Година LIX • Сремска Митровица • Среда 18. децембар 2019 ... · пиједастал. Неле Карајлић каже да Берлински

ww

w.s

rem

sken

ovin

e.rs

redak

cija

@sr

emsk

enov

ine.

co.r

s

KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA

TEHNIČKI PREGLEDREGISTRACIJA VOZILASREMSKA MITROVICA

Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb022/632-336 e-mail: [email protected]

МESARSKA OPREMA

Година LIX • Сремска Митровица • Среда 18. децембар 2019. • Број 3068 • Цена 50 динара

Фот

о: M

. Mил

еусн

ић

OKOB

022/628-897Pivarska 13, Sremska Mitrovica

EYE EYE MD

ВОГАЊ:

Традиција „свињског“ Срема

Слобода је највећа вредност

У Лаћарку положен камен темељац за нови вртић. Страна 2.

КАМЕН ТЕМЕЉАЦ

Пе де сет го ди на пред пу бли ком

Среда, 18. децембар 2019.2

@ivot na{

Пи ше: Си ни ша Ко ри ца

Како одживетиИако нерадо пишем о несрећи, тугама, о болестима и злочини-

ма, ипак, накад морам и то само због тога да кажем како страс-ти, ушанчење у своје вјерују могу да заварају и далеко да одведу, до нових несрећа. Срем је био поприште велике туге у два светска рата. Ондашње генерације имале су непосредан сусрет са својом тешком судбином. Ми који памтимо бар непосредан ехо Другог светског рата знамо да је Срем био на самом врху страдалника у односу на број становника крвавог пира Другог светског рата. Мало је познато да је сличну судбину имао и у Првом светском рату. Туга је за кратко време два пута пустошила Сремом.

Један мој млађи Лаћарац догурао до универзитетског професо-ра, др Ненад Нинковић решио да са својим другаром др Гораном Васином крене пут Беча и старе архивске грађе бивше Аустро-угарске те истражи ово мање познато недело. Написали су књигу: „Срем у Првом светском рату“. Ваљда су страхоте Другог светског рата, а и свежија сећања потиснула она из Првог. Када су у Сараје-ву на Видовдан 1914. одјекнули пуцњи Гаврила Принципа, у Срему завладао мук. Предосећали су шта их чека. Неки нису могли из-држати, гласно говорили, а одмах бивали ухапшени. Страх се ши-рио брзином интернета. А онда наступиле процене безбедносних снага Аустроугарске. Три подручја посебно маркирана, Хецегови-на, Срем и Галиција. Они су означени као потенцијална опасност за предстојећи сукоб са Србијом, као нелојални грађани „својој“ Монархији. За Срем је направљена и посебна стратегија, све војне способне мушкарце одмах мобилисати и послати на руски фронт, у Карпате. Међу војницима, а и војним круговима, знало се да се тамо може преживети само шест недеља, што због зиме што због руског оружја. Били лако обучени. Тако су формирана два пука од Срба из Срема и послата на Источни фронт. На њихово место у Срем доведени пукови из Мађарске, Хрватске, па и Немачке. Кренуле су и објаве. Сваки војник који дезертира, погази аустро-угарску униформу, биће му одузето имање, породице интерни-ране, а онај дезертер који се ухвати на лицу места биће стрељан. Прво успостављени преки судови. Сремци заплашени. За пример су одмах ухапшени скоро свих парохи Православне српске цркве, потом виђенији грађани. Кад се в.д. Патријарха жалио да у Срему више нема свештеника који ће сахрањивати или крштавати, онда-шња аустроугарска власт на те вапаје није одговарала. Многи су покушали сами себе да повреде, одсецајући десни кажипрст, али то није сметало да их мобилишу као људе с девет прстију, многи сипали у очи неки раствор како би изазвали коњуктивитис од чега се и (о)слепило. Трећи су убризгавали у вене неки отров који је често доводио и до гангрена, па и смрти. Многи од оних који су отишли на Карпате нису се више вратили. Одрасло мушко станов-ништво преполовљено.

Срећу су имали они који су се предали руској војсци, које метак није погодио ни спреда (од Руса) нити слеђа од војске аустроугар-ске. Познавао сам једног човека из Лаћарка који је у мобилиза-цији имао само 19 година. Његов радиус кретања био је салаш, кућа, стока, њива и ту се цео живот одвијао. Чак до Мартинаца није стигао да оде у тих својих 19 година. А онда га је вихор рата усисао и одвео далеко, до руског фронта. Имао је среће, предао се и остао жив. Потом следи Сибир, Владивосток, па спуштање ка јужним морима, Кинеском, Индијском океану, Суецу, Средоземљу, Солуну, да би после пар година ове одисеје стигао у Србију. Може се само замислити ломови у психи такорећи дечака који је одјед-ном постао „светски путник“. Данима после Великог рата чучао је под својим пенџером у Црквеном шору села Лаћарка и причао неверним томама о томе шта је све преживео и где пропутовао. Још теже од овога је сазнање да није било куће у Срему у којој се није виорила црна застава за неким од чланова породице. Нажа-лост, ова врста трагедије задесила је и генерацију двадесет годна после. Замислимо наше претке који су свој живот одживели у тим страхотама. Зато морамо утихнути страсти, смирити поделе, уво-дити више дијалога, културу и образовање дизати на много виши пиједастал. Неле Карајлић каже да Берлински зид нису срушили Американци када су бомбардовали Москву, срушила га премоћ културе Запада, Ролингстонси и Битлси. Култура и образовање су инвестиције у будућност, у сазнање да нам се више никад зло у људима не повампири.

ИЗДВОЈЕНА ВЕСТ

Куће за избеглицеПредседник Покрајинске владе Игор Мировић уручио је прошле

седмице уговоре којима је обезбеђена куповина сеоских кућа са окућницом за 20 избегличких породица у Војводини.

Бесповратну помоћ за стамбено збрињавање, у укупном из-носу од 20 милиона динара, обезбедила је Покрајинска влада, а корисницима је додељена преко програма Фонда за пружање по-моћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима. Максималан из-нос за куповину куће износи милион динара.

СН

Министар просвете, науке и технолошког развоја Србије Младен Шарчевић и за-

менице градоначелника Сремске Митровице Светлана Миловановић у понедељак, 16. де-цембра, су положили камен темељац за нови вртић у Лаћарку. Ради се о локацији поред постојећег вртића, саграђеног пре 45 година, који је одавно недовољног капацитета да при-хвати сви децу овог великог села. За годину дана, уколико буде све текло по плану, обје-кат новог вртића ће бити завршен па ће бити далеко шири обухват деце предшколским а и сви ће бити пдо једним кровом. Ради се о ин-вестицији од 105 милиона динара.

Међу присутнима на свечаности полагања камена темељца у Лаћарку били су министар пољопривреде Бранислав Недимовић, по-моћник покрајинског секретара за образо-вање, прописе, управу и националне мањине- националне заједнице Милан Ковачевић, челници градске управе на челу са градона-челником Владимиром Санадером, деца из објекта “Чуперак“, представници месне зајед-нице Лаћарак, грађани .

- Драги предшколци, ово је нова кућа за вас. Циљ нам је да се укљу-чи што већи број деце у вртиће и да рано предшколско образовање до-бије што више деце у Србији. Кад то кажем људи су подељени, али то је учење кроз игру. Деца су вешта на но-вим технологијама, а ми треба да им створимо услове за то – рекао је на почетку министар Младен Шарчевић у Лаћарку и наставио да ће се овај појекат у Србији финансирати кре-дитом од 50 милиона евра узетим од Светске банка, који враћа Републике Србија, а овај вртић је први од много већег број који крећу из тог циклуса.

- Иначе средства су опредељена за по-већање капацитета предшколских установа у Србији, циљ нам је да обухват у вртићима буде много већи тако па имамо задатак да то подигнемо на висок ниво стандарда какав имају западноевропске земље. За наредну годину смо у свом буџету добили 60 од-сто средстава више за инвестицијe. Први пут

ћемо преговарати за још 95 милиона евра за изградњу нових факултета, а чак 32 милиона евра је планирано за студентски стандард - рекао је министар Шарчевић.

Одговарајући на питања о томе јесу ли српске школе спремне за једносменску наста-ву министар Шарчевић је одговорио да то „мора да иде као пилот програм“.

- До 2020. године та прича је начета, није било акционог плана, а нова страте-гија ће бити донета до краја 2020. годи-не. Њом се предвиђа да се за то стварају простори. Тренутно је пилот пројектом обухваћено 204 школе, а за следећу го-дину смо направили нови приритет. Ра-дићемо адаптацију простора тамо где треба да би добили адекватан простор тако да ће то бити обухват од око 40 од-сто школа у једносменском раду. Надамо се да ћемо обезбедити средства и за ос-тале школе, као и за пренамену школа где нема довољно деце за неке друге намене – одговорио је министар Шарчевић.

Министар је похвалио спремност ло-калне самоуправе Сремске Митровице која је била боља и бржа од неких других што је резултирало да се кренуло у пројект градње новог вртића у Лаћарку. Истакао је да је Град Сремска Митровица зрела самоуправа која улаже у образовање и васпитање и не каже: „шта ће нам нови вртић јер ће онда требати нови васпитачи“?

Министар Шарчевић је најавио уређење старе зграде вртића којом ће се допринети да обухват деце у предшколско буде још већи. Јер, како је казао, врло брзо ће доћи време да се узраст од три године детета сматра оба-везним за похађање предшколског програма макар на четири сата.

- Хватамо корак са развијеним делом све-та, а залет који смо направили мора да се ис-користи. Решићемо невоље чекања деце на вртић – рекао је министар Младен Шарчевић.

Заменица градоначелника Светлана Миловановић је захвалила министру Шарчевићу, министарству просвете и Влади Србије што су издвојили 105 милиона динара за нови објекат вртића.

- Заиста је ово преко потребна инвестиција, јер у старом објекту нема места за сву децу. Ове школске године има их 160, али има још три групе предшколаца која су смештена у објекат школе, а такође има и оних на лис-ти чекања- рекла је заменица митровачког градоначелника.

Нова зграда вртића Чуперак” имаће 1.159 квадратних метара постора који ће бити до-вољан за 250 деце.

- Ово је трећа капитална инвестиција за три године у нашој средини. Једна школа је изгра-шена – ОШ Добросав радосављвевић народ у Мачванској Митровици,, друга се гради – ОШ Јован поповић у Сремској Митровици, а сада почиње градња новог вртића и он треба да буде завршен за годину дана , подсетила је Светлана Миловановић.

-Нови објекат ће бити спратни – имаће шест учионица - спаваоница са свим неопход-ним нуспросторијама што ће бити довољно за смештај деце из Лаћарка – додала је заме-ница Градоначелника Сремске Митровице.

С.Ђаковић Фото: М. Милеуснић

СВЕТЛАНА МИЛОВАНОВИЋ ПОЛОЖИЛИ КАМЕН ТЕМЕЉАЦ ЗА НОВИ ВРТИЋ

Савремени објекат за најмлађеИзградњом новог вртића обезбедиће се сви неопходни услови за шири обухват деце предшколским васпитањем и допринети да нестану листе чекања - Инвестиција је вредна 105 милиона динара и план је да пројекат буде окончан за годину дана

Полагање камена темељца

Министар Младен Шарчевић и заменица градоначелника Светлана Миловановић

Биће места за сву децу

Стари вртић

Среда, 18. децембар 2019. 3

Протекле недеље, Срем-ска Митровица је доби-

ла још један музеј. Наиме, изложбена поставка „Исто-ријска улога Казнено по-правног завода и страдање Срба у периоду два светска рата“ смештена у оквиру Хотела “Срем” и званично је отворена. Поставка под на-зивом „Запечаћене судби-не“ настала на основу ар-хивских и историјских по-датака, обилује мноштвом оригиналних експоната и резултат је вишегодишњег истражи-вања прошлости КПЗ-а.

У наредних месец дана улаз је бесплатан, поставка коју вреди виде-ти отворена је за посетиоце у периоду од девет до четрнаест часова када ће заинтересовани имати могућност да у обилазак оду са кустосем Музеја.

Како је приликом отварања Музеја истако први човек Казнено-поправног завода Александар Алимпић, “Запе-чаћене судбине” су настале на основу документације која ће наредне године, кроз први део монографије КПЗ-а бити доступна јавности.

- Идеја да направимо Музеј дошла је као резултат обимних истраживања која већ пет година спроводимо по ар-хивама у Сремској Митровици, Сараје-ву, Загребу и ускоро у Бечу, а са циљем да урадимо монографију овог затвора који је од свог оснивања до данас био у средишту свих значајнијих исто-ријских дешавања која су, од краја 19. века до данас утицала на живот Сремс-ке Митровице и Срема у целости. Циљ којим сам се као управник и кустос руководио код ове поставке био је да прикажем да ми Срби нисмо “геноци-дан народ” како нас садашња исто-рија покушава презентовати, посебно у европским земљама, него да су се Срби кроз два светска рата свету представили као страдални народ. Када смо прикупљали историјску грађу за монографију, дошли смо

до фрапантних саз-нања која се односе управо на то стра-дање. Баш зато, а подстакнут и моти-висан натписима ван граница Србије, где смо декларисани као “геноцидан народ” желело сам да при-кажемо једну истину базирану на исто-ријским чињеница-ма: ми Срби јесмо ратовали, али увек

на нашој територији и да, јесмо много страдали. Забрињава ме чињеница да наша деца не уче о томе, да не знају да смо по броју страдалих у Првом свет-ском рату у односу на број станов-ника први, а међу прва три народа у страдању у Другом светском рату, рекао је управник Алимпић приликом отварање поставке.

Он је додао и то да ће управа КПЗ-а у наредном периоду учинити све да у Музеј доведе што већи број ђака, наро-чито средњошколаца који ће се, нада се, када буду видели оно што поставка показује, замислити над судбином на-рода којем припадају.

- Живимо у времену када се о нашем страдању све мање зна. Наша деца у школама о трагедији српског наро-да све мање уче, а о томе колике су размере тог страдања у Срему у оба светска рата, не зна се готово ништа. Ја имам два ђака у кући, основца и средњошкол-ца, па добро знам о чему говорим. Зато је наш циљ да управо младима пока-жемо шта се то са нашим народом дешавало у про-шлости. Наша дужност је да не допустимо да се историја понови, али и да им покажемо због чега не смеју допустити себи да у затвор дођу. Ма колико

затворски стандарди били бољи данас него пре само пола века, сви, а посеб-но млади морају да схвате због чега је слобода потребна и зашто не смеју да дозволе себи да им је отму било страни окупатори, било они сами себи својим недоличним понашањем. Заправо, мислим да је управо слобода суштина ове поставке, јер кроз њен губитак, на-ционални или индивидуални, можемо најбоље сагледати сву њену вредност и значај, рекао је Алимпић.

Јединствена поставка, направљена по узору на савремене европске му-зеје, постала је и део туристичке пону-де Сремске Митровице, а у циљу њего-вог очувања потписан је и уговор о по-словно-техничкој сарадњи са Музејом Срема. А како је митровачки затвор једини у Србији у којем казну служе и страни држављани, читава поставка урађена је на српском и енглеском је-зику, па се управа КПЗ-а нада да ће и страни амбасадори имати прилику да је обиђу и увере се у то да је српски на-род стрални, а не “геноцидни”.

Директор Управе за извршење кривичних санкција Дејан Царевић задовољан је оним што поставка нуди. Приликом отварања исте, он је нагла-сио да је ово само једна у низу актив-ности које је Управа током протеклог периода реализовала, а која за циљ има њено укључење у свакодневне животне токове.

- Прошло је време када је Управа била везана само за црне хронике и тешке при-че. Ми се сада трудимо да се, колико је у на-шој могућности и на-длежности, укључимо у свакодневне живот-не токове и отварање ове поставке најбољи је показатељ да у томе успевамо. Поставка на један упечатљив начин сведочи о страдањима невиних жртава, жене,

деце, омладине за време Аустроугарс-ке монархије и злогласне Независне Хрватске и на аутентичан начин гово-ри о свирепости злочина који су спро-вођени над нашим становништвом, над Србима. Сви ми знамо да затвори често умеју да буду ризница богате ис-торијске грађе, ово се посебно односи на заводе какав је Сремска Митровица за који данас можемо да кажемо да има вишевековну традицију. Сви који су учествовали у поставци ове излож-бе су показали држави како се треба правилно односити према вредној ис-торијској грађи, рекао је Царевић.

Изложбена поставка има четири целине, па је први део посвећен стра-дању Срба у периоду од 1901. до 1918. године када је затвором управљала

Аустроугарска. Нарочити акценат ста-вљен је на Први светски рат, када у ондашње власти у Завод допремале како заробљене српске војнике, тако и цивиле, жене, децу, старе, са просто-ра читаве Царевине, одакле су их, ако су успели да живи изађу из тамница, отпремали даље, ка логорима широм Аустро-угарске монархије.

Други део поставке односи се на из-вршење смртних казни у Краљевини Југославији, при чему централни део заузима поставка везана за практичну примену аустријског права по коме су смртне казне извршаване вешањем. Трећи део поставке сведочи о стра-дању Срба у Независној држави Хрват-ској, док је четврти посвећен познатим комунистичким политичким затворе-ницима као што су Жарко Зрењанин, Оскар Давичо, Јосип Краш, Јанко

Веселинов Жарко, Ђурађ Ђуро Пуцар, Раде Кончар, Милован Ђилас, Моша Пијаде и други.

- Наша првобитна замисао је била да прикупимо податке везане за ис-торијску улогу Завода, међутим ра-дећи по архивима како у Србији, тако и у Сарајеву, Вуковару, Загребу дошли смо до неких врло значајних података који говоре о страдању Срба током два светска рата. Када сам управнику Алим-пућу на то указао он је дошао на идеју да урадимо једну изложбену поставку која ће све то да овековечи и да остане наредним генерацијама као подсетник на то шта се све дешавало иза ових зи-дина. Највише смо се базирали на пе-риод владавине Аустроугарске, тада је управник Завода био Шиђанин Милан Костић који је водио дневник, тако да смо ми на основу његових аутентич-них записа сазнали доста о томе шта се овде догађало. Велики број људи је био затваран и то не само ратни-ци, борци и рањеници, него и жене, деца. Неки од њих су даље слати у ло-горе, а делом остављани у Митрови-ци где су масовно умирали, објаснио је заменик Управника КПЗ-а Небојша Драгановић.

Највећи део поставке чине ау-тентични експонати, неки од њих су добијени од Музеја Срема, део је у власништву КПЗ-а, док део поставке представља и одлично осмишљена сценографија Владиславе Мунић Ка-нингтон, Бранислава Црвеноковића и Срђана Марковића која додатно до-чарава сву тежину губитка слободе и плаћања цене њеног недостатка.

С. Л – М. М.

Слобода је највећа вредност- Суштина ове поставке нису тамновање и страдање, већ слобода, јер кроз губитак слободе, национални или индивидуални, можемо најбоље сагледати сву њену вредност и значај, рекао је Александар Алимпић

Александар Алимпић

Дејан Царевић

Небојша Драгановић говори о поставци

Обилазак

Запечаћене судбине Инструменти усташког геноцида


У Регионалној привредној комори у Сремској Митровици 12. децем-

бра одржана је последња у низу ово-годишњих конференција посвећених унапређењу пословне климе у Репу-блици Србији под слоганом “Послов-ни скок” коју су организовали При-вредна комора Србије и Регионална привредна комора за Срем. Циљ конференције је да обезбеди опти-мална решења за пословне процесе чиме се пружа основа за раст, развој

и извесност будућег пословања, кроз исплативе инвестиције и примењиве иновације које ће унапредити кон-курентност, ојачати домаћу тржишну позицију и потенцијале за пословање у међународном окружењу.

- За све управне круге у Србији у које спада и Срем инвестиције су значајан извор привредног развоја, раста производње, извоза, запосле-ности, модернизације и прихода. Њи-хов значај се огледа у томе што дају

сигнал другима да наш регион поседује одређене перформансе економске бу-дућности и да се улагање може показа-ти као профитабилно. Већ пет година за редом бележимо повећање ин-вестиционог удела при чему стра-ни капитал у структуру има већи удео ,али није занемаљрив ни удео капитала домаћег порекла – рекао

је уз остало директор РПК Предраг Мујкић.

Након тога представници малих, средњих и великих предузећа Сремског ок-руга су слушали стручне теме: Које су могућности доступне привреди кроз дигитализацију? Шта је до-бар софтвер и шта он може да уради за нечији бизнис? Колико је логистика потен-цијал за стварање уштеда? Колике су предности инвестирања у инвестиционе фондове и који су доступни извори тог финансирања ?...

Оливера Коминац из Привред-не коморе Србије је подсетила да је Приведна комора Србије кренула у мају са конференцијама “Пословни скок” и оне су одржане у Крушевцу, Ваљеву, Суботици, Ужицу, Крагујевцу, а шеста је одржана у Сремској Мит-ровици. План и програм је да се оне одрже у свих 16 регионалних комора и да пруже привредницима информа-ција , а намењене су представницима малих, средњих и великим предузећи-ма за унапређење пословaња.

- Конференцијом пружамо интерак-тивну платформи да привредницима стручњацима помогну да одговоре на сва питања и изазове на које се

сусрећу у послоавњу. Концепција конференције је да обухвати све се-кторе али углавном су теме базиране на дигиталне технологије, саобраћај и логистику финансије, порески сис-тем и доступне изборе финансирања и консалтинг услуга.. рекла је Оливе-ра Коминац.

Конференција је намењена свима који хоће да науче како да унапреде своју пословну климу. Овај формат конференције задовољава интере-совања привредника, а како би се њима понудило управо оно што им је у центру пажње пословни људи на-кон радионица попуњавају упитнике који су организаторима смерница за нове конфереције наредне године.

С.Ђаковић - Сл.Никшић

Дугогодишњи проблем са фекал-ном канализацијом који су имали

станари стамбене заједнице 1, 3 и 5 у Шишатовачкој улици у сремскомитро-вачком насељу код Казнено поправног завода коначно је решен ангажовањем “Градског становања” и Јавног преду-зећа “Водовод”. Наиме, “Градско ста-новање” је иницирало, а “Водовод” је

решио овај проблем на терену. Ради се о реконструкцији дотрајалог при-кључног вода за канализацију, а оста-ло је само да се замене прикључци на улазима у зграде.

- Јавно комунално предузеће “Во-довод” извршило је реконструкцију прикључног вода за канализацију у Шишатовачкој улици за једну згра-

ду са три улаза. Ради се о воду који је дотрајао и због тога су становници ове зграде имали честа загушења канали-зације. На овај начин смо решили већи део проблема и сада је преостало још само да се реконструишу појединач-ни прикључци за сваки улаз - рекао је вд директора ЈКП “Водовод” Борислав Бабић, најављујући да ће радови бити завршени и за још неколико других зграда које се суочавају са проблемом загушења канализације.

Покрећући иницијативу за решење питања канализације “Градско стано-вање” је хтело да се реши дугогодишњи проблем станара стамбене заједнице на улазима 1, 3 и 5 у Шишатовачкој улици који су имали пробпем са под-земним водама и честим загушењем фекалне канализације.

-У том циљу смо се обратили “Во-доводу” да покушамо да решимо про-блем. Ово предузеће се на наш позив одазвало и у потпуности нам изашло у сусрет, тако да је цео вод замењен о њиховом трошку - рекао је директор “Градског становања” Милош Ковач.

- У овој згради живим нешто мање од седам година и сведок сам да два до три пута месечно имамо проблем

са фекалном канализацијом, тако да се искрено надам да ће ови радови коначно решити наше проблеме - рекао је Миодраг Конотаревић, управник стамбене зграде у Шишатовачкој 5.

Милош Ковач је додао да су ови радови само нови пример добре са-радње између градских јавних пре-дузећа са Градским становањем, а потврђује и добру сарадњу са

станарима. Из Градског становања најављују следећи корак - замену појединачних водова за сваки улаз.

Иначе, вредност радова око за-мене главног вода фекалне кана-лизације у Шишатовачкој улици из-носила је око 200.000 динара, а фи-нансирало их је Јавног комуналног предузећа “Водовод”.

С.Ђ - Сл.Н.

Пословни скок за унапређење пословне климе

Конференција у Сремској Митровици

Предраг Мујкић, директор РПК

Досадашње конференције “Пословни скок” показале су да привредницима одговара овакав вид комуникације јер добијају одговоре готово из свих области везаних за пословање

Оливера Коминац из Привредне коморе Србије

Решава се проблем станара са канализацијомПокрећући иницијативу за решење питања канализације “Градско становање” је хтело да се реши дугогодишњи проблем станара стамбене заједнице на улазима 1, 3 и 5 у Шишатовачкој улици који су имали пробпем са подземним водама и честим загушењем фекалне канализације

Шишатовачка улица

Борислав Бабић

Милош Ковач и Миодраг Конотаревић


СРЕМСКА МИТРОВИЦАwww.sremskamitrovica.rs Припрема: С. Ђаковић

МАТИЧАР

РЕПЕРТОАР

Библиотека23. децембра у 18 часова предста-вљање трилогије " Мачва и Мачва-ни у Првом свеском рату", аутора Милорада Јевтића. Учесници у про-граму су : Катарина Кулезић, профе-сор књижевности Милорад Јевтић, аутор, Драгутин Марковић Маркан, глумац Исидора Гроздановић, кла-вирСара Бучак, солистаМоравка Тодић, модераторУ округлој сали изложба о Ернесту Хемингвеју

ГалеријаДо 25. децембра изложба ДијалогМузеј СремаИзложба УЛУ Сирмијум

Позориште21. децембра у 19 часова, Ирина Арсенијевић и Маестре изводе композиције анимираних филмова Волта Дизнија.

СКЛОПИЛИ БРАК: /

ДОБИЛИ СИНА: Стевица и Маја Абра-хам-Стара Пазова, Милован и Наташа Крстовић-Шимановци, Вељко и Тама-ра Тасић-Рума, Жељко и Соња Раки-нић-Сремска Митровица, Небојша и Наташа Барбарић-Жарковац, Јовица и Марија Којић-Сремска Митровица, Адил и Соња Елхаг-Сремска Митро-вица, Небојша и Бранислава Алексић-Босут, Станко Јовичић-Тешић и Јелена Јерковић-Јовичић-Тешић-Мартинци, Саша и Невена Симиџић-Добринци, Марко и Слободанка Владисављевић-Раденковић, Ненад и Зорана Костић-Сремска Митровица.

ДОБИЛИ ЋЕРКУ: Ненад и Ива Гршић-Рума, Никола и Наташа Симић-Рума, Марко и Наташа Маринковић-Рума, Борис и Данијела Врбашки-Сремска Митровица, Златко и Тања Жјак-Љуба, Милош и Александра Пушкаревић-Сремска Митровица, Милан и Душица Јанковић-Јазак, Бојан и Биљана Стри-чић-Љуково, Марко и Миљана Пан-телић-Мачванска Митровица, Ратко и Јована Симић-Сремска Митровица, Владимир и Тамара Шокчевић-Срем-ска Митровица.

ДОБИЛИ БЛИЗАНЦЕ: Милош и Јулија-на Шијаковић-Рума.

УМРЛИ: Ђекић Владе рођ.1932., Прица Драгиња рођ.1952., Синђелић Стеван рођ.1953., Смолић Радољуб рођ.1958., Цундра Велинка рођ.1934., Јанко-вић Љубица рођ.1933., Богдановић Надежда рођ.1951., Ђаниш Милован рођ.1959., Лучић Госпојинка рођ.1938., Звонаревић Ружица рођ.1950., Наић Зоран рођ.1935., Перић Јока рођ.1957., Иванчић Душан рођ.1945., Дудуковић Милош рођ.1950., Релић Јованка рођ.1936., Гудурић Јован рођ.1950., Мишић Радивој рођ.1946., Јовановић Живан рођ.1940., Ћућуз Неђо рођ.1944., Јоцић Илија рођ.1958., Лазић Драган рођ.1966., Хорват Тибор рођ.1951., Обрадовић Петар рођ.1938., Граховац Петар рођ.1944., Бошњак Каролина рођ.1957, Василић Душанка рођ.1939., Мандић Зоран рођ.1955., Лепотић Никола рођ.1941., Мајкић Војо рођ.1935., Саркић Ра-дослав рођ.1956., Бодеграјац Драган рођ.1944.

Про је кат „Ми тро ви ца - на оба ли на прет ка " фи нан си ра се из бу џе та Гра да Срем ска Ми тро ви ца.Ста во ви из не ти у по др жа ном ме диј ском про јек ту ну жно не из ра жа ва ју ста во ве ор га на ко ји је до де лио сред ства.

Пету годину за редом Удружење ват-рогасаца из Јужног Велса „Blazing

to Serbia“ донацијом новогодишњих па-кетића подржава акцију Црвеног крста Сремска Митровица „Један пакетић, мно-го љубави“. Ове године припремљено је преко 80 новогодишњих пакетића за најмлађе суграђане. У среду, 11. децем-бра у сарадњи са Месном заједницом Мартинци и основном школом у том селу, најмлађима је подељено око 40 па-кетића. Акцијом су обухваћени ученици првог и другог разреда.

Истог дана, у просторији Црвеног крста, уз присуство Деда Мраза уприли-чена је подела новогодишњих пакетића за децу кориснике туђе неге и помоћи, узраста до 10 година.

У Библиотеци "Глигорије Возаро-вић" одржана је промоција збир-

ке поезије "За душу и сећање" аутора Марка Надалина из Руме. О књизи је говорио у име рецензента књижевник Тодор Бјелкић, а проф. мр Живко По-пов је представио целокупан рад овог аутора.

- Марко Надалин је до сада објавио више прозних ( две из области спорта), али и неколико веома запажених књи-га и епиграма и афоризама. Управо по овим формама Надалин је читалачкој публици познат и изван Србије. Своје најновије остварење, заправо збирку стихова, аутор је с правом насловио " За душу и сећање". Јер, избор тема над којима ламентира аутор је такав да може да заинтересује веома широк читалачки круг, разнолик по својим укусима и опредељењима. Другим ре-чима, сви који ову књигу буду имали у рукама моћи ће у њој да пронађу неш-то за своју душу, нешто што им је бли-ско, познато, заводљиво или, напрос-то, симпатично.Аутор се осврће на све оно што би могло и што би требало да

карактерише његов Срем, без обзира да ли су теме веселе, оне бећарске (кад се на румском вашару очас пот-роши тек продано ждребе), оне жете-лачке и вршидбене, оне салашарске или, пак, оне са осетним призвуком сете и туге. Јер, све оно што је некад чинило Срем, посебно поетски инте-ресује аутора. Мада, рекосмо, има ту и оних тема које нас растуже и натерају на размишљање. Почев од оних о не-вероватној распродаји тзв. друштвене имовине, целих негдашњих и те како

успешних комбината, па до оних о му-кама пензионера и појединаца који једва преживљавају, а тек како им је кад се разболе, кад у болници заврше, о томе не треба посебно говорити, на-писао је Тодор Бјелкић.

У музичком делу промоције учествовали су ученици Средње музичке школе "Петар Кранчевић" Никола Мијаиловић, хармоника; Милош Ђорђић, хармоника; Лука Јозић, клавир, а модератор је била Моравка Тодић.

У Позоришту „Добрица Ми-лутиновић“ одиграна је

инклузивна представа „Свет“ . Ово је прича о једној срећној и мирној породици из доба Бра-нислава Нушића , по чијем текс-ту је и рађена, која под притис-ком окружења – односно света, па мења своје навике, постаје роб туђих мишљења и све је не-срећнија, до самог расплета.

Представа „Свет“ је круна дугогодишње каријере вође драмске секције Лепе Станковић, која је припремила кориснике и

режирала представу. У овом за-хтевном комаду, који траје око 50 минута, глуми 10 особа са сметњама у развоју и две особе из опште популације.

Главни глумац, Дубравко Филипи, особа са Дауновим синдромом, добитник награде Златна маска за најбољу мушку улогу на поменутом фестива-лу у Скопљу. Министарство културе и информисања је у 2019. години финансијски подржало реализацију пројекта Инклузивни „Свет“.

ПОКРАЈИНСКА ПРИЗНАЊА

Талената из наших школаПет ученика митровачких основних

и средњих школа ове године поне-ло је признање “Таленти”. У школској 2018/2019. години високим признањем је у области науке тачније за успехе на такмичењима из математике награђен Славко Крстић, ученик Митровачке гимназије са својим менторком Алек-сандром Пантић. У истој области на-грађен је и Миленко Лаћарац, ученик Основне школе “Бошко Палковљевић Пинки” са менторком Миленом Ћо-рић, а за успехе из географије.

За област технике награђена је ученица Основне школе “Добросав Радосављевић Народ” из Мачванске Митровице Наташа Двоштански из и њен ментор Жељко Иванковић. Зоран Маховац, ученик Митровач-ке гимназије са менторком Катицом Бабић награђен је за успех у области језика. Ученица Музичке школе “Петар Кранчевић” Ирена Панић заједно са менторком Јеленом Влаовић добила је награду „Таленат“ у области музике.

ИЗЛОЖБЕ

Митровчани у ВрањуЦртеже једног од највећих српских

уметника 20. века Лазара Возаре-вића, могу да виде Врањанци на из-ложби „Од сновиђења до мита“ која је отворена у четвртак, 12. децембра у Га-лерији Народног музеја Изложбу чини 21 цртеж, којима је како кажу органи-затори, а обухваћен целокупни ства-ралачки живот овог великог уметника из Сремске Митровице.

Истовреено се у Врању одржава и изложба цртежа и слика Ивице Коваче-вића Штрифле и Предрага Ковачевића, уметника из нашег града. Организатор је Народни музеј у Врању, у сарадњи са Галеријом "Лазар Возаревић" .

УДРУЖЕЊЕ ПЕНЗИОНИСАНИХ ЖЕЛЕЗНИЧАРА

Плакете заслужнима Удружење пензионисаних желез-

ничара Сремске Митровице про-текле недеље је на пригодан начин обележило дан када је пре 136 година пругом кроз наш град прошао први воз. Тим поводом је у ренoвинарној сали Железничке станице одржан скуп на ком је председник Удружења пензионисаних железничара Мирко Драгојловић уручио признања Ми-одрагу Ђукићу из Новог Сада, Саши Марковићу шефу станице и Удружењу “Треће доба”Лаћарак.

ДОНАЦИЈA ИЗ ЈУЖНОГ ВЕЛСА

Један пакетић, много љубави

Донели пакетиће

У ПОЗОРИШТУ

Одиграна инклузивна представа "Свет"

Из представе

ПРЕДСТАВЉЕНА НОВА КЊИГА

За душу и сећање

Промоција

По ста ла је већ тра ди ци ја Уста но ве за не го ва ње кул ту ре „Срем“, да кра јем го ди не ор га ни зу је

му зич ко-по ет ско-драм ски про грам „Ре ви ја по-бед ни ка“, на ко ме за јед но пред ста ви све умет ни-ке ама те ре Срем ске Ми тро ви це по себ но оне ко ји су се пла си ра ли на ви ши ранг так ми че ња. Пра-те ћи ка лен дар Са ве за умет нич ког ства ра ла штва ама те ра Вој во ди не, ова уста но ва кул ту ре је и ове го ди не ре а ли зо ва ла, смо тре из раз ли чи тих обла-сти умет но сти : град ске смо тре ре ци та то ра, драм-ског ства ра ла штва, ли ков ног ства ра ла штва, а сви они ко ји су се пла си ра ли на ви ши ранг так ми че-ња - на По кра јин ску смо тру до би ли су за хвал ни цу за ан га жо ва ње у ама тер ком ства ра ла штву од ор-га ни за то ра Уста но ве за не го ва ње кул ту ре „Срем“. За хвал ни це је 11. де цем бра у са ли По зо ри шта До-бри ца Ми лу ти но вић” уру чио ди рек тор Уста но ве “Срем” Ду шан Др ча.

У де кла мо ва њу су на гра ђе ни : Еле на Ву ки-ће вић из Кре а тив ног сту ди ја и те а тра „Гар тел“, На ђа Је лен ко вић и Ан ђе ла Ко ње вић из ОШ „Јо ван Јо ва но вић Змај“, Леа Не ди мо вић из ОШ „Јо ван По по вић“, Ла зар Ру ва рац и Ла на Стан-ко вић из ОШ „Све ти Са ва“, Лу ка Ива нић из СМШ „Пе тар Кран че вић“, Ми лан Ла зић из Ре-ци та тор ског сту ди ја „Ка ли о па“, Ни ко ли на Па-нић из Кре а тив ног сту ди ја и те а тра „Гар тел“ и Ти ја на Три вић из Ми тро вач ке гим на зи је, ко ја се пла си ра ла и на Ре пу блич ко так ми че ње у Ва ље ву.

У драм ском ства ра ла штву за хвал ни це су до-би ли : пред ста ва „Ово је њен сан, а мој ко шмар“, ОШ „Јо ван По по вић“ и Де чи јег цен тра „Чи сто ср це“, у ре жи ји Ја сне Ка ла у зо вић, мо но дра ма „Ср це од ле го коц ки“, Ром ског удру же ња „Пар-но ро мо ро“ по тек сту Оли ве ре Оље Јел кић а у

ре жи ји Злат ка Ву ле ти ћа, пред ста ва „Бри ши од сво је же не“ Кре а тив ног сту ди ја и те а тра „Гар-тел“ у ре жи ји Гор да не Лу кић и пред ста ва Ми-тро вач ке гим на зи је „Људ ско би ће и по рок зва-ни пи ће“ по тек сту Са ше Не дељ ко вић, у ре жи ји Ди ми три ја Кр ста ји ћа. На По кра јин ску смо тру му зич ког ства ра ла штва, упу ће ни су Дру штво за не го ва ње укра јин ске кул ту ре „Ко ло меј ка“ и Хор Основ не шко ле „Све ти Са ва“ под вођ ством Је ле не Сто ја ко вић, а у ли ков ном ства ра ла штву ис та кли су се и за хвал ни це до би ли : Ве ра Ђур-ко вић, Ја сна Ар ба нас, Бор ко Го лић, Ми лош Сви ло кос, Оли ве ра Кр стић, Не да Фа бри, Рај-ка Ми лан ко вић и Ду шко Сте фа но вић.

Про грам су во ди ле Ка ти ца Га зи ба рић и Да ја на Са ви ће вић.

С.Н. - М.М.


Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Избор: Златко Зрилић

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

НАУК

Мене моје научило лане,на спавање и на миловање.

РАСПАМЕЋИВАЊЕ

Гаравушо очи гараве ти,извеле ме из моје памети.

ВЕДРИНА

Месечина па ми лоле нема,да је тавно дош`о би одавно.

*Ал` је ведро, па ми злато легло.

КАРТ: Жарко Гаћеша

(За)би бе ре но

су дру ги учи ни ли због ње га.

су им за хвал ни цу и на гра ду, као у ста ра до бра вре ме на. Са мо су овог пу та уме сто са та до би ли от ка зе.

оних ко ји нам се ло ме о ле ђа.

из во ђе њу кра ве из ста је. Не ко је не где из во ди, а она не зна да ли је во де на кла ње или на па шу.

их та мо са че ка ти цве ће. Зна ју ћи за њи хо во тре-мељ но не зна ње је зи ка, бо јим се да су чу ли “ц” уме сто “с”.

ра ци је др жа ва на на шим гра ни ца ма би ће по ста-вље не та бле с нат пи си ма: “ Пут ни че, ка да до ђеш у Ср би ју, ре ци да нас ви ше не ма, јер смо из да ли ње ну част.”

Са да се ви ше не се ћа ни ка да, ни за што се оже-нио.

зву чи.

оти шао у по сла ни ке да би по сти гао још бо ље ре зул та те.

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

Пи ше: Бо жи дар Пе шев

У Град ској би бли о те ци „Ата на си-је Стој ко вић“ у Ру ми све ча но

је уру че на књи жев на на гра да „Ха-

пе сни ку Јо ва ну Г. Ле ко ви ћу. Ово је би ла и про мо ци ја пр ве збир ке пе са-ма „Се бе“ Јо ва на Г.Ле ко ви ћа, ко га ге-не ра ци је Ру мља на пам те као на став-

ли ков не кул ту ре и срп ског је зи ка и

ган“ је уста но вље на 2009. го ди не са ци љем да до при не се очу ва њу књи-

ви ћа (1951–2008), чла на ре дак ци је књи жев них но ви на „Сви так“ По же га, ис та као је Ми ли јан Де спо то вић, осни вач ових књи жев них но ви на. Про мо ци ја књи ге пр во је одр-жа на у На род ној би бли о те ци у По же ги, а по том у Ру ми, док је на гра ду Ле ко ви ћу уру чио упра-во ди рек тор по же шке би бли о-те ке, Миљ ко Кра го вић. Осим Јо ва на Ле ко ви ћа, на гра ду за ову го ди ну до био је и пе сник,

Пре драг Ја шо вић из Па ра ћи на, за ци клус пе са ма „О је зи ку“.

Јо ван Г. Ле ко вић ро ђен је 1937.го ди не у око ли ни По же-ге, пе то го ди шњу сред њу шко лу при ме ње них умет но сти за вр шио је у Ни шу, Ви шу пе да го шку шко лу, а по том и књи жев ност на Фи-

Пр ву збир ку пе са ма „Се бе“, за ко ју је и на гра ђен, из дао је 2019, у осам де сет дру гој го ди ни жи во та. По е зи ја је, ка ко ка же, до шла тек на кон мно го сли-ка ња и тра же ња су шти не. Пи шу ћи про зу, кроз од-ба ци ва ње мно гих сло је ва, до шао је до пе сме.

- Тра же ћи су шти ну до шао сам до бе ле по вр ши не или сам је скроз за цр нео. Ја сам рио док сам пи сао про зу, пи сао, пи сао, пи сао и за лу тао у пе сни штво, од ба цу ју ћи су ви шно, бо је ћи се да ћу опет до ћи до бе ли не и цр-ни ла. Ме ђу тим, оста ле су ре чи, го ди на ма кад се све ис то пи ло од ме не, све што је су ви шно, ин-тер пунк циј ски зна ци, при де ви, епи те ти, од ба цу ју ћи и тра же ћи су ви ну и су шти ну, ја сам до шао у си ту а ци ју да не мам ви ше шта

да од ба цим. Из дао сам пе сме, али ни сам из дај-ник сли кар ства, али ето не што што ме же же за све, да ко ли ко ме има ов де, да то ли ко ме има у веч но сти. Ка ко да про ди шем и ка мич ком, кор-ња чом , ро дом и жа бом и Пе тром и Па влом, да ме има и по сле смр ти, да осе ћам се бе, ка ко ка-же наш ве ли ки пе сник Дис „да ме има и у по гле-ду тра ва“, ре као је Јо ван Г. Ле ко вић.

Обра зла жу ћи од лу ку жи ри ја, Ми ли јан Де спо то вић је ре као да су ово го ди шњи ла у ре а ти да ли уоч-љив до при нос гра ди нар ском ду ху на шег је зи ка кроз по е зи ју, чи ме се из два ја ју од оста лих са рад ни ка књи жев них но ви на „Сви так“.

-„У је зи ку је до мо ви на“ (Пре драг Ја шо вић), а је зик го во ри „оком да-љим од ви да“ (Јо ван Г. Ле ко вић). Отва ра ју ћи пи та ње сми сла и бе сми-сла, пе сник Јо ван Г. Ле ко вић отва ра чо веч ност као „све сми сао“ у ко је спа да и оно вре ме што се „од за лу ди“. Са њим би мо гли у не до глед да се над гор ња ва мо, да га оспо ри мо и он нас, али на кра ју мо ра мо при хва ти-ти тај за ве жљај ми сли ко га он љу бо-

мор но чу ва и он ће при хва ти ти наш, на кра ју ни смо си гур ни чи ји је ко ји и та ко до ла зи мо до јед но те са два ока, го во рио је Ми ли јан Де спо то вић, ина че и ре цен зент овог из да ња.

Жељ ко Сто ја но вић, ди рек тор Град ске би бли-о те ке „Ата на си је Стој ко вић“ Ру ма, је ис та као да ће и ова збир ка пе са ма Јо ва на Г. Ле ко ви ћа би ти део За ви чај не збир ке би бли о те ке.

На кра ју, до да ће мо овој при чи и лич ни ути сак. Као што ре ко смо на по чет ку, ге не ра ци је Ру мља на Јо ва на Ле ко ви ћа пам те као на став ни ка срп ског

ре. Мно ги у пу бли ци пре пу не чи та о ни це град ске би бли о те ке би ли су ње го ви ђа ци ( укљу чу ју ћи и пи сца ових ре до ва), ко ји до бро зна ју ка кву жи-вот ну енер ги ју по се ду је овај чо век и умет ник. За то ве ру је мо да ни ко ни је из не на ђен што је Ле-ко вић у де ве тој де це ни ји од лу чио да пи ше и из да збир ку пе са ма, да свом жи во ту до да нов са др жај, а све ту оста ви де ло у ком ће га би ти и ка да оде с оне стра не ( али сва ка ко не пре об ја вљи ва ња још јед не књи ге ко ја је у при пре ми). С.Бе ло тић

УСТА НО ВЕ ЗА НЕ ГО ВА ЊЕ КУЛ ТУ РЕ “СРЕМ”

До де ље не за хвал ни це за до при нос ама тер ском ства ра ла штву

На гра ђе ни ли ко ви умет ни ци

Пр ва збир ка у 82. го ди ни

Ми ли јан Де спо то вић, Миљ ко Кра го вић и Јо ван Г. Ле ко вић


РУМАwww.ruma.rs Припрема: Софија Белотић

Пројекат "Јавност у раду локалне самоуправе – грађани у креирању локалне политике" финансира се из буџета Општине Рума.Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

МАТИЧАР

УМРЛИ: Ана Туркаљ, рођ.1935.год, Смиља Мартиновић, рођ.1955.год, Милка Лазић, рођ.1946.год, Миленко Ранковић, рођ.1949.год, Душанка Петрановић, рођ.1940.год, Владо Подунавац, рођ.1962.год, Видоје Радишић, рођ.1935.год.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Филмски програмМала дворана од 19 и 21 час19 - 25. 12. „Ебигејл“

Ликовни програм27.12. Изложба Ликовни салон, Велики хол у 19

Последњим ребалансом буџе-та Општине Рума, Јавно пре-

дузеће „Комуналац“ ће отпочети набавку новог ауто-смећара, којим ће се унапредити услуге одвожења смећа, посебно у се-оским срединама. Ово редузеће смеће одвоти из 16 села румске општине, а како је повећана из-градња на територији целе ошп-тине, тако се појавила и потреба за куповином још једног аутосмећара већег капацитета, од 22 кубна метра. Капацитети свих аутосмећара, осим једног већег које поседује ово предузеће, су такви да се из-ношење смећа мора обављати у више тура, те исти технолошки поступак изискује веће трошкове транспорта, као и много дужи процес рада, него што би то било потреб-но да предузеће поседује још један ауто-смећар већег капацитета.

- Основна делатност ЈП „Комуналац“ је скупљање и одношење смећа. За ту актив-ност је потребна механизација односно камион ауто-смећар. Ми располажемо тре-нутно са четири возила. Општина је дала донацију из субвенција у износу од 10 ми-лиона динара за учешће за куповину новог ауто-смећара. Купићемо га на лизинг и от-плаћиваћемо га у периоду од пет година. Он ће нам помоћи да ефикасније, брже, боље, са мање трошкова обављамо ту нашу делат-ност. Укупна вредност камиона је 240.000 евра. Ми већ имамо један такав камион, он за разлику од ових других у једном потезу, на релацији на пример Кленак-Платичево из-врши у једном дану скупљање целокупног

отпада, док преостала три мањег капацитета морају два-три пута дневно да се враћају. А како ће у питању бити нов камион, рачунамо да ће бити мање одржавања, редовно сервисирање и ми ћемо унапредити нашу де-латност у том смислу, рекао је Драган Панић, директор ЈП „Комуналац“ Рума.

Набавка возила је условила и измену годишњег програма пословања предузећа. камион ће се отплаћивати у периоду од пет година, с тим да се ПДВ плаћа у првој годи-ни, те је стога и урачуната већа сума од 17 милиона динара.

- Куповина аутосмећара је најављена приликом доношења ребаланса буџета, а ово је само наставак процедуре да ЈП „Ко-муналац“ може да уђе у спровођење на-бавке. Куповина аутосмећара представља обнављање механизације и основних сред-става јавних предузећа, а то је нешто чиме смо се бавили и чиме ћемо се бавити у на-редном периоду. Набавка нове механиза-ције је кључ успеха предузећа, а стратегија јесте да се обнови механизација, не само јавног предузећа „Комуналац“, већ и „Во-довода“ и „Стамбеног“, и све је смислено у циљу побољшања пословног успеха наших јавних предузећа. Мислим да ћемо успети у наредних неколико година да предузећа доведемо на ниво да сви имају добит, да остварују добар пословни резултат попут ЈП „Гас-Рума“, истакао је Душан Љубишић, начелник Општинске управе Рума.

Први пут после више деценија ђаци у малој сеоској школи у Малим

Радинцима имају комплетну уређене школске просторије. Ове јесени су за-вршени радови на уређењу школе које је делом финансирала Општина Рума, а делом и Покрајина. Покрајина је фи-нансирала замену старе дотрајале но-вом ПВЦ столаријом, док је Општина Рума издвојила средства за све остало и то уређење спољне фасаде, унутра-шње кречење и постављање нових олука, који су били преко неопходни. Сада ђаци имају исте услове као и у матичној школи „Змај Јова Јовановић” у Руми.

-Не само да је урађена спољна фа-сада, замењени су и олуци, простор је окречен. Ја сам као директор школе праздовољна, јер све што смо тражили од локалне самоуправе, ми смо доби-ли. За сеоску школу је улагање веома значајно, зато што је то сада пријатан амбијент за рад деци и учитељицама. Деца осећају да су једнако вредна као и деца из града. Имају равноправне услове и чист простор и родитељи их неће водити у матичну школу у граду. Нама је потребно да деца остану у Ра-динцима, а кад су услови такви да је све сређено, онда и деца остају у селу, рекла је директорка Основне школе „Змај Јова Јовановић Рума, Жаклина Неговановић.

У подручном одељењу наставу по-хађају ђаци нижих разреда основне

школе, а за све њих и мало стрпљења током радова није био велик проблем, чак и када су неколико дана наставу похађали у Руми у матичној школи, током радова у унутрашњости школе, кажу учитељице.

-Колико ми знамо школа никад није била уређивана у овом обиму. Било је неких ситнијих радова пре скоро два-десет година, али овако, комплетнио није. Урађена је спољна фасада, олуци, унутрашње кречење и постављање комплетне столарије. Остали су ситни детаљи у вези са сређивањем подова за следећу годину и онда можемо рећи да смо школу у потпуности реновира-ли. Имаћемо нову школу и видимо да су деца презадовољна, родитељи још више, каже Живко Стојковић, пред-

седник Савета месне заједнице Мали Радинци.

Иначе, ова школска зграда старија је од многих већих које се налазе у гра-ду Руми. Зграда школе у Малим Радин-цима завршена у априлу 1850.године и тада је одржан први час. Према сада-шњим подацима, петоро предшколаца ће наредне школске године кренути у први разред, па иако то делује као мали број, за Мале Радинце то је вели-ки искорак, јер у први разред углавном креће по два или три малишана. Ситу-ација ће бити још боља у наредним годинама, па би за две године у први разред требало да крене чак девет малишана, рекао је Живко Стојковић, председник Савета месне заједнице Мали Радинци.

Великим концертом у Културном цен-тру „Брана Црнчевић“ у Руми, 21. де-

цембра у 20 сати, етно састав „Врело“ прославиће 20 година постојања. Кон-церт ће бити прилика да светски познати састав из Руме, управо пред својом пуб-ликом још једном покаже на који начин су спојили српску традиционалну музику са модерним изразом, по чему су препозна-тљиви далеко ван граница наше земље.

Не треба помињати који су све успеси иза овог, како за себе кажу, мушког састава са шест певачица. Само неки од њих су учешће у Кустуричиној панк опери „Дом за вешање“, сарадња са Здравком Чо-лићем, Бајагом, Нелетом Карајлићем, Ван Гогом, као и друго место у свету на Би Би Сијевом конкурсу за The Next Big Thing у Лондону, као и учешће на многобројним домаћим и светским фестивалима.

И румски вртићи у наредној 2020. годни ући ће у систем е-порта-

ла, што значи да ће родитељи моћи своје малишане да уписују од куће. Ово је део плана и програма Установе за предшколско васпитање и обра-зовање „Полетарац“ за 2020. годину који је усвојен на седници Општинсков већа у Руми.

- Оно што је ново, од ове радне го-дине ћемо прећи на пријаву за е-вр-тић, преко е-портала. То је нешто ново за све устано-ве, тако да ћемо и ми ући у тај систем рада, што ће нам побољшати рад, како нама, тако и родитељима. Они више неће морати да прикупљају сва документа која морају да доносе на упис, него ће моћи од куће директно да шаљу преко е-портала, рекао је Ра-дослав Машић, директор УПВО „Полетарац“ Рума.

Планом и програмом за наредну годину у складу са законима пред-виђен је систем рада за све узрасне групе, јаслене, обданишне и предш-колске, као и рад органа управљања, савета родитеља, као и свих стручних актива и тимова који се образују у уста-нови, додао је Машић. Тренутно у овој установи има 74 групе са 1.633 мали-шана, у у новом плану је предвиђено

и нових 10 група које су отворене претходне годи-не у Платичеву, Путинцима и у Руми.

- Према последњим показатељима видимо да ћемо за следећу радну го-дину имати прилив деце у јаслене групе, тј. деце ста-

рости годину дана. За сада имамо 10 беба које још нису напуниле гоидну дана које су на листи чекања, које ће родитељи дочи да уписују и за које ћемо имати захтеве у фебруару -марту наредне године, истакао је Радослав Машић.

И у вртићима се види појачана при-вредна активност у Општини Рума. Директор предшколске установе то је истакао и током овогодишњег уписа

малишана у априлу месецу, где је било евидентно да се рађа више деце, али и да је све већи број породица које се због посла досељавају у Руму.

- Према попису из 2011 .године забе-лежен је пад броја становника, и пре-ма таддашњим подацима само градско насеље Рума имало је 31.000 житеља. Ове године смо тражили пресек стања и добили податак да сада у Руми живи 36.000 становина, за пет хиљада више. Неки само бораве овде, неки су се до-селили због посла, а имамо и 200 више деце у односу на претходну годину, рекао је Слађан Манчић, председник Општине Рума.

Подсетимо да је Рума прва опш-тина у Србији која је увела бесплатне вртиће за сву децу, a тако ће бити и у 2020. години.

20 ГОДИНА „ВРЕЛА“

Концерт за јубилеј

Врело

ОБНОВА МЕХАНИЗАЦИЈЕ У ЈП „КОМУНАЛАЦ“

Набавка новог аутосмећара

Драган Панић

Велики радови после две деценије

Реновирана школа у Малим Радинцима

Пријава малишана и преко е-портала

Радослав Машић

Наредне године пријава од куће


Пројекат „Развој Општине Ириг - туризам и вино” финансира се из буџета Општине Ириг. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Ратомирка Стојковић, Крчедин

- Како да не може, па то је добра ствар за село и људе који живе од пољопри-вреде. Лично, немам никаково искуство са задругама, али мислим да су оне добре за оживљавање села.

Жељко Јекић, Стара Пазова

- У данашњем тре-нутку можда би задруге могле да оживе село. Да би тај пројекат успео потребна је активна подршка државе. Пољопривредни-цима су потребне субвенције, прихватљиви кредити и други подстицаји.

Стана Јевић, Сремска Митровица

- Постоји могућност да задругарство по-могне оживљавању села ,али треба на томе радити, едуко-вати младе како би им се представиле све предности зад-ругарства и живота на селу. Те актив-ности треба да неко финансира.

Марија Весковић, Шид

-Оживљавања села нема без помоћи државе, тако да ми-слим да би задруге могле мало да по-могну остваривању тог циља. Или би евентуално могле бити мотив да млади људи почну да се баве пољопривре-дом и да не напуштају села.

Јовица Кузмановић, Вогањ

- Задруга може да помогне селу, само је треба обновити. Ми бисмо волели да се помогне нашем последњем пред-седнику задруге да се она обнови, то би било у интересу свих нас сељака у погледу набавке репроматеријала.

Може ли формирање задруга оживети села?

Иришкахроника

Припрема: С. Белотић

www.irig.rs

Агенција за рурални развој Општи-не Ириг дала је комплетну подрш-

ку за четири пољопривредна газдин-ства која су конкурисала за пројекат ИПАРД подстицај за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава. Рад се о набавци новог трактора, а конкурс за ову подршку расписало је Министарство пољопри-вреде, водопривреде и шумарства. Конкурс је трајао током јесени, на који с епријавило десет заинтересованих газдинстава. То је био четврти јавни позив у овој области, док је рок за дос-таву документације у петом јавном позиву 23.децембар. Како наводи Гор-дана Џигурски из иришке Агенције за рурални развој, од три заинтере-сована пољопривредна газдинства и привредна субјекта, за сада је један доставио неопходну документацију и то за пољопривредну механизацију за убирање плодова у сектору воћа.

- Трећи јавни позив за подношење захтева за одобравање пројектата за ИПАРД подстицаје за инвестиције у физичку имовину које се тичу пре-раде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства, Министарство пољопирведе, шу-марства и водопривреде је распи-сало 26. новембра 2019. године, а последњи рок за аплицирање је 24. фебруар 2020. године. Овим путем желимо да позовемо све заинте-ресоване да се јаве, уколико своје пословне планове могу да уколопе у прихватљиве трошкове позива, рек-

ла је Гордана Џигурски из Агенције за рурални развој Општине Ириг.

Агенција за рурални развој општи-не Ириг се у току 2019. године органи-зовала у правцу пружања услуга при-марним пољопривредним газдинстви-ма, предузетницима и привредним субјектима, чија је основна делатност производња и прерада примарних пољопривредних производа.

- Пољопривредници са територије Општине Ириг, могу у свом месту, у Агенцији за рурални развој општине,

да добију комплетно вођство кроз поступак аплицирања за ИПАРД фонд Европске уније. Унутар саме Агенције у Иригу већ неко време функционише организацијона структура, ангажова-но је стручно особље које може заин-тересованима дати компелтну услугу, од израде бизнис плана, као основе за аплицирање, преко попуњавања об-разаца до прикупљања све неопходне документације, рекао је Федор Пу-шић, директор Агенције за рурални развој Општине Ириг.

Осам најбољих студената са територије Општине

Ириг добиће новчане награде у износу од по 30.000 динара. На седници Општинског већа у овој сремској ошптини донета је Одлука о избору најбољих студената Општине Ириг школске 2018/2019.године. На основу утврђене ранг листе награде ће добити Алексан-дра Савић из Врдника, студент Техничког факултета „Михајло Пупин“ у Зрењанину, Маја Костић, такође сту-дент Техничког факултета „Михајло Пу-пин“ у Зрењанину, Драгана Кијачки, из Крушедол Села, студент Економског факултета у Суботици, Коста Јоцић из Ирига, студент Факултета техничких наука у Новом Саду, Јелена Мулај из Ирига, студент Медицинског факулте-та у Новом Саду, Никола Савић из Јас-ка, студент Факултета техничких наука у Новом Саду, Милана Вондрачек из Врдника, студент Пољопривредног фа-култета у Новом Саду и Симона Марић из Ирига, студент Факултета техничких

наука у Новом Саду. Награда у новча-ном износу од по 30.000,00 динара нај-бољим студентима биће исплаћена на текући рачун. У Служби за друштвене делатности, општу управу и заједнич-ке послове Општине Ириг кажу да је на седници локалног парламента у ав-густу месецу тај износ са 20.000 динара повећан на 30.000 динара, с обзиром на то да у Општини Ириг има мало буџетских студената који испуњавају услове за поменуту награду. На овом конкурсу пријавило се осам студената и сви су испуњавали услове, тако да су сви награђени новчаним износом.

Повећане награде за осам најбољих

Општина повећала студентске награде

Конкурисање за ИПАРД преко Агенције

Федор Пушић и Гордана Џигурски

У Кул тур ном цен тру „Бра на Црн че-вић” у Ру ми рас пи сан је кон курс

за 21. Рум ски ли ков ни са лон. Пра во уче ство ва ња има ју сви умет ни ци ко ји до ста ве сво је ра до ве (до два ра да нај-ви ше) у про сто ри је Кул тур ног цен тра нај ка сни је до 21. де цем бра 2019. го-ди не. При јем ра до ва је сва ког рад ног да на од 8 до 15 ча со ва. Мо гу да бу ду за-сту пље ни сви ли ков ни ме ди ји (сли ка,

скулп ту ра, гра фи ка, цр теж, ди ги тал на гра фи ка, фо то гра фи ја, ви део, ин ста ла-ци ја, стрип, ко стим…). Жи ри ра ње при-спе лих ра до ва ће се одр жа ти 22. де-цем бра, а 21. Рум ски ли ков ни са лон ће у Ве ли ком хо лу Кул тру ног цен тра "Бра на Црн че вић" би ти отво рен у пе так, 27. де цем бра у 19.00 ча со ва.

С.Б.

Да свест о по тре би за јед ни штва и са мо ор га ни зо ва њу упр кос све-

му ни је не ста ла, све до чи и ме шта ни Ве ли ких Ра ди на ца ко ји су про те кле не де ље ор га ни зо ва ли но во го ди шњи ва шар и ва шар ста рих за на та под на-зи вом “Ста ри за на ти за но во до ба” са ци љем да се при ку пље ним сред-стви ма по мог не за вр ше так ра до ва на уре ђе њу школ ске згра де и школ ског дво ри шта.

Ва шар чи ји су ор га ни за то ри би ли уче ни ци Основ не шко ле “Јо ван По по-вић” и њи хо ве учи те љи ци и на став ни-ци, оку пио је ве ли ки број оних ко ји ма је ста ло до то га да са ми ура де не што за се бе и сво је се ло. Сво ју по др шку да ла је и Ме сна за јед ни ца, као и школ ска упра ва у Срем ској Ми тро ви ци.

Ка ко ис ти че Ми ша Ке кић, за ме ник пред сед ни ка Са ве та ра ди нач ке Ме сне за јед ни це ко ји је и сам уче ство вао у ак ци ји, со ли дар ност ме шта на овог се ла нај ве ћа је вред ност, ва жни ја и од то га да ли ће се са ку пи ти по треб на и же ље на су ма.

- Ми тре ба са ми да ура ди мо не што за сво је се ло и до бро је што су на ши Ра-дин ча ни то га све сни. Увек је бо ље да не-што за вр ши те са ми не го да че ка те да се то за вас ура ди. На рав но, ми не мо же мо све са ми, али мо же мо да по мог не мо, да по ка же мо да нам је ста ло. Та да ће и дру-ги лак ше по др жа ти на ше иде је, уви де ти озибљност хте ња и зна чај по тре ба, ре као

је Ке кић и на ро чи ту за хвал ност упу тио де ци, ра ди нач ким основ ци ма и њи хо вим ро ди те љи ма.

Уз дру же ње, де чи ју пе сму и до бро рас-по ло же ње, при ку пље на су зна чај на нов-ча на сред ства, а ор га ни за то ри на ја вљу ју да ће ус кр шњи пра зни ци би ти при ли ка да се ор га ни зу је још је дан ова кав ва шар.

С. Л.

Отво рен кон курс

Са 20. Ли ков ног са ло на

До бро дру штво и ве ли ко ср це



Илинка Малиновић, Шид

- Мислим да ожи-вљавање задруга може помоћи развоју села, јер би се на тај начин олакшао положај пољопривредника. Уколико би уз то држава дала и неке добре субвенције, био би то пун погодак.

Благомир Ћосовић, Сремска Митровица

- Задругарство може да допринесе оживљавању села. Уместо да се затва-рају у своје средине села треба да се поверју са другим срединама које имају сличне проблеме.

Милка Каушка, Инђија

- Ја мислим да може. Са задругама имали смо неко позитивно искуство из ранијег периода и ако би се поново организова-ле задруге, за сеља-ке би било много једноставније по питању пласмана њихових производа и набавке репроматеријала.

Дарко Либек, Стара Пазова

- Не знам много о томе. Постоји задруга у Војки. За оживљавање села потребна је помоћ државе. Такође и за организовање задруга.

Живан Касапски, Ривица

- Некада је задруга била окосница села, никад се није дого-дило да се регрут пратио у војску, или да се прави свадба, а да се у помоћ није звала задруга. Село је дошло до најниже тачке и потребнe су задруге.


Након заседања Штаба за ванредне ситуације Општине Ириг, речено

је да је у овој општини све спремно за предстојећу зиму у погледу одржа-вања улица и путева. У овој сремској општини одржава се око 200 киломе-тара путева и улица.

-Од укупних 200 километара, наше предузеће „Комуналац“ чисти 60-70 километара улица, затим локалне општинске и некатегорисане путеве, док „Сремпут“ чисти државне путеве. Како смо у том случају у трећем прио-ритету, често и сами чистимо и држав-не путеве како бисмо обезбедили про-ходност. У случају снега, полиција ће

реаговати у случају непрописног пар-кирања, што отежава чишћење. Иначе, процена је да поред све механизације коју поседује наш „Комуналац“, постоји и могућност ангажовања и тешких ма-шина приватних лица, уколико за то буде потребе, рекао је Миодраг Бе-бић, председник Штаба за ванредне ситуације Општине Ириг.

Јавно предузеће „Комуналац“ Ириг спремно је за предстојећу зиму. Де-лимична мобилност екипа иришког „Комуналца“ на снази је била од 15.но-вембра до 28.новембра, док је у току пуна мобилност у периоду од краја новембра до 1.марта наредне године.

Делимична мобилност поново ће бити уведена од 1.до 15.марта наредне го-дине, а дежурства ће се продужити уколико због временских прилика то буде било потребно. Ово предузеће одржава општинске и некатегорисане путеве, као и улице у свим насељеним местима, по приоритетима, наводи Александар Манојловић, директор ЈП „Комуналац“ Ириг.

-Предузеће је спремно за одржа-вање путева током зиме. Имамо 50 тона соли, што је довољно за поче-так сезоне, од механизације ту су три трактора са ножевима и посипачима, као и камион и једна грађевинска

машина са ралицом. Обезбеђено је и људство, тако да ћемо кад буде потребе чистити путеве у нашој на-длежности у складу са уговором о зимском одржавању путева, рекао је Манојловић.

Такође, осим чишћења путева, на штабу је избршена и процена угро-жености најрањивијег слоја станов-ништва и предвиђене су мере и плано-ви деловања у случају већих снежних падавина. С.Белотић

Чланови Општинског већа у Руми усвојили

су нацрт одлуке о буџету за 2020.годину, који је у бруто износу пројекто-ван на 2,233 милијарде динара. Предложени обим буџетских средста-ва износи 2,204 милијар-де динара, а предложени обим средстава из оста-лих извора износи 29,6 милиона динара, образ-ложила је Маријана Ко-лонџија, шеф Одељења за финансије, привреду и пољопривреду Општине Рума. Расходи буџета су 2,173 милијар-ди динара, а дефицит 78,8 милиона, који ће се „окривати“ пренетим не-утрошеним средствима из ове године у износу од 109 милиона динара, реал-но ће пренета средства бити још већа. Како се могло чути, Општина је крајем године имала неочекиване приливе који ће бити утрошени у наредној. 2020.години.

У структури планираних прихода највеће је учешће пореза на доходак, добит и капиталне добитке, 40,88 од-сто, или 901 милиона динара, од чега су порези на зараде 720 милина, порез на приходе од самосталних делатности 65 милиона и порез на остале прихо-де од 70 милиона динара. 18,97 одсто планираних прихода биће од пореза на имовину у износу од 418 милиона динара, док ће 10,49 процената прихо-да општине бити остварено на основу трансфера са виших нивоа власти у из-носу од 231 милион динара.

Према речима председника Општи-не Рума, Слађана Манчића, евћи при-ходи од пореза на имовину у односу на трансфере указују на развијеност ошп-тине, инвестиције и изградњу.

- То вам показује слику свега онога

што смо радили у прет-ходном периоду и то је сада постало видљиво. Најжешћи критичари ове политике и ове власти не могу да не виде шта је све изграђено, шта је напра-вљено, какав капитал је ушао овде, колико је ква-драта изграђено, да ли у стамбеном или привред-ном смислу и наравно да је тај порез на имовину дошао на друго место. То је нешто што нам, поред пореза на допринос, од-носно зараде, омогућава

да све што смо ставили у буџет може-мо и да спроведемо у дело и да даје-мо одређене повластице грађанима, деци и будемо први у држави, рекао је Манчић.

Буџет је на првом месту реалан, за-тим и развојни, додао је Слађан Ман-чић. Из планираних инвестиционих пројеката који ће бити финансирани из општинског буџета, али и уз подршку са виших нивоа власти може се видети развојна нота буџета за 2020.годину, а поред тога неће бити занемарене ни све социјалне компоненте, истакао је председник Општине Рума. За култу-ру, школство, здравство, образовање, спорт биће издвојено исти или и више новца него ове године. Међу већим ин-фраструктурним пројектима наводи се изградња још једне котларнице на гас, а ради се о котларници „Солидарност“ у насељу Ламеле, као и комплетна ре-конструкција улица 15.мај и 15.август.

- Радови на тиволској котларни-ци ће се наставити одмах и наредне године. Оно што нас радује је да ће се радови на тој котларници завр-шити много пре рока. По предлогу буџета за 2020. Годину, планирамо да одмах по усвајању планова набавки

и финансијских планова за наредну годину, пус-тимо и распишемо оглас за изградњу котларнице „Солидарност“ , да умес-то постојеће котларнице на мазут урадимо гасну котларницу и да на тај на-чин, као и код тиволске котларнице обезбедимо уштеду и квалитетније грејање. То је један од бит-них пројеката да у шест месеци финансирамо две котларницеса готово два милиона евра и оно што је најбитније имамо тај но-вац на нашем рачуну и приходи су дос-та добри, рекао је Манчић и додао да је Општина спремила и пројекат вредан 320 милина динара за реконструкцију улица 15.мај и 15.август.

- Спремни смо да реконструкцију тих улица финансирамо са 120 мили-она. Добили смо подршку и уверавања из Управе за капитална улагања АП Војводине да ћемо на конкурсу добити поршку за реализацију тог пројекта и он ће у великој мери побољшати путну инфраструктуру у те две улице, које су

после Главне најпромет-није и најбржа веза од Ирига ка центру града или ка Сремској Митро-вици. Ревитализацијом те две улице ћемо напра-вити још један искорак у уређењу путне инфра-структуре у нашем граду, у естетском смислу и по питању безбедности саобраћаја, додао је Манчић.

За организацију са-обраћаја и саобраћајну инфраструктуру биће из-двојено скоро 362 мили-

она динара, односно 16,42 одсто. Око 160 милиона намењено је за поправке и одржавање улица, стаза, тротоара и слично, 59 милиона за јавни градски и проградски превоз, а 20 милиона за из-градњу пешачко-бициклистичке стазе Доњи-Петрови-Путинци у оквиру про-грама Партиципативно буџетирање, рекла је Маријана Колонџија, шеф Одељења за финансије, провреду и пољопривреду Општине Рума. За Дом ЈНА опредељује се 38 милиона динара, за прву рату куповине овог објекат од

Војске Србије и 30 милиона за његову реконструкцију.

- За пројекте Партиципативног буџетирања, које су изгласали грађани Општине Рума планирано је 36,5 ми-лиона динара, 20 милина за пешачко-бициклистичку стазу Доњи Петровци-Путинци, 5 милиона за уређење дво-ришта вртића Центар, 4 милиона дина-ра за мобилијар за дечија игралишта у Грабовцима, Павловцима, Витојевцима и Стејановцима,. 2,5 милиона динара усмериће се за набавку школских ор-марића за ђаке у Платичеву, Путинци-ма, Кленку, Грабовцима, Никинцима, Хртковцима и Буђановцима и пет ми-лиона за уређење парка и набавку мо-билијара за дечија игрлаишта, образ-ложила је на седници Већа Маријана Колонџија.

Општина Рума ће у наредној години поново учинити искорак, па ће осим бесплатних вртића, ово бити и прва ошптина која ће у потпуности финан-сирати уџбенике за све ђаке основних школа на територији Општине. За ту намену биће опредељено 35 милиона динара, закључио је Слађан Манчић, председник Општине Рума.

С.Белотић

Службе спремне за зиму

Штаб за ванредне ситуације

Реконструкција улица, нова котларница и бесплатни уџбеници

Слађан Манчић

Маријана Колонџија

Усвајање буџета


ИНЂИЈАwww.indjija.net

Пројекат „Јавност у раду - јавно о финансијама“ суфинансира се из средстава буџета Општине Инђија.Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Општина Инђија и Центар за социјал-ни рад „Дунав“ и ове године за пред-

стојеће празнике обрадоваће децу из најугроженијих породица. Новогодишње пакетиће добиће око 400 малишана из материјално најугроженијих породица.

– То су породице корисници новчане социјалне помоћи, деца која се налазе на породичном смештају у хранитељским породицама и деца која имају сметње у развоју и имају остварено право на до-датак за туђу негу и помоћ. У сарадњи са општином и са Културним центром 23.децембра с представом и Деда мразом с почетком у 10 часова поделићемо деци слатке новогодишње пакетиће – казала је Жељка Годић Аврамовић, директор Центра за социјални рад.

Говорећи о социјалним давањима, с обзиром да се ближи крај године, она је најавила да је за следећу планирано да се задржи пројектна активност подршке и помоћи деци са сметњама у развоју, а то је наставак пружања услуге личних пратилаца.

- Задржаћемо се на броју 20 тако да ће се наставити финансирање 20 особа које ће пружати подршку деци са сметњама у развоју. Ми смо за наредну годину кон-ципирали ову услугу тако, обзиром да имамо обезбеђен превоз комбијем у Ста-ру Пазову, да нам је вома важно да буде обухваћен већи број деце тако да у вози-лу буду увек присутне две одрасле осо-бе и по шесторо деце, нема потребе да буде један на један – објаснила је Годић Аврамовић, додавши да је ШОСО „Антон Скала“ прилагођена деци са сметњама у развоју, те да ће овом услугом догодине бити обухваћено 38 деце с целе терито-рије општине Инђија.

Новина од следеће године, каже она, биће у оквиру пројектне активности

покренуто Саветовалиште за брак и породицу које ће се организовати у по-слеподневним часовима у просторијама Центра за социјални рад с тенденцијом да то постане посебна радна јединица ове установе.

– Наши суграђани који имају пробле-ма, да ли пре заснивања брачне заједни-це, док траје нека веза упознавања, могу превентивно да дођу на разговор, да са стручним лицима, психотерапеутима, психологом, педагогом, социјалним рад-ником, поразговарају о томе како и на који начин да превазићу неке проблеме, да провере себе и свог партнера, да ли су за заједницу, за наставак заједничког жи-вота, или кад су склопили заједницу кад имају неки проблем да могу слободно да дођу, да се посаветују, а уколико буде потребе да се уради и терапијски рад – појашњава Жељка Годић Аврамовић.

Г.М.

Изложба „Неке нове приче“ Тарка Јаноша, уметника из Новог Сада

у Галерији Куће Војиновић биће отво-рена до 27. децембра и то је уједно и последња изложба у овом галеријском простору у излагачкој сезони за 2019. годину коју је изабрао Уметнички са-вет Културног центра. – Можемо мало да се похвалимо, да кажемо да смо имали успешну сезону што се тиче излагања, што се тиче посета, како у овом простору Куће Војиновића, тако и у услужном простору Културног цен-тра. Подсетићу вас и да је расписан нови конкурс за сезону 2020. године у Кући Војиновић који ће трајати све до краја јануара наредне године – рекао је на отварању изложбе 13.децембра Владимир Вукас, кустос у Кући Воји-новић.

У Галерији Куће Војиновић изложе-но је 25 радова Тарка Јаноша, сликара и графичара који се бави скулптуром и музиком и који на известан начин из-лази из оквира свог досадашњег оп-уса јер је он познат као сликар јасног колорита и особеног ликовног изра-за, али овом приликом представио се сасвим другачије. – Галеријски прос-тор вечерас је поприште ауторовог експеримента са свежим радовима који делују као прекретница у њего-вом досадашњем раду. Шта су то „Неке нове приче“, да ли су то један нови

почетак, да ли је то један нови пут или нови сатав овог аутора. У сваком случају, овде се на већини дела уоча-ва излазак из дводимензионалности слике и искорак у простор, дакле у ос-вајање треће димензије – рекао је на отварању изложбе Владимир Вукас и додао да све делује као ауторова игра субверзије, те посматрач ни једног тренутка не може остати равнодушан јер нешто у „ваздуху ремети тај могући

склад“. Радови су једноставних назива и представљају оно што видимо јер аутор своје сликарство третира као музику, као једну авантуру, спреман да сопствену свест преокрене и да јој одузме сваки патос и хладноћу, огољујући маску лицимерја и дајући уметности и животу један дијалог који је преко потребан.

Г.М.

У Инђији се ових дана увелико ради на поставци новогодишње расвете

и декорације, а да град буде што лепши и у празничном духу за новогодишње и бо-жићне празнике, побринуло се инђијско Јавно предузеће „Инђија пут“.

- Ових пар година смо набављали нешто више украса и трудили смо се да наш град изгледа лепше и ја се надам да ћемо ове године имати најлепше праз-нично издање нашег града. Проширили смо кићење у Улици Војводе Степе, у

другом делу, од јелке па све до Култур-ног центра, а и у првом делу нашег шета-лишта смо променили постојеће украсе који су били стари 7 – 8 година – изјавио је у прошли петак директор „Инђија пута“ Зоран Милићевић, нагласивши да ће се сва та декорација лепо уклопити са клизалиштем у центру града што неће имати ни много већи градови од Инђије.

Он је најавио пуштање новогодишње расвете заједно са отварањем клиза-лишта, око 17. децембра. Г.М.

У петак, 13.децембра, како је рекао на седници Система 48 директор

ЈКП „Комуналац“ Душан Лемајић, по-чела је акција озелењавања путног појаса на деоници Бешка – Крчедин у дужини од 3800 метара. То је прва акција озелењавања путних појасева у овој сезони на територији инђијске општине у којој је посађено преко 350 садница које ће оформити ветрозаш-титни појас и тако заштитити пут од снежних наноса током зиме.

Председник општине Инђија Вла-димир Гак је истакао значај пошумља-вања путних појасева за животну сре-дину и безбедност саобраћаја.

- Ово је веома важна акција, пре свега због здравља свих нас, а превас-ходно наше деце јер ово што радимо, радимо за будућност. Заједно смо са ђацима Средње школе „Др Ђорђе На-тошевић“ засадили први брест, а надам се да ћемо у наредном периоду заједно гледати како овај дрворед расте – казао је председник Гак и додао да ће на овој деоници и саобраћај бити сигурнији јер ће је дрворед штитити од снежних нано-са током зимског периода.

По речима директора Лемајића, у овој првој акцији, а биће их још две у наредном ериоду, у два реда дуж пут-ног појаса посађене су саднице бреста и храста.

- Настављамо даље са овим пројек-том, следећа локација нам је Инђија – Љуково, а одмах након ове следи и

локација путног појаса Бешка – Чор-тановци. Овде смо направили један оглед како ће убудуће изгледати садња. Прво садимо храстове на два метра од пута, након тога настављамо други ред на удаљености шест метара од пута са садницама бреста – рекао је Лемајић.

АКТИВНОСТИ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД „ДУНАВ“

Новогодишњи пакетићи и планови за 2020. годину

Жељка Годић Аврамовић

ЈП „ИНЂИЈА ПУТ“

Поставка новогодишње расвете и декорације

Празнична jелка

ИЗЛОЖБА ТАРКА ЈАНОША У ГАЛЕРИЈИ КУЋЕ ВОЈИНОВИЋ

Неке нове приче

Тарко Јанош и Владимир Вукас

ОЗЕЛЕЊАВАЊЕ ПУТНОГ ПОЈАСА НА ДЕОНИЦИ ПУТА БЕШКА – КРЧЕДИН

У првој акцији посађено преко 350 садница

Садња дрвећа

- Ово је веома важна акција, пре свега због здравља свих нас, а превасходно наше деце јер ово што радимо, радимо за будућност


У Га ле ри ји „Ми ра Брт ка“ у Цен тру за кул ту ру у Ста рој Па зо ви отво ре на

је из ло жба ака дем ских ли ков них умет-ни ка Ста ре Па зо ве. Ака дем ски сли кар, за по слен у Цен тру за кул ту ру као ор га-ни за тор за ви зу ел не умет но сти, Мар-јан Ка ра вла отво рио је из ло жбу за јед-но са из ла га чи ма.

- Ово је дру га из ло жба ака дем ских умет ни ка Ста ре Па зо ве. Пр ва је би ла пре две го ди не, за ми сли ли смо да нам из ло жбе бу ду сва ке дру ге го ди не и да пу бли ци пред ста вља мо ра до ве на ста-ле у том пе ри о ду – ре као је Ка ра вла.

Ово го ди шње Би је на ле об у хва та без ма ло све ауто ре ко ји су из ла га ли и пре две го ди не.

- Ове го ди не из ла же мо и по не ко де-ло из ра ни јих го ди на али за на ред ну из ло жбу, кроз две го ди не, гле да ће мо да то бу ду но ви ра до ви – до дао је Ка-ра вла.

Ка та лог ово го ди шње из ло жбе са др-жи и по дат ке о го ди шту и шко ло ва њу свих осам из ла га ча. Гим на зиј ски про-фе сор у пен зи ји Зо ран Ка ча ре вић, ро ђен је 1940.го ди не у Кру шев цу за вр-шио је Ака де ми ју ли ков них умет но сти у Бе о гра ду, Јан Агар ски ро ђен 1962. у Ста рој Па зо ви ди пло ми рао је на Аде-ми ји умет но сти у Но вом Са ду, на ис тој Ака де ми ји ди пло ми ра ла је и Мар ти на Ка ра вла Хло да, ро ђе на 1980.го ди не у Зе му ну. Вр шња ци, ро ђе ни 1975. го ди-

не, Ми ли ца Јак шић у Ста рој Па зо ви и Ми ро слав Ха ври лов у Бе о гра ду, за вр-ши ли су Фа кул тет при ме ње них умет-но сти у Бе о гра ду где је ди пло ми ра ла и нај мла ђа ме ђу умет ни ци ма, Дра га-на Олу јић, ро ђе на 1991.у Бе о гра ду. Јо зеф Кла ћик, ро ђен 1949.го ди не у Ста рој Па зо ви и ор га ни за тор ове из-ло же Мар јан Ка ра вла ро ђен 1970. у Бе о гра ду, за вр ши ли су Ви со ку шко лу ли ков них умет но сти у Бра ти сла ви.

Ми ли ца Јак шић и Ми ро слав Ха ври-лов из ло жи ли су скулп ту ре а оста ло су ма хом уља на плат ну.

Сви смо раз ли чи ти, раз ли чи те су нам те ме, што је са свим при род но и до бро – оце нио је Зо ран Ка ча ре вић, нај ста ри ји ме ђу ака дем ским Умет ни-ци ма.

Из ло жба у Га ле ри ји „Ми ра Брт ка“ у Ста рој Па зо ви отво ре на је до 10. ја ну а ра. Б. Ро дић

Ло кал на са мо у пра ва оп шти не Ин-ђи ја обе ле жа ва све зна чај не да ту-

ме из на ше исто ри је, те је та ко и про-те кле су бо те у са рад њи са Кул тур ним цен тром при год ним про гра мом обе-ле жи ла осам ве ко ва ауто ке фал но сти Срп ске пра во слав не цр кве. При сут не у ве ли кој са ли Кул тур ног цен тра по-здра ви ла је Ру жи ца Јо ва но вић, ди-рек тор ове уста но ве. Срп ска пра во-слав на цр ква ни зом све ча но сти ове го ди не обе ле жа ва овај ве ли ки ју би-леј и нај ве ћи до га ђај у сво јој исто ри-ји, 800 го ди на ауто ке фал но сти ко јим је срп ски на род до био чвр сте те ме ље за на ци о нал но и ду хов но ује ди ње ње и све оп шти на пре дак.

- До би ја ње са мо стал но сти цр кве из деј ство вао је Све ти Са ва 1219. год-ди не у Ни ке ји што је нај зна чај ни ји до-га ђај у исто ри ји Срп ске пра во слав не цр кве ко ји је и од ре дио суд би ну срп-ског на ро да. Све ти Са ва је пр ви ар хи-е пи скоп срп ског име на и је зи ка ко ји

је дао не из мер ни до при нос у уре ђе-њу на ше цр кве и ње ног ути ца ја на ве-ру и ду хов ност на шег на ро да – ре кла

је у свом обра ћа њу при сут ни ма пред по че так ака дем ског про гра ма Ру жи ца Јо ва но вић.

Све ча ни про грам по све ћен пра во-слав ној ве ри и срп ској ду хов но сти из-ве ли су: Ја дран ка Јо ва но вић, срп ска опер ска при ма до на, пр ва ки ња Опе ре На род ног по зо ри шта у Бе о гра ду са ко ре пе ти то ром На дом Ма ти је вић, за тим Ле по мир Ив ко вић, драм ски умет ник, стал ни члан На род ног по зо-ри шта у Бе о гра ду, но си лац ни за при-зна ња и на гра да, Ти хо мир Ар сић, пр вак Бе о град ског На род ног по зо-ри шта, до бит ник до ма ћих и стра них по зо ри шних и филм ских при зна ња и спе ци јал ни са вет ник у Ми ни стар-ству кул ту ре Вла де Ре пу бли ке Ср би-је, Ка та ри на Бо жић, опер ски пе вач и ди ри гент хо ра Вој ске Ср би је „Ста ни-слав Би нич ки“, „Бе ли ан ђе ли“, сек стет у прат њи Ка та ри не Бо жић и нај бо љи срп ски гу слар Јо ван Ла ки ће вић.

Г.М.

Не на мер ном гре шком у про шлом бро ју, у ру бри ци о јав ном чи та њу дра ме “Fle ischman”, по гре шно је на ве де но име мла дог глум ца Ни ко ле Ја но ше ви ћа.

Из ви ња ва мо се Ни ко ли Ја но ше ви ћу и чи та о ци ма.

За вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре Срем ска Ми тро ви ца, Срем ска Ми-тро ви ца Све тог Ди ми три ја бр.10, на осно ву чла на 78 За ко на о оп штем управ-ном по ступ ку (,,Слу жбе ни гла сник РС“, бр. 18/2016), чл. 29. став 2. у ве зи са чла ном 27. За ко на о кул тур ним до бри ма (,,Слу жбе ни гла сник РС“, бр.71/94, 52/2011-др.за кон, 99/2011-др.за кон)

О Б А В Е Ш Т А В АСве соп стве ни ке или прав на ли ца, као и оп шти ну, да је За вод за за шти ту

спо ме ни ка кул ту ре Срем ска Ми тро ви ца, Срем ска Ми тро ви ца Све тог Ди ми-три ја бр.10, као ствар но и ме сно над ле жан за вод из вр шио еви ден ти ра ње до бра:

1. Еви ден ци о ни лист 176 од 04.12.2019.го ди не

На зив до бра: СПО МЕН КОМ ПЛЕКС ПО СВЕ ЋЕН СТРА ДА ЛИ МА ТО КОМ ДРУ ГОГ СВЕТ СКОГ РА ТА У ЛА ЋАР КУ

Оп шти на: ГРАД СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

Ме сто и адре са: Ла ћа рак, у ули ци 1. Но вем бра из ме ђу бро је ва 252 и 254 на к.п. бр. 1027/1 и де ло ви ма к.п. 1028/1, 1029/1 и 1029/4 К. О. Ла ћа рак, иви цу ком плек са одр ђу ју спо ља шње иви це по сто је ћег пар ка, ра ди утвр ђи ва ња за кул тур но до бро – спо ме ни ци и спо мен обе леж ја по све ће ни зна чај ним до га-ђа ји ма и лич но сти ма

2. Еви ден ци о ни лист број 177 од 04.12.2019

На зив до бра: АР ХЕ О ЛО ШКИ ЛО КА ЛИ ТЕТ ГРА ДИ НА У СУР ДУ КУ РИМ СКО УТВР ЂЕ ЊЕ РИ ТИ ЈУМ

Оп шти на: СТА РА ПА ЗО ВА

Ме сто и адре са: СУР ДУК

На ка та стар ским пар це ла ма: др жав на сво ји на: 834 КО Сур дук при ват на сво ји на: 847/2, 845, 844, 851, 848, 847/1, 846, 843, 850, 855, 859,

863, 867/2, 867/1, 866, 871, 875, 878, 854, 858, 883, 887, 853, 862, 865, 857, 861, 869, 873, 870, 874, 877, 882, 881, 886, 880 и 885 КО Су дук – ра ди утвр ђи ва ња за кул тур но до бро – ар хе ло шки ло ка ли тет.

Еви ден ти ра ње до бра из вр ше но је на осно ву чла на 29. став 2. у ве зи са чла-ном 27. За ко на о кул тур ним до бри ма (''Слу жбе ни гла сник РС'', број 71/94).

Ме ре за шти те утвр ђе не на ве де ним За ко ном за утвр ђе на и про гла ше на кул тур на до бра, при ме њу ју се и на не по крет но сти ко је су еви ден ти ра не да ужи ва ју прет ход ну за шти ту.

РЕ ПУ БЛИ КА СР БИ ЈААУТО НОМ НА ПО КРА ЈИ НА ВОЈ ВО ДИ НАГРАД СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАГРАД СКА УПРА ВА ЗА ПО ЉО ПРИ ВРЕ ДУИ ЗА ШТИ ТУ ЖИ ВОТ НЕ СРЕ ДИ НЕСРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

о б ј а в љ у ј е

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е О ДО НЕ ТОЈ ОД ЛУ ЦИ У ПО СТУП КУ

ОД ЛУ ЧИ ВА ЊА О ПО ТРЕ БИ ПРО ЦЕ НЕ УТИ ЦА ЈА НА ЖИ ВОТ НУ СРЕ ДИ НУ

У по ступ ку од лу чи ва ња о по тре би про це не ути ца ја на жи вот ну сре ди-ну, спро ве де ном на зах тев но си о ца про јек та, „IN TER SIB“d.o.o., са се ди штем у ули ци Љу ти це Бог да на бр.1а у Бе о гра ду, утвр ђе но је ре ше њем број 501-143/2019-XI од 13.12.2019.год. да за пред мет ни про је кат: Би о га сно по стро-је ње и фар ма сви ња, на ка та стар ској пар це ли бр.6289/3 к.о. Ди вош, у ули ци Пар ти зан ска бб у Ди во шу, на те ри то ри ји гра да Срем ска Ми тро ви ца, ни је по-треб на про це на ути ца ја на жи вот ну сре ди ну.

Про тив овог ре ше ња за ин те ре со ва на јав ност мо же из ја ви ти жал бу По-кра јин ском се кре та ри ја ту за ур ба ни зам и за шти ту жи вот не сре ди не у Но вом Са ду, пу тем овог ор га на, у ро ку од 15 да на од да на об ја вљи ва ња овог оба-ве ште ња.

Оба ве ште ње се об ја вљу је на осно ву чла на 10. став 7. За ко на о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну ("Слу жбе ни гла сник Ре пу бли ке Ср би је",број 135/04, 36/09).

Из ви ње ње

Из ла жу ака дем ски ли ков ни умет ни ци

Зо ран Ка ча ре вић

Ака дем ски умет ни ци

СРП СКЕ ПРА ВО СЛАВ НЕ ЦР КВЕ

Про грам у част ве ли ког ју би ле ја

Уче сни ци про гра ма

Ру жи ца Јо ва но вић


СТАРА ПАЗОВАwww.starapazova.rs

Пројекат „Пазова су њени људи" финансира се из буџета Општине Стара Пазова. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

У циљу промовисања мера попула-ционе политике у малој скупштин-

ској сали, у згради Општине Стара Па-зова, Удружење грађана „Корак сигур-ности“ организовало је округли сто под називом „Стара Пазово – деца ти се рађала“.

Учеснике и госте поздравила је и представила Рада Жугић, директорка пазовачког Центра за социјални рад:

- Овај округли сто организован је са циљем детаљнијег упознавања и заједничког сагледавања пронатали-тетних мера, које се спроводе на ни-воу Аутономне покрајине Војводине и реализују у оквиру пројекта Удру-жења „Корак сигурности“ под називом „Војводино деца ти се рађала“, који је подржан на покрајинском нивоу. Ове активности су произашле из потребе да се разматрају, сагледавају и налазе решења како да се превазиђу ограни-чења, како да сваки појединац постане свестан да су неопходне промене у по-нашању по питању рађања деце. Треба се ослонити на сопствене ресурсе али треба пратити и познавати мере репу-бличке и покрајинске владе у попула-ционој политици и облике подршке који су доступни у локалној заједници. – истакла је директорка Центра за со-цијални рад.

Удружења „Корак сигурности“ је из Суботице где је, пре Старе Пазове, била организована трибина на ову тему. Председница Удружења, Александра Вукомановић захвали-ла се присутнима на ви-шемесечној сарадњи на пројекту.

У име председника Општине Стара Пазова добродишлицу је поже-лела Наташа Мићић, по-моћница председника.

- Ми се трудимо да спроводимо све оно што се тиче популационе по-литике а што је важно за све породице и за све људе, који живе на те-риторији општине Стара Пазова. Наша Општина је велика, има близу 70.000 становника али имамо мало новорођенчади и на то сви ми треба да обратимо пажњу, јер је будућност и наше Општине и целе Србије на тој најмлађој попула-цији. – рекла је Наташа Мићић и нав-ела да, поред провођења свих репу-бличких и покрајинских социјалних програма, Општина сваке године за све прваке обезбеђује бесплатне уџбенике и прибор, награђује нај-боље ђаке, субвенционира превоз и ђака и студената а идуће године ће омогућити бесплатан боравак у об-даништу за треће и четврто дете, без обзира на узраст остале деце у поро-дици. За децу из социјално угрожених породица и ове године обезбеђени су новогодишњи пакетићи.

Помоћница покрајинског секрета-ра за демографију и равноправност

полова Светлана Селаковић рекла је да у анкетама, које је овај Секретаријат спроводио желећи да сазна зашто се у Војво-дини жене ретко од-лучују на треће дете, одговор био помало неочекиван:

- Нису економски разлози наведени као одлучујући, већ непо-верење у партнера. Тај проблем није у нашем домену али оно што би

требало да покушамо је да и трећем де-тету у породици обезбедимо стандард који има јединац. Да и треће и четврто дете има своју собу, свој рачунар и све остало. У том смислу ми дајемо беспо-вратна средства за адаптацију стамбе-ног простора за треће дете, у висини од 10.000 евра. Међутим, врло мало је заинтересованих породица, само две је било из старопазовачке Општине – рекла је Селаковић и додала:

- Да би Војводина из негативног природног прираштаја прешла у плус потребно је да 45 осто породица има по троје деце.

Војводина бележи перманентно пад броја становника, најмање становника има Срем 360.000, Банат 535.000 а Ба-чка око милион. Цео Срем стаје у Нови Сад – приметила је Селаковић.

Она је сугерисала да се у Старој

Пазови оформи Савет за демографију, што је један од услова на конкурисима за покрајинска средства.

Разговор на округлом столу о мера-ма популационе политике поткрепљен је статистичким подацима у прилогу РТВ Стара Пазова. Тако се чуло да, пре-ма последњем попису из 2011.године, у општини Стара Пазова живи близу 66.000 становника, има приближно исто мушкараца и жена а сваки пети становник има преко 60 година. При-родни прираштај је негативан, поро-дица у просеку има једно дете а прво дете жене рађају у тридесетој години. По степену развијености Општина Ста-ра Пазова је изнад републичког про-сека, спада у прву групу а просек нето зараде у 2018.години био је 44.776 динара. Просечан број незапослених месечно је 1.711.

Учеснице Округлог стола „Стара Пазово – деца ти се рађала“ и органи-заторке биле су и мр Ђенђи Селеши, чланица Савета за равноправност по-лова при покрајинском Секретаријату за демографију, социјалну политику и равноправност полова и Анђелка Мандић, саветница за локални еко-номски развој општине Стара Пазова. Округлом столу су присутвовали и преставници Дома здравља „Др Јо-ван Јовановић Змај“ из Старе Пазове, представници филијале Националне службе за запошљавање, Црвеног крс-та, Центра за социјални рад и Центра за културу. Б. Родић

Канцеларија за упра-вљање јавним улагањи-

ма у сарадњи са Фондом за развој Републике Србије и Привредне коморе Ср-бије као имплементацио-ног партнера, уз стручно-техничку помоћ Немачке развојне банке, у другој половини ове године спро-води Програм промоције предузетништва и самоза-пошљавања. Програм се састоји из четири дела.

- Прва компонента овог програма су обавезне петодневне обу-ке за израду пословно-инвестиционог плана, друга су повољни кредити, трећа - исплата бесповратних средства у ви-сини од 20% зајмопримци-ма који испуне Програмом предвиђене услове и четвр-та компонента је менторинг програм за све оне који добију кредите. Менторинг програм ће се проводити кроз различите облике, од групних обука до повези-вања привредника у реги-ону - рекла је руководилац Центра за мала и средња привредна друштва у При-вредној комори Србије Та-мара Дунђеровић, која је била предавач на промоцији у Старој Пазови. Програм је намењен привред-ним субјектима, који су регистровани мање од две године и онима који још нису почели своје пословање.

- Петодневну обуку може да похађа физичко лице, али пред одлазак у парт-нерску банку полазник мора да буде регистрован као правни субјект да би

апллицирао за кредит. – истиче Дунђеровић.

Промоцију је пратио и банкарски службеник из Сремске Митровице Драган Ратић. Он своје дугогодишње искуство примењује у финансијском консалтингу и сматра да је Програм промоције преду-зетништва и самозапошља-вања добар почетак.

- Ово је помоћ за покре-тање сопственог бизниса, људи имају идеје и жеље а

немају новац а ово је прилика да се до-бије добра информација и научи како се ради бизнис план, што је основа и за пољопривреднике и за предузетнике,

као и за аплицирање за било каква средства. – сматра Ра-тић.

Општи циљ Програма је подстицај развоја преду-зетништва кроз обједињену подршку за оснивање нових привредних субјеката чиме се стварају и услови за одр-живи развој и раст запошља-вања. Специфични циљеви су системска промоција мик-ро, малих и средњих преду-зећа као могућности само-запошљавања, остваривање

личних прихода и подршка социјалном предузетништву као и предузетништву жена и младих.

Привредна комора Србије ову пе-тодневну обуку реализује у својих 17 ре-гионалних комора.

Промоцију програма у Старој Пазови пратило је око 20 полазника.

Б. Родић

Некада кошаркаш, па кошаркашки судија, Раде Милојевић у својој

двадесетој години, 1999.године, по-сле НАТО агресије, доживео је и личну трагедију. На прослави рођендана, на Расаднику у Старој Пазови, несрећним случајем погинуо је један од његових најбољих другова.

- Рајтер ме је напао пре 20 година. Једног дана сам одрадио тренинг, вра-тио се кући, легао да спавам и пробу-дио се са отеченим коленом. - почиње причу о овој аутоимуној болести Раде Милојевић.

Колено је лечено као уобичајена спортска повреда.

- Уз погрешну дијагнозу, аљкаво је урађена операција и постоперативни ток је текао уз низ лекарских пропус-та - објашњава Раде, упечатљиво изно-сећи детаље своје голготе:

- Онесвестио сам се приликом јед-ног пунктирања колена, за мене је то био одлазак у белу светлост и спознаја да постоји пут оздрављења за који се вреди борити.Тада ми се јавила жеља да се поново вратим на кошаркашки терен. – каже Раде. Тада је и почела ње-

гова борба против Рајтеровог синдро-ма, који се описује као упала зглобова и тетива, уз још пропратних симпто-ма. Много чешће се јавља код младих мушкараца него код жена а узрок на-станка овог обољења још увек није до-вољно познат. Б. Родић

У БИБЛИОТЕЦИ „ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ“ СВОЈУ ПРВУ КЊИГУ ПРЕДСТАВИО РАДЕ МИЛОЈЕВИЋ

Мали Раша против Рајтера

Раде Милојевић

ПРОМОЦИЈУ ПРЕДУЗЕТНИШТА И САМОЗАПОШЉАВАЊА

Подстицај за развој предузетништа

Тамара Дунђеровић

Драган Ратић

ОДРЖАН ОКРУГЛИ СТО “СТАРА ПАЗОВО - ДЕЦА ТИ СЕ РАЂАЛА”

Мере популационе политике

Предраг Вулетић, покрајински секретар за социјалну политику, де-мографију и равноправност половa закључујући тему округлог стола у Старој Пазови најавио је да ће бити проширено финанасирање ванте-лесне оплодње и издвојена додатан средства за незпослене мајке.

Покрајинска Влада додатном ме-ром, са 15.000 динара месечно за не-запослену мајку, која роди треће или четврто дете на територији Војводи-не, постаје послодавац незапосленој мајци 24 месеца.

Рада Жугић, Светлана Селаовић и Наташа Мићић

Додатне мере

Покрајински секретар Предраг Вулетић

Александра Вукомановић

Овај округли сто организован је са циљем детаљнијег упознавања и заједничког сагледавања пронаталитетних мера


ШИДwww.sid.rs

Припрема: С. Михајловић


Петар Павковић, Вогањ

- У овој ситуацији тешко да може да се обнови, данас сеи у кући људи тешко договоре, а не у целом селу. А некад су задруге држале село.

Валентина Лозић, Стара Пазова

- Има могућности ако се подстакну млади да остану на селу. Помоћу суб-венција држава би могла да буде ветар у леђа младим људима, који би се бавили пољопривредом а задруге би ту имале велики значај.

Јовица Степанић, Адашевци

- Задруге су добре и у ово време могу помоћи сељацима јер удружени могу добити бољу цену за пољопривредне производе, а у исто време могу добити и јефтинији репромате-ријал. Могу добити и повољне креди-те код банака.

Зоран Тасић, Инђија

- Сматрам да могу да оживе, то је постојало и код нас су задруге давале неке резултате. Пољопривредници су били организова-нији и откуп је био, све је лепо функционисало.

Mилан Радичић, Дивош

- Само задругарс-тво неће оживети села, јер је таквих покушаја већ било. Требало би много више да млади ос-тају на селу, а то је повољни услови за обнову механизације, заснивање про-изводње, добар пласман робе што би потврдило да се на селу може живети.


Про је кат “Шид на пре крет ни ци – пу те ви на прет ка” фи нан си ра се из бу џе та Оп шти не Шид. Ста во ви из не ти у по др жа ном ме диј ском про јек ту ну жно не из ра жа ва ју ста во ве ор га на ко ји је до де лио сред ства.

Ин ђиј ски Кул тур ни цен тар и КУД „Со ко“ у не де љу, 15. де цем бра ор-

га ни за о ва ли су ху ма ни тар ни кон-церт за по моћ обо ле лом су гра ђа ни ну Сте фа ну Миљ ко ви ћу.

- Сва ке го ди не у ово вре ме ор га ни-зу је мо деч ји кон церт са свим на шим деч јим гру па ма и мла ђом жен ском пе-вач ком гру пом, а ове го ди не смо кон-церт усме ри ли у ху ма ни тар не свр хе. На и ме, сва сред ства ко ја бу ду при ку-пље на од про да је ула зни ца, као и до-бро твор ни при лог у ку ти ја ма у хо лу Кул тур ног цен тра на ме ње на су обо ле-лом су гра ђа ни ну Сте фа ну Миљ ко ви ћу. По ред на ших гру па, на кон цер ту уче-ству ју и че ти ри фол клор не гру пе, на-ши го сти, два КУД-а из Хр ват ске из Тр пи ње и Бр ша ди на, као и КУД-ови из Зма је ва и Си ри га – ре кла нам је

На та ша Ко са но вић, пред сед ни ца КУД-а „Со ко“ и до да ла да су за сту пље-не раз ли чи те ко ре о гра фи је као што су игре из Ле сков ца, До до ле из Сре ма, игре из Ни ша и дру ге.

У са ва ком слу ча ју био је то је дан за ни мљив и ша ро лик про грам. Ина-че, го сти КУД-а „Со ко“ на овај кон церт до шли су у ор га ни за ци ји „Ђе рам – де-ца чу ва ри тра ди ци је“. „Ђе рам“ чи ни 15-так КУД-ова из Вој во ди не, Хр ват ске и Ре пу бли ке Срп ске ко ји по го ди шњем рас по ре ду го сту ју са деч јим гру па ма, од но сно бу ду до ма ћи ни од ре ђе ним дру штви ма.

– Наш „Ђе рам“ смо ор га ни зо ва ли као ху ма ни тар ни кон церт ка ко би смо нај мал ђим чла но ви ма КУД-а по ка за ли да и они мо гу и тре ба да бу ду ху ма ни – на гла си ла је На та ша Ко са но вић. Г.М.

Кон церт за Сте фа на Миљ ко ви ћа- Сва ке го ди не у ово вре ме ор га ни зу је мо деч ји кон церт са свим на шим деч јим гру па ма и мла ђом жен ском пе вач ком гру пом, а ове го ди не смо кон церт усме ри ли у ху ма ни тар не свр хе

Че твр ти ан самбл КУД-а „Со ко“

У сали Скупштине општи-не Шид одржана је јавна

презентација буџета за 2020. годину који је образложила Јадранка Недић, руководилац Одељења за финансије. Према њеним речима, пројектовани приходи и расходи за 2020. годину су 1.392.250.000 дина-ра. Јавна расправа је трајала 20 дана и током тог периода на адресу Општинске упра-ве пристигао је велики број предлога и сугестија грађана, организација и удружења.

-План је да већ од 2022. године грађа-ни буду они који ће креирати комплетан буџет, а ми политичари ти који ће пошто-вати њихову вољу и такав буџет креиран од стране грађана за грађане спроводи-ти у дело - истакао је заменик председ-ника Општине Зоран Семеновић током уводног обраћања.

Он је даље додао да ће буџет општи-не Шид за 2020. годину бити пре свега социјално оријентисан како би се олак-шао живот грађана, повећаће се број геронто домаћица, цене предшколских

установа се неће мењати, а цене кому-налних услуга и водоснабдевања неће прелазити пет процената, што је дос-та мање у односу на девет процената које је прописала држава Србија. Од 2020. свако насељено место у општи-ни добиће комуналне раднике који ће бити задужени за одржавање јавних површина. Олакшице ће осетити и ре-довне платише пореза који ће порез плаћати десет процената мање, тако их локална самоуправа награђује за редовно измирење дуговања.

- Одлука локалне са-моуправе је да се награде сви грађани који редовно измирују пореске обавезе према локалним порезима кроз умањење пореза за 10 процената наредне године, које није уопште безначајно. На тај начин ћемо олакшати грађанима, тако што ће сви они који су редовно плаћа-ли, порез, плаћати још ниже – рекао је Семеновић.

Поред социјалног аспе-кта, средствима из буџета

биће покривени и развојни и инвес-тициони пројекти, као што су на-ставак изградње индустријске зоне, изградња водовода у Моловину, ре-конструкција спортске хале у Шиду као и изградња фискултурне сале у Вишњићеву и амбуланте у Илинцима.

Након спроведене јавне расправе и презентације, нацрт одлуке о буџету општине Шид за 2020. годину са свим примедбама, предлозима и сугестијама достављен је Општинском већу које ће утврдити предлог одлуке о буџету.

Чланови Општинског већа на седни-ци која је одржана протекле недеље

разматрали су, између осталог, посло-вање јавних предузећа и измене финан-сијског плана месних заједница.

Одлучено је да ће Милан Филиповић наставити да врши функцију општинског правобраниоца пошто су му већници јед-

ногласно одобрили нови петогодишњи мандат. На дневном реду нашао се и предлог одлуке о буџету за 2020. годину који је образложио заменик председни-ка Општине Шид Зоран Семеновић.

- Буџет за 2020. годину пројектован је на милијарду три стотине деведесет два ми-лиона две стотине педесет хиљада динара.

Сигуран сам да ће буџет који је, пре свега, социјалног карактера бити довољан да мо-жемо да наставимо и развојне и инвести-ционе пројекте – истакао је Семеновић.

Предлог одлуке о буџету за 2020. годину наћи ће се пред одборницима Скупштине општине Шид на седници која ће бити одржана током ове недеље.

Представници општине Шид су на позив Министарства пољопри-

вреде и руралних послова НР Кине боравили у једнонедељној радној посети Кини и том приликом су при-суствовали Кинеском сајму хране и низу других догађаја. Шеф Одсека за локални економски развој Брани-мирка Риђошић је одржала презента-цију о потенцијалима општине Шид,

како посетиоцима сајма из разних делова света, тако и представници-ма кинеских компанија које су заин-тересоване за сарадњу са општином Шид.

Боравак представника шидске општине у Кини је реализован уз подршку Министарства пољопри-вреде, водопривреде и шумарства Републике Србије.

ПРЕДСТАВНИЦИ ОПШТИНЕ ШИД

Боравили у радној посети Кини

Шидска делегација у Кини ОДРЖАНА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Разматрано пословање јавних предузећа

ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА БУЏЕТА ОПШТИНЕ ШИД ЗА 2020. ГОДИНУ

Буџет ће бити социјално орјентисан

Јавна презентација буџета


Пројекат “Боље услуге за бољи живот” финансира се из буџета Општине Беочин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Беочинскахроника

Припрема: С. Михајловић

Про те кле су бо те на За са ви ци одр жа но је тра-ди ци о нал но так ми че ње пред став ни ка Ро та-

ри клу бо ва у пра вље њу ко ба си ца. Уче ство ва ло је

осам еки па из ше сна ест при сут них клу бо ва Ср би-је, Ре пу бли ке Срп ске – Фе де ра ци је Б и Х и Цр не Го ре. Све го сте и при сут не по здра вио је пред сед-

ник Ро та ри клу ба Срем ска Ми-тро ви ца, ко ји је био ор га ни за тор овог су сре та, Зо ран Об ра до вић. Он је и уру чио при год не на гра де нај бо љим еки па ма у ко ба си чар-ском мај стор лу ку, а то су: Ро та ри клуб Ава ла – Бе о град, еки па ро-та ри ја на ца го сти ју из Ру си је и РК По жа ре вац.

Спе ци јал ну на гра ду до би ла је еки па Ро та ри клу ба из Ру ме ко ја је би ла убе дљи во нај мла ђа. При-ку пље на сред ства са ове ма ни фе-ста ци је би ће усме ре на, као и до са да, у ху ма ни тар не свр хе.

С. Н.

у пра вље њу ко ба си ца

На гра ђе ни и до ма ћи ни

Нај мла ђа еки па

ри би ном и обе ле жа ва њем Ме ђу на род-ног да на људ ских пра ва у ор га ни за ци ји

Уни је же на Оп штин ског од бо ра Срп ске на-пред не стран ке Бе о чин, овај Оп штин ски од-бор за вр шио је кам па њу 16 да на ак ти ви зма у бор би про тив на си ља над же на ма.

Го сти на три би ни су би ли чла но ви Са ве-та за прав на пи та ња, ко ји су кроз пре зен та-ци ју пред ста ви ли основ не прин ци пе и на-че ла људ ских пра ва, као и њи хо ву при ме ну у прак си. Ис так ну то је да у По ве љи о људ-ским пра ви ма има 49 пра ва, не ка од њих су пра во на људ ско до сто јан ство, жи вот, сло-бо ду и осни ва ње по ро ди це.

Људ ска пра ва су основ на пра ва ко ја има сва ка осо ба и сти чу се ро ђе њем, ре че но је на три би ни и ис так ну то да су у Ре пу бли ци Ср би ји људ ска пра ва за га ран то ва на Уста-вом, оп ште при хва ће ним пра ви ли ма ме ђу-на род ног пра ва, ра ти фи ко ва ним ме ђу на-

за кљу че но да је за да так Са ве та за прав на пи та ња Срп ске на пред не стран ке по ди за-ње све сти гра ђа на о зна ча ју људ ских пра ва, пра ва де це и мла дих, уна пре ђе ње по ло жа ја же на, осо ба са ин ва ли ди те том као и ста ри-јих осо ба и по зи ва ње свих гра ђа на да ува-жа ва ју раз ли чи то сти.

Пред сед ник по кра јин ске вла де Игор Ми ро вић за јед но са на чел-

ни ком Сек то ра за ван ред не си ту а ци је Пре дра гом Ма ри ћем, на чел ни ком Ју жно бач ког управ ног окру га Ми ла-ном Но ва ко ви ћем и пред сед ни ком Оп шти не Бе о чин Ми тром Ми лин-ко ви ћем при су ство вао је отва ра њу ре кон стру и са ног објек та Ва тро га сно-спа си лач ке је ди ни це у Бе о чи ну. -За-јед нич ким сна га ма об но ви ли смо про-сто ри је ове ве о ма ва жне је ди ни це јер ова слу жба по кри ва Фру шку го ру и 28 ки ло ме та ра од Бе о чи на до гра ни це са Хр ват ском. Ми ну лих го ди на они су се по ка за ли као ве о ма спо соб на и од го-вор на је ди ни ца - из ја вио је пред сед-ник Ми ро вић.

Он је под се тио на то да је по кра-јин ска вла да из дво ји ла и 40 ми ли о на ди на ра за на бав ку уни фор ми и дру-ге опре ме за до бро вољ на ва тро га сна дру штва у АП Вој во ди ни и до дао:

-Пра ви мо по ма ке у овој обла сти, за-јед нич ким сна га ма опре ми ће мо и про-фе си о нал не и до бро вољ не је ди ни це и сва ку ван ред ну си ту а ци ју до че ка ће мо спрем ни ји.

ту а ци је Пре драг Ма рић ре као је да је

ово по твр да ко ор ди ни ра ног ра да ми ни стар ства и по кра јин ске вла де уз по др шку ло кал не са мо у пра ве и при ват них ком па ни ја. Он је ис та као да је 2019. јед на од нај бо љих го ди-на ка да је реч о овом сек то ру, јер се по сле ско ро че ти ри де це ни је об на вља ју

ва тро га сни објек ти и опре ма.

ви ће мо сви за јед но са по др шком овој обла сти, ве о ма зна чај ној за све нас - ре као је на чел ник Ју жно бач ког управ-

Одр жа на три би на о људ ским пра ви ма

Уче сни ци три би не

Об но вљен ва тро га сни дом у Бе о чи ну

Отва ра ње об но вље ног ва тро га сног до ма

- Пра ви мо по ма ке у овој обла сти, за јед нич ким сна га ма опре ми ће мо и про фе си о нал не и до бро вољ не је ди ни це и сва ку ван ред ну си ту а ци ју до че ка ће мо спрем ни ји


Представници Развојног фонда АП Војводине одржали су у згради

Општине Пећинци, презентацију кредит-них линија намењених регистрованим пољопривредним газдинствима, прав-ним лицима и предузетницима. Пре-зентација је организована у сарадњи са пећиначком Општинском управом, Кан-целаријом за локални економски развој и Удружењем пољопривредних произ-вођача општине Пећинци, а представље-но је укупно 13 кредитних линија Фонда – 7 за пољопривреднике и 6 за правна лица и предузетнике.

По речима Дејана Славујевића из Развојног фонда АП Војводине,

пећиначким пољопривредницима су најинтересантинији били кредити за куповину земљишта и инвестициони кредити. Реч је о изузетно повољним ду-горочним кредитима на седам година са каматом од два и три посто на годишњем нивоу и грејс периодом од једне и две године.

- Инвестициони кредит намењен је инвестицијама у пољопривредну про-изводњу попут набавке нове и половне механизације, набавке приплодних грла, изградње силоса, адаптације пољопри-вредних објеката, набавке пчелињих матичних јата, практично свега што је по-требно за унапређење пољопривредне

производње, осим куповине земљишта које је издвојено као посебна кредитна линија. Посебну кредитну линију из-двојили смо и за развој етно, еко и рибо-ловног туризма, где корисник враћа само главницу, док трошкове камате и обраде кредита сноси Покрајински секретаријат за туризам. Исти је случај и са кредитном линијом за набавку опреме за наводња-вање, где корисник такође враћа само главницу, док трошкове камате и обраде кредита сноси Покрајински секретаријат за пољопривреду, рекао је Славујевић и додао да су кредитне линије током целе године отворене за аплицирање, као и да средстава има довољно, јер је за ову годину опредељено 2,5 милијарде динара, од чега је до сада утрошено 800 милиона.

Процес аплицирања за средства је максимално поједностаљен, тако да корисник може све да заврши једним од-ласком у седиште Фонда у Новом Саду.

- Након што потенцијални корисник телефонски контактира Фонд и да по-требне податке, за један дан добија бесплатну прелиминарну анализу, на-кон чега представници Фонда излазе на терен ради попуњавања упитника, а корисник у Нови Сад долази само на потписивање уговора. Потрудили смо се да будемо максимално ефикасни и да смањимо утрошак времена сваког потен-цијалног корисника, каже Славујевић.

Он је похвалио интересовање које

су пећиначки пољопривредници показали на презентацији кредитних линија и подсетио да је општина Пећин-ци претходних година била у првих пет Војвођанских општина по броју реализо-ваних кредита.

Задовољна одзивом била је и предсе-дница Удружења пољопривредних про-извођача општине Пећинци Маријана Панић, која је нагласила добру сарадњу и ефикасну комуникацију између Удру-жења и пољопривредника.

- Најава презентације објављена је на званичном сајту Општине Пећинци, а пољопривреднике смо обавестили и путем нашег СМС сервиса који тренутно има око 800 корисника. Нама је циљ да

наши пољопривредници благовремено буду обавештени о могућностима које им се пружају када су у питању повољ-не кредитне линије и да те могућности максимално искористе. На презентацији су добили контакте Фонда што ће им зна-чајно олакшати аплицирање за средства, а помоћ око додатних информација и прикупљања потребне документације могу добити и у просторијама нашег Уд-ружења у Пећинцима, рекла је Панић и изразила задовољство што је међу четр-десетак посетилаца презентације било доста припадница лепшег пола, које су, како је рекла, више него икада показале намеру да искористе могућности које им пружа Развојни фонд.

Припрема: С. Лапчевић

www.pecinci.org

ПЕЋИНЦИ

Отворено седам кредитних линија- Инвестициони кредит намењен је инвестицијама у пољопривредну производњу попут набавке нове и половне механизације, набавке приплодних грла, изградње силоса, адаптације пољопривредних објеката, набавке пчелињих матичних јата, практично свега што је потребно за унапређење пољопривредне производње, осим куповине земљишта које је издвојено као посебна кредитна линија, објаснио је Дејан Славујевић

Разговор са пољопривредницима

Током посете

У Завичајном музеју у Руми отво-рена је изложба радова насталих

на овогодишњој Ликовној колонији „Борковац“. Овогодишња колонија имала је нешто другачији концепт, па су уместо сликара, учесници били средњошколци који су стварали дела

Плакете „Миливој Николајевић“ и дипломе са 47.Ликовне колоније „Борковац“ коју организује Завичајни му-зеј Рума је Исидора Це-ровац, из Руме, ученица четвртог разреда школе за дизајн текстила „Богдан Шупут“ у Новом Саду.

-Први пут сам учест-вовала на некој ликовној колонији. Било је јако пријатно, атмосфера до-бра, пуно смо се дружили, били заједно у приро-ди, било је лепо радити заједно са професорима и друговима. Представила сам неку викторијанску сцену, покушавала сам да комбинујем природу са металом, да изгледа и ста-рински и модерно у исто време. За мене је ово јако велики успех, искуство за будућност, свакако значи и за самопоуздање да се даље такмичим, да пробам нешто ново. Пуно ми значи што се то дешава у родном месту, рекла је Исидора.

Краје августа не ликов-ној колонији је учество-вало 14 ученика из ново-садске школе Богдан Шу-пут, уметничке школе из

Шапца, румске гимназије и Бранкове школе. Сви су добили прилику да своје експонате изложе у Завичајном музеју. Сви учесници су израђивали неколико предмета, од одевних до накита, које је жири оцењивао засебно, а збирна оце-на је одлучила ко ће бити победник, рекла је председница жирија, вајарка Љиљана Војводић.

-Примењена уметност је често пот-цењена и то зато што она елитна умет-ност, која се налази у музејима је не-доступна свима, а репродукције нису ни приближно оном што је уметничко дело. Примењена уметност обогаћује свакодневни живот људи, то је оно што украшава и нас и нашу околину и наш простор и омогућује да се кроз те своје

у области накита и данас можете да купуте у злата-ри Нефретити мали при-везак који доноси срећу, а та египатска краљица је од нас удаљена 6.000-7.000 година. Кроз тај на-кит човек иражаав себе али је читава епоха из-разила неке своје идеје Ова колонија је била јако интересантна, јер су уметници са својим про-фесорима били у једној неформалној ситуацији, у Павиљону уметности, заједнички су стварали, без односа професор – ђак. Оно што је каракте-ристично за ову изулож-бу је да су учесници јако поштовали материјал за који су се определили и исказали његове нај-боље особине, мислим да је то и најбитније што су стекли, то поштовање материјала и разме-на енергије са својим професорима, рекла је Љиљана Војводић.

је Ани Еремић из школе „Богдан Шупут“ Нови Сад

и Клаудији Покрајац из ССШ „Бран-ко Радичевић“ Рума, док су треће ме-сто поделиле Јелена Огњеновић из румске гимназије и Драгана Пирош-ки из Бранкове школе. Најбоља школа у укупном пласману је школа „Богдан Шупут“ Нови Сад, друга ССШ „Бранко

Пузић“ Рума. Сви учесници су добили захвалнице, укључујући и Теодору Ву-кобратовић и Милицу Митровић из уметничке школе у Шапцу, које су поје-диначно учествовале на колонији.

сви усчесници добили захвалнице- Занимљивост ове колоније у одно-

су на претходне је то што смо напра-вили један искорак и позвали младе, још неафирмисане ауторе, будуће

уметнике из средњих уметничких шко-ла и оно што је тотални искорак је и то да имамо и наше румске гимназијалце, учеснике колоније са њиховим радо-

-ла сасвим другу конотацију у односу на претходне и надам се да ћемо у том стилу наставити и даље, рекла је Бра-нислава Коњевић, директорка Зави-чајног музеја у Руми.

Одржавање колоније и штампање каталога омогућила је и финансијски подржала Општина Рума, а директорка се захвалила и спонзорима који су по-могли рад колоније. Изложба ће бити отворена до краја јануара.

С.Белотић

Примењена уметност младих стваралаца

Љиљана Војводић, Исидора Церовац и Бранислава Коњевић

Један од радова са колоније


На радост великог броја бивших и садашњих чланова Културно-умет-

ничког друшттва „Бриле“, ово Друштво ове године обележава 75 година од ос-нивања, што је јубилеј за сваку похвалу и пажњу.

Са првим данима слободе, грађани Беочина су октобра месеца 1944. годи-не, кренули у обнову порушених ма-теријалних али и духовних вредности. У част ослободилаца крајем октобра изведен је пригодан културно-умет-нички програм, а учесници тог програ-ма сматрају се оснивачима културно-уметничког друштва које ће, неколико година касније, бити основано као Рад-ничко културно уметничко друштво „Бриле“. Друштво име добија по народ-ном хероју Стевану Петровићу Бриле-ту, који је у борби за слободу погинуо надомак Беочина 9. маја 1943. године у двадесетдругој години живота. Дан погибије хероја чије име носи – 9. мај, и Дан победе над фашизмом, КУД „Бри-ле“ обележава као свој дан.

Године су пролазиле, а КУД „Бриле“ је са сваком новом имао све више чла-нова, све више програма, све више је обогаћивао и давао печат културном животу једне мале вароши каква је Беочин. У својим недрима „Бриле“ је одгојио стотине фолклораша, глумаца, певача, музичара, песника... Они су на свим меридијанима земаљске кугле проносили славу КУД-а и места који су сви познавали по фабрици цемента најстаријој на Балкану.

Културно уметничко друштво „Бри-ле“ је у годинама трајања, имало успо-на и падова, кризних и златних годи-на, али никад није престајало да буде стециште свих оних, како младих тако и старијих, којима је култура не само друштвена надградња већ и стил жи-вота и свакодневна животна „храна“.

Данас, у 75-тој години постојања, „Бриле“ окупља око 120 чланова у Фолклорном ансамблу, Аматерском позоришту, Књижевном клубу и Там-бурашком оркестру. Дуги низ година

са великим успехом радио је Мешови-ти хор, једно време Ликовна секција и Школа гитаре.

Брига о младима, о подмлатку, једна је од мисија овог Друштва, тако да све секције КУД-а имају дечје групе чији се чланови негују и уче да сутра постану достојни

чланови и КУД „Бриле“ и друштвене заједнице у целини.

- Беочин је одавно, поред бројних спортских веома успешних колек-тивних и појединачних резулата-та, постао препознатљив и по нама „брилетовцима“, који смо на најбољи могући начин, на пољу културе, бра-нили његове боје и боје нашег града - присећа се Лазар Степанов, пред-седник Управног одбора Друштва од 1994. до 2004. године.

Поред њега на челу Друштва били су Сретен Петковић, Радован Ђуричин, Јован Аксентијевић, Никола Бублик...

Колико је „Бриле“ значајан за Бео-чин најбоље ће илустровати податак да су ретке беочинске породице које у неком периоду нису у „Брилету“ имале члана који није био у некој од секција Друштва.

Окосницу друштва чине Фолклорни ансамбл, Тамбурашки оркестар, Ама-терско позориште и Књижевни клуб.

- У години јубилеја не иде баш све онако како смо планирали. Наиме, Фолклорни ансамбл је што због смене генерација што због раличитих кон-цепција рада, скоро пред гашењем. Надам се да је ово само пролазна кри-за коју ћемо брзо превазићи – истиче Секула Петровић, председник Управ-ног одбора Друштва.

Од активности које се очекују у години јубилеја у „Брилету“ најављују Годишњи концерт који ће се одржати 22. децембра и промоцију Књижевног саборника чланова „Брилетовог“ Књи-жевног клуба „Раширене руке“.

С. Михајловић Фото: приватна архива КУД “Бриле”

Седам и по деценија љубави и трајања

Најзачајнију помоћ у оствари-вању програмских циљева Друштво има од Општине Беочин. Помоћ и подршку „Брилету“ пружа вели-ки број беочинских привредних субјеката: Лафарж-БФЦ, АД Поду-навље, ДОО Економист-електро,

-

Ресторан Караш, Апотека Цвејић, ДОО Реминнг, Подрум Дробњак,

-промет, КМД Беочин...

Аматерско позориште КУД „Бри-ле“ ове године је, поводом 800 годи-на од проглашења аутокефалности Српске православне цркве, извело представу „Принц Растко - монах

-вића и у режији Секуле Петровића.

Са овом представом, као малим историјским часом, „Бриле“ је насту-пао у Хрватској и Мађарској, а уско-ро би требало уследити гостовање у Босну и Херцеговину и на Косово и Метохију - свугде тамо где се збори српски.

Принц Растко међу Србима у расејању

Детаљ из представе

Клуб људи добре воље

Књижевни клуб

Тамбурашки оркестар

Чланови фолклорног ансамбла


Двадесет седми пут Вогањци су ор-ганизовали традиционални Срем-

ски свињокољ. И ове године органи-затор је Месна заједница Вогањ, под покровитељством Општине Рума, која је и финансијски подржала манифеста-цију. Као и до сада у центру села су се такмичиле екипе из села и околине у припреми свежег меса и месних прерађевина.

- На терену имамо прави сремски традиционални свињокољ, који по-чиње од клања свиња, преко обраде меса, транжирања, до прављења чва-рака, кобасица, џигерњача, а све се ради на традиционалан начин. Ми не одустајемо, јер желимо да младима покажемо како се некад радило, да остане у сећању традиционалан начин свињокоља и обраде меса, јер овде се све ради као некад. Данас примат преузимају велике фарме, свиња је све мање у самим домаћинствима, па зато и покушавамо да на овакав на-чин одржимо традицију, рекао је Јова Матић, један од организатора Срем-ског свињокоља у Вогњу.

Жири је оцењивао такмичарске екипе у неко-лико дисциплина, али на првом месту је била вете-ринарска контрола меса на трихинелозу. Након провере установљено је да су сви узорци безбед-ни, и онда је такмичење али и продаја меса могло да почне.

- Оцењујемо начин об-раде, квалитет обраде и производњу наших тра-диционалних производа као што су шунка, сланина, плећка и кобасица. Нема

бољих производа, Вогањци лично гаје своје свиње, обрађују и од срца то раде, и то је рецепт за најбоље произ-воде, рекао је Љубомир Јаношевић, ветеринарски инспектор и дугого-дишњи члан жирија.

А такмичило се седам екипа. Нај-боља аматерска екипа на Сремском свињокољу је „Бата+Беља“ из Вогња и „Забрањени“ из Вогња, најбољу срем-ску кобасицу спремиле су комшије из Шашинаца, екипа „ЈОКС“, а џигерњачу „Бешеновци“. Стејановчани из екипе „Нектар Срема“ направили су најбоље

чварке и маст, док је најо-ригиналнији наступ има-ла екила „Иди ми - дођи ми“ из Вогња. најутен-тичнија екипа је „Смајли“, такође из Вогња. Екипа „Срећа“ скувала је нај-бољи котлић.

- Јутрос смо заклали једно свинче, а донели смо и своје производе. Имамо свега, свежег меса, а све радимо у нашем до-маћинству, где се, између осталог бавимо и узгојем 50 грла свиња. Традицио-нално долазимо од почет-ка манифестације, како

комшије из суседног села. Овде при-премамо све , прерађевине, кобасице, кулен, шварглу, свеже месо и сланину. Све су то домаћи производи који се припремају на лицу места. Надамо се и да ћемо све продати, лепо је време, ваљда ће бити довољно муштерија, рекли су Милисав и Горан Радојчић, отац и син из шашиначке ЈОКС екипе.

Килограм кобасица могао је да се купи за 650 динара, кулен за 700, шваргла за 500, свеже месо за 400, ре-бра за 350... Муштерија и посетилаца је било из целог Срема који су обишли вогањски базар меса са нешто нижим ценама.

- Видели смо на телевизији најаву да се овде одрзава свињокољ и дошли смо да купимо свеже домаће месо. Цене су прихватљиве, а најважније је да је месо фришко, пред нама заклано. За оно што купујемо у продавници не можемо знати да ли је свеже или није, да ли је увезено, а овде видимо на лицу места како се ради и да ли је безбедно.

Некада смо и сами клали, сада то више не радимо, али гледамо да купимо тамо где смо сигурни да је свеже, каже Мирослава Симоновић из Старих Ба-новаца.

А читавој организацији притекле су у помоћ из Удружења жена, као и КУД „Вогањ“. Било је забаве за старе и мла-де, наступа фолклора, дечијих игара и такмичења. Вече уочи свињокоља одр-жана је и стручна трибина на тему сто-чарства. Може се рећи да је ове године било више учесника и посетилаца, што даје наду да ће Сремски свињокољ у Вогњу још дуго трајати.

- Сама чињница да се по 27. пут за-редом одржава ова манифестација го-вори да је Вогањ прихватио ову мани-фестацију али то и није чудо, зато што је Вогањ својевремено био на некој топ позицији када је у питању узгој свиња у оквирима велике, бивше Југославије. Са искуством и знањем које његови житељи имају то место може да зауз-ме и убудуће, уколико би успели, и уз нашу асистеницу, да подигнемо пре-рађивачке и кланичке капацитете код нас. Ова манифестација је значајна и као део туристичке понуде с обзиром

на то да се све мање због технолош-ког развоја, на овакав начин прерађује мест, а што је раније била традиција сваког нашег домаћинства. Добро је да се млади људи подсете како се то некада радило. истакао је Стеван Ковачевић, председник Скупштине општине Рума.

С.Белотић

Традиција „свињског“ Срема Килограм кобасица могао је да се купи за 650 динара, кулен за 700, шваргла за 500, свеже месо за 400, ребра за 350 динара ... Муштерија и посетилаца је било из целог Срема

ТрадицијаСремски свињокољ одржан је

први пут 1992. године. Од тада до данас манифестацију је органи-зовала Месна заједница Вогањ. Некада се у овом селу гајило и до 50.000 товљеника, данас око пет пута мање, али свакако ни то није занемарљив број у односу на број домаћинстава. Велике фарме преузимају примат, па су овакве манифестације добра прилика да се очува традиција, а месо произ-води а што природнији начин без много адитива, што муштерије све више и траже.

27. Сремски свињокољ

Такмичење за децу

Јова Матић

Мирослава Симоновић

Љубомир Јаношевић

ЈОКС група Шашинци

КУ ЋЕ - ПЛА ЦЕ ВИ

- Про да јем се о ско до ма ћин ство у Рав-њу на 20 ари пла ца, це на по вољ на, до го вор. Тел:060/385-44-81 и 060/148-5-101

- Про да јем ју тро и 3 фр та ља зе мље, 100 ме та ра од на плат не рам пе на ауто пу ту у Ку зми ну. Тел:060/385-44-81

- Про да јем ку ћу у Срем ској Ми тро ви-ци или ме њам. Тел: 061/295-48-22

- Про да је се 3,3 ју тра зе мље. Ве ли ки Ра дин ци. Тел: 063/80-10-532

- Про да јем ку ћу ре но ви ра ну, плац 8 ари, це на 21.000 евра. Тел: 063/32-12-55

- Про да јем ку ћу у цен тру Ша ши на ца , ЦГ, гас пар кет, ком плет на ме ште на, од мах усе љи ва зва ти по сле 16 ча со ва. Тел: 064/309-49-28

- Про да јем спрат ну ку ћу у Срем ској Ми тро ви ци Цр ве на че сма це на 330 евра м2. Тел: 065/2000-484

- Про да јем де мон та жну скло пи ву га ра жу од чвр сте це ра де са ме тал-ном кон струк ци јом. Тел: 064/29-39-049

- Про да јем плац у ма лој бо сни у Срем ској Ми тро ви ци, по се ду је стру ју и во ду вла сни штво 1/1. Тел: 065/40-49-397

СТА НО ВИ

- Про да јем по вољ но тро со бан стан, кли ма ти зо ван, но ва ПВЦ сто ла ри ја, но ви пар кет са но вим на ме шта јем у на се љу Ма ти је Ху ђи, пе ти спрат има два лиф та, стан је од мах усе љив, код са мо по слу ге, има га ра жа за ауто. Тел: 022/618-760

СТА НО ВИ

- По треб на га ра жа у на се љу Де кан ске ба ште. Тел: 063/321-255

- Про да јем дво со бан стан 67м2 у на-се љу Орао, пр ви спрат. Тел: 063/32-12-55

- Из да јем ком плет но опре мље ну гар-со ње ру у Но вом Са ду код Ри бље пи ја-це.. Тел: 064/31-31-331

- Из да јем со бу са цен трал ним гре ја-њем и упо тре бом ку хи ње у бли зи ни бо ни це. Тел: 063/346-489

- Из да јем на ме ште ну гар со ње ру са ЦГ, ин тер не том кар кинг ме стом ули ца Во-ји сла ва Или ћа 7, Пеј тон. Тел: 628-015 и 062/411-835

- Из да јем јед но со бан на ме штен стан у цен тру Срем ске Ми тро ви це. Тел: 063/535-542

- Из да јем по лу на ме штен стан у Ка ме-ња ру. Тел: 064/611-36-21

- Из да јем јед но собн стан ули ца Ар се-ни је Чар но је ви ћа 4, пр ви спрат. Тел: 060/600-82-82

ВО ЗИ ЛА

- Ку пу јем ауто мо бил до 2.000 евра ста-ње не бит но. Тел: 069/13-32-132

- Про да јем Голф 4 СДИ го ди на про из-вод ње 1998 че тво ра у до бром ста њу. Тел: 064/19-21-781

- Ре но Кан го 1,5 ДЦИ 2004. го ди ште, од ли чан пр ви вла сник. Тел: 060/606-1620

- Про да јем Ла ду 110 у ис прав ном ста њу, це на по до го во ру. Тел: 061/501-55-07

РА ЗНО

- Но ва ло ка ци ја нај јеф ти ни јег и нај бо-љег во ћа у гра ду, са да је на пи ја ци у на се љу Ма ти је Ху ђи. Нај бо ље крушке, бре скве, нек та ри не, кај си је, шљи ве и ја бу ке, све вр сте воћ них ра ки ја и мед. Дра ган - Ал ма Мон са. Бо ље код ме не по во ће, не го у апо те ку! Тел: 065/36- 84- 652 и 060/16- 76- 024.

- Овла шће ни суд ски ту мач за Фран-цу ски и Хр ват ски је зик. Тел: 063/8929-527 и 640-260

- Про да јем ме ка но огрев но др во. Тел: 064/38-28-534

-Ча со ви ма ђар ског и пре вод. Тел: 064/6522-380- То ма

- Же на 60 го ди на чу ва ла бих ста ри је осо бе ку ва ла и спре ма ла по ку ћи, Ла-ћа рак, Ма чван ска Ми тро ви ца и Срем-ска Ми тро ви ца. Тел: 061/112-88-43

- Про да јем сто лар ску ма ши ну и сто-лар ски елек трич ни и руч ни алат. Тел: 628-693, 064/43-46-914

- Про да јем шест ку хињ ских та па ци-ра них сто ли ца 500ди на ра ко мад. Тел: 061/169-81-37


ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА

БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНОСремска Митровица, Стари Шор бр. 60

Тел: 022/639-057 и 614-595

1.100

Прегледи:• Кардиолошки• 24-сатни холтер ЕКГ и 24-сатни холтер крвног притиска• Ендокринолошки• ГастроентеролошкиКомплетна ултразвучна диjагностика

Тел: 063 70-86-028, 022 617-276Краља А. Карађорђевића 46

Сремска Митровица

Радно време: КУЋНЕ ПОСЕТЕ

Тел:

Info MedicМАРКЕТИНГ 610-496 и 615-210МА ЛИ ОГЛА СИ 615-200

Др Невенка Аћимовић - интерниста - кардиолог

Специjалистичка интернистичка ординациjа

ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА

РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ

Апотека I Kраља Петра I 46, 022/639-257

Апотека II Трг Ћире Милекића 18, 022/617-215

Апотека III Шећер сокак 59, 022/624-475

Апотека IV Краља Петра I 3, 022/618-589

• Израда свих магистралних галенских и козметичких

препарата

• Широк асортиман козметике и хране за бебе

по најповољнијим ценама

PIVARSKA 13Sremska Mitrovica

WWW.SREMSKENOVINE.RS

610-496 и 615-210

1. На јав ну пре зен та ци ју из ла же се

ко ја се на ла зи у гра ђе вин ском под руч ју на се ља Ин ђи ја, Ули ца Ду ша на Јер ко ви ћа. Струч ни об ра ђи вач ур ба ни стич ког про јек та је „Ле тач“ ДОО из Ин ђи је, од го вор ни ур ба ни ста је дипл.инж.арх. Је ле на М. Ми клу шев. Под но си лац зах те ва за по твр-ђи ва ње ур ба ни стич ког про јек та је Ми лош Са вић из Ин ђи је.

2. По зи ва ју се сва за ин те ре со ва на ли ца да из-вр ше увид у Ур ба ни стич ки про је кат, као и да

, над ле-жном ор га ну, од но сно Оде ље њу за ур ба ни зам, ко-му нал но-стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре-ди не Оп штин ске упра ве оп шти не Ин ђи ја, Ин ђи ја,

Ца ра Ду ша на број 1, пу тем пи сар ни це Оп штин ске упра ве.

3. Овла шће но ли це за да ва ње оба ве ште ња о јав-ној пре зен та ци ји је дипл.инж.арх. Еми ли ја Пе тро-вић, кон такт те ле фон 022/561-322 ло кал 261, e-mail: em il ija. petrovi c@i ndjija.ne t .

Мес то одржа вања јав не пр ез ентаци је су пр остор-иј е Општинске уп ра ве општи не И нђија, Ин ђиј а, Цара Д ушана бр ој 1, О дељ ење з а у рбаниз ам , комун ално-ст амбене послове и заштиту животне с ре ди не, сваког р адног дан а од 1 1.0 0 h до 14.0 0 h . Урбан истич ки проје ка т се може прегледати на званичном сајту Општине Инђија – www.indjija.net – у де лу Јав ни по зи ви.

5. Оба ве за из ра де Ур ба ни стич ког про јек та од ре-ђе на је од ред бом Пла на ге не рал не ре гу ла ци је на-се ља Ин ђи ја („Сл. лист оп шти на Сре ма“ број 14/06 и 30/11 и „Сл. лист оп шти не Ин ђи ја“ број 18/19), где је утвр ђе но да је за блок број 28 где се пред мет на пар це ла на ла зи, оба ве зна да ља ур ба ни стич ка раз-ра да, од но сно из ра да Пла на де таљ не ре гу ла ци је и ур ба ни стич ких про је ка та. До из ра де пла на на по је ди нач ним гра ђе вин ским пар це ла ма мо гу ћа је из град ња обје ка та пре ма усло ви ма де фи ни са ним Пла ном ге не рал не ре гу ла ци је на се ља Ин ђи ја уз оба ве зу из ра де ур ба ни стич ког про јек та.

Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но - стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не Оп штин ске упра ве

оп шти не Ин ђи ја

Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но-стам бе не по сло веи за шти ту жи вот не сре ди не

На осно ву чла на 63. За ко на о пла ни ра њу и из град њи (“Слу жбе ни гла сник Ре пу бли ке Ср би је“ бр. 72/09, 81/09 – ис прав ка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13-Од-лу ка УС, 50/13-Од лу ка УС, 98/13-Од лу ка УС, 132/14, 145/14, 83/18 и 31/19), чла на 90. и 91. Пра вил ни ка о са др жи ни, на чи ну и по ступ ку из ра де до ку ме на та про-стор ног и ур ба ни стич ког пла ни ра ња ("Сл. гла сник РС", број 32/19) и чла на 18. Од лу ке о ор га ни за ци ји Оп штин ске упра ве оп шти не Ин ђи ја („Сл. лист оп шти не Ин ђи ја“ број 23/17),

Да на: 18.12.2019. го ди неЦа ра Ду ша на бр. 1

И Н Ђ И Ј А

www.sremskenovine.rs

ТО ЈЕ ТО!ТО ЈЕ ТО!


PUŠKINOVA 18 SREMSKA MITROVICA

062/770-165(NA PIJACI)

POSEJDON„Bog Panonskog mora“

Ribarska obala bb, Sremska MitrovicaTel: 064/842-08-66Menadžer: 064/842-08-76Email: [email protected]

Proslavite značajan datum u novo opremljenom restoranu „Posejdon“ koji nudi mogućnost prenoćišta, ukusne hrane i prijatnog ambijenta. Dođite da se opustite i uživate!!!

Се ри јом кон це ра та у Кул тур ном цен тру „Бра на Црн че вић“ Анасмбл на род них

ига ра и пе са ма „Бран ко Ра ди че вић“ Ру ма обе ле жио је ве ли ки ју би леј, 50 го ди на од осни ва ња. Тим по во дом ор га ни зо ва на су три кон цер та, де чи јег са ста ва, на род ног ор ле стра и из во ђач ког са ста ва, на ко ји ма је око 200 чла но ва при ка за ло сву ле по ту на шег фол клор ног ства ра ла штва, пру-жи ло осврт на исто ри ју, успе шне го ди не ра да Ан сам бла и бо га ту кул тур ну ба шти-ну. Ан самбл на род них ига ра и пе са ма „Бран ко Ра ди че вић“ од осни ва ња у Ру ми 1969. го ди не свој умет нич ки рад те ме љи на основ ним на че ли ма сцен ског ама те-ри зма и не го ва њу аутен тич но сти срп-ског фол кло ра. У АНИП-у су та да би ли и са да су удру же ни де ца, уче ни ци, сту ден-ти и од ра сли, а ак це нат је на вас пи та-њу у ду ху ху ма них од но са и љу ба ви ме ђу љу ди ма, рав но прав но сти и за јед ни штва ме ђу на ро ди ма те упо зна ва њу и ме ђу-соб ном про жи ма њу кул ту ра. Под се ти-мо да је упра во због ра да на про мо ци ји тра ди ци је и рум ске оп шти не Ан самбл на род них ига ра и пе са ма „Бран ко Ра ди-че вић“ до бит ник ово го ди шње по ве ље ко ју је по во дом сла ве гра да до де ли ла Оп шти на Ру ма.

- По во дом 50 го ди на осни ва ња и ра да АНИП-а сва на ша де ло ва ња ове го ди не су по све ће на овом ве ли ком ју би ле ју под на-зи вом „50 го ди на са ва ма“. Сам на зив не-дво сми сле но го во ри да је АНИП од свог по чет ка, па ето и до да нас, на ро чи то га-јио осе ћај при пад но сти свом гра ду, сво јој Ру ми. Рум ска по ве ља је упра во до каз да је наш град, да су на ши Ру мља ни пре по-зна ли ову на шу при пад ност, али и на ше ци ље ве, ко ји су по ста вље ни ње го вим

осни ва њем, а ко ји се и да нас по шту ју и не гу ју: очу ва ње фол клор не ба шти не срп-ског на ро да кроз из вор ну на род ну игру, оби ча је, но шњу, на род не ин стру мен те и на род ну пе сму. Не ма ње зна ча ја ни ци ље-ви су раз вој и про па га ци ја ама тер ског ства ра ла штва у на шој сре ди ни, по пу ла-ри за ци ја ова квог на чи на кул тур ног уз ди-за ња ме ђу мла ди ма. Осим, већ тра ди ци о-нал них, го ди шњих кон це ра та, АНИП уче-ству је го то во на свим ма ни фе ста ци ја ма у свом гра ду и оп шти ни. На ши на сту пи на ме ђу на род ним фе сти ва ли ма има ју за циљ ши ре ње и по пу ла ри за ци ју из вор не кул ту ре и оби ча ја срп ског на ро да, али и

при каз и пред ста вља ње соп стве ног гра-да и оно што је ње му свој стве но. На овај на чин АНИП до при но си обо га ћи ва њу про грам ске кул тур не по ну де Оп шти не Ру ма. Сма тра мо да сви на ши јав ни на сту-пи пред ста вља ју сво је вр сну пре зен та ци-ју Оп шти не Ру ма, ис та кла је пред сед ни-ца Управ ног од бо ра АНИП-а, прим. др сц. мед. Ја дран ка Ра вић.

И ова го ди на обе ле же на је број ним на сту пи ма, фе сти ва ли ма у зе мљи и ино-стран ству, као и ни зом ак тив но сти по-све ће ним ве ли ком ју би ле ју, укљу чу ју ћи и ве ли ку из ло жбу ко ја је пре не ко ли ко ме-се ци ор га ни зо ва на у Кул тур ном цен тру. А

на гра да оп шти не Ру ма сту гла је у пра во вре ме, у го ди ни ве ли ког ју би ле ја, на гла-сио је Пе тар По по вић, шеф Ан сам бла на род них ига ра и пе са ма „Бран ко Ра ди-че вић“ Ру ма

-Ан самбл на род них ига ра и пе са ма „Бран ко Ра ди че вић“ Ру ма (АНИП) је ушао у пе ту де це ни ју свог по сто ја ња и ра да. Рум ска по ве ља до ла зи као нај леп ши по клон за овај ју би лар ни 50. ро ђен дан. АНИП је у сво јој ду гој исто ри ји осва јао на гра де на до ма ћим али исто та ко и на ино стра ним фе сти ва ли ма. Сва ка од тих на гра да има сво ју при чу и по себ ну вред-ност код чла но ва и дру штва у це ли ни,

ко ји су у том тре нут ку би ли ње гов део. Рум ска по ве ља пред ста вља јед ну од

нај зна чај нај них на гра да јер се њом ода-је при зна ње од стра не оних до чи јег ми шље ња нам је нај ви ше ста ло – на ших Ру мља на. Ве ли ка је част у овом мо мен-ту ста ја ти ис пред АНИП-а и ру ко во ди ти умет нич ким сек ци ја ма. Ко ли ка је част, то-ли ко је и мно го ве ћа од го вор ност, у сми-слу на шег за дат ка да бу ду ћим ге не ра ци-ја ма пре не се мо све оно што кра си на шу на род ну тра ди ци ју и тра ди ци ју АНИП- а, те да на тај на чин оправ да мо ово ве ли ко при зна ње, ис та као је По по вић.

Сва три кон цер та ис пра ти ла је пу бли-ка, ко ја је на пу ни ла ве ли ку са лу Кул тур-ног цен тра. Ме ђу њи ма су би ли и пред-став ни ци Оп шти не Ру ма, ко ја по др жа ва рад АНИП-а, а то је још јед ном по твр дио и Сте ва нКо ва че вић, пред сед ник Скуп-шти не оп шти не Ру ма.

- 50 го ди на ра да јед ног дру штва је 50 го ди на ен ту зи ја зма, љу ба ви, по све ће но-сти кул тур но у мет нич ком ама те ри зму и не го ва њу не ма те ри јал не кул тур не ба-шти не на шег на ро да, али то је и при ча о ге не ра ци ја ма Ру мља на ко ји су за по чи-ња ли, ста са ва ли и са зре ва ли у овом дру-штву да ју ћи до при нос ње го вом ра ду. И ови про гра ми по ка за ли су сав рас кош и та ле нат ко јим рас по ла же дру штво и ње-го ви чла но ви, ово дру штво је ве о ма успе-шно пред ста вља ло рум ску оп шти ну и на сва ком свом на сту пу, по ред ве ли ке по зи-тив не енер ги је ко ју су сла ли, они су про-но си ли и име на шег гра да и за то су они ове го ди не до би ли Рум ску по ве љу као јед ну од нај ве ћих на гра да за до при нос раз во ју и про мо ци ји рум ске оп шти не, ис та као је Ко ва че вић. С.Бе ло тић

Већ по тра ди ци ји кра јем го ди не Фол клор ни ан самбл “Бран ко Ра ди-

че вић” из Срем ске Ми тро ви це при ре-дио је свој го ди шњи кон церт на ко ме је пред ста вио све оно што је ра дио у прет ход ној се зо ни.

У пе так 13. де цем бра, пред пре пу-ном са лом По зо ри шта “До бри ца Ми лу-ти но вић” на сту пи ли су Пр ви ан самбл, Ан самбл ве те ра на, На род ни ор ке стар и Жен ска пе вач ка гру па. Они су игром и пе смом оду ше ви ли број ну пу бли ку, а при ка за не су ко ре о гра фи је из свих кра је ва Ср би је, а но ви на на кон цер-ту био је на ступ На род ног ор ке стра у ве ли ком са ста ву, с об зи ром да је об-но вљен но вим чла но ви ма. Умет нич-ки ру ко во ди о ци На род ног ор ке стра су про фе сор Еди Тајм и Вла ди мир

Ма ру шић, а умет нич ки ру ко во ди-лац Фол клор ног ан сам бла је Дра ган Ђор ђе вић.

Ор га ни за тор кон цер та био је Цен-тар за кул ту ру “Сир ми ју март”, а кон-церт је овај пут имао и ху ма ни тар ни

ка рак тер, с об зи ром да су при ку пље-на сред ства за из ле че ње су гра ђан ке На та ше Не дић.

С. М. Фо то М. М.

Пе смом и игром оду ше ви ли пу бли ку

Пр ви ан самбл

Ве те ра ни

Пе де сет го ди на пред пу бли ком

Из во ђач ки са став


11

022 615-615

Dežurna služba

066 615-1-615

SMS na broj 063 615-200Mail: [email protected]

www.sremskamitrovica.org.rs

МА ЛИ ОГЛА СИ 615 - 200

Prodajete ili kupujete nepokretnost?

Angažujte posrednika u prometu nepokretnosti (Agenciju za nekretnine)koji poseduje licencu broj 849

Rade Frajtovićagent za nekretnine

063/321-255

nekretninemitrovica.com

tel/fax 022/626-025Vojvođanskih brigada bb

Sremska Mitrovica

EKO sm TEAM

• Čišćenje tepiha, itisona, mebla• Kompletnog poslovnog i stambenog prostora

Sremska Mitrovicaul. Laćaračka 21

PRODAJA I NAJAMMAŠINA ZA ČIŠĆENJE PODOVA

Tel: 022/632-631mob: 064/486-03-99

MАЛИ ОГЛАСИ 615-200

Tel: 022/621-495Ribarska obala 4Sremska Mitrovica

ŠOK CENA Led sijalica 10w 159,00

SMS MALI OGLASIPošaljite Vaš mali oglas sms-om na broj

1202

SN (razmak) TEKST OGLASA

Cena: VIP - 243,48 dinara, Telenor 243,60 dinara, MTS 243,60 dinara

Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202

610-496 и 615-210

630. канал


• PRIRODNА I VEŠTAČKА CREVA ZA KOBASICE• ZAČINI (BIBER, PAPRIKA, BELI LUK U PRAHU, KIM, KORIJANDER…)• GOTOVE ZAČINSKE SMEŠE ZA KOBASICE (DOMAĆA NEUTRAL, LJUTA, ROŠTILJ, KRANJSKA, KULEN, ŠVARGLA, DŽIGERNJAČA, KAVURMA, ČAJNA, SREMSKA...)

Dobro došli!

Novo u Sremu!!!

VIŠE OD 25 GODINA PREPOZNATLJIVOG KVALITETA.UVERITE SE I SAMI.

ALIMENTA DOO VETERNIK PJ SREMSREMSKA MITROVICA, ZANATLIJSKA 20TEL: 064/81-66-553

У но вом 26. бро ју Ча со пи са за на у ку, умет ност и кул ту ру „Сун ча ни сат”

ра до ви су гру пи са ни у по гла вљи ма : Ис тра жи ва ња, До ме ти, При ло зи и гра-ђа и По гле ди. То ком 26 го ди на за ча со-пис су пи са ли број ни ауто ри, афир ми-са ни, углед ни и по зна ти, али и мла ди.

„По ред Фе сти ва ла бе сед ни штва, „Сун ча ни сат” је не што што је два че-ка мо да при ка же мо на шим су гра ђа-ни ма. Од пр вог до 26. бро ја оста ли смо до след ни да го во ри мо о Срем-ској Ми тро ви ци, Ми тров ча ни ма и ши рем Сре му. Си гур но ни смо мо гли бо ље да за вр ши мо го ди ну од про-мо ци је “Сун ча ног са та”, уред ни ци су уло жи ли ве ли ки на пор као и ауто ри у при пре ма ње ча со пи са - ре као је Ду шан Др ча, ди рек тор Уста но ве за не го ва ње кул ту ре „Срем”.

Глав ни и од го вор ни уред ник ча со-пи са проф. др Сла ђа на Ми лен ко вић за хва ли ла се ауто ри ма тек сто ва, чла-но ви ма Уред ни штва, са рад ни ци ма, из да ва чу, по кре та чи ма и по кро ви те-љи ма и че сти та ла сви ма ко ји су до при-не ли успе ху да ча со пис из ла зи већ 26 го ди на.

„У уре ђи вач кој кон цеп ци ји и да ље пра ти мо очу ва ње исто ри је и кул ту ре Срем ске Ми тро ви це, са др жај ба зи ра-мо на ква ли те ту и по сту ла ти ма ко ји су још дав но од ре ђе ни. Зна чај ова ких гла си ла од у век је пре по знат у на шем Гра ду ду ге исто ри је и зна чај не кул тур-не ба шти не, о че му све до чи то што овај лист из ла зи већ 26 го ди на. Пра те ћи са вре ме не по тре бе дру штва, кул ту ре и на у ке на пра ви ли смо ис ко рак и ка-те го ри са ли у Ма ти ци срп ској ра до ве по стан дар ди ма при зна тим у зе мљи и ино стран ству, са же љом да, не са-мо ча со пис, не го и по је ди ни тек сто ви бу ду ви дљи ви ји, у струч ној и на уч ној јав но сти Ча со пис има вер ну чи та лач-ку пу бли ку, што је ве о ма бит но и што га чи ни жи вим. Те ма је лјуд ско ства-ра ла штво, исто ри ја, умет ност, мо жда љу ди, зна ме ни те лич но сти или ка ко је то је дан од ауто ра јед но став но, а та-ко ду бо ко ум но ре као: „У ства ри, увек је то био Жи вот“, то је та веч на те ма и не пре су шни из вор ин спи ра ци је за на-ше ауто ре. Све што је жи вот у на шем ле пом гра ду, ду ге и бо га те исто ри је те ма је на стра ни ца ма на шег и ва шег

"Сун ча ног са та", увек је то био и би ће Жи вот. По ред фи гу ре Су нач ног са та из Му зе ја Сре ма, чи је име но си овај Лист и још не ко ли ко спо ме ни ка кул ту ре, Ча-со пис „Сун ча ни сат” је дан је од сим бо-ла на шег гра да ко јих се не од ри че мо, за ко је смо ве за ни -ре кла је Сла ђа на Ми лен ко вић.

Ча со пис отва ра текст проф. др Не над Ле ма-ји ћа о по бе ди у Пр вом свет ском ра ту и при са-је ди ње њу ма ти ци. Де јан Мо стар лић пи ше о „Гла су Мар ти на ца“ не ка да шњем но вин ском бил те ну на осно ву ко јег са зна је мо, не са мо ка ко се бил тен уре-ђи вао и при пре мао у јед-ном се лу у Сре му, не го и ка ко су та да љу ди жи ве ли, шта их је ин те ре со ва ло и шта их ве се ли ло и чи ни ло срећ ним. Члан уред ни-штва проф. др Не над Ле-ма јић го во рио је на про-мо ци ји о овим и дру гим тек сто ви ма из обла сти исто ри је, ми си ји и ви зи ји овог гла си ла.

„Из бро ја у број наш ми тро вач ки ча со пис „Сун-

ча ни сат” је на до бром пу ту. Овај број у јед ном де лу бе ле жи кул ту ру у Срем-ској Ми тро ви ци, има мо не ко ли ко тек-сто ва о ли ков ној умет но сти. Од лич ни су тек сто ви мр Жив ка По по ва о Ра ди ју “М” и Пе ри це Гр ба ти ни ћа о по че ци ма и о раз во ју ко шар ке у Срем ској Ми тро-ви ца од 1954. до 1964. го ди не. Кул тур-на хро ни ка бе ле жи нај ва жни је кул тур-не до га ђа је у гра ду и то вр ло пе дант но и фак то граф ски, исто вре ме но и по-ма ло лир ски и умет нич ки. Има до ста тек сто ва о зна ме ни тим љу ди ма овог гра да и мно го је до брих би о гра фи ја и за ни мљи вих сег мен та из про шло сти Срем ске Ми тро ви це об ра ђе но у свим овим прет ход ним бро је ви ма, и у овом, на шем 26. бро ју - ре као је Ле ма јић.

Пре 30 го ди на осно ва на је пр ва ра-дио-ста ни ца у Срем ској Ми тро ви ци - Ра дио „М“ и то је био по вод да мр Жив-ко По пов на пи ше оврт на ово пред у зе-ће и при ка же при пре му за еми то ва ње те ле ви зиј ског про гра ма, о че му је го во-рио и на про мо ци ји. Љи ља на Јан ко вић у ча со пи су пи ше о том ју би ле ју. По гла-вље До ме ти до но си струч не ра до ве, а ауто ри тек сто ва су Мир ја на Дми тро-вић Тор ма, Мир ја на Де лић, Бо ри сав Ђон до вић, Алек сан дра Га ру но вић и Мир ја на Штр бац ко ја је на про мо ци ји го во ри ла о раз во ју Слу жбе ане сте зи је

у Ми тро вач кој бол ни ци. У “Сун ча ном са ту”, по ред чла но ва ре дак ци је и по-ме ну тих ауто ра, тек сто ве су об ја ви ли Ма ри ја Ву ру на, Ра до ван Се ра тлић и мр Са ња Јо ва но вић.

Не ко ли ко тек сто ва при ка зу ју ства-ра ла штво мр Дра га на Мар ти но ви ћа ака дем ског сли ка ра и ли ков ног пе да-го га, а ауто ри су Де јан Ђо рић, Све то-зар Ра ди шић, Дра го слав Бо кан и Си-ни ша Ко ва че вић. Сли ке овог по зна тог ми тро вач ког сли ка ра кра се ко ри це 26. бро ја Ча со пи са.

У име из да ва ча, на про мо ци ји је го-во ри ла Зо ри ца Ми шче вић члан Уред-ни штва. Про мо ци ја Ча со пи са за на у ку, умет ност и кул ту ру „Сун ча ни сат” одр-жа на је у ор га ни за ци ји из да ва ча Уста-но ве за не го ва ње кул ту ре „Срем” и Га-ле ри је „Ла зар Во за ре вић”. У му зич ком де лу про гра ма на сту пи ли су На та ша Се ку лић -во кал и Игор Миљ ко вић -ги-та ра. Но ви број „Сун ча ног са та” пу бли-ка је, већ по оби ча ју, до би ла на по клон. По кро ви те љи и овог бро ја су Град Срем ска Ми тро ви ца и По кра јин ски се-кре та ри јат за кул ту ру, јав но ин фор ми-са ње и од но се са вер ским за јед ни ца ма АП Вој во ди не.

С.Ми лен ко вић – М.Ми ле у снић

Ви дљи ви у струч ној и на уч ној јав но стиНо ви, 26. по ре ду број Ча со пи са за кул ту ру, умет ност и на у ку „Сун ча ни сат” пред ста вљен је у Га ле ри ји „Ла зар Во за ре вић”. "Сун ча ни сат" ви ше од че тврт ве ка из ла зи у Срем ској Ми тро ви ци и не гу је исто ри ју, про мо ви ше кул тур ну ба шти ну на шег гра да, бе ле жи фе сти ва ле и ис пи су је хро ни ку ва жних до га ђа ја у кул ту ри

Пред ста вља ње но вог бро ја ча со пи са

Ве ли ко ин те ре со ва ње за ча со пис

Пита учитељица Перицу: - Ти једеш чоколаду, твој

брат једе чоколаду, које је то време, Перице.

- Време кад дође родбина из Беча.

Пита судија Хусу:- Зашто сте опљачкали

банку?А Хусо одговара:- Чуј зашто... Па банка је

прва почела.


Недељни хороскопОванДолази вам шанса за запослење на радном месту на којем ћете моћи да останете на дуже стазе у будућности. Кому-никација која постоји између вас и симпатије може пола-ко да се мења у позитивном правцу. Проблеми с кичмом.

БикПутовање у иностранство бисте могли да реализујете, а након тога и позитивне пословне промене. Можете да очекујете добру комуникацију с вољеном особом, с којом планирате заједничку будућност. Одлично се осећате!

БлизанциУколико сте очекивали неки нов пословни састанак или разговор, судбина ће вам бити наклоњена. Нова шанса за љубавно познанство је пред вама. Можете да очекујете занимљиве промене. Поведите рачуна о уносу течности.

РакПотребно вам је време да бисте донели конкретну одлуку о промени радног места. Уколико сте у браку, пред вама је повољан период за то да с вољеном особом однос мења-те набоље. Немате проблеме са здрављем.

ЛавМаксимално сте посвећени вашем послу и очекујете да ћете ускоро успети да дођете до напредовања. Особа која вам се допада показује да постоје симпатије и с њене стране према вама. Осећате се одлично.

ДевицаИспред вас је прилика за нов посао. Важно је да будете спремни и на неки мањи ризик на овом пољу. Враћа вам се особа из прошлости, која ће показати да има јака осећања према вама. Пуни сте енергије!

ВагаМогуће је да ћете имати прилику да с надређенима раз-говарате о својим захтевима и пословним плановима. Очекује вас веза која би могла да буде јако страствена, али и некако турбулентна и бурна. Проблеми с дебелим цревом.

ШкорпијаМожете да се надате добром односу с колегама. Генерал-но вам је повољан период за посао. С вољеном особом ћете успети да остварите позитивну атмосферу и добру комуникацију. Осетљив предео бубрега.

СтрелацСада је важно да покажете довољно искрености у одно-су с пословним сарадницима. С партнером вас очекује пролазна свађа, коју ћете на крају ипак успети да на неки начин разрешите. Немате проблема са здрављем.

ЈарацНа послу вас очекује повољан период. Могуће је да ћете имати прилику да чујете неке добре вести. Пред вама је неочекивано познанство са особом која ће вам прирасти за срце на дуже стазе. Одлично се осећате!

ВодолијаНаступајући период би могао да вам донесе неке пословне дилеме или бриге које не очекујете. Тешко вам је да нађете компромис у односу са особом до које вам је стало, често се свађате. Поведите рачуна о исхрани.

РибеОвих дана сте склони томе да у пословном окружењу стварате неке проблеме, без претерано великог разлога. Можете да се надате занимљивој комуникацији са особом која вам се допада већ неко време. Поведите рачуна о грлу и синусима.

УКРШТЕНИЦАСКАНДИНАВКА

СУДОКУ

Кувар

ВИЦ

АУТОР: ЈОВАН

ВУКОВИЋ ЛИЧНОСТ СА СЛИКЕ

ГРЧКИ ПОКРЕТ ОТПОРА

ЊЕГОВА ТИТУЛА И ЗАНИМА-

ЊЕ

ОБАРКЕ ЗЕМЉО-РАДЊА

МИЛИВОЈ КОВАЧЕВИЋ Доктор правних наука, страна

255

ЧОВЕК КОЈИ

ТРГУЈЕ МЕДОМ

РЕКА У СЛАВО-

НИЈИ

ЗГЛОБ НА РУЦИ

ПОЛУОС-ТРВО НА ЈАДРАНУ

ВОЛТ ВРСТА ЖУТЕ БОЈЕ

------------- КОМПОЗ.,

МИКИС

ЛОКАЛИ-ТЕТ КОД

БРИБИРА (ДАЛМАЦИ

ЈА)

РИЗИЧ-НОСТ

САВЕЗ ДРЖАВА

(ФР.)

АУТО-ОЗНАКА ЗА ПАНЧЕВО

САСТАВНИ ВЕЗНИК

ЛИЦЕ КОЈЕ ДАЈЕ ЗНАК

ЗА ПОЧЕТАК

ТРКЕ (МН.)

ТРУП

ЈУГОСЛОВ. ЕЛЕКТРО-ПРИВРЕДА

ВРСТА

ТВРДОГ СИРА

-------------- ЛИЧНА

ЗАМЕНИЦА

ШТЕТНО БИЉЕ

САСТАВНИ ВЕЗНИК ------------- БАТИНА

ВЕРНОСТ МАРАМА

ОКО ВРАТА

------------ СПОРТСКО ДРУШТВО

ГРАД У ФРАНЦУС-

КОЈ

РАНИЈИ ПРЕДСЕД.

КУБЕ, ФИДЕЛ

------------- МЕТАР

РЕКА У ФРАНЦУС-

КОЈ

ОВЛАШЋЕЊЕ ЗАС-ТУПНИКУ

---------- РАЗРЕД

ОДБОРНИК

, ЧЛАН НЕКОГ ВЕЋА

СТАДИОН У НИШУ

НИК.ОЛА ТЕСЛА

------------ РАНИЈИ

ПОЛИТ. А-ТАНАСИЈЕ

ПЕВАЊЕ -----------

НАРОДНИ ХЕРОЈ ИЗ

СРЕМА

ШАХИСТКИЊА, ЕДИТ

КЕЛЕР ХЕРМАН (ИНИЦ.)

КОМАНД-НО ТЕЛО -------------

ОСТРВО У КИКЛА-ДИМА

РЕНИЈУМ ------------

ФИЛМСКИ И ТВ

РЕЖИСЕР, ЈОВАН

АМЕРИЧКИ САКСОФОНИСТ, ЕДИ

РЕЖИСЕР И ГЛУМАЦ,

ИВО ------------

ВАСПИТНО ОБРАЗ РАД

ПРЕДРАТ-НИ

ГЛУМАЦ, МИХАИЛО

СИМБОЛ АЗОТА

------------- ПОКАЗНА

ЗАМЕНИЦА

МЕКО "Ч" УКИСЕЛИ-ТИ КУПУС

----------- ОКРУГЛО СЛОВО

СТАРА МЕРА ЗА ТЕЧНОСТ

МОМЕНТ, ТРЕНУТАК

6 1

4 6 5 7

8 4 5 6 3 1

5 3 8

4 9

4 8 2

7 9 6 1 8 4

4 1 8 5

9

ВОДОРАВНО: 1. Стара народна изрека, 15. Скуп угледних грађана, 16. Показатељ како тре-ба да се ради, 17. Већа војна јединица, 18. Јавни скандал, 20. Наша негација, 21. Пријатан мирис, 23. Продукт сапунификације, 24. Религија, 26. пркос, 27. Град и лука на Сицилији, 28. Бивши југословенски репрезентативац, Краснодар, 31. Пољска птица, 32. Сајџија (хрв.), 34. Британска списатељица, Кристи, 36. Тома Аквински, 37. Муслимански свештеник (мн.), 38. Лопов, сецикеса, 39. Веома тврд камен, 42. Звук, муз., 43. Српски патријарх, 44. Документ о осигурању имовине.

УСПРАВНО: 1. Разумети, схватити, 2. Диван, седаљка (мн.), 3. Вежбати, 4. Први вокал, 5. Бања у Белгији, 6. Мера за земљиште, 7. Савезна америчка држава, 8. Врста платна, 9. Хемијски знак за германијум, 10. Право време (лат.), 11. Пет римски, 12. Вербално се супротставити, 13. Град у Срему, 14. група Милана Младеновића... Велика, 19. Египатски Бог сунца, мит., 22. Језеро у Ирској, 24. Период од 100 година, 25. Име тенисерке Ивановић, 27. Ознака за метар, 29. Место у Срему, 30. Коњ у народним песмама, 32. Интелект, 33. Старозаветни пророк, 35. Турски великаши, 37. Јапански државник, Хиробуми, 30. Радна јединица, 41. Иницијали глу-мице Просен. Саставио: Томислав Земан

Посне какао коцке

Састојци: 350 грама маргарина, 350 грама шећера, 3,5 дл воде, 4 кашике џема (најбоље од шљива), 600 грама брашна, 3 кашике какао праха, 150 грама сецканих ораха (или уситњених у блендеру), стругана кора једног лимуна, 1 прашак за пециво

Начин припреме: У суд ставити шећер, џем и исецкан маргарин да се на лаганој ватри отопе. Посебно помешати суве састојке: брашно, какао, прашак за пециво, орахе и рендану кору лимуна. Када се смеса маргарина, џема и шећера отопи (смеса треба да буде млака), постепено јој додавати воду и суву смесу. Све варјачом уједначити и пећи у већој дјувечари на 220 степени тридесетак минута. Чачкалицом проверити да ли је добро печено. Када се охлади, исећи на коцке и служити.


Info-pult se nalazi preko puta pijace, na uglu Puškinove ulice i 28. marta

NOVO U SREMSKOJ MITROVICI

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС" СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Телефони: 022/610-069, 624-657, 621-065 Факс: 022/610-070

Дежурна служба: 064/8894-580

Бесплатна телефонска линија за потрошаче: 0800-100-122 (радним даном од 8 до 12 часова)

www.sremgas.rsE-mail: offi [email protected]

Трг војвођанских бригада 14/I22000 Сремска Митровица

UPOZNAJTE VREDNOSTI NAŠE AMBALAŽE

Model H 10

Dimenzije: 50x30x10 cm

Model J 16


L.A.B.B. Group d.o.o. | Ðure Jakšića b.b., 22240 Šid Tel: +381 22 712 260 Fax: +381 22 712 418 | [email protected] | www.labbgroup.rs

Model J 26


Model H 15


Model H 18


Model H 22


Уз уче шће шест хо ро ва из Но вог Са-да,Срем ске Ми тро ви це и Ши да у

Срем ској Ми тро ви ци је одр жан ху ма-ни тар ни хор ски ма ра тон на ме ње при-ку пља њу сред ста ва за уре ђе ње кут ка у Деч јем оде ље њу Оп ште бол ни це Срем ска Ми тро ви ца и по во дом про-сла ве Свет ског да на хор ског пе ван ја. Ини ци ја тор не сва ки да шњег ма ра то-на одр жа ног 14. де цем бра у хо лу Ме-ди цин ске шко ле „Дра ги ња Ник шић” су ми тро вач ки хор “Ser bi ca“ и ње гов ди ри гент мр Вла ди мир Опа чић уз по-кро ви тељ ство Гра да Срем ска Ми тро-ви ца.

Про грам кон цер та су ре а ли зо ва ли : Жен ски хор „Хор Ор Ши де ја”, Шид (ди-ри гент Алек сан дар Шварц), Му шки во кал ни ан самбл „Му шкет”, Но ви Сад (ди ри гент Вук Ми ла но вић), Хор АКУД УНС „Со ња Ма рин ко вић”, Но ви Сад (ди-ри гент Ду ња Де у рић), Ан самбл сту-де на та Ет но му зи ко ло ги је, Ака де ми ја умет но сти Но ви Сад (кла са др Ни це Фра ци ле, ред. проф; др Ве сна Ив ков, до цент; мср Све тла на Ђа ча нин и мср Ју ли ја на Ба штић, са рад ни ци); Жен ски во кал ни са став „Рес ми ран да”, Но ви Сад (ди ри гент Ду ња Ху зјан) и до ма-ћин Хор „Ser bi ca” Срем ска Ми тро ви ца (ди ри гент мр Вла ди мир Опа чић).

Му зич ко-ху ма ни тар на ак ци ја има ла је мо то „... За де цу, јер бу де и под сти чу оно нај бо ље у сви ма на ма!” а за по че ла је овим хор ским кон цер том но по све-му су де ћи би ће на ста вље на.

- На ини ци ја ти ву хо ра “Ser bi ca“ и ма-ги стра Вла ди ми ра Опа чи ћа одр жа ва

се овај хор ски ма ра тон по во дом Свет-ски дан хор ског пе ва ња, а ми смо ак-ци ју пре тво ри ли у ху ма ни тар ну ак ци ју за по моћ Деч јем оде ље њу на ше Оп ште бол ни це. Ло кал на са мо у пра ва се ра-до при кљу чи ла овом по зи ву по го то во што су у пи та њу де ца, а и ова ко леп по-вод – ре кла је за ме ни ца гра до на чел ни-ка Све тла на Ми ло ва но вић.

Град имо у пла ну ре кон струк ци ју Оп ште бол ни це, а оба ве за би му би ла да фи нан си ра про је кат у вред но сти 30 ми ли о на ди на ра, док би сред ства за са му ре кон струк ци ју бол ни це обез бе-ди ла Вла да Ср би је,до да ла је Све тла на Ми ло ва но вић.

Овим ху ма ни тар ним ма ра то ном при ли ку да по мог ну у оства ре њу на ве-де ног ци ља или бар у уре ђе њу Де чи јег кут ка бол ни це има ли су и гра ђа ни ко-ји су уме сто ула зни ца да ва ли нов ча не при ло ге .

Про грам је ре а ли зо ва ло пре ко 100 пе ва ча, они су на сце ни ис пе ва ли ху-ма ни тар ни ма ра тон. Ма ни фе ста ци ја је ре а ли зо ва на уз по моћ број них фир ми и по је ди на ца до на то ра . Про грам је во дио Сте фан Тајбл. Ак ци ја за по че та овим ма ра то ном се на ста вља до ис пу-ње ња про јек то ва них ци ље ва, по ру чи ли су ор га ни за то ри. С.Ђ.-М.М.

Зва нич на се зо на кли за ња у Срем ској Ми тро ви ци по че ла

је про шле не де ље,15.де це бра и тра ја ће све до сре ди не фе бру а-ра па ће нај мла ђи Ми тров ча ни и њи хо ви го сти мо ћи да ужи ва ју у кли за њу и игра ма спрет но сти на ле ду. Да та ко бу де по бри ну-ла се над ле жна град ска упра ва ко ја не ко ли ко го ди на уна зад су-гра ђа ни ма пру жа мо гућ ност да ужи ва ју у у ова квим за ни ма ци ја-ма то ком рас пу ста и ду же.

По тра ди ци ји се зо на ра да кли-за ли шта је озва ни че на за бав ним про гра мом , а част да је отво ри кли за ли ште при па ла је Искри Гли го рић ма лој гра до на чел ни ци. Не кри ју ћи да је уз бу ђе на Искра је ре кла да уме да кли же.

- Ово ме ни ни је пр во кли за-ње, али је мо је пр во отва ра-ње не че га од ка ко сам по ста ла ма ла гра до на чел ни ца. До ла зи ћу ов де да се

кли жем, као и сва ке го ди не ра ни је. Во-ле ла бих да и мо ји дру га ри до ла зе на

кли за ли ште.– по зва ла је кли-за че Искра Гли го рић.

За ме ни ца гра до на чел ни ка Све тла на Ми ло ва но вић је до-да ла ка ко се упра ва тру ди да кли за ли ште бу де за бав ни је не го ра ни је, про грам па су за-то при пре ми ли је кра так али ефек тан.

- Иако нам ни је пао снег не зна чи да ми не тре ба да ужи-ва мо у зим ским ча ро ли ја ма и за то смо од лу чи ли да ве че рас

отво ри мо и у Срем ској Ми тро ви ци кли за ли ште за су гра ђа не као што је и у ве ћи ни сред ње е вроп ских гра до ва. По што за о кру жу је мо ову де це ни ју по-тру ди ли смо се да и на ше кли за ли ште ове го ди не бу де још леп ше, још све-тли је, још за бав ни је. Про грам ко ји смо при пре ми ли за ве че рас је са др жа јан, кра так али ефек тан, ре кла је за ме ни ца гра до на чел ни ка.

Пе ва ла је Ни на Син ко вић, а у про-гра му отва ра ња су на сту пи ли Ха ос ани ма то ри са сво јим за ни мљи вим тач ка ма.

С.Ђ. - М.М.

Сто пе ва ча на сце ниПе ва њем до ху ма но сти

Све тла на Ми ло ва но вић отва ра хор ски ма ра тон

Ужи ва ње на кли за ли шту

Ма ла гра до на чел ни ца Искра Гли го рић

За ме ни ца гра до на чел ни ка Све тла на Ми ло ва но вић

Кли за ње


Седмогодишњи помен

ВАСИЛИЈЕ ЛЕПШИЋ1941 – 2012.

Вечно ћеш бити у нашим срцима.Твоји најмилији


Сећање

МИЛЕНКА АЛЕНПИЋ18.12.2017 – 18.12.2019.

Године пролазе а време стоји. Недостајеш нам сваки дан.

Твоји најмилији

Дана 19. децембра навршава се 15 година како ниси са нама

МЕНДО ВЕЉАНОВСКИПоносни смо што си био наш, тугујемо и чувамо те у срцу.

Твоја супруга Љиљана са децом Биљаном, Бојаном и његовом породицом

МИЛИЧЕВИЋ

Мили моји,нека вас анђели чувају док ја не дођем.

Дана 6.12.2019. навршава се шест месеци од како нас је напустио наш вољени

КРЕШИМИР ФОГАРАШИДраги Крешо,

био си наш узор и понос. Прерано си нас напустио и оставио у болу и патњи.

Твоји син Дино, ћерка Вања, брат Златко са породицама и твоји неутешни родитељи

мама Стана и тата Браца

Дана 21.12.2019. даваћемо годишњи помен оцу, деди и супругу

СЛАВКУ ДУКИЋУСа љубављу и поносом чувамо те у сећању.

Супруга Марица, кћерке Мирослава и Оливера са породицама

ww

w. s

rem

sken

ovin

e.rs

Дана 21.12.2019. године навршава се шест година од смрти драге нам

ГОРДАНЕ ГРЧИЋ – ГОРЕ

Године не могу да излече бол за тобом. Како време пролази све нам више недостајеш.Твоји: супруг Бора, син Мирослав, ћерка Славица , унука Дејана, унуци Боле и Милош

Последњи поздрав

МИШУРИЋ СТАНИ

1.9.1936 – 30.11.2019.

од супруга Петка, ћерке Вере са породицом

и сина Велимира

Последњи поздрав нашем драгом сину и оцу

СТЕВАНУ СИНЂЕЛИЋУ

13.2.1953 – 6.12.2019.

Заувек ћеш живети у нашим мислима и срцима.Неутешни мајка Меланија

и син Стеван

Дана 21.12.2019. навршава се 40 дана како није са нама наша драга мама, бака и прабака

ВИДА СЕЛАКОВИЋРођ. Вујић

из Мартинаца1928 – 2019.

Увек ћеш бити у нашим срцима, чувамо те од заборава.Твоји ћерка Богданка, унук Миленко и праунуке Катарина и Кристина

Четрдесетодневни помен

МИРЈАНА КУЗМИНАЦ

1945 – 2019.

супруг Слободан, син Радован и ћерка

Гордана са породицом

Последњи поздрав

СТЕВАНУ СИНЂЕЛИЋУ

13.2.1953 – 6.12.2019.

Твоји Милорадићи

Дана 21.12.2019. навршава се 40 дана како није са нама моја драга сестра

ВИДА СЕЛАКОВИЋРођ. Вујић

из Мартинаца1928 – 2019.

Драга моја Јеја, никад те нећу заборавити,

бићеш увек у мом срцу.Твоја сестра Љубица

из Сремске Митровице

Трогодишњи помен

МАРИЈА ШТЕТИНА

14.12.2016 – 14.12.2019.

Њени Сандра, Лана, супруг Златко, сестра Валерија и зет Милан

Дана 20.12.2019. навршава се двадесет година како није са нама наш драги

РАЈКО ЛУКИЋ1949 – 1999.

Године пролазе а сећања остају заувек.

Породица Лукић

Дана 9.12.2019. у 78. години живота преминуо је наш вољени

НИКОЛА ЛЕПОТИЋ

1941 – 2019.

С љубављу и поштовањем,супруга Владислава, ћерке Гордана и Сања, зет Евген,

унучад Леонид, Касија и Алекса

Дана 13.12.2019. навршило се седам година како није са нама наш

ВАСИЛИЈЕ ЛЕПШИЋ

1945 – 2012.

Његови најмилији

СЕЋАЊЕ

ЖИВКО БУКОРАЦ14.12.1996 – 14.12.2019.

Време пролази али сећања не бледе.

Заувек ћеш бити у нашим срцима.

Породица Букорац

Дана 17.12.2019. навршило се једанаест година од смрти нашег

вољеног супруга, оца и деде

СТЕВАНА СТОЈКОВИЋА

(1933 – 2008.)

Сећање носимо у срцима.Његови најмилији

РАДОВАН - ЂАНЕ ГОРАН


На осно ву За кључ ка ГРАД СКОГ ВЕ ЋА ГРА ДА СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА бр.463-267/2019-III од 13.12.2019. го ди не Град Срем ска Ми тро ви ца – Град ска упра ва за оп ште и за јед нич ке по сло ве и имо ви ну, об ја вљу је

О Г Л А СЗА ДА ВА ЊЕ У ЗА КУП ЛО КА ЦИ ЈА НА ЈАВ НОЈ ПО ВР ШИ НИ РА ДИ ПО СТА ВЉА ЊА МА ЊЕГ МОН ТА ЖНОГ ОБЈЕК ТА

– КИ О СКА И ОГЛА СНОГ ОБЈЕК ТА –БИЛ БОР ДА ПУ ТЕМ УСМЕ НОГ ЈАВ НОГ НАД МЕ ТА ЊА

Огла сом су об у хва ће не сле де ће ло ка ци је – ме ста:

КИ О СЦИ

СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

БР.ЛОК. МЕ СТО ЛО КА ЦИ ЈА ЗО НА ДЕ ЛАТ НОСТ ЗА КУП НИ НА ДЕ ПО ЗИТ

1 б Ул. Ма са ри ко ва, Град ски парк IE штам па и ду ван 7128,00 42768,00

1 в Ул. Ма са ри ко ва, Град ски парк IE штам па и ду ван 7128,00 42768,00

1А Трг Ћи ре Ми ле ки ћа, пла то код Цр кве 1Е штам па и ду ван 7128,00 42768,00

5 г Трг Вој во ђан ских бри га да, ПТТ па саж IE пре храм бе ни про из во ди 7128,00 42768,00

8 а Ули ца 28.мар та, при лаз пе шач ком мо сту I штам па и ду ван 5702,40 34214,40

10 а Ули ца Све тог Ди ми три ја, код па ла те прав де IE пре храм бе ни про из во ди 7128,00 42768,00

10 б Ули ца Све тог Ди ми три ја, код па ла те прав де IE штам па и ду ван 7128,00 42768,00

11 Ул. Ми ло ша Оби ли ћа код са мо по слу ге III штам па и ду ван 4039,20 24235,20

12 Ул. Вељ ка Пе тро ви ћа, код са мо по слу ге IV штам па и ду ван 3564,00 21384,00

13 а Ул. Ар се ни ја Чар но је ви ћа I пре храм бе ни про из во ди 5702,40 34214,40

13 в Ул. Ар се ни ја Чар но је ви ћа I штам па и ду ван 5702,40 34214,40

16 б Стам бе но на се ље С. Сре мац, код са мо у слу ге II штам па и ду ван 4752,00 28512,00

16 в Стам бе но на се ље С. Сре мац, код са мо у слу ге II пре храм бе ни про из во ди 4752,00 28512,00

22 г Ул. Змај О. Ву ка, на се ље КПД V услу жне де лат но сти 3326.40 19958.40

24 б Бу ле вар Кон стан ти на Ве ли ког, код са мо у слу ге Ли па III пре храм бе ни

про из во ди 4039,20 24235,20

25 а Ули ца Ми ло ша Оби ли ћа, код че сме III штам па и ду ван 4039,20 24235,20

25 б Ули ца Ми ло ша Оби ли ћа, код че сме III пре храм бе ни про из во ди 4039,20 24235,20

27 а Рас кр сни ца ули ца В. Ма ти је ви ћа и Д. Ник шић III штам па 4039,20 24235,20

27 б Рас кр сни ца ули ца В. Ма ти је ви ћа и Д. Ник шић III пре храм бе ни

про из во ди 4039,20 24235,20

28 б Бу ле вар Кон стан ти на Ве ли ког, код цр ве не че сме IV штам па и ду ван 3564,00 21384,00

28 в Бу ле вар Кон стан ти на Ве ли ког, код цр ве не че сме IV пре храм бе ни про из-во ди 3564,00 21384,00

30 б Ул. Јо си фа Пан чи ћа, код са мо по слу ге V пре храм бе ни про из-во ди 3326,40 19958,40

31 а Ул. Јо си фа Ра ја чи ћа IV тр го ви на на ма ло 3564,00 21384,00

31 б Ул. Јо си фа Ра ја чи ћа IV штам па и ду ван 3564,00 21384,00

32 Ули ца Фор ту на IV пре храм бе ни про из во ди 3564,00 21384,00

36 д Цен трал но гро бље VI цве ће, све ће, вен ци…. 2851,20 17107,20

ЛА ЋА РАК


1 Рас кр сни ца ул. 1. Но вем бар и Пар ти зан ска VI пре храм бе ни про из во ди 2851,20 17107,20

2 а Рас кр сни ца ул. 1. Но вем бар и Цер ска VI пре храм бе ни про из во ди 2851,20 17107,20

3 а Рас кр сни ца ул. 1. Но вем бар код апо те ке VI пре храм бе ни про из во ди 2851,20 17107,20

3 б Рас кр сни ца ул. 1. Но вем бар код апо те ке VI не пре храм бе ни про из во ди 2851,20 17107,20

4 а Ули ца Школ ска, цен тар VI штам па и ду ван 2851,20 17107,20

4 в Ули ца Школ ска, цен тар VI пре храм бе ни про из во ди 2851,20 17107,20

6 Ул. 1. Но вем бар 218 VI пре храм бе ни про из во ди 2851,20 17107,20

7 Ул. 1. Но вем бар (код Ка сар не) VI пре храм бе ни про из во ди 2851,20 17107,20

9 Ули ца 1 Но вем бар, на спрам бро ја 58 VI штам па и ду ван 2851,20 17107,20

10 Ули ца 1 Но вем бар, на спрам бро ја 76 VI про да ја пи ћа 2851,20 17107,20

11 Рас кр сни ца ули ца Пла нин ска и Б. Ра ди че ви ћа VI штам па и ду ван 2851,20 17107,20

МА ЧВАН СКА МИ ТРО ВИ ЦА


1 а Ул.28.Ав густ, цен тар IV штам па и ду ван 3564,00 21384,00

1 б Ул.28.Ав густ, цен тар IV пре храм бе ни про из во ди 3564,00 21384,00

1 в Ул.28.Ав густ, цен тар IV штам па и ду ван 3564,00 21384,00

СА ЛАШ НО ЋАЈ СКИ


1Ул. Сто ја на Ч., рас кр сни ца пу те ва Ср. Ми тро ви ца

–Ма чван ска Ми тро ви ца – Са лаш Но ћај ски

VII штам па и ду ван 2138,40 12830,40

ГР ГУ РЕВ ЦИ


1 Парк у цен тру - за пад ни улаз у Дом кул ту ре VI II услу жне де лат но сти 1900,80 11404,80

НО ЋАЈ


1 Ул. С. Пан ду ро ви ћа, ис пред Шко ле VI II штам па и ду ван 1900,80 11404,80

МАР ТИН ЦИ


2 Ул.Сав ска бр.1 VII тр го ви на на ма ло 2138,40 12830,40

3 Ул. Рад нич ка бр.1 VII пре храм бе ни про из во ди 2138,40 12830,40

ЛЕ ЖИ МИР


1 Ул. За дру жна, по ред Ло вач ког до ма VI II тр го ви на на ма ло 1900,80 11404,80

2 Рас кр сни ца пре ма Ши ша тов цу VI II штам па и ду ван 1901,80 11410,80

ЧАЛ МА


1 а Ул. По бе да, цен тар - пре ко пу та ОШ VI II не пре храм бе ни про из во ди 1900,80 11404,80

1 б Ул. По бе да, цен тар - пре ко пу та ОШ VI II пре храм бе ни про из во ди 1900,80 11404,80

1 в Ул. По бе да, цен тар - пре ко пу та ОШ VI II штам па и ду ван 1900,80 11404,80

1 г Ул. По бе да, цен тар - пре ко пу та ОШ VI II не пре храм бе ни про из во ди 1900,80 11404,80

ВЕ ЛИ КИ РА ДИН ЦИ


1 Рас кр сни ца ули ца Рум ска и Мо ше Пи ја де VI II тр го ви на на ма ло 1900,80 11404,80

ЈА РАК


1 Рас кр сни ца ул. Цр но гор ска, Сав ска, Школ ска и Ку до шка VII штам па и ду ван 2138,40 12830,40

2 Рас кр сни ца ул. Пр ња вор ска, Школ ска, Сав ски пут и Мо ше Пи ја де VII штам па и ду ван 2138,40 12830,40

3 Рас кр сни ца ул. Гро бљан ска и Мо ше Пи ја де VII тр го ви на на ма ло 2138,40 12830,40

КУ ЗМИН


5 Ул. Ву ка Ка ра џи ћа на спрам бр.4 VII тр го ви на на ма ло 2138,40 12830,40

БИЛ БОР ДИ

СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

БР.ЛОК. ЛО КА ЦИ ЈА ТИП ЗО НА МЕ СТО ЗА КУП НИ НА ДЕ ПО ЗИТ

5 Пар кинг код Мак си ја 9 I 1 3159,00 18954,00


8 Кру жна рас кр сни ца “Рум ска мал та”смер ка М.Ми тро ви ци 2 V 1 7072,00 42432,00

14 Кру жна рас кр сни ца Рум ска мал та, код фа бри ке ле ко ва 2 V 1 7072,00 42432,00

16 Ули ца Мар ка Ауре ли ја, ис точ на стра на, у бли зи ни рас кр сни це Рум ска мал та 2 V 1 7072,00 42432,00

17 Ули ца Мар ка Ауре ли ја, ис точ на стра на, у бли зи ни рас кр сни це Рум ска мал та 2 V 1 7072,00 42432,00

18 Ул. Мар ка Ауре ли ја, за пад на стра на, у бли зи ни рас кр сни це Мал та 3 V 1 6610,00 39660,00

21 Ул. Мар ка Ауре ли ја, за пад на стра на Р-103 7 VI 1 2673,00 16038,00



24 Ју жна па ра ле ла ауто пу та код на плат не рам пе 7 VI 1 2673,00 16038,00

33 Све гог Ди ми три ја, се вер на стра на, код Ер сте бан ке 9 IE 1 3475,00 20850,00

34 Све тог Ди ми три ја, се вер на стра на, код Про кре дит бан ке 9 IE 1 3475,00 20850,00

35 Трг Вој во ђан ских бри га да 9 IE 1 3475,00 20850,00

36 Ули ца Ву ка Ка ра џи ћа, тро то ар на спрам хо те ла Сир ми ум 9 IE 1 3475,00 20850,00

37 Ули ца Ву ка Ка ра џи ћа, тро то ар на спрам хо те ла Сир ми ум 9 IE 1 3475,00 20850,00



41 Ули ца Се вер ни бе дем 9 II 1 2816,00 16896,00

42 На се ље Ма ти је Ху ђи, код са мо по слу ге 9 II 2 2816,00 16896,00

43 Ули ца Фру шко гор ска, на спрам бро ја 27 9 II 1 2816,00 16896,00

45 Бу ле вар Кон стан ти на Ве ли ког од ул.Ми ла на Те пи ћа до рас кр сни це Цр ве на че сма- ју жна стра на 2 III 1 7666,00 45996,00

46 Бу ле вар Кон стан ти на Ве ли ког од ул.Ми ла на Те пи ћа до рас кр сни це Цр ве на че сма- ју жна стра на 2 III 1 7666,00 45996,00

47 Бу ле вар Кон стан ти на Ве ли ког од ул.Ми ла на Те пи ћа до рас кр сни це Цр ве на че сма-стра на стра на 2 III 1 7666,00 45996,00

48 Бу ле вар Кон стан ти на Ве ли ког од ул.Ми ла на Те пи ћа до рас кр сни це Цр ве на че сма-стра на стра на 2 III 1 7666,00 45996,00

49 Бу ле вар Кон стан ти на Ве ли ког од рас кр сни це Цр ве на че сма до пру жног пре ла за ка Ла ћар ку - се вер на стра на 2 IV 1 7270,00 43620,00

50 Бу ле вар Кон стан ти на Ве ли ког из ме ђу пру жних пре ла за 2 IV 1 7270,00 43620,00

51 Бу ле вар Кон стан ти на Ве ли ког од рас кр сни це Цр ве на че сма до пру жног пре ла за ка Ла ћар ку - ју жна стра на 2 IV 1 7270,00 43620,00

53 Ја рач ки пут код инд.зо не Је зе ро 7 VI 1 2673,00 16038,00

54 Ул. Ар се ни ја Чар но је ви ћа од ул. Св.Ди ми три ја до Ул. Ку змин ска - ју жна стра на 10 I сту бо ви

ЈР 7 1078,00 6468,00

55 Ул. Па лан ка од ул. Ку змин ска до ул. Вој во де Сте пе - ју жна стра на 10 II сту бо ви

ЈР 13 990,00 5940,00

56 Ул. Па лан ка од ул. Вој во де Сте пе до ул. Кра ља Алек сан-дра Ка ра ђор ђе ви ћа - ју жна стра на 10 II сту бо ви

ЈР 8 990,00 5940,00

57 Ул. Св. Ди ми три ја 10 IE сту бо ви ЈР 14 1186,00 7116,00

58 Жит ни трг од ул. Све тог Сте фа на до ул. Ђу ре Јак ши ћа 10 IE сту бо ви ЈР 4 1186,00 7116,00

60 Кра ља Пе тра Пр вог од До ма вој ске до СДК ис точ на стра на 9 I 2 3159,00 18954,00

61 Кра ља Пе тра Пр вог од До ма вој ске до СДК за пад на стра на 9 I 3 3159,00 18954,00

62 Кра ља Пе тра Пр вог од До ма вој ске до СДК ис точ на стра на 9 I 2 3159,00 18954,00

65 Ули ца Па лан ка код ка ме ни те ћу при је 3 II 1 7600,00 45600,00

66 Ули ца Же ле знич ка код Ауто бу ске стан це 9 II 1 2816,00 16896,00

67 Ули ца Ву ка Ка ра џи ћа рас кр сни ца Цар ска па ла та 5 IE 6 7482,00 44892,00

69 Ул. Ар се ни ја Чар но је ви ћа од ул. Св.Ди ми три ја до Ул. Ку змин ска -се вер на стра на 1 3 I 1 8260,00 49560,00

70 Ул. Ар се ни ја Чар но је ви ћа од ул. Св.Ди ми три ја до Ул. Ку змин ска - се вер на стра на 9 I 1 3159,00 18954,00

76 Ули ца Же ле знич ка, код же ле знич ке ста ни це 9 – лед II 1 2816,00 16896,00

ЛА ЋА РАК

БР.ЛОК. НА ЗИВ ЛО КА ЦИ ЈЕ ТИП ЗО НА МЕ СТО ЗА КУП НИ НА ДЕ ПО ЗИТ

1 Ули ца 1. Но вем бар, се вер на стра на на спрам гро бља 7 VI 1 2673 16038,00

2 Ули ца 1. Но вем бар, ју жна стра на на спрам гро бља 7 VI 1 2673 16038,00

МА ЧВАН СКА МИ ТРО ВИ ЦА

БР.ЛОК. НА ЗИВ ЛО КА ЦИ ЈЕ ТИП ЗО НА МЕ СТО ЗА КУП НИ НА ДЕ ПО ЗИТ

1 Ули ца Ма чван ски кеј, на спрам бро ја 131 5 IV 1 5120 30720,00

КИ О СЦИ


НА ПО МЕ НЕ:

I

II

III

IV

V

VI

VII

VI II

IX

X

ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ

1. ПЕ РИ ОД ЗА КУ ПА

ПРЕД МЕТ НА ЛО КА ЦИ ЈА - МЕ СТО ДА ЈЕ СЕ У ЗА КУП НА ПЕ РИ ОД ОД 5 ГО ДИ НА

2. ЗА КУП НИ НА

3. ПРИ КЉУ ЧАК НА ПО СТО ЈЕ ЋУ ИН ФРА СТРУК ТУ РУ ПА ДА НА ТЕ РЕТ ЗА КУП ЦА.

4. ПРА ВО УЧЕ ШЋА има ју прав на ли ца, пред у зет ни ци и дру га ли ца ре ги стро ва на у скла ду са За ко ном (удру же ња и др.). Под но си о ци при ја ва за за куп ло ка ци ја за ки о ске мо ра ју има ти ре ги стро ва ну де лат ност ко ја од го ва ра де лат но сти ко ја је Огла сном пред ви ђе на за ло ка ци ју за по ста вља ње ки о ска за ко ју се при ја вљу ју.

Ми ни мал ни ко рак у јав ном над ме та њу из но си 100,00 дин.

5. ПРИ ЈА ВЕ ЗА ЈАВ НО НАД МЕ ТА ЊЕ

до 31.12.2019. год.

Бла го вре ме не су при ја ве ко је су пре да те на пи сар ни ци Град ске упра ве за оп ште и за јед-нич ке по сло ве и имо ви ну до да на 31.12.2019. го ди не до 12 ча со ва, од но сно по сла те по штом пре по ру че но до 31.12.2019. го ди не.

При ја ва за јав но над ме та ње са др же:

5.5. УЗ ПРИ ЈА ВУ СЕ ПОД НО СИ:

5.6.

5.7.

5.8.

6. ПО СТУ ПАК ЈАВ НОГ НАД МЕ ТА ЊА

Јав но над ме та ње одр жа ће се у при су ству Ко ми си је и за ин те ре со ва них ли ца да на 06.01.2020. го ди не (по не де љак), с по чет ком у 09 ча со ва у са ли II Оп шти не. Гра фич ки при ка зи ло ка ци ја - ме ста би ће ис так ну ти на огла сној та бли Град ске упра ве за оп ште и за јед нич ке по-сло ве и имо ви ну Гра да Срем ска Ми тро ви ца, Све тог Ди ми три ја бр. 13.

7. РЕ ШЕ ЊЕ И УГО ВОР

Кон такт: 022/215-20-89, На та ша Ла баш, ди пло ми ра ни прав ник

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Живан Неговановић. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Живан Неговановић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Са ња Ми хај ло вић, Софија Белотић, Стево Лапчевић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 и 615-210 (маркетинг) e-mail: [email protected], Те ку ћи ра чун: 160-928856-27 Banca IntesaШтам па "AПМ Принт", Нови Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, за го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Регистарски број НВ000064

Среда, 18. децембар 2019.28 СПОРТ

Општина Пећинци била je домаћин другог по реду Купа Србије у гире-

воју. Организатор такмичења одржаног у спортској хали у Доњем Товарнику, које је због учешћа такмичара из Хрватске, Мађарске и Босне и Херцеговине имало међународни карактер, било је Спорт-ско удружење „Гиревој спорт“ (Girevoy sport) из Пећинаца. Пећиначка општина је домаћин Купа другу годину заредом. И овога пута покровитељ је био Спортски савез „Развој спортова“, а Јавна установа „Спортски центар“ бесплатно је уступила спортску халу.

- Захваљујући великој ангажованости чланова удружења „Гиревој спорт“ из Пећинаца, гиревој је као спорт све по-пуларнији у нашој општини“ – изјавио је Томислав Ћирковић, директор ЈУ „Спот-ски центар“ – Препознали смо све квали-тете и досадашње резултате такмичара из овог младог удружења и пружамо им максималну подршку.

Такмичарска 2019. година је за пећиначки „Гиревој спорт“ била врло успешна.

- Ова година је година великог узлета гиревоја као спорта, али и чланова нашег удружења. Учествовали смо на такми-чењима у Хрватској и Мађарској, као и

на Србија опену, са којих смо се враћа-ли с новим медаљама. Поред тога, на светском првенству у Новом Саду, наша Љубица Штетић освојила је бронзану медаљу. У сваком случају, лични резул-

тати се поправљају, а медаље нижу, рекао нам је председник удружења Милинко Митровић и нагласио да би било немогуће за тако кратко време остварити тако добре резултате без подрш-ке Спортског савеза и пећинач-ке локалне самоуправе. Митро-вић се уједно захвалио и број-ним спонзорима који су, како је рекао, помогли Удружењу да угости руског шампиона и да по-дигне ниво такмичења.

Специјални гост на такми-чењу био је Иван Марков, реп-резентативац Русије и светски рекордер у дисциплинама из-бачај и трзај. У ревијалном делу, Иван Марков је показао део своје вештине: џрк (jerk), 117 по-нављања за седам минута и снеч (snatch), 220 понављања за 10 минута. У оба случаја је радио са гирјама од 32 килограма.

У конкуренцији 30 такмичара из 12 клубова (пет из иностран-ства), пећиначки такмичари су оборили личне рекорде и ос-војили чак 14 медаља – осам златних, три сребрне и три бронзане медаље.

Победници по дисциплинама: ЛЦ (2 x 8 кг) – Тамара Ђурђевић (Пећинци); ОАЦЛ 12 – Александра Барјактар; снеч 12 – Љубица Штетић (Пећинци); биатлон 12 – Анико Пинт (Мађарска); ОАЦЛ 16 – Лаура Киш (Мађарска); снеч 16 – Анита Мајороши Лазар (Мађарска); ЛЦ 2 x 16 – Каталин Немет (Мађарска); ЛЦ x 16 – Мирослав Кнапчек (Пећинци); би-атлон 16 – Мирослав Кнапчек (Пећин-ци); ЛЦ 2x 20 (- 85 кг) – Лазар Небригић (Пећинци); ЛЦ 2 x 20 (85 + кг) – Немања Највирт; биатлон – 2 x ЛЦ 2 x 20 (85 + кг) – Немања Највирт (Нови Сад); биатлон 2 x 20 кг – Бојан Пантић (Пећинци); ЛЦ 2 x 24 (- 85 кг) – Ален Цуле (БИХ); ЛЦ 2 x 24 (- 85 кг) – Ален Цуле (БИХ); ЛЦ 2 x 24 (85 +) – Марко Трајчевић (Београд); спринт снеч 24 – Ален Цуле (БИХ); ЛЦ 2 x 12 – Марија Продановић (Пећин-ци); биатлон 32 – Александар Миле-тић (Нови Сад); биатлон 24 – Јордан Рајковић (Београд); полумаратон (хал-фмаратхон) – Анико Пинт (Мађарска), полумаратон 24 џрк – Ален Цуле (БИХ); полумаратон 24 ЛЦ – Тамаш Фуреди (Мађарска); полумаратон 32 – Јордан Рајковић (Београд); спринт снеч 16 – Љубица Штетић (Пећинци); спринт снеч 20 – Марко Гајић (Јагодина).

Сви такмичари су имали успешан дан и дали су свој максимум, па су тога дана у Доњем Товарнику постављени нови на-ционални рекорди Србије и Мађарске.

С. Н.

Отворени шампионат Ср-бије за млађе кадете оку-

пио је у Спортском центру Шу-мице у Београду оно највред-није што Србија има, кадад је реч о џудистима, млађим кадетима. Било је пријављено 49 клубова са 177 такмичара. Конкуренција је у појединим категоријама била више него паклена јер је било преко 25 такмичара у категорији. До-моћи се медаље био је велики успех за сваког такмичара, тим пре што управо се од узраста кадета улази у репрезентатив-ни програм, где се парктично почиње са озбиљнијим радом.

Такмичари сремскомитро-вачког Сирмијума Катарина Трећаковић, Дајана Тимић, Петар Цвијановић и Огњен Трогрлић наступили су на овом престижном шампио-нату. Највише успеха имала је Катарина Трећаковић у катего-рији до 70 кг. која је након три борбе освојила треће место и бронзану медаљу.

- У моменту изласка овог броја “Сремских” навршава се тачно 51 година од оснивања Џудо клуба у Сремској Митровици. Хвала Каћи на овом дивном поклону за годишњицу клуба. Од осталих такмичара Дајане и Петра није се ни могао очекивати неки резултат јер немају довољно искуства, док су наде полагане у Огњена Трогр-лића који нас је навикао на државне медаље у ранијем периоду, обзиром

да је био првак државе у млађим и старијим пионирима. Ако је судити по ранијем периоду Огњен је шампион државе био увек у другој години уз-расне групе у којој се такмичио. Ово му је прва година у категорији кадета па нека му је са срећом у наредној го-дини, рекао нам је први човек клуба Веле Вуколић.

С. Н.

ЏУДО

Бронза за Катарину Трећаковић- Хвала Каћи на овом дивном поклону за годишњицу клуба. Од осталих такмичара Дајане и Петра није се ни могао очекивати неки резултат јер немају довољно искуства, док су наде полагане у Огњена Трогрлића који нас је навикао на државне медаље у ранијем периоду, обзиром да је био првак државе у млађим и старијим пионирима, нагласио је Веле Вуколић

Каћа на постољу

- Ова година је година великог узлета гиревоја као спорта, али и чланова нашег удружења. Учествовали смо на такмичењима у Хрватској и Мађарској, као и на Србија опену, са којих смо се враћали с новим медаљама. Поред тога, на светском првенству у Новом Саду, наша Љубица Штетић освојила је бронзану медаљу, рекао је Милинко Митровић

ГИРЕВОЈ

Резултати се поправљају, а медаље нижу

Наступиле и даме

Са Купа

Организатори са гостом из Русије

Пала је завеса на јесењи део првен-ства Међуопштинске фудбалске

лиге – Срем. Стари људи кажу, како за-сејеш, тако ћеш и жњети, а управо тиме су се по свему судећи водили и манђе-лошки фудбалски радници. Наиме, наконк турбулентне пређашње такми-чарске сезоне и борбе за голи опста-нак, Фрушкогорац је летос добрано засукао рукаве, решивши да промени све из корена. Идеја је била да се клуб што пре врати на стару стазу успеха и победа. Уверени да су ред, рад и дис-циплина кључ успеха, челници клуба кренули су у реорганизацију погона, па се на време стартовало са припрем-ним мечевима и пријатељским, кон-тролним утакмицама.

Шеф стручног штаба, Влада Цве-

тић, иначе дугогодишњи истакнути фудбалер, својски се бацио на посао и успео да склопи врло хармоничну екипу састављену претежно од до-маћих играча потпомогнутих са два до три играча из Сремске Митровице. На крају, освојено је треће место, а Фруш-когорци су током читаве сезоне пле-нили лепршавом и маштовитом игром, играјући нападачки фудбал на кол више, што се види и из крајњег скора који каже да су Манђелошани дали чак 27 поготка.

Оно што посебно радује јесте дисц-пилина коју играчи гаје према против-нику, па су се Манђелошани потврдили и као једна од најкоректнијих екипа на самом терену. Искусна браћа Ћорић, Душан Грабић, креативни Растко Кр-

стић, неухватљиви центарфор Панић, давали су тон игри. А шта тек рећи за младе снаге попут Трнића, Гајића и осталих, који су показали да јесу суво злато и преспектива клуба.

- Красе нас борбеност, спој младо-сти и искуства, а изнад свега велико другарство како на самом терену, тако и ван њега, каже Влада Цветић. - Побе-дили смо у Манђелосу и јесењег прва-ка, комшије из БСК-а из Бешенова, али смо кикснули у мечу против знатно слабијег противника, што је за мене и део дражи фудбалске игре. Наше амби-ције за пролеће остају исте: превасход-но подмлађивање екипе са домаћим играчима. Пласманом нисмо превише оптерећени, али спортски је надати се успеху, уколико играте добро, имате

мало спортске среће. Ако нам се укаже прилика, сигурно је да ћемо се бори-ти за титулу, иако заостатак није мали. Оно што морам да истакнем, а што је реткост када говоримо о сеоским клу-бовима, јесте да упоредо са првим ти-мом тренира и омладински погон, који је у јесењем делу лиге омладинаца на нивоу Града, заједно са Мартинчанима поделио титулу првака.

Председник клуба Ранко Тривуно-вић каже да је организација у Фруш-когорцу на високом нивоу, најпре захваљујући вредним људима који, до-даје, знају ко и шта ради и ко је за шта задужен.

- Морам да се захвалим локалној самоуправи, спонзору Ђорђу Марићу и његовој фирми “Империја пласт” из Манђелоса, те пријатељима клуба на великој помоћи и подшци коју пружају у процесу остварења зацртаних циље-ва, важним за развој клуба, каже Три-вуновић и наставља: - Обезбедили смо средства и створили услове неопходне за несметан рад клуба. Целокупна ин-фраструктура, стадион и свлачионице са свим пратећим објектима превази-лазе овај ранг такмичења, тако да не-мамо разлога да будемо незадовољни. У плану је и изградња мање трибине за публику, како би се наши, а и гостујући

навијачи осећали што лепше, незави-сно од временских услова. Летос смо, после много година, за сеоску славу успели да доведемо суперлигаша, екипу Пролетера из Новог Сада и то је значајно увеличало нашу светкови-ну. Наш примарни циљ јесте омасо-вљење, а то значи привлачење мла-дих у клуб. Желимо не само добре, већ и коректне играче, момке који ће сутра постати добри људи, младиће који знају шта је витешко надметање, али и вредне људе који ће остати у свом селу, свесни да и у клубу, као и у животу, своје циљеве могу остварити само радом.

И за крај, треба ли подсећати да је Манђелос и Фрушкогорац у њему нај-фудбалскије село у региону па и шире. Током своје фудбалске историје ово село дало је велики број играча који су играли не само на овдашњем, већ и на националном нивоу. Некада је то, из-међу осталих, био Ратко Грабић, који је играо за Хајдук из Београда, али и у тадашњем националном прволигашу Сутјесци, а данас је то Мирослав Бо-госавац, некадашњи играч Партиза-на, а данас члан суперлигашке екипе Чукарички.

Б. Ненић

Среда, 18. децембар 2019. 29СПОРТ

Атлетичари митровачког Сирмијума наступали су протеклог викенда у

Новом Саду на првенству Војводине у дворани и освојили седам медаља уз неколико добрих резултата.

Немања Јоргић је освојио злато на 60 м са резултатом 7,15. Мина Дасовић је победила у бацању кугле за јуниорке са новим личним рекордом бас као и млађа пионирка Ања Чанчаревић са резултатом 12,75.

Душан Лазић је нови шампион Војводине на 60 м за пионире са новим личним рекордом 7,48 а у конкурен-цији млађих јуниора заузео је друго место. Јована Радојевић се успеш-но вратила на борилиште и освојила бронзу у скоку у даљ. Вања Милано-вић је била трећа у спринту на 60 метара.

Ово је из пуног тренинга и спре-мамо се за дрзавно првенство у

фебруару мало смо се склонили од зиме, задовољно истиче тренер Горан Павловић.

На истом такмичењу, атлетичарка Срема Милана Симић је победила у скоку у даљ резултатом 5,28м док је у трци на 60м била четврта. Теодора Чонић је у конкуренцији млађих

пионирки у скоку у даљ поставила свој нови лични рекорд (4,81м) и освојила пето место док је у трци на 60м била девета.

У Београду је одржан Митинг бу-дућих шампиона у организацији АК Партизан 1945 са преко 700 учесника из земље и региона. У трци на 1000м за јуниоре победио је Дејан Антуно-вић док је бронзу освојио Мирко Ма-уна. Андреј Јоксимовић је био дру-гопласирани у трци на 600м у веома јакој конкуренцији. Катарини шкорић је у дисциплини двобој (50м и скок у даљ) за 2008 и 2009. годиште за пола бода остала без бронзе. Веома добре пласмане и у већини случајева нове личне рекорде постигли су Исидора, Миона и Марија Максимовић, Ива Скакић, Никола Достанић, Душан Панзаловић, Василије Кузминац и Анђела Мишић што је у изузетно јакој конкуренцији велики успех.

С. Н.

РЕЗУЛТАТИ ОДЛОЖЕНИХ УТАКМИЦА: (6. КОЛО), СУРДУЛИЦА: Радник – Партизан 1:2, БЕОГРАД: Црвена звезда – Чукарички 3:1; (16. КОЛО), НОВИ САД: Пролетер – Раднички 1:1.

1. Црвена звезда 20 18 1 1 45:13 552. Партизан 20 14 2 4 49:16 443. Војводина 20 13 3 4 34:19 424. Чукарички 20 12 4 4 29:20 405. ТСК 20 10 6 4 36:21 366. Вождовац 20 10 5 5 34:26 357. Раднички 20 10 2 8 31:23 328. Спартак ЖК 20 9 1 10 27:32 289. Младост 20 7 4 9 17:26 2510. Напредак 20 7 3 10 27:30 2411. Пролетер 20 5 5 10 17:29 2012. Јавор Матис 20 5 5 10 27:41 2013. Радник 20 5 4 11 22:33 1914. Инђија 20 4 2 14 15:34 1415. Рад 20 3 2 15 14:38 1116. Мачва 20 1 5 14 10:33 8

Ж. Р.

И ове го ди не, нај ста ри ји, нај ти-ра жни ји и нај чи та ни ји срем ски

не дељ ник рас пи су је ан ке ту за из бор нај бо љих спор ти ста го ди не ко ја по-ла ко оста је за на ма. Као и обич но, и ове го ди не при ли ку да кон ку ри шу, да по ка жу шта су вред но оства ри ли и за то до би ју при зна ња, има ју по је дин ци-спор ти сти, али и спорт ски ко лек ти ви и тре не ри.

Ово го ди шња ан ке та је 58. по ре ду, што зна чи да “Срем ске” већ 58 го ди на ис тра ја ва ју у на гра ђи ва њу нај бо љих, те оту да и не чу ди то што су ме ђу но-си о ци ма овог пре сти жног при зна ња и не ка од нај зна чај ни јих име на срп ског и ју го сло вен ског спор та ко ја су оста-ви ла тра јан пе чат у овој обла сти.

Циљ из бо ра нај бо љих спор ти ста и ове го ди не је исти као и свих прет ход-них: ука зи ва ње на од лич не ре зул та те, ве ли ку по жр тво ва ност и по све ће ност, али и све до че ње мла ди ма да се са мо кроз вре дан рад и зна чај на од ри ца ња мо гу оства ри ти за цр та ни ци ље ви.

Про шле го ди не, нај бо љи се ни ор би ла је про сла вље на срп ска дис ка ши-ца Дра га на То ма ше вић, а ко ће би ти ове го ди не, на ва ма је, да сво јим пред ло зи ма од лу чи те.

Се ћа ња ра ди, из бор се вр ши у ка те-го ри ји се ни о ра, ју ни о ра, еки па, тре не-ра и шко ла. Све пред ло ге мо же те сла ти до 22. ја ну а ра на адре су: НИПД “Срем-ске но ви не”, Трг Вој во ђан ских бри га-да 14/2 или на мејл адре су [email protected]

С. Н.

ИЗ БОР НАЈ БО ЉЕГ СПОР ТИ СТЕ ГО ДИ НЕ

Пред ло зи до 22. ја ну а раПро шле го ди не, нај бо љи се ни ор би ла је про сла вље на срп ска дис ка ши ца Дра га на То ма ше вић, а ко ће би ти ове го ди не, на ва ма је, да сво јим пред ло зи ма од лу чи те

Драгана Томашевић, прошлогодишњи

спортиста године

ФУДБАЛ

ЛИНГЛОНГ ТИРЕ СУПЕРЛИГА СРБИЈЕ

ФУДБАЛ

Фрушкогорац полетео високо- Наше амбиције за пролеће остају исте: превасходно подмлађивање екипе са домаћим играчима. Пласманом нисмо превише оптерећени, али спортски је надати се успеху, уколико играте добро, имате мало спортске среће. Ако нам се укаже прилика, сигурно је да ћемо се борити за титулу, иако заостатак није мали, каже Влада Цветић

Фрушкогорац полетео високо

АТЛЕТИКА

Одлични резултати Сирмијума и Срема

Атлетичари Срема

Сирмијумови атлетичари поново успешни

Среда, 18. децембар 2019.30 СПОРТ

022/611-215 STARI ŠOR 129

RATA OD 30

Ха ла Ми тро вач ке гим на зи је, гле да-ла ца 100, су ди је Рољ и Оче наш, ли-

ниј ске су ди је Ма рин ко вић и Мла ђан, за-пи сни чар Ми ло вац, де ле гат Бер ко вић.

У ме чу осмог ко ла Пр ве ли ге Ср би-је, од бој ка ши це Сре ме су оства ри ле сво ју осму по бе ду. Оба ти ма су пру-жи ла од лич ну игру. Го шће из Вра ња су до шле у Ми тро ви цу са ам би ци јом да по бе де и вр ло чвр сто су игра ле то ком чи та вог ме ча. До ма ћи тим је без об зи-ра на од лич ну игру го шћи био бо љи и за слу же но је из во је вао по бе ду до ко је ни је до шао та ко ла ко као што по ка зу-је ре зул тат. Тре нер Ка приш је у овај меч ушао са нај и ску сни јим при мач-ким па ром Ири ча нин и Егић не же ле-ћи пре ви ше да екс пе ри мен ти ше. Меч је од лич но по чео за Сре ми це ко је су на пра ви ле раз ли ку од се дам по е на и одр жа ва ле је до кра ја пр вог се та ла ко га до бив ши 25:15.

Дру ги сет је по ка зао све ква ли те те го шћи ко је су од лич ним сер ви сом Иси-до ре Ста но је вић и сјај ном игром тех-ни чар ке Еми ли је Ми хај ло вић успе ва ле и по ред до бре игре до ма ћих игра чи ца да одр жа ва ју при кљу чак. До ма ће су до бром игром уз сјај не по е не ко рек-тор ке Јо ва но вић у пре лом ним мо мен-ти ма одр жа ле раз ли ку ко ју су ство ри ле по чет ком се та. Сво ју шан су до би ла је и

мла да Ва сић ко ја ју је и овај пут од лич-но ис ко ри сти ла.

Био је то тек на го ве штај за пле та у тре ћем се ту. Срем је по вео са ма њом раз ли ком али су го шће у дру гој по ло-ви ни се та пре о кре ну ла и по ве ле 20:17. Тре нер Ка приш је са два тајм аута ус-пео да при ми ри еки пу и Срем је по вра-тио игру на пра вив ши осам уза стоп них по е на за од лу чу ју ћих 25:20 и 3:0 у се-то ви ма.

По тра ди ци ји про гла ше не су нај-бо ље игра чи це код го шћи тех ни чар ка Ми хај ло вић а код до ма ћих та ко ђе тех-ни чар ка Ро га но вић.

Утак ми ца два од лич на ти ма кон ку-ре на та за врх та бе ле у ко јој је до ма ћа еки па би ла за ни јан су бо ља охра бру је пред сле де ћу утак ми цу ко ју ће Сре ми-це од и гра ти у Љи гу про тив до ма ћег Спар та ка ко ји на свом те ре ну увек мо-же да бу де не у го дан про тив ник.

ГЖОК СРЕМ: Је ре мић, Трај ко вић, Гра бић, Уба вић, Спре мо, Ва сић, Ири-ча нин, Ро га но вић, На ран чић, Егић, Јо ва но вић, Ан дрић, Ми ћу но вић (л), Но ва ко вић (л), тре нер Ка приш, ста-ти сти чар Пе трењ.

ЖОК ВРА ЊЕ: Сто ја но вић, Ми хај-ло вић, Ма нот, Ста мен ко вић, Пе тро-вић, Ја њић, Ста но је вић Про ко по вић (л), тре нер Ђу ро вић. С. Н.

Ша хов ски клуб Ши ма нов цим још јед-ном се оду жио сво јим ду го го ди-

шњим чла но ви ма Жи во ти Ата нац ко ви ћу – Сем би и Ан ђел ку Ча ви ћу – Ба ји, ко ји су пре ми ну ли 2013. и 2018. го ди не, ор га ни-за ци јом ме мо ри јал них тур ни ра.

На пр вом тур ни ру, по убр за ном тем пу (10 ми ну та по игра чу, 7 ко ла) „Ме мо ри јал Ан ђел ко Ча вић – Ба ја“, пре ма оче ки ва њи-ма, нај у бе дљи ви ји је био Слав ко Аза рић (Ста ри Ба нов ци) са мак си мал них 7 по е на.

Пла сман оста лих уче сни ка: Де јан Жи-ва но вић (Деч) и Ла зар Ба бић (Срем ски Ми ха љев ци) по 5, Де јан Ка ча ре вић (Пр хо во) 4,5, Сло бо дан Шу бић (Го лу бин-ци), Спа со Ри сто во је вић (Ши ма нов ци) и

Сла ви ша Спа сић (Ши ма нов ци) по 4, Бо жи дар Јо ва но вић (Пр хо во), Жив-ко Пе тро вић (До њи То вар ник) и Ми-ро слав Јо ва но вић (Бе о град) по 3,5, Сло бо дан Ђур ђе вић (Ши ма нов ци) и Ла зар Ћир ко вић (Ши ма нов ци) по 3, Сло бо дан Ар се ни је вић (Ши ма нов ци) и Де јан Јо ва но вић (Пр хо во) по 2,5, Во-ји слав По по вић (Пе ћин ци), Ми ро слав Гу до вић (До њи То вар ник), Са ша Гру јић (Ши ма нов ци) и Вла ди мир Ша рић (Ши-ма нов ци) по 2 по е на.

На тур ни ру у убр за ном тем пу (5 ми ну-та по игра чу) „Ме мо ри јал Жи во та Ата нац-ко вић“ по бе дио је Ми ро слав Јо ва но вић са 10 пе на из 11 пар ти ја.

Пла сман оста лих ша хи ста: Сла ви ша Спа сић и Де јан Ка ча ре вић 9, Слав ко Аза рић 8, Ла зар Ба бић и Сло бо дан Шу-бић по 7, Бо жи дар Јо ва но вић 4,5, Ми-ро слав Гу до вић 4, Во ји слав По по вић 2,5, Сло бо дан Ар се ни је вић 2, Де јан Јо-ва но вић и Ра до ван Ва сић по 1,5 по е на.

По кро ви тељ тур ни ра био је Спорт-ски са вез „Раз вој спор то ва“ оп шти не Пе ћин ци.

Ж. Ра ди во је вић

У по не де љак, 16. де цем бра, пот пред-сед ник По кра јин ске Вла де Ђор ђе

Ми ли ће вић и по кра јин ски се кре тар за омла ди ну и спорт Вла ди мир Ба тез за-јед но са пред сед ни ком оп шти не Ин ђи ја Вла ди ми ром Га ком по се ти ли су сто но-те ни сер ски клуб у Ин ђи ји ко ме су до ни-ра ли спорт ску опре му и Тах нич ку шко лу „Ми хај ло Пу пин“ чи ја је фи скул тур на са-ла пот пу но ре но ви ра на с об но вље ном опре мом сред стви ма АП Вој во ди не и оп-шти не Ин ђи ја. Фи скул тур на са ла је би ла не у слов на за ба вље ње спор том и пот пу-но је об но вље на на кон 25 го ди на.

- Ова ин ве сти ци ја је вред на не што ма-ње од пет ми ли о на ди на ра, а сред ства су уло жи ли По кра јин ска Вла да и оп шти-на Ин ђи ја и то је је дан од про је ка та ко-ји По кра јин ски се кре та ри јат за спорт и омла ди ну спро во ди ши ром Вој во ди не, а ак це нат је на ре кон струк ци ји спорт ских те ре на, пре све га у шко ла ма, што за тво-ре них обје ка та, што отво ре них спорт-ских те ре на, же ле ћи да та ко омо гу ћи мо основ но школ ци ма и сред њо школ ци ма бо ље и ква ли тет ни је ба вље ње спор том и ре кре а ци јом – ре као је при ли ком по-се те Ин ђи ји пот пред сед ник По кра јин ске Вла де Ђор ђе Ми ли ће вић и до дао:“ об и-шли смо још јед ну ло ка ци ју ко ја је на ме-ње на осо ба ма са смет ња ма у раз во ју, а то је у окви ру про јек та ко ји се спро во ди у обла ти пре ко гра нич не са рад ње из ме ђу Ср би је и Бо сне и Хер це го ви не, а оп шти-на Ин ђи ја је парт нер на том про јек ту и ту је на ба вље на јед на пот пу но но ва опре ма за ба вље ње сто ним те ни сом осо ба са по-себ ним по тре ба ма и тај про је кат вре дан је око 270 хи ља да евра и на не ко ли ко ло-ка ци ја у Вој во ди ни ће би ти на ба вље на та ква вр ста опре ме“. Ов де је реч о про-јек ту „Со ци јал на ин те гра ци ја кроз па ра-спорт – Pa ra in spi red“ ко ји под ра зу ме ва со ци ја ли за ци ју осо ба са смет ња ма у раз-во ју, мо гућ ност ба вље ња спор том, али и при ступ спорт ским објек ти ма где је та ква опре ма ин ста ли ра на.

Овом при ли ком Ми ли ће вић је ис та-као из у зет ну са рад њу из ме ђу По кра јин-ске Вла де и оп шти не Ин ђи ја у по след ње три и по го ди не и под се тио да је из АПВ у раз не ин фра струк тур не про јек те у

ин ђиј ској оп шти ни уло же но ви ше од 760 ми ли о на ди на ра.

- У оби ла ску пре две го ди не са пред-став ни ци ма ло кал не са мо у пра ве ја сам ви део јед ну са лу ко ја ни је би ла аде кват-на, пре све га за на ста ву фи зич ког вас пи-та ња, тек по сле то га за ба вље ње спор том. За јед нич ки смо опре де ли ли сред ства за са на ци ју и адап та ци ју ове фи скул тур не са ле и мо гу да ка жем, с об зи ром да знам пре ђа шње ста ње, да сам пре сре ћан кад ви дим ова ко јед ну ле пу фи скул тур ну са лу у шко ли ко ја је од из у зет не ва жно-сти за оп шти ну Ин ђи ја. Ово ни је је ди ни про је кат ко ји смо ми по др жа ли, и у Ма-ра ди ку и у Бе шки смо ура ди ли два отво-ре на мул ти функ ци о нал на те ре на – ре као је Вла ди мир Ба тез и под се тио да укуп на вред ност 21 про јек та ко је је Се кре та ри-јат за спорт и омла ди ну у по след ње три го ди не ре а ли зо вао са ин ђиј ском ло кал-ном са мо у пра вом из но си 12 ми ли о на дди на ра. Та ко ђе, је ка зао да им је ве о ма ва жна ре а ли за ци ја про јек та пре ко гра-нич не са рад ње „Со ци јал на инт те гра ци ја кроз па ра спорт – Pa ra in spi red“, те да је до ни ра на сто но те ни сер ска опре ма из до на ци је Европ ске уни је. Ба тез је уве рен да ће се за јед нич ким сна га ма при ве сти на ме ни но ва спор та ка ха ла у Ин ђи ји чи ја је град ња за по че та пре де се так го ди на.

Са рад ња по кра јин ских ин сти ту ци-ја и оп шти не Ин ђи ја је на за вид ном ни-воу, ка же пред сед ник ин ђиј ске оп шти не

Вла ди мир Гак, а кад је реч о спорт ским ко лек ти ви ма у овој оп шти ни, они су из го ди не у го ди ну има ли „да ле ко ве ће бу-џе те не го што су има ли ика да у исто ри ји“, а ове го ди не за њих је опре де ље но 125 ми ли о на ди на ра бу џет ских сред ста ва. – То је ре зул ти ра ло да има мо не ко ли ко зна чај них спорт ских ко лек ти ва на ни воу Ре пу бли ке Ср би је. По ме ну ћу два спорт-ска ко лек ти ва ко ји су има ли да ле ко нај-ве ће про бле ме ка да го во ри мо и о функ-ци о ни са њу и о ор га ни за ци ји и на рав но, и о ду го ва њи ма ко ја смо на сле ди ли. При ча мо о ЖРК „Же ле зни чар“ ко ји игра су пер А ли гу у ру ко ме ту и го во ри мо ФК „Ин ђи ја“ ко ји игра су пер ли гу и ко ји има све ви ше сим па ти ја не са мо у Ин ђи ји, не-го и у чи та вом Сре му и Ре пу бли ци Ср би ји – на гла сио је Гак и оце нив ши да је но ва спорт ска ха ла про ма ше на ин ве сти ци ја њи хо вих прет ход ни ка, пред сед ник ка же да је уве рен да ће на ред не го ди не уз по-др шку По крај не за јед нич ки кре ну ти у ра-до ве на за вр шет ку спорт ске ха ле за чи ју град њу, под се ћа да је до са да уло же но око 11 ми ли о на евра и по ста вља пи та ње ко ли ко је за тај но вац мо гло да се из гра-ди школ ских, спорт ских објек та та и те-ре на. Ди рек тор шко ле Дра га на Вин чић Мла де но вић за хва ли ла се по кра јин ским ин сти ту ци ја ма и ло кал ној сма о у пра ви на из дво је ним сред стви ма за ре но ви ра ње школ ске фи скул тур не са ле.

Г.Мај сто ро вић

У ПО СЕ ТИ ТЕХ НИЧ КОЈ ШО ЛИ И СТО НО ТЕ НИ СЕР СКОМ КЛУ БУ

Ула га ња у ин фра струк ту ру и опре му

У фи скул тур ној са ли Тех нич ке шко ле

Оби ла зак сто но те ни ског клу ба

ШАХ

Ба ји и Сем би у частСа ме мо ри ја ла

OДБОЈКА

ГЖОК Срем : ЖОК Вра ње 3:0 (25:15, 25:20, 25:20) 75:55

Са ме ча у Ми тро ви ци


РАДНО КОМЕРЦИЈАЛНА ЗОНА “СЕВЕР 1” - Сремска Мит-ровица

ПОДАЦИ О ГРАЂЕВИНСКИМ ПАРЦЕЛАМА

- локација парцела је у радно-комерцијалној зони “СЕВЕР 1” у Сремској Митровици, уз ауто пут Е-70,

- ПАРЦЕЛА: кч.бр. 7424 уписана у Лист непокретности број 9279 к.о.Сремска Митровица, у јавној својини - Града Сремска Митровица

- површина парцеле: 00.56.78 ха- парцела се налази у шестој зони

2. ПРАВИЛА ГРАДЊЕ НА ПАРЦЕЛАМА у складу са ПГР ом града Сремске Митровице Лаћарка и Мачванске Митровице (Сл. Лист града Сремска Митровица бр. 11/2009 године) и ПДР радно-ко-мерцијалне зоне уз Аутопут Е- 70 у Сремској Митровици ( Сл. Лист Општине Сремска Mитровица број 7/2007)

- дозвољена је изградња искључиво објеката нискоградње

ПОЧЕТНА - ТРЖИШНА ЦЕНА: 710,00 дин/м2 земљишта.

ВИСИНА ДЕПОЗИТА: износи 20 % од почетне – тржишне цене за парцелу.

РАДНО КОМЕРЦИЈАЛНА ЗОНА “СЕВЕР 2” - Сремска Мит-ровица

ПОДАЦИ О ГРАЂЕВИНСКИМ ПАРЦЕЛАМА

- локација парцеле је у радно-комерцијалној зони “СЕВЕР 2” у Сремској Митровици, уз ауто пут Е-70

- ПАРЦЕЛА: кч.бр. 7409/7 уписана у Лист непокретности број 1029 к.о.Сремска Митровица, у јавној својини - Града Сремска Митровица

- површина парцеле: 00.81.45 ха- парцела се налази у шестој зони

2. ПРАВИЛА ГРАДЊЕ НА ПАРЦЕЛИ у складу са ПГР ом града Сремске Митровице Лаћарка и Мачванске Митровице (Сл. Лист града Сремска Митровица бр. 11/2009 године) и ПДР радно-ко-мерцијалне зоне „Север 2” у Сремској Митровици ( Сл. Лист Града Сремска Mитровица број 7/2011)

- дозвољена је изградња објеката привредно-производне, по-словно - услужне и пословно - комерцијалне делатности.

- обавеза стицаоца је да изради урбанистички пројекат за пар-целу 7409/7 к.о.Сремска Митровица којим ће бити дефинисана конкретна намена простора и урбанистички параметри у складу са ПДР-ом.

- Градња објеката високоградње на подручју РКЗ ограничена је степеном заузетости од 70 % и индексом изграђености 2,10. Највеће дозвољене вредности индекса изграђености и степена заузетости се не могу прекорачити а могу се реализовати мање вредности.

ПОЧЕТНА - ТРЖИШНА ЦЕНА: 710,00 дин/м2 земљишта.

ВИСИНА ДЕПОЗИТА: износи 20 % од почетне – тржишне цене за парцелу.

3. КОМУНАЛНА ОПРЕМЉЕНОСТ

Земљиште које је предмет овог Огласа је комунално опремље-но, следећом инфраструктуром:

1. објектима примарне и магистралне мреже,2. oбјектима секундарне мреже: - водовод, - фекална канализација - пут, - одвођење атмосферских вода омогућено преко постојећих

канала - гасоводна мрежа - трафо станица снаге 2х630кВА (трафо станица “Север 3” на

парцели број 7423/6 к.о. Сремска Митровица ).

Допринос за уређивање јавног грађевинског земљишта за из-градњу пословно - услужних и пословно - комерцијалних (ко-мерцијалних) објеката износи 3.191,00 дин/м2 нето површине објекта, у складу са Одлуком о мерилима за утврђивање допри-носа за уређивање грађевинског земљишта (“Сл. лист Града Сремска Митровица” број 14/II/2016).

Допринос за уређивање јавног грађевинског земљишта за изградњу привредно-производних објеката износи 0.00 дин/м2 нето површине објекта, у складу са Одлуком о мерилима за утврђивање доприноса за уређивање грађевинског земљишта (“Сл. лист Града Сремска Митровица” број 14/II/2016).

У зависности од намене објекта предвиђене пројектом и у складу са објављеним подацима Републичког Завода за статис-тику може доћи до измена у обрачуну доприноса у случају из-градње објеката пословно - услужних и пословно - комерцијал-них делатности

4. ПОСЕБНИ ТРОШКОВИ:

На терет Стицаоца падају посебни трошкови:трошкови нивелације, уређења терена и трошкови предвиђе-

ни условима јавних предузећа у поступку издавања претходних услова у оквиру израде Урбанистичког пројекта, локацијских ус-лова и грађевинске дозволе а који обухватају и проширење или изградњу и измештање постојећих и нових мрежа и објеката при-марне и секундарне инфраструктуре као и трошкови увођења у посед за предметне парцеле.

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

1. ПРЕДМЕТНО ЗЕМЉИШТЕ ОТУЂУЈЕ СЕ ИЗ ЈАВНЕ СВОЈИНЕ ГРАДА У СВОЈИНУ .

2. Рок за привођење земљишта намени: 3 године од дана

закључивања Уговора о отуђењу.Под привођењем замљишта намени, подразумева се приба-

вљање грађевинске дозволе.У случају непривођења земљишта намени у предвиђеном

року Отуђилац има право да покрене поступак за раскид Угово-ра о отуђењу.

3. Почетна цена је утврђена без пореза.Обвезник плаћања пореза на пренос апсолутних права је Град

Сремска Митровица у складу са Законом о порезима на имови-ну (“Сл. гласник РС”, бр.26/2001, бр 80/2202, 80/2002- др.закон, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011,57/2012 - одлука УС, 47/2013 и 68/2014 – др.закон).

4. Право учешћа имају сва правна и физичка лица.

4.1. Изузетно од претходног става, учесник на огласу не може бити лице:

- Које није измирило своје обавезе ( по основу закупа од-носно отуђења грађевинског земљишта, накнаде и доприноса за уређење грађевинског земљишта и накнаде за коришћење грађевинског земљишта) према Управи и Граду,

- Лице са којим је раскинут, односно отазан Уговор о закупу, односно Уговор о отуђењу због неизвршавања обавеза из Угово-ра и то у року од 5 (пет) година од дана раскида, односно отказа.

Предметно земљиште даје се у отуђење учеснику јавног над-метања који понуди највећи износ – цену по м/2 земљишта.

Минимални корак у јавном надметању износи 5 дин/м2.

Пријаве за јавно надметање подносе се у затвореној коверти са ознаком локације и броја парцеле, лично или поштом препо-ручено, на адресу: Градска управа за опште и заједничке послове и имовину Града Сремска Митровица, ул.Светог Димитрија бр. 13, закључно са 20.01.2020.године

Благовремене су пријаве које стигну у Градску управу за опште и заједничке послове и имовину Града Сремска Митровица дана 20.01.2020. године до 14 часова без обзира на начин достављања.

Пријаве за јавно надметање садрже:

5.1. број парцеле и насеље:

5.2. за физичка лица: Име и презиме, адреса и матични број грађана

5.3. за правна лица: назив и седиште, податке о упису у Ре-гистар надлежног органа (број, датум и назив органа); Порески идентификациони број (ПИБ), потпис овлашћеног лица и печат.

5.4.УЗ ПРИЈАВУ СЕ ПОДНОСИ :

-фотокопија личне карте, односно Решења надлежног органа о упису правног лица:

-доказ о уплаћеном депозиту који је утврђен у висини од 20% од почетног износа откупнине, уплатом на текући рачун број 840-1144804-98 – динарски депозит Града.

-видљива назнака на коју катастарску парцелу се односи

-уредно овлашћење за заступање

-потписану Изјаву о прихватању услова из Огласа (прибавља се у Градској управи за опште и заједничке послове и имовину Града Сремска Митровица, ул. Светог Димитрија бр.13)

-потврду Градске управе опште и заједничке послове и имо-вину Града Сремска Митровица да учесник јавног надметања није дужан по основу закупа односно отуђења грађевинског земљишта накнаде за уређење грађевинског земљишта и нак-наде за коришћење грађевинског земљишта.(прибавља се у Градској управи за опште и заједничке послове и имовину Града Сремска Митровица, ул. Светог Димитрија бр.13)

-потврда надлежне Градске управе да није дужник по основу локалних јавних прихода на територији Града Сремска Митрови-ца.(прибавља се у Градској управи за буџет и локални економски развој Града Сремска Митровица , ул.Трг Светог Димитрија бр.8 - приземље)

-депозит се урачунава у откупнину

5.5 Ако пријава учесника не садржи све потребне податке, или су подаци дати супротно објављеним условима, или није при-мљен доказ о уплати депозита, Комисија ће затражити од учесни-ка да недостатке отклони пре почетка јавног надметања.

5.6 Учесник који не поступи по захтеву Комисије губи право учешћа у јавном надметању.

5.7 Учесницима јавног надметања који не добију земљиште, биће враћен уплаћени депозит у року од седам (7) дана од дана одржавања јавног надметања.

Право на повраћај депозита губи подносилац пријаве, коме је отуђено грађевинско земљиште уколико не закључи Уговор о отуђењу грађевинског земљишта у складу са Решењем о отуђењу грађевинског земљишта, у року од 30 дана од дана од дана достављања истог.

Решење се доставља свим учесницима у јавном надметању и Градском Правобранилаштву Града Сремска Митровица.

6. Јавном надметању дужан је да присуствује подносилац пријаве или лице које подносилац пријаве овласти да учествује у поступку, на основу овлашћења овереног код јавног бележника.

По обављеном јавном надметању Комисија у року од 5 дана, сачињава предлог Решења о отућењу земљишта и доставља Градском већу.

Решење о отуђењу доноси Градско Веће Града Сремска Мит-ровица.

Учесник јавног надметања коме је дато – отуђено земљиште,дужан је да плати излицитирану цену у целости у року од 7 дана по закључивању Уговора.

Јавно надметање одржаће се у присуству Комисије и заин-тересованих подносилаца пријаве дана 24.01.2020.године, са почетком у 10.00 часова, у просторијама Градске куће Гра-да Сремска Митровица, улица ул. Светог Димитрија бр.13, Сремска Митровица.

Графички приказ парцеле са површином биће истакнут на Огласној табли Градске управе за опште и заједничке послове и имовину Града Сремска Митровица

Контакт, Владимир Петрењ дипл.правник022/610-261

На основу Закључка ГРАДСКОГ ВЕЋА ГРАДА СРЕМСКА МИТРОВИЦА број 463-264/2019-III од 06.12.2019. године, Градска управа за опште и заједничке послове и имовину Града Сремска Митровица објављује :

О Г Л А СО ОТУЂЕЊУ НЕИЗГРАЂЕНОГ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА ИЗ ЈАВНЕ СВОЈИНЕ

ГРАДА СРЕМСКА МИТРОВИЦАРАДИ ИЗГРАДЊЕ ОБЈЕКТА

ПУТЕМУСМЕНОГ ЈАВНОГ НАДМЕТАЊА


Пред сваку кућу бар једном у живо-ту стане златна кочија, питање је

да ли је домаћин тог дана код куће. Ова кинеска пословица била је лајтмотив прве књиге „Све моје речи, сви моји снови“наше некадашње, сада пензио-нисане колегинице, Катице Кузмано-вић. У том тону теку и животи ликова у њеној књизи која је промовисана у Градској библиотеци „Атанасије Стојко-вић“ Рума, која је и издавач првенца Катице Кузмановић. Ауторка је на јед-но место скупила своје репортаже које је објављивала у Сремским новинама током каријере дуге скоро 34 године. А читаоцима нашег листа добро је по-знато колико се сваке среде чекала још једна људска прича настала из пера наше новинарке. Оне најбоље сада се налазе на једном месту. Пре-ма речима издавача, Жељка Стојано-вића, директора Градске библиотеке „Атанасије Стојковић“, њене одабра-не репортаже на једном месту делују сасвим другачије у односу на време када смо их читали у новинама.

Катица Кузмановић, изузев неколи-ко месеци у просвети, цео радни век провела је као новинар наших „Срем-ских новина“. Завршила је Филолошки факултет у Београду, одсек Југосло-венска књижевност и српскохрватски језик. Добитник је сребрне повеље на Другом интернационалном фестива-лу новинарске репортаже у Сомбору 1997.године. У заслужену пензију отишла је 2015. године. Осим мно-штва чланака које је током 34 го-дине рада објављивала у нашим

новинама, печат је оставила пишући репортаже и својеврсне есеје, бавећи се обичним и необичним људима, који су као и она сама, досегли људске и професионалне висине.

Објављивањем књиге, велику услу-гу је учинила себи и својој некадашњој кући, „Сремским новинама“, а највећу читаоцима, рекао је књижевник Тодор Бјелкић, који је писао рецензију, и који је, као и Катица, до пензионисања био значајан део наше редакције.

- Наиме, поуздано знамо да су се не-када „Сремске новине“ с нестрпљењем ишчекивале и будиле оправдану па-жњу новинских читалаца, управо и због златног пера наше ауторке. Знало се добро да Катица Кузмановић није користила само перо у свом занату „са седам кора“, него је увек било очиглед-но да ауторка барата само истином,

истином и, тако јој Бог помогао, увек истином. Као потврда свега овога што изрекосмо, остаће забележено да је Катицу Киузмановић, у првом реду, нај-више радовала пажња широког слоја читалаштва, и увек би истицала да јој је то највеће признање, али ауторка је, поред осталог, награђена Сребрном повељом на Другом интернационал-ном фестивалу репортаже у Сомбору, а одличје је тим вредније што је дошло из руку врхунских колега-новинара. Награђени текст, под насловом „Све моје хунте, сви моји снови“, говори о тегобном животу врдничког рудара, и , како у поднаслову подвлачи ауторка, који је старост дочекао са мизерном рударском пензијом и који је некада копао тоне и тоне мрког угља, а до-живео је да краде суварке из шуме, како би се у дугим, зимским, фрушко-горским ноћима барем мало загрејао. Веома је потресна, снажна, литерарно уобличена и надасве истинита њена прича о Смиљи, чувеној тамбурашици из Јаска, која се заправо звала Надеж-да. Следеће важно запажање је да се Катица Кузмановић ниједним својим прилогом у овој књизи не удаљава од основних новнинарских постулата и редоследа, не бежи од новинарских правила и тако често помињане исти-не, што је одлика само врхунских жур-налиста. Ова књига заувек ће сачувати имена ванвременских и заслужних Румљана, дођоша, избеглица(међу којима је и једна керуша) и много тога што стварно и јесте за памћење, рекао је Бјелкић.

Тако се само мали део од 26 репор-тажа Катице Кузмановић преселио у њен свет књига и књижевости, нагла-сила је ауторка. Многи су јој помогли да то и оствари. То су најпре издавач, Градска библиотека „Атанасије Стојко-вић“ , директор установе Жељко Стојановић, рецезент Тодор Бјелкић, књижевник, академски сликар Радо-ван Кузмановић, који је ликовношћу обогатио књигу, њена морлна подрш-ка - млади пријатељи који су јој помо-гли да се књига припреми за штампу у техничком смислу, Миле Вајагић и Маја Дражић, рекла је Катица Кузма-новић и додала да посебну захвалност дугује Марији Станојчић Срака, дуго-годишњој директорки Геронтолошког центра „Срем“ у Руми.

- Кад год се сретнемо, прекорева-ла ме је: „Љута сам на тебе, зашто оне твоје дивне репортаже и чланке ниси уобличила у књигу - била би то добра књига“. И тако је почело, почела је своју причу, сада у улози писца, Кати-ца Кузмановић.

- Дакле, из самог наслова књиге јасно се види – мој занат биле су речи, речи и људи, та чудесна спона између њих. Као новинар рано сам препозна-ла ту џиновску снагу речи. У почетку би реч, после су настала дела. Дакле, речи владају светом, дела су само уто-пија о некаквој владавини. А те речи могу бити умилне, и благе, и јаке, и опасне. Могу да посеку, али и да заце-ле ране. Најбоље је то објаснио песник Бранко Миљковић стихом – „Уби ме прејака реч“. О песнику још каже: „Од-несе га ђаво међу речи, да пева у лаж-ном врту“, рекла је Катица.

А онда је подсетила на неке од оних људи и људских судбина које су своје место нашле у овој књизи. Они људи за које се пита да ли су били код куће када је пред њу дошла златна кочија. Неки од њих су били и у публици, Ма-рија Станојчић Срака, некадашња директорка Геронтолошког центра, Ђорђе Јелача, чувени румски архи-текта, Горан Ферлан, алпиниста. О њима је говорио и Мирослав Бата Нинковић, такође некадашњи колега из „Сремских новина“, читајући неке од прича из ауторкине књиге.

- Само магијом речи рудар Усојац дочарава смрт својих другова који су остали у јами и пита се- да ли је ту-

нел још увек кућа чудних душа? Да је млађи , каже, опет би у јаму - под земљом је некад лакше. Светски при-знати алпиниста, Горан Ферлан, истом том магијом дочарава висине: „Небо је горе, а лед свуда, у очима, у ногама, у висинама које се не дају, а ја их напа-дам. Зашто? Никада то нећу знати“. За Марију Станојчић Сраку, дугогодишњу дректорицу Геронтолошког центра највећи успех стаје у неколико речи: Када старе поведемо на екскурзију, па кад журе назад и кажу: „Враћамо се на-шој кући, знам да смо успели“. Ту је и прича о жутој керуши Дени, која је рат-них деведесетих, из Петриње прешла 500 километара да би после четири месеца и 17 дана пронашла своје газ-де у Руми. Овде су речи тужна слика: шапе у ранама, сузе у очима, на крају почела је да уздише болно. Бол су биле њене речи... И тако даље, и тако редом. Драги пријатељи, када прочитате књи-гу сами процените ко је од ових мојих ликова био код куће, а ко није, када је дошла она златна кочија. Тако је ве-ковима. Земаљски дани теку, долазе и одлазе у неповрат. Људи се рађају, састају и растају. Стигне и заборав, али остају речи. Речи негде написане, као вечни чувари свих њихових надања и снова, говорила је Катица Кузмановић о својој књизи.

С.Белотић

„Све моје речи, сви моји снови“Читаоцима нашег листа добро је познато колико се сваке среде чекала још једна људска прича настала из пера наше новинарке. Оне најбоље сада се налазе на једном месту

Промоција у Градској библиотеци

Катица Кузмановић

Documents

Година LIX • Сремска Митровица • Среда 18. децембар 2019 ... · пиједастал. Неле Карајлић каже да Берлински