Трговина — Википедија, Слободна Енциклопедија

7212019 Трговина mdash Википедија Слободна Енциклопедија

httpslidepdfcomreaderfull-56d6bd4d1a28ab30168d7405 13

Штанд са воћем

Трговина

Из Википедије слободне енциклопедије

Трговина је процес размене робе иили услуга Назив потиче од словенске речи трг по некима од грчке речи тргос што би у преводу значило превара

Трговина није једини носилац робног промета којим се такође баве и сами произвођачи а донекле и сами потрошачи (потрошачко задругарство)

Трговина као посебна привредна делатност има задатак да својим посредовањем у промету организује редовну размену између производње и потрошње Својом

активношћу она треба да обезбеди понуду робе и услуга у количинама и асортиману које тржиште тражи у време када се тражи и по ценама и другим условима које

су купци спремни да прихвате

Крајем 19 и почетком 20 века у литератури су егзистирала два појма трговине[1] Први појам се везује за енглеске и француске економисте који су полазили од

социјално-економских функција трговине а други за немачку комерцијално-правну школу коју су привлачили правни односно приватно-економски елементи(куповина и продаја робе у циљу постизања добити)

Садржај

1 Историја

11 Развој новца

2 Међународна трговина

3 Организација

31 Међународне организације

311 Слободне царинске зоне

312 United Nations umbrella

4 Види још

5 Референце

6 Спољашње везе

Историја

Главни чланак Историја трговине

Верује се да се трговина одвијала током већег дела људске историје Постоје докази о трампи опсидијана (вулканског стакла) и кремена у каменом добу Материјалима кориштеним за прављење накита

рговало се у Египту још 3000 године п н е Дуге трговачке руте појавиле су се у трећем миленијуму п н е када су Сумери у Месопотамији трговали са Харапан цивилизацијама Феничани су били

увени поморски трговци који су путовали широм Медитерана као и на север чак до Британије у потрази за изворима калаја за производњу бронзе У ту сврху они су основали трговачке колоније које

су Грци називали емпорије

Од настанка грчке цивилизације па све до пада Римског царства у 5 веку уносна трговина је доносила вредне зачине у Европу са далеког истока укључујући и Кину Римска трговина омогућила је

арству да се развије и траје Такође пространо царство створило је стабилну и сигурну транспортну мрежу која је омогућила превоз робе без превеликог страха од пирата

Пад Римског царства и наступајуће мрачно доба донели су несигурност у западну Европу и скори колапс трговачке мреже Па ипак некаква трговина се ипак одвијала Па тако Редханити

средњовековни еснаф или група (тачно значење речи није познато) јеврејских трговаца трговала је између хришћана из Европе и муслимана са Блиског истока Од 8 до 11 века Викинзи су трговали на

својим путовањима од Скандинавије до западне Европе Ханзеатска лига је била савез трговачких градова који је држао монопол на већим делом северне Европе и Балтика од 11 до 17 века

Васко да Гама поново је покренуо европску трговину зачинима 1498 године Пре него што је он опловио Африку прилив зачина у Европу контролисале су исламске силе нарочито Египат Трговина

зачинима била је од пресудног економског значаја и представљала је подстицај за Доба истраживања Зачини донесени у Европу из далеких земаља били су једна од највреднијих роба

У 16 веку Холандија је била центар слободне трговине не намећући некаква ограничења размени и заговарајући слободан проток роба

Трговином у Источним Индима у 16 веку доминирао је Португал у 17 веку Холандија а у 18 веку Британија

Адам Смит објавио је 1776 године рад An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations у ком је критиковао Меркантилизам и сматрао да економска специјализација може користити

ародима колико и компанијама

С обзиром да је подела рада била ограничена величином тржишта сматрао је да државе са приступом већем тржишту могу боље извршити поделу рада и тако постати продуктивније

Такође рационализовање контроле увоза и извоза називао је наивношћу која штети тр говачкој држави на рачун појединих индустрија

Холандска источноиндијска компанија некада највећа светска компанија банкротирала је 1799 године делом и због нарастајуће конкурентске слободне трговине

Давид Рикардо Џејмс Мил и Роберт Торенс показали су 1817 године може користити слабим колико и индустријски јаким државама у чувеној теорији компаративних предности

Џон Стјуарт Мил доказао је да држава са монополом у одређивању цена на међународном тржишту може манипулисати условима трговања кроз увођење тарифа а да одговор на ово може бити

еципроцитет у трговинској политици Рикардо и други су ово сугерисали и раније И то је узето као доказ против универзалне доктрине о слободној трговини јер је веровано да ће већи део економског

ишка у трговини припасти држави која следи реципрочнуrsquo него политику слободне трговине

