РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА

РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА

ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС

Марко Радаковић,вероучитељБачки Грачац,

фебруар 2013

РЕЛИГИЈЕ:

Велики расколВелики раскол или велика шизма (грч. σχισμα,

лат schisma — раскол, одвајање, цепање, дељење, шизма) је означио канонско одвајање

и прекид литургијске заједнице између Римске и Цариградске патријаршије 1054.

Након раскола, Црква је подељена на Католичку цркву са центром у Риму и на

Православну цркву са центром у Цариграду.

-Први од бораца за очување светоотачког учења и истине Цркве био је СВЕТИ ФОТИЈЕ који је још у деветом веку упозоравао због латинског погрешног

учења..Противи се римским

мисионарима који у Бугарској погрешно

уче народ вери.

• Фотије је одмах издао окружну поланицу против Латина. У њој се излажу главне замерке Истока Западу, око којих ће 1054. и избити раскол:

• пост суботом;• бели мрс прве недеље Великог

поста; • одбацивање брачног

свештенства; • одбацивање презвитерског

миропомазања; • и, коначно, злогласни додатак

filioque. • Такође, Фотије 867. сазива у

цариграду сабор Источне цркве, на ком је папа Никола збачен и екскомунициран. На одлуке овог сабора, као и на Фотијеву посланицу, западни богослови оштро су реаговали.

ВЕЛИКА ШИЗМА 1054.

Које су разлике између православне и римокатоличке цркве?

1. Филиокве (Filio Que )Римска Црква сама додаје Символу вере да “Свети Дух исходи од Оца и Сина” (Филио Кве)

Православна Црква каже да то води у многобоштво, да би тиме Св. Дух био ниже биће од Оца и Сина, а и постоје многа сведочанства у Светом Писму о томе да Св. Дух исходи (само) од Оца.

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА

ОТАЦ

СИН СВЕТИ ДУХ СИН

ОТАЦ

СВЕТИ ДУХ

ПРОБЛЕМ ФИЛИОКВЕ

СВЕТИ ДУХ ИСХОДИ ОД ОЦА СВЕТИ ДУХ ИСХОДИ ОД ОЦА И ОД СИНА ( Filio Que)

2. ПАПСКИ ПРИМАТРИМОКАТОЛИЦИЗАМ: Папа је видљива глава Цркве, наследник апостола Петра, “заменик Христов на земљи”, НЕПОГРЕШИВ КАДА ex cathedra ПРОПОВЕДА О ВЕРИ И МОРАЛУ.

ПРАВОСЛАВЉЕ: Христос је Глава Цркве, Свети Синод је израз заједништва у Цркви, не може један човек да контролише Цркву, нико није непогрешив осим Бога.

Учење о папском примату је само израз жеље римских папа да могу да се мешају и у политичке, државне

послове – што ће историја потврдити.

3. БОГОСЛУЖЕЊЕ

РИМОКАТОЛИЦИЗАМ: Миса без молитве призива Светог Духа на Дарове. Дарови се освећују самим Христовим речима: “Узмите, једите...” које говори свештеник.ПРАВОСЛАВЉЕ: Света Литургија са призивом Светог Духа. Не могу речи да освете Дарове, већ само Бог.

3. БОГОСЛУЖЕЊЕРИМОКАТОЛИЦИЗАМ: Причешће само у виду бесквасног хлеба(азиме) – ХОСТИЈА, у хлебу је садржана и крв Христова, као што и тело садржи у себи крв..

ПРАВОСЛАВЉЕ: Причешће у виду квасног хлеба (артос) и вина: Тело и Крв Христова.

БЕСКВАСНИ ХЛЕБ КОЈИМ СЕ РИМОКАТОЛИЦИ ПРИЧЕШЋУЈУ

4. КРШТЕЊЕ

РИМОКАТОЛИЦИЗАМ: Миропомазање се обавља одвојено од Крштења.ПРАВОСЛАВЉЕ: Миропомазање се обавља одмах након Крштења.

5. СВЕШТЕНСТВО

РИМОКАТОЛИЦИЗАМ: Целибат за свештенике.

ПРАВОСЛАВЉЕ: Свештеници се жене (осим монаха, од њих се бирају епископи).

6. ЧИСТИЛИШТЕРИМОКАТОЛИЦИЗАМ:Место где одлазе душе умрлих да се после смрти искупе за грех.

