ВРСТЕ СТИХА(Стих је најмања метричка и значењска целина у песми. То је најчешће један ред у песми. може имати

различити број слогова.)

Према броју слогова најчешћи су:а) шестерац (шест слогова)

Бацала девојка 

За облак јабуку  (народна песма)

б) седмерац (седам слогова)

Невестице, росице,

капни војну на лице  (народна песма)

в) осмерац (осам слогова)

Град градила б`јела вила,

Ни на небо ни на земљу   (народна песма)

г) десетерац (десет слогова)

Спавај, чедо, родила те мајка

у горици ђе се легу вуци  (народна песма)

д) једанаестерац ( једанаест слогова)

Не плачем само с болом свога срца

Рад земље ове убоге и голе

(“Моја отаџбина” Алекса Шантић)

ђ) дванаестерац (дванаест слогова)

Виторог се месец заплео у грању

Старих кестенова; ноћ светла и плава

(“Село” Јован Дучић)

е) шеснаестерац (шеснаест слогова)

Ко удара тако позно у дубини ноћног мира

На капији затвореној светогорског манастира

(“Свети Сава” Војислав Илић)

ж) слободни стих

(“Ветар” Иван В. Лалић)

ВРСТЕ СТРОФА(Строфа је метричка целина од више стихова.)

1. од једног стиха – моностих (монострофа)       “Волео сам вас”, А. С. Пушкин

2. од два стиха – дистих

3. од три стиха – терцет (терцина)

4. од четири стиха - катрен

ВРСТЕ РИМЕ1. Према распореду

парна (АА)

укрштена (АБАБ)

обгрљена (АББА)

нагомилана (АААА)

испрекидана (АБВБ)

2. Према броју слогова

једносложна (мушка) дан-сан

двосложна (женска)  река-зека

тросложна (дактилска)  хаљина- даљина

3. Према квалитету

чиста тáма – сáма

нечиста рýка – пòрука (краткосилазни акценат)

ЕпикаАПР26

Епика (облици казивања, композиција)Posted on април 26, 2012 by vresa

Уобичајен

ОБЛИЦИ КАЗИВАЊА1. ПРИПОВЕДАЊЕ (НАРАЦИЈА)а)

приповедање у првом лицу  приповедање у трећем лицу

б)

хронолошко приповедање ретроспективно приповедање

2. ОПИСИВАЊЕ (ДЕСКРИПЦИЈА) пејзаж (опис предела) екстеријер (опис спољашњег простора) ентеријер (опис унутрашњег простора) портрет

3. ДИЈАЛОГ (разговор два лика или више ликова)

4. МОНОЛОГ (обраћање једног лика себи, односно публици)

5. УНУТРАШЊИ МОНОЛОГ(изношење неизречених мисли књижевног лика)

КОМПОЗИЦИЈА ЕПСКОГ ДЕЛА 1. ТЕМА (предмет о којем се у књижевном делу говори)2.ИДЕЈА (главна мисао уметничког дела)3. ФАБУЛА (међусобно повезани догађаји који чине радњу дела)

увод заплет врхунац заплета (кулминација) перипетија (нагли преокрет) расплет

4.УОКВИРЕНА ФАБУЛА (почиње и завршава се истим догађајем)5. ЕПИЗОДА (мањи и споредни догађај у драми, роману или приповеци. најчешће представља део који може да стоји самостално у књижевном делу, али је повезан са главном радњом.)6. СИЖЕ (план, скица, редослед најважнијих догађаја у делу)7.КОМПОЗИЦИЈА (начин на који се различити елементи књижевног дела повезују у целину)

спољашња унутрашња

8. МОТИВИ (најмање тематске јединице која се не може разлагати а да при том не изгуби смисао, покретачи радње)

статички динамички

9.КЊИЖЕВНИ ЛИК  (носилац радње у књижевном делу)10.КАРАКТЕРИЗАЦИЈА КЊИЖЕВНОГ ЛИКА (начин приказивања битних особина лика. Аутор може лик представити описом физичког изгледа, приказивањем његовог осећања, размишљања и расположења, монологом и дијалогом, унутрашњим монологом самог јунака или приповедањем друге особе о лику.):

етичка или морална открива морална начела лика, његов однос према себи и другим особама. Тада се показује однос према добру и злу, племенитост, поштење, правичност и др.;

