3
1 1 Боров модел атома 2 Развој представа о атому У почетку (Томсон) атом је сматран пудингомса сувим грожђем”, велика позитивна грудва са малим областима негативног наелектрисања 3 Радефордов експеримент Ернест Радефорд је 1911. године извршио познати експеримент чији је циљ био утврђивање структуре атома Ernest Rutherford добитник нобелове награде 4 Радефордов експеримент 5 Радефорд је алфа честицама бомбардовао веома танку фолију од злата Након тога је анализирао њихову интеракцију са атомима злата Како је већина алфа честица прошла кроз злато без засутављања, закључио је да у атому постоји велики део празног простора Како је регистрован мањи број честица које су се одбиле и вратиле, закључио је да у атому постоји мали део запремине у коме је сконцетрисано позитивно наелектрисање (језгро). Радефордови закључци 6 Спектар атома Услед гасног пражњења у некој цеви нпр. емитује се светлос чији спектар није континуалан већ квантован, што значи да електрони унутар атома доживљавају тачно одређене прелазе. Сваки гас има карактеристичан емисиони спектар који представља његов отисак прста”.

Боровмодел Развојпредстава о атомуtesla.pmf.ni.ac.rs/people/nesiclj/bor(x6).pdf · Спектар атома Уследгасног пражњења

  • Upload
    others

  • View
    15

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Боровмодел Развојпредстава о атомуtesla.pmf.ni.ac.rs/people/nesiclj/bor(x6).pdf · Спектар атома Уследгасног пражњења

1

1

Боров модел атома

2

Развој представа о атому

У почетку (Томсон) атом је сматран

“пудингом” са “сувим грожђем”, велика

позитивна грудва са малим областима

негативног наелектрисања

3

Радефордов експериментЕрнест Радефорд је 1911. године извршио познати експеримент чији је циљ био

утврђивање структуре атома

Ernest Rutherford добитник нобелове

награде4

Радефордов експеримент

5

•Радефорд је алфа честицама бомбардовао веома танку фолију од злата

•Након тога је анализирао њихову интеракцију са атомима злата

•Како је већина алфа честица прошла кроз златобез засутављања, закључио је да у атому постоји

велики део празног простора•Како је регистрован мањи број честица које су се одбиле и вратиле, закључио је да у атому постоји мали део запремине у коме је сконцетрисано

позитивно наелектрисање (језгро).

Радефордови закључци

6

Спектар атомаУслед гасног пражњења у некој цеви нпр.

емитује се светлос чији спектар није континуалан већ квантован, што значи да електрони унутар атома доживљавају тачно

одређене прелазе.

Сваки гас има карактеристичан емисиони спектар који представља његов “отисак

прста”.

Page 2: Боровмодел Развојпредстава о атомуtesla.pmf.ni.ac.rs/people/nesiclj/bor(x6).pdf · Спектар атома Уследгасног пражњења

2

7

Прве две траке су два емисиона спектра. Друга је апсорпциони спектар (у њему фалелиније јер је светлост те таласне дужине

апсорбовао гас).8

Боров модел атомаНилс Бор је упоредио атом са соларним

системом:

Овакав модел је апроксимација.

9

Један од недостатака Боровог модела је што електрон који ротира по орбити по класичној електродинамици

(због убрзавања) мора да стално губи енергију у емитовању зрачења и на крају би морао да падне на

језгро. ( То се наравно не дешава реално )

Значило би да материја не може да буде стабилна – али она јесте,

атоми не колабирају.

10

Реално, електрони добијају или губе енергију када прелазе изхмеђу тачно одређених енергијских

нивоа

11

Преласци између енергијских нивоа

Ако електрон прелази на нижи ниво то је праћено губљењем енергије (емитује се фотон).

Основно стање(најнижи ниво)

n=1, 1. побуђено стање

Светлост (енергија ) се зрачи

12

Ако електрон прелази на виши ниво, мора да апсорбује енергију (фотон-светлост).

Основно стање(основни ниво)

n=1, 1. побуђено стање

светлост (енергија) мора да се апсорбује

Page 3: Боровмодел Развојпредстава о атомуtesla.pmf.ni.ac.rs/people/nesiclj/bor(x6).pdf · Спектар атома Уследгасног пражњења

3

13

Планкова хипотеза о квантимаЕнергија не може да буде ни зрачена ни апсорбована континуално већ у тачно

одређеним деловима-квантима. Аналогија:

Континуална E Квантована E 14

Квантовани енергијски нивои атома:

Значи, електрони у атому не могу да имају било коју вредност енергије. Постоје тачно одређени, квантовани износи енергије који

су могући.

То је објашњење специфичних спектралних линија које припадају атомима

15

де Брољеви таласи и атоми

Подсетник: стојећи таласи се формирају у отвореним и затвореним цевима уколико је

дужина шупљине у одређеној вези са таласном дужином таласа λ.

Ако електрон такође има карактеристикеталас, тада можда постје и одговарајући

аналогни ефекти приликом његовог кретањаоко језгра атома.

16

Две, три и пет таласних дужина “напаковано” на путању електрона око

атома. Оне представљају стабилне орбите -цео број таласних дужина.

17

Визуелизација електронских орбита.