Поштарина паушалнрвна

Шумарски Лисг ИЗДАЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО ШУМАРСКО УДРУЖЕЊЕ

УрвђуЈе реданциони одбор, — Главим u одговорнм урадник npo* . др. Аленсамдар Угреновив

Бр. 6. Загреб, 1. јуна 1926. Год. 50.

Садржај:

Turkalj : Šumsko orudje. -*• Манојловић : Методе уређења. — Jugoslo vensko tržište drveta. г— Наука и настава. — Litera­tura. -— Практично шумарство. — Udruženje. — Личне ви-

јести. — Oglasi.

N.. e Revue Forestière so *«.•• Pour le* affaires forestières, de Г industrie et du commerce des bois.

Rédigée par le Comité de Rédaction. Rédacteur en chef: Prof. dr. Aleksandar Ugrenović

Edition de 1' Union Forestière Iougoslave 2 Rue Vukotinovlć Zagreb, Iougoslavie. — Parait chaque mois. Conditions de l'abonnement pour

l'étranger Din. 120 par an. — Résumés en langue française.

Sommaire : Turkalj: L'outillage forestier. — Manojlović: Les méthodes d'aménagement. — Commerce et Industrie. — L'enseignement et les sciences. — Pratique forestière. —

Union. — Nominations et mutations. — Adjudications.

Шумарски Лист излази сваког! првог y месецу на 3—5 тисканих арака.

Чланови р е д о в н и ј . Ш, У. дрбивају га бесплатно након подми-рења чланског год. доприноса од 50 Дин,

Чланови rioмaraчи a) категорије плаћају годишње 25 Дин. б) „ „ „ 1 0 0 Дин.

Чланрви y т е м е љ и т е љ и и д о б р о т в о р и добивају ra након једнократ*ног доприноса од 500 одн. 3000 Дин.

П р е т п л а т а ce шаље за ч л а н о в е из С л о в е н и ј е на подружницу Ј. LU. У. y Љубљани на чек. бр. 11.054 или \ no поштној наказници, за све остале пак на чек. Ј. Ш.У. 34.293 цли на адресу благајннка : Загреб, Вукотиновићева улица 2.

У р е д н и ш т в о и управа налазе ce y Шумарском дому Загреб, Вукотиновићева ул. 2. Телефрн 6—60.

За о r л a с е плаћа ce : За сталне огласе (inserate) као и за дражбене огласе:

1/, страна 500 (петстотина) Д l/4 стране 175 (стоседамдесетпет) Vs стране 300 (тристотине) Д г/в стране 90 (деведесет) Д.

Код трократног оглашивања да!е ce 15°/(„ код шестократног 30% и код дванаестерократног 50% попуста.

Сакупљачи огласа добивају награду.

Господи сарадницима. Да бн ce уређивање Шумареког Листа могло провести што лакте и

брже, управљамо ову молбу господи Сарадницима. Чланци : нека обрађују што савременије теме, y првом реду практична пи-

тања. Теоријски радовн добросу нам дошли. За превод треба прибавнти дозволу аутора.

Би ље ш к е: добро су нам дошле о свим важнијим питањима и догађајима, који су y вези са шумарством.

Р у к о п и с и : нека код чланака обухватају отприлике осам до дванаест штампаних страница или мултиплум тога броја. Нека су no могућности писани машином или читљиво руком. Писати треба само на непарним страницама. Са десне ивице сваке сгранице треба оставити празан npo-стор од три џрста ширине. Реченице треба да су кратке и јасне. Избор дијалекта и писма препуштен je писцу. Рукописи ce штампају оним дија-лектом и писмом, којим су написанв, уколико аутор изрично не тражи промјену.

С л и ке : y првом реду добри позитиви на мат (не сјајном) u глатком (не хра-паво/и) паииру — нека не буду улијепљени y текст већ засебно. Ако си шаљу негативи, треба их запаковати y чврсте кутије.

Ц р t е ж и : нека буду изведеии искључиво тушем (никако не тинтом) на бијелра (не жутом) рисаћем папиру. Мјерило иа картама треба означити хамо оловком.

X о н о р a џ и : аа оригиналне чланке 20 Д., за преводе 12*50 Д no штампано страници.

Č е п a р a т н н о т и с ц и : Морају ce засебно наручити. Трошак сноси писац

Broj 6. „Šumarski List" Godina 50

Ing. Zlatko Turkalj [Ogulin]:

Šumsko orudje. Zavod za uporabu šuma univerziteta u Zagrebu (predstojnik: Dr.

Ugrenović) razaslao je poznatih pet pitanja za šumsko orudje (alat) i to za: sjekiru, bradvu, bradvilj, kosir, pilu, orudje za cijepanje, pomoćno orudje i orudje za dizanje. Tim povodom stvar sam proučio i za Gorski kotar, odnosno Modruško-riječki okrug, sakupio slijedeće podatke:

1. S j e k i r a. U glavnome su četiri tipa, koji su ovdje najviše u upo­rabi i to: d r e ž n i č k a 1 ) (vidi sliku 1.), specijalna drežnička, zvana »k l ipak« (slika 2.), l i č k a (slika 3.)i k r a n j s k a sjekira (slika 4.).

Nazivlje: Ušice, list (pljoštica) i oštrac. Dimenzije najobičnijeg tipa razabiru se iz slika 1—4.

H

si. i. SI. 2. (Mjerilo M 1:7)

У a q

SI. 3.

SI. 4. SI 5. (Mierilo M = 1: 7)

Težina: drežnička 0.50—3 kg., srednji tip 2.10 kg.; klipak 0.70—3 kg.; srednji tip 2.15 kg.; lička 0.50—2.20 kg., srednji tip 1.20 kg.; kranj­ska 0,.40—2.20 kg., srednja težina 1.25 kg.

l) po mjestu Drežnica, sreza Ogulin (Drežničani pczп li šumski radnici).

1

354 Šumsko orudje

Fabrikat tvornički ili domaći. Od tvorničkih najviše upotrebljavana marka S. T. (S) Štajerska industrijska družba, Z r e č e, Slovenija. Od domaćih poznat je kao dobar kovač sjekira, Jakov Abramović u Crnom Lugu.

Materijal: platneni čelik (Flammen-Stahl). Domaći kovači kuju sjekiru od ocala; polaže se važnost da ušice budu čvrste, oštrac tvrd (zakaljen) i otvor za usad dosta prostran. Oštri se turpijom ili brusom i to jednako s obje strane.

U s a d (toporište) sastoji se od d r ž a l a ili d r ž a 1 i c e i b r a-d e (brada je širi dio držala, koji dolazi u ušice), vidi sliku 5., iz koje se razabiru oblik i dimenzije. Usad se pravi od tvrdog drva, obično: bukva, jasen ili lijeska.

N a s a d j i v a n j e (nasaditi) biva tako, da se kraj držalice sa bra­dom zabije u ušice sjekire i zaglavi sa š t i k o m od tvrdoga suhoga dr­va. Brada dolazi na gornji kraj (vidi sliku 5.).

SI. 6. SI. 7. SI. 8. (Mjerilo M = 1 :7)

Sjekira služi šumskim radnicima za obaranje, okresivanje i cijepanje stabala. U zanatu upotrebljavaju je kolari, tesari i bačvari, a stanovnici ovog kraja ponajviše za cijepanje ogrevnog drva i druge gospodarske poslove.

2. B r a d v a. Dva tipa dolaze u ovom kraju: s l a v o n s k a (vidi sliku 6.) i lička bradva (slika 7).

Nazivlje: Ušice, pljoštica i oštrac. Dimenzije najobičajnijih tipova razabiru se iz slika 6. i 7. Težina 0.70—1.30 kg., najobičnija težina 1 kg. Izradak (fabrikat)

tvornički ili domaći. Od tvorničkih običajna marka S T. ili I V. (I. Verov-šek, kovač, Fram, Slovenija).

Materijal: plameni čelik. Usad, zvan d r ž a l o ili d r ž a l i c a , pravi se od tvrdog drva.

Oblik i dimenzije razabiru se iz slike 8. Nasadjuje se slično kao sjekira. Bradva se uporabljuje sa jednom rukom, prema tome postoji bradva d e-s n a i l i j e v a t. j . da li je radnik dešnjak ili ljevak, analogno tome je

Šumsko orudje 355

držalica iskrivljena na desno ili na lijevo. Bradva se upotrebljava za te­sanje gradje tanjih i kraćih dimenzija. U zanatu je rabe kolari, tesari, bačvari i stolari, stanovnici ovog kraja za različite poslove u kućnom go­spodarstvu. Brusi se sa jedne strane.

3. B r a d v i 1 j . B r a d v i 1 j ili p 1 a n k a č a, vidi sliku 9. Nazivlje: ušiee, pljoštica, oštrac. Dimenzije običajnog tipa vide se iz slike 9. Težina: 2.40—4 kg., srednji tip 2.70 kg. Izradak tvornički marke

S T. ili domaći. Materijal: plameni čelik. Usad zove se držalo ili d r ž a l i c a , pravi se od tvrdog drva. Qblik

i dimenzije usada vide se iz slike 10. Nasadjuje se kao sjekira, s tom raz­likom, da brada držalice dolazi na donju stranu, vidi sliku 10.

Upotrebljava se za tesanje gradje većih dimenzija, kao za tesanje bordunala, podvlaka, vesala, vratila i t. d.

Oštri se sa obadvije strane, tako da radnik moža sa jednom i sa dru­gom stranom tesati drvo. Osim šumskih radnika upotrebljavaju bradvilj i tesari kod gradnje kuća.

1

SI. 9. (Mjerilo M = 1 :7)

SI. 10.

4. K o s i r. K o s i r , u Primorju: s j e k a č ili l u k i ć , na oto­cima: k o s i r a c a .

Nazivlje: list, oštrac i držak. Dimenzije i oblik najobičnijeg tipa vide se iz slike 11. Materijal: čelik, izdjelak tvornički ili domaći. Usad se zove držalo ili rog, pravi se od tvrdog drva, obično jasen,

bukva i javor. Usadjivanje biva, da se držalo po dužini primjereno provr-ta i držak kosira u nj' zabije i vrh željeznog drška na stranu savije, da čvršće u usadu stoji. Upotrebljava se za rezanje mladica i u košarač-kom zanatu, a po stanovnicima ovoga kršja za obrezivanje vinove loze te zà podkresivanje živice. Oštri se nutarnji dio luka sa obadvije strane.

5. P il a. P i 1 a ili šumska ž a g a. Dva su tipa: jedan stariji sa obič­nim trokutastim zubima, zvan žaga »čavlarica«, danas već malo u porabi

356 Šumsko orudje

kod šumskih radnika, i novi tip amerikanski zvan »a m e r i k a n k a«, naj­više upotrebljavan.

Nazivlje: pila ima l i s t i dva r o g a (dvije ručke), a na listu zu­be za rezanje (slika 12a), i zube za čišćenje (si. 12b). Zubi r e z a č i brušeni su naizmjence jedan s lijeve, a slijedeći s desne strane (slika 12.: 1 s lijeva, 2 s desna) i tako svi zubi rezači. Zubi za čišćenje su tupo (oko-

w

SI. 11. (Mjerilo M = 1 :7)

mito na list) brušeni i nešto su niži od rezača. Kod pilenja, odnosno po­vlačenja žage po drvu, zubi rezači rasijeku drvna vlakanca poprijeko, a zub za čišćenje, koji slijedi, pobere ta presječena vlakanca i nosi ih u svo­joj šupljini napred, to isto čine i ostali zubi rezači i zubi za čišćenje. Kad zubi za čišćenje izadju napolje iz drveta, ispane iz njih odrezani materi­jal (pilotina) van, isto tako biva kod povlačenja žage natrag. Prema tome

b ti. V. (Mjerilo M = 1 : 2)

ta pila drvo u istinu reže i pilotina kod tvrdog drva naliči na dugoljaste rezance.

Dimenzije: list srednjega tipa amerikanke dug je 180 cm. (5.50 nogu),, (inače se dužine kreću izmedju 4.5—7 nogu), širok u sredini sa zubima 1*5 cm., bez zuba 11 cm.

Šumsko orudje 357

List u hrptu debeo: 1.7 mm., a u zubima: 2 mm, taj prelaz u debljini je konički izravnan i služi zato, da list kroz rez laglje propada, odnosno da se iz reza lakše vadi. Težina lista navedenih dimenzija znosi 2.80 kg. Materijal je lijevani čelik (Tiegel-Gusstahl, engleski: Silver-Steel).

Izdjelak fabrički. Marka: »Tuttle Tooth« (zubi tako nazvani), tvrtke E. C. Atkins et Co, Indianapolis, Ind. U. S.

Rogovi ili ruče: Svaka amerikanka, jer je za dvijeruke (dva radnika,)imade dva roga. Rog se sastoji od drvene ruče i jednog dvodjelnog željez. o k o v a

za ruču. Okovi, koji obuhvataju kraj drvene ruče, spojeni su vijkom, koji ima krilati navrtak (Flugelmutter), Onaj dio okova, koji dolazi na pilu, ima dva produžena kraka, medju koje dolazi list žage, a kroz te krakove prolazi jedna z a k o v i c a (Nieten) ili klinčić, koji se protisne kroz jedan od otvora pile, bilo gornji, bilo donji, prema potrebi. Pored toga imade taj dio okova čitavom svojom dužinom jedan urez, u koji brid kraja žage točno pristaje. Kad se tako ruča stavi, pritegne se vijak i ruča apsolutno čvrsto stoji pod pravim kutom t. j . okomito na gornji rub žage.

Pričvršćivanje dakle biva: a) da se nasadi rog, b) protisne klinčić i c) vijkom pritegne.

Ovo brzo pričvršćivanje, odnosno skidanje roga imade i svoju prak­tičnu stranu. Na priliku radnici su kod obaranja stabla potpilili isto preko polovice, najednom stablo uslijed težine krošnje nasjedne natrag, kamo ga radnik nije mislio obarati, pila je u polovici debla, za njom su jedan ili dva klina. U tome slučaju radnik odmota vijak na jednoj strani, skine ruču i izvuče list i po tome čitavu žagu iz reza, te sa protivne strane podsječe stablo sjekirom, da padne tamo, kamo se nagnulo.

Rogovi su od tvrdog drva, većinom jasenova; dugi 32 cm., promjer 2.7 cm.

Za b r u š e n j e amerikanke žage upotrebljavaju se turpije i to plos-na i okrugla, dok za razvraćanje služi poseban »Excelsior aparat«.

Uporaba jest slijedeća. Prije nego li se počnu zubi razvraćati, moraju se izjednačiti. Da se to postigne, treba u Excelsior-aparat pričvrstiti plos-tiu turpiju od 9 coli duljine. Sa pričvršćenom turpijom treba lagano tur-Dijati šiljke zuba, dok se ne izjednače.

Zatim se postavi mjerilo aparata na svaki dvostruki zub (rezači), ! urpija se. dok se može. Budući da su zubi već u tvornici brušeni, to se urpijanje mora prilagoditi tvorničkom brušenju.

Kod razvraćanja zuba postavi se podložni komad na koso drvo. Za-im se stavi list na podložni komad tako, da zubi, koji se imaju razvra-ati, stoje dobar č e t v r t cola preko kuta na podložnom komadu. U vom položaju udara se na zub laganim čekićem 2—3 puta. Nakon toga

358 Šumsko orudje

pomakne se zub po podložnom komadu napred i udari se jako čekićem na šiljak zuba, kojim udarcem dobiva zub malu udubinu, koja povećava sposobnost rezanja. Zatim se reguliše razvraćanje time, da se svaki zub sa mjerilom kontrolira. Mjerilo se uzme u lijevu ruku i drži se na listu. Šiljak mjerila na kraćoj strani kazuje, koliko se mogu zubi najmanje, dok šiljak na duljoj strani pokazuje, koliko se smiju zubi najviše razvmuti.

Postranična turpija rabi se, ako se hoće sa pile odstraniti i najsitnija greška razvraćanja. To se čini tako, da se list pile pričvrsti u škripac. Za­tim se pričvrsti u Excelsior aparat 8 coli duga plosnata turpija, i vuče se lagano sa strane po zubima, dok se neredovitosti sa strane zuba ne ot­klone.

Redovito turpijanje zuba imade se provesti nakon razvraćanja. Sa ovako uredjenom pilom pili šumski radnik posve lako, bez napo­

ra i uspješno. Dva radnika sa amerikankom prerezu bukovo deblo od 50

Г^\

Ti!i!iiM!i!iiiirmi!iiimii!nmmiimni4;rm O

si. 13. (Mjerilo M =~= 1: 5)

cm. promjera za tri minute vremena, i kako sam se osvjedočio, radnik je u šumi izgubio više vremena čisteći sebi mjesto kraj debla i odstranjujući grane koje mu smetaju, nego li pileći.

Cijena jedne amerikanske pile od 5.50 nogu, zajedno sa patent ra­cama, jest danas Din. 322.— na veliko, a pojedinačno po komadu Din. 350.—.

Interesantno je, da imade francuska, njemačka i austrijska imitacija te pile; no imitacije nisu dostigle originala, tako nemaju list koničan, za­ostaju kvalitativno u materijalu, a zubi nisu pravilno izradjeni, kao koć amerikanke. Još najbolja je njemačka imitacija. Cijena takovim pilama kre će se oko Din. 200.—.

Šumsko orudje 359

Konačno spomenuti ću, da svaki pravi šumski radnik meće list žage da se ne ošteti, u drveni tok, zvan »n o ž n i c a«, koji imade na oba kra­ja otvor, u koji se priveže konop, pomoću kojega prevjesi pilu preko ra­mena, da je lakše prenosi.

Osim šumskih radnika, koji upotrebljavaju takovu pilu za obaranje stabala i razrezivanje istih u trupce, upotrebljavaju je i tesari kod gradnje kuća, a stanovnici ovoga kraja za pilenje gorivog drva.

6. O r u d j e za c i j e p a n j e . A.) V a g a č a, c j e p a č r a z-t e z a č ili n o ž d a š č i v a c .

Vagača se sastoji od jakog čelič. noža sa okruglim ušicama i drvene ruče, od tvrdog drva, koja je okomito pod pravim kutom u ušice jednim krajem zabijena i zaglavljena. Oblik i dimenzije vide se iz slike 13. Sam nož je oko 40 cm. dug, 7 cm. širok, u hrptu 1 cm. debeo. Ruča duga oko 50 cm. promjera 5 cm. Težina oko 3 kg.

Materijal: plameni čelik. Fabrikat tvornički ili domaći kovački.

Si. u . (Šematski)

Nazivlje: Ušice, list, hrbat i oštrac. Oštri se na oštracu s jedne i druge strane. U p o r a b a vagače ne može se tačno prikazati, ako se ne spomene

nešto općenito o cijepanju daske. C i j e p a n j e , d a š č a n j e ili v a g a n j e jelove daske (šimle).

Stablo jelovo (smrekovo), koje je cjepivo, spili se na trupce od 80—100 cm. dužine. Trupac, ako je u promjeru 50—60 cm., rascijepi se najprije (sjekirom nacijepi i sa dva drvena klina rascijepi) na dvije p o l e , ove na dvije č e t v r t i n e , ove na dvije o s m i n e . . Ako je trupac promjera do 100 cm., onda se rascijepa na 16 jednakih isječaka, ako je u promje­ru do 30 cm., dovoljno je, da se iscijepa na četiri jednaka dijela. Ovakov isječak (iscijepak) zove se z g o n t.

Ako isječak (zgont) potječe od trupca 100—120 cm. široka, t. j . ако je sam 50—60 cm. širok, to se rascijepi poprijeko na pas u dvije pole.

360 Šumsko orudje

Od vanjske ucijepi se oko deset dasaka, a od nutarnje 5—6 komada, vidi sliku 14a). Ako je zgont 30—40 cm. širok, onda se cijelom njegovom širinom iscijepaju četiri daske, a ostale kombinirajući (vidi si. 14b). Trupac, a tako i zgontovi cijepaju se uvijek sa tanjega kraja prema deb­ljemu t. j . od vrha prema otražini. Zgont ili dio zgonta cjepa se uvjek na dijelove, debele za dvije ili četiri daske, n. pr. odmjere se dvije daske i iscjepi, iscijepak raspolovi i dobiju se dva komada ili se omjeri deb­ljina za četiri daske, odcijepi, raspolovi, i svaka polovica napol rascijepi, tako se dobiju 4 daske. Ako je trupac tanji od 30 cm. promjera, onda se od svake četvrti dobije po 4—5 slabijih dasaka.

