ВрстеВрсте

Увод

Елементи мишљења, појмови, само под одређеним условима могу да формирају логички ваљане тврдње, судове; такве творевине треба такође непроизвољно повезати да би произвеле нов логички облик мишљења — закључак.

Деф > Закључивање је повезивање судова којим производимо ново сазнање на основу онога што смо у њима засебно тврдили.

Овај производ, односно закључак, и сам је један суд (тврдња или порицање). Логичка правила закључивања обезбеђују заснованост, образложеност закључка судовима од којих се пошло (премисе → конклузија).

Закључак у коме конклузија следи из премиса је ваљан (≠ неваљан) без обзира да ли је конклузија као суд истинита или не (она може бити последица неистинитих премиса).

Врсте закључивања: Према броју премиса закључивање је подељено на:

1. НЕПОСРЕДНО (уз помоћ једне

премисе, тако да се у закључку појављују сви појмови из премисе, само се мења њихов положај, квантитет или квалитет везе) – опозиција, конверзија, обверзија, контрапозиција, инверзија, обверзија конверзије;

2. ПОСРЕДНО

У закључивању учествују најмање две премисе, тако да располажу већим бројем појмова од конклузије пошто се поједини јављају само у функцији повезивања оних који “силазе” у закључак.

Посредно закључивање се у погледу односа квантитета премиса и закључка традиционално даље дели на:

дедуктивно (бар једна пр. је универзални суд и премисе су општије, тврде више од конклузије),

индуктивно (само је конклузија универзалан суд и представља генерализацију на основу партикуларних случајева који се тврде у премисама) и

аналогијско (што представља закључак од испитаних сличности на неиспитане, у оквиру партикуларних и сингуларних премиса које дају конклузију истоветног квантитета).

Закључак

Посредни

Дедуктивни Индуктивни Аналогијски

Непосредни

По опозицији

Конверзија

Обверзија

Контрапозиција

Обверзија конверзије

Инверзија

Савремена подела разликује само дедуктивно и индуктивно закључивање, и то с обзиром на заснованост конклузије премисама.

Дедуктивна конклузија је нужна, логичка последица премиса, а индуктивна није, њу истините премисе могу да учине само вероватном.

Тенденција је да се индуктивно и аналогијско потисну као неконсеквентно закључивање.

Аристотеловска логика развила је теорију дедуктивног закључка у форми силогизма:

1. једноставног и сложеног у погледу броја премиса,

2. чистог и мешовитог, разликујући категорички, хипотетички, дисјунктивни и алтернативни силогизам (према врсти суда у премисама), као и њихове комбинације (према којима добијају одговарајуће називе).

Силогизам

према броју премиса

чисти мешовити

категорички

хипотетички

дисјунктивни-алтернативни

категоричко-хипотетички

категоричко-дисјунктивни

категоричко-алтернативни

хипотетичко-алтернативни

једноставан сложени

према врсти премиса

Примери за препознавање:

Који закључак је непосредно изведен а који посредно?

Сваки број који се завршава нулом дељив је са два. *Број 50 дељив је са два.*Неки бројеви дељиви са два завршавају се нулом.

Меркур кружи око Сунца. Венера кружи око Сунца. Земља кружи око Сунца. Марс кружи око Сунца. Меркур, Венера, Земља и Марс су неке планете Сунчевог система. *Све планете С. система круже око Сунца.

Све планете круже око Сунца. Марс је планета. *Марс кружи око Сунца.

Земља има одлике x, y, и настањена је разумним бићима. Марс има одлике x, y. *Марс је настањен разумним бићима.