психолошка карактеризација открива душевне особине лика – мисли, осећања, расположења;

социјална карактеризација приказује припадност лика одређеној друштвеној групи, однос према средини и поглед на свет

Filed under Епика, ТЕОРИЈА КЊИЖЕВНОСТИ and tagged епика, идеја, карактеризација, композиција, књижевни

лик, мотиви,облици казивања, сиже, тема, фабула | Оставите коментар

Структура књижевног делаЈАН5

Структура прозног књижевног   дела Posted on јануар 5, 2013 by vresa

Уобичајен

Текст  преузет са сајта Оштро перце.  Обавезно прочитајте и остале лекције на сајту.

Да бисмо разумели неко књижевно дело морамо разумети организацију његових делова, елемената. Књижевно дело је јединствена и складна уметничка целина, састављена од више елемената који, чврсто повезани, чине његову структуру. Елементи којима је одређена структура прозног дела су: грађа, тема, мотив, фабула, сиже, лик, уметнички поступци, композиција, мисли, идеје, језик дела.Грађа је материјал који се налази ван књижевног дела, а уметник га користи у стваралачком поступку и од њега ствара књижевноуметничко дело.Тема је оно о чему писац говори у свом делу, што чини основу дела.Мотив   је мањи део у оквиру теме.Фабула је збир догађаја у делу узрочно–последично повезаних кроз које нам писац саопшава тему.Сиже је распоред догађаја у делу, начин на који писац распоређује догађаје из фабуле.Лик   (јунак)  је личност која се појављује у делу, коју писац жели да прикаже што потпуније. Спољашњи изглед (опис) је портрет, а унутрашње (психичке) особине чине карактер. То су јунакове мисли, осећања, морал, добре и лоше стране.Идеја је основна мисао дела која се обликује кад се прочита цело дело и читалац повеже све елементе дела.Начин уметничког казивања може бити: описивање (лика, догађаја, простора), приповедање (причање о ликовима и догађајима), дијалог и монолог.Наратор је приповедач у делу. Приповедање може бити у трећем лицу (све зна, све види и све чује – свезнајући приповедач) и у првом лицу.Тачка гледишта   је угао виђења, становиште или перспектива из које приповедач прича.Композиција је начин на који је састављено неко дело, начин на који су повезани сви делови у њему.

Књижевна критика и критички приказ

Критика - реч грчког порекла и значи судити, проучавати, оцењивати. 

Кад се пише књижевна критика комбинује се анализа књижевног дела са личном проценом дела.Књижевна критика и критички приказ се разликују од разговора о књигама које водите са наставницима на часовима. Разговарали сте и писали о томе шта се дешава у књизи и када.У књижевној критици и критичком приказу мораш да покажеш вештину стварања новог дела док анализираш текст, да вреднујеш оно што читаш, не само да пишеш о прочитаном. Научено ћеш поделити са другима, јер је то најбољи поклон који можеш да дарујеш и себи и другима.Добро опште образовање, познавање књижевности и изграђена вештина писаног изражавања основе су за настанак добре књижевне критике. Не очекујемо од тебе да се одмах придружиш јату светских критичара, али ћемо те упутити како да узлетиш. Научићемо те како да напишеш критички приказ или осврт.Иако појам критика звучи критички, то не значи да то што читаш не треба да ти се свиди. Појам критика указује на процес критичког мишљења о тексту и процењивање текста. Не тражи се да имаш негативан став о прочитаном делу. Напротив, треба да тражиш оно што је добро у њему и да то истакнеш.

Како да читаш текст критички?Писање критике подразумева читање текста уз размишљање о вредновању текста, што је потпуно другачије од читања из забаве или ради учења.Критички читати значи не указивати само на тему и поруку књиге, него и процену стила писца. То није лако, понекад се текст мора читати неколико пута пре него што се донесе прави суд.Важно је фокусирати се на одређене елементе који су уобичајени у анализи књижевног дела:

Тачка гледишта

Тачка гледишта или угао гледања односи се на начин на који су информације дате у књижевном делу. Ко прича причу и како пишчев избор наратора утиче на радњу? Писац често не открива све што је у вези са једним ликом. Читалац зна само оно што је писац изабрао да открије кроз глас наратора.Да би сте појаснили овај процес, сетите се неког важног догађаја из свог живота и замислите како би посматрачи описали тај догађај. Замислите како би о том догађају причали људи који га нису видели, него су само чули. Приче би вероватно биле веома различите пошто их причају људи са различитим гледиштима. Тако је и у књижевноуметничком делу – начин на који се казују информације се разликује и зависи од лика који их износи.

