno ispovedajuGospoda spotakao nogom o kamen jereti~kog zloverja. Jer sveti Oci izgonenapoqe svaku jereti~ku zabludu i odsecaju trule udove, ako su ovineizle~ivo bolesni; i, imaju}i lopatu u svojim rukama, oni o~i{}uju gumno,i p{enicu, to jest hranqivu re~, koja potkrepquje srce ~oveka, sabiraju uìtnicu Pravoslavne Vaseqenske Crkve, a plevu jereti~kog zlog u~ewaizbacuju napoqe i saìù ogwem neugasivim... I mi, drè}i se na svakina~in dogmata i dela tih istih bogonosnih Otaca na{ih, propovedamo jed-nim ustima i jednim srcem, niti {ta dodaju}i, niti {ta oduzimaju}i odonoga {to su nam oni predali, nego se u tome utvr|ujemo i ukrepqujemo, itako ispovedamo, tako u~imo, kao {to su [est Svetih Vaseqenskih Saboraodredili i potvrdili. I mi verujemo... da „nas je spasao ne posrednik, nitian|eo, ve} sam Gospod“ (Is. 63,9), i Wemu sleduju}i i Wegov glas usvajaju}i,mi veleglasno kli~emo: ni sabor, niti carska vlast, niti zavera bogo-prokletih, nisu spasli Crkvu od idola, kao {to je takve gluposti izmisliJevrejski sinedrion, nego je samo Gospod slave - ovaplo}eni Bog spasao ioslobodio Crkvu od idolopokloni~ke zablude. Stoga: Wemu slava, Wemublagodat, Wemu blagodarnost, Wemu hvala, Wemu veli~anstvo, jer jeiskupqewe - Wegovo, spasewe - Wegovo, po{to jedini On ima mo} da potpunospase, a ne niko drugi od bednih zemaqskih qudi... Tako dakle: kao {to suProroci videli, kao {to su Apostoli nau~ili, kao {to je Crkva primila,kao {to su U~iteqi odogmatili, kao {to se vaseqena saglasila, kako jeBlagodat zablistala, kako se Istina dokazala, kako je la` prognana, kako sePremudrost smelo javila, kako je Hristos potvrdio, - tako mislimo, takogovorimo, tako propovedamo Hrista Istinitog Boga na{eg... To je veraApostolska, to je vera Ota~ka, to je vera Pravoslavna! ta vera utvrdi vase-qenu“ (Akta Sv. Sedmog Vaseqenskog Sabora, sednica 4, i SinodikonPravoslavqa)“.

Nakon jednog ovakvog pravog i svetoota~kog izlagawa i jasnog stavapravoslavne Crkve Hristove prema svejeresi ekumenizma, mnogi mlakihri{}ani i kvazi - teolozi dana{wice koji ne kriju svoje simpatije premaovoj antihristovoj religiji, kao odbranu svojih antipravoslavnih stavovazastupaju teoriju da nije bilo saborske pravoslavne odluke o osudi ove sve-jeresi. Me|utim svima ovakvima i sli~nim odgovaramo da postoje ~ak isaborske pravoslavne odluke i anateme pravoslavnih crkava kao {to suanteme Ruske Pravoslavne Crkve Zagrani~ne i Istinski PravoslavneCrkve Gr~ke (Starokalendarske), koje glase:

Judin poqubac192


Arhijerejski Sabor Ruske Pravoslavne Crkve u izgnanstvu.21 jul / 3 avgust 1983. god.

Preobraèwski skit, Mansonvil, Kanada

ANATEMA EKUMENIZMA

„Onima koji napadaju Hristovu crkvu, koji u~e da je ona podeqena nagrane koje se razlikuju u doktrini i na~inu ìvota ili da ne postoji vidqi-va Crkva, ali }e ubudu}e biti osnovana kad sve grane ili sekte, denominaci-je i religije budu ujediwene u jedno telo, i koji ne razlikuju sve{tenstvo itajne Crkve od onih jereti~kih, ve} kaù da kr{tewe i evharistija jeretikavode spasewu; oni koji imaju pri~est sa jereticima ili koji ih brane, {ireili brane wihovu ekumensku jeres pod izgovorom bratske qubavi ili pret-postavimo ujediwewa odvojenih hri{}ana, ANATEMA!”

Sv. Arhijerejski Sinod Crkve IPH Gr~keAtina, 25. septembra 1998.

