1
Представа људског духа (1619.) [сакриј] П· Р · У(https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit ) Разум Из Википедије, слободне енциклопедије Разум је способност разборитог (логичког , критичког) мишљења, поимања и расуђивања. [1] Разум такође означава више когнитивне функције људског ума. [2] У психолошком смислу „разумски“ (рационални) доживљаји се често супротстављају „ирационалнима“ (нагонима, осећањима, тежњама). Садржај 1 Разум у филозофији 1.1 Шопенхауер 1.2 Кант 1.3 Хегел 2 Референце 3 Види још Разум у филозофији Током повести филозофије однос разума и ума се различито одређивао. У старогрчкој филозофији се није правила строга разлика између ума и разума. [3] Разликовање разума од ума вуче свој корен из Аристотеловог разликовања нус патхетикос и нус поиетикос. [4] У средњовековној филозофији, Тома Аквински, разликује ум (лат. интелект) којим се непосредно (интуитивно) сазнаје истина, и разум (рацио) који заобилазно (дискурзивно) долази до истине. [3] Шопенхауер Шопенхауер разумом назива „способност повезивања интуитивних представа сагласно принципу довољног разлога“, а умом „способност формирања апстрактних појмова и њиховог комбиновања у расуђивању и умовању“. [5] . Кант Кант уводи хијерархију „сазнајних моћи“, разликујући разум (нем. Verstand), као ужу спознајну моћ, и ум (нем. Vernunft), као ширу и вишу, која у себи поред чулности обухвата и разум и стварање идеја. Све наше сазнање почиње чулима, прелази од њих на разум и завршава се умом. Имануел Кант , Критика чистог ума, Трансц. дијалектика, Увод, О уму уопште За Канта, разум чине априорне функције којима се чулни утисци претварају у предмете искуства, појмове и судове, док је ум раван директивних идеја, највиших јединстава мисаоне дјелатности. [4] Хегел Хегел разум поставља на најнижу тачку лествице, у сферу апстрактне одређености, у сферу „коначног“, па му је разумска логика она која се изграђује у непремостивој одвојености (апстракцији) субјекта од објекта и којој је непротивречност њених фиксираних форми основно мерило истинитости. [3] Референце Разум, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973. 1. Иван Видановић, Речник социјалног рада 2. Бранко Павловић, Филозофски речник (одредница разум), Плато, Београд, 1997. 3. Razum, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984. 4. Свет као воља и представа I, пар. 4, 8 5. Види још Ум Филозофија Историја Античка Будистичка · Кинеска · Грчка · Индијска Средњовековна Хришћанска · Исламска · Јеврејска Нововековна Емпиризам · Рационализам Савремена Аналитичка · Континентална Појмови Апсолут · Бит · Биће · Вечност · Време · Врлина · Добро · Дух · Душа · Зло · Знање · Истина · Карма · Лепота · Логос · Материја · Мудрост · Небиће · Отуђење · Постојање · Правда · Простор · Разум · Свест · Слобода · Слободна воља · Сопство · Стварност · Судбина · Узрочност · Ум Области Естетика · Етика · Епистемологија · Логика · Метафизика Гране Бића · Духа · Друштва · Друштвених наука · Економије · Информације · Историје · Језика · Математике · Музике · Науке · Образовања · Политике · Права · Психологије · Природе · Религије · Уметности · Физике · Човека Филозофи Заратустра · Талес · Анаксимандар · Махавира · Анаксимен · Лао Це · Питагора · Буда · Ксенофан · Конфучије · Хераклит · Парменид · Анаксагора · Зенон · Емпедокле · Протагора · Сократ · Леукип · Демокрит · Платон · Диоген · Аристотел · Чуанг Це · Пирон · Зенон из Китијума · Епикур · Филон · Епиктет · Нагарђуна · Плотин · Августин · Боетије · Еријугена · Ел Фараби · Ибн Сина · Ел Газали · Абелар · Ибн Рушд · Мајмонид · Доген · Аквински · Скот · Окамски · Бејкон · Декарт · Хобс · Паскал · Спиноза · Лајбниц · Беркли · Хјум · Волтер · Дидро · Русо · Кант · Фихте · Шелинг · Хегел · Шопенхауер · Киркегор · Маркс · Мил · Ниче · Хусерл · Сузуки · Расел · Хајдегер · Кришнамурти · Сартр · Јасперс · Витгенштајн · Адорно · Маркузе · Дерида · Фуко Категорија Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разум&oldid=10985674Категорије: Логика Епистемологија Мисао Ова страница је последњи пут измењена у 12:31, 6. мај 2015. Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство-Делити под истим условима; могући су и додатни услови. Погледајте услове коришћења за више информација. Разум — Википедија, слободна енциклопедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Разум 1 од 1 25.2.2016 17:50

Разум — Википедија, Слободна Енциклопедија

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Разум

Citation preview

Page 1: Разум — Википедија, Слободна Енциклопедија

Представа људског духа (1619.)