Ово је након неколико година пратио сценарио о младим индустријама који је развио Мил у својој Новој теорији трговине залажући се за теорију по којој влада има обавезу да штити младе

ндустрије мада само у кратком временском периоду који им је потребан да се развију до пуног капацитета Ово је постала званична политика у многим државама које су покушавале да се

ндустријализују и надмаше енглеске извознике

Велика депресија представљала је велику економску рецесију која је трајала од 1929 године па до краја 1930-тих Током овог периода дошло је до великог пада у трговини и другим економским

ндикаторима

Изостанак слободне трговине сматран је за главни узрок депресије Тек током Другог светског рата рецесија се завршила у САД-у Такође током рата 1944 године 44 државе потписале су Бретонвудски

споразум намењен смањењу националних трговинских баријера како би се избегла депресија Споразум је поставио правила и институције у циљу регулисања међународне политичке економије

Међународни Монетарни Фонд и Међународну Банку за Обнову и Развој (касније подељену на Светску Банку и Банку за Међународна Поравњања) Институције су са радом почеле 1946 године након

то је довољан број држава ратификовао споразум А 1947 године 23 државе потписале су Општи споразум о тарифама и трговини у циљу промовисања слободне трговине

Слободна трговина развила се још више крајем 20-ог века и почетком 2000-тих

1992 Европска унија подигла је забрану на унутрашњи слободан проток робе и радне снаге

НАФТА је кренула са радом 1 јануара 1994

1994 ГАТТ-ов Споразум из Маракеша поставио је оквире за стварање СТО -а

1 јануара 1995 основана је СТО у циљу олакшања слободне трговине заговарајући обострани статус најповлашћеније нације међу свим потписницама

2005 године потписан је Централно Амерички Споразум о слободној трговини који је укључивао САД и Доминиканску Републику

Развој новца

Главни чланак Историја новца

Први примери новца били су предмети који су имали сопствену вредност Ово се назива робни новац и укључује било коју опште распрострањену робу са сопственом вредности Историјски примери

кључују свиње ретке морске шкољке китове зубе и стоку У средњовековном Ираку хлеб је кориштен као рани облик новца а у Мексику под Монтезумином влашћу зрна какаа су кориштена каоовац

[1] (httpwwwfoodrevolutionorgslavery_chocolatehtm)

Валута је уведена као стандардизовани новац како би се олакшала већа размена роба и услуга Овај први стадијум развоја новца где су метали су кориштени за представљање ускладиштене вредности

а симболи за представљање роба чинио је основу трговине основу трговине у Плодном Луку преко 1500 година

Нумизматичари имају примере новчића из најранијих цивилизација иако су то у почетку били необележени грумени вредних метала

овина mdash Википедија слободна енциклопедија httpssrwikipediaorgwikiТрговина

3 2522016 1736



римски новац

Водећи УВОЗНИЦИ у светској

трговини подаци СТО-а 2004

Ранг ДржаваВредност

мл US$Удео

годишњи

промена

1 САД 15255 161 17

2Немачка

7169 76 19

3 Кина 5612 59 36

4Француска

4655 49 17

5 Уједињено

Краљевство

4635 49 18

6 Јапан 4545 48 19

7 Италија 3510 37 18

8Холандија

3193 34 21

9 Белгија 2855 30 22

10 Канада 2798 29 14

Водећи ИЗВОЗНИЦИ у светској



мл US$Удео

годишњи

промена

1Немачка

9123 100 21

2 САД 8188 89 13

3 Кина 5933 65 35

4 Јапан 5658 62 20

5Француска

4487 49 14

6Холандија

3582 39 21

7 Италија 3492 38 17



3469 38 13

9 Канада 3165 35 16

10 Белгија 3065 33 20

Трговина

(httpscommonswikimediaorg

wik iCa tegory Tradi nguselan g=sr)

на Викимедијиној остави

[прикажи]П 983223 Р 983223У (httpssrwikipediaorgwindexphptitle=D0A8D0B0D0B1D0BBD0BED0BDD0A2D0B5D185D0BDD0BED0BBD0BED0B3D0B8D198D0B0ampaction=edit)

[прикажи]П 983223 Р 983223У (httpssrwikipediaorgwindexphptitle=D0A8D0B0D0B1D0BBD0BED0BDD09FD180D0B8D0B2D180D0B5D0B4D0B0ampaction=edit)

Древна Спарта је ковала новац од гвожђа како би одвратила своје грађане од међународне трговине

Систем робног новца у многим случајевима развио се у систем репрезентативног новца У овом систему материјал од ког је направљен има веома малу сопствену

редност али постиже значајну тржишну вредност кроз реткост или контролисану набавку