Док читате текст размишљајте о следећем:   Ко прича причу? Како то утиче на причу?

Како је то што сазнајемо из приче одређено, ограничено избором наратора?

Да ли наратор зна све што се дешава или само неке ствари?Како би се прича разликовала да је аутор износи кроз другу

тачку гледишта?Како пишчев избор гледишта утиче на радњу?

Да ли има више гледишта? Ако има, какав је појединачни допринос радњи?

Да ли је наратор поуздан? Да ли му се може веровати?

Радња (заплет)

Радњу чине догађаји у причи. У добро написаном књижевном делу догађаји се не ређају насумично, случајно. Писац их ређа по својој жељи. Типична радња, фабула, садржи следеће догађаје:- експозиција, указује на садржај, дају се почетне информације о радњи и ликовима,- успон радње, развија се сукоб,- врхунац приче, почиње решавање сукоба на неки начин,- расплет, када се завршни елементи заплета разрешавају.

Један начин да се анализира књижевно дело је открити зашто је радња постављена баш на одређени начин.

Док читате текст размишљајте о питањима у вези са радњом:

Зашто су догађаји поређани датим редоследом? Како структура радње утиче на развој теме кроз причу?

Шта чини да се радња креће? Како су ликови мотивисани и како на њих утичу унутрашњи

(психички) и спољашњи (породични, друштвени) догађаји?Шта је врхунац радње? Када се дешава?

 Шта се дешава после врхунца приче и зашто је то важно?Како утиче сукоб на ликове? Како га они решавају?

Да ли заплет има смисла? Да ли се догађаји ређају логично?

Карактеризација

Карактеризација се односи на начин на који писац приказује ликове. Писац одлучује које ће ликове увести у причу и

контролише шта ми сазнајемо о ликовима. Одређивање ликова и начина на који њихова карактеризација утиче на заплет је још

један начин анализе дела.Док читате текст, размишљајте о следећим питањима:

Како изгледа главни лик? Које су његове врлине и мане и како их откривамо?

Који је најважнији елемент личности главног јунака?У ком сукобу учествује? Да ли је сукоб морални, материјални или

неки други?Да ли главни јунак има јака уверења? У каквој вези је то са

темом?Зашто писац бира да на такав начин представи јунака? Да ли би

прича била другачија са другачијим главним јунаком? Који су још ликови у причи? Која је њихова улога у развијању

приче?Да ли се неки лик мења кроз причу? Како то сазнајемо?

Поставка

LIRSKO PJESNIŠTVO(lirika)

Naziv dolazi od grčke riječi lyra što je označavalo žičani instrument.LIRSKA PJESMA – je književna vrsta u stihu ili prozi koja se u antičko doba pjevala uz pratnju lire. Izražava subjektivne (osobne) osjećaje i misli lirskoga pjesnika. Nastala u sjedinjavanju govora, plesa, glazbe, glume i književnosti.

TEMA – ono o čemu pjesma govori.MOTIVI – pomoću njih se stvara pjesma, oni ju čine.

STIH – redak u pjesmi, a razlikujemo ih prema broju slogova u stihu. Proučavanjem stiha bavi se versifikacija koja se često naziva i metrika jer je antičko uvjerenje bilo da se stihovi sastavljaju prema nekoj stalnoj mjeri. Isto se tako prema novijim proučavanjima došlo do zaključka da postoje neki čvrsti sustavi versifikacije. Elementi koji se stalno ponavljaju u stihu, a važni su za određivanje versifikacije su: dužina sloga, broj slogova i naglasak. Prema tome razlikujemo ove tipove versifikacijskog sustava: kvantitativnu versifikacijusilabičku versifikacijutonsku ili akcenatsku.Kvantitativna versifikacija – razlikuje duge i kratke slogove a njihova pravilna izmjena bila je temelj ritmičke organizacije. Dužina izgovora kratkog sloga nazvana je mora. Dugi su se slogovi označavali znakom – a kratki . Osnovna ritmičko-melodijska jedinica zvala se stopa. Najvažnije su stope: pirihijtrohej ili horejjambspondejdaktilamfibrah heksametar itd.Silabička i tonska versifikacija – u srednjem vijeku presudnu ulogu dobivaju dva načela: načelo istog broja slogova u svakom stihu i načelo pravilne izmjene naglašenih i nenaglašenih slogova. Tako razlikujemo šesterac, osmerac, deseterac, jedanaesterac ili dvanaesterac.Najstariji je stih usmene poezije deseterac. Postoji lirski (cezura ili stanka nakon petog sloga) i epski (cezura nakon četvrtog sloga).