[сакриј]П · Р · У (https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit )

РазумИз Википедије, слободне енциклопедије

Разум је способност разборитог (логичког, критичког) мишљења, поимања и расуђивања. [1] Разум такође означава више когнитивне функције људскогума.[2] У психолошком смислу „разумски“ (рационални) доживљаји се често супротстављају „ирационалнима“ (нагонима, осећањима, тежњама).

Садржај

1 Разум у филозофији1.1 Шопенхауер1.2 Кант1.3 Хегел

2 Референце3 Види још

Разум у филозофији

Током повести филозофије однос разума и ума се различито одређивао. У старогрчкој филозофији се није правила строга разлика између ума и разума.[3]

Разликовање разума од ума вуче свој корен из Аристотеловог разликовања нус патхетикос и нус поиетикос.[4] У средњовековној филозофији, ТомаАквински, разликује ум (лат. интелект) којим се непосредно (интуитивно) сазнаје истина, и разум (рацио) који заобилазно (дискурзивно) долази до истине.[3]

Шопенхауер

Шопенхауер разумом назива „способност повезивања интуитивних представа сагласно принципу довољног разлога“, а умом „способност формирања апстрактних појмова и њиховогкомбиновања у расуђивању и умовању“.[5].

Кант

Кант уводи хијерархију „сазнајних моћи“, разликујући разум (нем. Verstand), као ужу спознајну моћ, и ум (нем. Vernunft), као ширу и вишу, која у себи поред чулности обухвата и разум истварање идеја.

„ Све наше сазнање почиње чулима, прелази од њих на разум и завршава се умом. ”— Имануел Кант, Критика чистог ума, Трансц. дијалектика, Увод, О уму уопште

За Канта, разум чине априорне функције којима се чулни утисци претварају у предмете искуства, појмове и судове, док је ум раван директивних идеја, највиших јединстава мисаонедјелатности.[4]

Хегел

Хегел разум поставља на најнижу тачку лествице, у сферу апстрактне одређености, у сферу „коначног“, па му је разумска логика она која се изграђује у непремостивој одвојености(апстракцији) субјекта од објекта и којој је непротивречност њених фиксираних форми основно мерило истинитости.[3]

РеференцеРазум, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.1.Иван Видановић, Речник социјалног рада2.Бранко Павловић, Филозофски речник (одредница разум), Плато, Београд, 1997.3.Razum, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.4.Свет као воља и представа I, пар. 4, 85.

Види још

Ум

Филозофија

Историја

Античка Будистичка · Кинеска · Грчка · Индијска

Средњовековна Хришћанска · Исламска · Јеврејска

Нововековна Емпиризам · Рационализам

Савремена Аналитичка · Континентална

ПојмовиАпсолут · Бит · Биће · Вечност · Време · Врлина · Добро · Дух · Душа · Зло · Знање · Истина · Карма · Лепота · Логос · Материја · Мудрост · Небиће · Отуђење · Постојање · Правда · Простор · Разум· Свест · Слобода · Слободна воља · Сопство · Стварност · Судбина · Узрочност · Ум

Области Естетика · Етика · Епистемологија · Логика · Метафизика

ГранеБића · Духа · Друштва · Друштвених наука · Економије · Информације · Историје · Језика · Математике · Музике · Науке · Образовања · Политике · Права · Психологије · Природе · Религије ·Уметности · Физике · Човека

Филозофи

Заратустра · Талес · Анаксимандар · Махавира · Анаксимен · Лао Це · Питагора · Буда · Ксенофан · Конфучије · Хераклит · Парменид · Анаксагора · Зенон · Емпедокле · Протагора · Сократ · Леукип ·Демокрит · Платон · Диоген · Аристотел · Чуанг Це · Пирон · Зенон из Китијума · Епикур · Филон · Епиктет · Нагарђуна · Плотин · Августин · Боетије · Еријугена · Ел Фараби · Ибн Сина · Ел Газали· Абелар · Ибн Рушд · Мајмонид · Доген · Аквински · Скот · Окамски · Бејкон · Декарт · Хобс · Паскал · Спиноза · Лајбниц · Беркли · Хјум · Волтер · Дидро · Русо · Кант · Фихте · Шелинг · Хегел ·Шопенхауер · Киркегор · Маркс · Мил · Ниче · Хусерл · Сузуки · Расел · Хајдегер · Кришнамурти · Сартр · Јасперс · Витгенштајн · Адорно · Маркузе · Дерида · Фуко

Категорија

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разум&oldid=10985674“

Категорије: Логика Епистемологија Мисао

Ова страница је последњи пут измењена у 12:31, 6. мај 2015.Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство-Делити под истим условима; могући су и додатни услови. Погледајте услове коришћења за више информација.

Разум — Википедија, слободна енциклопедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Разум

1 од 1 25.2.2016 17:50