Српски 6 - Читанка

УМЕТНОСТ РЕЧИЧитанка за шести разред основне школе Mр Наташа Станковић-Шошо, др Бошко Сувајџић

Предметни уредникМр Наташа Станковић-ШошоИзвршни уредникСнежана БисенићАсистент уредникаЉиљана ЋалићТехнички уредникМилица ДечанскиРецензенти Проф. др Љиљана Бајић, Филолошки факултет у БеоградуПроф. др Михајло Пантић, Филолошки факултет у БеоградуДоц. др Бранка Јакшић-Провчи, Филозофски факултет у Новом СадуСоња Чабрић, професор српског језика у ОШ „Јован Ристић“ у БеоградуЛектор и коректорВесна Калабић, Ружица ФармаковскиИлустрацијеМиленко Стевановић, Марко Ракочевић, Небојша Дедић, Коста Миловановић, Бранко Јовић Графичко обликовање Мара Торбица-ЈовановићДизајн Студио Логос Фотографијеархива Издавачке куће „Нови Логос“ИздавачИздавачка кућа „Нови Логос“ д.о.о.Цара Душана 48, 11000 Београд тел.: 011/2636 520; факс: 011/2620 365e-mail: [email protected]За издавачаНада ОсмајићШтампа

УМЕТНОСТ РЕЧИЧитанка за шести разред основне школе

Наташа Станковић-Шошо • Бошко Сувајџић

5

Драги шестаци,

За књижевност се каже да је уметност речи која својим многоструким, чудесним везама може да пробуди лепоту и радост читања. Жеља нам је била да занимљивим, уметнички вредним текстовима подстакнемо вашу читалачку радозналост. А какве све читалачке могућности постоје? То вам не

можемо открити. Сазнаћете читајући!Нека вас ова књига поведе на јединствено путовање

светом књижевности.

Аутори

6

СадржајРАЗИГРАНИ ДАНИ .......................................................... 10

Бранко Ћопић: „Чудесна справа“ ................................................... 11Петар Кочић: „Јаблан“ .................................................................... 15Vilijem Sarojan: „Leto lepog belca“ (odlomak) ................................ 22Džek London: Zov divljine (odlomak) ............................................... 29Иво Андрић: „Аска и вук“ .............................................................. 34Исидора Секулић: „Буре“ (одломак) ............................................. 43Ijan Mekjuan: „Siledžija“ ................................................................ 47Мали ђачки подсетник: форме приповедања ............................... 55

И ЈОШ ДАЉЕ ИЗА КРАЈА – ДО БЕСКРАЈА ..................... 56Мирослав Антић: „Плава звезда“ ................................................... 57 Стеван Раичковић: „Похвала“ ........................................................ 60Милован Данојлић: „Шљива“ ......................................................... 62Јован Дучић: „Село“ ........................................................................ 64Сергеј Јесењин: „Бреза“ .................................................................. 67 Милутин Миланковић: Кроз васиону и векове (одломак) ............. 69Стеван Раичковић: „Бајка о дечаку и Месецу“ ............................. 72Народна приповетка: „Мала вила“ ................................................ 74Гроздана Олујић: „Седефна ружа“ ................................................. 77Добрица Ерић: „Чудесни свитац“ ................................................... 80Креативна слагалица: стих и строфа ............................................. 85

ПРВА ЉУБАВ .................................................................... 86Бранислав Нушић: Аутобиографија (одломак) ............................. 87Сватовске лирске народне песме (избор) ........................................ 90Јанко Веселиновић: Хајдук Станко (одломак) ............................. 93Rabidranat Tagor: Gradinar (izbor) ................................................. 98Бранко Ћопић: Орлови рано лете (одломак) ................................. 100Данило Киш: „Вереници“ ............................................................... 104 Коста Трифковић: Избирачица (одломак) .................................... 108Књижевна укрштеница ................................................................... 115

КОД КУЋЕ ЈЕ НАЈБОЉЕ .................................................. 116Успаванке (избор) ............................................................................ 117Породичне народне лирске песме (избор)........................................ 119Народна песма: „Највећа је жалост за братом“ ............................ 121Светозар Ћоровић: „Богојављенска ноћ“ (одломак)..................... 123Слободан Селенић: Очеви и оци (одломак) ................................... 127

7

Антон Павлович Чехов: „Вањка“ (одломак) .................................. 132Anđela Naneti: Moj deka je bio trešnja (odlomak) ............................ 135Efraim Kišon: Kod kuće je najgore (izbor) ......................................... 139 Мали ђачки подсетник: стилске фигуре ....................................... 143

НА ПОЉУ БОЖУРА ............................................................ 144Епске народне песме о Косовском боју (избор) ................................ 145Народна песма „Комади од различнијех косовскијех пјесама“ 145Народна песма „Цар Лазар и царица Милица“ ......................... 153 Народна песма „Смрт мајке Југовића“ ....................................... 158Народна песма „Косовска дјевојка“ ............................................ 161Народна песма „Кад је погинуо кнез Лазар

и Милош Кобиловић на Косову“ (одломак) ......................... 165Мали лексикон косовских јунака .................................................. 168Преслишанка ................................................................................... 169

НА ВИЛИНОМ ИГРАЛИШТУ .......................................... 170Народна песма „Урош и Мрњавчевићи“ ....................................... 171Епске народне песме о Марку Краљевићу (избор) ........................... 177Народна песма „Марко Краљевић и вила“ ................................. 177Народна песма „Марко Краљевић укида свадбарину“ .............. 181Народна песма „Марко Краљевић и Муса Кесеџија“ (одломак) 186Вук Стефановић Караџић: Живот и обичаји народа српскога (избор) 192Мали лексикон појмова о Марку Краљевићу ............................... 196Мали ђачки подсетник: родови и врсте усмене књижевности.... 197

НАСЛЕЂЕ .......................................................................... 198Војислав Илић: „Свети Сава“.......................................................... 199Алекса Шантић: „Моја отаџбина“ .................................................. 201Милан Ракић: „Наслеђе“ ................................................................ 203Ђура Јакшић: „Вече“ ....................................................................... 205Десанка Максимовић: „О пореклу“ ............................................... 207Вељко Петровић: „Ратар“ ............................................................... 209Петар Кочић: Јазавац пред судом (одломак) ................................. 211Бранислав Нушић: Аналфабета (одломак) ................................... 215Светлана Велмар Јанковић: „Улица Филипа Вишњића“ (одломак) 221Владимир Хулпах: „Смедеревска тврђава“ ................................... 224Љубивоје Ршумовић: „У једном дану“ ........................................... 227Мали ђачки подсетник: рима ......................................................... 229Књижевни родови и врсте ауторске књижевности ....................... 230Решења ............................................................................................. 231Индекс .............................................................................................. 232

8

КРАТАК ВОДИЧ КРОЗ ЧИТАНКУ

РечникОбјашњења непознатих речи налазе

се на маргинама књижевног текста у

којем се оне појављују.

ИлустрацијаНа одговарајући, креативан начин (цр те жом, фото-графијом или уметничком

репродукци јом) илустрација прати књижевни текст.

Назив поглављаКњижевни текстови повезани су у по-гла вља књижевно-историјским, те-

мат ско-мотивским и жанровским при-

ступом. Свако поглавље има своју препознатљиву

боју.

МотоУ сваком поглављу чекају те значајни песници и писци. Они ће те надахнутим речима уводити у свет усмене и писане књижевности.

Њихове мисли су мото књижевног текста уз који се налазе.

Уводна мотивацијаНалази се испред текста. Осмишљенa је да те

уведе у свет књижевног дела, мотивише те да га прочиташ и помогне ти да га разумеш.

Разговор о књижевном делу

Дoживљај књижевног делаКад стигнеш до овог поља,

од тебе се очекује да изразиш свој доживљај прочитаног књижевног

текста.

Тумачење књижевног делаОдговарајући на питања и задатке постављене у овом пољу, поступно

ћеш тумачити књижевни текст. Лепота и богатство речи су у томе што их

свако може разумети на јединствен и непоновљив начин. Проучавајући

теме, мотиве, песничке слике, стилске фигуре, форме приповедања,

идеје и поруке, увиђаћеш многе значајне елементе

књижевног дела.

ЗанимљивостОвде можеш да прочиташ

занимљивости из књижевности, историје, митологије, научних и популарних текстова, као и

часописа за младе.

Из ризнице речиОсим значења

појединих речи, моћи ћеш да сазнаш и

много више о њима.

Кључне речиНалазе се испод књижевног текста.

9

229

Мали ђачки подсетник

РИМА

Рима је гласовно подударање речи на крају стихова или полустихова. Према броју римованих самогласника, рима може бити:

мушка – римују се једносложне речи које садрже само један самогласник (рој – по ој; ро ој – тво ој; зро и – ти; гај – сја ај; жа ут – пут);женска – римују се два слога у вишесложним речима (лица – свица; ноћи – моћи; гнезда – звезда);дактилска (средња) – римују се три слога у вишесложним речима(вечери – трепери; прелији е – врелији е).

У ауторској поезији рима има улогу коју је некада имала музичкамелодија којом су песме праћене. Римом се успоставља строфичнацелина песме и негује музикалност стиха. Рима у катрену може бити:

• укрштена (римују се први и трећи, други и четврти стих), СТРОФА УКРШТЕНА РИМА

СТИХ

1.2.3.4.

Када у тихе летње вечери

запали поља свитаца рој

знај да међу њима трепери

и један који је само твој.

(Добрица Ерић, „Чудесни свитац“)

вечери

рој

трепери

твој

• обгрљена (римују се први и четврти, други и трећи стих)СТРОФА УКРШТЕНА РИМА

СТИХ

1.2.3.4.

Виторог се месец заплео у грање

Старих дестенова; ноћ светла и плава

Кô немирна савест што први пут спава,

Тако спава море у немом блистању.уу

(Јован Дучић, „Село“)

грању

плава

спава

блистању

• парна (римују се први и други, трећи и четврти стих)СТРОФА УКРШТЕНА РИМА

СТИХ

1.2.3.4.