Међународна трговина

Главни чланак Међународна трговина

Међународна трговина представља размену робе и услуга преко државних граница У већини земаља чини значајан део БДП-а Иако је међународна трговина била

рисутна током историје њен економски социјални и политички значај се повећао у задњих неколико векова углавном због индустријализације развоја транспорта

лобализације и мултинационалних корпорација У ствари растућа међународна трговина је оно што се углавном подразумева под појмом глобализација

Емпиријски докази о успеху трговине могу се видети у контрасту између држава као Јужна Кореја која је прихватила политику извозно оријентисане

ндустрализације и Индије која је историјски имала затворенију политику (иако је од 2005 године почела да се отвара) Јужна Кореја је према економским стандардима прошла много боље од Индије

задњих 50 година мада је њен успех делом резултат ефективних државних институција

Трговинске санкције против појединих држава могу се увести како би се та држава казнила због неког потеза Ембарго оштрији облик наметнуте изолације је блокада целокупне трговине једне државе

од стране друге Нпр амерички ембарго против Куби траје већ 40 година

Премда углавном има мало трговинских рестрикција међу државама међународна трговина је обично регулисана владиним квотама и често опорезована тарифама Тарифе се обично уводе на увозну

обу али државе могу применити и извозне тарифе или субвенције Све ове мере се називају трговачким баријерама

Покрет слободне трговине промовише употребу радних еколошких и социјалних стандарда у производњи роба нарочито оних које се извозе из земаља трећег и другог света у земље првог света

Увозне компаније се могу добровољно придржавати стандарда или им они могу бити

аметнути од стране државе кроз комбинацију радног и трговинског закона

Организација

Обрасци организације и администрирања трговине укључују

Државну контролу - трговина централно контролисана државним планом

Законе који регулишу трговину као што су закон о трговини тарифе подршка

интелектуалној својини

Еснафска контрола - трговина контрролисана од стране приватних пословних

асоцијација које имају или de facto или с државном дозволом право да искључе улазак

нових учесника

У данашње време у многим државама особа се не може бавити инжењерством

правом медицином радити у образовању или полицији уколико нема диплому

факултета или одговарајућу лиценцу

Слободну иницијативу - трговина без значајније државне контроле учесници на

тржишту се укључују у трговину на основу сопствене процене ризика и добити и могу

ући или напустити тржиште релативно неометано

Инфраструктуру - као подршку трговини као што су банкарство и берза

Технологију - као подршку трговини као што су електронска трговина и аутомати

Међународне организације

Европска заједница

ГАТТ = Општи споразум о тарифама и трговини

Г8

ММФ = Међународни Монетарни Фонд

ОПЕК = Организација земаља извозница нафте

Слободне царинске зоне

Организације слободне трговине или слободне царинске зоне

Европска асоцијација слободне трговине

Слободне царинске зоне Америка

NAFTA = Споразум о Слободној Трговини у Северној Америци

Јужно Америчка Заједница Држава

United Nations umbrella

УНКТП = Конференција Уједињених нација о трговини и развоју

СТО = Светска Трговинска Организација

Види још

Лизинг

Берза

Тржиште страних валутаАлгоритамско трговање

Високо фреквентна трговина

Референце

Опширније о томе види др Мијо Мирковић Трговина и унутрашња трговинска политика Геце Кона Београд 1931 године стр 1-61

Спољашње везе

Главне области технологије

Привреда

Преузето из bdquohttpssrwikipediaorgwindexphptitle=Трговинаampoldid=11231939ldquo

Категорије Трговина Економија | [+]

Ова страница је последњи пут измењена у 2302 30 август 2015

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство-Делити под истим условима могући су и додатни услови Погледајте услове коришћења за више информација


3 2522016 1736




3 25 2 2016 1736



римски новац

Водећи УВОЗНИЦИ у светској



мл US$Удео

годишњи

промена

1 САД 15255 161 17

2Немачка

7169 76 19

3 Кина 5612 59 36

4Француска

4655 49 17



4635 49 18

6 Јапан 4545 48 19

7 Италија 3510 37 18

8Холандија

3193 34 21

9 Белгија 2855 30 22

10 Канада 2798 29 14

Водећи ИЗВОЗНИЦИ у светској



мл US$Удео

годишњи

промена

1Немачка

9123 100 21

2 САД 8188 89 13

3 Кина 5933 65 35

4 Јапан 5658 62 20

5Француска

4487 49 14

6Холандија

3582 39 21

7 Италија 3492 38 17



3469 38 13

9 Канада 3165 35 16

10 Белгија 3065 33 20

Трговина

(httpscommonswikimediaorg

wik iCa tegory Tradi nguselan g=sr)