Kod cijepanja imade se nastojati, da se cijepa što više prema srcu, a što manje na pas (vdi sliku 14), a to zato, da kod sušenja daska ne puca po polovici (širini).

Sve to, gore navedeno, cijepanje zgontova obavlja se vagačom ili rastezačom i to na slijedeći način. Zgont se postavi na zemlju ili pak koso upreši u prikladno mjesto (obično preko jednog debljeg zgonta pod žilu ili kamen). Zatim se na čelu zgonta odmjeri daska za daskom po debljini (1.5 cm.+ 1.5 cm.+ i t. d.), pa se iza te debljine nož vagače, koju radnik drži lijevom rukom, udarcem malenog drvenog bata, zabije čitavom ši rinom u zgont i zatim nategne ručom na jednu stranu, dok se drvo do kraja ne razcijepi. Ručom se navija na one stranu, na koju se vidi, da je drvo obilnije ili jače t. j . na onu stranu, na koju se pritiska ruča vagače, ispane tanja daska. Ako se vidi, da ide odviše na tanko, okrene se zgont pa se na istu stranu dalje nateže, dok se debljina daske izravna i konačno ne iscijepi.

Tako iscijepane daske u šumi kod panja idu pod n o za c. Daska se upreši (imade više načina) obično izmedju jednog panja i jednog zabi-jenog kolca, koji imade u sebi jedan klin, pomoću kojega može se dasci davati povoljan položaj, da se podjeljivanjem vigost ili vitoperost daske odstrani i izjednači. Daska se sa nožcem podjela sa jedne i druge strane ; ako je daska lijepo iscijepana, treba je sa podjeljačem vrlo malo poprav­ljati.

Ako se šimla izradjuje kod kuće, onda se daska upreši u zgodnu iz-radjenu klupu (zvanu »kuja«), na kojoj radnik sjedi i nožcem dasku po-djelja.

Najbolja je šimla, ako izradjena imade 1.5 cm debljine. Prije ko­načne uporabe, odnosno pribijanja na krov, mora se svaka daska s obje strane na strug provući, da dobije ravne rubove. Imade više načina pribi­janja šimle na krov, najobičniji su: na dvije daske (letve u razmaku od 80 cm) ili na jednu dasku (letve u razmaku od 40 cm). Ako se pribije na t. zv. jednu dasku i prije toga daska impregnira sa karbolom, može takav krov trajati do 50 godina.

Šumsko orudje 361

B. Nožac, makija, podjeljač (rizevnik).

Nožac se sastoji od: lista, koji je usadjen u dva т u č e. List ima h r b a t , o š t r a c i r u č i c e .

Oblik i dimenzije razabiru se iz slike 15. Materijal: plameni čelik, teži 0.70 kg.

drvena r o g a ili

/^рШСзЛШ TI i ; ! i ; ! : ; : ; imun n т п п т и г т

SI. 15. (Mjerilo M 1:5)

-гдЈгтЗјЗхта^-

0

u

Fabrikat: domaći kovački ili tvornički. Od tvorničkih poznat austrij­ski fabrikat marke »kruna« (Fulpmes, Tirol). Cijena oko Din 20.

Upotrebljavaju ga šumski radnici za obdjeljavanje daske (šimle) i duge, zatim dolazi u porabi kod bačvarskog i stolarskog zanata. Brusi se sa jedne strane.

7. P o m oć n o o r u d j e . A. K 1 i n. Materijal: plameni čelik. Oblik i dimenzije vide se iz slike 16.

B zzzna

ГЛ^

SI. 16. (Mjerilo M = 1 : 7)

SI. 17. (Mjerilo M = 1 :10)

Nazivlje: Glava, pljoštica, oštrica. Težak: 0.50—1 kg. Fabrikat: domaći ili tvornički marke S. T. Upotrebljava se kod obaranja stabala i cijepanja trupaca. B. B a t, m a l j . Materijal: suho, kvrgavo bukovo, grabovo ili drenovo

bude jači sa oba kraja su nabiti željezni obruči, zvani i »tulije«. drvo, da

U sredini imade provrtan otvor, u koji se zabije držalo i to sa tanjim krajem. Dr-

362 Šumsko orudje

žalo je takodjer od žilavog drveta, dugačko 70 cm., promjer 2.5 cm. Bat je valjak dugačak 38—40 cm., a promjera 10—12 cm.

Oblik i dimenzije vide se iz slike 17. Nazivlje: Glava i držalo. Težina: 4 kg. Izradba domaća.

г

SI. 18. (Mjerilo M = 1 : 3 poprečni presjeci u narav, veličini)

Upotrebljava se kod cijepanja, tako da se s njime udara na ušice sje­kire ili po glavi željeznog ili drvenog klina.

C. T u r p i j a (lima, lijega). Materijal: čelik za turpije (Feilen-Stahl). Turpija usadjena je u drveni rog ili držak. Oblik: plosnate i trougle (vidi sliku 18).

Si. 19. (Mjerilo M 1:7)

Dimenzije: plosnate duge 6—10 coli, debljina 3 m/m, trougle duge 3.50—8 coli.

Šumsko orudje 363

Težina: plosnate 0.10—0.15, trougle О.Об—0.10 kg. Fabrikat: tvornički. Najviše tražena marka »zec«, firma: Gebriider

Wellershaus, Wermlskirchen-Preyermuhle, Njemačka. Obje turpije rabe za brušenje pila i šumskog orudja. 8. O r u d j e za d i z a n j e . A. C a p i n: Materijal: plameni čelik. Oblik i dimenzije vide se iz slike 19. Nazivlje: ušice, nos, držalo. Držalo dugo 1.50 m, od tvrdog drva, zabije se u ušice capina i za­

glavi. Težina: 2—3 kg. Fabrikat: domaći ili tvornički marke S. T. Po obliku razlikujemo capin: talijanski, kranjski i koruški, t j . prema

tome, da li mu je nos više ispružen ili pokučen. Upotrebljava se kod okretanja, povlačenja, dizanja i utovarivanjs

trupaca. Praktična strana mu je u tome, što kod uporabe držalo capir.a dodje na polugu, kojom radnik može nategnuti četiri puta više od svoje jakosti. Capin mora imati jake ušice, tako da radnik može s njima uda­rati po željeznoj k v a k i , koju mora po više puta zabiti i izvući iz trupca kod izvlačenja.

B. D i z a l i c a , v i n t a (Stockwinde). Materijal: kovani čelik i drvo. Nazivlje: čelična letva sa zubima, mehanizam, okretna ruča, zaponac,

okovi, drvo. capa. U trgovini dolaze dizalice pod brojevima 1, Г]/2, 2, 2>14, 3, 4, 5, b.

7 i 8. Slijedeća skrižaljka daje nam podatke za nosivost u kg, debljinu če­lične letve, visinu, težinu te cijenu za brojeve 1. I12, 2, 2Уг, 3 i 8, (po­daci za brojeve 4, 5, 6, 7 nisu navedeni).

Broj Nosivost

u kg. normalno . maksimalno

1 800

1.000

IV, 900

1.100

2 1.000 1.500

2V. 1.500 2.000

2.0C0 2.500

8.000 10.000

Debljina kovane čelične letve u m/m Cijele visine cea m/m Težina oko kg

46X22 710

14

50Х22Ј46Х25 720] 750

15 16

60X20 780

16

50X26 65X40 7851 905

17 43

Dizalice obične (Stockwinden) Din 510 544 561 629 672 1.216

Dizalice sa capom (Pratzwinden) Din 578 595 612 697 731 1.309

364 Šumsko orudje

Cijene se razumijevaju u dinarima, postavno tvornica. Fabrikat tvornički sistem Guthmann iz »Prve austrijske tvornice di­

zalica August Guthmann, Sieding-Stixenstein«. Imade drugih sistema drugih tvornica. Naši šumski radnici rabe najviše brojeve 1, гУг i 2. Nekoji domaći

kovači prave dizalice, no te u tehničkoj izradbi ne odgovaraju, prema tome je sigurnost i nosivost manja.

Dizalica se upotrebljava tako, da radnik podigne kraj jednog trupca sa polugom, a drugi radnik podmetne dizalicu (glavu čelične letve) pod trupac, okreće okretnu ruču i podiže trupac do- visine kola, te sa drvenom polugom potisne dignuti kraj na kola, tako isto podigne ; drugi kraj. Ako se radi sa dvije dizalice, posao ide brže. Gdje terenske prilike dozvoljavaju podlože se dvije drvene 1 e g e od zemlje na kola, po kojima se trupac valja na kola, a radnik u sredini pomaže sa dizalicom. Dizalica se može u povoljnoj visini sa čeličnim zaponcem, koji zahvaća u zub okretne osi, ukočiti, tako da drži kroz čitavo vrijeme teret na sebi.

Imade obična dizalica i dizalica sa c a p o m ; to je isto takova dizalica samo što imade kod donjega okova sa strane jednu željeznu capu. na koju radnik kod okretanja, odnosno dizanja, pritisne nogom, da bude stabilniji i da se dizalica ne izmiče.

Mehanizam dizalice imade se u redu držati i češće puta uljem nama­zati, da lako djeluje.

„V outillage forestier". L' auteur décrit les types différentes des haches, cognées, doloires, serpes,

scies, coins etc., employés dans utilisation des forêts en Yougoslavie. Rédaction.

Ш

Методе уређења 365

Инж. Милан Маиојловић [НансиЈ: Методе уређења y теорији и пракси.

Проборна шума. (Наставак.).

AKO je човек од памтивека y шуми пребирао, a још више пробирао, он није y исто време био и шумар-узгајивач.

To пребирање које су шумарски писци X. века — како француски тако и њемачки — називали дивљачким, некултурним, прехисторијским — y најстарија времена није узимало неке велике сразмере, јер потребе нису ни биле велике. Међутим са напреткол материјалне културе и потреба на дрвету je расла, те je и преби-рање почело јачати; да не би пак прешло y интегрално проби-рање и девастирање1 шума — још шумари седамнаестог века y Француској трудили су ce да за те планинске шуме — Јуру, Во-гезе — Савоју — одреде могућност производње или »ета« тих шу-ма — што ce радило, разуме ce y границама ондашњих научних u административних могућности, na ce ето одређивао no пречнику и јединици дрвета: ета те и те шуме н. пр. износио je Г% или 1.3 дрва од 0.60 м no хектару. Шуме су ce делиле y одељке2) што je доцније дало серије, a ови y толико купона колико ротација3) има година (обично 10) тако да ce пребирањем прелазило један купон годишње.

Метода као што ce види доста примитивна, али која je одржа вала потребан ред y експлоатацији, чувала шуму и одржавала je y врло добром стању производње, са постепеним усавршавањем како y Вогезима тако и y Јури, Пиринејама и Алпима. Метода je живела до почетка прошлог столећа када je предала своје шуме у врло добром стању новој »правилној методи«. Тада су ce као што смо раније нагласили појавиле шестарске методе нарочито ком-бинована са сталним аФектацијама, које je требало no сваку цену свугде спровести. Висока правилна шума са подједнако паркира-ним, на једнаким површинама распоређеним добним разредима, има бити једини идеал који ce има постићи y свима шумама крд

*) За време Colbert-a биле су прописане чак и смртне казне за шумаре који би ce показали лабави и подмитљиви — извршених смртних казни било je неколико.

2) стари назив : triage : s) код нас названа „опходњица"

36S Методе уређења

свију врсти дрвећа, y свима ситуацијама, на свима експозицијама и висинама, под свима климама — преборна шума je само за Haj-више висине, за заштитну шуму, — гледиште које и данас има за-конску силу y Немачкој (што je донекле оправдано топографском и рељефном ситуацијом — изузев bchwarzwald-a и баварских Алпа), — те ce и y најновије време да читати: „Plenterwaldbetrieb der nur im Schutzwald und im Park am Platze ist." У равници y xpac-товим, буковим и боровим шумама то je некако и ишло више рђа-во него добро, али на истоку на лотрингијској висоравни, где су те шуме сасвим другим климатским околностима — нова метода није никако успевала. Још je горе било y планинским шумама Ју-ре, a нарочито Вогеза.Шуме y овим последњим расту на тзв. вогез-ким пешчарима — тврди конгломерати везани оксидом гвожђа, кристалински, тријашке формације доста тешке дезагрегације y својим доњим деловима — y горњим пак високим Вогезима на еруптивном масиву гранитних и порфиричних стена, што даје тло дубоко и влажно.

У погледу рељеФа Вогези су састављени из низа ланаца, ис-пресецаних уским долинама, са мање више стрмим падинама и ја-ким странама. Главне врсти дрвета су јела, буква, смрча, али јела предоминира. Код такве топографске ситуације, a с обзиром ла карактер јеле и њених судруга — правилна висока шума третира-на прво методом сталних аФектација од 1830—1860 na затим оном повратних афектација до 1885 — показала ce немогућом. Услед велике масе дебелих стабала и нарочито ветролома — era je морао бити апсорбован no целој површини, a не на површини афектације која je била y нодмлађењу, тако да ce благовремени откривање подмлатка није могло вршити; подмлађење je увек за-доцњавало или сасвим пропадало, прореде ce под таквим услови-ма такођер нису могле вршити -- те je цео привредни план y ствари био потпуно Фиктиван, a све узгојне радње промашене. Уз то још један јак разлог за напуштање правилне шуме: y планинама са оваквим рељефом ветрови су фактор с којим ce редовно има pa-чунати, a статистика пак je показала да су ce преборне састојине понашале неколико пута боље од правилних према ураганима TO­KOM деветнаест стољећа.

Почело ce увиђати, да преборна метода под таквим околнос-тима не може бити вољена или не вољена, да joj ce не може сим-патизирати или обратно — већ да je она нешто без чега ce не мо-же, и да je она y таквим приликама једини могући узгојни изврнш-лац. Али студија преборне шуме y то доба била je врло мало од-макла — за време Parad-ово и Lorenz-ово био би прави грех, a y

Методе уређења 367

;исто време значило би скрхати себи сваку будућност и напредак y служби ма каквим теоретисањем или препоручивањем пребор-не шуме.

Шта je пре свега нормална преборна шума и како доћи до ре-довног сечног прихода, који би био y складу са развитком еко-номског живота и потреба?

Хоће ли ce преборна шума асимилирати високој правилно,;, те узети за базу нормалитета иста резоновања као тамо, да ли дебљински разреди y преборној шуми заузимају исте површине као добни y нормалној правилној шуми?

Да ли механизам прираста иде истим темпом y преборној као y правилној?

У Немачкој je студија преборне шуме и данас тамо где je би-ла за време Хартига, те ce н. пр. код преборне шуме „bei Schâtzung des Durchschnitszuwachs werden die Normalertragstaffel im Hilfe genommen",(8) или „im Plenterwald kommt die «Regelmâssigkeit des Ertrages weit weniger in Betracht als die Rùcksicht auf die Wald-erhaltung".C") те ce тамо нема шта тражити.

Да ли преборна шума као што ce раније држало („jardinage simple") a y Немачкој ce и данас пише („eine Trennung des Ab-nutzungssatzes nach Haupt und Vornutzung findet nicht statt") (8) може да да само главни сечни приход — или ce пак могу и међу-ужитци проредама остварити.

To су питања која су искрсла седамдесетих година прошлога столећа. Поникао je низ студија како од практичара тако од тео-ретичара; часописи од седамдесетих година na до почетка овог столећа пуни су истраживања: о нормалном капиталу преборне шуме, о начину израчунавања сечног прихода и његовој примени, о разним методама уређења које су ницале на све стране.

Резултат тих испитивања je y главном овај: 1. Елеменат за процену нормалитета y преборној шуми не мо-

же бити доба — старост (то су y преборним шумама најнесигур није вредности) већ дебљина, na ће према томе y преборној шуми бити увек речи само о дебљинским a не о добним разредима.

2. Економско-експлоатациони циљ једне преборне шуме нећг ce утврђивати старошћу већ пречником — na ce каже да je еко-номски циљ наше шуме производња стабла н. пр. од 0.65 или оа 0.60 цм. —• старост интервенише тек као другостепена чињеница.

3. Да би произвели једно стабло које смо поставили за еко-номски циљ наше производње, треба да имамо известан број ста-бала нижих дебљииских разреда — категорија. Taj број стабала

368 Методе уређења

ће постепено расти од једне више категорије до друге ниже тако, да количине стабала y ма које две суседне категорије представ-љају један сталан однос — константу која je увек виша од једи-нице.

Скуп свих тих стабала која су нам потребна на јединици повр-шине за производњу оног једног стабла које смо поставили за е-кономски циљ — зове ce нормални у р е ђ а ј н и н и з.*)

Дакле број стабала y једном уређајном низу расте почев од највише категорије као узастопни степени једног броја који ,]е увек већи од јединице.

Taj број или боље однос зависи од брзине прираста y преч-нику, те дакле од времена које стабла једне категорије потребују да пређу из једне категорије y другу, као и од смртности која ce y том међувремену дешава .— y осталом те две вредности ce допу-ЊУЈУ У међусобној акцији, јер ако je смртност већа код нижих ка-тегорија, прираст y пречнику je бржи, и обратно код виших ка-тегорија прираст je спорији, a смртност мања — тај број ce креће између 1.25 и 1.45 према надморској висини састојини, земљиш-них и ктиматских околности.

Време пак потребно за прелаз из једне категорије y другу (размак ie 5 цм) креће ce између 15 и 20 иодина и мора ce за сваку типичну шумску област установити (16 година y Савоји 13—18 y Вогезима).

4. Шумски капитал y нормалн -ј преборној шуми мора бити увек исти, и y толико већи y колик • je већа димензија стабла које смо поставили као економски циљ — дакле већи y шуми од 60 цм него y оној од 55.

Да видимо н. пр. како изгледа један уређајни низ y Вогезима. За један велики комплекс шума, да би произвели стабло од 0.60 м треба да имамо на јединици површине:

8.1 стабло 5.2 » 3.9 » 3.1 » 2.5 » 1.9 » 1.5 » 1.2 » 1.0 »

la suite normale aménagée

од 0.20 цм » 0.25 » » 0.30 » » 0.35 » » 0.40 » » 0.45 » » 0.50 » » 0.55 » » 0.60 »

Методе уређења 369

Однос двеју суседних категорија креће ce између 1.24 и 1.56 са средњим бројем 1.30.

Многобројним испитивањима (сондаже, анализе, инвентари) утврдило ce за те исте шуме, да je потребно 16 г о д и н а з а пре-лаз из једне дебљинске категорије y другу, т. ј . да би годишње произвели једно стабло од 0.60 м треба да располажемо са 16 уре-ђајних низова т. ј . :

130 83 63 50 40 31 24 19 16

стабала » » » » » » » »

од » » » » » » » »

0.20 0.25 0.30 0.35 0.40 0.45 0.50 0.55 0.60

садр. жавајући » » » » » » » »

т —

» » » » » » » »

26 \г 33.3 » 37.6 » 40 » 41.6 » 43.1 » 45.5 » 48.5 » 49.6 »

укупно 456 стабала садржавајући = 365 м3

Тако je исто за шуме од 0.80 нађено 400 м3 за оне од 0.55 = 360 — за друге комплексе шума те ce цифре нешто разликују али ce крећу око ових.

Ти нормалитети за низ шума које расту под врло сличним околностима утврђују ce добро познатим дендрометријским и графичким путевима те ce уздржавамо од подробнијег описива-ња. Потпуно нормалног типа разуме ce нема никад, и њему ваља само тежити, ако je маса no хектару и нормална (више пута ,ie знатно пребацује) однос и расподела категорија није никада пот-пуно нормалан већ ce само њему приближује.

5. У једној преборној шуми сваки прелаз, свако пребирање има да оствари како главну сечу, тако и прореду, чишћеља и де-гажирања (ослобађање младика) — видићемо како je y пракси , о остварено.

Методе уређења.