STROFA – čine ju stihovi, a od druge je strofe vidno odijeljena. Najčešće su distih (2 stiha)tercet (3)katren (4)septima (7)

oktava ( .

RIMA- je glasovno podudaranje na kraju stiha. Parna aa bbukrštena ababobgrljena abbanagomilana aaaaisprekidana abcb.Druga podjela rime: prava ili pravilna – podudaraju se naglašeni glasovi i svi glasovi koji slijede iza naglašenihsrama – jamačista – u njoj se podudaraju vrste naglasakamajka – bajkanečista – ne podudaraju se svi naglasci ili suglasnici

sokola – kukoljaneprava – glasovno podudaranje počinje iza naglašenog sloga igrahu – lomljahubogata – podudaraju se i glasovi ispred naglašenogbludnica – ludnica.Treća podjela: muška rima – podudara se jedan slog put – skutženska – podudaraju se dva sloga vrana – ranasrednja, dječja ili daktilska – 3 sloga ludnica – sudnica.

STILSKE FIGUREFIGURE DIKCIJE – djelovanje se zasniva na učinku određenih glasova odnosno zvukova u govoru.ASONANCA – ponavljanje istih samoglasnikaALITERACIJA – ponavljanje istih suglasnikaONOMATOPEJA – oponašanje zvukovaANAFORA – ponavljanje riječi na početku stihovaEPIFORA - krajuSIMPLOKA - početku i krajuANADIPLOZA - s kraja jednog na početak drugog stiha

FIGURE RIJEČI ILI TROPI – nastaju promjenom osnovnog uobičajenog značenja pojedinih riječi.METAFORA – poredba u kojoj se ne kazuje što se i s čime uspoređuje nego se samo iskazuje drugi član poredbeMETONIMIJA – prenosi značenje po stvarnim odnosimajak čovjek = silan čovjek PERSONIFIKACIJA – neživim se stvarima daju osobine ljudiEUFEMIZAM – zamjenjivanje nekih riječi blažim izrazomumrijeti = otići STALNI EPITETI – rujno vinoALEGORIJA – produžena metafora čiji smisao shvaćamo ako određenepjesničke slike u cjelini zamijenimo pojmovima. Npr.Basna.SIMBOL – je zamjenjivanje nekog pojma njegovom uvjetnomalegorijskom oznakom.Stalni simboli – uporabljuju se u cjelokupnoj kulturivaga = pravda, križ = kršćanstvoPjesnički simboli – shvatljivi su u okviru pojedinog djela iliopusa nekog pjesnika (Mirisi, zlato i tamjan S. Novaka)SINEGDOHA – podvrsta metonimije gdje se dio uzima za cjelinu, jd. za množinu, itd. 

FIGURE KONSTRUKCIJE – nastaju osobitim rasporedom riječi u rečenici ili u nekoj drugoj većoj cjelini.INVERZIJA – obrnut poredak riječiRETORIČKO PITANJE – pitanje na koje se ne očekuje odgovorELIPSA – izostavljanje riječi a smisao se razumijeASINDETON – nizanje riječi bez gramatičkog povezivanjaPOLISINDETON – nizanje veznika bez gramatičke potrebe

FIGURE MISLI – odnose se na širi smisao onoga što je rečeno.POREDBAANTITEZA – izražava suprotnost: Sit gladnu ne vjerujeHIPERBOLA – preuveličavanje: Imao sam glas kao vjetar.LITOTA – ublažavanje

GRADACIJA – postupno nizanjeIRONIJA – misli se obrnuto od onoga što se kažePARADOKS – izričemo misao koja je u sebi suprotna općem mišljenju OKSIMORON – spajanjem suprotnih pojmova stvara se novi pojam

INTERPRETACIJA LIRSKE PJESMEAutor Isabela |   |   | 

(Na što obratiti pozornost)

 

1.     Vrsta lirske pjesme

2.     Tema

3.     Poruka

4.     Vrsta strofe

5.     Vrsta stiha ( s obzirom na rimu, po broju slogova)

6.     Vrsta rime

7.     Motivi

8.     Pjesničke slike: vizualne, akustične, olfaktivne, taktilne

9.     Stilska sredstva i postupci: epiteti, metafore, personifikacije, usporedbe, onomatopeja, asonanca,

aliteracija, opkoračenje, inverzija...