на Викимедијиној остави

[прикажи]П 983223 Р 983223У (httpssrwikipediaorgwindexphptitle=D0A8D0B0D0B1D0BBD0BED0BDD0A2D0B5D185D0BDD0BED0BBD0BED0B3D0B8D198D0B0ampaction=edit)

[прикажи]П 983223 Р 983223У (httpssrwikipediaorgwindexphptitle=D0A8D0B0D0B1D0BBD0BED0BDD09FD180D0B8D0B2D180D0B5D0B4D0B0ampaction=edit)

Древна Спарта је ковала новац од гвожђа како би одвратила своје грађане од међународне трговине

Систем робног новца у многим случајевима развио се у систем репрезентативног новца У овом систему материјал од ког је направљен има веома малу сопствену

редност али постиже значајну тржишну вредност кроз реткост или контролисану набавку

Међународна трговина

Главни чланак Међународна трговина

Међународна трговина представља размену робе и услуга преко државних граница У већини земаља чини значајан део БДП-а Иако је међународна трговина била

рисутна током историје њен економски социјални и политички значај се повећао у задњих неколико векова углавном због индустријализације развоја транспорта

лобализације и мултинационалних корпорација У ствари растућа међународна трговина је оно што се углавном подразумева под појмом глобализација

Емпиријски докази о успеху трговине могу се видети у контрасту између држава као Јужна Кореја која је прихватила политику извозно оријентисане

ндустрализације и Индије која је историјски имала затворенију политику (иако је од 2005 године почела да се отвара) Јужна Кореја је према економским стандардима прошла много боље од Индије

задњих 50 година мада је њен успех делом резултат ефективних државних институција

Трговинске санкције против појединих држава могу се увести како би се та држава казнила због неког потеза Ембарго оштрији облик наметнуте изолације је блокада целокупне трговине једне државе

од стране друге Нпр амерички ембарго против Куби траје већ 40 година

Премда углавном има мало трговинских рестрикција међу државама међународна трговина је обично регулисана владиним квотама и често опорезована тарифама Тарифе се обично уводе на увозну

обу али државе могу применити и извозне тарифе или субвенције Све ове мере се називају трговачким баријерама

Покрет слободне трговине промовише употребу радних еколошких и социјалних стандарда у производњи роба нарочито оних које се извозе из земаља трећег и другог света у земље првог света

Увозне компаније се могу добровољно придржавати стандарда или им они могу бити

аметнути од стране државе кроз комбинацију радног и трговинског закона

Организација

Обрасци организације и администрирања трговине укључују

Државну контролу - трговина централно контролисана државним планом

Законе који регулишу трговину као што су закон о трговини тарифе подршка

интелектуалној својини

Еснафска контрола - трговина контрролисана од стране приватних пословних

асоцијација које имају или de facto или с државном дозволом право да искључе улазак

нових учесника

У данашње време у многим државама особа се не може бавити инжењерством

правом медицином радити у образовању или полицији уколико нема диплому

факултета или одговарајућу лиценцу

Слободну иницијативу - трговина без значајније државне контроле учесници на

тржишту се укључују у трговину на основу сопствене процене ризика и добити и могу

ући или напустити тржиште релативно неометано

Инфраструктуру - као подршку трговини као што су банкарство и берза

Технологију - као подршку трговини као што су електронска трговина и аутомати

Међународне организације

Европска заједница

ГАТТ = Општи споразум о тарифама и трговини

Г8

ММФ = Међународни Монетарни Фонд

ОПЕК = Организација земаља извозница нафте

Слободне царинске зоне

Организације слободне трговине или слободне царинске зоне

Европска асоцијација слободне трговине

Слободне царинске зоне Америка

NAFTA = Споразум о Слободној Трговини у Северној Америци

Јужно Америчка Заједница Држава

United Nations umbrella

УНКТП = Конференција Уједињених нација о трговини и развоју

СТО = Светска Трговинска Организација

Види још

Лизинг

Берза

Тржиште страних валутаАлгоритамско трговање

Високо фреквентна трговина

Референце

Опширније о томе види др Мијо Мирковић Трговина и унутрашња трговинска политика Геце Кона Београд 1931 године стр 1-61

Спољашње везе

Главне области технологије

Привреда

Преузето из bdquohttpssrwikipediaorgwindexphptitle=Трговинаampoldid=11231939ldquo

Категорије Трговина Економија | [+]

Ова страница је последњи пут измењена у 2302 30 август 2015

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство-Делити под истим условима могући су и додатни услови Погледајте услове коришћења за више информација


3 2522016 1736




3 25 2 2016 1736




3 25 2 2016 1736

Documents

Трговина — Википедија, Слободна Енциклопедија