Има их више. Док једне доследно следују идеал преборне шуме и теорију његовог нормалитета, те за базу обрачуна сечног прихода узимају јединицу стабла, и труде ce да постигну стабли-мичну мешавину дебљинских категорија — дотле су друге нешто мало скренуле од теоретске нормалне преборне шуме и створиле један практичан циљ, коме ce има гредети, и ако са теоретске тач-

2

37$ А\етоде урећења

ке гледишта тај поступак дозвољава знатну критику, али je y пракси показао одличне резултате.

Методе које данас постоје или су ce раније практиковале: 1. По јединици дрвета (Puton, Bure], Huffel) 2. По маси.

а) no Masson-овом поступку б) no Белешци од 1883 године5)

3. Комбинована: no јединици дрвета и no маси — контролна или Gurnaud-ова метода.

Прва није нашла велику примену y пракси, те ћемо ce на ње-но теоријско излагање вратити другом приликом. Од двију метс-да под 2) прва je била y пракси до деведесетих година прошлога столећа, те ћемо и њу за сада оставити no страни — док je друга данас y општој примени y Вогезима те ћемо je детаљније изло-жити.

Трећу, — која je поникла шесдесетих година y Француској, и која y својој стриктној примени није нашла много терена тамо. али су њена идеологија и њена главна средства постали саставнк део свих француских метода (иквентарисање, рачун прираста до-душе допуњен, експерименталност) једно због тога, друго, она je нашла доста широку примену y Швајцарској, нарочито y њеном западном делу, и треће дапас постоји y целом свету, a особито y државама које имају планинских шума, велики интерес за њу — ми ћемо детал>но изложити.

Метода од 1883. год. Она с.матра преборну шуму као мешавину трију група састо-

^кна, расцодељених на три трећине експлоатационог доба — практично пак на три трећине димензије стабла које смо поста-вили за наш економски цил>.

Однос масе дебеле категорије према средњој и ове нрема тан-кој треба да буде: 5:3:2, и пошто постави нормалитет шуме за до-тичну шумску област — метода не улази y детаљне односе свих редом деблинских разреда као што смо то видели раније код идеалне преборне шуме — за њу je главно глобални однос масе т. ј . целе средње категорије (свих дебљинских разреда од 0.20— 0.40) и целе дебеле категорије (свих дебљ. разреда од 0.45—0.60 или више) који мора бити 3:5. Ако ie тај однос постигнут, онда ce може цела маса дебеле категорије придодати првој трећини оп-

5) Note circulaire du 17 juillet 1883.

Метода уређења 871

подње односно експлоатационог доба, и узети за базу рачуна сеч-ног прихода — та ce маса има y истину6) остварити за трећину оп-ходње пребирањем, са лссетогодишњом или шестогодишњом ротацијом.

Пре него што ce to учини мора ce видети да ли дрвни матери-јал није y суфициту или дефициту, према постављеном нормали-тету, y ком he ce случају дрвна маса старе категорије придодата првој трећини опходње мало појачати да би ce сувишни матери-јал п о с т е п е н о свео, или ће ce та дрвна маса мало смањити, да би ce шума »обогатила«.

У исто време ако однос 5:3 није постигнут — белешка 1883. — али ce он y иракси избегава.

Рачун сечног прихода ce врши помоћу формуле:

V 1 1 Р - - - + тг Vt + •- Mt«) n 2 q 3

и све што смо раније рекли о поједипим вредностима важи, изу-зев примену и расподелу тога прихода, јер ce овде ради о пребор-ној, a тамо о правилној шуми. Али све ће ce то боље видети из једног конкретног примера.

Држакна шума Г налази ce y горњим Вогезима y укупној површини од 4756-15 ха са најнижом висином 600 м a највишом 1300. Врсте су заступане овако: јела 56°/0, смрча 27%, буква 17%-

Т.ш са гранитичном геолошком подлогом, дубоко свеже, местимично влажно — y главном врло плодно — иначе обрасло маховином и боровницом. (Vaccinium Myrtillus). Цела шума подељена je y 11 серија, од којих je највећа 582-65 ха, a најмања 361-15 ха.

Критичка анализа пређашњег привредног плана показује све негативне резултате високе правилне шуме : подмладне сече морале су бити обустав-љенс после само четворогодишње примене ; но ета био исцрпен ветроломима и вађешем старих дрвета no целој површини — дакле подмлађење свугде за-остало, a престарела дрвета, која ce налазе y великом броју y свима оделе-њима, н y свима серијама губе стално од своје вредности, и y исто време спречавају подмладак да заузме одговарајуће место. С друге пак стране, y таквој ситузцији прореда ce није могла изводити.

Цела шума представља један ванредно леп масив ; где ce подмлађење са мало пажње са умереннм десетогодишњнм прелазом и незанем;.ривањем никад ни једног дела шуме, добија врло лако.

Главни прекор прошлој методи : сразмера заузећа подмлатка и танке ка-тегорије je врло слаба, због велике количине дебелих дрвета.

Усвојена je даклз преборна метода. 6) Метода плавог одељка која je доцнијег порекла (1892. год.) позајмила

je од ове „методе 1883." начин прорачуна сечног прихода. Само га je она ирилагодила за регуларизацију планинских шума Јуре y високу правилну шуму.

*

372 Мртода уређења

Статистички подаци за перподу 1880.—1900. показују као средњи приход no хектару 6*528 MS, a y новцу 7299 фр.

За сваку серију као што смо већ раније споменули (стр. 16.) сечни при-ход ce израчунава одвојено. Узмимо за пример серију X. зв. Noir-Rupt : са површином од 395'75 ха од којих под шумом 390*99 ха, a 4-76 ливаде и депу-тат чувара. Најнижа виеина620највиша 950 средња 825. Врсте : јела 49, смрча 47, буква 4. Тло je као што смо га описали мало час. Састојине неправилне — мање више преборног карактера.

Последњи инвентар") даје ове цифре : Број стабала Maca м3

Средња катег. (020-0-40) 64.683 49.157 Дебела катег. (Q-45-Q-60) 23.494 79.794

Укупно . . . 88.177 128.951 Економски циљ производње je стабло од 60 цм које те димензије добија

y тим пределима око 150 године. Постављени нормалитет за овакву шуму je 350 м3 no хектару. Према томе нормална дрвна маса би била : 350 X 390-99 = 136.850 м3 од којих (5 : 3) треба да буде : За дебелу категорију */« = 85.530 За средњу категорију 8/e - 51.320. Средња категорија je y дефициту за :

51.320—49.157 = 2.163 м3

a дебела : 85.530-79.794 == 5-736 м8. Преноса неће бити иикаквих пошто je однос приближно нормалан, већ

ће ce узети реалне цифре за калкулацију. Сечни приход дебеле категорије : Садашња маса : 79.794 Прираст уз умерени постотак 1%') за 50/2 година =

79.794 X 50 19.949 = = 100 X 2 Укупно : 99.743

99.743 Сечни приход дебеле катег. — г^ = 1-995 м3.

Год. прираст средње категорије уз пост. 2-5°/о = 1.229 м" од тога прираста ће ce реализовати годишње Vs (l/q) — 410 м8.

Целокупни сечни приход = 1.995 + 410 = 2.405 или округло 2.400. Ta 2400

цифра одговара приходу : - Ô Q K ? 7 5 — = 6 . 1 3 8 no м3 no хектару, a представља

1-86% од инвентарисане масе. По истеку прве грећиие опходње група дебеле категорије биће престав-

љена са: 49.157 (садашња маса сред. категорије) + (1.230—400) X 50 (нереализовани

део прираштаја сред. катег.) = 90.157 м3. Серија ће свакако бити врло богата y дебелој категорији. Специјални сечни правилник за прве две ротације (1904.—1925.) : °) Инвентар даје прво no оделењима број стабала и масу за сваки деб-

љински разред (од 5 на 5 цм дакле 20, 25. 30, 35, 40, 45, 50, 55 и 60) na за тим сумарно, за целу серију, тако да ce за свако оделеше и за оваки дебљински разред, увек има тачно бројно стање, као и њихов узајамни однос шчо служи као путоказ и регулатор свих операција.

') Постотак прираста рачуна ce из узастопних ппвентара.

Метода уређења 373

Укуп-но

Оде-

лен>е

1

1 2 3 4 5 6 7 8

9 10 11 12 13 U 1S 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28

390-9V1 х

Maca инвентарисана 1904.

Средња катего-

рија 2

1.261 640

1.615 1.004 1.513 1.374 1.267

919 660

1.149 1.620 2.626 1.954 3.679 1.598 1.770 1.087 1.105 3.921 1.099 1.050

934 2.163 3.522

137 2.744 2.718 3.726

49.157

Дебела катего-

рија 3

429 1.322

644 2.174 2.416 1.758

698 2.413 1.341 1.950 4.812 4.792 7.686 3.857 3.738 4.248

71 2.853 5.585 2.946

825 2.472 2.856 3.629

38 3.837 4.494 5.910

79.794

Укупно

4

1.690 1.962 2.259 3.178 3.929 3.132 1.965 3.332 2.001 3.099 6Л32 7.418 9.640 7.536 5.336 6.018 1.158 3.958 9.506 4.045 1.877 3.406 5.019 7.151

175 6.581 7.212 9.636

128.951

Maca која р и т и TOKOM

no оде-лењу

5

212 383 294 625 731 552 278 676 389 581

1.360 1.415 2.083 1.268 1.068 1.208

108 804

1.716 825 293 695 894

1.199 20

1,187 1.349 1.787

24.000

ce сже оства-сваке ротацнје

no хектару

6

18 50 15 77 43 32 18 45 59 36 91 80

127 68 85 74 12 91 81 72 16 83 67 76 47

106 84 62

61 попречно

Примедба

шш ï ï 2 S 8 £

џ* hi птц fjKïï ÏÎSsïïï лџт mm Iklin iKïH sli»fi* Sa^o^Sž

s!|?4ï iilsfBfî li||ll= "*2 « >>H S S

C s l § " | N : ° i •̂ II'P umi

°ilg»l! ^j:m !l4ll&

%ЏЏ x | ^gaë s s.ii|llg 1l!!îï îîflll u u ^ S c e?

Пре сваког обележавања редовног вршиће ce пребрајање ветролома те одбити од редовног сечног прихода.

Сваки прелаз мора садржавати две битне узгојне радње, нодмлађење т. ј . откризање подмлатка, и вађење старих стабала и — прореду т. i. фаворизи-

374 Метода уређења

рање лепих стабала y средњој и нижој категоријп. Однос те реалмзације ука-зан je y самом специјалном правилнику, као и y пнвентару сваког еделења посебице.

Специјални сечни правилник je као што ce види довољно еластичан и шумару извршиоцу остављено je ипак широко поље нницпјативе и деловања.

* * * МетоДа 1883. показује извесне теоретске недостатке. услед

чега je y своје време претрпела знатне критике: upe свега теориј-ска нетачност хипотезе 5:3, што потиче од асимилације преборне шуме високој правилној, те ce одмиче од идеала нбрмалне пре-борне шуме; за тим прираст за тако дуго време као mro je тре-ћина опходње.

Мимо тога метода je ушла y живот, ona ce постепено акомо-дирала приликама и даје одличне резултате. Она y ствари и ни-је чисто преборна метода8) y најчистијем значењу тога израза -она je један прелазан тип између правилне и преборне шуме, она значи једну средњу линију из.међу она два типа. Њена велика вр-лина y пракси je, да спаја економско-техничке врлине правилних шума, са узгојним преимућством преборног система за планинске пределе. Она остварује једну групимичну преборну шуму са ве-ћим и мањим букетима састојина исте доби — на тај начин ce до-скочило једној мани преборне шуме, о којој ce највише чуло од шумских технолога: »да je квалитет дрвета из преборне шуме много слабији«.

Ha другој страни, оне примедбе које су joj од теоретичара стављене y пракси су потпуно отпале. Све оне слабе стране, без којих није ни једна метода компензирају ce десетогодишњим ре-визијама, које су данас правилоу свима западним државама.

Прираст ce контролише тим узастопним десетогодишњим ин-вентарима потпуно експериментално, што je гаранција да његов механизам норхмално ради. Метода која je специјалпо намењена y првом реду јелацима затиМ мешовитим јеловим, смрчеви.м и бу-ковим шумама, потпуно одговара типу ових шума.

Оне нису ни идеално преборне, a још мање правилне: y њима ћемо врло често наћи букет од 3—4 ара младе шуме од 30—40 го-дина, затим један букет од 5—6 ара старих састојина са подмлат-ком, за тим no неколико хектара чистијег преборног типа, други: пут опет no неколико хектара чистих једнодобних састојина — али када би ce тврдо решили да спроведемо један или други тип

8) Идеал сличан Femelschlagbetrieb-y Karla Gayer-a — поступак je назван joui jardinage concentré sur Г affectation en tour (концентрисано пребирање y афектацији која je y току) или semi-jardinage (полу-пребирање) (5.14).

Метода уређења 375

потпуно нормално на целој серији (разуме ce природним подмла-ђењем) никад нећемо успети.

Метода je одавно преживела њене прве критичаре, и показа-ла y Вогезима y току свог скоро педесетогодишњег живота да je y шумаркој економији ипак најбоље оно Парадово начело: »по-дражавати природи«.

Гирновљева или контролна метода.

Метода која je поникла y Француској није y њој нашла вели-ку примену, не само због несретне судбе њеног творца и његовог сукоба са администрацијом9) него нарочито због тога што je ме-тода 1883. год. — узевши од Гирноа његова важнија средства — већ нашла довол^но терена и стабилности y пракси, те ce тешко решавало прићи опет једној методи, која базира још на много чешћим инвентарима, који су увек скопчани са трошковима и које Администрација није могла да прими.

Контролна метода не тражи само преборну шуму за планин-ске шуме јеле, букве и смрче — за све терене, за све надморске

') Gurnaud Adolf рођен y Besanconu 1825. ступа y школу y Nancy-y 1845. год., затим служи y Doubs-y јури и Жиронди. Своје нове теорије излаже први пут још y школи својим професорима Parade-y i Nanquette-y, који му оДбијају на младост. После десетогодишње службе он тражи од Администра-ције y Паризу да му ce за његове огште ставе na расположење две од нај-лепших шума y Јури Chaux и Levier али буде одбијен. У брзо затим став-ља свој положај на распотожење. 1865. год. на велико запрепашћење свих шумарских кругова, излажући опет сноје теорнје y једној расправи он тражи продају за једну и no милијарду дрвног материјала, који je према његовој теорији нзлишан јер оптерећује тло и његово правилно функцнонисање. Од-бивен ti ту, он ствара као шумарскн експерт разне тешкоће између шумар-ских општина и центр. Администрацчје. Ситуација ce тако заоштри 1866. год. да он изгуби право на пензију и буде y опште пзбрисан из кадра шумарскнх стручњака. Kao експерт бавп ce затим no приватним шумама и y једноу. пла-нинском селу јуре затворен y кругу својих идеја, и далеко од свих добро-намерних пријатеља и безпристраних крнтичара, умире готово заборављен и презрен. Своје теорије почео je доста рано да примењује нарочито y општин-ским и приватним шумама јуре. Методу своју пак није ни један пут нзложио систематски y једној организованој студији, већ y више одвојених чланака и брошура од којнх су му најважније: Méthode du Contrôle (1860.) Sylviculture française et Méthode du Contrôle (1886.) најважнији му je „Cahier d' Aménage­ment" (1878.) где je најдетаљније изложко свој поступак.

Сва његова дела скупио je y једну организовану целину са новијом до-кументацнјом G. Bioley y књизи : ,,L' Aménagement des Forets par méthode expérimentale dite du Contrôle". (6).

376 Метода уређења

висине, за све климате и све врсте дрвећа — за храст и јасен п за јелу.

Када ce примети да je то y супротности са њиховом биолош-ком нарави, контролисте указују на безброј прашума y Индокини, Африци, Америци, које су све преборног типа.

Човек треба да искористи до крајњих граница природне фак-торе не тражећи да их замени својом активношћу. — Ha концу, његова акција ће бити увек слабија и нецелисходнија од при-родне.

Производити треба да буде дужност и воља сваког шумара, a свака ваљана привреда мора почивати на експериментацији.

Како ce y шумарству до сада водило рачуна о производњи.Ј

ево овако: Важност атмосфере за дрвну производњу je тридесет пута

већа од важности тла — дрво добија из атмосфере 45—48 посто угљеника, 42 посто кисеоника, 6—7 посто водоника и 1—2 посто азота, a свега 3—5 посто састојака из земље.

Међутим количина угљеника и осталих састојина који су на расположењу шумској вегетацији, na према томе и шумару про-извођачу — одређена je висином атмосфере коју заузимају и ис-пуњавају асимилаторски органи, a нарочито сталношћу тога зау-зећа. Организирајући високу правилну шуму на бази старости са постепеношћу добних разреда, шумари — уређивачи свесно или несвесно отварају једну празнину y својој привреди и организују један периодичан штрајк — неактивност саме атмосфере на по-четку и на крају сваке опходње. To ce може графички предста-вити са елементима ма којих приходних таблица.

AKO су елементи потребни за производњу на расположењу шумару тако рећи y неограниченој мери, што je случај и са при-родним енергијама, топлотним и светлосним акцијама (инсолаци-јама), геотропским и хелиотропским атракцијама — као и актив-ним енергијама y бил>ном ткиву — све су те силе више мање стал-не — њихово дејство међутим зависи једино од сусрета, који "• мају са за то прилагођеним организмима — без тога сусрета оне остају неактивне. Ти организми нису само стабло узето индиви-дуално, него њихова удружења, колективитети са удруженом ма-сом лиснатих oprana — што ће рећи различити типови састојина који условљавају околну средину, њену каквоћу и стабилност (свежину ваздуха и тла, упадање и расипање светлости и топлоте, механичко дејство ветрова — та средина пак састављена од масе или групације дрвета реагира опет на сваку од њих. Силвикулту-

Метода уређења 377

pa треба да канализира све те акције и реакције, и да их комбинн-ра селекцијом y корист најбољих и најспособнијих.

Ta околна средина која би требала да буде предмет највеће пажње од стране шумара не чини част многобројних излагања y постојећим силвикултурама.

Напротив шумар, подвргавајући ce свима осталим правили-ма, које безбројни уџбеници прописују види врло често ту сре-дину или искварену, или потпуно уништену, било прекомерним на-гомилавањем материјала, било његовим апсолутним осуством за извесно време.

Тако док на једном хектару шуме имамо толико угљеника, толико кисеоника, толико инзолације, толико водених талога и ла-тентних енергија — њихово корисно дејство варира од хектара до хектара, или чак и на једном хектару — јер je шумска састоји-на, која je оруђе тога кориснога дејства, недовољно или рђаво ор-ганизована и дејствује под рђавим околностима.

Наизменичност производње y високој правилној шуми да ce видети из ма којих приходних таблица.

Оне нам показују да свака јединица површине једне правилне високе шуме организоване на бази старости као и атмосферски слој који припада тој јединици површине — пролазе кроз наиз-менично заузеће и празнину — производњу и штрајк.

To je управо супротно од оне хармоније сила коју траже ка-ко Боп тако Хајер.

Из њих ce даље види да ce периода празнине тла и атмосфере и периода штрајка y производњи — не подударају. Максимум производње не падне y исто време кад и максимум средстава ста-з-љених на расположење — т. ј . са максимумом уложеног дрвног материјала (масе). Шта то значи? — Да je y једном тренутку ма-теријал рђаво уложен и да уз штрајк тла и атмосфере прила-зи још и штрајк дрвног материјала.

Taj штрајк налази свој израз y количнику прираста и дрвног материјала т. ј . постотка ирираста израчунатог y разним добима:

година Материјал м'

30 81 40 225 50 351 60 462 70 553 80 630

Прираст м"

13.1 14.4 15.1 14.6 13.6 12.5

Постотак пр. П/100

16.91 6.40 4.30 3.16 2.46 1.98

378 Методе уређења

a година Материјал м3

90 090 100 740 110 780 120 806

Прираст м3

11.1 9.6 8.1 6.4

Постотак пр П/100

1.61 1.29 1.04 0.79

Међутим та ce чињеница још много боље види из сТатис-тика.