Ал преста... Тек са лишћа смокве

Цеде се капи. Дрхте локве.

И већ од сунца блесну кришом:

Корњачин оклоп опран кришом.

(Стеван Раичковић, „Лето на висоравни“)

смокве

локве

кришом

кишом

Рима помаже стиховима да се уклопе у строфу, тј. они се на тај на-чин повезују.

Мали ђачки подсетник

Овде се налазе књижевнотеоријски појмови које си учио/-ла. Можеш да се подсетиш и

обновиш оно што си заборавио/-ла.

Стваралачки задатак

Ово је поље у којем можеш самостално,

маштовито и оригинално да

ствараш онако како осећаш, желиш и

умеш. На креативан начин одговори на питања у Радној свесци. Не заборави да у књижевности нема погрешних одговора – сваки је вероватан и

могућ. Књижевни текст је отворен

према разноликим могућностима

тумачења. Важно је да задатак буде

лично твој.

78 79

Свитац је подстакао песника да про-говори о људима, њиховим вредно-стима, врлинама, тежњама и потрази за срећом. Одговарајући на постављенапитања, откриваћеш скривена значењаове песме.

1. Које особине красе чудесног сви-ца? Подвуци речи у песми из којих то

закључујеш. Издвој мотиве светлости ивисине и запиши их у школској свесци. С којим се све појавама из предметног света овај свитац доводи у везу?

2. Каква је улога чудесног свица у животу људи? Зашто га је тешко пре-познати? Куда његов сјај води? Где се може открити?

РАЗГОВОР О КЊИЖЕВНОМ ДЕЛУ

Тумачење књижевног

дела

везани стих, осмерац, деветерац, десетерац, укрштена рима

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Сви стихови у једној песми који имају једнак или приближно исти број слогова,а међусобно су повезани римом и распоређени у строфе с једнаким бројем стихова, чине везани стих. На пример: у песми „Чудесни свитац“ смењују седесетерац и деветерац или деветерац и осмерац.

• Десетерац (стих од десет слогова) • Деветерац„Када у тихе летње вечери“ „Ти никад нећеш препознати“

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.10. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

• Деветерац (стих од девет слогова) • Осмерац

„Запали поља свитаца рој“ „Његов мирис и његов сјај“

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.


Одлике везаног стиха су:

– стихови имају једнак број слогова (нпр., осмерац, десетерац, једанаестерац, дванаестерац);

– цезура (пауза) дели стих на полустихове (нпр., 4+4, 4+6, 5+5, 5+6, 6+6);

– у строфи могу да се смењују стихови који имају приближно исти бројслогова (седмерац и осмерац, петерац и шестерац, десетерац и једанаестерацитд.) и

– систем римовања служи за успостављање строфичне целине.

Пример:

„Кад год те њихов сјај заголица десетерацвидећеш мајку и родни крај деветерацСвако срце има свог свица деветерацсвоју ливаду, реку и гај!“ деветерац

(Добриц(Д р ца Ерић,р , „Чудес„ уд ни свитац“)ц )

УЧИМО НЕШТО НОВО

ПРИМЕЊУЈЕМО НАУЧЕНО

1. Прочитај песму „Чудесни свитац“Добрице Ерића с оловком у руци. Подели речи на слогове у једној строфи по избо-ру. Одреди врсту стиха у наведеној песми према бр роју изр ју бројанир ј х слогова.

2. Обележи риму у песми „Чудесни свитац“ Добрице Ерића и одреди јој врсту.

Увежбај изражајно читање песме „Чудесни свитац“ Добрице Ерића. Обележиусправним цртама паузе: малу (I), средњу (II) и велику (III). Малу паузу користи где осетиш да би требало да стоји. Средњу паузу обавезно направи након запетеу стиху. На крају стиха или строфе стави велику паузу. Наглашавање речи сапотребним паузама увежбај прво читањем, а кад песму научиш напамет, ондаје изражајно изрецитуј.

ДАР РЕЧИ

МАЛИ ЂАЧКИ ПОДСЕТНИК

Укрштена рима – римују се први и трећи, други и четврти стих.

„Када у тихе летње вечеризапали поља свитаца ројзнај да међу њима треперии један који је само твој.“


БЕЛЕШКА О АУТОРУ

Добрица Ерић (1936), савремени српски песник за децуи одрасле. Објавио је више књига за децу: Свет у сунцокрету(1959), Излазак из сунцокрета (1964), Славуј и сунце (1968),Огрлица од грлица (1969), Фрула златокрила (1972), Торта сапет спратова (1973), Река с ружом римована (1976), Долинасунцокрета (1978), Цар пчелар (1981), Од ратара до златара (1982). Написао је поему Вашар у Тополи (1966).

Увежбавањем изражајног казивањапесме на часу брзо ћеш је и с лакоћомнаучити напамет. Обрати пажњу и направописне знаке у песми и припремисе да у школској свесци напаметнаучену песму напишеш самостално

без гледања у текст (аутодиктат).При том води рачуна о редоследу стихова у строфама, броју и изгледустрофа у песми и интерпункцијскимзнацима.

СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАTAK

Белешка о ауторуУ овом пољу сазнаћеш нешто више о аутору чије текстове читаш и тумачиш.

Фотографија ти помаже да га препознаш и запамтиш.

Учимо нешто новоОбјашњења важних књижевнотеоријских појмова које треба да научиш у шестом

разреду налазе се у овом пољу.

Примењујемо наученоДобро осмишљена питања помажу ти да научен књижевнотеоријски појам

примениш у тумачењу књижевног текста.

КРЕАТИВНА СЛАГАЛИЦА 1. Напиши назив стиха или објашњење за врсту стиха према броју слогова као што је започето:

85

2. Напиши како се називају строфе према броју стихова као што је започето:

а) Моностих је најмањи облик строфе састављен од једног стиха. „Земља тврда, а небо високо.“

б) Дистих је строфа која има ____________ стиха. „Тако преспава јесен и зиму Тиха, загледана у даљину.“ (Милован Данојлић, „Шљива“)

в) ________________ је строфа која има три стиха. „Све је утонуло у тишину вечну. Ни шума, ни гласа; само једнолико Избија часовник ког не чује нико.“ (Јован Дучић, „Село“)

г) ________________ је строфа која има четири стиха. „Под прозором мојим Једна бреза бела Блиста се у сребру Свог снежног одела.“ (Сергеј Јесењин, „Бреза“)

КРАТКИ СТИХОВИ

• четверац (стих од четири слога) „Братац сеји“ 1. 2. 3.4. (народна песма)

• петерац (стих од ________ слогова) „Бисерна брада“ 1. 2. 3. 4. 5. (народна песма)

• шестерац (стих од _______ слогова) ,,У овога дома “ 1. 2.3.4. 5. 6. (народна песма „Домаћину“)

• седмерац (стих од ________ слогова) „Речни се плићак зрачи“ 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. (Јован Дучић, „Поље“)

• осмерац (стих од __________ слогова) „Иванско цвеће, петровско“ 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. (народна песма)

ДУГИ СТИХОВИ

• деветерац (стих од девет слогова) „На висоравни, где је сјало“ 1. 2. 3.4. 5. 6. 7. 8. 9. (Стеван Раичковић, „Лето на висоравни“)

• _____________ (стих од десет слогова) „Косу реже, коса опет расте“ 1. 2. 3. 4. 5.6.7. 8. 9. 10.(народна песма „Највећа је жалост за братом“)

• _____________ (стих од једанаест слогова) „У мени цвиле душе милиона“ 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.9.10.11. (Алекса Шантић, „Моја отаџбина“)

• _____________ (стих од дванаест слогова) „Виторог се месец заплео у грању“ 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.9.10.11.12. (Јован Дучић, „Село“)

• ___________ (стих од тринаест слогова)„Заборавио сам јутрос песму једну ја“ 1. 2. 3. 4.5. 6. 7. 8. 9.10. 11.12.13.(Владислав Петковић Дис, „Можда спава“)

Креативна слагалица, мозгалица, преслишанка

омогућују ти да на занимљив начин обновиш своје знање.

Дар речиУ овом пољу увежбаваћеш различите врсте читања које су у функцији изражајног казивања лирског,

епског и драмског текста у прози и стиху.

РАЗИГРАНИ ДАНИ

10

11

„Најдивнија ствар која може да вам се догоди у животу јесте да проживите срећно детињство.“

Агата Кристи

Бранко Ћопић

Чудесна справа

Твоје познанство са дечаком Бајом, деда Радом и његовим побратимом Петраком започето је у петом разреду приповетком „Поход на Мјесец“. Бројни сањари и луталице улепшали су својим смехом и авантурама Бајино детињство. Али почасно место у дечаковом животу припало је његовом деди Раду Ћопићу. Од њега се дечак учио доброти, разумевању и праштању. И овај пут Баја се сећа детињства и приповеда о свом незаборавном деди.

Мој дјед Раде плашио се не само разних животиња (змија, даждевњака и риба) него је зазирао и од многих справа и машина: од пушака, термо-метара, васер-ваге и тако даље.

Ни под каквим изговором у нашу кућу није се смјела унијети пушка: ни пуна, ни празна, ни покварена, ни растављена. Од погледа на термо-метар дјед је добијао вртоглавицу и стуживало би му се у стомаку, а од васер-ваге је закретао главу као од урокљивих очију.

Међутим, једино је према сату одувијек имао неко посебно страхопоштовање гледајући у њему тајанствено биће које живи својим загонетним животом, чистим и мудрим као код каквог дрвеног правед-ника. Није га чак волио ни у руке узети бојећи се да га на неки начин не обесвети и не упрља.

Дједов рођак Сава, стари лопов и никаква вјера, често би се око тога дохватио с дједом.

– Ма како ти то зазиреш од сата као да је пред тобом жив створ, а?

– Па да шта је него жив – мирно каже дјед.

– Сат жив?! – забезекне се Сава.

– Жив, богме, и десет пута мудрији него ти.

Иако баш није било тешко испасти мудрији од Саве, старчић увријеђено пуше:

– Мудрији од мене? О, види ти њега.