10.   Dojam o pjesmi

11.   Kraću bilješku o piscu

Sve treba potkrijepiti primjerima iz pjesme

Све приче се дешавају на одређеном месту и у одређено време. У многим делима то је важно једнако као и увођење ликова. Осим физичког места, важна је и атмосфера и осећања која изазива место дешавања радње. Постављање одређене ситуације изазива у нама одређено расположење, веселост, блиставост, суморност, срдачност, нежност. Такође, открива податке о ликовима. Понашање јунака у одређеној средини може бити важно за разумевање приче. Опис куће у којој живи јунак може открити много о животном стилу, навикама и мотивима.

Док читате текст размишљајте о следећим питањима:    Зашто је писац одабрао одређено место и време дешавање

радње? У чему је особеност те поставке?

Како би прича била другачија да је другачије место и време радње?

 Како поставка доприности теми?Како поставка утиче на развој приче? 

Како ликови реагују на окружење у коме су?  Да ли желе да промене окружење?

Да ли су срећни тамо где јесу? Да ли се место и време користе као метафоре или симболи

нечег?

ТемаТема је најважнији аспект књижевног дела. То је оно о чему је дело. Шта писац покушава да саопшти у свом делу? Структура дела, ликови, заплет и место и време су у вези са темом. Тема није увек једноставна и очигледна. У неким случајевима читалац мора да повезује различите догађаје и тврдње из дела у јединствену слику и закључује о пишчевом намерама. 

Док читате текст, размишљајте о следећим питањима: 

 Шта је тема дела?Да ли је тема директно постављена? Ако јесте, где? Ако није,

који догађаји и тврдње откривају тему?Како различити елементи приче (заплет, место, време итд.)

доприносе теми?Да ли има више од једне теме? Ако има, која је главна? 

Како да пронађеш додатне изворе информација о тексту

Књижевна критика и критички приказ се разликују од обичног приказа књижевног дела зато што твој лични став и размишљања чине основ. Проучавање критика других аутора може помоћи у анализирању тешких текстова. Нека дела, нарочито она која су давно написана, могу се односити на давне обичаје и догађаје који могу да збуне ако се претходно не објасне. Твоје знање о животу других култура или нација, чак и савремених, је можда недовољно да би се разумели основни догађаји у књизи. Знање о писцу и времену и месту кад је живео може да ти помогне да схватиш важне информације у делу.Информације о писцуПонекад књижевно дело одражава елементе из пишчевог

живота.Ако знаш више о писцу и утицају појединих догађаја на његов живот, боље ћеш разумети и његов рад.Информације о писцима се могу наћи у библиотекама – у књигама, биографијама, библиографијама и на Интернету.Питајте библиотекара за податке о одређеном писцу! Информације о жанру и временском периодуКада читаш књигу, често је од помоћи да поставиш неко дело у одређени историјски период. Кад читаш дело (роман, причу, драму) које се односи на неки историјски период, корисно је да знаш основне податке о облачењу људи, понашању и размишљању типичном за то време. Такве информације пронаћи ћеш у енциклопедијама и другим књигама и на Интернету.

Потражите помоћ библиотекара и наставника ако сами не умете да нађете потребну информацију! Информације о речимаДа ли желиш да знаш шта значи алитерација или патос?Да ли користиш реч аргумент у тексту?Да ли правиш дигресије?

Ако хоћеш да будеш сигуран у значења речи у књижевном делу или у додатној литератури, погледај наш мини-речник и користи речнике.Тражи помоћ библиотекара и наставника!Веома је важно да разумеш све речи у тексту који читаш.Такође је важно да у свом раду користиш речи чије значење потпуно разумеш, нарочито када су то речи стручне терминологије у вези са проучавањем књижевности.Литература:1. Ђорђевић, Часлав и Предраг Лучић. ”Књижевност и српски језик: приручник за ученике првог разреда гимназије и средњих стручних школа” Нови Сад: ”Д.Ђорђевић”. ”Венцловић”, 2008.2. Солар, Миливој. ”Теорија Књижевности”. Загреб: Школска књига, 1987.3. Encyclopaedia Britannica, Inc. ”How to write Book Reviews and literay criticism”.http://corporate.britannica.com/library/home/BSW_Book_Review.pdf (преузето 10.10.2011)     

Lirika

 LIRSKO PJESNIŠTVOLirika ili lirsko pjesništvo skupni je naziv za pjesnička djela u kojima se na emotivno topao i

suosjećajan način neposredno izražava čovjekov doživljaj života i svijeta, ali i samoga sebe u

svijetu. 

Lirsko pjesništvo najsažetiji je oblik umjetnosti riječi. Lirske pjesme po pravilu su zgusnute,

sažete, u malo riječi puno toga kažu, potiču nas na razmišljanje i pobuđuju naše osjećaje. 

OSJEĆAJI I MISLI U PJESNIČKOM DJELULirsko pjesništvo izražava i u čitatelju pobuđuje raznolike osjećaje i misli. Sve je to iskaz

bogatoga emocionalnog (osjećajnog), psihičkog (duševnog) i intelektualnog pjesnikova života.

Za pjesnički jezik možemo reći da je prožet emocionalnošću. 

Osjećaji o kojima pjevaju i izražavaju ih pjesnici u lirskim pjesmama mogu bitiintimni kada je

riječ o najosobnijim pjesnikovim osjećajima ili opći kad je riječ o općeljudskim osjećajima. Po

svojoj prirodi osjećaji su ljubavni, rodoljubni, socijalni, humanistički.

U lirskom pjesništvo dolazi do izražaja i pjesnikov misaoni svijet. Svoje spoznaje o životu pjesnici

prenose u sažeto izrečene misli koje čitatelja pobuđuju na razmišljanje. Premda misli

prevladavaju u misaonom (refleksivnom) i duhovnom (vjerskom) pjesništvu, one se javljaju i u

drugim lirskim pjesničkim vrstama.

VRSTE I OBLICI PJESAMA

Po tematici pjesme dijelimo na rodoljubne/domoljubne, pejzažne, ljubavne, religijske/duhovne,

šaljive, intimne, antiratne, socijalne...

Po obliku razlikujemo nekoliko vrsta pjesama.

Himna je svečana pjesma, povećena domovinu, bogovima, junacima, prirodi i sl. (hrvatska

narodna himna je Hrvatska domovina, napisao ju je Antun Mihanović, a uglazbio Josip Runjanin).

Haiku je kratka pjesma od tri stiha (5 + 7 + 5), potječe iz Japana, sažima snažan doživljaj ljepote,

motivi su najčešće uzeti iz prirode.

Sonet je lirska pjesma od četiri strofe - dva katrena i dvije tercine - povezane rimom.

Oda je svečana pjesma u kojoj se biranim riječima i slikama izražavaju misli i osjećaji vezani uz

važne pojave, događaje ili ličnosti.

Postoji i pjesma u prozi, prijelazni oblik između slobodnog stiha i proze. To je posebno

organizirani kratki prozni tekst u kojemu se pjesnik koristi svim izražajnim sredstvima lirske

pjesme, osim stihom.

STIH I STROFAStih označujemo kao redak u pjesmi, no stih je u prvom redu ritmička cjelinautemeljena na

određenom broju slogova. Vezani stih je ona vrsta stihova u kojemu je to načelo provedeno

doslovce. Takvi su stihovi povezani rimama(srokovima) i skupljeni u cjeline od po nekoliko

stihova koje nazivamo kiticamaili strofama. Uz vezane postoje i slobodni stihovi koji su ritmičke

cjeline bez obzira na broj slogova u njima.

Stihovi se dijele i prema broju slogova u njima pa tako postoje peterci, šesterci, sedmerci,

osmerci, deseterci...

Vrste strofe određujemo prema broju stihova od kojih se sastoje pa imamo trostih ili tercinu,

četverostih ili katren, šesterostih ili sestinu, osmerostih ili oktavu.

Stihovi se mogu rimovati na različite načine. Ako imamo strofu od četiri stiha, mogu se rimovati

prvi i drugi te treći i četvrti stih (aa bb) - takva je rima parna. Ako se rimuju prvi i treći te drugi i

četvrti stih (abab), govorimo o unakrsnojrimi. A ako se rimuju prvi i četvrti te drugi i treći stih

(abba), rima je obgrljena.

TEME I MOTIVI PJESNIČKOG DJELATema je onaj predmet, pojava, emotivno ili psihičko stanje koje pjesnik pretvara u pjesmu,

odnosno izražava stihovima. Tema se u lirskoj pjesmi razrađuje pomoću brojnih motiva, odnosno

manjih tematskih jedinica. S obzirom na kratak oblik lirske pjesme i na sažetost pjesničkog

izraza, lirsko je pjesništvo zasićeno obiljem motiva. Oni slijede osnovnu temu i omogućuju

njezinu pjesničku obradu.

PJESNIČKA SLIKASlikovitost i ritmičnost dva su najizrazitija svojstva pjesničkog jezika. U lirskoj su

pjesmi  pjesnička slika, odnosno nizovi pjesničkih slika, njezin temelj. 

Pjesnička slika je zgusnut pjesnički izraz kojim je dočarana neka pojedinost koja se

može vidjeti (vizualna slika), čuti (akustička slika), dodirnuti (taktilna slika), okusiti (gustativna

slika) ili omirisati (olfaktivna slika).

Slikama se stvaraju bogate i raznolike vizualne predodžbe pojedinih motiva, no slikama se i

produbljuju dojmovi i pobuđuje mašta. Pjesničke slike stvaraju se deskripcijom (opisom), u

kojemu posebnu ulogu imaju brižljivo izabrani atributi i epiteti.

IZRAŽAJNA SREDSTVANajznačajnija uloga u stvaranju slika pripada izražajnom sredstvu koje se zovemetafora.

Metafora je preneseno značenje koje nastaje tako da se neki pojam zamijeni drugim na

temelju njihove zajedničke osobine. Npr., pisac govori o ogledalu  Kupe. Rijeka Kupa nema

doslovce ogledalo, zar ne? Radi se o površini vode. Zašto je pisac izraz površina zamijenio

izrazom ogledalo? Koja je to zajednička osobina površine i ogledala? Pogađate, u površini vode

možete se vidjeti kao u ogledalu. Dakle, to je metaforičko izražavanje.

I drugim se izražajnim sredstvima stvaraju slike - simbolima, kontrastima (suprotnostima),

alegorijama, usporedbama, personifikacijama.

KOMPOZICIJA PJESNIČKOG DJELALirska pjesma zbog sažetosti svoga izraza i kratkoće oblika zahtijeva posebnu

kompoziciju. Kompozicija je način na koji se motivi lirske pjesme međusobno povezuju u

određene cjeline. Najuočljivija kompozicijska cjelina svake pjesme je strofa. Kompozicijsku

jedinicu čini i stih, koji je temeljna podloga pjesme. 

Na kompoziciju osim strofne organizacije utječe i način na koji se nižu motivi u lirskoj pjesmi.

Može to biti redoslijed po analogiji (srodnosti) motiva, po kontrastu ili suprotnosti motiva, no

motivi se mogu redati i po slobodnim predodžbama.

RITAM U PJESNIČKOM DJELUKompozicija pjesme pridonosi i njezinu ritmu, a ritmičnost je jedna od temeljnih značajki

pjesničkog izraza. Ritam izvire iz određene pravilnosti u gradnji stiha. U vezanim stihovima to je

pravilna izmjena dugih i kratkih, odnosno naglašenih i nenaglašenih slogova. Ritam slobodnih

stihova ovisi o duljini stiha, posebnom poretku riječi, ponavljanjima, nabrajanjima i sl. I u

vezanim i u slobodnim stihovima, na ritam utječu i opkoračenja (prenošenja dijelova stiha iz

jednog stiha u drugi). Vrlo je značajna i uloga stanke, odnosno cezure u stihovima. 

Po svojim obilježjima ritam u lirskoj pjesmi može biti brz, spor, ujednačen, smiren, uznemiren.

Ritmom se izražava i naglašuje osjećajno ili misaono obilježje pjesme. To znači da veseloj pjesmi

pogoduje brži ritam, a tužnoj sporiji ritam.

LIRSKI SUBJEKT 

Lirski subjekt je naziv za ono unutrašnje "ja" koje svojim govorom gradi pjesmu i u njoj izražava

svoju duševnost. Često je to sam pjesnik, ali može biti i neka druga osoba, ili čak neko

neidentificirano unutarnje biće pjesme. Često je to "ja" i gramatički prisutno u pjesmi (kao prvo

lice jednine). 

 

Narodna (usmena) književnost

Narodna (usmena) kniževnost je književnost koju je narod stoljećima stvarao, čuvao i prenosio

naraštajima usmenim prepričavanjem, sve dok je nisu zapisali sakupljači narodnoga blaga.

Usmena književnost sastoji se od bajki, priča, poslovica, legendi, lirskih, epskih i lirsko-epskih

pjesama, uspavanki, zagodnetki, zdravica...

Stilske karakteristike narodnih pjesama: 

a) ponavljanje - radi lakšeg pamćenja većeg broja stihova

b) stalni epiteti - epiteti koji se javljaju u različitim pjesmama u istom obliku i značenju, bez

obzira na konkretnu situaciju u pjesmi

NARODNA LIRSKA PJESMA 

- iznosi pjesnikove osjećaje i misli o životnim situacijama 

- tematski obuhvaćaju cjelokupan čovjekov život pa se dijele na:

    1. prigodne: a) koledske - izvode se oko Božića

                           b) dodolske - koje su vezane uz proljeće

                           c) jurjevdanske

    2. posleničke - pjevaju se uz rad, npr. sjetvu 

    3. svatovske, 

    4. uspavanke, 

    5. tužbalice, 

    6. ljubavne, itd.

- obično su spjevane u osmercu (sa stankom/cezurom iz 4. sloga) ili šestercu

- primjeri: Ive jaše, Nesretna djevojka, Košuta djevojka, Margeta je žito žela

NARODNE LIRSKO-EPSKE PJESME- u njime pjesnik pripovjednim tkivom (sažetom fabulom, likovima, naracijom) oblikuje temu i

stvara pjesničke slike koje odražavaju njegove osjećaje i pobuđuju naše osjećaje i slike

- pojavljuju se i dramski elementi (sukob među likovima, dramska kompozicija)

- dijele se na: a) BALADE - pjesme s tragičnim završetkom (Hasanaginica)

                          b) ROMANCE - pjesme vedrog sadržaja (Mare)

NARODNE EPSKE PJESME- najčešće pripovijedaju o nekom događaju iz naše povijesti (o bitkama s Turcima i drugim

neprijateljima i o slavnim junacima)

- opširne su, s čestim ponavljanjima stihova 

- spjevane su u epskom desetercu (sa stankom / cezurom iza 4. sloga)

- primjeri: Ive vara dva duždeva sina, Bitka na Krbavskom polju, Ive sestru Draginju spašava

NARODNE PROZNE EPSKE VRSTE- narodne pripovijetke - u njima je slikana životna stvarnost, često ono što je u njoj neobično; u

životnom putu glavnog lika obično dolazi do naglih preokreta; često sadržavaju i šaljive

elemente (Ero s onoga svijeta, Porod i krštenje Petrice Kerempuha)

- narodne bajke - donose fantastične slike i mitološke pojedinosti; često govore o borbi čovjeka

protiv zamišljanih neprijateljskih sila u prirodi (zmajeva, aždaja, divova i sl.); novije narodne

bajke prikazuju fantastičnim pojedinostima protkane odose među ljudima (Mala vila, Babina

Bilka)

- narodne basne - kraće pripovijetke u kojima se pomoću životinja prikazuju različita životna

iskustva te pojedini ljudski karakteri, izruguju se ljudske slabosti, imaju poučni karakter (Paun i

sokol)

- narodna anegdota - kratka, sažeta pričica o događaju s poantom na kraju(Oholica)

- narodne legende - donose fantastične podatke, ali iz zbilje su povijesni i zemljopisni nazivi,

imena istaknutih pojedinaca i sl. (Dolazak Hrvata)

NARODNA DRAMA- kraći dramski oblici, često protkani humorom i ironijom

- primjeri: Poklad i majka (pokladna igra) , Štef i Bara (svadbena komedija)