Узмимо статистику државних и општинских шума y контону Neuchatel (Швајцарска). Ta статистика обухвата 71 привреДни план како државних tako и ошптинских шума. Шуме су разврста-не y пет група:

A) Шуме врло богате са материјалом преко 400 MS no хектару. Б) Богате са материјалом од 301—400 куб. м. Ц) Средње са материјалом од 201—300 куб. м. Д) Сироте са материјалом од 101 и 200 куб. м. Е) Врло сироте са материјалом од 100 и мање. Одстрањујући изузетне случајеве те изражавајући производ-

њу количником сечног прихода и дрвног материјала (експлоата-циони проценат) све пак сведено no хектару добива ce ова слика

Ред. број

1 2 3 4 5 6 7

10 11 12 13 14 15 16 17 18 19

Група

A .V

Б » » » » » » » » » » » » » » Ц »

Материјал no хектаоу

570 409 389 389 385 380 368 359 349 346 332 320 316 305 304 302 301 298 292

Сечни приход no хектару

! 0.5 5.8 7.1 6.4 3.9 5.8 4.7 4.2 5.5 5.3 5.5 4.9 4.9 6.6 8.4 5.1 6.3 2.1 5.7

Експлоатаци-они проценат

1.86 1.41 1 .Sr', 1.65 0.99 1.55 1.32 1.14 1.57 1.52 1.66 1.54 1.54 2.15 2.78 1.68 2.09 0.76 1.98

Метода уређен>а S79

Ред. број Група Материјал пг Сечни приход Експлоатаци-хектару no хектару они проценат

20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 3t 40 41 42 43 44 45 46 47 48

» » » » » » » » » » » » >> » » » » » » -> %> » » л » » » » »

287 286 282 281 281 279 278 268 263 249 249 249 249 248 244 242 236 221 215 210 204 199 197 185 178 167 152 134 138

4.7 3.2 4.1 5.2 4.4 4.2 5.1 4.2 7.3 3.9 4.1 3.6 3.8 3.6 2.2 6.2 2.2 50 3.8 3.7 2.6 2.6 4.2 3.0 2.7 2.8 3.1 3.2 4.4

1.64 1.13 1.44 1.84 1.56 1.50 1.86 1.52 2.72 1.48 1.65 1.42 1.54 1.42 0.89 2.54 0.92 2.13 1.74 1.70 1.27 1.29 2.15 1.69 1.49 1.70 2.04 2.32 3.27

Kao што ce види најповољнији случајеви (Бр. 14. 15, 19, 28, 18 и Бр. 1) — y већини случајева нису шуме врло богате него једва богате дакле стварно средње.

Према томе: y врло богатим и богатим шумама има излишног материјала некорисно уложеног који притиска саму производњу, и коју представља један непродуктиван капитал.

To још не значи да су шуме »врло богате« y истину врло бо-гате — врло слаб експлоатациони проценат значи да je начин на који je дрвни материјал уложен погрешан, т. ј . да присиљава на неактивност.

380 Методе уређења

Класична правилна нормална шума, онака какву нам je даје шумарска настава као тип за углед, паркираних добних разреда и једнообразних састојина — она са периодичним проредама и било природним било вештачким подмлађивањем — то je шумл наизменичног и појединачног искоришћавања живих сила које дејствују y шуми, то je она која организује периодичне штрај-кове тла, атмосфере, материјала.

Има привредних планова врло старих који су преживели без-број ревизија, али из којих ce ипак не може направити никаков позитиван закључак односно производње и услова који ју одре-ђују; има их који су приликом ревизија мењали опходње без и-какве конзултације и студије дебљине, пречника и односа са ста-рошћу — чисто ради угодности рачуна, из којих ce апсолутно ништа не да закључити о способности шумске производње, као ни о делу који je имао дотадањи узгојни и уређајни поступак на ту производњу, a још мање што год о прирасту и његовом меха-низму. A шта рећи о оним привредним плановима, који су свој те-иељ зидали каквом приходном таблицом какве опитне станицс. Не, таксација не сме више пливати y романтици и магли.

Последице: рачун сечног прихода je доминиран страхом од прекомерне експлоатације, и једином бригом да ce од ње за-штити.

Напротив, има других привредних планова, који и ако мног о млађи, дозвољавају начином на који je први привредни план н:;-прављен као и доцније ревизије — читав низ констатација, које ce заокрутљују и допуњују из периоде y периоду, и служе све си гурније за основу будућих експлоатација, тако да je побољшање стално, које ce може контролисати сваког тренутка, експлоата-ција je ослобођена страха од неизвесности, a приход шуме стално напредује као и сама шума.

Контролна метода je једна комбинована преборна метода јер код ње интервенишу и површина и маса — она je y исто време y погледу узгоја метода no јединици дрвета, јер y целом свом no ступку она строго води рачуна о улози коју дрво игра y састо-јини — њен je циљ пружити узгојно-уређајном поступку једну експерименталну базу сталном контролом. Уређење ће бити о-с.матрач, a поступак ће бити експериментатор.

Контролна метода настоји да замени периодичне празнине v штрајкова тла, атмосфере и састојина постојаним искории;ћа-вањем свих елемената производње. To остварује једино преборна шума.

Методе уређења 381

Метода настоји дакле:

а) да производи што je могуће више; б) да производи са што мањим средствима; ц) да производи што je могуће боље.

Les méthodes d' aménagement dans leur théorie et dans leur application. En exposant les méthodes d' aménagement suivies actuellement en France,

nous avons surtout insisté sur les traits essentiels qui caractérisent la sylviculture française : régénération naturelle et Г emploi des moyens naturels, avec toutes ses conséquences — tel que la liberté complète du choix et de Г application des mé­thodes dans une matière si souple que Г aménagement — faits que nous avons maintes fois constaté dans diverses régions de France. De même nous avons accentué une autre conséquence de cette conception : Г observation des faits acquis et Г expérimentation. Plus spécialement nous avons exposé les méthodes : du quartier bleu, par contenance française et de la Note 1883., faisant aussi une place à une idée bien française — cette de Gurnaud. En outre nous avons ajouté quelques considérations sur Г aspect pratique de la méthode allemande Bestandes-wirtschaft — ainsi que nous Г avons vu en Alsace (à suivre).

V auteur.

382 Trgovina i industrija

м g,

ce "3 «9

'3 c

•o —t: c

S

SI

-11 c 0/

> 3

(fl с^

- i l ~î

S m

£

= o -j

-i a

£ XJ

û>

o

i -

0

•a» =

a

o

a,

ЗД

llill

-3400

-100

0 -

700

o o o o o o o r- ^г

. o o o o o o o o o o o o o o o o o o DOOOOOinPQOCC

' M l ! I l . o o o o o o o o o o o o o o o o o o h ï o i o o i n o o o

б o

T T o o o o

s 1

s

o o o CM

o o o

o o

o <5 o

S E S S S ***Ћ*вЦШ1Ш4Ш

— o

Ш

ce

d3g-l

M « O l

S g g S S « :0 O o 'J

1 —< 1 en Cfl

^ « S ç

W j *

.1 h

Ë & O o m S

II 0)

S 5 — S .2

« I 3*1 si x л

~ кв KO •? -5 <u = CC o.J= J= сз 5 с л c o > ^ C J 3 W U H M Ï

-s c =- — S3 « M'ai

eu -^: eu O Ï . X M C

— »

• _

ce; сл

a- se r-

c

U

x x ô"5

c<3 . O " " <D

o u 5*1 J cd ce ce o o — «

ai u u ~ ,;l

'oc сл 'x i = 3 ; » r

3 3 ' 5 ' 5 ' « c - " : a ; ' , - ' ' 3 , l > r

s = — > o +•; en CCJ V-

X

CU O

cd

0 co N

;u U O 0) ce ce >CJ

ȣJ

s N

-•» 0)

1>8 ^ 5

<D

'S 1*

eu > Q

eu £z>

cu te

itnj

ač

ske

z ;n

ice

c

eu

>

> >CJ re — ce

CU N

3.8 c -s S S

eu bue

o M -—

g §

0J •

Р1111ЧШ1ЖЕ<£ >N!

s^ c/3

m

• - N c O ' t i n o r - K J i o — N n ^ m o i ^ c e

Trgovina i industrija 383

.2

1 х

2 , m g .Si, O

3 •M

•S *a o ГЗ

=2 G -O -'OC 03

> 3

1 a>S § * s | 3 Ï E - Ш _ CO T g l |

E S e S и

II CO

§ £ M - û

£ та

S - ^ £ a .S . i , 2

A = 5

•+-

fi

ai

S . i - i

*-IH

o en

*g a

K ni

£

: £ ~ ri 5

U . ^ b ОЈч-

4> c - j ;

S S

N O

< j

:

<u u a eu CO co

S o "53 en

ce

> •a

> o a.

d Ž

eu x : s

tu lu-

S

ce e

T» o

03

M

Oj 4> 4i . , . . . , , , . . . . o п N ™ 7SZ .т: . „ . _ S : n g j J J J J J J S / i o o o o o © o М Л «ï t o 4 т м у - 1 to Л - f i COCO tO lO " ^ * *

Ш U M I ! 5 —Ts O O o o o m .éS."£ eu O OO OO oo CD CM ec= g ~ co io in т co -* «4 V- 03 S-a. S

o o o o o o o o o S o m m o o o •e* CM. — o — — t — œ

—« — — *_. ! ! 1 i 1 1 1 o o o o o o o o

— O O 1П O I O O lO CO CM O O ) — O O t -

•— ,— .—

M Г̂ rr. ^ « Л « w

Ë S E E E S Ë E

^ î i •~ Q ,

S-« g«* = -= E^=

:c0 CJ :ce <U

eu C eu 3 OO 3 ђјо S

N N

v đ) « s 2 c _op M o eu . ï 15 ! / ï i f l C CQ te, СЛ

X X -eu 'CU

Il 1 1 G 0 -eu "S ча *> S « = o 3 S _!, — eu c eu s , • _ . . , — " —

eu ^ CO x CO П w eu 2 eu ~ eu bJD M JCC - P Ë « eu У eu > 3 'cj -S = И eu - сл J2 5 Ï - C O a. o- a, o

eu • —^ C eu

3 >- eu eu • eu co JX £

- - b fi« S 83

. - C - , .— —s M CO « « JJ s g r s o. 5 « ex -S t - - 5 cO o CU t - a. Q t x - o

— M ГО - t l O c D

* J ~ ~

1 < S . .' o co CM m — i - t o c -a тз o i ! ° • . ' • *

CM —

o o o o m o o o l O W i n

CM CM a :

I Г î ' o o o o T O O Q

co o o CM CM oc

— 3 3 3 M » •< o o o а 4 г Ј о OJO M M O"-* - " co co co

^ ' ^ ^ ï ' v

1 s'5" eu • _ *

o

•§ e * JD Л O c c -^ £ C N " * "S tel m E

• s * "~ o o

er ' ^ ^ ' a

to eu 2? g ^ T3iS 2 » б л co — co eo k, O r- J3

r - l B u U

c > _ . _ N eu g c eu = P g eu

>N O Q

t- oo a i

w eu N

••o S eu es

M eu u. eu

c < E CA

3 • a

"S X i X eu l -

а ce co eu

= O

> o

T3 u >

ce QE4

O

o o o o o o o o r- m m л

1 1 ! 1 o o o o o o o IO o co CO CM

r. e> eç «a

s s e E

eu N .

: 0

2 сЦ i

."S -H js « •5 :0 S •=

S a C m ^ eu k ел o E O - j e» - Л >

eu eu fi!

Ï S S t £ H S л

ч2 O 0J Ci

c c c c 0> O» 0J eu сл en en en eu eu Cl) eu E E E E з з з з u. t- u, u.

o o o o

cj a CJ u

a. a. co, a, З З З 3 _k _jj _k u

^ > > > O O O o

1! H Дса -5,0 — CN C0 • *

N ô X ce

eu

eu

>

eu u

• a c eu

co 'o CQ

>

o > •o o A! eu S

>

o o o ^

! i o o o o -e f C C

M o-

S E

U. i—i eu e0

.B co N B eu £

J3 r : N 3

•Хсл CO C0 eu eu

J = J 3 u.—

' S "ću ^ ^

"C

C T O -eu tn

,—-̂ eu u

« -a o — CQi!

co co

S.» If! eo co

eu cO

s èub

— CM

o 00

1 o BS

/—v eu C П CO

E -̂̂ eu

C

b i eu

"eu t —

c Q, co co

as 22. <v X 3 ce

Ђ Q.

/—N

eu

"> O 3 to

CJ P

CO

384 Наука и настава

1 Наука и настава |

Internacionalni Šumarski Kongres u Rimu održan je u vrijeme od 29- apri­la do 5. maja ove godine.

Kongres je o t v o r e n svečanim načinom dana 29. aprila 1926. u 10 i po sati (u tea t ru Kvirino) — u prisutnosti t a l i j a n s k o g k r a l j a , pokrovitelja kongresa, i ministra predsjednika M u s s o l i n i ) a, začasnog predsjednika kon­gresa —• govorom talijanskog ministra narodne privrede, B e 11 u z o - a, i de M i e h e l i s - a , predsjednika internacionalnog instituta za poljoprivredu, iza kojih su redali ostali običajni pozdravni govori.

F a k t i č n i r a d kongresa počeo je 29. aprila u 15 sati time, što su po­čele da rade pfajedine sekcije. Taj je rad trajao sve do 4- maja 1926., a radilo se i prije i posli je podne.

Kongres je z a k l j u č e n sjednicom plenuma dana 5. maja 1926. u 18 sati. Na toj sjednici prihvaćene su rezolucije donesene u pojedinim sekcijama. Kod toga su učinjene i neke manje izmjene.

Zvanične ekskurzije održane su dana 1. i 2- maja u Apenine (Valombroza) i Firenzu (Viši šumarski institut).

R e z u l t a t ovoga zaista velikog šumarskog Kongresa mora se označiti kao vanredno uspio. Na kongresu su bile zastupane ove države odnosno zemlje: Argentina, Austrija, Belgija, Brazilija, Bugarska, Danska, Egipat, Ekvator , Estonija, Filipini, Finska, Francuska, franc, zapadna Afrika, Alžir, Indokina, Maroko, Tunis, VeBka Britanija i Australija, Kanada, Britanska Indija, Nova Zelandija, Ci­par, Irska, Grčka, Ugarska, Italija, Njemačka, Kirenaika, Somali, Tripolis, J apan , Letonska, Litva, Luksemburg, Meiko, Norveška, Panama, Holandija, Holandijska Indija, Peru, Perzija, Poljska, Portugal, Rumunjska, Jugoslavija, Švedska, Švaj-carska, Čehoslovačka, Turska, Čile, Kina, Ujedinjene Američke države, Urugvaj, Savez Sjovjetskih Republika, Španija. Dakle svega 58 država odnosno zemalja. Broj učesnika bio je nešto preko 900. Broj pismenih referata dosegao je 250. Ne­ki referati, koji su stigli poslije zakazanog roka, nisu mogli biti spremljeni štam­pom za sam Kongres, no ući će u ak ta Kongresa.

Z v a n i č n a d e l e g a c i j a , koja je reprezentovala našu državu, bila je sastavljena ovako : gg. ing. Miodrag S t a m e n k o v i ć , generalni direktor. dr. Gjoka J o v a n o v i ć , profesor univerziteta, ing. Milan M a r i n o v i ć , in­spektor, ing. dr. Josip B a 1 e n inspektor, ing. Milan M a n o j 1 o v i ć sekre­tar iz Beograda i dr. Aleksandar U g r e n o v ^ ć . profesor univerziteta iz Za­greba.

Naša država dobila je jedno podpredsjedničko mjesto u drugoj komisiji (Ugre-nović) i reprezentovala se jednim referatom (Ugrenović: »La législation forestière en Yougoslavie«), koji je š tampan kao edicija kongresa.

Pored redovnih referata iznesen • su pred učesnike kongresa još i brojne publikacije pojedinih država, koje su priredjene u cilju informativnom ili propa­gandističkom. Takove su publikacije priredile: Italija, Čehoslovačka, Japan , Špa-

Наука и настава 385

nija, Litva i J u g o s l a v i j a (statistika), blagodareći nastojanju Generalne Di­rekcije Šuma pri Ministarstvu Šuma i Rudnika.

Zasebna p r e d a v a n j a održala je Čehoslovačka (profesor Stoklasa), Švedska i Italija. Naročito se ističe vrijednost predavanja, što su ga udesile Šved­ske zajednice »Svenska Skogsvardsfôrenningen«. Tim se filmom uspješno propa-guje šumarstvo (uzgoja biljaka u šumskim vrtovima, splavarenje i obrana od šum­skih požareva). Povodom toga sa strane jednog učesnika naše delegacije, predlo­ženo je Ministarstvu Šuma i Rudnika, da se po jedan takav film nabavi za fakul­tete u Beogradu i Zagrebu, kako bi se tim načinom mogla vršiti ne sa:uo propa­ganda u interesu šumarstva, već bi se ta serija slika mogla upotri 'ebiti i za na­stavu.

Velika vrijednost održanog internacijonalnog šun-iskiog kongresa leži još i u t e n e . ?to jt cn dao poticaj i priliku, da je pokrenu; i pred š ;roku javnost iz­nesen velik broj savremenih šumarskih pitanja. Referati i publikacije iznesene pred kongres sačinjavaju jednu golemu šumarsku knjižnicu.

Pored toga kongres je omogućio sklapanje ličnih poznanstava i veza šumar skih stručnjaka čitavoga šumarskog svijeta, koje vrijede više no sav zvanični kon­takt. Naročito je važno, da su se upoznali medju se šumari slavenskih država Če-hoslovačke, Poljske i Jugoslavije. To poznanstvo nije bilo samo prolazne prirodp. Prigodom pregovora sa Čehoslovačkom i Poljskom položen je kamen-temeljac ti-ješnjoj saradnji šumara ovih naroda. Sa strane čehoslovačke delegacije iznesena je misao, da se šumari Slaveni odnosno njihove stručne i staleške organizacije što tješnje medju se povezu. Sa strane naše delegacije predložen je čehoslovačkoj i poljskoj delegaciji, da se to pitanje, koje je u prvom redu staleško, riješi spora­zumno sa šumarskim udruženjima pojedinih država, da Čehoslovačka, koja je uzela inicijativu u ovom predmetu, uputi po svom centralnom Šumarskom Udru­ženju zvaničan predlog Jugoslavenskom Šumarskom Udruženju u Zagrebu i neka ga pozove, da ono odredi opunomoćenike, koji će ga kod tih pregovora zastupati.

Prilikom Internacijonalnog Šumarskog Kongresa u Rimu održana je i kon­ferencija Šumarske Lige Zemalja Sredozemnoga Mora (5. maja 1926. u 9 sati). Na toj konferenciji Ugrenović kao podpredsjednik i kao zvanični delegat Ministarstva Šuma i Rudnika i zavoda za šumske pokuse u Zagrebu, predložio je plenumu, da se naredna konferencija Lige (god. 1928-) održi na području naše države, te da se tom prilikom organizuju stručne ekskurzije u naše šume. Pošto je takav pred­log naknadno stavio i predstavnik Španije, došlo je do glasovanja, kod kojega je naš predlog prihvaćen.

Cilj ovoga pohoda u Jugoslaviju jest, da se strani stručnjaci upoznaju sa prili­kama našega Krša, t e š k o ć a m a njegovog zašumljivanja i sa šumama netaknutoga Krša, te da eventulno zadju i u neke druge naše šume. Potrebno je da ova kon­ferencija ispane što dostojnije. Zato je nužno da se već sad započne sa radom oko spremanja. Potrebno je organizovati sa strane Ministarstva Šuma i Rudnika rukovodstvo toga rada, osigurati potrebna novčana sredstva, angažovati dovoljan broj stručnih radnika naših fakulteta, instituta, udruženja i praktičnih šumara, te spremiti jednu publikaciju o našem Kršu na francuskom jeziku.

Prilog proučavanju izvoza i uvoza šumskih produkata u kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca za god. 1919.—1924—5«, »Šume u kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Prilog šumarskoj statistici, s 4 kartograma i 22 slike«. (Vidi literaturu).