SINODSKA OSUDAI ANATEMISAWE JERESI EKUMENIZMA

Oni koji kaù da je Jedna, Sveta i Apostolska Crkva, Crkvaprvoro|enih na nebesima i koja ~ini Telo Hristovo od silaska SvetogaDuha na Svetu Pedesetnicu, i{~ezla iz sveta i da je sa~iwena iz mnogograna, od kojih svaka sadrì deo otkrivene istine i blagodat tajni, kakonovojavqeni ekumenisti u~e, zbog ~ega i treba da se osnuje ponovo od nasqudi ujediwewem svih grana u jedno drvo, odnosno izjedna~ewem svih jeresii sekti sa istinitom pravoslavnom crkvom i svih wih me|usobno radi obra-zovawa jedne svereligije, koja }e tako ~initi „crkvu“ antihristovu – neka suANATEMA!

Joakim III, patrijarh konstantinopoqski, Meletije Metaksakis iHrizostom Papadopulos, za~etnici zloslavnog ekumenizma – neka suANATEMA!

Mahniti u~esnici sabora protiv Pravoslavne Vere u Konstan-tinopoqu 1923.g. i na Svetoj Gori 1931.g. – neka su ANATEMA!

4. Tragi~ni raspad Ruske Zagrani~ne Crkve

4.1. Uvod u apostasiju

Kao posebno bolni doga|aji po istinito Pravoslavqe, pokazala suse de{avawa unutar Sinoda Ruske Zagrani~ne Crkve u posledwih deset god-ina.

U Ruskoj Zagrani~noj Crkvi je stvoren raskol koji, po svemu sude}i,ne}e biti otklowen.



Naime, decenijski ispovedni~ki stav jerarhaRuske Zagrani~ne Crkve prema jeresi ekumenizma ijeresi sergijanizma, koje su li{ile mnoge pomesnecrkve apostolskog prejemstva, kona~no je bio uprqanposle smrti (1985) mitropolita Filareta(Voznesenskog) novoprojavqenog svetiteqa.

Jo{ od sedamdesetih godina pro{log veka poje-dini episkopi Ruske Zagrani~ne Crkve stupali su umolitveno op{tewe sa jerarsima pomesnih eku-menisti~kih crkava. Najvi{e je u tome predwa~ioArhiepiskop @enevski i Zapadne Evrope - Antonije iepiskop Berlinski - Marko. Iako su se tome mnogiepiskopi pa i sam mitropolit Filaret protivili, oninisu imali snage da se izbore protiv te zle prakse, kojaje danas dovela do toga da se klirici Ruske Zagrani~neCrkve nalaze u punom op{tewu sa jerarsima-jereticimaekumenisti~kih crkava i na putu sjediwewa sa laì-crkvom - „Moskovskom Patrijar{ijom''. MitropolitFilaret je ~ak u jednom pismu protopreziviteruGrigoriju Grabeu iz 1975 g. tvrdio da }e se povu}i sa

trona Ruske Zagranine Crkve ukoliko se ne zaustavi praksa op{tewa poje-dinih episkopa sa kliricima ekumenisti~kih crkava. No ipak, RuskaZagrani~na Crkva i pored tih neoprostivih ispada sopstvenih vladika,dala je istinitom pravoslavqu ogroman doprinos. Tu se pre svega misli nasabornu osudu jeresi ekumenizma iz 1983. god. koju je izdejstvovao mitropol-it Filaret a koja danas predstavqa glavni orijentir u izbegavawujereti~kih episkopa i sinoda pomesnih pravoslavnih crkava. DoprinosRuske Zagrani~ne Crkve je i u tome {to je ona, opet zahvaquju}i mitropol-itu Filaretu, pomogla konsolidaciju gr~kih starokalendaraca - ispovedni-ka, priznav{i im hirotonije 1969 god. koje su bile u~iwene samo nekolikogodina ranije. I najzad, zasluga je Ruske Zagrani~ne Crkve {to je po~ev od1990. god. po~ela da organizuje svoje parohije po Rusiji.

Me|utim, op{ta tragedija Ruske Zagrani~ne Crkve desila se 1994.god. kada je na Saboruprihva}ena jereti~ka eklisi-ologija (u~ewe o crkvi) jednograskolni~kog gr~kog „mitro-polita'' Kiprijana Kucumbasa,po kojoj sve dana{we eku-menisti~ke, novokalendarske,sergijanske „crkve“ i daqezadràvaju punotu blagodati inepovre|eno apostolsko pre-jemstvo pa samim tim i Svete

Judin poqubac194


MitropolitFilaret

Voznesewski-posled-wi istinski

pravoslavni prvojer-arh RPCZ koga je

Bog proslavionetqenim mo{tima

Dana{wi prvojerarh RPCZ ekumenistai otpadnik od pravoslavqaarhiepiskop Lavr u punom evharisti-jskom op{tewu sa jereti~kom sergijan-skom MP i Aleksejem II



Mitropolit Filaret Voznesewski-detaqi sa otvarawa mo{tiju 13. novem-

bra 1998. god.