даждевњак – животиња слична гуштеру, с црним и жутим пегама које се појављују пред кишу

зазирати – гледати пла-шљиво око себе, прибојавати се, плашити се

справа – предмет (оруђе) који човек употребљава у појединим пословима

термометар – справа за мерење температуре, топломер

васер-вага – справа којом се помоћу воде у цеви мери хоризонталан и вертикалан положај ствари у простору; либела

12

– Да, да. У по дана, у по ноћи, кад год ти драго, само га отвориш, а он ти – цак, цал! – толико и толико сати. Ехе, драги мој, а ти не знаш ни на колико си мјеста шупаљ, а камоли шта друго.

Дјед поучно дигне прст.

– Према једном сату, брате Саво, ти си једна обична бена.

– Да шта сам него бена. Код Бабића се пече ракија, а ја овдје код тебе џаба тупим зубе – искрено признаје Сава и диже се да пође.

У нашој кући, откад се зна и памти, никад нико није имао сата, нити је ко знао да по њему чита вријеме. Мој стриц Ниџо, кад се вратио са Со-лунског фронта, правио се да „зна у сат“, али касније се испоставило да он умије само понешто око мале казаљке, па је његово одређивање времена испадало, отприлике, овако:

– Још само колик за један нокат па ће подне.

То „гледање у сат“ за мога дједа била је једна исто тако тајанствена и помало натприродна умјешност као и гатање у длан. Ако си рођен за то, ти ћеш ту работу и научити, ако пак ниси, џабе ти је.

Да жене не знају у сат и да то нису женска посла, то је за дједа било нешто што се само по себи разумије.

Једне године и наша кућа доби сат. Било је то овако.

Имао ти је дјед једног побратима и пријатеља Петрака, самарџију по занимању. Тај ти је читаве године лутао испод Грмеча, од села до села, и људима правио и поправљао самаре, пропијајући своју зараду често већ на лицу мјеста, уз домаћина код кога је радио.

На Михољдан, крсну славу нашу, Петрак је освитао код наше куће, свечан и обријан, и здравио се с дједом:

– Побратиме Раде, да нам буде срећан данашњи светац.

Остао би тако који дан, напио се, напричао, испрегледао дједове самаре и једног јутра, ево ти га обувена и потпасана, љуби се с дједом и утјешно пророкује:

– Брзо ћемо се ми опет срести, побратиме, округла је земља.

Једне године тако, растајући се с дједом, он му пружи повелик из-лизан џепни сат.

– Ево ти, побратиме, ово ћеш ми сачувати за догодине. Зарадио сам га у добра човјека, па ми је све страшиво да га ђегод не пропијем.

Дјед обриса оба длана о чакшире и прими сат побожно као нафору пред олтаром.

– У реду, побро, биће пажено ко очи у глави.

Сат је био закључан у дједов сандук и на њега се брзо и заборавило, све док ја једног дана не доперјах из школе поносито се шепурећи:

– Дједе, ја знам гледати у сат, учили нас у школи.

стуживати се – постати тужан, растужити се, ражалостити се; осетити муку, смучити се

урокљиве очи (зле очи) – веровање да се погледом може некоме наудити

страхопоштовање – велико поштовање с примесом страха према некоме или нечему

бена – луда, будала, глупак

џаба – бадава, узалуд

самарџија –занатлија који прави и поправља дрвена седла (самаре)

самар – дрвено седло за ношење терета, које се причвршћује товарној животињи на леђа; дрвена направа помоћу које грађевински радници носе циглу на леђима

Михољдан – празник светог Михаила, слави се 12. октобра

освит – време пре изласка сунца, свануће

чакшире – панталоне

нафора – освећени хлеб који се у православној цркви дели верницима после литургије

13

– Иди, бено, гдје ће дијете знати у сат. Хајде да си бар војску одслу-жио, друго би било.

– Богами, дједе, знам. Знам га навити па да иде.

– Е, е, лажи само.

– Дај вамо па ћеш видјети.

Мољакао сам, улагивао се, аја, није помагало. Тако цијењену ствар у дјечје руке, то је за дједа био одвећ велик ризик.

Сљедећег Михољдана побратим Петрак не појави се на нашој слави. Дјед се забрину.

– Да није болестан, Бог га видио?

Пропитивао се за њ у вароши, на сточној пијаци, на црквеном сабору, али од побратима ни трага ни гласа. Те јесени нико га под Грмечом није видио. На једном мјесту дједа утјешише причом како је стари говорио да ће преко Уне, у Кауре, да тамо претреса и прави самаре.

– Богами ће њега, онако, пијана, гдјегод умлатити и опљачкати Каури, лопови су то – вајкао се дјед.

Једног поподнева тек што стигох из школе, дјед ме тајанствено позва у свој собичак. Био је сам код куће.

– Одидер вамо.

Почепркао је по свом сандуку, извадио из плаве хартије Петраков сат и непо вјерљиво ме погледао.

– А знаш га навити, велиш?

– Знам.

– Дедер.

Старац ме усједе на свој кревет, стави ми сат у руке и без даха се загледа у моје прсте. Кад је навијање било готово и сат зацактао јасно и равномјерно, он га узе у руке, принесе десном уву и сав озарен про-шапута:

– Аха, ради, ради, куца!

Спустио је сат у крило као да се одмара, загледао се некуд у даљину и обрадовано протепао:

– А, знао сам да је он жив, рђа једна. Жив и здрав.

– Ко то, дједе?

– Мој побро. Да је он мртав, и његов би сат умро. Па да, тако ти је то.

Тога поподнева дјед је био толико удобровољен да ме је навече чак и у млин повео. До дуго у ноћ, сједили смо на млинском прагу и гледали пун Мјесец, нас двојица, велика и мала бена, а около су регатале жабе, па уз ту крекетаљку ниси знао јеси ли још на земљи или заједно с Мјесецом рониш кроз распјеване навиљке облака.

олтар – најважнији део храма, где се врши служба божја, часна трпеза, у православној цркви источни део цркве одвојен иконостасом

шепурити се – понашати се охоло, разметљиво, правити се важан

вамо – овамо

вајкати се –жалити се; правдати се што нешто није учињено како је требало

одидер вамо – дођи овамо

дедер – хајде

побро – побратим

регатати – крекетати

навиљак – гомилица сена, сламе, покошене траве

14


1. Ко је приповедач у приповеци „Чудесна справа“? Подвуци у тексту реченицу у којој се наглашава да се приповедач сећа свог детињства и јед-ног догађаја из прошлости. Протумачи зашто се догађајима из прошлости даје повлашћено место.

2. У приповеци „Чудесна справа“ Бранко Ћопић мотивише поступке својих јунака посредством мотива чу-десне справе. Шта све сазнајеш о деда Раду анализирајући његове поступке према сату који је добио од побратима Петрака?

МАЛИ ЂАЧКИ ПОДСЕТНИК

Приповетка је епска прозна врста средњег обима у којој се приповеда о неком догађају с више ликова, али је пишчева пажња усредсређена на једног или два јунака.

Да је он мртав, и његов би сат умро.

1. Припреми се да образложиш шта ти се у Ћопићевој причи највише допало. Посебну пажњу обрати на однос деде Рада и његовог унука, дечака Баје, према сату. Проучи зашто је Петра-ков сат чудесна справа. Које су људске вредности тим мотивом истакнуте у наслову и даље у причи?

2. Анализирај шта Петраков сат чи ни чудесним. Упореди шта о

њему ми сли деда, а шта рођак Сава. Образложи чије мишљење има већи значај/вредност у причи.

3. Обрати пажњу на ликове деде Рада и његовог унука, рођака Саве и самарџије Петрака. Задржи се на дијалогу деде Рада и рођака Саве и на основу њега објасни особине ликова. Припреми се да образложиш зашто су се деда Раде и самарџија Петрак побратимили. По чему су они слични, а шта их чини посебним?


дела


Наратор или приповедач је неутрално лице које казује причу. Он је „посредник“ између писца и догађаја о којима се говори. Он приповеда о некој радњи, објашњава и тумачи догађаје у епском делу. Посебно наглашеним детаљима истиче особеност ликова, омогућава увид у унутрашњи свет јунака и наглашава динамичност радње.

Када је приповедач (наратор) истовремено и учесник у догађајима (лик у причи), он приповеда у првом лицу (ја сам доживео...). Не треба га поистовећивати с писцем који је дело написао.

Међутим, када је приповедач посматрач догађаја, али не и учесник, он приповеда у трећем лицу (он је доживео; она је доживела; они су доживели...).

ИЗ РИЗНИЦЕ РЕЧИ

15

приповетка, приповедач (наратор)


ЗАНИМЉИВОСТ

„Вавилонци су научили Грке да деле време на једнаке делове – на сате, а од Грка је та подела прешла после много година другим народима Европе. Они су, кажу, научили Грке да граде часовнике – први часовник с бројчаником. Истина, треба рећи да је тим часовницима недостајала једна ситница – сказаљка.“

(М. Иљин, Приче о стварима, одломак)

„Клепсидра – часовник на воду. Су Сунгов воде-ни сат, направљен 1088. године, смештен у торањ висок 10 метара. Сваки пут кад се кофа напуни водом, точак застане бележећи на тај начин вре-менске размаке који су се, опет, зупчаницима преносили до кугле. Пун сат оглашавала су звона, гонг или бубњеви.

Пешчани сат вероватно се употребљавао у средњем веку, око 1300. године. Песак је отицао кроз узани отвор између две стаклене посудице. Кад сав песак из горње посуде исцури, значи да је истекло одређено време.“

(одломак из енциклопедије свезнања Изуми, стр. 23)

Прочитај одломак из Прича о стварима М. Иљина који се налази у Радној свесци на странама 13 и 14 и одговори на постављена питања.