3

386 Literatura

„Glasnik za šumske pokuse". ( A n n a l e s p r o e x p e r i m e n t i s fo ­r e s t i ci s). Zagreb 1926. Izašao je prvi svezak naučnih publikacija „Zavoda za šumske pokuse u Zagrebu" u redakciji prof. dr. A. Levakovića, predstojnika po-menutoga zavoda. Ovom edicijom iznose se pred naučnjačku i stručnu javnost dosadanji rezultati rada Zavoda odnosno njegovih članova.

Sam Zavod zapravo je posve mlad. Formalno je osnovan pod konac 1921. a mogao je početi sa organizatornim radom tek s proljeća 1922. Prebrodivši sretno prve budžetne teškoće, boreći sa nestašicom prostorija, bez ijedne stručne pomoćne sile, uspjelo je postaviti osnove zavodskoj knjižnici a tek godine 19^5. mojlo se pristupiti terenskome radu.

Shvatajući svu širinu i važnost svoga zadatka, zavod je težište svoga rada položio na istraživanja o uzrocima sušenja slavonskih hrastika. Uprkos posve­mašnje nestašice pomoćnih stručnih organa, Zavod je izaslao ц teren članove svoga stručnoga vijeća u cilju proučavanja sušenja hrastika. Rezultati toga prou­čavanja prikazani su u „Glasniku" u ovim radovima :

Prof. dr . A. Petračić : , 0 u z r o c i m a s u š e n j a h r a s t o v i h š u m a u Hrvatskoj i Slavoniji.

Prof. dr. A. Seiwerth : „ S u š e l i s e s l a v o n s k i h r a s t o v i z b o g p r o ­m j e n a t l a " ?

Prof. dr. A. Langhoffer: „Gubar, i sušenje naših hrastovih šuma". Dr. V. Škorić: „ U z r o c i s u š e n j a na š ih h r a s t o v i h š u m a " . Tima radovima iscrpno je obradjena tema sušenja. O rezultatima tih radova

isvijestili smo opširno na str. 201—206. „Š. L." 1926. „Glasnik pored tih radova donosi još i ove originalne studije ; Prof. dr. A. Levaković : „O o d n o š a j u d r v n o g p r i r a s t a u s t a b a l a

n a p r a m a j e d n o j k o m p o n e n t i t o g a p r i r a s t a " . U njoj autor poznatom svojom egzaktnošću, solidnošću i naučnom spremom obradjuje pitanje,'kako bi se za sastojine mogao da ustanovi apsolutni iznos tečajnog volumnog prirasta, a da se pri tome ne obaraju primjerna stabla.

Dr. V. Škorić „ E r v s i p h a c e a e C r o a t i a e " („Prilogfitopatološko-sistemat-skoj monografiji naših pepelnica"). Autor — pored općeg pogleda na pojavlji­vanje i studij pepelnica — razradjuje njihovu morfologiju, biologiju, srodstvene veze, ekonomsku važnost, zaštitu protiv njih. Radnja sadrži sistematski opis vrsta i 32 table i stručno i umjetnički vanredno uspjelih crteža, koje inače od­ličnoj radnji daju još veću vrijednost.

Prof. dr. A. Seiwert: „ P r i l o z i m e h a n i č k o j a n a l i z i tla". Autor po­kazuje — na osnovu vlastitih pokusa i istraživanja — kakav utjecaj vrši voda, upotrebljena kod analize tla, odnosno njen sastav, na rezultate mehaničke ana­lize tla. On taj utjecaj istražuje na sedimentaciji (Atterbergov aparat) ispiranju (Kopecskov aparat) i prikazuje tabelarno rezultate tih istraživanja.

Dr. A. Langhoffer: „ G u b a r i s u š e n j e n a š i h h r a s t o v i h š u m i " . Za­greb 1926. Primili smo od autora ovu studiju kao separatni otisak „G as ka za šumske pokuse. — Pisac — poznati naš entomolog i nastavnik zagrebačkog

Literatura 387

gospod. šumarskog fakulteta — povodom proučavanja sušenja slavonskih hras­tika, ulazi u entomološku stranu ovoga pitanja. Sa dubokim poznavanjem stvari, na osnovu mučnog i dugogodišnjeg pribiranja gradje u terenu, od šumarskih ureda i organa te proučivši svu literaturu, autor prikazuje opširno : biologiju gubara, njegovu štetu, sredstva odbrane i osvjetljuje ulogu gubara u čitavom procesu su­šenja hrastova i u organizovanju odbrane.

Sa šumarsko-entomološkog gledišta radnja je od velike vrijednosti. I šira šumarska javnost duguje autoru za njegov rad zasebnu blagodarnost.

„Прилог проучаваљу извоза и увова шумских пкодукати y краље-вини С. X. С. за год. 1919. —1924./25." Књига садржи опширан преглед шум-ских производа y нашој спољној трговинн и приказ учешћа страних држава y нашем извозу и увозу шумских продуката. За сваку врст шум. продуката дан je посебан приказ, Од фактора, који су упливнсалн на развитак спољне трговине, наведени су : поратна коњуктура, валутна политика, саобраћајна и трговинска политика, те продукцијони фактори (шумска такса, трошкови про-изводње и тржна цијена). Опсежан je материјал сакупљен y табелама „извоз и увоз шумских продуката no државата намене". Књигу je саставио no служ-беним подацима инг. Милан Мариновић, a издала je Генерална Дирекција Ми-нистарства Шума и Рудника.

„Шуме y Краљевини С. X. С. Ова je књига изашла издашу Министар-ством Шума и Рудника (Генерална Дирекција Шума) као прилог шумарској статистици a са слиједеким садржајем : Предговор (инг. Милан Мариновић). 1. Организација шум. ^татистике y краљевини С. X. С. 2. Површина и поди-јела шума. 3. Раздеоба шума no врсти дрвећа. 4. Раздеоба шума no врсти власништва. 5. Годишњи прираст и искоришћавање. 6. Пошумљавање. 7. Шум-ска индустрија и спољна трговина. Од великог je значења, да no први пута долазимо до званпчних статистичких података о површинама шума no облас-тима и срезовима према шиховој укупној површини, те до приказа шуме no врстама узгоја. Књизи су приложене и успјеле репродукције фотографских снимака.

Свако иризнање раду наше шумарске администрације и њених органа око сре1)Иваша наше статистике.

Приликом Интернацијоналног Шумарског Конгреса y Риму изашла je издањем чехословачког министарства за пољопривреду књига :

„Шумарство y Чехословачкој Републици". (Sylviculture dans la Ré­publique Tchécoslovaque), Prague 1926. ca слиједећим садржајем :

1. Шумарска статистика y Чехословачкој (цјелокупна површина шума, раздиоба, подјела шумског властништва, цјелокупна пошумљена површина, подјела no састоЈинама и врстама дрвећа, врсти режима и узгајања, уређене и неуређене шуме, старост шума, развој високих шума, годишњи прираст, про-дукција дрва од I. X. 1929. до 30. IX. 1920. споредни продукти).

2. Стање шумарског законодавства, организација службе и шумарских радова (правне норме шумарског законодавства y појединим областима, уздр-жавање шума, шумске штете, пошумљавање голих површина, транспорт шум-ских продуката, покрајински шумски фондови, закључне диспозиције, органи--зација службе, попис шумарских уреда за надзор шума).

388 Literatura

Државне и опкинске шуме y Чехословачкој Републици (стагистички по-даци, индустрија, организација службе, организацпја шумског транспорта, уре-ђење шума, лов, шумарски практични испит).

Преглед трговине дрвом и шумска индустрија. Аграрне операције. Шум-ско вадругарство. Пошумљење голих површина. Зашумљавање околица вели-ких градова, ријечних долина и Високе Татре. Сплаварење y источном дијелу Ч. С. Р. Покуси селекције y шумским културама. Сакупљање и трговина шум-ским сјеменом. Лов и кинологија. Обрана шума. Штете проузроковане од Liparis monacha. Шумско господарство и средства шумског транспорта (главна продукција, нузпродукција, транспорт дрва и шумска техника, продаја и ци-јена дрва). Заграђивање бујица. Шумарска настава и испити. Организација шумских покуса. Шумарска пропаганда и шумарски музеји. Развој и данашње стање заштите природе. Шумарске и сличне opgaHn3au,iije.

Књига je изашла француским језиком, текст попраћен многобројним сли-кама, цртежима и табелама no своме садржају. представља енциклопедију чехо-словачког шумарства.

„Italia Forestale" Firenze 1926. Ову je књигу издала Висока Школа за Пољопривреду и Шумарство y Фиренци y циљу информације учесника Ин-тернацијоналног Конгреса о шумарству Италије. У два поглавља гг. профе-сори високе школе дају преглед физичких, економских и социјалних прилика. У слиједећим чланци.ча приказани су : раширеност н територијална расподије-љеност талијанских шума, главни типови шума. техника управљања и иско-ришћавања. Посебним чланком (проф. A. Павари) скренута je пажња на радове око пошумљавања голети. Опширно je описана шумска индустрија и трговина шумским производима (dott, P. Carloni и проф. A. Serpieri). Исцрпиви приказ талијанског шумарског законодавства дали су гг. A. Stela, генерални дирек-тор шума, и проф. Р. Trifone.

Др. Н. Кошанин: „Нове врсте y Флори Јужне Србије. (Глас Српске краљевске^академије наука CXLX. Први разред 54) Београд 1926.

Аутор описује пет нових биљних врста y Јужној Србији : Ephedra macedonica Košanin, Crocus Cvijići Košanin, Crocus sardicus

Košanin, Salvîa Jurišići KošaHin, Centaurea Soškae Hayek. Писац приказује уплив човјека и његова привредног живота на примарну

вегетацију. Поништавањем шуме добила je ксерофитска флора на терену a редуцирана je зељаста флора шуме. Ha другој страни алпинска je флора оси-ротјела пашом нарочито испашом оваца. Усљед тога вегетација Македоније остала je нетакнута дуж ријека, y тјеснацима неприступнима човјеку и стоци. У тим дефилејима велик je број ријетких и енде«ичких биљака.

„Revue des Eaux et Forêts" No 4 — Avril 1926. La Légende du déboi­sement des Alpes et !a valeur économique du reboisement des Alpes méridio­nales (Suite et fin), par J. Salvador. (Prikaz nestajanja šuma na Alpama i eko­nomska mogućnost pošumljenja južnih Alpa). — A propos de la forêt de Besse-en-Oisans, par P. Mougin (Nešto o šumi Besse-en Oisans). — Historique d' une coupe pendant|80 années, par Dumas (Povjest jedne sječe kroz 80 godina). — Les Sociétés de pêche et la Pisciculture des salmonidés, par L. Kreitmann, avec 3 photos (Društva za ribolov i gajenje salmonida).

Практично шумарство 389

„ L e s n i c k â P r â c e " Čislo 4 —Zvlaš tn i 1926. — Doc. Dr. Jar. Klika: Poznâmky k pûvodnimu rozšireni našich lesû (Opažanja k originalnom raširenju naših šuma). — Jan Frič : Nekteré pfedpoklady lesni hospo-dârské reformy (Neke pretpostavke za reformu šumskog gospodarstva). — V. Valdhauser : Prirozenâ obnova lesu jehlicnatych a smčsi jehličin s bukem. (Prirodno pomladjivanje četinjastih šuma i mjcšanih sa bukvom). — Ing. Th. Mokry : Ceskć rybafstvî v souvislosti s hospodâfstvim lesnim (Češko ribarstvo u vezi sa šumskim gospodarstvom). — lng. A. Kubiče : Zâsady obchodu v aplikaci na lesni hospodâfstvi, dfevarsky p iûmysl a obchod drîvim. (Trgovačka načela u aplikaciji na šumsko gospodarstvo, šumsku industriju i trgovinu drvetom). — Dr. Ing. A. Nčmec a Dr. Ing. K. Kvapil : Vliv porostû na tvorbu dušičnanu v lesni pûdè. (Upliv sa-stojina na tvorbu dušičnih spojeva u šumskom tlu).

L ripaKTHHHO ш у м а р с т в о

ПОШУМЉАВАЊЕ ЈУЖНЕ СРБИЈЕ. Професор Кошанин*) каже да велики обезшумљени простори y Јужној

Србији аостоје не y толикој мери због климе, колико због учешћа y овом човека и културе.

У Јужној Србији има врло мало шума, које су ce добро сачувале. И то сачувале су ce само због тога, што су ce налазиле на тешко приступачним местима. Међутим проф. Кошанин, на основу велике праксе и истраживања дефинитивно тврди: „да би према клими и својој пластици могла Јужна Ср-бија бити један од најшумовитијих крајева наше земље".

Посматрача природе Јужне Србије збиља запањује тужни изглед голих брда велике просторности, од којих ce y главном састоји слика краја, који je иначе богат на добрим особинама земље.

Без сумње, овде су раније биле велике шуме a услед тога je и клима била повољнија. Са постепеним уништавањем шуме почела je да ce мења и клима добијајући услед јаких ветрова' сушан карактер.

Запажепо je да су баш летњи месеци најсиромашнији на влази из атмос-фере. Ово je проузроковало тешкоћу пошумљавања. Младо дрвце већ y np-вој најосетљивијој фази свог жинота трпи несташицу влаге. Зато je пошум-љавање наилазило на скоро несавладљиве тешкоће.

У овим крајевима шуме су већим делом државна својина, али и она ирема територији јужне Србије има врло незнатну површину. Свих државних шума има мало више од 900.000 хектара, од којих са високим стаблом — 320.000 хект. (35-5%ï; средњим — 70.000 хект. (7-7%); убуња — 240.000 хект. (26-6%) Ч неопредељених — 270.000 хект. (30-0%)

*) Др. Н. Кошанин. Гласник Скопског Научног Друштва 1925. год. „Че-тинари Јужне Србије".

390 Практично шумарство

Питање о повећавању површнне шу.ме путем вештачког пошумљавања постало je горуће питање краја. Са једне ce страке осећала неоспорна по-треба пошумљавања, a с друге стране долазио je хронични фијаско пошумља-ваља због неповољне климе, која je парализовала радове већ y почетку.

Радови на пошумљавању показали су да шумски расадници могу и ствар-но дају ванредан материјал за расађивање. У свима случајевима, y којима ce на обраду и очување расадника обраћала потребна пажња, добиване су сад-нице са богато развијеним жилама.

Други период радова на пошумљавању — расађивање садница, такођер je дао добре резултате.

Кад ce испуне сви потребни услови за такав посао, саднице су ce ван-редно добро прнмале, развијале y прва два — три месеца, али одједном — y врућим месецима (јулу — аугусту) младо дрвце почело je да бледи, слаби и најзад ce сасвим сасушило. Садница, која ce већ примила, али није била још доста снажна, угинула je искључиво из недостатка влаге y тлу и услед сла-бих атмосферних талога.

Међутим толике безшумне површине стално подстичу да ce са пошум-љавањем жури не заустављајући ce ни пред каквим трошковима, иначе he ce појавити грозно питање још вишег погоршавања клнме, a с овим могу ce изгубитн велике површине врло плодне земље, која сада стоји пред опасношћу да постане сасвим неплодна.

Министарство Шума и Рудника сматра питање пошумљавања Јужне Ср-бије неодложним. У вези с овим Дирекција Шума y Скопљу предузима све могуће да ce овај проблем што брже и тачније реши.

Ha територији Дирекције, y коју у а з е 14 Шумских Управа, почев од северозапада (Беране, Пећ), севера (Митровица, Призрен, Приштина), истока (Куманово, Штип) и свршив југом (Охрид, Битољ, Ђевђелија) свуда ce (са изу-зетком Берана) овога пролећа интензивније радило на пошумљавању.

Материјал, који je био спремљен 1924.—1925. године y расадницима (укупне површине од 11,177 хектара), даће отприлике 1.500.000 садница, т. ј . довољну количину за пошумљавање 150—200 хектара.

Мени лично je било поверено y околини Скопља израдити пробна раса-ђивања са сврхом испитпвања начина, прилика и могућности. У ову сврху je било изабрано место на узвишеној левој обали Вардара (43 метра над повр-шином Вардара), y величини од 1,17 хектара. Јужни део овог простора нагло ce спушта ка Вардару, северни — има слаб нагиб y супротној страни. Земља je јако деградовани суглинак, местимично (северни нагиб) црвена глинаста рендзина (резултат распада кречњака).

Ja сам располагао садницама из два расадника, који су ce налазнли близу. Врсте садница биле су ове : Pinus halepensis, Pinus laricio austriaca; Robinia pseudoaccacia, Gleditschia triacanthos u Fraxinus excelsior. Саднице cy биле једно и двогодишње ; a од багрема — још и трогодишње.

Потреба таквог испитивања била je очигледна и диктирана je, како je већ напред речено, неуспехом пошумљавања y току прошлих година, важ-ношћу решења пошумљавања при искључиво непогодним условима (суша и недостатак влаге) и неопходношћу да ce путем испитивања дође до одговора на питање: какав начин засађивања обезбеђује пошумљавање. Друкчије ре-чено: што ce може предложити за борбу са сушом и недостатком влаге y вемљи да би ce добио позитиваи резултат засађивања ?

Практично шумарство 391

Из моје дугогодишње праксе no вештачком пошумљавању y Русији, ja сам предложио план испитивања на пошумљавању, који no могућности обу-хвата све случајеве, који ce могу предвидети и све начине борбе са сушом.

Питања, на која треба да ce предузетим испитивањем даду одговори, могу ce овако формулисати :

Како су успела и како ce развијају засађивања обзиром на : 1. Време засађивања и стање садница ; 2. Инклинацију површине за засађивање ; 3. Старост садница (1, 2 и 3 годишње); 4. Дубину засађивања (на површтни, на дубини од 10 <U, 20 %, 30 %, 40 '«,,

50 %); 5. Преврнути горњи слој земље ; 6. Заштиту од ветра и сунца са стране североистока и југозапада (путем

удешавања заштитног узвишења од земље); 7. Правац редова сађења према експозицији ; 8. ЗасЈђивање под заштиту претходно посејаног овса; 9. Засађивање под заштиту претходно посејаног јечма ;

10. Засађивање садница y стању као што су биле извађене из земље ; 11. Засађивање садница овлажених ретким блатом y жилама ; 12. Засађивање и ђубрење суперфосфатом ; 13. Засађивање r.a бусеном ; 14. Засађивање no два и три егземплара заједно ; 15. Врсту материјала за засађивање (Pinus halepensis, Pinus laricio austri-

aca, Robinia pseudoaccacia, Gleditschia triacanthos, Fraxinus excelsior) ; 16. Засађивање no врло дубоким шанчевима; 17. Засађивање no врло дубоким рупама : 18. Висину над морском површином; 19. Резултат сејања семена y редове садница (узето je било семе од Pi­

nus peuce u Robinia pseudoaccacia). а) усев u један ред P. peuce, б) „ „ „ „ R. pseudoaccacia, в) „ два реда двеју врста (десно — Р. peuce, лево — R. pseudoac), г) „ „ „ „ „ (исто обратно десно — R. pseudoac, лево —

P. peuce), д) усев y истим горњим комбинацијама, али са правцем редова усева

на север, е) усев исто са правцем редова усева на исток,

ж) усев под могику. 20. Засађивање под колац на необрађеној земљи (са притискивањем ко-

рена земљом помоћу истог колца); 21. Засађивање под колац на обрађеној земљи (са затрпавањем корена

рукама) ; 22. Метеоролошке факторе ; 23. Засађивање no дубоким старим шанчевима ; 24. Засађивање на изриљаним узвишењима ; 25. Засађивање при сталном подржавању горњег слоја земље сувим и

ситно изриљаним (ради поништења капиларних цеви, чим ce укида ветрење влаге из земље, a иста премешта ce y непосредну близину жИла)!

392 Jugoslovensko Šumarsko Udruženje

26. Засађивање ca претходним поливањем земље ; 27. Засађивање y земљу донесену y рупу за насађивање ; 28. Како су ce примиле и како напредују све врсте садница свака на-

посе и како утиче сваки од горе поменутих услова и начина сађења? Ha површини од 1,17 хектара засађено je свега 11.389 садница, и то :

Pinus ha'epensis — 392 ком., Pinus laricio — 4800 ком., Robinia pseudoaccacia 5500 ком., Gleditschia triacanthos — 670 ком. и Fraxinus excelsior — 27 ком. Сем тога за усев било je употребљено семе од Pinus peuce — 0,25 кг и Robinia pseudoaccacia — 1,00 кг.