Tajne(!!!) Jedini jerarh koji je se na tom Saboru 1994. god. pokazao kaoispovednik bio je arhiepiskop Atnonije (Los-An|elski). Tom prilikom onje demonstrativno napustio Sabor re~ima: „Ovo je kraj Ruske Zagrani~neCrkve''.

Danas Ruska Zagrani~na Crkva nas-tavqa praksu liturgijskog op{tewa sapomesnim ekumenisti~kim crkvama i sveaktivniju delatnost za sjediwavawe saMoskovskom Patrijar{ijom. Taj ciq zasjediwavawe je kona~no javno obnarodovanna Saobru iz oktobra 2000 god. i upravo odtada po~iwu da nastaju uzroci novonasta-log raskola.

Naime, nedugo posle Sabora iz2000. god. koji je najavio program za ujedi-wewe sa Moskovskom Patrijar{ijom,nastala je velika sablazan me|u pojedinimjerarsima a i me|u prostim vernicima oveCrkve. Zapravo, unutar Crkve desilo sepravo rasulo. Neki revnosniji vernici suodmah nakon tog Sabora napustili RuskuZagrani~nu Crkvu i po~eli da prelaze udruge crkvene jurisdikcije, {to ispravne,{to kanonski sporne. Uvide{vi dasituacija moè postati jo{ gora, a

neèle}i da odgovornost za takav rasplet padne na wega, mitropolitVitalije, zakoniti prvojerarh Ruske Zagrani~ne Crkve, je 9/22 juna 2001. godizdao Okru`nu poslanicu u kojoj je najavio stavqawe van snage odlukadonete na tom zlo-posledi~nom Saboru iz oktobra 2000. god.

Omdah posle toga, ta~nije prvog jula 2001. god, na proslavqawu 50-godi{wice hirotonije mitroplita Vitalija, episkopi-modernisti koji suza zbliàvawe sa ekumenisti~kim-jereti~kim crkvama i MoskovskomPatrijar{ijom nasilno smewuju mitropolita Vitalija (toboè zbogstara~ke nemo}i). U tom aktu najvi{e su se istakli arhiepikop Lavr, iepiskop Marko (Berlinski). Na Saboru u otkobru 2001. god. mitropolitskaovala{tewa data su arhiepiskopu Lavru. Sa ovim odlukama nije se sloìomitropolit Vitalije i vladika Varnava(Kanski). Tako|e na stranu mitropolitaVitalija i vladike Varnave stalo je i dostaklira i veruju}ih iz Amerike, Kanade, Rusije, iZapadne Evrope. Svi oni zajedno sloìli su se uosudi proekumenisti~kih episkopa RuskeZagrani~ne Crkve.

Uve~e 1. novembra jedan od Lavrovihepiskopa, Mihajlo Torontski, uz pratwunaoruàne kanadske policije u{ao je u oltarMansonvilskog preobraènskog skita, ina~esedi{ta Mitropolita Vitalija, i na silu odveoMitropolita u ludnicu grada [erbruka, gde je

Judin poqubac196


Mitropolit Vitalijepoku{o povratak RPCZ na istinskipravoslavni kurs svojih prethodnka

sv. Filareta Voznesewskog i sv.Jovana [angajskog

Arhiepiskop Lavrekumenista i otpadnik od

istinskog puta pravihispovednika RPCZ-a

bez sna proveo celu no} i dan. Dok su ga vukli Mitropolit je tri putaanatemisao episkopa Mihajla. Posle pregleda od strane komisije psihi-jatara mitropolit je u slavu Boìju i na posramqewe odstupnika pu{tenkao potpuno psihi~ki zdrav. Sve je ovo bilo naru~eno od strane novog (neza-konitog) Sinoda RPCZ koji je navodno hteo da se uveri u to kakvo jepsihi~ko stawe umirovqenog Mitropolita.

Posle ovog sramnog ~ina gde je prekinuto bogosluèwe i gde je nasilu zajedno sa Lavrovim episkopom, u oltar u{la i naoruàna èna poli-cajac75, bilo je jasno da se od novoosnovanog Lavrovog Sinoda ne moèo~ekivati ni{ta dobro.