Напиши састав у школској свесци на једну од понуђених тема:

1. Причали су ми о прецима

2. Чудесна справа

3. Испричаћу вам нешто зани-мљиво



Бранко Ћопић (1915–1984), српски песник, прозни и хумо-ристички писац који је објавио више књига за децу и младе. Познате књиге за децу и младе су: Приче испод змајевих крила, Доживљаји мачка Тоше, Доживљаји Николетине Бурсаћа, Босоного дјетињство, Башта сљезове боје, Орлови рано лете и Магареће године.

16

Одавно се ухватио сумрак.

На стрњишту испод села, у једној забрдици, скупио се Лујо сав под хаљину. Само му вири пјегаво лице с крупним, грахорастим очима и не-колико прамичака жућкасте косе, расуте по челу. Пред њим на неколико корака пасе Јаблан.

Сваке вечери, откад су настале врућине, до неко доба ноћи напаса Лујо свог Јаблана. Пази га као очи у глави. Два пута га на недељу соли. И ужину с њиме полови. Воли он Јаблана, јер је Јаблан најјачи бак у цијелој околици. Лујо се поноси. Остале говедаре и њихове бакове подношљиво презире. Усред гробља смио би он ноћити кад је Јаблан с њиме.

– Само шјутра! – трже се Лујо као из сна, збаци са себе хаљиницу, а очи му сијевнуше од узбуђења. Устаде, приђе баку, па га стаде миловати, мазити и тепати му:

– Добро се ти, Јабо, наруцај. Руцај, бате, колико ти дуса подноси... Само шјутра! Рођени мој, мили мој, драги мој Јабо – само шјутра!

У Лујином промуклом гласићу дрхтало је меко, њежно преклињање. Бак махну по навици репом, па га ухвати мало по образу.

– Зар мене, Јабо? – пита га пријекорно. – Сад ћу ја плакати.

Он се мало одмаче у страну, па као ђоја заплака. Јаблан диже главу.

– Није, није, Јабо! Шалим се ја. Нијеси ти мене ударио... Е, немој се, оца му, одма’ за свашта љутити! Де, да се пољубимо!

Пољубише се. Лујо огрну хаљиницу, па се опет спусти на влажну траву, да сања о сјутрашњем дану.

Сјутра ће се његов Јаблан бости с царским баком. У њему већ одавно букти, пламти жеља: да се Јаблан и с Рудоњом пободе. Преклињао је кнеза да му испуни жељу. И старији људи су молили кнеза.

– Ма, људи моји, није то тако лако – царски је во! Него, ја ћу бацити молбу. Одреди ли царство да се боду, добро и јест – не браним ни ја; не одреди ли – није ништа ни било! Је ли тако, браћо?

– Тако је, кнеже. Само ’ајде по реду, па се не бој!

Петар Кочић

Јаблан

„Сунце и нада су два предуслова живљења: једно је звезда света, друго је звезда душе.“

Емил Сиоран

стрњиште (стрниште) – њива с остацима стабљика покошеног жита

грахораст – зеленкастосив, сивкаст, пепељаст

прамичак – прамен косе

бак – бик

половити – делити напола

цијелој – целој

околица – околина

смио – смео

презирати – имати најгоре мишљење о некоме

ђоја – тобоже, као бајаги

17

Молба је бачена, одговор је кнезу дошао: дозвољава се. Сјутра је Преображење, а уједно и царски дан. Сјутра ће се код кнежеве куће огле-дати Јаблан и Рудоња.

О томе Лујо будан сања. Час види како је Јаблан пао, како убоден из-дише; час, опет, како је надбо Рудоњу, па поносито стоји на мејдану. Чује како Јаблан громовито риче, а брда одјекују. Он долига:

Воло-лиге, доло-лигеЈаче моје мило бачеод те ваше јадне краве!Ћа, кравуљо, нагрдуљо!Нагрдим ти говедараи у кући кућаницуи на струзи стругарицу

– Јабо, је ли теби студено? – чу се Лујо испод хаљинице.

Јаблан пасе. Шути, ништа не одговара. Он устаде, помилова га, из-вуче из стога два снопа зоби, метну пред бака, па леже крај њег’. Послије дугог полусанљивог, дрхтавог трзања превари га сан. Кад Јаблан поједе жито, леже и он код свог доброг друга.

Дуга, страховита тишина. Влажна свјежина шири се кроз ноћ. Млак вјетар подухива преко кућâ, што се у полукружном, непрекидном низу протежу испод планине. Кровови, обрасли маховином, једва се распознају према мјесечини, од зелених шљивика, кроз које стрше. Само се гдјегдје бјеласка нов кров. Село спава мирно, слатко, као једро, здраво и осорно планинче када га мати подоји и уљуља.

* * *

Сунце се лагано помаљало иза планинских врхунаца, који још уморно почиваху у прозрачном јутарњем сумраку. Један тренутак – па се све обли у бјеличастој свјетлости! Све трепти, прелива се! Само тамо, далеко испод планина у присојима, трепери магличасто, тиморно плаветнило. Све се диже, буди, све се пуши као врућа крв, одише снагом, свјежином.

– О, свануло већ! – протегну се Лујо, протра очи и погледа око себе. – Јабо, бате, што ме нијеси пробудио?

Јаблан је рано, врло рано устао и добро се напасао. Драго бијаше Луји кад видје како су у Јаблана трбуси забрекли.

– Е, кад си се тако, бате, наруцô, ето ти, па мало ’нако заслади! – вели весело Лујо, па баци пред бака неколико снопова зоби.

Јаблан поједе. Кренуше кнежевој кући.

Вране пролијећу из околних шумарака и падају на кукурузе, који су се истом почели зрнати. Чувари хајкају! Страшила на оградама око кукуруза лепршају се. Сермија се изгони на пашу. Вика, довикивање на све стране.

Преображење – православни црквени празник који се слави 19. августа

мејдан – мегдан

долигати – певати на чобански начин, дрхтавим гласом

шјутра – сутра

присој – место окренуто сунцу

тимор – место испуњено високим стрмим стенама

протра – протрља рукама

забрекнути – набрекнути, надути се

’нако – онако

зоб – овас, жито којим се хране коњи

пролијећу – пролећу

хајкати – терати, гонити

сермија – стока

студено – хладно

Лујо иде замишљено за Јабланом. Удубио се у мисли – не чује он те га-ламе, тог живота који се око њега шири. Он мисли о Јаблану и мејдану.

Врцну се, као да се нешто досјети. Растеже педаљ, па поче мерити штап:

– ’Оће Јабо надбости – неће! ’оће – неће; ’оће – неће; ’оће! – викну Лујо, а очи му засвјетлише од превелике радости.

Од радости стаде љубити и грлити бака.

Је л’ де, да ћеш ти њега надбости? Нека је он царски! Свеједно је то мом милом, драгом, рођеном Јаби. Је ли тако? Де, кази своме Јуји – поче му се безазлено улагивати.

У разговору са Јабланом стиже Лујо кнежевој кући, гдје се бијаше доста свијета искупило. Светац је, не ради се, па дошли људи да мало пробјеседе, а као планинцима мило им је гледати и кад се бакови боду.

врцнути – учинити хитар, нагао покрет, тргнути се

’оће – хоће

шјутра – сутра

њежно – нежно

преклињати – молити

нијеси – ниси

бости – борити се наносећи убоде један другом; нападати роговима

18

Луји се стеже срце кад угледа Рудоњу. Учини му се страшан и голем; и дебљи и већи од Јаблана.

– Јабо, бате, ако данас платиш главом, не зажали на ме! – уздахну Лујо, припи се уз вола, па поче опет, кријући од људи мјерити штап. Изиђе да ће Јаблан надбости! Разведри му се лице.

– Јеси ли се уплашио, мали?

– Ти се, синко, ништа не бој. Твој је бак стари мејданџија – соколи га један чичица.

– Не бојим се ја, вала, ништа! – вели Лујо поуздано.

– Богме ћеш ти, малишане, и јаукнути кад Рудоња исуче Јаблану цријева – застрашава га пољар. – А и јест ми млого додијô.

– Е, то ћемо, пољаре, истом виђети! – смије му се пркосно, заједљиво Лујо.

– Маните се, људи, празна разговора! На страну дјеца и жене! – викну кнез оштро, готово званично.

– Поведите бакове на ону раван ниже плота!

Изведоше их. Околи свијет са свију страна. Бакови се почеше њушкати, као да се упознају.

– Трке, Јаблан!

– Трке, Рудоњ’!

Бакови стадоше букати, копати предњим ногама, заносити се, ребри-ти, док силно не грунуше рогови о рогове. Стоји прасак, лом! Земља се круни, угиба се под њима.

Лујо дрхће, стрепи. Сваки му се живац разиграо. Избечио крупне грахорасте очи, не трепће. Сваки покрет прати; сваки удар одјекне у разиграном срцу. Стиснуо се, погнуо се – помогао би Јаблану, да може. Засјенише му се очи. Само назире како се нешто пред њим врти, вијуга, угиба.

Рудоња насрну свом силом.

– Поду’вати га, Јабо! – викну Лујо као изван себе.

Јаблан, стари, лукави мејданџија, посрну као ђоја на десно кољено предње ноге, па подухвати Рудоњу испод врата.

– Не дајте, људи, нагрди вола! – узвикну преплашено кнез.

Испод врата Рудоњина шикну велики млаз крви. Лујо задолига. Јаблан стоји поносито на мејдану и риче, а планински врхунци силно – силно одјекују.

голем – огроман

мејданџија – борац

соколити – храбрити

исукати – извући

застрашивати – плашити

млого – много

букати – испуштати дубок, снажан глас, рикати

19

20

1. Надметање животиња и људи постоји одувек (нпр. гладијаторске игре, трка коња, борба са биковима, борба паса и слично). У време аустроугарске окупације Босне и Херцеговине (1878–1918) приређиване су борбе бикова. Пред тобом је прича о једној таквој борби. Спреми се да образложиш по чему је ова борба посебна, изузетна. Наведи шта је у причи привукло твоју пажњу и дирнуло те.

2. Анализирај како се испољава пријатељство између Лује и Јаблана. Запази појединости које о томе говоре. Проучи како се Лујо опходи према Јаблану. О чему он будан сања? Запази како се дечакова осећања испољавају у његовим поступцима.

3. Где се дешава радња из текста? Због чега дечак жели да се Јаблан и Рудоња надмећу? Објасни дубље мотиве његове жеље да Јаблан победи Рудоњу.

4. Спреми се да објасниш шта Лујо проживљава у ноћи уочи борбе. На које све начине он испољава своју стрепњу за Јаблана? Проучи у каквом су односу збивања у природи са збивањима у његовој души.

5. Образложи зашто је Јаблан над-владао Рудоњу. Које су му способности помогле да савлада надмоћнијег про-тивника? Због чега је његова победа била значајна и Луји и окупљеном народу?



дела

Мотив је најмања тематска јединица која се не може разлагати. То су они делови у књижевном делу у којима се описује један предмет, или једно лице или једна ситуација. Мотиви могу имати различиту функцију у књижевном тексту. У зависности од своје функције разликују се:

• Динамички мотив је епски мотив. Он покреће радњу напред у епском делу или смењује једну акцију другом у драми. Назива се још и наративни мотив. У приповеци „Јаблан“ Петра Кочића динамички мотиви су:

– Лујо се трже из сна;– Лујо и Јаблан иду кнежевој кући;– почетак и ток борбе Јаблана и Рудоње;– Јабланова победа.

• Статички мотив описује неку ситуацију, природу (пејзаж), предмете, ликове и њихова расположења. Он не покреће радњу напред, упознаје читаоце с почетном ситуацијом, изазива одређена расположења описом природе, описује душевно стање или спољашњи изглед лика. Назива се још и описни мотив. У приповеци „Јаблан“ Петра Кочића статички мотиви су:

– Лујо напаса свог Јаблана;– опис вечери;– опис јутра;– мерење штапа;– разговор са сељацима;– Лујина стрепња;– осећања Лујина после Јабланове победе и опис природе.

• Уводни мотив јавља се на почетку књижевног текста у експозицији. Има функцију да упозна читаоце с почетном ситуацијом. Најчешће је статички мотив.

УЧИМО НЕШТО НОВО

21

1. Наведи главни мотив у приповеци „Јаблан“ Петра Кочића. Именуј уводни мотив и објасни његову улогу.

2. Напиши редни број изнад сваке реченице у тексту у којој се јавља нови

динамички мотив. Објасни функцију сваког статичког мотива у тексту.

3. Подвуци све хипокористике у тексту. Објасни шта је писац њиховом употребом постигао.


Запази речи којима Лујо изражава љубав и нежност према Јаблану у следећем одломку: „Устаде, приђе баку, па га стаде миловати, мазити и тепати му:

– Добро се ти, Јабо, наруцај. Руцај, бате, колико ти дуса подноси... Само шјутра! Рођени мој, мили мој, драги мој Јабо – само шјутра!“

Такве речи одмила називају се хипокористици. Хипокористик је именички облик којим се изражава блискост и симпатија према драгој особи, животињи, предмету. На пример: дека, бака, сека, бата, сунашце.

ИЗ РИЗНИЦЕ РЕЧИ

мотив, хипокористик



Петар Кочић (1877–1916), значајан српски приповедач и драмски писац. Рођен је у Стричићима код Бање Луке. Студирао је славистику у Бечу и бавио се писањем. Радио је као наставник у гимназији у Скопљу, уређивао лист „Отаџбина“. Написао је збирке приповедака С планине и испод планине и Јауци са Змијања. Нај-познатије његово дело Јазавац пред судом одиграло је важну улогу у буђењу националне свести под аустроугарском окупацијом.

Уради домаћи задатак у Радној свесци на странама 60, 61 и 62.


22

Vilijem Sarojan

Leto lepog belca(odlomak)

Jednoga od onih minulih dobrih dana kada sam imao devet godina i kada je svet bio pun veličanstvenosti kakve su se samo mogle zamisliti, i kada je ži-vot bio još čaroban i tajanstven san, moj rođak Murad, koga su svi osim mene smatrali ludim, dođe u četiri sata ujutru pred našu kuću i probudi me lupajući na prozor moje sobe.

– Arame – reče on.

Skočio sam iz kreveta i pogledao kroz prozor.

Još nije bilo svanulo, ali bilo je leto, i praskozorje koje se pomaljalo na horizontu davalo je dovoljno svetlosti da me uveri da ne sanjam.

Pomolio sam glavu kroz prozor i protrljao oči.

– Da – reče on na jermenskom. – To je konj. Ne sanjaš. Požuri ako hoćeš da jašeš.

Znao sam da se moj rođak Murad radovao životu više nego ma ko drugi koji je bilo kakvom greškom došao na svet, ali ovo je prevazišlo sva moja oče-kivanja.

Prvi razlog tome bio je što su moje najranije uspomene bile uspomene na konje, a moje prve čežnje bile su čežnje za jahanjem.

Zato je bilo divno.

Drugi razlog bio je u tome što smo bili siromašni.

Zbog toga nisam verovao svojim očima.

Mi smo bili siromašni. Novaca nismo imali. Celo naše pleme bilo je osi-romašilo. Svaki ogranak porodice Garoglanijan živeo je u najneverovatnijoj i nаjsmešnijoj siromaštini na svetu. Niko nije mogao shvatiti, čak ni stariji iz

„Obična bogatstva mogu se ukrasti, ona prava ne mogu. U vašim duša ma nalaze se neprocenjiva bogatstva koja vam niko ne može uzeti.“

Oskar Vajld

Letnji raspust uvek je ispunjen uzbudljivim događajima. Pročitaj pažljivo priču „Leto lepog belca“, odlomak iz knjige Zovem se Aram Vilijema Sarojana. Jedan dečak tvojih godina ispričaće ti kako mu se za vreme leta ostvarila najveća želja koju je imao u životu.

23

porodice, na koji način smo mi ipak uvek dolazili do nešto malo novaca da kupi-mo hrane i napunimo svoje stomake. Najvažnije pri svemu tome bilo je da smo, pored svega toga, ipak bili čuveni po svom poštenju. Otprilike oko jedanaest vekova bili smo poznati po svom poštenju, čak i tada kada smo bili najbogatija porodica među ljudima, za koje smo mislili da predstavljaju ceo svet.

Pre svega, bili smo ponositi, zatim pošteni i verovali smo u dobro i zlo. Niko od nas ne bi nikoga na svetu prevario, a kamoli pokrao.

Prema tome, iako sam mogao videti tako veličanstvenog konja, iako sam ga mogao tako omirisati, iako sam mogao slušati njegovo tako uzbudljivo disanje, ipak nisam mogao verovati da taj konj ima išta zajedničko sa mojim rođakom Muradom ili sa mnom, ili ma sa kojim od članova naše porodice – bilo u snu ili javi – zato što sam znao da ga moj rođak nije mogao kupiti, a pošto ga nije mogao kupiti, morao ga je ukrasti. Međutim, morao sam odbiti i samu pomisao da ga je on ukrao.

Nijedan član porodice Garoglanijan nije mogao biti lopov.

Iskolačio sam oči najpre na svog rođaka, a zatim na konja. Oboje je ozari-vala blaga mirnoća i ćudljivost, što me je, s jedne strane, očaravalo, a, s druge, plašilo.

– Murade – rekoh – gde si ukrao tog konja?

– Skoči sa prozora – reče on – ako želiš da jašeš.

Prema tome, ipak je bila istina. On je ukrao konja. To je bilo izvan svake sumnje. Došao je da me pozove da jašem ili da odbijem, prema izboru.

Ali, ipak, činilo mi se da ukrasti konja radi jahanja nije bilo isto što i ukrasti ma šta drugo, kao, na primer, novac. Koliko sam ja mogao prosuditi, možda to uopšte i nije bila krađa. Ukoliko je neko lud za konjima, kao što smo bili moj rođak Murad i ja, to nije bila nikakva krađa. Moglo bi se to smatrati krađom tek kada bismo kome ponudili konja na prodaju, što, naravno – to sam dobro znao – ne bismo nikada učinili.

– Pričekaj, samo da se obučem – rekoh.

– Dobro – reče on – samo požuri.

Uskočio sam u svoje odelo.

Survah se sa prozora dole u dvorište i skočih na konja koji se nalazio pozadi moga rođaka Murada. (...)

Svaka porodica nosi negde u sebi neku ludu žicu, a moj rođak Murad sma-tran je kao prirodni potomak te lude žice našega plemena. Pre njega bio je naš ujak Kosrove, ljudina snažne glave, crne kose i najvećih brkova u San-Joakin-skoj dolini, čovek preke naravi, vrlo razdražljiv i toliko nestrpljiv da je odmah svakoga prekidao u govoru sa „ne mari ništa, ne obraćaj na to pažnju“.

Bilo je sasvim svejedno što je ko i o čemu govorio. Jednom je njegov rođe-ni sin Arak pretrčao osam blokova kuća da bi stigao do berbernice, gde mu je otac doterivao brkove, kako bi mu javio da mu je kuća u plamenu. Taj čovek, Kosrove, pomerio se samo u stolici i promrmljao: „Ne mari ništa, ne obraćaj

24

na to pažnju.“ Kada mu je berberin rekao: „Ali dečko reče, vaša kuća gori“, na to se Kosrove samo prodera: „Rekao sam ne mari ništa i dosta.“

Moj rođak Murad smatran je za prirodnog potomka toga čoveka, iako je Muradov otac bio Zorab, koji je bio praktičan čovek i ništa više. Eto, tako je to bilo u našem plemenu. Čovek je morao biti otac sinovog tela, ali to nije ni u kom slučaju značilo da je on u isto vreme i otac njegove naravi. Raspodela raznih vrsta naravi u našem plemenu bila je od početka vrlo ćudljiva i lutalačka. (...)

Moj rođak Murad sjaha s konja.

– Jaši – reče.

Uzjahah i odjednom me obuze neki užasan strah. Konj se nije makao.

– Udari ga u mišić – reče moj rođak Murad – šta čekaš? Znaš da ga moramo vratiti pre nego što se iko živ probudi i izađe iz kuće.

25

Udarih konja u slabine. Još jednom se prope i zarza. Tada poče da juri. Ja nisam znao šta da činim. Umesto da potrči preko polja ka jarku za navodnja-vanje, konj jurnu putem nadole prema vinogradima Dikrana Halabijana, gde je počeo da skače preko loza. Konj je preskočio sedam loza pre nego što sam pao s njega. Zatim odjuri dalje.

Moj rođak Murad dotrča putem.

– Ništa mi nije stalo do tebe – viknu on – ali moramo doći do konja. Ti idi onim putem, a ja ću ovuda. Ako ga uhvatiš, budi dobar prema njemu. Ja ću biti u blizini.

Ja produžih dole putem, a moj rođak Murad pođe preko polja ka jarku za navodnjavanje.

Trebalo mu je više od pola sata dok je pronašao konja i dok ga je dote-rao.

– U redu – reče on – penji se. Sada je ceo svet već ustao.

– Šta ćemo sada? – upitah.

– Znam jedno mesto – reče.

– Koliko ima vremena otkako si ukrao ovog konja? – upitah.

Meni odjednom bi jasno da je on jutrom izjahivao već duže vremena, a da je tog jutra došao po mene samo zato što je znao koliko sam čeznuo za jahanjem.

– Ko govori o krađi konja? – reče on.

– Dobro – rekoh ja – koliko ima kako izjahuješ svakog jutra?

– Nikada pre ovog jutra nisam – reče on.

– Govoriš li istinu? – upitah.

– Razume se da ne govorim – reče on – ali ako stvar dođe na videlo, bar da znaš šta ćeš reći. Ne bih hteo da obojica ispadnemo lažovi. Sve što ti znaš, to je da smo danas počeli da jašemo.

– U redu, rekoh. (...)

To popodne moj ujak Kosrove svrati nama na kafu i cigarete. Sedeo je u gostinskoj sobi, srčući i pušeći, sećajući se starog kraja. Tada dođe još jedan gost, farmer Džon Bajro, Asirac, koji je iz dosade naučio da govori jermenski. Moja majka donese gostu kafu i duvan i on je zavio cigaretu, počeo da srče kafu i da puši, i najzad, uzdahnuvši tužno, reče:

– Moga belca, koga su mi prošlog meseca ukrali, još uvek nema. Ne mogu to da razumem.

Moj ujak Kosrove postade vrlo razdražljiv i dreknu:

– Ne mari ništa. Šta znači izgubiti jednog konja? Zar mi svi nismo izgubili domovinu? Šta znači to kukanje za jednim konjem?

– Možda je to svejedno za vas koji stanujete u gradu da tako govorite – reče Džon Bajro – ali šta ću ja s mojim čezama? Šta će mi čeze bez konja?

čeze – laka putnička zaprežna kola na dva točka, fi jaker

26

– Nemoj da obraćaš pažnju na to – zaurla moj ujak Kosrove.

– Pešačio sam deset milja dok sam došao dovde – reče Džon Bajro.

– Pa zašto imaš noge? – razdera se moj ujak Kosrove.

– Boli me leva noga – reče farmer.

– Ne obraćaj pažnju na to – zagrme moj ujak Kosrove.

– Taj konj me košta šezdeset dolara – reče farmer.

– Pljujem ja na novac – reče moj ujak Kosrove.

On ustade i šunjajući se napusti kuću, zalupivši za sobom gvozdenu kapiju. Moja majka je objašnjavala:

– On ima dobro srce – reče ona. – On jednostavno čezne za domovinom, a takva je ljudina.

Kada je farmer izašao, ja otrčah preko, do kuće moga rođaka Murada. On je sedeo pod breskvom, pokušavajući da namesti povređeno krilo jednog crvendaća, koji nije mogao da leti. Razgovarao je s pticom.

– Šta je? – reče on.

– Farmer Džon Bajro bio je kod nas. Posetio nas je – rekoh ja. – Hteo je svoga konja. Ti ga držiš već mesec dana. Moraš mi obećati da ga nećeš vratiti dok ne naučim da jašem.

– Treba ti godina dana da naučiš jahati – reče moj rođak Murad.

– Možemo držati konja godinu dana – rekoh ja.

Moj rođak Murad skoči.

– Šta – prodera se on. – Valjda nećeš da nagovoriš jednog člana porodice Garoglanijan da krade? Konj se mora vratiti pravom vlasniku.

– Kada? – upitah.

– Najdalje za šest meseci – reče on.

On baci pticu u vazduh. Ptica je uz velike napore pokušala da leti, ali je dvaput pala. Najzad ipak odlete, pravo i visoko.

Pune dve nedelje, rano svakog jutra, moj rođak Murad i ja izvodili smo konja iz staje napuštenog vinograda, gde smo ga sakrivali, jahali smo, i kad bi god došao red na mene da jašem, konj bi preskočio loze i nisko drveće, zbacio bi me i pobegao. Uprkos svemu tome, ja sam se nadao da ću naučiti da jašem kao što jaše moj rođak Murad.

Jednog jutra, kada smo bili na putu koji je vodio u napušteni Fetvadžija-nov vinograd, jašući, naiđosmo na farmera Džona Bajroa, koji je išao prema varoši.

– Pusti mene da govorim – reče moj rođak Murad – ja imam načina sa farmerima.

Farmer je vrlo požudno posmatrao konja.

– Dobro jutro, sinovi mojih prijatelja – reče on. – A kako se zove vaš konj?

27

– Moje srce – reče moj rođak Murad na jermenskom.

– Lepo ime – reče Džon Bajro – za lepog konja. Mogao bih se zakleti da je to konj koga su mi ukrali pre nekoliko nedelja. Mogu li da mu pogledam u zube?

– Naravno – reče Murad.

Farmer je posmatrao konju zube.

– Zub po zub – reče on – zakleo bih se da je to moj konj da ne poznajem vaše roditelje. Nadaleko čuveno poštenje mi je dobro poznato. Ali ovaj konj mora da je blizanac sa mojim konjem. Pokvaren čovek bi verovao više očima nego srcu. Zbogom, moji mladi prijatelji.

– Zbogom, Džone Bajro – reče moj rođak Murad.

Rano idućeg dana odvedosmo konja u vinograd Džona Bajroa i uvedosmo ga u štalu. Psi su išli za nama sa svih strana, ali nisu ni pisnuli.

– Psi – šapnuo sam rođaku Muradu – mislio sam da će lajati.

– Oni bi lajali na svakog drugog – reče on. – Znam da postupam sa psi-ma.

Moj rođak Murad obgrli konja, priljubi svoj nos uz njegove nozdrve, tiho ga potapša, i tada odosmo.

Tog istog popodneva dođe Džon Bajro sa svojim čezama u našu kuću i pokaza mojoj majci konja koji mu je bio ukraden i vraćen.

– Ne znam šta da mislim – reče on. – Konj je jači nego što je ikada bio. I mnogo življi, takođe. Hvala ti, bože.

Moj ujak Kosrove, koji je bio u gostinskoj sobi, naljuti se i dreknu:

– Tiho, čoveče, tiho. Tvoj konj je vraćen, ne obraćaj pažnju na to.

(preveo s engleskog jezika Radivoj Dinić)

Jermeni su jedan od najstarijih naroda Azije koji živi u Jermeniji, Azerbejdžanu, Gruziji, Rusiji i na severnom Kavkazu. Јеrmenski jezik pripada indoevropskoj jezičkoj grupi. Jermeni su pravoslavni narod koji je do Prvog svetskog rata bio

rasut po svetu, bez svoje države. Često su se selili u Severnu i Južnu Ameriku. Posle Oktobarske revolucije u Rusiji (1917), dobili su državu u okviru Sovjetskog Saveza, a devedesetih godina prošlog veka i samostalnost.

ZANIMLJIVOST

MALI ĐAČKI PODSETNIK

Dijalog je razgovor likova u književnom delu. Junak u razgovoru s drugim likovima iznosi svoje stavove, razmišljanja, osećanja, zastupa ih i brani. Autor koristi dijalog da bi pripovedanje bilo očigledno i ubedljivo, a karakterizacija lika potpunija.

28

naracija, dijalog

KLJUČNE REČI

1. Opiši izgled likova. Protumači njihove postupke. Ispričaj ukratko kako si ih zamišljao/-la tokom čitanja.

2. Obrazloži koji je lik najviše privukao tvoju pažnju. Navedi postupke i stavove koji su te iznenadili.

1. Iz razgovora koji vode Aram i Murad saznaješ o njihovim osećanjima i skrivenim željama. Na koji je način Murad ispunio najveću želju svog rođaka Arama? Kako Murad doživljava svet koji ga okružuje? Šta ti o Muradu otkriva njegova brižnost prema ptici?

2. Kakav je Aramov odnos prema rođaku Muradu? Zapazi kako je Aramu izgledao prizor Murada i konja pod prozorom. Šta misliš, zbog čega je on ukrao konja? Zašto je Aram s nevericom gledao Murada, koji je doveo konja? Kako je Aram tada reagovao? Šta ga je zamolio? O čemu je Aram maštao? Šta ti o Muradu kazuje njegova odluka da pomogne Aramu da ostvari svoj san? Podvuci u tekstu rečenicu kojom Aram objašnjava zašto Murad u njemu podstiče divljenje.

3. Po čemu je bila čuvena porodica Garoglanijan? Kako su se njeni članovi odnosili prema svom siromaštvu? Koje je saznanje usađeno u svest svakog člana te porodice?

4. Pronađi i podvuci u tekstu rečenicu u kojoj se opisuje portret (fi zički izgled) ujaka Kosrove. Na osnovu kojih detalja zaključuješ da je on neobična osoba? Kako je reagovao na vest da mu gori kuća? Šta misliš, zbog čega je nesrećan?

5. Šta misliš o Muradovom i Aramo-vom postupku? Zbog čega Aram nije odoleo iskušenju pred koje ga je Murad stavio? Zapazi na koji način Aram opravdava Muradov postupak. Šta misliš, zašto to čini? Zapazi kako Murad opravdava svoje postupke. Podvuci deo teksta iz kojeg se to vidi.

6. Zbog čega je farmer Džon Bajro posetio porodicu Garoglanijan? Pažljivo pročitaj ponovo dijalog (razgovor) između Džona Bajroa i ujaka Kosrovea. O čemu razgovaraju likovi? Šta sve na osnovu njihovog dijaloga saznaješ? Protumači funkciju dijaloga u tekstu. Zapazi kako ujak Kosrove reaguje na ispovest Džona Bajroa. Kako se Džon Bajro ophodi prema Aramu i Muradu kad ih je sreo? Zašto im ne pokazuje da je prepoznao svog konja? Kako oni reaguju posle susreta s njim? Protumači njihov postupak. Kako se ponaša farmer kad mu je konj vraćen? Na koji je način zahvalio porodici Garoglanijan? Zapazi kako ujak Kosrove reaguje na to.

7. Šta misliš o Aramovom i Mu rado-vom postupku? Kakve su mogle biti posledice njihove krađe? Objasni da li ih osuđuješ ili ne. Kako bi ti postupio/-la da si na njihovom mestu? Šta misliš o ponašanju farmera Džona?

Doživljaj književnog

dela

Tumačenje književnog

dela

RAZGOVOR O KNJIŽEVNOM DELU

BELEŠKA O AUTORU

Vilijem Sarojan (1908–1981), američki pripovedač jermenskog porekla. Opisuje život jermenskih doseljenika u SAD. Među njegovim delima ističu se roman Ljudska komedija (1942) i zbirka autobiografskih crtica Zovem se Aram (1940). Napisao je i 14 drama (Vreme vašeg života, 1939; Ljudi u pećini, 1958).

29

„Prijateljstvo je veština odstojanja baš kao što je ljubav veština blizine.“

Samjuel Batler

Džek London

Zov divljine(odlomak iz romana)

Iz ljubavi prema čoveku

Kad se propešače tri hiljade milja, odmor je uvek dobrodošao, i, mora se priznati, Bek je divno lenčario dok su mu rane zarastale, mišići se nadimali, a meso se vraćalo da pokrije njegove kosti. Što se toga tiče, svi su oni lenčarili – Bek, Džon Tornton, i Skita i Nig – dok su čekali dolazak splava kojim je trebalo da se spuste u Douson. Skita je bila irska lovačka keruša i brzo se sprijateljila s Bekom, koji, skoro lipsao, nije mogao da se odupre njenim prvim prijateljskim koracima. Ona je imala u sebi neku vidarsku crtu, koja je svojstvena nekim psi-ma; i kao što mačka umiva svoje mačiće, tako je i ona lizala i čistila Bekove rane. Redovno, svakoga jutra, pošto bi pojeo doručak, ona je vršila svoju samozvanu službu, tako da je on počeo da se navikava na njene usluge i očekivao ih je, kao i Torntonove. Nig, isto tako prijateljski raspoložen, iako je to manje pokazivao, bio je ogroman crni pas, upola ogar a upola hrt, sa očima koje su se smeškale, beskrajno dobroćudan.

Na Bekovo iznenađenje, ovi psi nisu pokazivali prema njemu nimalo lju bo-more. Izgledalo je kao da su i oni uzimali udela u ljubaznosti Džona Torntona. Kako je Bek jačao, namamljivali su ga u svakojake smešne igre, pa i sam Tornton nije mogao da odoli da u njima ne sudeluje; i kroz te vragolije Bek se oporavljao i uskočio u jedan nov život. Ljubav, istinska strasna ljubav, prvi put ga je osvojila. On nju nije osetio kod sudije Milera, dole u sunčanoj dolini San ta Klare. Lov i tumaranje sa sudijinim sinovima bilo je poslovno ortaštvo; sudijini unuci bili su mu povereni u neku vrstu svečanog staralaštva; a prema sa mom sudiji gajio je otmeno i dostojanstveno prijateljstvo. Ali ljubav, grozničavu i žarku, ljubav koja obožava i koja je ludilo, izazivao je u njemu samo Džon Tornton.

Taj čovek spasao mu je život, a to je nešto; sem toga, on je bio idealan go-spodar. Drugi ljudi su se starali o svojim psima iz osećanja dužnosti i poslovne nužde; on se starao o svojima kao da su mu rođena deca, zato što nije mogao drugačije. I njegovo se staranje protezalo i dalje. On nikada nije zaboravljao ljubazan pozdrav ili veselu reč koja bodri, i sedeo je da porazgovara s njima nadugačko (on je to nazivao „čavrljanjem“), i u tome je nalazio radosti koliko i oni. Imao je običaj da grubo obujmi Bekovu glavu, pa, naslonivši vlastitu glavu na njegovu, da ga drmusa tamo-amo, nazivajući ga hudim imenima koja su za Beka bila imena milošte i ljubavi. Bek nije poznavao veće radosti od ovog

milja – mera za dužinu

sudelovati – delovati, raditi zajedno sa ne-kim, imati udela u kakvom poslu

hud – loš, nepovoljan

30

grubog zagrljaja i zvuka promrmljanih psovki, i sa svakim cimanjem napred i nazad njemu se činilo da će mu se srce istresti iz tela, tako je velik bio njegov zanos. I kada bi, pušten, skočio na noge, nasmejane njuške, rečitih očiju, a grlo mu poigravalo od neizušćenog glasa, i stajao tako nepokretno, Džon Tornton bi uzviknuo zadivljeno: – Gospode! Pa ti samo što ne progovoriš!

Bekov način da izrazi svoju ljubav bio je blizak ozledi. Često bi zgrabio Torntonovu šaku ustima i tako žestoko stisnuo vilice da su otisci njegovih zuba ostajali, posle toga još neko vreme. I kao što je Bek razumeo da su psovke reči ljubavi, tako je i čovek razumeo da je ovaj tobožnji ujed znak milošte i dragosti. Bekova se ljubav, međutim, najviše izražavala u obožavanju. Dok bi bio mahnit od sreće kad bi ga Tornton pomilovao ili oslovio, on ove znake milošte nije tra-žio. Skita je imala običaj da zavuče gubicu u Torntonovu šaku, i da gura njome i gura, sve dok je ovaj ne bi pomilovao; Nig je prilazio i stavljao glavu Torntonu na krilo; Bek se, pak, zadovoljavao da obožava na odstojanju. Satima je mogao da leži kraj Torntonovih nogu, revan, bodar, zagledan u njegovo lice; on je to lice proučavao, s najjačim interesovanjem pratio je svaki trenutni izraz, svaki pokret ili promenu crta. Ili, desilo bi se da legne podalje, sa strane ili pozadi, i da tako posmatra konture čoveka i povremene pokrete njegovog tela. I često, takvo je bilo zajedničko osećanje u kome su živeli, snaga Bekovog pogleda naterala bi Džona Torntona da okrene glavu i on bi mu uzvratio pogled, bez reči, a srce bi mu blistalo iz očiju, kao što je Bekovo srce blistalo.

Dugo vremena posle svoga spasenja Bek nije voleo da gubi iz vida Džona Torntona. Od časa kada bi ovaj ostavio šator pa do časa kada bi se vratio u nj, Bek mu je išao za petama. Njegovi prolazni gospodari, otkada je došao na Se-ver, začeli su u njemu strah da nijedan gospodar nije stalan. On se bojao da će Tornton iščeznuti iz njegovog života, kao što su Pero i Fransoa i škotski melez iščezli. Čak i u noći, u snovima, progonio ga je taj strah. U takvim prilikama on bi se otrgao snu i privukao bi se kroz studen do šatorskog krila, gde bi stao i osluškivao disanje svoga gospodara.

Ali uprkos ovoj velikoj ljubavi koju je osećao prema Džonu Torntonu, i koja kao da je svedočila o blagom uticaju civilizacije, glas divljine koji je Sever izma-mio u njemu ostao je živ i delotvoran. Vernost i odanost, rođene kraj vatre i pod krovom, bile su mu svojstvene, no on je ipak zadržao svoju divljinu i lukavost. On je bio stvor divljine, došao iz divljine da sedi pored vatre Džona Torntona, više negoli pas blagoga Juga u koga je ovaj utisnuo pečate naraštaja civilizacije. Zbog svoje zaista velike ljubavi nije mogao da krade od toga čoveka, ali krao je od svakog drugog, ma u kojem logoru, i nije se ni trenutka kolebao; a lukavstvo u krađi spasavalo ga je da ne bude uhvaćen.

On je bio stariji nego dani čiju je svetlost video i dah koji je udahnuo. Spajao je prošlost sa sadašnjošću, i večnost koja je bila za njim kucala je kroz njega u silnom ritmu po kome se on njihao, kao što su se plime vremena njihale. Sedeo je on pored vatre Džona Torntona, pas širokih prsa, belih zuba i duge dlake; ali iza njega bile su seni svakovrsnih pasa, poluvukovi i divlji vukovi, bodri i čili, i kušali su ukus mesa koje je on jeo, žedneli za vodom koju je on pio, njušili vetar s njim, osluškivali s njim i kazivali šumove divljeg života u šumi, propisivali mu

revan (revno stan) – predan, marljiv

bodar – krepak, čio, živahan

31

raspoloženja, upućivali ga u postupke, legali da spavaju onda kada je on legao, i snevali s njim i mimo njega, i samo postajali tkivo njegovih snova.

Tako su ga bez pogovora ove seni mamile da su ljudstvo i zahtevi ljudstva sva kim danom sve više izmicali od njega. Duboko u šumi neki glas je brujao, i kad god je taj glas čuo, tajanstveno uzbudljiv i zamamljiv, osećao se prisiljen da okrene leđa vatri i utabanoj zemlji oko nje, i da pohrli u šumu, sve dalje i dalje, ni sam ne znajući kuda ni zašto; sam se nije ni pitao kuda ni zašto, jer glas je bru jao zapo-vedno, duboko u šumi. Ali kad god je dopro do njene neugažene zemlje i zelenog hlada, ljubav koju je osećao prema Džonu Torntonu vraćala ga je ponovo vatri.

Tornton ga je jedini zadržavao. Za ostatak čovečanstva on nije hajao nimalo. Slučajni putnici mogli su ga hvaliti ili milovati; on je to primao hladno, a kada bi neko isuviše pokazivao svoju miloštu, on je ustajao i udaljavao se. Kada su Torn-tonovi ortaci, Hans i Pit, prispeli na dugo očekivanom splavu, Bek nije hteo ni da ih pogleda dok nije saznao da su oni bliski Torntonu; posle toga podnosio ih je, donekle strpljivo, i primao je njihovu blagonaklonost kao da je sam blagonaklon prema njima zato što je prima. Oni su bili ljudi od istoga soja od kojega i Torn-ton, ljudi bliski zemlji, koji prosto misle i jasno vide; i pre no što su dovezli splav u veliku otoku kraj strugare u Dousonu, razumeli su Beka i njegove postupke, i nisu bili uporni da bi s njim uspostavili onu prisnost odnosa kakva je postojala između njih i Skite i Niga.

Njegova ljubav prema Torntonu, međutim, kao da je sve više rasla. Jedini on među ljudima mogao je da mu stavi tovar na leđa u vreme letnjeg putovanja.

Docnije, tokom te jeseni, spasao je život Džonu Torntonu na sasvim druga-čiji način. Tri ortaka spuštala su dug i uzan čun niz opake brzake reke Četrdeset Milja. Hans i Pit kretali su se obalom i zadržavali ga, od drveta do drveta, tankim konopcem, dok je Tornton ostao u čunu i pomoću motke upravljao njegovim spuštanjem, dovikujući onima na obali šta im valja činiti. Bek, na obali, trčkarao je napred, uzrujan i zabrinut, ne odvajајući oka od svoga gospodara.

Na jednom naročito opasnom mestu, gde je sedra izbijala iz reke, Hans je popustio konopac i, s njegovim krajem u ruci, potrčao obalom, da bi usporio kretanje čamca kada ovaj prođe sedru. On ju je prešao i leteo je niz maticu brzo kao vodenični jaz, kad ga je Hans zaustavio konopcem, ali prenaglo. Čamac je zaigrao, prevrnuo se i, s dnom okrenutim naviše, pošao je ka obali, dok je Torn-tona ponela matica ka najgorem delu brzaka, u čijim podivljalim vodama nijedan plivač ne bi mogao da ostane živ.

Bek je toga trena skočio u vodu; i posle tri stotine jardi, ispred pobesnelog kovitlanja vode, prestigao je Torntona. Kada je osetio da ga je ovaj ščepao za rep, Bek je zaplivao ka obali, zapinjući svom svojom divnom snagom. Ali napredovanje u pravcu obale bilo je sporo; napredovanje niz maticu čudesno brzo. Odozdo je dopiralo kobno urlanje: divlja bujica postajala je još divljija i razbijala se u mla-zeve i vodeni prah, probijajući se kroza stenje kao kroza zupce nekog ogromnog češlja. Pritisak vode na početku poslednjeg brzaka bio je strahovit, i Tornton je znao da je nemoguće dočepati se obale. Zagrebao je besno preko jedne stene, ozledio se o drugu i snažno udario na treću. Dočepao se obema rukama njezine

hajati – obraćati pažnju, obazirati se

sedra – po ro zan, šu-pljikav krečnjak koji se stvara u podnožjima vodopada; bigar, siga

32

klizave površine, pustio je Beka i doviknuo mu preko huka zapenušene vode: – Odlazi, Beče! Odlazi!

Bek nije mogao da se održi, i matica ga je ponela a on se očajno otimao, nemoćan da joj se otme i da dospe do svoga gospodara. Ali kada je čuo da je Tornton ponovio zapovest, delom je iskočio iz vode, visoko zabacivši glavu, kao da je hteo da ga još poslednji put vidi, i onda je poslušno zaplivao ka obali. Pli-vao je snažno, a Pit i Hans izvukli su ga na obalu upravo onde gde je mogućnost plivanja prestajala, a nastajala propast.

Oni su znali da je vreme koje čovek može da izdrži uz onu klizavu stenu, nasuprot snažnoj vodenoj struji, stvar minuta, i jurili su uz obalu što su mogli brže sve do jedne tačke daleko iznad mesta gde se Tornton zadržao. Konopac kojim su zadržavali čamac privezali su Beku za vrat, pazeći dobro da ga ovaj ne uguši i da mu ne smeta pri plivanju, i gurnuli su ga u reku. On je zaplivao smelo, ali nedovoljno pravo u maticu. Otkrio je pogrešku suviše kasno, kada je Tornton bio ispred njega, ni ciglo nekoliko zamaha udaljen, dok je njega, bespomoćnog, voda nosila dalje.

Hans je odmah povukao konopac, kao da je Bek čun. Zatezanje konopca usred matice povuklo ga je ispod površine vode; i ostao je ispod površine sve dok telom nije udario u obalu i ljudi ga izvukoše napolje. Bio se upola utopio, a Hans i Pit latili su se svojski da mu povrate disanje i istisnu vodu iz njega. Po kušao je da se podigne pa je zateturao i pao. Nejasan zvuk Torntonovog glasa dopro je do njih, pa iako nisu mogli da razaberu reči, znali su da je on u krajnjoj nevolji. Glas njegovog gospodara dejstvovao je na Beka kao električni udar. Skočio je na noge i ispred ljudi odjurio uz obalu do mesta svog pređašnjeg polaska.

Ponovo su mu privezali konopac i pustili ga, i on je ponovo zaplivao, ali ovo -ga puta pravo ka matici. Jednom se prevario u računu, ali neće napraviti istu po-grešku i po drugi put. Hans je popustio konopac, ali nije dopuštao da vi si labavo, dok je Pit pazio da se ne zamrsi. Bek je plivao dalje dok nije došao pravo iznad Torntona; onda se okrenuo i brzinom ekspresnog voza uzeo pravac ka njemu. Tornton ga je video kako dolazi, i, čim je Bek udario o nj kao malj, sa svom sna-gom vodene struje iza sebe, on je pružio ruke i obema je zagrlio njegov ku dravi vrat. Hans je omotao konopac oko drveta, a Bek i Tornton, povučeni nji me, naš-li su se ispod vode. Davili su se i gušili, čas jedan gore čas drugi, dok su ih vu-kli preko stenovitog dna, i udarali su se o kamenje i prepreke dok ih nisu izvu-kli na obalu.

Hans i Pit žestoko su trljali Torntona, položenog na stomak preko nekog debla koje je reka bila nanela. Čim je došao k sebi, njegov prvi pogled bio je upravljen Beku, nad čijim je mlitavim i, kako je izgledalo, beživotnim telom Nil počeo da zavija, a Skita mu lizala mokru glavu i sklopljene oči. Tornton je sav bio ozleđen i izubijan, ali je pažljivo opipao Bekovo telo, kad su ga doveli k njemu, i video je da su mu tri rebra slomljena.

– Onda je rešeno – objavio je. – Ulogorićemo se upravo ovde. – I ulogorili su se, i ostali tu sve dok Bekova rebra nisu srasla i on bio sposoban da putuje.

(preveo s engleskog jezika Borivoje Nedić)

33

pustolovni (avanturistički) roman, pripovedanje u trećem licu

KLJUČNE REČI

MALI ĐAČKI PODSETNIK

Pokaži u tekstu pojedine glagolske i zameničke oblike u trećem licu. Zapazi o čemu narator pripoveda u trećem licu.

Pripovedajući u trećem licu, narator kazuje o događajima u kojima nije učestvovao ili želi da bude objektivan posmatrač dok pripoveda. Na primer:

„On je zaplivao smelo, ali nedovoljno pravo u maticu. Otkrio je pogrešku suviše kasno, kada je Tornton bio ispred njega, ni ciglo nekoliko zamaha udaljen, dok je njega, bespomoćnog, voda nosila dalje.“

(Džek London, Zov divljine)

1. Šta te je u navedenom odlomku zainteresovalo? Ko su junaci priče? Navedi čime su junaci romana pobudili tvoje simpatije.

2. Na osnovu pročitanog odlomka navedi osobine Džona Torntona. Prouči kako njegova brižnost deluje na Beka. Na koji je način prikazano njihovo prijateljstvo?

3. Obrati pažnju na kritične momente u Torntonovoj borbi za život. Uoči koliko dugo Bek pokušava da mu pomogne. Kako to čini? Koji je trenutak borbe najdramatičniji?

4. Obeleži u tekstu opise izgleda i stanja junaka. Opiši osećanja i raspo lo-ženja likova. Primerima iz teksta pot krepi sva njihova osećanja: ljubav, smelost, uzbuđenje, nemir, zabrinutost, neizvesnost, dragost, strah, poverenje, pouzdanje, radost, solidarnost, pouzda nost.

5. Protumači naslov romana. Šta predstavlja zov divljine? Na koji se način on javlja u Beku? Šta Beka zadržava u svetu ljudi? Na koje je sve načine Bek ispoljavao svoja osećanja prema Džeku Torntonu? Kakva osećanja Džek Tornton gaji prema Beku? Na osnovu čega to zaključuješ?

Tumačenje književnog

dela

RAZGOVOR O KNJIŽEVNOM DELU

Pustolovni (avanturistički) roman prikazuje uzbudljive, nesvakidašnje događaje na zanimljiv način. Junaci su skloni avanturama, vole da istražuju ne-poznate krajeve, suočavaju se s mnogobrojnim preprekama i uspešno ih savlađuju. Na primer: Robinzon Kruso Danijela Defoa, Zov divljine Džeka Londona.

UČIMO NEŠTO NOVO

BELEŠKA O AUTORU

Džek London (1876–1916), severnoamerički pripovedač čije je pravo ime Džon Grifi t. Napisao je pedesetak knjiga, pripovedaka i romana, među njima i: Zov divljine, Beli Očnjak, Martin Idn, Morski vuk.

Documents

Српски 6 - Читанка