Рад je на терену био почет 15. марта, a завршен 15. априла. По свр-шетку радова врши ce сталан и марљив надзор над свима садницама ca де-таљним вођењем дневника y који ce уписују све промене и појаве, које ce деша-вају на терену.

Резултати испитивања биће обрађени no свршетку вегетацијоног периода и предати јавности.

Без сумње, да ће ce од ових испитивања добити врло богат материјал и може бити да ће ce јавити могућност да ce да одговор на питање, које ce то-лико оштро осећа y Јужној Србији : „како ce може борити ca сушом и недо-статком влаге при пошумљавању Јужне Србије, који су начини збиља рента-билни и дају позитивне релултате".

Инж. Валентин Шацки, Скопље.

I Jugoslovensko Šumarsko Udruženje |

GG. SARADNICIMA SPOMENICE. Prvi radovi za Spomenicu počeli su pristizavati. Da bi se redakcija

knjige mogla u pravo vrijeme dovršiti potrebno je, da se tačno održi rok, koji je odredjen. Dakle n a j k a s n i j e do k o n c a j u n a o. g. t r e ­ba da je i p o s l j e d n j i r a d u r u k a m a u r e d n i š t v a .

Molimo gg. saradnike da uvaže ovu našu molbu, držeći se što toč­nije naših dosadanjih uputa. Pošto je neophodno da se na kraju sva­kog članka donese kratak francuski rezime, molimo gg. saradnike, da ovoga napisu (najviše 10 redaka) a mi će mo ga prevesti na francuski.

POZIV SVIM ČLANOVIMA. Kaošto je već svima znano, slavi ove godine naše Udruženje pe-

desetgodišnjicu svojeg opstanka i rada, kao i pedesetgodišnjicu izlaženja Šumarskog Lista.

Da bi ta proslava bila dostojna naših predhodnika, koji su udarili ne samo čvrste temelje našem Udruženju, već i našem šumarstvu — da ne bi ostao samo proslavni odjek našeg sadanjeg oduševljenja — već da ostane i trajan spomen i našim potomcima — odlučila je glavna uprava,

Jugoslovensko Šumarsko Udruženje 393

da štampa Spomenicu-Knjigu, koja će biti zrcalo prošlog i današnjeg ra­da kao i putokaz našim mladj ima na polju šumarstva i šumske trgovine i industrije te lova.

Ta Spomenica-Knjiga biti će štampana na 400—500 stranica, a o-braditi će teme kako su prikazane u 3-ćem broju Šumarskog Lista iz ove godine.

Samo štampanje te knjige iznositi će ogromnu svotu od preko 100.000 dinara.

Da bi se omogućilo štampanje, zaključio je Upravni Odbor da će pozovu svi članovi našeg Udruženja kao i pretplatnici Šumarskog Lista, da tu knjigu nabave i pretplate.

Osim toga da svaki član poradi medju svojim znancima i prijate­ljima na sakupljanju pretplatnika. Cijena će knjizi biti 100 din, što je za ovakovo veliko djelo upravo jedna malenkost.

Pozivaju se stoga svi članovi našeg Udruženja, da nam najkasnije do konca mjeseca juna o. g. jave koliko primjeraka naručuju i na koju adresu da se knjige šalju. Ujedno valja da nam odmah pošalju i pret­platu za onaj broj primjerka, koji naručuju.

Ovime upravljamo javni apel na sve članove, pak se nadamo, da se ne će naći niti jedan član našeg Udružejna, koji ne će tu knjigu na­baviti i novac pravodobno poslati.

Mi ćemo posebno još uputiti svakom članu pismo u gornjem smisin i priklopiti ćemo ček na koji neka nam se izvoli novac slati.

Uprava.

POZIV ČLANOVIMA ! Kolega Ing. Dragoljub Petrović, sekretar preveo je knjigu Mikliz:

Bestandes-wirtschaît und Altersklassenmethode, koja je svakom praktič­nom šumaru od bezuvjetne potrebe.

Da bi se Jugoslavenskom Šumarskom Udruženju omogućilo štam­panje te knjige potrebno je, da se zna broj pretplatnika t. j . onih, koji bi knjigu kupili.

Knjiga bi se mogla štampati samo onda, ako se javi dovoljan broj pretplatnika.

U koliko bi se javilo najmanje tri stotine pretplatnika, bila bi cijena knjizi 25 — 30 dinara, dok bi se kod većeg broja pretplatnika ta cijena znatno snizila.

Molimo sve članove našeg Udruženja, da nam što prije jave, da li žele tu knjigu kupiti, da se tako omogući štampanje iste.

Naša domaća stručna literatura još je u povojima, pak se stoga mo­ramo još uvijek služiti stranim djelima.

Miklizevo djelo na našem jeziku dobro će doći svakom šumaru. Tajništvo.

394 Jugoslovensko Šumarsko Udruženje

UPOZORENJE ČLANOVIMA !

Jedan od članova našeg udruženja ima na prodaju Šumarski List ' to godište 1877, 1878, 1880, 1881, 1882, 1883, 1886 do uključivo 1908. Svako godište je tvrdo vezano sa zlatorezom.

Cijena pojedinom godištu 50 Din. Nadalje ima na prodaju Lovačko-ribarski vijesnik godišta 1899,

1900, 1901, 1902, 1903, 1904, 1905, 1906 i 1908, Uvez tvrdi sa zlatore­zom. Cijena 40 D. po godištu.

Tko od članova želi kupiti sva godišta ili pojedina neka se obrati na naše Udruženje.

Tajništvo.

Шумарско вече. Удружење Студената Шумара на Београдском Уни-верзитету нриредило je пре неколико времена своје прво забавно „Шумарско Вече"*). Како je ово била прва забава, коју су приредили етуденти шумари, разумљиво je да je интересовање било y пуној мери, што ce je показало од-личном посетом свију пријатеља зелене струке.'

И овај пут доказало ce да ce наши пријатељи довољно интересују за раденике наше младе шумарске струке, трудећн ce да их помогну на сваки начин и на сваком кораку. Tora ради Удружење ce најсрдачније захваљује свима својим пријатељима, који су нам указали овако лепу пажњу и разуме-вање. „Шумарско Вече" je y сваком погледу задовољило. Програм концертног дела премда скроман, ипак je донео забавн жељени услех. У концертном делу учествовали су : Академско певачко друштво „Обилић", које je одпевало три Мокрањчеве руковети, те чланови народног позоришта са два комада шумар-ског карактера. Удружење je настојало свим силама да забава успије што боље и y ту сврху ce je обратило госпођама својих професора и виших чи-новника Министарства Шума и Руда као и њиховим кћеркама замоливши их, да би својим саветом узеле учешћа y приређивању „Шумарске Вечери". To­čnome и госпођице радо су ce одазвале нашој молби, те су образовале наро-чити Одбор, који je y главном учинио све потребне припреме за ову забаву-Tora ради Удружење ce најљепше захваљује свима госпођама и госпођицама које су ce трудиле око приређивања „Шумарске Вечери" a нарочито гђи Див-јак, гђи Мариновић, гђи Наташевић, гђи Новак и гђи Штенцл, те госпођицама ЈовановиН, Симоновић, Штенцл и Гачић, које су уложиле доста труда да би забава донела овако леп успех.

Удружење аатим дугује особиту захвалност генералном Директору Мини-старства Шума и ^уда i. Миодрагу Стаменковићу. soja je заправо п био ин-цијатор ове „Вечери" те господи професорима : Ђ. Јовановићу, М. Марино-вићу и М. Мужинићу, који су нам на свакои кораку било делом или речју

*) Овај смо допис примили почетком маја ов. г.

Jugoslovensko Šumarsko Udruženje 395

били при руци око аранжирања забаве. Најзад Удружење ce захваљује свима онима који су посетили наше „Шумарско Вече", као и онима који су нас ce сетили добровољним прилогом или y новцу или y натури. Том приликом имамо нарочиту захвалност да изразимо министру Шума и Руда г. Николи Никићу и госп. М. Стаменковићу ген. Дир. Мин. Шума и Руда као и цењеним подузе-ћима Ајзлер ет Ортлиб и Нашичкој Творници Танина и Паропила,који су уло-жили no 1000 Дин добровољних прилога.

Удружење жели да са овом „Шумарском Вечери" отвори један низШу-марских забава, које ће бити међу првим y Београду a y чији успех ни нај-мање не сумња.

»Šumarski List«. Broj 5- Šumarskog l ista izašao je za vrijeme, dok je glavni urednik bio zvanično odsutan na Kongresu u Rimu, te nije bilo moguće da on lično izvrši korekturu i reviziju. Molimo da se to uvaži.

ш:

396 Jugoslovensko Šumarsko Udruženje

I S K A Z REDOVITIH ČLANOVA UPLATE ZA APRIL 1926. GODINE.

Broj

597 568 656 819

60 993 980 838 500 726

1065 951 471 608 510 442 431 209

1100 729 672 147 674

1068 428

1066 23

629 675

1203 100 992 334 596 37

313

I m e

Dr. Antun Levaković Ing. Oskar Kostelić Ing. Marjan Majnarić Ing. Ostojić Brnjas Dragutin Ivan Rotter Svetozar Radojčić Slavko Petrović Stevan Kolarić Mareć Karlo Ing. Jovan Savin Kamilo Ružićka Jindračka Franjo Milković Ivan Krišković Lambert Jagrović Svetozar jekić Jovan Divjak Tihomir Koloman Šaler Marčić Josip Mrkoniić Gjuro Miloš Cirković Мауег Mirko Boza Stamenković Miloš Jovanović R. Sarnavka Marko Avramović Milorad Lazjanin Mijo Marušić Vlad. Fasan Janko Urbas Ante Ružić Andrej Otomar Ing. M. Stefanović Ing. Jovan Bila Fedor Radčenko Kajo Grubić Gustav Lach Franjo Balonek Dušan Gjukić

Boravište

Zagreb Otočac Ravna Gora Vinkovci Vinkovci Novi-Grad Kamenica Sr. Mitrovica Sr. Mitrovica Podr. Moslav. Šipovo Sarajevo Požega Bjelovar D. Miholjci Karlovac Beograd Banja-Luka A patin Split Oštrelj Kruševac Zagreb Beograd Beograd Sušak B. Bašta Klenak Diakovo Ljubljana Maribor Maribor Maribor Beli Manastir Sarajevo Nikšić Split Čakovac Derventa Vinkovci

Gotov novac Din

5 0 - -1 0 0 -50 —

100--

50-— 5 0 ' -5 0 ' -60 - -50- -60- -50- -

100--

5 0 -55-— 50-— 50- -5 0 -

100--

Efekti

Din

50- -50- -5 0 ' -50-—

100--50- -

1 0 0 -50! -5 0 . -50- -5 0 -

100--5 0 - -

100--150--5 0 -5 0 ' -

5 0 - -50-— 50--

100--

50- -

O p a s k a

Qod. 1926. „ 1925./26. „ 1926. „ 1925./26. „ 1926. „ 1926. „ 1926. „ 1926. „ 1926./7. „ 1926. „ 1924./25. „ 1926. „ 1926. „ 1925. „ 1926. „ 1925./26. „ 1926. „ 1926./27. „ 1926. 27.28. „ 1926. „ 1926. „ 1926. „ 1926. „ 1926. „ 1925./26. „ 1926. „ 1926. „ 1926. „ 1925./26. »

„ 1925./26. „ 1926. „ 1926. „ 1926. „ 1925. „ 1926. „ 1925./26.

I S K A Z POMAGAČA UPLATE ZA APRIL 1926.

i 456 1487 484

1526

Dimitrije Bojić Franjo Rainer Miodrag [ovanović Strahinja Ivonović

Zagreb Brno Beograd

2 5 -

2 5 - -3 0 -

50- -1926. 1926./27.

Jugoslovensko Šumarsko Udruženje 397

I S K A Z UPLATA PRETPLATNIKA ZA APRIL- 1926.

Broj

1767 1910 1733 1760 1751 1762 1865 1758 1868 2033 1734 1931 1860 1916 2025 1923 1815 1748

2040

I m e

Pogl. sreza Šum. Uprava Poglavar sreza Maglaj Poglavar sreza Poglavar sreza Poglavar sreza Okružna Šum. Uprava Poglavar sreza Okružna Šum. Uprava Obi. šum. referent Poglavar sreza Poglavar sreza Šumska Uprava Šumska Uprava Zagrebačka burza Šum. referent Šum. referent Poglav. sreza Šum. Uprava Ignac Starkl

Boravište

Nevesinje Zavidović Maglaj Višegrad Krupa Žepče Gor. Milanov. Bos. Gradiška Kraljevo Maribor Livno Travnik Leskovac Ključ Zagreb Prnjavor Split Gacko Goli Semizovac

Gotov novac Din

300--200--350-—

230— 245— 100—

100— 300— 100— 300—

50— 50—

Efekti

Din

350— 350— 350—

100— 100— зоо— 100— 200--

O p a s k a

God. 1924.25.26. „ 1925-/26. rt 1923.24.25.26. „ 1922.23.24.25. „ 1922. 23. 24. „ 1922. 23. 24. „ 1923. 24. 25. „ 1922.23.24.25. „ 1922./.23. „ 1926. „ 1925. „ 1923. 24. 25. „ 1925. „ 1924./25.

„ 1923. 24. 25.

„ 1923. 24. 25.

„ 30. 6. 1926.

I S K A Z PRODANIH KNJIGA U APRILU 1926.

St. Kugli Šum. škola Općina Šibenik Šum. Uprava Direk. Šuma Imov. Op.

Zagreb

Aleksinac Šibenik Novigrad Petrinja

176— 83-75

61-75 25 - -

B50--

Kraj. I. O. Šume u Ma­kedoniji Nacrt zak. o šumama Dr. Uftrenović nacrt zakona Kraj. 1. O. Kraj. I. O.

I S K A Z OGLASI ZA APRiL 1926

32|I925. 36126. 32l26. 115|6. 20126. 33|26.

Dir. Šuma 1. O. Gjurgjev. Šum. gospodarski ured Općinski poglavar Sresko poglavarstvo Šum. Uprava Direkcija Šuma

Bjelovar Lokve Valjevo Našice Dubica Otočac

800 400 400 300 300 590

398 Личне вијести

I Личне вијести 1

ПОСТАВЈБЕНИ СУ:

Др. Ђока Јозановић, директор Прометне Банке, хонорарни професор пољо-привредног факултета и предсједник Југословенског Шумарског Удру-жења, именован je редовним професором београдског пољопривредног Факултета. Срдачно честитамо !

Милошевић Милош, за админ. чиновника III. катег. 3. групе Шум. Управе y Прокуиљу.

Ресановић Адам, за админ. чиновника III. кат. 4. групе Дирекцији Шума y Скопљу. A

Шаула Душан, за контролора II. кат. 3. групе Благајне Оделења за Рачуно-водство и Финансије Ген. Дир. Шума.

Шеибал Антун Ф.. за шум. инж. асистента I. кат. 9. групе (у приврем. свој-ству) Шум. Упр. Прача.

Поповић Алесандар за адми. чиновника III. кат. 2. групе при шум. управи y Тетову.

Живковић Драга за приправника III, кат. 4. групе код обл. шум. реф. дубро-вачке области.

Tojmfc Роксанда за админ. чин. III. кат. 3. групе при оделењу за рач. и финанс. Генер Дир. Шума.

Раићковић Митар за писара III. кат. 3. групе при Дир. Шума y Скопљу. Богдановић Миливоје за шефа II. кат. 1. групе Дирек. Шума y Алексинцу. Јеленић Иво за подшумара II. кат. 5. групе при Шим. Управи y Београду. Тапа Владислав за шум. приправника III. катег. 4. групе код срез. поглавар.

y Сарајеву. Бурлаковић Ђорђе за шефа I. кат. 6. групе Инсп. Шума на Цетињу. Ћирковић Илија за шефа рачунов. II. кат. 3. групе Дир. Шума y Скопљу. Хартман Роберт, за шум. инж. пристава I. кат. 9. групе ири Шум. Управд

y Средњем. Асман Фердинанд, за шумара II. кат. 3. групе код Срез. поглав. y Санском

Мосту.

УНАПРЕХЕНИ СУ:

Шокчевић Ђура, за шумар. саветника I. катег. 6. групе Шум. Управе y Куманову.

Гроспић Едуард, за писарничког надофицијала III. катег. 1. групе при Ди-рекцији Шума на Сушаку.

Адуловић Стеван, за писара II. катег. 3. групе при Генералној Дирекцији Шума.

Петровић Лазар, за инспектора I. катег. 5. групе при Дирекцији Шума y Алексинцу.

Миодраговнћ Богољуб, за шумар. надсаветника I. кат. 5. групе код Шум. Управе y Оурчину.

Личне вијести 399

Муждека Дамјаи, за шумарског надсаветника I. катет. 5. групе код Дирек-ције Шума y Винковцима (исправка y Указу од 22. марта ове год. Бр. 11.963).

Милетић Драгутии, за књиговођу II. кат. 3. групе Дирек. Шума код Дирек Шума y Сарајеву.

Лавренчић Јулиј, за рачун. офиц. II. кат. 3. групе Дир. Шума y Љубљани. Ахаџић Иван, за подшумара III. кат. 2. групе код Љубљанске областн. Премерштајн Роберт. за подшум. III. кат. 2. групе код Лубланске области. Кенд Франц, за подшумара III. катег. 2. групе код Љубљанске Области. Замп Фридрих, за подшумара III. кат. 2. групе код Љубљанске Области. Зуљун Хуберт, за подшумара III. кат. 2. групе код Љубљанске Области. Милач Роза , за адмик. чиновника III. кат. 3. групе код Љубљанске Области. Ковач Алојзиј, за подшумара III. кат. 3. групе код Мариборске Области. Томљеновић Анте, за шум. надсав. I. кат. 5. групе y Ст. Микановцима. Борошић Јосип, за инсп. I. кат. 6. груце при Ген. Дир. Шума. Марчић Јосип, за шум сав. I. кат. 6. групе кодДубровачке области. Љубинковић Ранко, за писара II. кат. 2. групе при Ген. Дир. Шума. Вујанац Настасије, за писара II. кат. 4. групе при Одел. за Рач. и Фин. Ген.

Дирек. Шума. Новак Винко, за шум. рефер. III. кат. 1. групе при срез. испостави y Рабу. Дебрецин Стево, за књиговођу II. кат. 3. групе при Дир. Шума y Винковцима. Церјак Динко, за шум. инж. I. кат. 8. групе при шум. управи на Бледу. Ружичка Камило, за шумара II. кат. 1. групе при Дир. Шума y Сарајеву. Церлевац Фрањо, за подшумара треће категорије прве групеДирекције Шума

y Љубљани. Јасенко Јакоб, за подшумара треће категорије прве групе Дирекције Шума y

Љубљани. Томше Валентин, за подшумара треће катег. прве групе Дирекције Шума y

Љубљани. Мершол Винценц, за подшумара треће категорије прве групе Дирекције Шума

y Љубљани. Ханзловски Антон, за иодшумара треће катег. прве групе Дирек. Шума y

Љубљаии. Аусер Винко, за подшумара треће катег. прве групе Дирек. Шума y Љубљани. Кривец Едмунд, за подшумара треће катег. прве групе код Мариборске 0 6 -

ласти. Антонц Андреј, за подшумара треће катег. прве групе код Мариборсле

Области. Сернц Едвард, за подшумара треће катег. прве групе код Мариборске Области. Бурник Рафаел, за подшумара треће катег. прве групе код Мариборске Области. Мајзеновић Алфред, за подшумара треће катег. прве групе код Мариборске

Области. Кнез Антон, за подшумара треће катег. прве групе код Л>убљанске Области Бусбах Алфред, за подшумара треће катег. прве групе код Љубљаиске Области. Лесјак Карло, за подшумара треће катег. прве групе код Љубљанске Области Приможић Франц, за подшумара треће катег. прве групе код Љубљанске

Области. Кордон Густав, за подшумара треће катег.*прве rp. код Љубљанске Области

400 Личне вијести

ПРЕМЕШТЕНИ СУ: Била Јован, шум. инж. асистент !. кат. 9. групе из Сарајева y Кључ. Коњар Станислав, шумарско-инжињер. асистент прве катег. девете групе

из Кључа y Сарајево таксацији Дирек. Шума. Думић Крунослав, шумарско-инжир. асистент прве катег. девете групе из

Средшег y Грачанице Срес. Поглаварству. Полак Велимир, шумар. саветник прве категорије седме групе нз Виро-

витице y Јасеновац. Пшибик Фрањо, надшумар груге категорије друге групе из Грачаница за

надшумара прве категорије седме групе при Дирекцији Шума y Сарајеву. Магденовић Стојан, админ. чинов. III. кат. 4. групе из Скопља y Тетово. Радивојевић Григорије, пом. књиговођа U. кат. 3. групе из Сопља y Алексинац. Константиновић Милорад, админ. чинов. III. кат. 2. групе из Скопља y Београд. Брикси Стјепан, срез. шум. реф. I. Kat. 8. групе из Чазме y Вараждин. Јанковић Даница, админ. чин. II. кат. 2. групе из кабинета Мин. Шума и

Рудника Генералној Дир. Шума. Стргар Будимир, шум. савјетник I. кат. 6. групз из Огулина y Писаровину. . Копривник Војко, инспектор I, кат. 4. групе из Вараждина Ген. Дир. Шума. Савић Јово, шум. надинж. I. кат. 7. групе из Делиблата y Алексинац. Ђуккћ Душан, шум. надинж. I. кат. 7. групе из Скопља за таксатора ђурђе-

вачке имовне опћине. Брајдкгћ Фердо, шум. надинж. I. кат. 7. групе из Бјеловара y Огулин. Грозданић Милан, шумарник I. кат. 7. групе од шум. управе y Карловцу

приморско-крајишкој области y Карловцу. Манојловић Бранко, шум. надинж. I. кат. 8. групе из Писаровине за шефа

шум. управе y Јасенку. Вујачић Душан, подшумар I. кат. 9. групе из Винковаца y Подгорицу. Недок Чедомир, шум. инж. асистент I. кат. 9. групе из Петриње y Скопље. Смољановић Богдан, шум. инж. асистент I. кат. 9. групе из Петриње y

Алексинац. Лазић Михајло, секретар I. кат. 8. групе правном одсјеку Ген. Дир. Шума. Атијас Јаков, шумарник II. кат. 4. групе из Цазина y Грачаницу. Ракијаш Танасијев, шум. официјал III. кат. 2. групе из Вјеловара y Копривницу. Гудец Божидар, рач. припр. II. кат. 5. групе из Сарајева на Сушак. Фрањеш Јурај, шум. надсавт. I. кат. 5. групе из Бјеловара Срез. поглавару.

y Копривницу. Рукавина Јосип, шум. надсавет. I. кат. 5. групе оц Огулин, Им. Опћ. Срез.

поглавару y Огулину. Баличевић Анте, тум. надсавет. I. кат. 5. групе од Срез. поглавара При-

морско-Крајишкој Области y Карловцу. Заставниковић Славко, шум. савет. I. кат. 6. групе од Приморско-Крајишке

области Срез. поглавару y Карловцу. Секулић Милорад, инспектор I. кат. 6. групе из Ср. Митровице y Скопље. Келез Марин, шум. савет. I. кат. 6. група од Дубровачке области Дир. Шума

y Сарајево. Гложић Владимир, шум. рач. савет. I. кат. 6. груие од бродске Им. Onh. за

шефа рач. Дир. Шума y Апатину.

Личне вмјести 401

Хеферер Милан, шум. рач. савет. II. кат. ,1. групе из Апатина Дир. Шума y Загреб.

Јурчић Андрија, шум. рач. савет. II. кат. 2. групе од Дир. Шума y Затребу Дир. Шума бродске И. О. y Винковце.

Валтер Стјепан, шум. надофицијал III. кат. 1. групе од ђурђевачке И. 0. y Бјеловару Дир. Шума y Апатину.

Ружић Анте, инспектор I. кат. 6. групе из Марибора Ген. Дир. Шума y Београд. Мариновић Милан, шум. надсавет. I. кат. 5. групе од Генер. Дир. Шима y

Веограду Осечкој области y Осек.

УМИРОВЉЕНИ СУ: Ракијаш Танасија, шум. официјал III. кат. 2. групе y Копривници. Брадач Томо, кр. шум. акцесиста III. кат. 1. групе y Самобору. Лах Густав. шум. надсаветник, I. кат. 5. групе y Чаковцу.

Ê3XS

4

Broj 3938—1926.

LICITACIJA HRASTOVIH I DRUGIH DRVETA. Dne 12. J a n a 1926. godine prodavače se k o d kr . direkcije šuma u Vinkov­

cima javnom cfertalnom licitacijom hrastova i druga drveta, koja se nalaze na površini trasiranih prošeka posavskim srezovima kr. šumske uprave u Ja se ­novcu, udaljeno od željezničke stanice Šaš ili Savske obale 6 kim. i to:

S r e z

Dužina prošeka šir kih;

10 m 5 m

tekućih met.

o 0,

k. jut.

Drvna masa

gradje goriva

m*

Gradje Goriva

% (procenata)

ft.

Din

•a

Ilina greda

zelen i k Cadjavski

bok II. (dio) i III 8.959 $5.381 63-7 2040 4919 51J23!24; 1 2720 14 6 1Ш5 115.031

5 -S, ЈЗ -̂ Л a 2>G bog' ^ te v ~2 « =« О.П C c «OÙ ° « O oj 3 û 0 Q S

« ћ ^ I I l « • " 3 C O O O N »^ « - M •-> — CO

U S L O V I.

1. Ponudjači imaju predat i najkasnije do 10 časova dana licitacije vadium kod blagajnice kr. direkcije šuma u Vinkovcima u izttosu od 1 0 % (deset) od pro-cenbene vrednost i prema propisima čl. 88 . Zakona o Državnom računovodstvu.

Revers o položenom vadiumu, svedočanstvo o nadmetačkoj sposobnosti te uverenje, d a su radnju prijavili poreskim vlastima i platili porez za tekuće t rome-sečje, imaju takodjer do 10 časova dana licitacije predat i predsedniku komisije za održaranje licitacije kod kr. direkcije šuma u Vinkovcima.

2. Nakon toga izmedju 10 i 11 sati dana licitacije predaju ponudjači komisiji pismene oferte, snabdevene sa 100 Dinara taksene marke, koji moraju biti u va­ljano zapečaćenom zavoju i na kojima mora biti jasno napisano: »Ponuda za lici­taciju drva n prosekama u Jasentovcu od ponudjača N. N.«

U ponudi mora ponudjač da izjavi, da su mu svi uslovi prodaje kao i ugo­vora dobro poznati, da na njih u celosti pristaje i da im se pokorava.

Telegrafske ponude ili one, koje ne odgovaraju uslovima licitacije ne uzi-etaju se u obzir.

Licitacija počinje u 11 sati. 3. Kupovina se plaća kod blagajnice kr. direkcije šuma u Vinkovcima i to po­

lovica u roku od 14 dana od dana saopštenja da je licitacija odobrena, a druga polovica pre izvoza robe iz šume, a najpostije do 1. Oktobra 1926- Kod plaćanja prve polovice kupovnine dužan je kupac platiti na svu kupovninu 8 ' 2 ^ u ime raznih prinnsa i taksa.

4. Rok za izradu drveta i izvoz robe traje do kraja 1927-5. Drveta i sve ostalo na prodajnoj površini mora biti sa panjevima i žiljera

iz zemlje iskopano tako, da na tak)o iskrčenoj površini može gvozdeni plug sa za­pregom konja ili volova bez smetnje orati.

6. Svi podrobniji uslovi licitacije mogu se saznati za radnog vremena kod kr. direkcije šuma u Vinkovcima i kr. šumske uprave u Jasenovcu.

V i n k o v c i, dne 22. maja 1926. godine. KR. DIREKCIJA ŠUMA.

B r o j : 2766 - 1926.

OGLAS C Na temelju odobrene

Direkcije šuma imovne opć niže navedena stabla:

Stabala se nalaze

u šum. predjelu

Kozarac br. 3. U.fJ. Podkamačnik

br. III.

Cetinska šikara U. J. Kucaj-Trtor

br. IX.

Babina gora U. J. Babina gora

br. XIV.

Miškovica U. J. Miškovica

br. X.

Runjavica U. J. Stajnička ka­

pela br. I.

Grbin palež 69 U. J. Palež IV.

> Св Q , 3

cd

СЛ

E 3

a 3 œ O

2 KO ca

3

«1

'c "u ca

'St cd

>RAŽBE HRASTOVIH drvosječne osnove za god. ine ogulinske u Ogulinu u u

vrst drveta

jela i smre­

ka bukva javor

broj stabala

700

—

—

—

3097

—

—

523

—

1520

—

2880

—

—

414

—

228

—

Prodaje se

gradje gorivo

kubni metara

1379-68

950-64

414-66

2242

6352

579

2071

611-64

1014-76

—

1777

—

—

S T A B A L A 925. 26. prod :orak 15. lipn

Isklična cijena

pau­šalno

po m3

Dinara

127-822

77-222

44.783

89.819

170-608

80.075

—

—

—

—

—

—

avat će se kod a (juna) 1926-.

-2 з Q.

"5 - a <v сл OJ W rt <V IM

CL.

*-> 3 CL

'> i -

0-

3 CL

>

3 a. >

•u

3 CL

> a.

3 CL

> 0,

в a, >

Opaska

Udaljenost od želj. stanice

Vrbovsko 6-5 kim.

Udaljenost od stanice Gomirje 6, a do otvor, pruge sa ram­pom za utovar

3 kim.

Udaljenost od stanice Josipdo

24 kim.

Udaljenost od luke Senj 30 kim.

Udaljenost od luke Senj 52 kim.

Udaljenost od želj. stanice

Plaški 12 kim.

Općeniti dražbeni uvjeti. Primaju se samo sa 100 Din. biljegovane ponude, koje moraju biti valjano za­

pečaćene i predane najkasnije do 10 sati gore navedenog dania kod uručbenog za­pisnika Direkcije šuma imovne općine ogulinske u Ogulinu. Pbnude brzojavne, te koje nisu tačno prema uvjetima sastavljene, neće se uzeti u obzir. Kod skupina, koje se već više puta dražbuju, primati će se iznimno i ponude ispod isklične, cijene.

2. U ponudi mora biti naznačeno, na koju se skupinu ovog oglasa pionuda stavlja, zatim, da su nudiocu općeniti i posebni dražbeni uslovi dobro poznati, te-da na njih bezuslovno pristaje.

3. Ponudi mora biti priložena žaobina u 1 0 % - t n o m iznosu od isklične cijene. Žaobina može biti u gotovom novcu ili vrednosnim papirima koji su u kralje­

vini SHS priznati kao za jamstvo prikladni, a računaju se po burzovnom tečaju od dana dražbe, no nikada iznad nominale.

4. Osim kupovine dužan je kupac platiti 0 . 5 % od cjelokupne kupovnine u korist zaklade za pošumljenje primorskog krasa i 0 2 % u korist zaklade za uzgoj djece šumarskih činovnika.

5. Posebni dražbeni uvjeti mogu se vidjeti za vrijeme uredovnih sati k o d Direkcije šuma u Ogulinu i dobiti uz uplatu od 30 Din. po primjerku.

U O g u l i n u , dne 25 . svibnja 1926. Direkcija Suma imovne općine ogulinske.

Број 396 — 1926.

ПРОДАЈА БУКОВОГ ОГРЕВНОГ ДРВЕТА. Ha темељу овлаштења од Дирекције Шума y Capajeey број 23.837/26 од

27. IV. 1926. рродаваће ce код Шумске Управе y Олову y петак дне 4. јуна 1926. y 3 сата no подне путем јавне усмене дражбе око 8.000 (осам хиљада) пм. буковог дрвета од старих, презрелих стабала y шуми „Глог" едел 131. уз искличну цену од 6 (шест) динара no 1 пм. на пању.

Сваки нудиоц мора положити прије почетка дражбе 10% вадија т. \. 4.800 динара y готовом новцу или вредносним папирима, a страни држављани двоструко, те таксену марку од 100 динара.

Досталац дужан je платити 6°/о од куповнине y фонд за пошумљивање те еносити све трошкове расписа ове дражбе.

Рефлектантима je слободно, да предметну шуму прије дражбе разгле-дају, a упуте даће њима државни лугар Бошковић из Солуна, код Олова.

Дирекција Шума y Сарајеву бира слободно између понуда, a може и све без навађања разлога одбитн.

До решења везани су нудиоци на своје понуде. О л о в о, 4. маја 19?6. Шумска управа.

Broj: 1968-1926. OGLAS DRAŽBE HRASTOVIH STABALA.

Na temelju drvosječne osnove za godinu 1925.-26- te predhodnog zaključka gospodarstvenog odbora gradiške imovne općine od 19. aprila 1926. god. točka 7 1 . odobrehog rešenjem Ministarstva Šuma i Rudnika Generalne Direkcije Šuma od 27. aiprila 1926. br. 17073 prodavat će se dana 15. lipnja t. g. u 10 sati do-podne kod Direkcije Šuma gradiške imovne općine suha, polusuha hrastova i b r e ­stova stabla i to :

Šum

ska

upra

va i

gru

pa

г '5 _ C M

O

I I"

:-> c Z

.1 тз

i-> c z

1 ! »

1

Ime

sječe

Četrtak Veliki

gjol

Lijesko-vača

Visoka greda

Ključ

Krnad

Okružje

V. VI. VII. VIII. IX. XV. XVI.

XVII.

XX. XXI.

XIII.

XV. XVI. XVI.

XVII. XXI. X. XI. XII. XIV. XVII. XVIII. XIX.

XXII. XXIII. XXIV. XXV. XXVI.

XXXII. XXXVI. XXXVII. XXXVIII.

Vrst

drveta

hrast

hrast

hrast brest

hrast

hrast

hrast

hrast

Ukupno . . .

Broj

sta­

bala

579 48 48

123 64

144 414 386

7 524 38 9

29J 326

5 303 24 29

157 476

66 109

1 44 42

119 79

1.121 231 48

100 152 209 107

6.924

Drvna

gromada

m3

1.14У91 77-14 83-85

20521 110-72 170-02 628-27

1.602-61 11-14

6 7 8 ' -43-39 20-50

479-46 554-13

6-61 418-31 31-15 39-03

21675 617-36 84-43

134-28 1-58

5194 54-94

190-37 110-55

1.460-69 315-91 6r83

1Î5-32 238-11

"296-03 152-23

10.455-52

Isklična

cijena

Din

198.352 12.481 13.682 32.733 18.509 27.424

105.514

299.356

120.742 6.648 6.278

83.149 107.50J

1.267 68.296 5.205 7.253

35.632 124.732 13.306 21.181

316 8.556 9.046

35.879 17.238

234.449 5?.540 9.927

24.340 38.765 50.309 23.894

P

32 m 72 68 12 88 Hi

35

24 24 — 52 12 68 56 04 20 56 90 14 36 — 56 — 20 SS 36 32 60

08 92 60 72

1,814.527178

Količ

ina

ogrif

evno

g dr

va, k

oju

je d

osta

lac

duža

n od

tih

sta­

bala

pos

tavi

ti be

spla

tno

im.

opći

ni u

pro

stor

, met

rim

a sa

10

po

sto

nadm

jere

509 45 60

141 63 77

243

526

306 19 l'4

120 222

5 170 17 17 64

157 22 43

1 19 20 68 40

386 89 13

37 55 81 46

3.754

Udaljenost od rijeke Save ili najbliže

željezničke stanice

Željeznička stanica

Lipovljani 4 kim.

Rijeka Sava 4 kim.

Želj. stanica Okučani

6 kim. leži uz državnu

cestu

Želj. stanica Nova-

gradiška 10 kim. do Save 3 kim.

Do rijeke

Save

4-5 kim.

Do Save 3-5 kim. Do želj.

stanice St. Petrovoselo

10 kim.

1

ce en ce o. O

Prod

aji n

amen

jana

sta

bla

preb

raH

a su

u sj

ečin

i m

edju

suš

cim

a od

pro

šle

godi

ne i

nap

ola

suhi

m s

tabl

ima,

a i

znad

40

cm p

unog

pro

mjer

a.

Opći dražbeni uvjeti: 1. Dražba obavlja se na temelju pismenih ponuda, usmene se i brzojavne po­

nude ne primaju, 2. Ponude moraju biti po nudiocu vlastoručno potpisane te sadržavati: a) Ime i prezime i mjesto prebivališta nudioca; '

; b) ime hrpe za koju se natječe sa točnom oznakom brojkama i slovima na ponudjenu svotu;

c) izjavu da su nuđiocu dražbeni uvjeti dobro poznati i da iste u cijelosti prihvaća.

3 . Propisno zapečaćene i sa 100 Dinara biljegovane ponude predavat i će se rečenog dana do 10 sati u velikoj d\1orani Direkcije Šuma dražbenoj komisiji. U ponudi valja naročito navesti , da su nudiocu svi dražbeni uvjeti dobro poznati i da ih u cijelosti prihvaća Ponudi ima se priložiti u ime vadiuma 5 posto od p ro -cjenbene vrijedniosti one grupe ili više grupa zajedno na koje ponuda glasi, bilo u gotovom novcu ili u državom zagarantovanim vrednosnim hartijama ili onim vred-nosnim hartijama kojima država priznaje valjanost jamstva.

Hartije od vrijednosti primaju se po nominalnoj vrijednosti. Osim toga ima se ponudi p-iložiti uverenje, da je nudioc platio državni porez za zadnje tromje­sečje i da mu je radnja protokolisana kod sudske vlasti, čime će dokazati da po­sjeduje nadmetačku Epi.ec-bnost.

4. Odobrenje lrciitacije zavisi od Ministarstva Šuma i Rudnik i u Beogradu. 5. P redmet -prodaje je cijelokupna drvna masa t. j . i grai ;evr<o i gorivo dr­

vo, ali je dostalac dužan od kupljenih stabala izraditi ju ovom oglasu navedenu ko­ličinu ogrevnog drva i bezplatno je predat i gradiškoj imovnoj općini prema uslo-ma § 16. diiažbenih uvjeta koji su kod ove imovne općine uobičajeni. - •.

6. Dostalac je dužan odmah nakon saopćenja da je licitacija odobrena po Ministarstvu Šuma i Rudnika platiti od dostalne svote 2 posto u ime prenosite pris­tojbe 0-5 posto, za pošumljenje krasa 0.2 posto, za uzgojnu zakladu djece šumar­skih činovnika i 1 posto poslovnog poreza. . - I 7. Kupovnina ima se platit i u četiri jednaka obroka i to prvi obrok 14 dana nakon primljene obavjesti o odobrenju dražbe, drugi obrok nakon izradjene robe, ainajkašnje do 1. rujna 1926., treći sa započetim izvozom i četvrt i kad bude po­lovica robe izvezena.

U ostalom rokovno isplaćivanje zadnjih dvaju obroka može se obaviti pre­ma sporazumu na dan licitacije, a nesmije prekorači t i šest mjeseci od dana odo­brenje ugovora.

8. Za sječu, izradbu i izvoz kupljenih stabala ustanovljuje se rok do 1. apri­la 1927. god.

9. Svi ostali dražbeni uvjeti mogu se doznati za vrijeme uredovnih sati ktod Direkcije Šuma gradiške imovne općine u Novoj Gradiški te kod šumskih uprava Banova Jaruga, Okučani, i Nova Gradiška.

U N o v o j G r a d i š k i , dne 14. maja 1926.

Direkcija Šuma gradiške imovne općine.

Broj-, 3912.-1926.