I ve} 3. novembra mitropolit Vitalije zajedno sa episkopomKanskim Varnavom hirotoni{e arhimandrita Sergija u novog EpiskopaMansonvilskog. Posle toga bilo je napisano nekoliko ukaza i poslanica, aobavqene su i nove arhijerejske hirotonije, {to je definitivno podeliloRusku zagrani~nu crkvu na dva Sinoda - lavrov proekumenisti~ki iVitalijev konzervativni. Gowewe se nastavilo 17. novembra kada su u man-sonvilski Preobraènski skit opet do{li pomo}nici Lavrovog episkopaMihajla sa policijom i uhapsili dugogodi{weg sekretara mitropolitaVitalija, gospo|u Qudmilu, a sve dokumente zaplenili. 22 novembra istiepiskop Mihajlo je sa svojim pomo}nicima (ovoga puta bez policije)poku{ao da na silu ugura Mitropolita u automobil. U op{toj tu~i koja jenastala izme|u bratije skita i nezvanih gostiju Mitropolit je bio oborenna zemqu. Policija koja je tek tada do{la stupila je telefonom u kontakt sasudijom, a ovaj je stao u odbranu mitropolita Vitalija, rekav{i da ga ne moguna silu protiv wegove voqe, odvesti iz manastira. Tek tada su se episkopMihajlo i wegovi pomo}nici povukli, ostavqaju}i mitropolita i bratstvoskita na miru.

Prema tome, dana{we stawe u Ruskoj Zagrani~noj Crkvi je takvo dapostoje dva Sinoda. Jedan od wih je Sinod na ~ijem ~elu stoji proeku-menisti~ki mitropolit Lavr76, koji je za ujediwewe sa bezblagodatnomMoskovskom Patrijar{ijom i za op{tewe sa ekumenisti~kim pomesnim crk-vama, ~ime potpadaju pod sopstvenu anatemu ekumenizma iz 1983. god.

Na drugoj strani stoji ostareli mitropolit Vitalije, koji nastojida sa~uva ispovedni~ki kurs koji je kona~no ustanovio svetiteq Filaret(Voznesenski).

Ovde }emo dati nekoliko poslanica i izjava mitropolita Vitalija,iz kojih se nekako moè nazreti povratak na taj ispovedni~ki kurs mitro-polita Filareta. Koliko }e mitropolit Vitalije u tome uspeti, ostaje da sevidi.



75 Mitropolit Vitalije je sa svojim duhovnim ~edima zbog toga ponovo osvetio oltar.76 Va`no je izneti da ovaj modernista smatra Sabor iz 1983. god. na kome je anatemisan ekum-enizam za „razbojni~ki sabor“. Tako|e dopu{ta u svojim crkvama pri~e{}ivawe novokalen-daraca i onih koji dolaze iz Moskovske patrijar{ije. Arhiepiskop Lavr smatra da Unijaizme|u Antiohijske patrijar{ije i monofizita nije odstupawe od pravoslavqa ve} poku{aj„apsorpcije“ ovih posledwih. Pojedini klirici sa znawem arhiepiskopa Lavra pomiwu naproskomidiji Carigradskog patrijarha Vartolomeja, koji stoji pod tri anateme: Kaonovokalendarac, kao mason i kao ekumenista. Ujedno na stranicama www.listok.com mogu seprona}i podaci o izvesnim slu~ajevima pedofilije koja se pojavquje kod klira ArhiepiskopaLavra.

President of the Synod of Bishops of the Russian Orthodox ChurchOutside of Rusia77

Izjava Prvojerarha RPCZ Mitropolita Vitalija

Arhijerejskom SaboruRuske Pravoslavne CrkveZagrani~ne

5/18 oktobar 2001.Shvativ{i dubinu grehovnog pada nekih ~lanova Arhijerskog

Sabora na{e crkve u wihovoj intenzivnoj, ali jo{ ne u potpunosti iskazanojèqi da se sjedine sa Moskovskom Patrijar{ijom, ja, sa punom odgov-orno{}u pred Bogom, ruskim pravoslavnim narodom i svojoj save{}u sma-tram da svoj arhipastirski dug da predstoje}i arhijerejski Sabor, koji trebada bude otvoren 23. oktobra 2001. godine. nazovem ne druga~ije, nego saborneodgovornih.

Nesumwivo, taj sabor namerava da istraì pitawa mogu}nosti sjedi-wewa sa la`nom crkvom Moskovske Parijar{ije. Ovih dana stigla je„Bratska poslanica“ patrijarha Alekseja II, koja je na moju veliku àlost,izazvala radosnu reakciju mnogih klirika na{e Crkve. Oni su se ~akodu{evqeno obratili Saboru, mole}i Sabor da pozitivno odgovori napatrijarhovu poslanicu. To obra}awe potpisala su 18-orica klirika na{eCrkve. A koliko je jo{ onih, koji se pla{e da se otvoreno izjasne? Po{tone vidim drugi izlaz iz ove situacije i ne èlim da snosim odgovornost zakona~nu propast Ruske Pravoslavne Zagrani~ne Crkve koja je poverenamome starawu ja izjavqujem:

Sebe smatram zakonitim naslednikom svih prethodnih mitropolitana{e Svete Zagrani~ne Crkve: prvog, Mitropolita Antonija, potomMitropolita Anastasija, i kona~no Mitropolita Filareta. Ja sam ~etvrti

Judin poqubac198


Novoformirani SinodRuske Pravoslavne Crkve u

izgnanstvu na ~elu saMitropolitom Vitalijem

77 âsopis Vertograd - Inform, www.vertograd.narod.ru

Mitropolit na{e Ruske Pravoslavne zagrani~ne Crkve i do posledwegtrenutka uz Boìju pomo}, nastavqao sam da vodim ovaj sveti brod pravimputem, po stra{nim talasima mora ìvota, izbegavaju}i podvodne stene,iznenadne sprudove i duboke virove koji su odvla~ili brodove na morskodno.

Na àlost, do{lo je sudbonosno vreme kada sam shvatio i proceniotu`nu ~iwenicu, da izme|u mene i drugih arhijereja, ~lanova na{eg Sinoda,nema vi{e istomi{qeni{tva i jednodu{nosti. To sam im rekao na pro{lomSinodu, kada sam nakon po~etka prvog zasedawa sa ogor~ewem u potpunostishvatio svoju usamqenost me|u drugim arhijerejima i kada sam napustio sed-nicu. Na osnovu toga i samo toga prisao sam da odem u mirovinu i smatra}use umirovqenim Mitropolitom Ruske Pravoslavne zagrani~ne Crkve. U tojCrkvi sam ro|en, kr{ten i umre}u kad do|e vreme.

Ho}u jo{ dodatno da izjavim, i neka svi znaju, da kao PrvojerarhRuske Pravoslavne Zagrani~ne Crkve u potpunosti odbacujem i osu|ujembilo kakvo zbliàvawe i daqe sjediwewe sa la`nom crkvom - Moskovskompatrijar{ijom.

Ho}u tako|e da objavim da povla~im svoj potpis sa slede}ih dokume-nata koje sam potpisao:

1) Potpis ispod obra}awa srbskom Patrijarhu Pavlu2) Potpis ispod saglasnosti da se obrazuje komisija za

uspostavqawe odnosa sa Moskovskom Patrijar{ijom.Na osnovu gore izloènog pozivam sve pravoslavne Arhipastire,

pastire, monahe i verna ~eda Ruske Pravoslavne Zagrani~ne Crkve da se uje-dine protiv svih bezakonih dela sada{weg Sabora i MoskovskePatrijar{ije.

Prizivam Boìji blagoslov na sve pravoslavne Ruse u Otaxbini iinostranstvu, koji èle da idu putem prvo sv. Patrijarha Tihona, a zatim imojih blaènopo~iv{ih prethodnika: Mitropolita Antonija, Anastasija iFilareta.

+ Mitropolit VitalijePrvojerarh Ruske Pravoslavne Zagrani~ne Crkve.

Russian Orthodox Church in Exile78

Ruska Pravoslavna Crkva u Izgnanstvu

UKAZSvim vernim pastirimai ~edima Crkve Hristove

23 oktobar / 5 novembar 2001 g.

Vide}i sa velikom tugom odstupni{tvo arhijereja RPCZ mi uzmilost i pomo} Boìju èlimo da i daqe sa~uvamo duhovno nasle|e i zavetesvetog Patrijarha Tihona, svetih Novomu~enika i Ispovenika Ruskih i



78 âsopis Vertograd - Inform, www.vertograd.narod.ru

na{ih Prvojeraraha, mitropolita Antonija, Anastisija i Filareta.Po dopu{tewu boìjem Ruska Crkva je trpe}i gowewa bila proter-

ana u ruske katakombe i rasejana po ~itavom svetu, no sa odre|enim promis-lom i ciqem: da se sa~uva i u Otaxbinu vrati nepovre|eno u~ewe Hristovoi apostolsko prejemstvo, a tako|e i zbog misionarskog sluèwa unepravoslavnom svetu. Na{a zagrani~na Crkva oduvek je doìvqavana kaoprivremeno izgnana iz svoje Otaybine. Zato uzdaju}i se u voqu Boìju, i neèle}i da „raskolom prese~em jedinstvo Crkve“ (kako tvrde la`niu~iteqi), nego naprotiv, trude}i se da „odbranim Crkvu od raskola i podela(prema 15 pravilu Dvokratnog Konstantinopoqskog sabora),ODRE\UJEMO:

Da se vrati raniji naziv na{e Crkve koji ukazuje na Wen istinskipoloàj, te da se od sada zove: RUSKA PRAVOSLAVNA CRKVA U IZG-NANSTVU, jer se svi mi pravoslavni sada nalazimo u duhovnom (pa ~ak ifizi~kom) izgnanstvu, kako u Otaxbini tako i u inostranstvu.

U vezi sa molbama sve{tenosluìteqa i pastve koji ne pristaju nanovi i pogibeqni kurs zagrani~nih arhijereja usmeren na sjediwewe saMoskovskom Patrijar{ijom, za wihovo primawe pod Prvojerar{ki omoforMitropolita Vitalija PROPISUJEMO:

Svima sve{tenosluìteqima vernim Gospodu na{em Isusu Hristui Wegovoj svetoj Istini, da na osnovu datog im Ukaza na svimBogosluèwima pomiwu ime Mitropolita Vitalija, uz izmenu titule na''Prvojerarha Ruske Pravoslavne Crkve u Izgnanstvu“

Da bi bila izbegnuta uznemirenost u srcima klira na{e crkveOBJAVQUJEMO da se sva takozvana „li{ewa ~ina“, „zabrane“, „objave“ idruge odluke donete od strane onih koji su preuzeli formalnu vlast uSinodu odstupnika, smatraju nevaè}im i da su ni{tavne, po re~ima sv.Psalmopojca i Proroka Davida: „Raskinimo okove wihove, zbacimo sa sebejaram wihov. Onaj Koji ìvi na nebesima podsmeja}e im se, i Gospod }e im sepodrugnuti“ (Ps. 2, 3-4).

Mitropolit VitalijePrvojerarh Ruske Pravoslavne Ruske Pravoslavne Crkve u

Izgnanstvu

+ Episkop Varnava Kanski+ Episkop Sergije Mensonvilski

4.2. Ekumenisti~ka Srpska Crkva i op{tewe sa RuskomZagrani~nom Crkvom

Po{to smo se uverili u haoti~no stawe Ruske Zagrani~ne Crkve,unutar koje je prevagnula èqa sa sjediwavawem sa oficijalnim odstup-nicima od Svetog Pravoslavqa, ne treba da ~udi ~iwenica da se dana{waekumenisti~ka srbska jerarhija nalazi u punom op{tewu sa proekumenistommitropolitom Lavrom i wegovim raskolni~kim krilom Ruske Zagrani~neCrkve. Istina to op{tewe nije nikad zvani~no bilo prekidano, ~ak i nakonDrugog Svetskog rata, dok je Zagrani~na Crkva bila jedinstvena, me|utimmi smo pokazali koliku je to sablazan izazivalo, da je nateralo

Judin poqubac200


arhiepiskopa Averkija (Xordanvilskog) da protestuje Sinodu svoje Crkve.Sa svoje strane, mi beleìmo sasluìvawe arhiepiskopa Marka

(Berlinskog) sa srbima ekumenistima: Amfilohijem, Atanasijem iGrigorijem na Cetiwu na Petrovdan 2000. god.

