ЕВОЛУЦИЈА

ЧОВЕКА

Предметни професор:Љубица Лалић

Ученици:Андрија Милићевић

Никола Радовановић

Шеста београдска гимназија

- Мултидисциплинарно поље научног истраживања које настоји да схвати и опише порекло и развој људског рода.

- Обухвата и друге значајне научне дисциплине као што су антропологија и генетика човека.

- Термин човек, у контексту еволуције човека, односи се на род Homo, али проучавање еволуције човека обично обухвата и човекове претке хоминиде (што је израз за биолошку фамилију Hominidae), као на пример аустралопитекуса (род Australopithecus).

- Наша врста спада у примате, један од најстаријих редова сисара.

- У примате спадају: полумајмуни, мајмуни, човеколики мајмуни и човек.

- Хоминиди су група која обухвата фамилије човеколиких мајмуна и човека.

- Једина врста хоминида која данас постоји је наша врста, Homo sapiens.

- Аустралопитекус (Australopithecus) је изумрли род хоминида, блиско сродан роду човека (Homo).

- Насељавали су источну и јужну Африку.

- Појавили су се пре више од 4 милиона година, а последњи представници су нестали пре нешто више од милион година.

- Најранији докази о двоножним хоминидима могу се видети на локалитету Лаетоли у Танзанији – отисци стопала, који су изузетно слични савременим људским отисцима.

- До недавно, отисци су класификовани као отисци аустралопитекуса, данас поједини аутори сматрају да су у питању отисци припадника рода Homo.

Род Homo

- Homo sapiens је једина преживела врста рода Homo.

- Cве савремене студије о пореклу врсте Homo sapiens углавном показују да су постојале и друге врсте истог рода, али да су све изумрле.

- Још увек не постоји слагање о томе које би од ових група требало убројати у посебне врсте, а које у подврсте.

- Homo је латинска реч за "особу", а први пут као назив биолошког рода човек ју је употребио Лине у свом класификационом систему.

Homo habilis

- Прва врста рода Homo

- Живео је од пре 2,4 милиона година па до пре 1,5 милиона година

- развио се пре 2,5 - 2 милиона година у јужној и источној Африци у касном плиоцену или раном плеистоцену када се одвојио од аустралопитекуса.

Homo erectus

- Живео пре око 1,25 милиона година (не рачунајући ергастера) па све до пре 0,07 милиона година.

- Насељавао је Африку, Азију и Европу.

- Најпознатији примерак H. erectus је пекиншки човек.

Homo ergaster

- Живео од пре 1,8 милиона година па до пре 1,25 милиона година. Такође познат и као Homo erectus ergaster.

Homo heidelbergensis

- Познат и као „хајделбершки човек“.

- Живео од пре 500.000 година па до пре 300.000 година.

- Други називи: Homo sapiens heidelbergensis и Homo sapiens palaeohungaricus.

Homo sapiens idaltu

- Живео пре око 160.000 година.

- Најстарији савремени човек познате анатомије.

Homo florensiensis

- Живео пре 12.000 година.

- Због ниског раста знан и као хобит.

Homo neanderthalensis

- Живео од пре 250.000 година па до пре 30.000 година.

- Познат и као Homo sapiens neanderthalensis.

- Најновије прелиминарне анализе показују да нема генетичке повезаности између врста H. neanderthalensis и H. sapiens, те их, стога, треба сматрати двема засебним врстама.

Homo sapiens

- Ова врста живи на планети Земљи од пре око 200.000 година па до данас.

- Средином периода који обухвата време од пре 400.000 година и друго међуледено доба средњег плеистоцена, (отприлике пре 250.000 година), нагло се убрзао развој мозга и вештина израде каменог оруђа, чиме су били створени услови за прелаз од H. erectus ка савременом човеку.

- Неки налази сугеришу да је H. erectus мигрирао из Африке, а да се затим H. sapiens развио од H. erectus у Африци.

- "Sapiens" значи „паметан" или „разуман".