OBJAVA LICITACIJE OGREVNOG DRVA I HRASTOVIH PRAGOVA. Kod kr. direkcije šuma u Vinkovcima prodavače se dana 24. J u n a 1926.

godine u 11 sati prije podne javnom ofertalnom licitacijom dole naznačeni drvni materijal:

Kr. Šumska uprava

Jasenovac

Rajić

Lipovljani

Morović

Jasenovac ; i •'

Lipovljani

Stovarište

Želj. stanica Živaja „ „ Jasenovac „ „ Saš

Ind. kolosek Novska Želj. stanica Rajić

» П W

Srez Muratovica • . i "

Želj. stan. Lipovljani

Srez Topolovac

Želj. stanica Novska i , Lipovljani'..

i

li Aa

Vrst drva

hrastovo

buk. i cerovo hrastovo

n pomešano

hrastovo

topolo'vo pomešano

g g .2-70 i "S S* "2-20 . 2|.••••1-60 j

x; a. . i

Količina ogrevnih

drva i pra­gova

2175 pr. m. 1175 „ „ 4600 „ ,

5650 pr. m. 5980' „ . 1760 „ „ 2000 , ,

5000 pr. m.

1600 pr, m,

torn

ada

n.ca >CJ c — eu M u co

Din

139.200 94.000

368:000

423.750 352.820 123.200 40.000

307.500

64.000

490.000 630.000 195.000

Primetba

Cep. ioblicepomešani Cepanice

Cep. i oblice Taninsko drvo Cep, i oblice 6 kim. od Stan. Novski :

Cep. i oblice

Na obali Spačve

•S 49— Din ag 21-- , i

| > : Ј . 1 3 - - . i

USLOVI :

, 1. Ponudjači imaju predat i najkasnije do. 10 časova dana licitacije vadiiim kod blagajnice kr. direkcije šuma u Vinkovcima u iznosu od 10 posto (deset) od pro-cenbene vrednosti prema propisima čl. 88 . Zakona ô drž. Računovodstvu.

Revers o položenom vadiurriu, svedočanstvto o nadmetačkoj sposobnosti te uverenje, da su radnju prijavili poreskim vlastima i platili porez za tekuće trome-sečje, imaju takodjer do 10 časova dana licitacije predat i predsedniku komisije za održavanje licitacije kod kr. direkcije Šuma u Vinkovcima.

2. Nakon toga izmedju 10 i 11 sati dana licitacije predaju ponudjači komi­siji pismene oferte, snabdevene sa 100 Dinara taksene marke, koji moraju biti u valjano zapečaćenom zavoju i na. kojima mora biti jasno napisano: »Ponuda za lici­taciju drva i pragova od ponudjača N. N.«.

U ponudi mora ponudjači da izjavi, da su mu svi uslovi prodaje dobro pozna­ti, da na njih u celosti pristaje i da im se pokorava. Ponude primaju se samo za svaku skupinu zasebno.

Za željezničke pragove primaju se ponude i za svaku vrst posebno. Telegrafske ponude ili one, koje ne odgovaraju uslovima licitacije ne uzi-

naju se u obzir. Licitacija počinje u Ц sati. 3. Kupovina se plaća kod blagajnice kr. direkcije šuma u Vinkovcima i to

polovica u roku od 14 dana od dana saopštenja, da je licitacija odobrena, a druga polovica pre utovara robe, a najposle do 1. Septembra 1926- Kod plaćanja p r v e polovice, kupovine dužan j e kupac platiti na svu kupovinu 8.2 posto u ime raznih prinosa i taksa., „ . . , , • .•, ; :-, ., . , . . . , :

4. Rok za utovar robe traje do kraja septembra 1926- •

I

5- Svi podrobniji uslovi licitacije mogu se saznati za radnog vremena kod kr. direkcije šuma ti Vinkovcima i kr. šumskih uprava: Jasenovcu, Rajiću i Lipov-ljaoima.

V i n k o v c i , dne 21 . Maja 1926. godine.

Kr. Direkcija Sama.

Broj 2591.—1926.

P r e d m e t : Delnice z. z. prodaja e ta ta god. 1925.-26.

OGLAS DRAŽBE STABALA.

Na temelju drvosječnog predloga, odobrenog rešenjem gosp. Velikog Župana primorsko-krajiške oblasti u Karlovcu od 3. Ш. 1926. broj 9543. 568. š. a. te na temelju zaključka skupštine ovlaštenika z х. Delnice od 3 1 . I. 1926- t'ačka I. ovi­me se od strane ovosreskog poglavarstva k a o nadzorne oblasti raspisuje javna ofertalna dražba 339 jelovih i 5 smrekovih stabala vlastništvo zemljištne zajedni­ce Delnice — kako slijedi:

T.br.

1.

Zemljišna zajednica

D e l n i c e

Šumski predjel

Japleuški

vrh

Broj stabala

74 (7-80)

64 (81—144)

64 (145-208)

64 (209-272)

78 (273-350)

Broj skupine

I.

11.

III.

IV.

V.

gradje goriva ms

212-53

202-71

221-32

282-97

245-47

5 4 - -

35-77

7627

192-45

90-44

Isklična cijena

21.523 —

20.448-85

22.41335

,28-759-25

24.99920

Udaljenost od željezničke stanice Delnice 1 kim. Dražba će se obdržavati kod sreskog poglavara u Delnicama dne 19. juna

1926. u 10 sati prije podne. Općeniti dražbeni uvjeti:

1. Kupoprodaja usljedjuje na panju bez naknadne premjerbe; 2. Dražbuje se samo putem pismenih ponuda te se usmene i brzojavne, t e ­

lefonsko naknadno podnesene, propisno ne biljegovane kao i ponude ispod isklič-ne cijene neće uvažiti.

3. Ponude t reba vlastoručno potpisati. Ponudjena svota t reba da je ozna­čena brojkama i slovima i to za svaku skupinu posebno. U ponudi t reba položiti 10 posto žaobinu od isklične cijene. Žaobina može biti priložena u gotovom novcu ili državnim garantovanim papirima od vredmosti ili inim papirima kojima država priznaje vrednost jamstva.

4- U propisno biljegovanoj ponudi (100 Din. biljeg) treba dati izjavu nudio-cu, da su mu dražbcni uvjeti zastupajući kupoprodajni ugovor poznati i da ih u cijelosti bezuslovno prihvaća.

Dražbeni uvjeti zastupajući kupoprodajni ugovor te procjenbena knjižica stabala stoje na uvid za vrijeme uredovnih sati u uredu šumarskog referenta ovo sreskog poglavara. Sreski poglavar:

D e l n i c e , 17. V. 1926. Kr. vladin tajnik. Karla variš, v, r.

Број твттГ ОГЛАС ЛИЦИТАЦИЈЕ. Нн основу решења г. Министра Шума и Рудника бр. 15128/1926. прода-

ваће ce код Дирекције Шума y Апатину дне 5. јула 1926. г. јавном офер-талном лицитацијом цео храстови и остали дрвни материјал y шумским парце-лама бр. 14, 17—22, 24, 25, 27 -31, 35, 36, на укупној површини од 633.3 к. јут. y шумн званој „Бођански Храстик" a y подручју шумске управе y Вачкој Па-ланци, и то уз плаћање након обављене премербе од стране купца израђеног материјала.

Искличне цене no врсти и сортименту :

Врст

дрвета

Храст

Остало тврдо дрво

Меко (врба и то-

пола)

Трупци са кором мерени

13—29 цм. деб.

30-39 цм. деб.

40 и више

цм. дсб.

no 1 м !

125

100

150

130

180

150

50 ! 60 l 70

Горивв сложено 115 цм. високо

цепа

добре

нице

лоше

y д и н 40

40

20

28

28

14

облице

добре лоше

no 1 прост.

30 i 21 1 1

30 | 21

15 10

пањ

добри

метру

10

,0

;

еви

лоши

7

7

4

* te Q,

8

8

5

У С Л О В И: 1. Примаће ce само писмене запечаћене понуде снабдевене са Днн. 100-—

гаксене марке и то до 11 сати дана лицитације. 2. Понуђач мора својој понуди приложити реверс благајне Дирекције

Шума y Апагину, да je положио вадиум y износу од Дин. 250.000 y готово.м или y вредносним хартијама којима држава признаје ваљаност затим сведо-чанство о надметачкој способности, те уверење да je радљу пријавио порес-ким власгима и платио порез за текуће тромесечје.

3. У понуди треба наглаеити, да су понуђачу сви услови добро познати и да их y целости прихваћа

4. Телеграфске, накнадно стигле, или такове понуде, које неодговарају условима, не npuwajy ce.

5. Прописно састављене и праводобно предане понуде отвориће коми-сија y 11 сати дана лицитације.

0. Осим куповне цеие дужан je купац платити на сву куповнину 8'2% y име разних приноса и такса.

7. Рок за израду и извоз дрвета траје две године рачунајући од дана, када je закупни објект купци записнички предат.

8. Ближи услови лицитације могу ce видети y канцеларији Дирекције Шума y Апатину.

A п a т и н, 21. маја 1926. Дирекција Шума.

- • / : . . . : U . . • : , ' t OU) - Г ••' , •' ! • ' • - U ' ' >

Broj 1752.-1926. • • , . , ' • ,« • •'.. • • < • •• : > P r e d m e t : Veleprodaja stabala o točke

imovne općme.

OGLAS DRAŽBE STABALA.

Na temelju odobrene drvosječne osnove za godinu 1926- i dozvole Ministarstva Šuma i Rudnika od 13. maja t. g. broj 13.967 te dozvole istog Mi­nistarstva od 9. marta god. 1926. broj 9134 prodavat će se kod Direkcije Šuma otočke imovne općine u Otočcu dne 24. juna 1926. god. u 10 sati putem javne pi­smene dražbe slijedeća u naravi brojnim kolom označena stabla.

"5"

3

L

II.

111.

IV.

V.

VI.

VII.

VIII.

X.

XII.

XIII.

XIV.

XV.

XVI.

w >

3 ce

s 3

Otočac

a c

! > O

i*

>

S r e z

I m e

Crno jezero

Baćinovac

> X

»•8 oj N

o — c

3

>

Cđ 1 -N

— . СВ

o

•5" eu 3

a

broj

4/7

29/23

25/20

25/21

OJ

S3 ? n

m"̂ 7

7

5

6

7

8

9

10

11

12

1

2

3

4

5

10

Šumski

predjel

Lisac

Stabala

vrst

jela

»

Î1

J

»

»

»

Л

jela jela

i bor n

bor. i jela jela

i bor jela

broj

2238

375

471

825

1707

1270

796

3626

2529

468

547

901

620

356

256

103

Drvna gro-mada c«

SI — J -c o JZ o .

m3

4546

697

805

1187

1684

1958

1608

7789

5961

786

812

1829

1515

323

347

190

i

u. o > N

pr. met.

'.—

—

—

_

—

—

—

—

—

—

—

—

—

—

—

—

Isklič-na

cijena

Din

377.318

50.184

62.387

91.992

109.460

151.855

124.620

603.648

429.192

56.592

60.900

148.149

121.200

26.163

26.025

12.160

KS

св o

s . • . . : , • . > • : • • - '

11. Na prodajne skupine sreza Dolac imadu prednost kumulativne ponude isključivši skupinu broj XII, XIII. i XIV.

Posebni dražbeni uvjeti mogu se vidjeti za vrijeme uredovnih sati u pisarni ove Direkcije i kod šumskih uprava Otočac Perušić, Vrhovine i Krasno.

U O t o č c u , dne 20. maja 1926.

Direkcija Šuma Otočke Imovne Općine.

gospodarska i šumska industrija dion. društvo u Zagrebu

Uprava gospodarstva i šumarstva :

Našice, S lavon i ja Proizvodi i eksportira svekolike gospodarske i Šumske proizvode.

i KR. PRODAJA BARUTA i INDUSTRIJA ORUŽJA

! BOROVNIK i VRBANIĆ ZAGREB

Prodaja svakovrsnog oružja, municije

lovačkih po­trepština.

Obavlja svakovrsne popravke,'koji"spadaju u puškarsku struku, kao i montiranje dalekozora

Vlastita tvornica pušaka u Borovlju (Ferlach). Prodaja na veliko i na malo.

а ^ Ч р т Ч Р ^ Ч Р П р ' « « * " ^ ^ 1 ^

' o IM

л eu ЈВ 'S,

XVII.

XVIII.

XIX.

XX.

XXI.

XXII.

> cd .

- I l O. 3 «

a 3

eu S

> o

U

>c/ï 3

c

Krasno

S r e z

I m e

Rijeka

Marković rudine

' .

Ostrvica

Lisina

Jelovac Apatišan

a

broj

30

22

22'-

15

20

11

t e u. ce ;

S'3 >o cu . _ т з £S м

24

16

15

34

36

47

Šumski

predjel

Borik '

Žlibine

Vlaške drage

,-Obiaj

Jurino-vica

Stabla

vrst '

i jela

jela

jela-

jela

jela

jela

broj

483

1914

1675

1560

7CiO;

800

Drvna g ro -m a d a св >

' 3 3 •U Л — V.

9 ° •a a ms

662

1834

3500

t

o > СЗ , N

pr. met.

<T*N

2311 ! -

i 943 "| -

'1919' — '

Isklič-na

cijena

Din

56.932

128.380

po т ч D '53-—

166.392

67.896

153.520

Opa

ska

uz nak­nadnu pre-

mjerbv

. . . , . p P C I D R A Ž B E N I U V J E T l . , . . , , , ,,. . v . . . . 0 i , , . . _ . , , . ,

1. Dražbuje se samo putem pismenih ponuda, koje moraju biti valjano zaj-1

pečaćene i propisno sa 100 Din. biljegovane t e napred rečenog dana predane d 4 10 sati prije podne po uredskom dobniku kod uručbenog zapisnika potpisane Di* rekcije. F

2. U ponudi mora nudioc tačno naznačit i za koju se skupinu ovog dražbe-nog oglasa natječe te da su mu opći i posebni dražbeni uvjeti dobro poznati i da ili u cijelosti prihvaća. .

3- Ponudjena cijena ima glasiti jasno brojkama i slovima i to za svaku sku­pinu posebno. s

4. Ponudi se imadc priložiti u ime vadiuma 10 posto od isklične cijene one skupine, na koju ponuda glasi.

5. Žaobina mora se položiti ili u gotovom ili u tuzemnima, za jamstvjo pri­kladnim vrijednosnim papirima prema njihovoj nominalnoj vrijednosti.

6. Dostalac imade uplatiti odmah nakon saopćenja da je dražba odjobrena 0.2 posto (dvije desetinke) od kupovnine u korist uzgojne zaklade te 6 posto od iste svote za pošumljivanje Krasa. Osim toga imade uplatiti kod kr, ploreznog u-reda nakon odobrenja dražbe 2 posto od dostalne svote u ime taksene pristojbe.

7. Odobrenje dražbe izriče Ministarstvo Šuma i Rudnika u Beogradu. 8. Kupovnina se imade uplatiti u 5 obr/oka i to prvi u iznosu od jedne t re ­

ćine kupovnine u roku od 14 dana nakon obavjesti o odobrenju dražbe, a ostatak kupovnine u 4 jednaka obroka u tromjesečnim razmacima.

Rok za sječu, izradbu i izvoz stabala ustanovljuje se dto 3 1 . decembra 1928-10- Brzojavne, naknadno stigle, kao i manjkavo obložene ponude neće se

uzimati u obzir, «•* . . . ,

najbolje bijele i žilave kvalitete, bez raspuklina i inih pogrešaka, koja leži na skladištu najmanje 4 godine, dugačku 4 metra i preko toga, debelu 70—120 mm., izrezanu od stabala posve čistih od grana i debelih barem 40 cm. kupujemo u svakoj količini. Ponude u dolarskoj valuti, postavno na njemačku granicu, neka

se šalju na adresu:

Karl Nissmann, Holzgrosshandlung Ludwigshafen am Rhein.

Filialen in Dusseldorf und Amsterdam.

Dioničopsho društvo za eksploataciju drva

Zagreb , Trg N br. 3. Telefon 16-34, 12-38

Brzojavi: „EXPLOITAT"

Parna pilana i tvornica parketa VIROVITICA, KRUŠEVAC

Prodajni ured BANJA-LUKA

Froizvadja i ehsportira: hrastovu robu, parenu i neparenu bukovinu, me­kanu rezanu gradju, go­

rivo drvo te parkete

S o c i é t é anonyme (Г Exploitation forestière

Zagreb, Trg N br. 3. Téléphone 16-34, 12-38

Télégrammes : „EXPLOITAT"

Scierie à vapeur et fabrique de

parquets ШШ1Т1СП, HRUŠEVSG

Bureau de vente BANJA-LUKA

Produit et exporte: matériaux en chêne, hêtre étuvé et non étuvé, bois tendre ma­tériaux de construction, maté­riaux sciés et bois pour chau­

ffage et parquets.

D r S C n ndustržja drva d. d. Središte : SISAK Podružnica : VIROVITICA

Pilana: Caprag i Virovitički Antunovac Telefon : Sisak broj 14 Telefon Virovitica broj 15

Proizvodnja svakovrsnog hrastovog, bukovog, jasenovog i brestovog materijala, gradje za

željeznice i dužica.

Šumska Industrija

Fil ipa Deutscha Sinovi VrhovSeva ul . 1 ZAGREB Telefon broj 47

Parna pilana u Turopolju. Export najfinije hrastovine. Na skladištu ima velike količine potpuno suve hrastove gradje svih dimenzija. UTEMELJENO GODINE 1860.

^ ш t ^ ш l i l fl«

dion. dr. za šumsku industriju, Zagreb. P r o i z v a đ a i e k s p o r t i r a : Rezanu hrastovinu najbolje slavonske kakvoće sa pilane Brod n./S. Parenu i neparenu

bukovu gradju znamenite kakvoće sa pilane Pakrac.

Produit et exporte : Sciage Chêne, de meilleure qualité de Slayoniê de sa scierie de Brod s./S. Sciage Hêtre de la élèbre provenance de Pakrac de sa scierie de Pakrac Slavonie) Etuvagé égal. Usine de talons en bois de Hêtre.

Vrlo poznata

I r u s n i c a

] u I. S t a i n B r, " E S * -razašilje u najboljoj vrsnoći i najvećoj klijavosti sve vrsti

šumskog sjemenja sa zajamčenim porijeklom, kao jele, bijelog

i crnog bora i t. d. iz Jugoslavije. C i j e n i c i s e š a l j u n a z a h t j e v .

Adressa za brzojave :

S a ш в n s t a i n в r, Hienerneustadt.

P r e g l e d oglašenih licitacija u mjesecu juna i jula 1926.

Dražbuje se

Dne

I4./VI.

12./VI.

15./VI.

19./VI.

24/VI.

24./VI.

б./VII.

kod

Šumske uprave

u

Olovu

Kr. Direkcija i Š u m a ' Vinkovcima

Direkcije šuma

Gradiške I. 0 .

Sres. poglavar.

Direkcije šuma Otočke I. 0 .

Kr. Direkcija Šuma

Kr. Direkcija Šuma

N. Gradiški

Delnicama

Otočcu

Vinkovcima

Apatinu

vrst

drva

bukva

razno

hrast brest

čet.

čet.

razno

razno

Broj

|bala

—

—

6924

344

građevno

m*

—

2040

10455-52

1165

ogrje­vno

m3 S Û

a.

- [8000

4919

—

348-93

—

—

drv. ug.

D.

-

—

—

Isklična cijena

D

6 D po 1

pr. m.

115.031

1,814.527

118.143

P

—

—

78

65

Vidi oglas

Vidi oglas

Vidi oglas

Knjižnica lugoslovenskog Šumarskog Udruženja

Dosada izašla izdanja: Br. 1. Ugrenović: „Iz istorije našeg šumarstva",. Din 10'— Br. 2. Perušić:„Krajiške Imovne Opčine" . . Pin 10 — Бр. 3. Петровић: „Шуме и шумска привреда y

Македонији" . . . . . . . . . . Дин 15*—

U štampi: Br. 4. Hufnagl-Veseli-Miletić: „Praktično uređivanje šuma.,,

U nakladi Jug. Šum. Udruženja štampano: Угреновић; „Закон o шумама" Дин 2Џ'— Ugrenović: Sumarsko-politička osnovica Zakona

o Sumama" . . . Din 30'— Ružić: „Zakon o šumama" Din 50 — „Gozdarstvo y Sloveniji", za članove . . . . Din 30* —

za nečlanove . . . . . . . . . . . Din 45' —

Knjige se naručuju kod „ lugoslovenskog Šumarskog :: Udruïenja", Zagreb, Vukotinovićeva ulica 2. «

ШтампприЈа ГлавВог Савеза Српскнх Земљораднвчквх Задрут

y Загребу.