Saznajemo za primere op{tewa iz jednog pisma trojice monaha izmanastira Svete-Trojice u Xordanvilu, koji su taj manastir napustili zbogsablawavaju}eg stava arhiepiskopa Lavra prema ekumenizmu. Kao neke odrazloga napu{tawa manastira oni navode: „Do~ek u manastiru srbskogepiskopa Artemija sa crkvenim zvonima... Episkop Gavril Menhetenski...nas je u putpunosti podrào rekav{i da mi postupamo ispravno i da ne trebada se pla{imo da kaèmo istinu i da postupamo po hri{}anskoj savesti. Zavreme boravka srbskog arhijereja u manstiru mi nismo odlazili ni u hram,ni za trpezu, {to smo saop{tili Nastojatequ. Moliti se sa Srbima-eku-menistima isto je {to i moliti se sa kliricima Moskovske Patrijar{ije,budu}i da su oni u liturgijskom op{tewu.“

„Zajedni~ka molitva u hramu, na akatistu Sv. Nikolaju ûdotvorcu,Arhiepiskopa Lavra sa jednim igumanom i Srbske crkve, koja je u sastavuSvetskog Saveta Crkava - tog utvr|ewa ekumenisti~ke jeresi... Na na{uizjavu da ne}emo sasluìvati i moliti se sa Srbima ekumenistima,Arhiepiskop Lavr je odgovorio: ,,A ja ho}u!“ I naveo je za primerArhiepiskope Antonija, Marka, Alipija i Ilariona, koji sasluùju saSrbima...''79

Postoji jo{ svedo~anstava o sabla`wavawu vernika zbog op{tewaRuske Zagrani~ne Crkve sa otvorenim ekumenistima - srbskim episkopima.

Iz jednog pisma klira i mirjana Ruske Zagrani~ne Crkve Sankt-Peterbur{ke eparhije iz 1999. god. koje je upu}eno episkopu TorontaMihailu ~itamo slede}e:



Ekumenisti na delu-sasluìvawe jerejaSPC sa episkopom

RPCZ MarkomBerlinskim

79 Pismo tri monaha iz manastira Sv. Trojice u Xordanvilu mitropolitu Vitaliju iz 1998. Izkwige: An|eo Filadelfijske Crkve, Svetogorska Pravoslavna Misija SvetovoznesewskiManastir ESFIGMEN

„Va{e Preosve{tenstvo!

Mi, nièpotpisani klirici i parohijani ruske Zagrani~ne Crkve uSankt-Peterburgu, hteli bismo da Vam saop{timo o salbazni koja se pojav-ila me|u na{om pastvom posle objavqivawa nekih dokumenta ArhijerejskogSinoda na{e Crkve, vezanih za zbivawa u Srbiji. U dva od tih dokumenataoficijalna crkva Srbije i wena ekumenisti~ka jerarhija smatraju se kaopotpuno istinita crkva i episkopstvo, sa kojima na{a crkva ima kanonskoop{tewe.

Tako u jednoj od prozbi jektenije na molebnu koju je predloìoSinod, pomiwe se „pravoslavno episkopstvo srpske crkve, klir i wihovapastva“. Tom formulacijom ekumenisti~ka jerarhija srpske crkve ne samo dase poistove}uje sa „pravoslavnim episkopstvom gowene Crkve Rusije“ zakoju se tokom celog svog istorijskog puta molila na{a Crkva, nego i posta-je nemogu}a molitva za nama jedinomislene istinite-pravoslavne hri{}aneSrbije, koji ne spadaju u „klir i pastvu wihovu'' tj. srpskih ekumenisti~kihepiskopa.

U „Izjavi'' koja je usvojena na zasedawu Sinoda na{e Crkve 28 apri-la 1999. i potpisana od strane Mitropolita i svih ~lanova sinoda,ukqu~uju}i i Va{e Preosve{tenstvo, potpuno se objavquje na{e molitvenoop{tewe sa srpskim ekumenistima, koji ne samo da aktivno u~estvuju u raduantihristovog SSC, nego i najprisnije op{te sa na{om glavnom goniteqi-com - Moskovskom patrijar{ijom. „Bratski celivamo arhijereje i klir mno-gostradalne Crkve srpske, - kaè se u „Izjavi'', - i molimo wihove svetemolitve za nas, koji delimo wihovu veliku nesre}u u muku“. Koliko nam jepoznato, to je prvi slu~aj da na{a Crkva saborno moli ''svete molitve'' od~lanova SSC.

Mi, naravno, razumemo i delimo bratska ose}awa prema srpskom nar-odu, koji je podvrgnut nepravednom nasiqu od strane graditeqa bogopro-tivnog novog svetskog poretka. Ipak, mi smatramo nedopustivim me{awena{ih bratskih nacionalnih ose}awa sa principijelno{}u u crkveno-kanonskim pitawima, po kojoj je na{a Crkva uvek bila ~uvena. Mi nemoèmo dopustiti da se pod izgovorom podr{ke bratskom narodu, na{aCrkva uvu~e u otpadni~ko svetsko pravoslavqe, koje je samo jedna od mani-festacija ekumenisti~kom pokreta.

Oba pomenuta dokumenta na{eg Sinoda podrazumevaju da mi imamokanonsko op{tewe sa oficijalnom srpskom crkvom. upravo to je izazvalosablazan. Po savesti mi ne moèmo koristiti predloènu prozbu na moleb-nu, o oficijalnoj crkvi Srbije. Gledaju}i reakciju na{e pastve, mi vidimoda neki parohijani ve} odbijaju da se pri~este na Bogosluèwu na kojem sepomiwu episkopi koji su potpisali ''Izjavu''. Kako god da se oceni ovakvareakcija nekih ~ada na{e Crkve, mi ne moèmo a da se ne saglasimo s tim daop{tewe sa oficijalnom crkvom Srbije ne bi bilo ni{ta boqe do op{tewasa MP. Naravno, mi ne smemo dozvoliti da na{a Crkva izgubi svoja revnos-na ~ada, ne smemo dopustiti jo{ jedan raskol. Dok jo{ nije kasno prekinutisablazan koja je posejana vrlo neopreznim forulacijama, a koje ne pred-stavqaju mwewe Puno}e na{e Crkve.

Sve to nas pobu|uje, Sveti Vladiko, da Vam se obratimo sa usrdnommolbom, da predloìte Arhijerejskom sinodu na{e Crkve, koji, kako veruje-mo, nije ravnodu{an prema stawu svoje ruske pastve, da izda zvani~noobja{wewe povodom odnosa na{e Crkve sa ekumenisti~kom oficijalnom

Judin poqubac202


crkvom Srbije. Iz takvog obja{wewa svi bi se mogli uveriti da kako rani-je, tako i sada, na{a Crkva nije imala i nema nikakvo kanonsko op{tewe sacrkvama ~lanicama SSC:

Va{eg Preosve{tenstva smireni poslu{nici:slede potpisi klira i parohijanaOvi i sli~ni primeri su nedavno naterali konzervativno krilo

Ruske Zagrani~ne Crkve, mitropolita Vitalija, da u Deklaraciji od 26oktobra/8 novembra pod ta~kom br. 4 izjavi kako Arhijerejski Sinod oveCrkve „NEMA EVHARISTIJSKO OP[TEWE SA SRPSKOM CRKVOMKOJA UÊSTVUJE U EKUMENSKOM POKRETU.''

Ispod toga stoji slede}e obrazloèwe:„Arhijereski Sinod RPCI (tj. RPCZ pod omoforom mitropolita

Vitalija) obave{tava bogoqubive pastire i pastvu Crkve Hristove da nemaop{tewe sa da{awim sinodom na ~ijem ~elu stoji arhiep. Lavr, ne tolikozbog èqe tog sinoda da se „sjedini sa moskovskom patrijar{ijom'' (mada isamo „èqa za prestupom“ u duhovnom ìvotu predstavqa greh), koliko zbogotvorenog ispovedawa od strane pristalica toga sinoda evharistijskogop{tewa sa Srbskom crkvom koja u~estvuje u ekumenisti~kom pokretu i imaliturgijsko op{tewe sa Moskovskom Patrijar{ijom ({to ih dovodi podudar sopstvenih saborskih anatema iz 1983 i 1998 godine), kao i priznavawatzv. „proslavqawa sv. Novomu~enika i ispovednika Ruskih od strane la`necrkve (MP), ~ime ne samo da se ne-crkva uzvodi u dostojanstvo CrkveHristove, nego se tako|e prihvata otvrena la`, jer nije proslavqenSve{tenomu~enik Mitropolit Josif Petrogradski.'' (Sva podvla~ewana{a)

Va`no je za ~itaoce ove kwige da imaju potpuni pogled na de{avawaunutar pomesnih pravoslavnih crkava, pa je iz tog razloga bilo otvoreno ovopoglavqe. Vidi se iz wega da se i kod mnogih drugih pojavquje sablazanpovodom dana{we ekumenisti~ke srbske crkve. Na{e je da to iznesemo adrugim prepu{tamo rasu|ivawe. Mi }emo i daqe nastaviti darazboli~avamo Srbe ekumeniste drè}i se Wego{a koji re~e:

Pravdu Nebo vje~no brani,A nepravdu }era, lomi.



Judin poqubac204


IKONA „POQUBAC JUDE“izdaja koja se ponavqa i danas

Documents

Јудин Пољубац 3. погл. - Српска Црква у јереси екуменизма