ПРАВОСЛАВЉЕ: Чистилиште не постоји, само се у овом животу можемо приближити или удаљити од Господа и на основу тога боравити близу или далеко од Њега након смрти.

6. ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА

РИМОКАТОЛИЦИЗАМ: Пресвета Богородица је безгрешно зачета.

ПРАВОСЛАВЉЕ: Није, она је безгрешно зачела Христа, али она је зачета као и сви други људи.

Смоленск: Црква Безгрешног Зачећа Пресвете Богородице.

У РИМОКАТОЛИЧКИМ ХРАМОВИМА МАЊЕ СУ ЗАСТУПЉЕНЕ ИКОНЕ И ФРЕСКЕ, А ВИШЕ КИПОВИ И СТАТУЕ.

У РИМОКАТОЛИЧКИМ ХРАМОВИМА СЕ СЕДИ.

РИМОКАТОЛИЧКА ДЕЦА СЕ ПРИЧЕШЋУЈУ ПРВИ ПУТ ТЕК СА ГОДИНА.

МОНАШКИ РЕДОВИ У РИМОКАТОЛИЧКОЈ ЦРКВИ::

ДОМИНИКАНЦИ

Доминиканци су римокатолички монашки ред. Оснивач је Доминико Гузман, пореклом Шпанац. Основао је манастир код Тулуза 1206

Ред је потврђен 1216., од стране папе Хонорија III. У Француској се зову још и јакобинци, по манастиру св. Јакова у Паризу.

ОДОБРЕЊЕ РЕДА

Посветили су се науци (познати: Алберт Велики, Тома Аквински). Нарочито се ангажују у борби против јеретика. Увек су уживали поверење папе. Били су главна снага инквизиције, одакле су и добили назив Domini canes (Господњи пси).

МОНАХИЊЕ ИЗ ДОМИНИКАНСКОГ РЕДА

ДОМИНИКАНЦИ


ФРАЊЕВЦИ

Оснивач францисканског (фрањевачког) монашког реда Римокатоличке цркве је Франциско из Асизија (Св.Фрања Асишки по католицима). Родио се у италијанској трговачкој породици. У двадесетој години живота дошло је код њега до обрта. Услед политичких трвења провео је у заточеништву неколико месеци. Затим је посетио Рим. По повратку је почео са обновом запуштеног храма св. Дамјана. Наводно, имао је виђење Господа који га је позвао да буде његов ученик. Замонашио се у бенедиктински ред, али се одвојио и организовао свој ред.

Папа Хонорије III је 1216. признао нови ред. Исти папа је 1223. потврдио коначно уобличена францисканска правила. Постоји и женски ред паралелан францисканском - кларисинке, који је организовала Клара из Асизија.

По Францисковим правилима, поред сиромаштва и живљења од сопственог рада, ред подразумева и мисионарење и проповедање. Такође, истакли су се и у образовању.


ЈЕЗУИТИ

Исусовце или Језуите, као ред у Римокатоличкој цркви, основао је Игнацио Лојола, а потврдио папа Павле III, 1540. године, у јеку Реформације. Нису потчињени локалним епископима, већ су организовани попут војске. На челу је генерал (или „црни папа“), који је одговоран директно папи. Ослобођени су неких монашких завета. Основне максиме су им: „у што већу славу Божију“ и „циљ оправдава средство“.

ИНКВИЗИЦИЈАИнквизиција је римокатоличка установа која има задатак да суди јеретицима и да их кажњава. На челу је био велики инквизитор, који је имао одговорност само пред папом. Окосницу инквизиције увек су чинили доминиканци. Мучења приликом процеса суђења била су разна.

Упорни јеретици завршавали су живи на ломачи, док су покајани бивали задављени, затим спаљени. Пресуда је читана и извршавана јавно, за пример свима. Пресуди је обавезно претходила проповед. Имовину јеретика узимала је држава, црква или сама инквизиција.

Вршена је цензура књига, школа, политике и других елемената кулуре и свакодневице.

Најзаступљенија је била инквизиција у Француској, затим Италији, Немачкој, Чешкој, Шпанији.Осим јеретика, прогоњени су јудаисти, муслимани, протестанти, масони, астролози и сл.

Инквизиција у тој форми угашена је, папином интервенцијом, 1834. године. Према неким статистикама, инквизиција је спалила преко 34.500 живих особа, протерала преко 18.000, а на друге начине казнила њих преко 300.000.

Данас је Ватикан седиште римског папеи самостална држава.

Documents

РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА