ww

w.s

rem

sken

ovin

e.rs

redak

cija

@sr

emsk

enov

ine.

co.r

s

KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA

TEHNIČKI PREGLEDREGISTRACIJA VOZILASREMSKA MITROVICA

Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb022/632-336 e-mail: kijainox4580@live.com

МESARSKA OPREMA

Година LIX • Сремска Митровица • Среда 22. мај 2019. • Број 3038 • Цена 50 динара

OKOB

022/628-897Pivarska 13, Sremska Mitrovica

EYE EYE MD

У Сремској Митровици је обележено пет година

од херојске одбране града током мајских поплава 2014. године.

Бројна признања Митровчанима

Оклоп увек у моди!

Виза за Доху

ГОДИШЊИЦА ОДБРАНЕ

M. M

илеу

снић

Среда, 22. мај 2019.2

@ivot na{

Пи ше: Си ни ша Ко ри ца

Заблуде о ЕУКо о чему проститутке о поштењу, војници о скраћивању војног

рока, а ја ћу поново о Европској унији. Унија је пре свега раз-уђен систем стандарда, дозвола, сертификата све у циљу зашти-те становништва (потрошача) и човекове околине. Од кога нас то брани ЕУ? Наједноставније речено од профитне логике капитала или још прецизније од себичних интереса. Капитал је у стању да прави све комбинације само како би дошао до што „маснијих за-логаја“, до профита, па често и на рачун здравља људи, рецимо, у промету хране, лекова, производа од пластике, хемије. Ради исто оно што и провинцијализам када „гута“ или гуши нормалне људе, када себичност постаје врховни арбитар односа и понашања. ЕУ је одлучила да ангажује све своје креативне снаге и то из свих зе-маља чланица како би данима дискутовали, стручно расправљали на тему које прописе, стандарде усвојити како би се људи одбра-нили од насртљивих себичних интереса. Код нас им у том послу одмажу тзв. јавне распињаче, таблоиди који шире страх од присту-пања Србије ЕУ.

Покушаћу да направим малу спецификацију ове врсте страхо-ва. Кренућу од најбизарнијег, руралног, тезом да када, и ако икада, уђемо у ЕУ неће више бити могућности да домаћини пеку ракију или да се баве свињокољом у сопственој режији. Не, господо ев-роскептици. Све ће и даље свако моћи да ради, али за себе, чим нешто хоће да стави у промет, да продаје другима, то подлеже строгом режиму контроле и јасним процедурама. Сетимо се ра-кије „зозоваче“ којом су отроване на десетине људи и од тога умр-ли. Останимо на сектору хране. Познато је да неки произвођачи са Запада имају производе за своје потрошаче, и за оне са Истока, за нечланице ЕУ. Није проблем у дискриминацији, већ у томе што стандарди нечланица допуштају веће концентрације неких, реци-мо, јефтинијих, а по здравље штетнијих материја од стандарда које је увела ЕУ (пример „нутела“, чоколада, детерџенти). Једноставно они у ЕУ имају повећан степен заштите свог становништва. Већ у припремама за приступ Унији ми морамо постепено хармонизо-вати наше прописе са освојеним стандардима у Европи. Још смо на терену економије. Тржиште ЕУ је без царина и других увозних ограничења са јасним правилима трговања. Омогућава свим при-вредним субјектима равноправан приступ тржишту на коме живи пола милијарде људи. Не би могла „власт“ Косова једнострано да уведе царине или што нам је некада то исто урадила Хрватска за неке производе из аграра, да смо чланица ЕУ. Сетимо се камиона на граници са Хрватском који су данима чекали на улаз у ту земљу, са кварљивом робом на температури и до 40 степени. Европска комисија је 23. децембра 2013. усвојила Програм помоћи Србији у њеном примицању Европи, тзв ИПА програм. До сада је 75% бесповратних средстава датих Србији у последњи 15 година до-шло из ЕУ, око 3 милијарде, затим следе САД са неких 600 милиона долара, па Норвешка, Јапан.... У првих десетак година све нове чла-нице ЕУ су нето примаоци средстава, више примају из заједничког буџета него што у њега уплаћују. Чланство у ЕУ неће довести до забране употребе лековитог биља за сопствене потребе (хајдучка трава, мајчина душица), али кад се то биље као лековито ставља у промет мора проћи озбиљне процедуралне сагласности, јер тада улази у неку врсту јавног здравља. Исто је са медом. Следи оно што посебно интересује наше пољопривреднике, власнике земље. Свакој земљи чланици ЕУ остављено је да самостално регулише режим коришћења земљишта, али без дискриминације, могу да прописују услове који ће важити без обзира на боју коже и расу. Тако је на пример Данска прописала два услова, да земљу не може да купује онај ко нема одговарајући степен образовања и који ње провео на селу најмање 25 година без прекида. Што се тиче ГМО, споразум земаља чланица каже да свака земља појединачно може прописати забрану гајења култура са ГМО модулацијама, а тамо где има трагова ове врсте молекуларних комбинација (прерађеви-не) то мора бити јавно истакнуто на етикети, па нека купци бирају. Код нас данас може и без ознаке бити увезен производ у коме има ГМО компоненти. Не знамо.

Уводимо стандарде ЕУ, штитимо најдрагоценији ресурс - људе и природу. Нећемо погрешити.

ИЗДВОЈЕНА ВЕСТ

Сточарима 142 милиона динараПредседник Покрајинске владе Игор Мировић уручио је прошле

седмице уговоре вредне више од 142 милиона динара, ко-рисницима 69 пољопривредних газдинстава, који су остварили право на бесповратна средстсва по конкурсу за опремање сточар-ских фарми.

- Спроводимо нове мере аграрне политике, које су више усме-рене на мала и средња предузећа као и на пољопривредна газдин-ства. То су мере које нисмо имали пре 2016. године, а које постају пракаса Покрајинске владе на чијем сам челу. То је пре свега, наша обавеза према пољопривредницима и наша развојна шанса, рекао је председник. Мировић. СН

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Ср-

бије Бранислав Недимовић и председник Извршног одбора банке Поштанска штеди-оница Бојан Кекић потписали су прошле седмице у Новом Саду меморандум који ће омогућити повољне кредите за куповину пољопривредног земљишта.

Као гаранција ће се користити пољопри-вредно земљиште које се купује, а износ кредита ће бити од 2.000 до 50.000 евра.

Недимовић је, након потписивања мемо-рандума у оквиру Међународног пољопри-вредног сајма, истакао да ће Министарство заједно са банком Поштанска штедионица подржати пре свега младе пољопривредне произвођаче да могу да купују пољопри-вредно земљиште са роком отплате од 20 година.

Он је подсетио на то да је до сада била пракса да се кредити дају на период од 7 до 10 година, али да то није било повољно, по-готово за младе који отпочињу свој бизнис.

Према његовим речима, ови кредити ће, заједно са другим алатима које нуди ми-нистарство, попут грантова за отпочињање пољопривредне производње, омогућити младима да остану у Србији и живе од своје производње.

Министар је објаснио да то практично значи да ће уколико неко жели да купи 2-3 хектара земље, то моћи да уради под врло повољним условима.

Добиће грант од државе од 12.000 евра, засадити облачинску вишњу, лешник, успоставити пластеничку производњу и стати на ноге, истакао је Недимовић.

Он је додао да је одобравање овак-ве врсте повољних кредита за куповину земљишта специфичан начин функциони-сања између Министарства и неке банке, у овом случају – банке Поштанска штеди-оница, која је 100 одсто у државном влас-ништву.

Министар је закључио да ће ова пракса унапредити тренд раста површине обради-вог земљишта по газдинству, напомињући да је, захваљујући мерама Министарства намењеним младима, основано готово 2.000 нових газдинстава у последње две

године, што је озбиљан искорак у односу на претходни период.

Кекић је навео да банка Поштанска ште-дионица већ неколико месеци разговара са Министарством, уз напомену да та банка одобравањем ове врсте повољних кредита показује изузетну одговорност према Вла-ди Србије и клијентима, као и да су сви кре-дити у функцији грађана.

Он је подсетио на то да банка Поштанска штедионица, која има 174 објекта широм Ср-бије, има добро обучене службенике који ће моћи да спроведу овај програм. СН

Министар државне управе и локалне самоуправе Владе Републике Србије.

Бранко Ружић прошле недеље посетио је Општини Стара Пазова. Министар Ружић са председником Општине Ђорђем Радино-вићем обишао је скупштинску салу, која би требало да буде реновирана и електронски опремљена а затим и општинску шалтер салу, која ће бити потпуно модернизо-вана по угледу на локалне самоуправе развијених земаља.

- Ово је једна од редовних посета Ми-нистарства локалним самоуправама. Са председником Општине отворили смо низ тема.Један од капиталних пројеката јесте канализација у Новој Пазови и на ту тему смо разговарали у погледу могућности да из одговарајућег републичког Фонда за локлану самоуправу идуће године опре-делимо одређена средства, с обзиром да Општина Стара Пазова у претходне две годи-не није добила ни један динар – рекао је министар Ружић и најавио помоћ у

електронском опремање шалтер сале, односно писа-рнице, као амбијента у којем би грађани могли да ефикасно остварују своја права. Велика сала у белој згради у којој се одржавају седнице Скупшти-не општине биће опремњена као савремени е-парламент.

- Када сам видео салу за мене је заиста јасна потреба реновирања да би се на један транспарентнији, бржи и бољи начин убу-дуће воде скупштинске седнице а и да сала буде мултифункционална у смислу да када нема седница да се ту одвијају и неки други догађаји. Видео сам да је локална самоу-права определила средства за ове намене а ми смо као Министарство опредељени да овде, као и свуда широм Србије, помогнемо – рекао је министар Ружић.

Председник Општине Стара Пазова Ђорђе Радиновић истакао је велики значај посете министра Бранка Ружића јер су у фокусу разговора биле теме од велике важ-ности за грађане:

- У интересу наших грађана је савре-мено опремљена, функционална шалтер сала и леп амбијент у којем ће обављати своје послове. Скупштинска сала, где се одржавају седнице Скупштине општине, низ година није реновирана а потребна је и модернизација у функционисању

парламента. Електронска ко-муникација и вођење седница - то је оно што је данас присут-но у парламентима европских градова а уводи се и код нас. Ми смо определили средства за грађевинске радове и зах-вални смо Министарство што је препознало наше потребе и што ћемо заједно инвести-рати у те намене – рекао је председник старопазовач-ке Општине и додао да трећа

тема, наставак изграње канализације, наро-чито је актуелна у неким деловима Нове и Старе Пазове

Ове године ћемо кренути са изградњом а догодине ћемо имати и помоћ Министар-ства. Са Министарством усаглашавамо пројекте за скупштинеку салу, Министар-ство ће у салу увести комплетну елетрон-ску опрему а грађевинске радове изводи Општина, исто тако и за шалтер салу у згра-ди Општине. Она је прва на реду – најавио је Председник Радиновић.

Б. Родић

Повољни кредити за куповину земљишта

Потписивање меморандума

Три важна пројекта

Министар Ружић и председник Радиновић у скупштинској сали

У писарници

Среда, 22. мај 2019. 3

Ми тров ча ни не за бо ра-вља ју мај 2014. го ди не,

а по себ но дан ка да се во до-стај њи хо ве, углав ном, мир-не рав ни чар ске ре ке, по пео на свој исто риј ски мак си-мум од 863 сан ти мен тра. Не за бо ра вља ју ни на по ре хи-ља да во лон те ра ко ји су три да на и но ћи бра ни ли овај град, ње го ве љу де и имо ви-ну и успе шно га од бра ни ли. Пе то го ди шњи це тих до га-ђа ја у Срем ској Ми тро ви ци је обе ле же на сим бо лич но - пер фор ман сом мла дих на мо сту ко ји спа ја срем ску и ма чван ску оба лу Са ве уз при су ство чла но ва он да-шњег Шта ба за ван ред не си ту а ци је, гра ђа на, чел ни ка гра да и при год ним об ра ђа-њем нај по зва ни јих за то.

Оку пље ни ма су се обра-ти ли Бра ни слав Не ди мо-вић, та да шњи гра до на чел-ник и ко ман дант тог Шта ба, а са да шњи ми ни стар по љо при вре де, те Вла ди мир Са на дер, ак ту ел ни гра-до на чел ник. Они су, не са мо под се ти-ли на до га ђа је тог 17. ма ја већ и ода ли ве ли ко при зна ње гра ђа ни ма на до при-но су успе шној од бра ни од на бу ја ле Са ве јер је за јед нич ким ан га жо ва њем град од бра њен од по пла ве.

- По но сан сам на то што је у Срем ској Ми тро ви ци 2014. го ди не од бра ње на бу-квал но сва ка ку ћа, сва ко пи ле, из јед ног раз ло га – јер су љу ди да ли све од се бе. Ства ри су да нас мно го дру га чи је, на у чи-ли смо се мно го че му, на у чи ли смо да се бра ни мо, али и дру ге ства ри су да нас за и ста мно го дру га чи је. од та да је око 500 обје ка та на про сто ру Ср би је ре кон-стру и са но и из гра ђе но да би се за шти-ти ли од по пла ва. С дру ге стра не, има мо пот пу ну ко ор ди на ци ју са др жа ва ма ко је се на ла зе око нас и бу квал но у сва ком тре нут ку зна мо шта све мо же да се де си – ре као је ми ни стар Не ди мо вић.

Он је под се тио да је 7.000 љу ди ра-ди ло три да на и три но ћи и да су од-бра ни ли овај град, да смо на у чи ли лек-ци је и да ће мо да ра ди мо да би се се за шти ти ли.

- Ра ди мо код Дре нов ца и Ба но вог По ља и ов де ће мо ра ди ти оба ло-у твр ду са па не ли ма. Са при ро дом ни кад не зна те на че му сте, мо жда бу де све у ре ду на ред них хи ља ду го ди на, а мо жда већ сле де ће го ди-не бу де про бле ма. Нај ва жни је је то да ра ди те, ко ри сти те тех ни ку ко ли ко год мо же те, ово је 21. век, сва шта мо-же мо да ура ди мо - до дао је ми ни стар Не ди мо вић.

Гра до на чел ник Срем ске Ми тро ви-це Вла ди мир Са на дер за хва лио се сви-ма ко ји су по мо гли у од бра ни Срем ске Ми тро ви це и ње них се ла од по пла ва и ис та као да су и овом при ли ком са њим љу ди ко ји су би ли пре пет го ди на у шта бу.

Хтео бих да се за хва лим та да шњем ко ман дан ту Бра ни сла ву Не ди мо ви ћу и свим они ма ко ји су до шли у Срем-ску Ми тро ви цу и бра ни ли је, на рав но и свим гра ђа ни ма Срем ске Ми тро ви-це ко ји су уче ство ва ли у од бра ни гра-да. Од 2014. го ди не до ста је ра ђе но на по прав ци кри тич них та ча ка ко је су уоче не тог ма ја. Сва ло ша ме ста на оба ло у твр ди су са ни ра на, ка ко у гра-ду, та ко у се ли ма. Црп не ста ни це и све што мо ра би ти у функ ци ји од бра не од по пла ва, ка ко од из ли ва ња ка нал ске мре же, та ко и од ре ке је са ни ра но и у пот пу но ис прав ном ста њу, на што се по себ но па за ло ових да на ка да је био ма ла ве ћа ко ли чи на па да ви на,

а све су црп не ста ни це ра ди ле ка ко тре ба. Ра ди ли смо до ста на ка нал ској мре жи. Не мо же ви ше да нас из не на-ди да су не ки ка на ли ло ши, да има мо пре пре ке или из ру че но сме ће. Кад је пре ко нас тре ба ло да пре ђе овај нај ав ње ни ци клон од мах смо пред-у зе ли по ја ча не кон тро ле – ре као је гра до на чел ник Са на дер, за ко га је ипак нај ва жни је да је ра де ћи и План де таљ не ре гу ла ци је при о ба ља ре ке Са ве упра во у овом де лу од Ма ле цр-кве и мо ста Св. Ири не ја пред ви ђе но до ста ин фра струк тур них обје ка та ко-је тре ба ура ди ти, пре све га то је по-ди за ње ни воа оба ло у твр де, а од бра-на од по пла ва ће би ти још успе шни ја уз по моћ мо бил них па не ла.

- Ра ди ће се до дат не са о бра ћај-ни це ко је ће до дат но ста би ли зо ва ти на сип. Пла ни ра ни ра до ви ће се ис ко-ри сти ти за уре ђе ње ке ја, где се пла-ни ра по ста вља ње бе ха то на, ра све та и но ви мо би ли јар.

С.Ђа ко вић Фо то: М.Ми ле у снић

Хра бро бра ни ли и од бра ни ли градОко 7.000 љу ди ра ди ло три да на и три но ћи ма ја 2014. го ди не на од бра ни гра да од по пла ве и та од бра на је би ла успе шна

ра до ви о Са виПо во дом обе ле жа ва ња пе то-

го ди шњи це од бра не од по пла ва, ко је су за де си ле Ср би ју, а пре ти ле да угро зе и Срем ску Ми тро ви цу у Му зе ју Сре ма упри ли че на је из-ло жба ли ков них ра до ва уче ни ка ОШ „Бо шко Пал ко вље вић Пин-ки” и “Зма је ве шко ле”, под на зи-вом “На ша Са ва. Наш вер ни слу га, наш го спо дар.” Из ло жбу су отво-ри ли за ме ни ца гра до на чел ни ка Све тла на Ми ло ва но вић и ма ли гра до на чел ник Ву ка шин Пу ђа са дру га ри ма из Основ не шко ле „Бо-шко Пал ко вље вић Пин ки”.

На из ло жби у Му зе ју Сре ма

Чла но ви шта ба за ван ред не си ту а ци је

Са мла ди ма

Ми ни стар Бра ни слав Не ди мо вић

Гра до на чел ник Вла ди мир Са на дер

То га да на Са ва је би ла ви со ка 863 сан ти ме та ра

Из ло жба на мо сту

Среда, 22. мај 2019.4

Мали произвођачи традиционал-них производа животињског по-

рекла од 1. јануара прошле године могу да на лакши начин региструју производњу и пласирају своје про-изводе на тржиште. Наиме, тада је на снагу ступио Правилник о малим ко-личинама примарних производа жи-вотињског порекла, који омогућава прерађивачима млека и меса да раде на квалитетан начин у објектима који задовољавају све стандарде, под олак-шаним условима регистрације. Срем се дели на вински и свињски, а у Срем-ској Митровици се изузетно поносе што припадају овом укуснијем делу. Сремска Митровица је крај познат по кулену, кобасици, шунки и различитим врстама сира, без којих сремско мезе не може ни да се замисли, где се у се-лима свако треће домаћинство бави овим прерадним активностима. Сто-га је промоција правилника кренула управо из овог краја, а митровачка Агенција за рурални развој начинила је и корак даље, те је прошле године расписала локални Конкурс за доделу бесповратних средстава за подршку инвестицијама у области маркетинга на пољопривредним газдинствима у сектору прераде меса и млека.

- Нова „правила о флексибилности“ узимају у обзир производњу малих

количина производа, по јасним проце-дурама и традиционалним методама, уз фокус на безбедност производа која се никад не доводи у питање. Битан је и интерес потрошача уз жељу да се очу-ва традиција и понуда традиционалних производа, као и заштита економије на селу. То је оквир који омогућава да пољопривредници успоставе прерад-не активности на газдинству и додају вредност сировини, односно млеку и месу које производе. Конкурсом смо дали подршку произвођачима сира и

сувомеснатих производа, и то у облас-ти маркетинга, како би ови произвођа-чи лакше пласирали своје производе на тржиште, односно како би њихови производи били видљивији купцима – каже Петар Самарџић, директор Агенције за рурални развој.

Управо митровачки произвођачи из ових сектора, ове године освоји-ли су значајна признања и награде за квалитет својих производа, на Сајму пољопривреде у Новом Саду. Поро-дица Тодошковић из Кузмина се бави

производњом сувомеснатих произво-да већ 60 година. Давне 1962. године, Милинко Мики Тодошковић одлази у Немачку где ради у индустрији меса, учи и „краде“ занат, враћа се и усавр-шава. Знање које је стекао комбинује са начином рада специфичним за сремско поднебље, и то знање се пре-носи са генерације на генерацију. Иако су Тодошковићи посебно поносни на признање „Еурека“ из Брисела 1995. године за кулен, ове године добили су Плакету новосадског сајма за ви-сок квалитет оцењених производа, и златне медаље за свој кулен у кати, ко-басицу са тартуфима и дебелу говеђу кобасицу. Срђан Ерак из Сремске Мит-ровице, заједно са својим тастом Бра-ниславом Вукајловићем из Кузмина бави се производњом различитих месних деликатеса. Њихове „Чаролије из пушнице“ добиле су златне медаље за кулен у кати и вештачком цреву, као и за домаћу кобасицу и сланину. За квалитет кулена у кати, златну медаљу на Сајму добио је још један Кузминац, Ненад Војновић. Његова, тада чет-ворочлана породица, почиње овим послом да се бави осамдесетих година прошлог века, временом стичу додат-но искуство и уз стално усавршавање шире палету производа и подижу ква-литет на виши ниво.

Данас могу да се похвале како већим бројем чланова породице, тако и мноштвом признања и награ-да од којих су им, како кажу, ипак најважнији верни купци. Да се ква-литетни сувомеснати производи не праве само у Кузмину, доказали су и Пејаковићи из Лаћарка, који су ово-годишњи добитници златне медаље за домаће чварке и суву сланину, и ништа мање важне сребрне медаље за суву свињску печеницу. У об-ласти прераде млека, признање је добио једини регистровани митро-вачки произвођач сира – Алексан-дар Жилић из Мартинаца, и то ве-лику златну медаљу за производну палету полутврдих сирева.

Када позивају на домаћи производ, сви ови произвођачи морају бити свес-ни да квалитет тог производа мора да буде на највишем нивоу. Некада су домаћинства израђујући прозводе за сопствене потребе, бирала најквали-тетније састојке, а то је оно што их раз-ликује од савремених индустријских производа. Желећи да сачувају тра-дицију, а уз то створе и одрже висок квалитет својих производа, ови произ-вођачи су се одлучили да се придруже оном мањем броју произвођача који-ма је до тог квалитета стало.

СН

На последњој Седници Скупштине општине Рума одборници локал-

ног парламента разматрали су и ус-војили извештаје румских јавних пре-дузећа и установа. Осим тога, изгласа-не су и измене Статута општине, као најзначајнијег правног акта локалне самоуправе. Одлука о изменама и до-пунма Статута Општине Рума донета је као обавеза усклађивања са сетом но-вих закона који покривају ову област, а како се могло чути, врло брзо ће се на наредној седнициразматрати коначно пречишћен текст Статута.

-Све делатности и надлежности Општине и њених органа су Статутом дефинисане у складу са кровним зако-нима који регулишу делатност локалне самоуправе. Оно што тај Статут доноси јесте повећана јавност и транспарент-ност у раду, а сви органи Општине су дужни да јавно и транспарентно на својим средствима оглашавања, по-чев од веб презентација, па до осталих средства информисања, обавештавају грађане о припремама и току при-према за доношење свих значајнијих одлука које се тичу живота у локалној самоуправи, рекао је Стеван Коваче-вић, председник Скупштине општине Рума.

Веће расправе у вези са посло-вањем јавних предузећа није било, што Ковачевић објашњава позитив-ним и успешним пословањем преду-зећа и установа чији је општина осни-вач. Међу планским одлукама, донети

су и планови детаљне регулације за локалне путеве Доњи Петровци и Доб-ринци и Грабовци- Кленак. Одборници су изгласали и одлуке које се односе на новчану помоћ незапосленим по-родиљама и новчану помоћ за прво-рођено дете.

-Такође, рекао бих да је веома зна-чајна одлука о финансијској подрш-ци породицама за прворођено дете. Тиме ми настављамо праксу коју смо имали и у претходним годинама, где из године у годину проширујемо пра-ва из дела социјалне заштите сходно повећаним могућностима и приливу у буџету. Мислим да смо донели одлуку која ће омогућити свакој породици да добије финансијску подршку за прво-рођено дете и то је значајан допринос повећању наталитета и популационој политици у нашој општини, додао је Ковачевић. Подсећамо, незапосле-не породиље ће и даље добијати по 10.000 динара месечно, са неким за-конским новинама, као што ће и за прворођено дете из буџета Општине бити исплаћивана једнократни новча-ни износ од 30.000 динара.

Одборничка група Српске радикал-не странке је за новог шефа одборнич-ке групе именовала Драгана Јевтића, а поред њега чланови су још Нада Петровић и Ранко Мирић. Нови в.д. мандат поверен је Мирјани Вујаси-новић и она ће у наредом периоду ру-ководити Туристичком организацијом општине Рума. С. Белотић

У циљу веће безбедности мештана иришке општине, ових дана завр-

шено је постављање видео-надзора на неколико објеката у Иригу и Врднику. Камерама за видео-надзор „осигура-не“ су основна школа „Доситеј Обра-довић“ и Средња школа „Борислав Михајловић Михиз“ у Иригу, објекак „Вила“ Дечије установе „Дечија радост“ у Врднику, као и раскрсница у центру Бање Врдник. Општина Ириг је конку-русала у Покрајинском секретаријату за привреду и туризам на конкурс за пројекат из електронских комуника-ција и одобрена су јој средства у укуп-ном износу од 2,1 милион динара за ову намену.

-Када су школе у питању, циљ нам је већи ниво безбедности ученика али и да спречимо нарушавање фасаде на обе установе, које су недавно комплет-но реконструисане, у њих су уложена велика средства и заиста би било ште-та да неко сада то шара или уништава. Постављање надзорних камера ће свакако превентивно утицати на по-већање безбедности и самих објека-та, али и њихове околине и на крају,

што је најбитније од свега, повећаће се безбедност деце која свакодневно похађају школу и вртић. Такође Врд-ник као све посећенија туристичка дестинација, све је више оптерећен саобраћајем, па ће и видео-надзор главне раскрснице утицати на безбед-ност свих учесника у саобраћају, како возача тако и становника Врдника и туриста који туда свакодневно прола-зе. Снимци са надзорних камера могу

често бити од велике користи поли-цији ради расветљавања и решавања разних прекшаја или кривичних дела која се евентуално десе, истакао је Миодраг Бебић, заменик председни-ка општине који је, уз помоћ својих са-радника, и реализовао овај пројекат.

Камере су високог квалитета висо-ке резолуције и снимају 24 сата дневно све локације.

С.Б.

СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Измене статута у складу са законом

Са седнице СО Рума

НА МЕЂУНАРОДНОМ ПОЉОПРИВРЕДНОМ САЈМУ

Бројна признања Митровчанима

Признања за производе од меса и млека

Видео надзор за вртић, школу и раскрсницу

Раскрсница у центру Врдника

Видео-надзор на згради иришке основне школе

Среда, 22. мај 2019. 5

Пре 14 година Драган Томић из Руме је имао велик неискоришћен

плац у Руми, а од идеје супругиних ро-дитеља до данас, сада на том плацу има четири пластеника у којима производи расаду поврћа и може се рећи да је у питању прави породични бизнис. Мало по мало, пластеници су се умножавали, са супругом је отворио и пиљарницу, а расаду пласира пољопривредним апо-текама и купцима који саде поврће за сопствену и ширу употребу. Нема шта нема, неколико врста парадајза, пап-рике, краставаца, купусњачи, салате, а од прошле године почео је и произ-водњу и продају да уводи и органске сорте парадајза.

- Сада производимо преко 30.000 струка парадајза, око 40.000 стру-ка паприке, целера преко 10. 000, као и краставца и тако даље. Све то може да се прода, јер сарађујемо са пољопривредним апотекама, а није ман тешко и да расаду достављамо

на кућну адресу, посебно у нашим селима. У пластенику посла има то-ком целе године, улагања су велика, од семена, супстрата, чаша, а највећа ставка је грејање. Ипак, када се подву-че црта, има исплативости, говори Драган Томић.

У целу причу кренуо је случајно, идеју су му дали таст и ташта, како може да искористи велик плац. Сваке године додавао је по нешто ново, робу продавао на пијаци, производња је расла, па сада има четири пластеника од 550 квадрата, 70 ари на отвореном, додатних 3.800 квадрата под пластени-цима и робу за целу годину.

- Да бисмо задржали муштерије морамо имати квалитетан расад, а до њега није лако доћи. Само квалитет и опстаје, а ми се трудимо да то буде што боље, по приступачној цени, да људи буду задовољни а и ми да имамо рачу-ницу. Домаће сорте расаде продајемо у чашама, на то смо се одлучили по-следњих година, уместо досадашње чу-пане расаде. 25 динара су домаће сорте, стране 35 до 40 динара, украсни орган-ски парадајз 50 динара. Каставац про-дајемо по 35, целер 10 - каже Драган.

Највећа је потражња за парадајзом, а како каже, од прошле године се тру-ди да пласираи органски, за шта ће

бити потребно још неко време како би се купци навикли. Добро се продају и паприка и краставац, поврће које је и иначе најзаступљеније на свачијој тр-пези, посебно за онек који воле да једу оно што сами произведу у својој баш-ти. За квалитет је најбитнија подршка и свает струке, иако је и ам током година рада много тога научио.

- Органски парадајз је изазвао ве-лико интересовање, али људе још увек уводимо у ту причу, а гледаћемо да се наредне године више базирамо на томе и на већем сортименту органског парадајза и краставца. Органска про-изводња је све заступљенија и гледамо да то имамо и у понуди. То су производи који не треба да се прскају класичним препаратима, него онима на органској бази о чему и сами произвођачи треба да се мало информишу. Видећемо како ће бити даље, за сада смо задовољ-ни. Старије сорте су мало потписнуте, долазе нови хибриди, отпорнији и ја покушавам да убацим неку нову сорту,

коју претходно сами испробамо. Тада можемо и да препоручимо купцима шта је боље или не, а после свако бира шта хоће. Мада људи већ знају шта ку-пују. Купци нам се враћају сваке годи-не, јер су задовољни а нама је драго што нам сваке године укажу поверење, закључује Драган Томић.

Расада из његовог пластеника је већ скоро распродата, али то не значи да посла у пластенику нема. Томићи, супруга, мајка и деца, настављају по-сао како у пластенику, тако и на отво-реном, а после пролећних култура, следе и купусњаче, а за њима и про-изводња салате. Простора за ширење производње има, али како каже Томић, за сада је боље да ради онолико коли-ко може да постигне и да одржава до-бар квалитет, јер данас је тешко наћи и радну снагу. Према његовим речима, важно је да продаје квалитетну робу и да породица од тога може да живи.

С.Белотић

Парадајз је најтраженија роба

Supernova ponuda za celu porodicu i sve generacije

Više od 200 kanala za sve

generacije!

Kompletna ponuda

sportskih kanala

Najbolje serije i filmovi na kanalima

SuperStar TV, HBO i FOX

Internet brzine do 120 Mb/s

����������minuti ka

mts fiksnoj i �� ���������

Ušteda za celo ����������

Ponuda novog kablovskog operatora Supernova kre-

irana je tako da zadovolji po-trebe različitih generacija i svih članova porodice. Za najmlađe, ali i sve one koji imaju potrebu za internetom velikog protoka, na raspolaganju je internet br-zine i do 120 Mb/s. Ova brzina omogućava neometano kori-šćenje interneta na više uređaja istovremeno, čak i u situacijama kada su korisnici vrlo zahtevni.

Ljubiteljima najboljih serija i fi lmova, ali i onima koji ne mogu bez prenosa utakmica omilje-nih klubova na raspolaganju je najkompletnija ponuda televi-zijskog sadržaja sa više od 260 televizijskih i radio kanala među kojima i kanali sa najboljim do-maćim i svetskim serijama Su-perStar TV, Fox i HBO. I dok žene uživaju u ljubavnim fi lmovima, muškarce od najbolje ponu-de sportskih kanala deli samo dozvola supruge da promene program. Ili još jedan televizor,

jer Supernova svim korisnicima paketa usluga omogućava gle-danje programa na više uređaja.

Bake i deke koji ne menjajući svoje dobre navike žele da du-gim razgovorima fi ksnim tele-fonom održe kontakt među pri-jateljima i članovima porodice u Supernova paketima očeku-je neograničen broj minuta ka svim mts korisnicima bez obzira da li su oni u mobilnoj ili fi ksnoj mreži, kao i dodatnih 150 be-splatnih minuta ka svim drugim fi ksnim mrežama.

I dok različite generacije i svi članovi porodice imaju svoju omiljenu Supernova uslugu, nešto im je zajedničko – ušte-da koju će ostvariti svi novi korisnici paketa usluga Super-nova jer će tokom prvih šest meseci njihova pretplata izno-siti 1 dinar mesečno. Uštedu možete izračunati i sami, a od-luku kako ćete taj novac upo-trebiti moraćete da donesete sa ukućanima.

Драган Томић

Расада већ распродата

Расада у четири пластеника

Среда, 22. мај 2019.6

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

Пи ше: Ми ћа М. Ту ма рић

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Избор: Златко Зрилић

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

СРЕМОВАЊЕ

Митровице и ти лепа Румо,лепшег града нисам наћи ум`о.

ЗАКЛЕТВА

Пићу вина док је Беочина,и ракије док је Србадије.

МЕШЕТАРИ

Беж`те Сремци иду Смедеревци,банку дају, динар узимају.

Вре ме плов про ма је

Убија са срцем.

репертоар.

Тукли су га и кундацима.

Одбрана је побила све сведоке.

Пропустили су нас кроз шаке.

УБрзак Уча“ Рума и ове године су учествовали

- Галаксија Купу у Зајечару, где су са својим идеј---

-

примену у пракси.

Јовица Јеремић и Александар Кљештановић, освојили шесто

на контролном или писменом задатку. Али није

-

односно у поменутој кутији. Овај систем већ се

момци који су га пројектовали кажу да би се у складу са сред-ствима исти систем могао инста-лирати у целој школи.

- Анти чит бокс је пројекат који би требало да спречи злоупотре-

-

и мери време часа и ученик може да га узме назад тек када се час

ми тај пројекат већ користимо, има доста електронике, али смо спровели све инсталације које се

пројекат. Ако добијемо средства, поставићемо систем у свим учионицама. Поставили смо га у први разред наше школе, да се нови ученици на

време часа на сигурном месту одложе своје теле-

-нару сигнализирају. Сада ана будућим гене-

Треће место на републичком првенству Галакси купа освојили су Павле Коканов и Урош Милосављевић, који су патентирали

показали су да вредне ствари могу да се чувају са мало новца.

- Кутија ради на принципу заштите, са више сензора. Ултразвучни сензор емитује ултра-звучне таласе на основу брзине којом се од-бијају од површине и микроконтролеру дају

-

ради на принципу отпора, што је више светло-

предмет са површине. Систем се може унапредити, ово је само прототип, јер је

са мало средстава и компонената може да се напарави нешто корисно, каже Павле Коканов.

-мену у музејима у кућама, као систем за-штите предмета велике вредности. Патент

-поненти пружи исту сигурност као и скупи сиситеми по музејима. Ово је само мали приказ онога што смо замислили, а били смо ограничени средствима, тако да места

Галаксија куп је републичког ранга, од-ржава се другу годину за редом, а пре тога такми-

већ другу годину такмиче на Галаксија купу и ове

Весна Илић

-ставе добру традицију.

примене и практично. Гледамо да правимо нешто што ученици могу да примене и да то повежемо са градивом, да виде да све има и практичну при-мену. То је наш допринос будућем дуалном обра-

С. Белотић

Иновације ученика румске техничке школеНеки од њихових изума користе се у њиховој школи и показују да идеје ових младих момака већ имају озбиљну примену у пракси

Осмо место за иновацију добио је штап за подршку слепим и слабовидим особама, који је патентирао Огњен Ћирић. Његов штап треба-ло би да слепим особама даје звучни и вибра-

- Штап нам је пројекат који треба да помогне

сналазе у простору. Ово је само прототип на који сам додао ултрасонични сензор, па када

сигнал микроконтролеру, а микроконтролер ће почети да вибрира или пишти, у зависности

Особа која га користи га помера лево-десно и -

ра. Развојем овог прототипа сва електроника

Штаб за слепе и слабовиде

Огњен Ћирић представља штап за слепе

Јовица Јеремић и Александар Кљештановић

Урош Милосављевић и Павле Коканов

Среда, 22. мај 2019. 7

СРЕМСКА МИТРОВИЦАwww.sremskamitrovica.rs Припрема: С. Ђаковић

МАТИЧАР

РЕПЕРТОАР

Би бли о те ка22. ма ја, у 18 ча со ва пред ста-вља ње књи ге „Зво на ри сло бо де: Вла ди ка Ни ко лај и Ми хај ло Пу-пин” ко ју је на пи са ла Алек сан дра Нин ко вић у ко а у тор ству са Бра ни-сла вом Стан ко ви ћем

Ар хив Срем До 28. ма ја у хо лу уста но ве из ло-жба фо то гра фи ја Ба ле ри ја Бли-зњи ка “На чин жи во та”

Га ле ри јаОтво ре на из ло жба ин ста ла ци ја

Му зеј Сре маУ то ку из ло жбе “ У ви хо ру ра та” и “Ис при ча ћу ти при чу”

По зо ри ште22. ма ја, у 20 ча со ва пред ста ва “ Ђу ро ло ги ја”

ДО БИ ЛИ СИ НА: Ду шан и Ире на Сте ван чев-Срем ска Ми тро ви ца, Љу би ша и Јо ва на Ан тић-Срем ска Ми тро ви ца, Да ни јел и Алек сан дра Хај дук-Бер ка со во, Бо ри ша и Је ле-на Кр стић-Бо сут, Ва ња и Сте фа ни Пе труш-Ру ма, Бо шко и Ма ри ја Ву лин-Срем ска Ми тро ви ца, Бра ни-слав То мић и Ра ди ца Пу зић То мић-Мaчванска Ми тро ви ца.

ДО БИ ЛИ ЋЕР КУ: Ми лан и Иво на Гру јић-Мо ло вин, Ми лен ко и Да ни-је ла Ма ле нић-Срем ска Ми тро ви ца, Ми лан и Би ља на Су шић-Ку змин, Зо ран и Ми ла на Усо рац-Срем ска Ми тро ви ца, Да мир и Сла ђа на Ком-не но вић-Мар тин ци, Алек сан дар и Су за на Ми шић-Пу тин ци, Ми лан и Сто јан ка Ма тић-Мар тин ци, Вик тор и Са ња Са бо-Пла ти че во, Сте ван и Ми ли ца Ви да ко вић-Ру ма,Бра-ни слав и Ми ли ца Пе трић-Ди вош, Сте ван и Је ле на Ша фа рик-Ер де вик, Ра до слав и Бо ја на Ко вин чић-Шид.

УМР ЛИ: Бу ков ски Је ли ца рођ. 1949., Јан ко вић Жи ва дин рођ. 1944., Га лић Оли ве ра рођ. 1945., Ста но је вић Ми ло ван рођ. 1937., Кор пак Ма ри ја рођ. 1922., Ан тић Цвет ко рођ. 1940., Мак си мо вић Ми ла дин рођ. 1973., Ва си ље вић Мир ја на рођ. 1967., Ку руц Ве ри ца рођ. 1951., Цвјет ко вић Је ле на рођ. 1939., Ра да нов Илин ка рођ. 1952., Ра ко вић Ран ко рођ. 1946., Ма ри-чић Ми ло ван рођ. 1937., По пов чак Со фи ја рођ. 1934., Жи брег Бо жи ца рођ. 1947., Га врић Ра до слав рођ. 1960., Јо ви чић Љу би ца рођ. 1955., Ми ло ше вић Алек сан дар рођ. 1971. го ди не.

ПРИ ПРЕ МИО МА ТИ ЧАР

Оде ље ње дер ма то ве не ро ло ги је ми тро вач ке Оп ште бол ни це и

ове го ди не би ло је укљу че но у спро-во ђе ње кам па ње за бор бу про тив ра ка ко же – Еуро ме ла ном 2019. го-ди ну ор га ни зо ва ним, бес плат ним дер ма то ло шким пре гле ди ма. Са па-ци јен ти ма, њих 30-ак, ко ји су има ли сво је за ка за не тер ми не, ра ди ле су спе ци ја ли сти за ко жне бо ле сти др Сла ђа на Цо лић Хе ге диш и др Ве сна Иса ко вић.

- Ме ла ном је је дан од ту мо ра ко-ји се мо же из ле чи ти, ако се от кри је на вре ме. С об зи ром на чи ње ни цу да ме ла но му тре ба не ко ли ко го ди на да се раз ви је и да ду го ег зи сти ра у мир ној фа зи, ре дов ни пре гле ди су ве о ма ва жни, ка ко би се на вре ме от кри ле и ски ну ле пиг мент не про ме не - об ја шња ва др Сла-ђа на Цо лић Хе ге диш и до да је да се број па ци је на та ко ји до ла зе на пре глед ко же у по след њих де се так го ди на по ве ћао, за хва љу ју ћи пре све га до бро ор га ни зо-

ва ној кам па њи, и оно што је ва жно све ви ше мла дих љу ди се ја вља на пре глед, јер се, на жа лост, гра ни ца за от кри ва ње ме ла но ма спу сти ла на доб из ме ђу 25 и 45 го ди на и упра во код мла дих љу ди бр же раз ви ја ју ме та ста зе.

Пре гле ди мла де жа су сви ма до ступ ни и мо гу се оба ви ти сва ко днев но у ми тро-вач кој бол ни ци, а ка ко би пре вен тив но

де ло ва ли, др Хе ге диш Цо лић са ве-ту је из бе га ва ње из ла га ње сун цу на ви со ким лет њим тем пе ра ту ра ма у пе ри о ду од 11 до 17 са ти, ре дов но ко ри шће ње за штит них кре ма и за-штит не оде ће, као и бо ра вак у хла ду. У ци љу чу ва ња ко же на ро чи то код мла дих де во ја ка, не дав но је при-хва ћен пред лог Удру же ња дер ма-то ве не ро ло га Ср би је, да се за бра ни ко ри шће ње со ла ри ју ма по пу ла ци ји мла ђој од 18 го ди на, а по сле 18. го-ди не, са мо уз пи сме ни при ста нак и оче ку је се у ско ри је вре ме и при ме-на ове за бра не.

У Ср би ји се го ди шње от кри је око 650 но вих слу ча је ва ме ла но ма, 10 пу та ви ше дру гих об ли ка ра ка ко же, а од ме ла но ма умре ско ро 200 осо ба.

Циљ кам па ње је да ука же да је нео п-ход но пре ва зи ћи по ри ца ње и страх, чак и ка да смо до бро ин фор ми са ни о то ме ка ко рак ко же из гле да и ка ко да се од сун ца шти ти мо.

У ОШ “Све ти Са ва” у Срем ској Ми-тро ви ци, одр жа на је ма ни фе ста-

ци ја “Дан ин спи ри сан Пи том Мон дри-ја ном”. Цен тар за про мо ци ју на у ке из Бе о гра да, увр стио је овај до га ђај на ма те ма тич ку ма пу Ср би је, где се на-ла зе све ма ни фе ста ци је, иза бра не на кон кур су и ко је на ино ва ти ван на чин вр ше по пу ла ри за ци ју на ста ве ма те ма-ти ке. Аутор и ор га ни за тор до га ђа ја је на став ни ца ма те ма ти ке Со ња Вла јин.

Уче ни ци су при пре ми ли пре зен-та ци ју о жи во ту и де лу хо ланд ског сли ка ра Пи та Мон дри ја на, са ак цен-том на ге о ме триј ску ап страк ци ју. Ре-ша ва ли су Мон дри ја нов ква драт и из ра чу на ва ли Мон дри ја нов број. Ор-га ни зо ва на је и из ло жба ра до ва уче-ни ка шко ле, на те му “Ин спи ри са ни Пи том Мон дри ја ном”. Омаж по зна-том умет ни ку за вр шио се ма лом мод-ном ре ви јом на ко јој су пред ста вље-не ма ји це са прин том ге о ме триј ске ап страк ци је по зна тог сли ка ра. За ову спе ци јал ну при ли ку, ма ји це је при пре-ми ла штам па ри ја и књи жа ра “Ко лор принт”из Срем ске Ми тро ви це.

У хо лу шко ле би ла је по ста вље-на из ло жба на ки та, рад уче ни ка шко ле. На нај леп ши на чин при ка-за на је кре а тив ност и сми сао за есте ти ку уче ни ка ви ших раз ре да. Све ча ност је от по че ла на кон по-здрав ног го во ра ди рек то ра шко ле Дра га не Сре те но вић.

Овом ма ни фе ста ци јом за по че ла је

не де ља обе ле жа ва ња Да на шко ле, ко-ју пра те спорт ске ак тив но сти, а ко ја се за вр ша ва у пе так по под не, све ча ном при ред бом под на зи вом “У све ту игре и ма ште”.

Ма ни фе ста ци ји “Дан ин спи ри сан Пи том Мон дри ја ном” при су ство ва ли су чла но ви ко лек ти ва, ро ди те љи, уче-ни ци и мно го број ни го сти.

При год ном све ча но шћу у Еду ка-тив ном цен тру Оп ште бол ни це у

ор га ни за ци ји Удру же ња здрав стве-них рад ни ка Гра да обе ле жен је ме-ђу на род ни Дан се стрин ства, ко јој су при су тво ва ли пред став ни ци стру ке из Оп ште бол ни це, До ма здра вља, За-во да за јав но здра вље, Апор те кар ске уста но ве и ру ко во ди о ци тих здрав-тве них уста но ва.

О зна ча ју да ту ма и стру ке го во ри-ли су Зо ри ца Бла го је вић, пред сед ни-ца удру же ња као и Ве ри ца Во ла ре-вић, ис пред ме наџ мен та Оп ште бол-ни це Срем ска Ми тро ви ца.

ХУ МА НОСТ

По моћ за ма лог Ђор ђаДом уче ни ка сред њих шко ла из

Срем ске Ми тро ви це ор га ни зо вао је ху ма ни тар ну при ред бу у По зо ри-шту „До бри ца Ми лу ти но вић“ про те кле не де ље. Сав при ход од при ред бе ко-лек тив До ма уче ни ка је на ме нио као по моћ осмо го ди шњем Ђор ђу Ву че-но ви ћу из Срем ске Ми тро ви це ко-ји од ро ђе ња бо лу је од Лар се но вог син дро ма.

МА ШТА И СНО ВИ

Уру че ње на гра да 28. ма јаДе ве ти ме ђу на род ни фе сти вал по е-

зи је мла дих пе сни ка „Ма шта и сно-ви” би ће одр жан 28. ма ја у 18 ча со ва у Арт клу бу Цен тра за кул ту ру „Сир ми ју-март” у Срем ској Ми тро ви ци ( Ву ка Ка-ра џи ћа бр. 10). Тим по во дом би ће ор-га ни зо ван про грам и све ча но уру че ње на гра да, по хва ла, при зна ња и Збор ни-ка уче сни ци ма ко ји су осво ји ли јед но од на гра же них ме ста.

На Пе снич ки кон курс рас пи сан 2019. го ди не при сти гло је укуп но 576 пе са ма. Жи ри Фе сти ва ла, у чи јем су са ста ву Не дељ ко Тер зић ,пи сац и књи-жев ни кри ти чар, пред сед ник жи ри ја, проф. др Сла ђа на Ми лен ко вић, про-фе сор Ви со ке шко ле “Сир ми јум” и мр Ја сна Ка ла у зо вић, уред ник фе сти вал-ског из да ња, пре гле дао је све пе сме и из дво јио 540 ре гу лар них ра до ва (пе са-ма) мла дих ауто ра из сле де ћих зе ма ља: Ма ђар ска, Се вер на Ма ке до ни ја, Цр на Го ра, Ру му ни ја, Фран цу ска, Ре пу бли ка Грч ка, Ре пу бли ка Хр ват ска, Ре пу бли ка Бу гар ска, Са ве зна Ре пу бли ка Не мач ка, Бо сна и Хер це го ви на (Фе де ра ци ја Бо-сне и Хер це го ви не, Ре пу бли ка Срп ска) и Ср би ја.

ТРА ДИ ЦИ ЈА

Џез и блуз фе сти вал

У су бо ту, 25. ма ја са по чет ком у 20 ча со ва, одр жа ће се 14. по ре ду SM

JAZZ & BLU ES SPRING FEST на Жит ном тр гу. Уче сни ци про гра ма су : МТ Блуз банд – Ша бац, Блуз Ха мер – Но ви Сад, Бе га Блуз банд – Ру му ни ја и “Гам блер-си” Срем ска Ми тро ви ца. У слу ча ју ло-шег вре ме на про грам ће би ти пре ме-штен у Хр ват ски Дом.

ПРЕД СТА ВА “ТА КО ЈЕ ТО У СВЕ ТУ”

Ве ли ки ин те рес пу бли кеУ По зо ри шту „До бри ца Ми лу ти но-

вић“ у ор га ни за ци ји Уста но ве за не го ва ње кул ту ре „Срем“ , не дав но је од и гра на пред ста ва „Та ко је то у све-ту“, по тек сту и у ре жи ји Ни ко ле Ма са-ла, а у са рад њи са Цен тром за кул ту ру „Вла да Ди вљан“. Ово је ко мад, ко ји на ду хо вит на чин при ка зу је епи де ми ју ма ло гра ђан ског ду ха, су дар тра ди ци-о нал ног са мо дер ним по гле дом на ин-сти ту ци ју бра ка, ко ји је за де сио по ро-ди цу Пе тро вић, па се по том про ши рио и на цео ком ши лук, јер ни ко не же ли да га „свет ско“ бо гат ство за о би ђе. Овом те мом би ли су ин спи ри са ни сту ден ти раз ли чи тих фа кул те та Уни вер зи те та у Бе о гра ду. Пу бли ка је ужи ва ла у ур не-бе сној ко ме ди ји пра те ћи де ша ва ња у бе о град ској по ро ди ци Пе тро вић. Не ко-ли ко глу ма ца су ду го го ди шњи так ми ча-ри, а и ла у ре а ти Фе сти ва ла бе сед ни штва у на шем Гра ду. Због ин те ре со ва ња пу-бли ке за ову ко ме ди ју, Уста но ва за не го-ва ње кул ту ре „Срем“ ће у ско ри је вре ме ор га ни зо ва ти још јед но из во ђе ње пред-ста ве „Та ко је то у све ту“.

СЛИ КОМ И РЕ ЧИ МА

Обе ле жен дан се стрин ства

У Еду ка тив ном цен тру

ШКО ЛА ”СВЕ ТИ СА ВА” ПО ЧЕ ЛА ОБЕ ЛЕ ЖА ВА ЊЕ СВОГ ДА НА

Ин спи ри са ни Пи том Мон дри ја ном

Из ло жба у хо лу

КАМ ПА ЊА ЕУРО МЕ ЛА НОМ 2019

Све ви ше па ци је на та на пре вен тив ном пре гле ду

Др Сла ђа на Хе ге диш Цо лић пре гле да мла деж

Среда, 22. мај 2019.8

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Велимир Милић, Никинци

- Ја до сада нисам никад морао да плаћам за права која имам, ни код лекара ни на било ком другом месту, заиста нема таква искуства.

Богданка Јарчов, Стара Пазова

- Не идем код ле-кара ни када би требало. Не знам да ли бих могла нешто да дам као поклон лекару, некако ми је непријатно и кад помислим. Тако је и са другим службама.

Ратко Марковић, Инђија

- Има разних служ-беника, али ја ни-када нисам никога чашћавао. Некад сам задовољан пруженом услугом, некад нисам, али свугде је мање више тако.

Драган Сабљов, Сремска Митровица

- Свако треба да буде адекватно плаћем за посао који обавља, а не да очекује част. Бакшиш је резултат задовољства корис-ника како му је неко обавио поверен посао.

Драгана Семјанов, Лаћарак

- Ја остварујем своја права без давања поклона или чашћа-вања а ипак немам ништа против да неко остављања ситне части, које и ја дајем али заиста ретко. Мислим да те части не треба нико очекивати.

Да ли и без чашћавања остварујете права и добијате квалитетне услуге?

Обновљена Михизова кућа у Иригу је била је поприште култакмице, на

којој су стихове укрстили песници ФК НК и Репрезентације Срема. Публика, које је било упркос лошем времену, уживала је у фер и емоционалној борби коју су водили Тодор Бјелкић, Зоран Митић и Авакум Квас (ФК НК), али не против него заједно са Радивојем Прокопљевићем, Пред-рагом Бањеглавом и Бошком Марти-новићем. Мада су се неки прибојавали, аутоголова није било, па је култакми-ца завршена са 12:0 у корист поезије.

Прва култакмица је у исто време била и први културни догађај у обновљеној род-ној кући Борислава Михајловића Михиза. Пројекат Српске читаонице под назовом «Фан клуб – Навијачи културе» (скраћено ФК НК) одржава се у оквиру програма «Публика у фокусу» и финансиран је од стране Фондације Нови Сад 2021 – Европ-ска престоница културе и Општине Ириг. Следећи догађај ФК НК планира за 22. мај у Српској читаоници у Иригу, када ће бити одржан тренинг из новинарства.

С.Б.

Програм заштите, уређењa и коришћења пољопривред-

ног земљишта у шидској опш-тини усвојен на је на последњој одржаној седници Скупштине општине Шид. Према подацима добијеним из Републичког гео-детског завода укупна површина по катастарским општинама из-носи 9.000 хектара, а та бројка обухвата и грађевинске парце-ле – баште дворишта и остало јер није још урађена конверзија земљишта,каже Весна Брдар из Канцеларије за пољопривреду.

- Важећим уговорима о за-купу је заузета је површина од око 1.136 хектара и то по основу права пречег закупа, а на основу сточарства, јер је 98 лица испу-нило тражене услове за земљу по јавном позиву који је општина расписала у току прошле годи-не. Планирана површина за овај

вид закупа износи око 2.043 хек-тара. .Укупна површина изузетих парцела из програма заштите, уређења и коришћења држав-ног земљишта износи 4.900 хек-тара а оне су изузете на основу правоснажних решења Агенције за реституцију као и записника Пепубличке пољопривредне ин-спекције- рекла је Весна Брдар.

Сва остала површина из овог програма биће понуђена путем јавног надлетања заинте-реованим лицима. Одлуком на-длежних за буџет Општине Шид средства издвојена за мере и активности зашите износе 45,8 милиона динара

Иначе, овај програм је усаг-лашен код свих надлежних ин-станци, прошао је све контроле и код Министарства пољопри-вреде Србије и код надлежне републичке комисије. С.Ђ.

Свака друга жена у Србији је током живота била изложена неком об-

лику породичног насиља. Трећина од тог процента преживела је физичко насиље од стране члана породице, док је приближно исти постотак добијао претње да ће га преживети. Када се говори о другим, специфичним обли-цима насиља, значајно је истаћи да је повећан проценат сексуалног насиља, силовања, сексуалног узнемиравања, претњи.

Како је проценат жена које ове вр-сте насиља пријављују знатно низак, то је сасвим јасно да заједница мора посветити више пажње њиховом укључувању у друштво и пружити им могућност да се осећају не само си-гурно, него и корисно, значајно себи и свом окружењу.

Овим речима започео је семинар “Поступање професионалаца и про-фесионалки у раду са женама из мар-гинализованих група са искуством насиља и заштита жена жртава специ-фичних облика насиља” којег у оквиру пројеката “Интегрисани одговор на насиље над женама у Војводини, фаза два” заједнички реализују агенције Ује-дињених нација у партнерству са Вла-дом Републике Србије на челу са Коор-динационим телом за родну равноп-равност. Семинар је одржан у Сремској Митровици, у “Центру за оснаживање”, а између осталог се говорио о правима жена и мушкараца у Србији, са посеб-ним освртом на маргинализоване гру-пе жена, о врстама родно заснованог насиља према женама, специфичним облицима насиља, потребама жена

у ситуацији насиља и одговороност за поступање, развоју вештина нео-пходних за рад са женама жртвама специфичних облика насиља, као и о улози институција и мултисекторске сарадње у процесу оснаживања жена жртава насиља и специфичних облика насиља.

Реализација семинара и пројекта, како је речено, има за циљ да пружи допринос интегрисаној служби за заш-титу жена и деце која су преживела на-сиље у породици и партнерским одно-сима, као и женама из рањивих група (Ромкињама, женама са инвалидите-том, женама које живе са Хивом, жена-ма из руралних области), а коју пружа-оци општих и специјализованих услу-га, као што су полицијски службеници, запослени у центрима за социјални рад, здравственим и образовним уста-новама, невладиним организацијама ефикасно пружају.

Поступање професионалаца у раду са женама из маргинализованих група са искуством насиља обухвата низ про-цедуралних поступака који по својој природи имају потребу од неопходних предзнања у разумевању проблемати-ке насиља над женама.

Прецизним дефинисањем шта је то насиље, по чему се оно разликује, који су стереотипи и предрасуде најчешће заступљени, као и прецизном употре-бом појма дискриминација, повећава се осетљивост у препознавању извр-шеног насиља, и затим, адекватним спровођењем законских норми, оба-везним тренутним прекидањем из-вршавања насиља над било којом од рањивих категорија.

Крајњи циљ је друштво са нултом толеранцијом према насиљу, односно друштво без насиља.

С. Н.

У Старој Пазови, у петак је почео 56. Фестивал аматерских позоришних

друштава Војводине.Добродошлицу пријатељима из Шида,

Ковина, Куле, Сивца, Црвенке и Уздина у првом билтену Фестивала свим учесни-цима пожелео је председник Општине Стара Пазова Ђорђе Радиновић.

- Поносни смо на дугу и богату позо-ришну традицију Војводине, нарочито на традицију аматера Старе Пазове зачету давне 1903.године, која се пренела и на друга места у нашој општини ... Радује нас што видимо да широм Војводине заљубљеници у театар истрајавају упркос тешкоћама, а наша локална самоуправа се труди да подржи ствараоце у свим об-ластима, па и позоришне аматере. – стоји у поруци председника радиновића. У име Општине Стара Пазова, која је генерални покровитељ Фестивала, у позоришној сали све учеснике и публику поздравио је начелник Одељења друштвених де-латности Жељко Шолаја и истакао да је старопазовачка Општина са великим задовољством домаћин Фестивала већ 34.пут.

Почетак Фестивала, као и увек, оз-начио је глумац. Ове године то је био Милан Ковачевић, Новопазовчанин, глумац Српског народног позоришта из Новог Сада.

На Фестивалу ће бити приказано 8 такмичарских представа а у суботу, 25. маја, на програму је представа у част на-грађених. Селекцију је обавио Симон Гра-бовац и за Фестивал аматерских позори-шних друштава Војводине изабрао: „Све о женама“ аматерског позоришта „Мирко Таталовић – Ћира“ из Нове Пазове, „Слу-чајна смрт једног анархисте“ позоришта „Стеван Сремац из Црвенке, „Госпођица Јулија“ Културног центра из Куле, „Власт“

Културног центра из Сивца, „Бал вампи-ра“ аматерског позориштва „Бранислав Нушић“ из Шида, „Покондирена тиква“ Дома културе из Уздина, „Категорички захтев“ Дома културе из Ковина и за крај СКУД „Херој Јанко Чмалик“ из Старе Пазо-ве и представа „Ђаволов Чардаш“.

- Овај, 56. Фестивал, одликује се ква-литетним представама изабраним у неш-то скромнијој продукцији – рекао је Сава Мучибабић, секретар Савеза уметниког стваралаштва аматера Војводине.

Представе прати стручни жири у саставу: Вера Хрћан Остојић, глумица Позоришта младих у Новом Саду, Филип Марковиновић, позоришни и филмски редитељ и Катарина Тодоровић, драма-тург, асистент на Академији уметности у Новом Саду.

Публика своје оцене даје после сваке представе, убацујући листиће у кутије обележене оценама од један до пет. Су-дећи према посети и реакцији Пазовча-на Фестивал аматерских позоришних друштава већ три и по деценије се одр-жава на правом месту.

Б. Родић

АМАТЕРСКИХ ПОЗОРИШТА

У такмичарском програмуосам представа

Начелник Жељко Шолаја

У ОБНОВЉЕНОЈ МИХИЗОВОЈ КУЋИ

Култакмица код Михиза

Култакмица у Михизовој кући(фото: Б.Јовичић)

У програму 9.000 хектара

Весна Брдар из Канцеларије за пољопривреду

Тражи се друштво без насиља

Са саминара

Среда, 22. мај 2019. 9

СТАРА ПАЗОВАwww.starapazova.rs

Изузетно леп и занимљив програм почео је „Малом ноћном музиком“

Вофганга Амадеуса Моцарта, можда најпознатијим делом класичне музике, затим је са солисткињом на виолини Ксенијом Милошевић уследио Мо-цартов Концерт за виолину и оркестар број 2. За други део програма дири-гент Александар Којић одабрао је ин-тересантну симфонијску композицију „Енигма варијације“ енглеског ком-позитора Едварда Елгара. Ово је био први наступ Београдске филхармоније у Старој Пазови:

- Веома пријатно смо изненађе-ни гостопримством и професионал-но-шћу, са једне стране и, с друге стране, осећајем на сцени. Акусти-ка је јако лепа, оркестар јако добро звучи у публици, што није случај са неким другим салама у којима смо

имали прилике да свирамо- рекао је диригент.

У комплетном саставу Београдске филхармоније стални члан у секцији гудача, на контрабасу је Љубинко Ла-зић из Војке. Захваљујући њему Пазов-чани су имали прилике да много науче о класичној музици у низу едукативних камерних концерата, које овај профе-сор контрабаса и тамбуре једанпут ме-сечно организује у Старој Пазови:

- Присуствујемо једном великом догађају! Не само Филхармонија, него ни један симфонијски оркестар овог састава никада пре није био у Старој Пазови. Вечерас је на бини 4 хорне, 2 флауте, 2 кларинета, 2 обое, 3 тром-бона, инглиш хорна, туба, тимпани, 4 контрабаса, 6 виолончела, 10 првих, 8 других виолина, 6 виола, чинеле ... драго ми је што ће суграђани, који су

показали да воле класичну музику, имати прилике да чују један прави, велики оркестар – рекао је Лазић, који је као члан квартета контрабаса „Баси-она амороза“ после концета у Старој Пазови, отпутовао на десетодневну турнеју у Јужну Кореју. Вратиће се да са Филхармонијом свира на великом концерту на Ушћу. Овај концерт посеб-но је најавила Јелена Милашиновић, менаџерка за односе са јавношћу.

- На београдском Ушћу, месту где ће се градити будућа дворана Фил-хармоније, 23.јуна биће одржан наш трећи велики концерт на отвореном. То ће бити спектакуларан крај сезоне, један музички пикник уз програм који је прилагођен свим генерацијама – ре-кла је Милашиновић и позвала публи-ку на „Дизни фантазију“.

Б. Родић

Као и сваке године од 2011. пазо-вачки матуранти су у петак у по-

дне учествовали у европској мани-фестацији Матурантски плес. Заједно са вршњцима из 75 градова из реги-она и из градова широм Европе, уз звуке кадрила ове године на тргу у Старој Пазови плесало је 135 матура-ната из Гимназије и Економско-трго-винске школе.

Матуранте, непосредно пред по-четак плеса, поздравио је начелник

Одељења друштвених делатности Жељко Шолаја:

- Наша oпштина увек подржава овакве манифестације и подржаће и надаље. Ми смо један од 75 гра-дова широм регије бивших југосло-венских република. У свему што је добро учествује и Пазова – рекао је начелник.

Већ девети пут матуранте за плес припрема професорка физике Свет-лана Инђић:

- Врло је интересантно дружити се ових последњих месец дана са мату-рантима, са свих 110 колико их ове го-дине има у Гимназији плус вршњаци од Економске школе. Ове године имамо и више матураната и више заинтересо-ваних да учествују у овако једној лепој манифестацији.

Европски Матурски плес се у Старој Пазови, као чини се и у целој Србији, већ традиционално завршава колом.

Б. Родић

Младо Планинарско - спортско друштво Стара Пазова, како је и

најавило, настоји да пажњу суграђана привуче организовањем трибина са гостима који су не само планинари већ су и јединствени у својим подвизима.

Гост Пазовчана у среду био је Драган Јововић, први Србин на Јужном полу а, како неки тврде, и први Балканац на најхладнијој тачки на Земљиној кугли. На пут је кренуо у јануару 2012.године у експедицији са три Руса. Тада је имао 52 године.

- Осим што сам се целог живота ба-вио спортом, од каратеа, као дете, до екстремних скијашких дисциплина, касније, у Моски су ме чекале веома озбиљне припреме и провере психо-физичке способности. Издржљивост се мерила трчањем маратона сваки други дан а лекарски прегледи су били најдетаљнији могући. Последње три недеље пред пут престали су тренинзи а појачана је исхрана, за двадесет дана били смо по 20кг тежи, што се у току екпедиције показало неопходно, јер смо на хладном Антартику, на раз-ређеном ваздуху са мало кисеоника губили по 2 килограма дневно! – причао је Јововић.

Овај Шумадинац, Крагујевчанин, сликовито је причао о суровој клими најхладнијег континента, о олуји која их је задесила, о кризама у које су то-ком дванаестодневног пешачења по снегу и леду упадали сваки од њих чет-ворице, о практичном функционисању у оваквим условима:

- Неопходно је да на рукама носите 6 пари рукавица. Са једним рукавица-ма, које су дебљине мушке чарапе, не смете више од 5 секунди да будете на-пољу, ван шатора, јер почиње смрза-вање. Замало сам остао без шаке када сам везивао пертлу. Спасле су ме коле-ге из експедиције, сада само не осећам јагодицу на једном прсту – каже Јово-вовић, машински инежењер који је успешан бизнисмен у сасвим другим делатностима.

Заинтересовани Пазовчани с пажњом су пратили причу илустрова-ну сликама и кратким видео записима. Слика Драгана Јововића са српском за-ставом на центру јужне Земљине полу-лопте публика у великој скупштинској сали поздравила је громким аплау-зом. На питање из публике да ли би поновио исти подухват Јововић је од-говорио – Никад више! Б. Родић

Ученици четвртог и трећег разреда

старопазовачке Гим-назије „Бранко Ради-чевић“ осветлали су образ и своје школе и средине из које долазе.

На седмој Књи-жевној олимпијади у Сремским Карлов-цима прво, друго и треће место у катего-рији ученика трећег разреда свих врста гимназија, од филолошких до општих, каква је пазовачка, заузеле су: Милица Љујић, Анђела Мрђа и Милица Лађе-вић. Ментор и предметни професор је Сандра Дроњак.

- Књижевна олимпијада демантује приче да деца више не читају, ово по-казује да их интересује литература! Ми се припремамо у редовној настави, на часовима и ван њих, јер Олимпијада обухвата комплетно градимо из књи-жевности, коју смо радили у прва три разреда гимназије. – каже професорка Сандра Дроњак.

Прва три места на овом престиж-ном републичком такмичењу омогућа-вају упис на Филолошки факултет без пријемног испита, на буџет, наравно, а у случају других факултета, овај успех значи ослобођање од полагања срп-ског језика на пријемном.

Пазовачке гимназијалке нису јођш одлучиле шта ће студирати, догодине су матуранткиње и имају још времена. Књижевност им, свакако, остаје поље интересовања.

- Књижевност је занимљива за раз-лику од сувопарне граматике, каже Ми-лица Љујић, овогодишња победнице Олимпијаде.

Анђела је освојила друго место, зани-ма је књижевност, писала је и песме као основац али озбиљно се интересује и за биологију. Милица Лађевић радо чита од малих ногу, воли српску књижевност и, као и њене вршњакиње, воли роман-тизам и реализам, а посебно књижев-ност 19. и прве половине 20.века, коју проучавају у трећем разреду.

Неколико дана пре Књижевне олим-пијаде, на републичком такмичењу у знању историје матурант пазовачке Гимназије, Срегеј Савић, освојио је треће место и лако ће уписати Правни факултет Универзитета у Београду, што му је жеља од малих ногу.

Ученици Гимназије “Бранко Радиче-вић“ су и одлични спортисти, овог маја велике успехе су постигле девојке!

Друга у Србији у стрељаштву је ма-туранткиња Марија Коларевић. Гим-назију похађа и осам одбојкашица из јуниорске екипе „Омладинца“ из Нових Бановаца, која је освојила прво место на Финалном турниру првенства Србије. Шампионке су Ивана Лихтлер, Теодора Симеуновић, Бранка Тица, Вања Са-вић, Ирина Милановић, Сара Ђекић, Матеа Пушкарић и Милица Медвед.

Б. Родић

ТРАДИЦИОНАЛНИ МАТУРАНТСКИ ПЛЕС

Плесали синхронизовано са вршњацима у Европи

Матурантски плес

БЕОГРАДСКА ФИЛХАРМОНИЈА ГОСТОВАЛА У СТАРОЈ ПАЗОВИ, ПАЗОВЧАНИ СУ ЈЕ ИСПРАТИЛИ ДЕСЕТОМИНУТНИМ АПЛАУЗОМ!

Велики културни догађај

Диригент и солисткиња

ДРАГАН ЈОВОВИЋ О ЈЕДИНСТВЕНОМ ПОДВИГУ ОСВАЈАЊА ЈУЖНОГ ПОЛА

Први Балканац на Јужном полу

Драган Јововић

МЛАДИ ПАЗОВЧАНИ МЕЂУ НАЈБОЉИМА У ЗНАЊУ ИСТОРИЈЕ И КЊИЖЕВНОСТИ АЛИ И У СПОРТУ

Успеси гимназијалаца

Професорка Сандра Дроњак и ученице Милица Лађевић, Милица Љујић и Анђела Мрђа

Среда, 22. мај 2019.10

РУМАwww.ruma.rs Припрема: Софија Белотић

МАТИЧАР

УМРЛИ:

Недељко Удовичић, рођ.1949. год.Нада Вранешевић, рођ.1936. год.Милорад Радованац, рођ.1956. год.Илија Бранковић, рођ.1949. год.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Филмски програм 23-29. мај „Професор и лудак“30. мај „Писма из Венеције“

Позоришни програм5. јун „Љубавно писмо“, Атеље 212 20 часоваЈугословенско драмско позори-ште, Велика дворана.

КОНКУРС ЗА СПОРТСКЕ СТИПЕНДИЈЕ

10 стипендија за резултате у 2018.

Општина Рума ће и ове године стипендирати 10 најуспешнијих

спортиста са своје територије. Рок за подношење пријава је 10.јун, на осно-ву Јавног позива за доделу спортских стипендија за спортисте који су у току 2018. године, у категорији појединач-ног или екипног олимпијског спорта, у конкуренцији кадета, јуниора или сениора, остварили један од сле-дећих спортских успеха: учествовали на светском првенству и остварили пласман од првог до десетог места, учествовали на европском првенству и остварили пласман од првог до ос-мог места, учествовали на балканском првенству и освојили медаљу, односно остварили пласман од првог до трећег места, учествовали на републичком првенству и освојили медаљу, односно остварили пласман од првог до трећег места, или наступили за репрезента-цију Републике Србије. Стипендија се додељује у износу од по 8.400 динара месечно. Право на доделу стипендије имају спортисти који имају пребива-лиште на територији Oпштине Рума, чланови су спортске организације - спортског клуба који је члан Спорт-ског савеза oпштине Рума и чланове клубова који су регистровани за клуб/спортско удружење, које није са тери-торије Општине Рума, а под условом да на територији општине Рума не постоји регистровани клуб/ спортско удружење одређене спортске гране чији је спортиста члан, немају закљу-чен професионални уговор, имају ста-тус редовног ученика средње школе, односно статус студента високошкол-ске установе, у складу са Законом и нису корисници стипендије врхунским спортистима, коју додељује Република Србија. Пријава на Јавни позив за до-делу стипендија спортистима, са свим потребним обрасцима, преузима се на службеном сајту Општине Рума www.ruma.rs, или у Одељењу за друштвене делатности Општинске управе општи-не Рума. Према Одлуци о буџету и ове године из општинске касе за ову наме-ну се опредељује милион динара.

Беда као корен људског зла је опо-мињућ мотив представе „Под жр-

вњем“ Југословенског драмског позо-ришта, која је приказана у Културном центру „Брана Црнчевић“ у Руми. Пред-става је рађена по тексту Драгослава Ненадића са почетка двадесетог века, а у режији Егона Савина. У представи “Под жрвњем”, која је омнибус од три приче, играју Анита Манчић, Борис Исаковић, Небојша Миловановић, Ненад Јездић, Небојша Љубишић, Марко Јанкетић, Весна Станковић, Јелена Петровић, Милица Гојковић, Бојан Лазаров, Амар Ћоровић и Ми-одраг Драгичевић.

Живописни београдски ликови, иако у беди и крајњој периферији живљења и постојања, гаје наду да је могуће нешто лепше и боље. Ови обесправљени јунаци, отуђе-ни и често анимални, у том пре-судном часу – под жрвњем – имају пред собом три пута, наводи се у програму представе. Беда, она најогољенија, јунаке представе до-води пред питање која је граница моралних вредности и да ли само дно постојања њих ставља пред свршен чин, а њихову децу шаље на пут проституцијеи криминала, без велике могућности избора.

-Те ствари су суштински уткане у биће човека и тиме се бави ова пред-става.То су људи који на маргини и периферији живота. Ту се и даље рађа беда и вечито је питање колико је човек у тим околностима у могућности да за-држи унутрашње моралне вредности. У питању су три слике из живота које се преплићу, а у свакој од њих постоји неко ко се одупире тој ситуацији, у зависности од тога какав је људски материјал и у коликој је ко ситуацији да се одупре. Самим тим и сукоб има различите нивое, од психолошких у самом човеку до генерацијских. Деца гледајући своје родитеље и примере око њих немају ништа друго понуђено,

немају други пут којим могу да пођу и иду јединим путем који неминовно води у проституцију, криминал, говори глумац Небојша Миловановић.

Овај комад премијерно је изведен почетком 20.века, а на сцени ЈДП-а је од октобра 2016. Иако је то период од 100 година, и иако данас живимо модерније и можда чак и лагодније, суштински је човек у дубини душе исти, каже Миловановић.

-Мене као глумца занима шта је суштински у том људском бићу. Људ-ска душа је исто што је била и пре сто година и сад, ако ти људи немају из-бора, остаје лош избор, проституције и криминала. Сигурно је да постоји и нека граница, тиме се бави ова представа. Када дођу до тачке када немају избора, шта онда преовла-дава? Да ли морају да нахране себе и своју породицу, и то је најогоље-није у овој представи. Егон Савин је инсистирао на том натуралистичком маниру, да се игра без додворавања публици. Генерално смо ушли у систем такмичења, од броја лајкова до броја аплауза и награда, док смо се у овом комаду лишили свега тога, лиши-ли смо се спољашњих ствари, ми се само бавимо тим шта је живот, шта су задате околности, без икаквог додво-равања публици, закључује Небојша Миловановић.

У наставку реализације пројекта „Превенција вршњачког насиља

и Превенција болести зависности“, који спроводи румски Центар за со-цијални рад, одржана је трибина за наставнике, родитеље и ученике ос-новних и средњих школа под називом «Отворено о вршњачком насиљу и о болестима зависности». Пројекат се спроводи средтвима Општине Рума, а предавачи су били стручњаци и про-фесори из Високе школе за социјални рад Београд проф. др Весна Дуканац, проф.др Петар Настасић и проф.др Сања Ђурђевић. На трибини се го-ворило о више тема, а родитељима су представљњени и резултати првобит-них истраживања након спроведених предавања у основним и средњим школама на територији Руме.

- Јако је битан рад са родитељима, исто колико и рад са децом и наста-вницима. Овај пројекат подразумева рад на свим овим пољима и са свим категоријама, јер насље и болести зависности нису издвојен проблем. Сви ми посматрамо овај проблем као проблем појединца, породице, школе и целокупног друштва. Зато би три-бина требало да да одговре на нека питања која родитеље муче. Надам се да ће овај програм у некој будућности допринети смањењу и вршњачког насиља и боелсти зависности и само континуираним радом се може нешто

може постићи. Ови проблеми су вели-ки у целом дриштву и њима морамо дуго да се бавимо, то деци мора да уђе у уши иморају да разумеју да смо ми одрасли стално забринути због тог проблема и да хоћемо да им помогне-мо, рекла је проф.др Сања Ђурђевић.

А најчешћа питања родитеља су који су први знаци који указују на

болести зависности и насиље и како да то толеришу, који је ниво толе-ранције у првим и малим почетним облицима и да ли је потребна нул-та толеранција када се појаве ови проблеми. Сви проблеми нису на нивоу школе, а деца са проблемом углавном долазе из проблематичне средине, док је степен толеранције

у данашње време на далеко нижем нивоу него раније, кажу стручњаци. Зато се и гоориоло на теме како по-већати родитељску компетентност током кризе у адолесценцији, како препознати и зауставити насилно по-нашање, које су психолошке после-дице насиља, које су родитељске тешкоће у сусрету са новинама тех-нолошког напретка, како препозна-ти почетак зависности, да ли се до-вољно отворено говори о проблему зависности у различитим генера-цијама и како препознати када кул-туролошки обрасци прелазе у болест зависности.

- Жеља нам је укључимо и ро-дитеље као главне актере у циљу спречавања вршњачког насиља и болести зависности. Цео пројекат се не своди само на теоретско преда-вањ, већ ћемо до јесени имати и чи-тав низ радионица, спортских актив-ности током лета на базену и спорт-сим теренима. Надамо се да ћемо пројектом учинити доста за децу из наших основних и средњих школа у граду и на селима. Пројекат се не спроводи први пут, а ове године су очиквања да ћемо достићи макси-мум у погледу квалитета, с обзиром на то да су предавачи еминентни стручњаци у овој области, рекао је Слободан Красић, директор Центра за социјални рад Рума.

ТРИБИНА О ПРЕВЕНЦИЈИ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА И БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ

Како препознати насиље и болести зависности

Проф. .др Весна Дуканац, проф. др Петар Настасић, Слободан Красић и проф. др Сања Ђурђевић

Небојша Миловановић

Под жрвњем

ПРЕДСТАВА „ПОД ЖРВЊЕМ“ БЕОГРАДСКОГ ЈДП-А

Беда као корен људског зла

Среда, 22. мај 2019. 11

ИНЂИЈАwww.indjija.net

Кад је реч о реализацији пројекта асфалтирања свих неасфалтираних

улица на територији општине Инђија, урађено је око 50 одсто улица, док је у самом граду већина улица асфалти-рана, међутим комплетни радови су завршени у половини њих.

- У Инђији је половина улица урађе-на комплетно с банкинама, у насељу Јарковци асфалтирање улица у овој првој фази комплетно је завршено, дакле у току је допројектовање ули-ца које су изостале и које ће бити на јесен урађене. У Љукову завршени су асфалтерски радови и тренутно се изводе радови на уређењу банкина. Што се тиче Нових Карловаца, асфалт је завршен у две улице и настављају се радови на преосталим улицама које

ће с пролепшањем времена, такође бити асфалтиране и након тога сле-ди уређење банкина. У насељу Нови

Сланкамен још увек није дошло до постављања асфалтних слојева, ту се изводе земљани радови који су за-хтевнији, обзиром да ту има неколико улица. У Старом Сланкамену, такође се раде земљани радови, а наредне недеље с пролепшањем времена очекујемо да ће једна екипа прећи у Бешку где ће отпочети с земљаним радовима и припремом за асфалти-рање - рекао је у изјави за медије у прошли петак Драган Иброчић, на-челник општинског Oдељења за при-вреду и инвестиције и додао да ће се након тога приступити асфалтирању у Сланкаменачким Виноградима, Чорта-новцима и Марадику.

Од осталих инвестиција које се тренутно реализују, Иброчић је

напоменуо да је на згради Суда у Инђији извршена замена споља-шње столарије и на две стране објекта постављена је изолација где су у току радови на постављању фасаде. Што се тиче амбуланте у Но-вим Карловцима завршени су радови на постављању спољашње столарије и постављању изолације а с пролеп-шањем времена ће се приступити из-ради фасаде. У току су унутрашњи ра-дови на уређењу амбуланте. Извршена је замена столарије и на заједничкој згради полиције и Месне заједнице у Бешки и у току је санација пукотина на

зидовима и припрема за фасаду и изо-лацију. Иброчић каже да ће радови на све три наведене зграде бити заврше-ни у предвиђеном року.

Такође, додаје да је важно да грађа-ни знају да су радови на путу Банстол – хотел „Норцев“ у дужини од девет ки-лометара у сарадњи са Покрајинском владом где је општина Инђија била носилац тог пројекта на основу спора-зума који је потписан између инђијске општине и општина Ириг и Сремски Карловци, завршени.

Г.М.

Поводом светског Дана породице који се обележава широм света

разним манифестацијама још од 1993.године када је Генерална скупштина Уједињених нација установила 15.мај за Међународни дан породице, у прошлу среду у инђијском Културном центру изведен је пригодан култур-но-забани програм у коме су учест-вовали ученици основних школа из Инђије, КУД „Соко“ и Друштво „Мој свет“. Обележавање Дана породице организовали су Центар за социјални рад „Дунав“ и општинско Удружења панзионера у сарадњи са поме-нутим учесницима с циљем да се укаже на важност породице, поро-дичних вредности и да се пружи подршка породици која се дaнас налази у кризи.

Поздрављајући присутне, првен-ствено родитеље директор Центра за

социјални рад Жељка Годић Авра-мовић је рекла да је породица неш-то што треба да негујемо, нешто што утиче на свакодневне, међусобне од-носе и, уопште на међуљудске односе и „ако је породица сложна, ширимо ту слогу у друштву“. – Ми на жалост има-мо много посла јер у овом времену кад је криза, ужурбан темпо живота, сви негде јуримо, журимо и заборавимо да све проблеме најлакше решавамо када седнемо сви заједно и разговрамо. Без разговора, без добре комуникације не могу се решити проблеми рекла је-, Го-дић Аврамовић и нагласила да је Цен-тар за социјални рад увек ту да помог-не када је то потребно.

- У породици се рађамо, одрастамо, стичемо праве вредности, из породице одлазимо, породици се враћамо, фор-мирамо моделе како ми своје породи-це да градимо, како своје домове да

градимо, учимо се да поштујемо, како да вреднујемо ствари... Уколико то на време препознамо, уколико пуно тру-да и напора уложимо да формирамо здраву и стабилну породицу, ми ћемо имати здраво и стабилно друштво-, изјавила је Гроздана Раденковић, председница Актива пензионерки општинског Удружења пензионера и додала да проблеми који потичу из породице нису само проблеми поје-динца, него целог друштва. У склопу овог програма у холу Културног цен-тра приређена је и изложба ручних радова као и коктел послужење с циљем да се дочара породични ам-бијент за шта су се потрудиле пензи-онерке како би показале вредности узајамног поштовања, међугенера-цијске сарадње и узајамне помоћи, солидарности и уважавања.

Г.М.

О начину употребе адитивне тех-нологије, њеним предностима

и недостатцима, у инђијском Стартит центру 17.маја одржано је предавање у оквиру радионице под називом „Упо-треба адитивне технологије у развоју производа“. Та радионица је пети у низу у оквиру IT догађаја који се реа-лизује ове године у оквиру пројекта HBIT, који се финансира од стране Ев-ропске уније у циљу представљања адитивне производње која омогућа-ва дигиталном моделу претварање у тродимензионални предмет. Присут-ни на радионици, коју је организовао Стартит центар, инђијски средњош-колци у оквиру стручне праксе има-ли су прилику да се информишу о карактеристикама материјала који се користе приликом израде производа и да сазнају на који начин функциони-ше адитивна производња. Учесници су упознати са примером адитивне технологије у пракси кроз примере TOM мејкерског хакатона.

- Сама поента предавања јесте едукација младих о развоју адитив-не технологије, примени и самом

начину размишљања како могу да дођу до неког производа. Не мора то бити нешто врло једноставно, просто могу да раде и компликоване ства-ри и могу да пусте машти на вољу да добију нови производ, да се едукују, да улазе у дигиталну фабрикацију. То је сада фабрикација 4.0, то је просто нова индустријска револуција – ре-као нам је предавач Данијел Кон-чар, секретар за развој у фирми „3D Republika“ која је основана пре три године у Новом Београду. На овој радионици је било речи и о употре-би 3D штампе и поступцима примене модела за штампу. Иначе, радионица је део HBIT пројекта који партнерски спроводе Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Удру-жење грађана SEE ICT и Факултет техничких наука у Новом Саду из Србије, а са стране Хрватске општи-на Магаденовац и OSVIT inkubator из Доњег Михољца у оквиру IPA Cross-border Cooperation програма Хрват-ска –Србија 2014 – 2020.

Г.М.

ИЗ ОДЕЉЕЊА ЗА ПРИВРЕДУ И ФИНАНСИЈЕ

Актуелне инвестицијеУ општини Инђија је завршено асфалтирање 50 одсто неасфалтираних улица, а у току су радови на реновирирању зграде суда у Инђији, зграде полиције и Месне заједнице у Бешки и амбуланте у Новим Карловцима

Драган Иброчић

Зграда Суда у Инђији

РАДИОНИЦА У СТАРТИТ ЦЕНТРУ

Употреба адитивне технологије у развоју производа

Предавање у Стартит центру

ОБЕЛЕЖЕН МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПОРОДИЦЕ

Здрава породица, здраво друштво

Наступ ученика ОШ „Петар Кочић“

- У породици се рађамо, одрастамо, стичемо праве вредности, из породице одлазимо, породици се враћамо

Среда, 22. мај 2019.12

Беочинскахроника

Припрема: С. Михајловић

Ми ни стар ство тр го ви не, ту ри зма и те ле ко му ни ка ци ја ре пу бли ке Ср би-

је и оп шти на Бе о чин у са рад њи са Пред-школ ском уста но вом „Љу ба Стан ко вић“ Бе о чин, у ци љу по ди за ња ни воа све сти ро ди те ља и на став ни ка о ри зи ци ма ко-ри шће ња ди ги тал них тех но ло ги ја, ор га-ни зо ва ло је пре да ва ње у До му клу ту ре у Бе о чи ну са те мом „Без бед ност де це на ин тер не ту“.

Том при ли ком, на овом ве о ма ко ри-сном и по уч ном ску пу, по ред прак тич но-

сти и пред но сти са вре ме них ди ги тал них тех но ло ги ја ука за но је и на све по ја ве зло у по тре ба, иза зо ве и дру ге не га тив не мо гућ но сти са ко ји ма де ца мо гу да се су-срет ну, а о ко ји ма тре ба во ди ти ра чу на и на шта де ци сто го тре ба ука за ти, про ве-ра ва ти и скре ну ти па жњу при ли ком ко-ри шће ња итер не та.

О овој ве о ма ко ри сној те ми при сут ни-ма су се обра ти ли ис пред Ми ни стар ства тр го ви не, ту ри зма и те ле ко му ни ка ци ја Еми на Бе ко вић, са рад ник из сек то ра за

те ле ко му ни ка ци је и др. На да То до ре-сков, пси хо лог-пси хо те ра пе ут из Ин сти-ту та за здрав стве ну за шти ту де це и омла-ди не Вој во ди не. По ред за ин те ре со ва них ро ди те ља, за ко је је пр вен стве но и ор га-ни зо ва но ово пре да ва ње, пред став ни ка Оп шти не и за по сле них у пред школ ској уста но ви, ску пу је при су ство ва ло и на-став но осо бље Осно ве шко ле „Јо ван Гр-чић Ми лен ко“ Бе о чин, чи ме је по ка за на ве ли ка бри га, буд ност и од го вор ност за мла де на ра шта је.

Тра ди ци о нал на, де ве та по ре ду, ма-ни фе ста ци ја под по кро ви тељ ством

оп шти не Бе о чин у ор га ни за ци ји Ме сне за јед ни це Че ре вић и Удру же ња же на „Мо је се лан це“ из Че ре ви ћа oдржанаје про шле не де ље. Ова ма ни фе ста ци ја ко ја се одр жа ва сва ке го ди не са ци-

љем про мо ци је и не го ва ња тра ди ци је, кул ту ре и оби ча ја и ове го ди не оправ-да ла је сво је по сто ја ње ве ли ком по се-ће но шћу и ра зно ли ко шћу са др жа ја, бро ја уче сни ка про гра ма, из ла га ча, по ну дом про из во да и бро јем го сти ју нај ве ћим до са да.

Про те кле не де ље одр-жа на је сед ни ца Скуп-

шти не Оп шти не. На днев-ном ре ду на шло се 16 та ча ка по ко ји ма су рас-пра вља ни, до но ше ни и усва ја ни, сле де ћи пред ло-зи од лу ка и ре ше ња: пред-лог Од лу ке о ко му нал ним де лат но сти ма, Пред лог Од лу ке о утвр ђи ва њу до-при но са за уре ђи ва ње гра ђе вин ског зе мљи шта, пред лог Од лу ке о из ме на-ма и до пу на ма Од лу ке о ло кал ним ко му нал ним так са ма, пред лог Од лу ке о на кна да ма за ко ри шће ње јав-них до ба ра, пред лог Од лу ке о при ба вља-њу, рас по ла га њу и упра вља њу ства ри ма и дру гим имо вин ским пра ви ма у јав ној сво ји ни оп шти не Бе о чин, пред лог Од лу-ке о оту ђе њу и да ва њу у за куп гра ђе вин-ског зе мљи шта у јав ној сво ји ни оп шти не

Бе о чин, пред лог Од лу ке о при ба вља њу и рас по ла га њу ста но ви ма у јав ној сво ји-ни оп шти не Бе о чин, пред лог За кључ ка о при хва та њу ини ци ја ти ве доо Ла фарж БФЦ Бе о чин за из ра ду Пла на де таљ не ре гу ла ци је за по вр шин ски коп „Фи ли ја-ла“ у Бе о чи ну, пред лог Од лу ке о вр ше-њу екс тер не ре ви зи је за вр шног ра чу на

бу џе та оп шти не Бе о чин за 2018. го ди ну, пред-лог Ре ше ња о усва ја-њу Из ве шта ја Шта ба за ван ред не си ту а ци је оп-шти не Бе о чин за 2018. го ди не, пред лог Ре ше-ња о усва ја њу пла на ра да Шта ба за ван ред-не си ту а ци је оп шти не Бе о чин за 2019. го ди-ну, пред лог Ре ше ња о раз ре ше њу и име но-ва њу чла на Школ ског од бо ра Основ не шко-

ле „Јо ван По по вић“ Су сек из ре да за по-сле них, пред лог Ре ше ња о раз ре ше њу ди рек то ра ЈКП „Бе о чин“ Бе о чин, пред-лог Ре ше ња о име но ва њу вр ши о ца ду-жно сти ди рек то ра ЈКП „Бе о чин“ Бе о чин, Утвр ђи ва ње пре стан ка ман да та од бор-ни ка Ср ђа на Сте па но ва због пре у зи ма ња функ ци је.

ПРЕ ДА ВА ЊЕ У ДО МУ КУЛ ТУ РЕ

„Без бед ност де це на ин тер не ту“

СА СЕД НИ ЦЕ СКУП ШТИ НЕ ОП ШТИ НЕ

Од лу чи ва ли о ва жним ко му нал ним пи та њи ма

Пред сед ник Оп шти не Ми тар Ми лин ко вић

МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈА

“Мо је се лан це”

Са ма ни фе ста ци је

Среда, 22. мај 2019. 13

ШИДwww.sid.rs

Припрема: С. Михајловић

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Реља Поповић, Ириг

- Хвала богу па никад нисам имао такве озбиљне проблеме које бих морао на тај начин да решавам, али знам и оне који јесу морали да „подма-жу“ како би нешто решили. Мислим да смо делом и сами криви.

Ранка Радуловић, Лаћарак

- Ja изгледа имам неки урођени шарм. Увек сам насмејана и никад ми није требало давање неке части или остављање бак-шиша да остварим своја права или неке циљеве. Надам се да ће ми тако убудуће остати.

Душан Белотић, Рума

- У ситуацији кад смо у породици имали озбиљан здравствени про-блем, лекари, иако им је нуђена част, нису хтели да узму ништа. Познато је да има оних који узимају, али има и оних који то не желе.

Перо Ћулаја, Стара Пазова

- До сада су моја искуства са лекари-ма баш добра. Ни у Пазови, ни у Београ-ду, Сремској Каме-ници и на другим местима где сам се лечио нисам никога чашћавао.

Бисерка Стефањеску, Инђија

- Никога не чашћа-вам, имам малу пензију, немам до-вољно ни за себе. Међутим, задовољ-на сам услугама које добијам, како по питању лечења, тако и других услуга.

Да ли и без чашћавања остварујете права и добијате квалитетне услуге?

Ми ни стар ство за шти те жи вот не сре ди не об ја ви ло је спи сак од 14

оп шти на ко је ис пу ња ва ју усло ве за из-ра ду про је ка та са на ци је и ре ме ди ја ци-је по сто је ћих не са ни тар них град ских или оп штин ских де по ни ја – сме тли-шта. На спи ску, ко ји је део од лу ке Ми-ни стар тсва, су је дан град – Ле ско вац, и 13 оп шти на а оне су : Бла це, Љиг, Вр-њач ка Ба ња, Ириг, Ме ро ши на, Ћу при-ја, Ра жањ, Зре ња нин, Бач ки Пе тро вац,

Га џин Хан, Жа баљ, Ла по во и Шид.Кон курс за из бор ло кал них са мо у-

пра ва ми ни стар ство је рас пи са ло 20. фе бру а ра, сре ди ном мар та об ја ви ло је пре ли ми нар ни спи сак оп шти на и гра до ва ко је ис пу ња ва ју усло ве про-пи са не јав ним по зи вом. На тој пре ли-ми нар ној ли сти је би ло 32 оп шти не и гра да. Ка ко у об ја ви сто ји при ли ком из бо ра ло кал них са мо у пра ва за ове по сло ве у об зир је узет и сте пен раз-

ви је но сти оп шти не или гра да у скла ду са Уред бом о утвр ђи ва њу је дин стве не ли сте раз ви је но сти ре ги о на и је ди ни-ца ло кал не са мо у пра ве за 2014. го ди-ну, као и сте пен угро же но сти жи вот не сре ди не и ди рект ног ути ца ја про јек та на оства ри ва ње при о ри те та утвр ђе-них стра те шким до ку мен ти ма и пла но-ви ма.

ПРИ ПРЕ МИ ЛА: С.Ђ.

За вр ше так обе ле жа ва ња Не де-ље Цр ве ног кр ста ре а ли зо ван је

при је мом во лон те ра и уру че ње на-гра да по на град ном кон кур су "Крв жи вот зна чи", уче ни ци ма основ них шко ла из на ше оп шти не одр жа ном

у про сто ри ји Цр ве ног кр ста. Ова ху-ма на ор га ни за ци ја из ра жа ва ве ли ку за хвал ност на став ни ци ма и про фе-со ри ма ко ји су мо ти ви са ли де цу да уче ству ју на кон кур су, јер он има за циљ има про мо ци ју пле ме ни то сти

и со ли дар но сти у спа ша ва њу људ-ских жи во та и ода ва ње при зна ња свим љу ди ма ко ји су до бро вољ ни да ва о ци кр ви и они ко ји ће то тек по ста ти, по ру чу ју из Цр ве ног кр ста Ши да.

На под руч ју оп шти не то-ком не де ље нор ма ли зо-

ва но је во до снаб де ва ње, јер је до пре мље на на при вре ме-но ко ри шће ње тра фо ста ни це ЕД “Ју жна Бач ка” и при кљу че-на на си стем на из во ри шту Ба тров ци уме сто по сто је ће ко ја је из го ре ла у по жа ру. По том је усле ди ло пу ње ње бу на ра и дру ги нео п ход ни ра до ви, а чим је ни во во де у си сте му до сти гао по треб ну ви си ни во до снаб де ва ње је по че ла да се нор ма ли зу је.

Под се ти мо , у по жа ру чи ји се узро ци ис пи ту ју, уни ште-на је тра фо ста ни це на из во-ри шту без ко је ни је мо гу ће функ ци о ни са ње си сте ма за ди стри бу-ци ју во де па је око 25.000 ста нов ни ка ове оп шти не не ко вре ме би ло без во-де. Бу ду ћи да је нео п хо на ку по ви на но вог тра фоа по ме ну то ре ше ње је би-ло нај оп ти мал ни је у овом тре нут ку.

Због по жа ра и ње го вих по сле-ди ца у во до снаб де ва њу ста нов-

ни ка за се дао је Штаб за ван ред не си ту а ци је Оп шти не Шид где је, ка-ко ја вља ју сред ства ин фор ми са ња, до не та од лу ка да се на под руч ју те оп шти не про гла си ван ред но ста ње. Уво ђе њем ван ред ног ста ња, ја вља-ју да ље ме ди ји, мо же да се убр за ре ша ва ње ак ту ел ног про бле ма.

РЕ СОР НО МИ НИ СТАР СТВО ОБ ЈА ВИ ЛО СПИ САК

Пред ви ђе на са на ци ја шид ска де по ни ја

КРВ ЖИ ВОТ ЗНА ЧИ

Уру че не на гра де

Уче сни ци ску па

НА КОН ПО ЖА РА НА ТРА ФОУ ИЗ ВО РИ ШТА У БА ТРОВ ЦИ МА

Нор ма ли зо ва но снаб де ва ње во дом

Из го ре ла тра фо ста ни ца

По кра јин ска вла да до де ли ла је про-шле сед ми це пред став ни ци ма

свих 45 ло кал них са мо у пра ва у АП Вој-во ди ни 182 ми ли о на ди на ра на ме ње-них за ре гре си ра ње пре во за за 20.819 уче ни ка сред њих шко ла.

Пред сед ник По кра јин ске вла де Игор Ми ро вић из ја вио је да је ово зна-ча јан про грам ко ји По кра јин ска вла да ре а ли зу је, јер се на тај на чин, ка ко је на вео, ша ље по ру ка по др шке и ро ди-те љи ма и де ци.

- По кра јин ска вла да очу ва ће, об-но ви ће и мо дер ни зо ва ће све шко ле у АП Вој во ди ни, јер у ма њим ме сти ма и се ли ма не ма жи во та без шко ле. Де ца и по ро ди це ни су број, то је су шти на на-шег оп стан ка и та ко мо ра мо де ло ва ти, ре као је пред сед ник Ми ро вић.

Очу ва ли смо ве ли ки број ма лих шко ла по бро ју уче ни ка, али ве ли ких за њи хо ве сре ди не. Об но ви ће мо и

објек те обра зов них уста но ва у ма лим сре ди на ма у ко је де це ни ја ма ни ко ни је ушао, по пут шко ла у Ја ску и Ма лим Ра дин ци ма, где ра до ви по-чи њу на ред них не де ља, ис та као је пред сед ник Ми ро вић.

Он је под се тио да је По кра јин ска вла да од свог фор ми ра ња из дво ји ла зна чај на сред ства за об но ву и мо дер-ни за ци ју објек та обра зов них уста но ва.

До де ла фи нан сиј ских сред ста ва на осно ву овог кон кур са је сте са мо је дан у ни зу до ка за стал не и вред не са рад ње По кра јин ске вла де и ло кал них са мо у-пра ва, ре као је по кра јин ски се кре тар за упра ву, про пи се, на ци о нал не ма-њи не – на ци о нал не за јед ни це Ми хаљ Њи лаш.

- Мла ди и обра зо ва ни љу ди је су на-ша бу дућ ност и обра зо ва ње мо ра би ти јед на ко до ступ но сви ма, на гла сио је се кре тар Њи лаш. СН

182 ми ли о на ди на ра за пре воз сред њо шко ла ца

Пред сед ник Ми ро вић се обра ћа пред став ни ци ма вој во ђан ских гра до ва и оп шти на

- Об но ви ће мо и објек те обра зов них уста но ва у ма лим сре ди на ма у ко је де це ни ја ма ни ко ни је ушао, по пут шко ла у Ја ску и Ма лим Ра дин ци ма, где ра до ви по чи њу на ред них не де ља, ис та као је пред сед ник По кра јин ске вла де Игор Ми ро вић

Среда, 22. мај 2019.14

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Мирослав Стричко, Стара Пазова

- Нисам имао лоша искуства. Мислим да није добро што је законом дозвољено мито. Поштеним здравственим рад-ницима је непријат-но да примају било какве поклоне.

Соња Мишчевић, Стара Пазова

- Да. Морам често код лекара и ако ме неко одушеви људским приступом и пажњом, као знак захвалности пок-лоним нешто ори-гинално, углавном своје рукотворине.

Никола Чанаџић, Краљевци

- Да сам икада мо-рао да плаћам за нешто, што ми иначе по праву припада рекао бих, али заис-та никад нисам био у таквој ситуацији.

Ружа Сушић, Сремска Митровица

- Остварујем своје задатке и обавезе без чашћавања појединаца, али као оставим који динар онда је то ситнина у прода-вници или гдегод другде, тек динар – два, да се зао-ружи сума и лакше врати кусур.

Мара Корица, Инђија

- Добијам свугде добре услуге, али не чашћавам. То се, првенствено односи на наш Дом здра-вља и Институт у Сремској Каменици. Сви они добро раде свој посао.

Да ли и без чашћавања остварујете права и добијате квалитетне услуге?

Но ви нар и би бли о те кар Бог да на Ма рин ко вић Га јин пре ми ну ла је

по сле кра ће бо ле сти 16. ма ја у 68. го-ди ни. Са хра ње на је на ста ро па зо вач-ком гро бљу уз ду жне по ча сти при ја те-ља и по зна ни ка.

Бог да на је ро ђе на 1951. го ди не, ди-пло ми ра ла је на Фи ло ло шком фа кул те-ту у Бе о гра ду, Од сек књи жев но сти. За-по сли ла се у "Срем ским но ви на ма" као но ви нар, нај пре из ве штач из ста ро па-зо вач ке оп шти не, а по том уред ник кул-тур не ру бри ке овог ли ста. У ре дак ци ји „Срем ских но ви на“ Бог да на је ра ди ла у два на вра та: од 1976. до 1979. го ди не и од 1982. до 1991. го ди не.

Као сту дент афир ми са ла се ре ци то-ва њем, па је би ла пр вак Ср би је у ре-ци то ва њу. На кон осни ва ња СИЗ за ин-фор ми са ње у Ста рој Па зо ви, иза бра на је за се кре та ра овог СИЗ-a, на ко јој је функ ци ји би ла до ис те ка ман да та. Он да пре ла зи на рад у На род ну би бли о те ку “Бран ко Ра ди че вић" у Ста рој Па зо ви где во ди Деч је оде ље ње и ор га ни зу је ма ни фе ста ци је у по пу ла ри са њу књи ге ме ђу нај мла ђим чи та о ци ма.

По по кре та њу оп штин ског ли ста "Па зо вач ке но ви не" Бог да на је ви ше го ди на оба вља ла функ ци ју глав ног и од го вор ног уред ни ка не на пу шта ју ћи по сао би бли о те ка ра. Би ла је укљу че-на у кул тур но - про свет ни жи вот Ста ре Па зо ве. Би ла је члан жи ри ја пе снич ких смо три, а уре ђи ва ла је бил тен по кра јин-ске смо тре по зо ри шних ама тер ских дру-шта ва. Има ла је дво је де це, кћер ку Сен-ку адво ка та у Бе о гра ду и си на Ни ко лу ком пју тер ског про гра ме ра. Ј.В.

Про шле су бо те, сво ју тех ни ку, опре-му и на о ру жа ње Ми тров ча ни ма

су пред ста ви ли оклоп ни ци из са ста ва Пр ве бри га де КоВ Вој ске Ср би је. Ово-го ди шњи осми по ре ду “Отво ре ни дан” у ми тро вач кој ка сар ни “Бо шко Пал ко-вље вић Пин ки” по се тио је ве ли ки број за љу бље ни ка у вој ску и ње них по што-ва ла ца, ме ђу њи ма и ма ли ша ни ко ји ма је ка ко је ис та као ко ман дант Гар ни зо на

и Ка сар не пот пу ков ник Бо ри слав Кр-ња јић овај дан и био под ре ђен.

Као и обич но, и ове го ди не “Отво-ре ни дан” ре а ли зо ван је уз по моћ и по др шку Гра да Срем ска Ми тро ви ца, а ка ко је ис та као пред сед ник ми тро вач-ког пар ла мен та То ми слав Јан ко вић, упра во је не ма ли број де це нај бо љи по ка за тељ да ова кве ма ни фе та ци је тре ба ор га ни зо ва ти.

- Вој ска Ср би је, Ми ни стар ство од-бра не и Гар ни зон у Срем ској Ми тро ви-ци већ осам го ди на ор га ни зу ју ову за-ни мљи ву ма ни фе ста ци ју. Ово је је дин-стве на при ли ка да сви на ши су гра ђа ни, а по себ но нај мла ђи, упо зна ју вој нич ки жи вот, да се упо зна ју са тех ни ком и ак тив но сти ма ко је има ју при пад ни ци Вој ске Ср би је, ко ја је стуб на ше од бра-не, ре као је То ми слав Јан ко вић.

Циљ ма ни фе ста ци је “Отво ре ни дан“ је, ка ко ка жу ор га ни за то ри, да се из вр ши про мо ви са-ње об у че но сти при пад-ни ка Пр ве бри га де коп-не не вој ске и је ди ни ца гар ни зо на Срем ска Ми тро ви ца за из вр ше-ње до де ље них за да та ка и ми си ја, да се из вр ши про мо ви са ње вој ног по зи ва и про фе си о на-ли за ци је вој ске и да се кроз дру же ње са гра ђа-ни ма Срем ске Ми тро-ви це обез бе ди ја ча ње по ве ре ња ње них гра ђа-на у Вој ску Ср би је.

- На да мо се да ће на-ши нај дра жи и нај мла ђи

го сти по ста ти чла но ви на шег ко лек ти ва у бу дућ но сти. Њи ма по све ћу је мо по себ-ну па жњу јер бу дућ ност Вој ске за ви си упра во од њих, ре као је пот пу ков ник Бо ри сав Кр ња јић ко ма дант Ка сар не у Срем ској Ми тро ви ци.

По се ти о ци су има ли при ли ку да се упо зна ју са три је ди ни це ми тро вач ке ка сар не, а то су тен ков ски ба та љон ко-ји ва жи за нај о бу че ни ји у зе мљи, као и

ди ви зи он са мо ход них лан се ра и ра ке-та и ме ха ни зо ва ни ба та љон.

У то ку “Отво ре ног да на” ор га ни зо-ва на је и ху ма ни тар на ак ци ја до бро-вољ ног да ва ња кр ви ко ју је спро ве ла Вој но ме ди цин ска ака де ми ја, а та ко ђе по се ти о ци су мо гли да ви де и кра так кул тур но-умет нич ки про грам.

С. Л – М. М.

У ор га ни за ци ји Де чи је уста но ве „Де чи ја ра дост“ из Ири га, у са ли

До ма кул ту ре у Ири гу про шле сед ми-це је одр жан пе ти по ре ду Лут кар ски фе сти вал. Овај фе сти вал по све ћен лут кар ству пе ту го ди ну одр жа ва се у Ири гу, а пра во уче шћа има ју све за-ин те ре со ва не де чи је уста но ве са сво-јим пред школ ским гру па ма, пре но си пор тал ириг.рс.

На све ча ном отва ра њу фе сти ва-ла, при сут не су по здра ви ли за ме ник пред сед ни ка оп шти не Ириг Ми о драг Бе бић и ди рек то ри ца ири шке Де чи је уста но ве Је ле на Ви да но вић, по же лев-ши сви ма да ужи ва ју у про гра му ко ји сле ди.

Фе сти вал је отво рен лут кар ском сек ци јом ири шке Де чи је уста но ве са пред ста вом „Чуд на ми чу да“ у ко јој су пред школ ци на кре а ти ван и ду хо вит на чин сво јим вр шња ци ма по сла ли по-ру ку ко ли ко је ва жно во ди ти ра чу на о хи ги је ни зу ба, а у чи јој при пре ми су уче ство ва ли вас пи та чи Ђор ђе Оро-лиц ки и Ма ри ја на Пе тро вић.

Да овај фе сти вал пре ра ста у озбиљ ну ма ни фе ста ци ју, го во ри ве-ли ки број за ин те ре со ва них де чи јих уста но ва ко је су се на кон Ири жа на пред ста ви ле пу бли ци. При сут ни су мо гли да ужи ва ју у пред ста ва ма лут-кар ских сек ци ја де чи јих уста но ва из Ру ме, Но вих Ба но ва ца, Ши да, Бе че ја,

Ин ђи је, Срем ске Ми тро ви це и Ста ре Па зо ве.

По ред пред ста ва, у скло пу про гра-ма Фе сти ва ла ор га ни зо ва на је из ло жба нај у спе шни јих де чи јих ра до ва и лу та ка на те му „Мо ја лут кар ска пред ста ва“, као и струч но пре да ва ње на ме ње но вас пи та чи ма. СН

IN ME MO RI AM

Бог да на Ма рин ко вић Га јин(1951 – 2019.)

ИРИГ

Пе ти лут кар ски фе сти вал

Са фе сти ва ла у Ири гу

При сут ни су мо гли да ужи ва ју у пред ста ва ма лут кар ских сек ци ја де чи јих уста но ва из Ири га, Ру ме, Но вих Ба но ва ца, Ши да, Бе че ја, Ин ђи је, Срем ске Ми тро ви це и Ста ре Па зо ве

Оклоп је увек у мо ди!По се ти о ци су има ли при ли ку да се упо зна ју са три је ди ни це ми тро вач ке ка сар не, а то су тен ков ски ба та љон ко ји ва жи за нај о бу че ни ји у зе мљи, као и ди ви зи он са мо ход них лан се ра и ра ке та и ме ха ни зо ва ни ба та љон. - У то ку “Отво ре ног да на” ор га ни зо ва на је и ху ма ни тар на ак ци ја до бро-вољ ног да ва ња кр ви ко ју је спро ве ла Вој но ме ди цин ска ака де ми ја

Тен ко ви пле ни ли па жњу

Ма ли ша ни се опро ба ли у но ше њу оруж ја

Оклоп је увек у мо ди

Среда, 22. мај 2019. 15

ПЕЋИНЦИПрипрема: С. Лапчевићwww.pecinci.org

У Ши ма нов ци ма је све ча но отво ре-но гра ди ли ште и по ло жен ка мен

те ме љац нај мо дер ни јег ло ги стич ког ком плек са ком па ни је КЛП. Це ре мо ни-ји отва ра ња гра ди ли шта и по ла га ња ка ме на те мељ ца, у че твр так 16. ма ја, при су ство ва ли су пред став ни ци ком-па ни је КЛП, пред сед ник оп шти не Пе-ћин ци мр Жељ ко Тр бо вић са са рад-ни ци ма, пред став ни ци ло ги сти ча ра, ин же њер ски тим из во ђа ча ра до ва, као и са рад ни ци ин ве сти то ра КЛП.

При сут ни ма се нај пре обра тио ди-рек тор ком па ни је КЛП Ко ста Ги нић, ко ји је том при ли ком ре као да ће ло-ги стич ки цен тар КЛП са др жа ти 50.000 ме та ра ква драт них нај мо дер ни јег скла ди шта за по тре бе ло ги сти ча ра, а пр ва фа за овог про јек та би ће го то ва у ју лу 2019. го ди не.

- Вр ло бр зо кре ће мо и са из град-њом дру гог објек та, на дам се да ће то би ти у на ред них ме се ца да на. Ка да је реч о тре ћој фа зи, од но сно из град њи објек та ко ји ће би ти мул ти функ ци о-нал на хлад ња ча, све је и да ље у фа зи про јек то ва ња. Из дво ји ли смо до ста вре ме на и нов ца да ура ди мо ква ли-те тан про јект ни за да так, из ко га је про и за шао ква ли те тан про је кат, а тек он да смо кре ну ли у из во ђе ње. Обје-кат се гра ди пре ма нај ви шим стан-дар ди ма ква ли те та - ФМ Гло бал и ЛЕ-ЕД стан дар ди ма. Уз ло ка ци ју на ко јој се на ла зе, на ши ло ги стич ки цен три спа да ју у објек те КЛА СЕ А за са вре-ме не ин ду стриј ске објек те. Све је ра-ђе но са ци љем да бу ду ћим за куп ци-ма ре а ли зу је све по тре бе и же ље ка ко би њи хо во по сло ва ње би ло што бо ље, ка зао је Ги нић.

Пред сед ник Тр бо вић по ло жио је за-јед но са ди рек то ром Ги ни ћем ка мен те ме љац за дру ги обје кат ове ком па-ни је, а ка ко је ис та као за до вољ ство је ка да се при су ству је отва ра њу још јед-ног гра ди ли шта у ши ма но вач кој ин ду-стриј ској зо ни, што ауто мат ски зна чи и отва ра ње но вих рад них ме ста.

- Ка да јед на ова ко ја ка ком па ни ја као што је КЛП од лу чи да у ин ве сти ра на шој оп шти ни, ве ли ка је част при су-ство ва ти ова квом до га ђа ју и ме ни је по себ но дра го да сам био у при ли ци да по ло жим ка мен те ме љац за но ви обје-кат. За на шу оп шти ну од из у зет ног је зна ча ја сва ки ин ве сти тор, а тре нут но се у Ши ма нов ци ма гра ди око 200.000 ме та ра ква драт них. Та ко ђе, мо же мо да се по хва ли мо и са 70 грин филд ин ве-сти ци ја где је уло же но око 700 ми ли о-на евра. Ово ни је крај, и да ље се ши-ри мо, отво ри ће мо уско ро и но ву рад-ну зо ну у Си ба чу код Пе ћи на ца. На ша оп шти на је од лич но ме сто за ула га ње,

што су ин ве сти то ри и пре по зна ли, јер по ред ор га ни зо ва не и пред у сре тљи ве оп штин ске ад ми ни стра ци је, ин ве сти-то ри ма је до ступ на и сва мо гу ћа ин-фра струк ту ра, из ја вио је Тр бо вић.

Пре ма ре чи ма Та тја не Ве снић, ПР ком па ни је КЛП, циљ ове ком па ни је је да по диг ну стан дар де ло ги стич ких цен та ра на је дан ви ши ни во, што због соп стве них по тре ба при ко ри шће њу објек та, а што због по тре ба бу ду ћих за-ку па ца из обла сти ло ги сти ке ко ји ма ће овај обје кат би ти ви ше не го ко ри стан.

- Та ко ђе, ви со ко вред ну је мо по сло-ва ње оп шти не Пе ћин ци јер, ка ко се окре не мо у овим ин ду стриј ским зо-на ма и ви ди мо пра зну њи ву, при сле-де ћем окре та њу на том истом ме сту је ни као сја јан по слов ни обје кат. Сто-га, сам си гур на да ће обје кат КЛП са свим стан дар ди ма ко је по се ду је по-ред ло ги сти ча ра, би ти и од по себ ног зна ча ја и оп шти ни Пе ћин ци, ре кла је Ве снић.

И ове го ди не ше та ли ште у Пе ћин ци-ма укра си ли су ма ту ран ти пе ћи-

нач ке Сред ње тех нич ке шко ле "Ми лен ко Вер кић Не ша", ко ји су у окви ру тра ди ци-о нал не Ма ту рант ске па ра де ју че тач но у под не за и гра ли "Плес то ле ран ци је", за-јед но са де се ти на ма хи ља да вр шња ка из Ср би је и це ле Евро пе.

По кро ви тељ ма ни фе ста ци је је, као и сва ке го ди не, би ла пе ћи нач ка ло кал на са мо у пра ва, а ма ту ран ти ма се обра тио пред сед ник оп шти не мр Жељ ко Тр бо-вић, ко ји им је по ру чио да ће увек мо ћи да се осло не на Оп шти ну Пе ћин ци.

- Да нас по чи ње но во по гла вље у ва-шим жи во ти ма. Оп шти на вас је пра ти ла и по др жа ва ла од вр ти ћа, пре ко основ не шко ле и кроз сред њу шко лу. Је дан део вас ће по за вр шет ку сред ње шко ле по-тра жи ти за по сле ње и за хва љу ју ћи ве ли-ком бро ју ком па ни ја ко је смо ус пе ли да при ву че мо у на шу оп шти ну не ће те има ти про бле ма да про на ђе те по сао. Пру жи ће-мо по др шку и они ма ко ји се од лу че да

на ста ве шко ло ва ње и ко ји ће се јед ног да на ка да ди пло ми ра ју, на дам се, вра ти-ти у на шу оп шти ну и на ста ви ти та мо где ми ста не мо, по ру чио је ма ту ран ти ма пр-ви чо век пе ћи нач ке оп шти не.

За јед но са ма ту ран ти ма ове го ди не Плес то ле ран ци је је за пле сао и њи хов ди рек тор Да ни ло Теп ша ко ји им је по-же лео да им и сва ки на ред ни дан бу де ис пу њен му зи ком, пе смом и игром, али их је и под се тио да им тек пред сто ји ма-тур ски ис пит.

- На о ру жај те се зна њем и па ме ћу и по-мо зи те нам да за јед но ову на шу ле пу оп-шти ну учи ни мо још леп шом и још бо га ти-јом. По ка жи те и да нас, и су тра, и увек шта је и ко је пе ћи нач ки уче ник. Ја твр дим да сте ви нај бо љи, нај па мет ни ји и нај леп ши, ре као је Теп ша.

На кон Штра у са, пе ћи нач ким ше та ли-штем за о ри ли су се зву ци ко ла, а са ма-ту ран ти ма су се у ко ло ухва ти ли и про фе-со ри и не ки од оку пље них гра ђа на, ме ђу ко ји ма је био и пред сед ник Тр бо вић.

На пе том Сај му за по шља ва ња у оп-шти ни Пе ћин ци, ко ји су за јед нич ки

ор га ни зо ва ли На ци о нал на слу жба за за-по шља ва ње и пе ћи нач ка ло кал на са мо у-пра ва у хо те лу "Евро па" у Ши ма нов ци ма, уче ство ва ло је 25 пред у зе ћа и ком па ни ја из пе ћи нач ке оп шти не ко је су ис ка за ле по тре бу за по пу ња ва њем бли зу 200 но-вих рад них ме ста, за ко ја је има ло при ли-ку да кон ку ри ше не ко ли ко сто ти на не за-по сле них из оп шти не Пе ћин ци, али и из су сед не рум ске оп шти не.

Са јам је све ча но отво рио пр ви чо век пе ћи нач ке оп шти не мр Жељ ко Тр бо вић, ко ји је том при ли ком ре као да су сај мо ви за по шља ва ња до бар спој при вред ни ка и на за по сле них ко ји да је ре зул та те.

- Не дав но је об ја вљен по да так да је у Ср би ји нај ма ња не за по сле ност у Срем-ском окру гу, а ја сам по но сан што да нас мо гу да ка жем да је у окви ру Срем ског окру га нај ма ња не за по сле ност упра во у оп шти ни Пе ћин ци. Тре нут но у на шој оп шти ни има мо 749 не за по сле них ли ца, што ни је мно го, али нам про блем пред-ста вља што је бли зу 400 сто ти не њих са пр вим сте пе ном струч не спре ме и спа-да ју у те же упо шљи ву ка те го ри ју. За то ће мо на ста ви ти са ор га ни зо ва њем Сај-мо ва за по шља ва ња ка ко би смо на шим не за по сле ним гра ђа ни ма олак ша ли про на ла же ње за по сле ња. По ред ши-ма но вач ке рад не зо не, у ко јој тре нут-но по слу је око 70 фа бри ка, оп шти на

Пе ћин ци отва ра још јед ну рад ну зо ну у Си ба чу ко ја се про сти ре на 200 хек та-ра и ко ја ће до не ти но ва рад на ме ста у том де лу на ше оп шти не. Тре нут но се у на шој оп шти ни гра ди око 200.000 ква-дра та но вог по слов ног про сто ра и мла-ди ко ји уско ро за вр ша ва ју шко ло ва ње не ће има ти про бле ма да про на ђу за-по сле ње, ре као је пред сед ник Тр бо вић и по же лео не за по сле ним гра ђа ни ма да про на ђу за по сле ње и за до вољ ни оду са Сај ма.

Ди рек тор ка срем ско ми тро вач ке фи-ли ја ле На ци о нал не слу жбе за за по шља-ва ње Ма ри ја на Гра бић на ве ла је да је

на еви ден ци ји НСЗ у оп шти ни Пе ћин ци у 2018. го ди ни би ло око 1.000 не за по сле-ни, а да их је да нас 250 ма ње.

- Са јам за по шља ва ња је до бра при-ли ка да се на јед ном ме сту су срет ну по-ну да и тра жња и да се на брз и ефи ка-сан на чин за до во ље ка дров ске по тре-бе по сло да ва ца, а да не за по сле на ли ца до ђу до од го ва ра ју ћег за по сле ња. Са-јам за по шља ва ња је са мо јед на од ме ра ак тив не по ли ти ке за по шља ва ња ко ју спро во ди НСЗ и ја по зи вам све по сло-дав це да се на на шем сај ту ин фор ми шу о ве ли ком бро ју ак ту ел них про гра ма и суб вен ци ја ко је да је мо по сло дав ци ма

ко ји за по шља ва ју ли ца са на ше еви ден-ци је, ре кла је Гра бић.

Јед на од фир ми ко је су на сту пи ле на ју че ра шњем Сај му би ло је и пред у зе ће "Тех но га ма", ко је је сво је по сло ва ње про-шле го ди не пре се ли ло у оп шти ну Пе ћин-ци и ко је је ју че по ну ди ло че ти ри сло бод-на рад на ме ста.

- Са јам за по шља ва ња је ор га ни зо ван упра во у тре нут ку ка да смо ми об ја ви ли кон курс за че ти ри рад на ме ста раз ли чи-тих про фи ла и на дам се да ће мо за хва љу-ју ћи то ме вр ло бр зо по пу ни ти упра жње-на ме ста, а Са јам нам пру жа при ли ку за ква ли тет ни ју се лек ци ју ка дро ва, ре као нам је ди рек тор овог пред у зе ћа Пре-драг Ја нев.

Већ је по ста ло тра ди ци ја да се окви ру Сај ма за по шља ва ња ор га ни зу је и са ста нак са при вред ни ци ма. Та ко се и ово га пу та пред сед ник Тр бо вић са са рад ни ци ма са-стао са пред став ни ци ма ком па ни ја и пред-у зе ћа ко је по слу ју у на шој оп шти ни.

- Са ста нак је до бра при ли ка да се по гле-да мо у очи и да отво ре но раз го ва ра мо и о

по зи тив ним ства ри ма и о про бле ми ма, да од при вред ни ка при ми мо и по хва ле и кри ти ке. Нај ви ше про бле ма ко је су из не-ли пред став ни ци при вред них су бје ка та се од но сио на ин фра струк ту ру, што је и нор мал но, јер је те шко ин фра струк тур-но ис пра ти ти ова ко ин тен зи ван при-вред ни раз вој ка кав има мо у на шој оп шти ни. Реч је о ску пим ин ве сти ци-ја ма за ко је пе ћи нач ка ло кал на са-мо у пра ва не мо же увек да обез бе ди сред ства из соп стве ног бу џе та. За то се осла ња мо на ква ли тет не про јек-те са ко ји ма апли ци ра мо за сред ства код до ма ћих и стра них фон до ва и до са да смо, за хва љу ју ћи пре све га по др-шци ре пу блич ке и по кра јин ске вла де, ре а ли зо ва ли број не ин фра струк тур-не про јек те и знат но уна пре ди ли ин-фра струк тур ну опре мље ност рад них зо на. На дам се да та по др шка не ће из о ста ти ни у бу дућ но сти и да ће мо успе шно ре ши ти и про бле ме на ко-је су нам да нас при вред ни ци ука за ли, ре као нам је Тр бо вић.

Ефи ка сно по ве зи ва ње при вред ни ка и не за по сле них

Са ста нак са пред сед ни ком

Са Сај ма

Ка мен те ме љац за но ва рад на ме ста

По ла га ње ка ме на те мељ ца

MATУРАНТИ УКРА СИ ЛИ ШЕ ТА ЛИ ШТЕ

Спо ји ли Штра у са и на родно ко ло

Пред сед ник у ко лу

Среда, 22. мај 2019.16

Ми ну ле му зеј ске ма ни фе ста ци је у Срем ској Ми тро ви ци до при не ле

су да Ми тров ча ни има ју још ви ше кул-тур них ак тив но сти у свом гра ду. То ме је би ло при ла го ђе но и рад но вре ме уста-но ва па је на при мер, Му зеј Сре ма то-ком Европ ске но ћи му зе ја био отво рен знат но ду же не го ина че.

По ред стал не ар хе о ло шке и исто риј-ске по став ке Му зеј Сре ма је ове го ди не по ну дио по се ти о ци ма две но ве из ло жбе, ра ди о ни це, пре да ва ња. То ком Европ ске но ћи му зе ја 18. мај, уз стал не по став ке су гра ђа ни су мо гли да ви де из ло жбу “Ис-при ча ћу ти при чу“ Ар хе о ло шког му зе ја у За дру, као и из ло жбу „У ви хо ру ра та“ где је из ло же но на о ру жа ње, вој на уну фор ма и оста ло ауто ра Јо ва не Три ву но вић и Алек сан дар Сла до је вић ку сто са овог Му зе ја.

- Иде ја се ро ди ла про шле го ди не при-ли ком оби ла ска му зеј ског де поа, ко ји чу-ва пра во бо гат ство на ла за, ко ји ни су до-вољ но ис ко ри шће ни, та ко да су на овој из ло жби екс по на ти вла сни штво му зе ја – ис та као је Са ша Бу га џи ја, ди рек тор Му зе ја Сре ма.

Одр жа на је кре а тив на ра ди о ни ца у Ла пи да ри ју му и ра ди о ни ца игра о ни ца за ма ле и ве ли ке осми шље на у Му зе ју

Сре ма да се по се ти о ци за ба ве сла га њем пу зли, ме мо риј ских кар ти ца и слич них ре кви зи та. Про гра мом је об у хва ћен при лог „За што во лим град Срем ску Ми тро ви цу” ко ји је на пра ви ла јед на су гра ђан ка при ли ком од ла ска и до ла-ска на по сао, шет ње и слич них при-ли ка, а под на сло вом „Шта је но во у све ту ди но са у ру са“ по себ ну при чу је

при чао Алек са Те о до ро вић, уче ник сед мог раз ре да ек пе ри мен тал ног оде-ље ња Ми тро вач ке гим на зи је.

Ма ни фе ста ци ји „Му зе ји у 10” при дру-жио се Исто риј ски ар хив “Срем” из ло-жбом умет нич ких фо то гра фи ја Ва ле ри ја Бли зњу ка, ру ског умет ни ка ко ја је ов де сти гла по сред ством Дру штва срп ско - ру-ског при ја тељ ства. Пред став ник Фон да Све тог кне за Ла за ра из Мо скве и ко ор-ди на тор ове из ло жбе за Ср би ју Зо ри ца Је ре мић Ше вић ис та кла је на отва ра њу из ло жбе да ове фо то гра фи је пред ста вља ју и вр сту до ку мен та, јер има ју при чу ко ја се на ста вља кроз обла сти на ко је се од но се.

- На фо то гра фи ја ма мо же мо да ви ди мо на чин жи во та обич ног се ља ка на Се вер-ном мо ру у Ру си ји, за тим ка лу ђе ра на Ато су, као и ста ри це у се лу у Ср би ји, али основ на умет ни ко ва по ру ка је та да је ва жно про на-ћи мир у се би, у ду хов но сти, у сво јој су шти-ни - ре кла је Зо ри ца Је ре мић Ше вић.

Из ло жба умет ни ка Ва ле ри ја Бли зњу-ка при пле мље на је по себ но за Ср би ју, она по ка зу је дру га чи ју Ру си ју, ко ја је ма-ло по зна та ши ро кој пу бли ци, не по зна те кра је ве и ли ко ве њи хов них ста нов ни ка. То је Ру си ја ко ја се на по ка зу је ту ри сти ма и ко ја се не мо же ви де ти на те ле ви зи ји.

Га ле ри ја „Ла зар Во за ре вић“ ове го-ди не не сва ки да шњим про гра мом отво-ри ла је вра та свог та ван ског про сто ра у Европ ској но ћи му зе ја, у ко јем су по се ти-о ци мо гли да ослу шну при чу др ве та, на го до ви ма про чи та ју исто ри ју Сир ми у-ма и гра ђан ске Ми тро ви це. У са ли ове га ле ри је су из ло же не ин ста ла ци је три мла да умет ни ка Пре дра га Ко ва чи ћа, Бог да на Си ме у но ви ћа и Ни ко ле Ди ви-ћа. Удру жње љу би те ља ви на је по во-дом исте ма ни фе ста ци је ор га ни зо ва ло из ло жбу и де гу ста ци ју ви на.

С.Ђ. –М.М.

Сво ја вра та у Но ћи му зе ја у Ин ђи ји 18. ма ја у вре ме ну од 16. ча со ва до

по но ћи отво ри ли су Кул тур ни цен тар и Га ле ри ја Ку ће Во ји но ви ћа. У окви ру 11.по ре ду у Ин ђи ји, ово го ди шње Но-ћи му зе ја под на зи вом „Сло бо да“, ор-га ни зо ва не су три из ло жбе. Пу бли ка је у ин ђиј ском Кул тур ном цен тру има ла при ли ку да по гле да из ло жбу пла ка та срп ских игра них фил мо ва од 1911. – 2011. ко јом је Ју го сло вен ска ки но те ка про шле го ди не обе ле жи ла сто го ди-шњи цу од при ка зи ва ња пр вог срп ског игра ног фил ма, ре кла нам је ку стос Са ња Сај ферт. Она је на гла си ла да из-

ло жбу, чи ји је аутор Алек сан дар Ер де-ља но вић, а ко ја је на ста ла у са рад њи са Ар хи вом ју го сло вен ске ки но те ке, чи ни пре ко 70 па ноа с пла ка ти ма нај-бо љих срп ских фил мо ва у по след њих 100 го ди на.

У хо лу Га ле ри је Ку ће Во ји но ви ћа за љу би те ље ли ков не умет но сти би ли су из ло же ни но ви ра до ви Удру же ња ли ков них умет ни ка Ин ђи је. Пу бли ци су сво је ра до ве пред ста ви ли:Ду шан-ка Дра жић, Ми ра Ко са но вић, Ра ди-во је Бле чић, Ма ја Жив ко вић, Го ран Ми љу ше вић, Кри сти на Ђу ри шић Мар куш, Мак сим Ка ди је вић, Је ле на

Бо дро жић и Дра ган Ја шћур. Сем то-га, у Га ле ри ји Ку ће Во ји но вић је и по-став ка бе о град ске умет ни це Та тја не Бан до вић „Сил ко ра ма“ где умет-ни ца кроз ин тер ак ци ју све тло сти и бо је при ка зу је лич ни до жи вљај ар-хи тек ту ре гра да, а сли ке су у ве ћи ни ра ђе не на сви ли и тех ни ком акрил на плат ну. – У Но ћи му зе ја до ла зи нам и пу бли ка ко ја ре дов но не по се ћу је из-ло жбе јер је ово при ли ка да по гле да-ју из ло жбе до ка сних ве чер њих са ти, до да ла је Са ња Сај ферт.

Г.М.

Три из ло жбе у Но ћи му зе ја

Раз гле да ње по став ке УЛУ Ин ђи ја

Ви ше уста но ва у европ ској ма ни фе ста ци ји

Из ло жба у га ле ри ји

У Ар хи ву Сре ма

У ви хо ру ра та

Игра ју пу зле

За бав не игре

Екс по на ти из За дра

За ни мљи вом из ло жбом „Ви ше од игре“ у За ви чај ном му зе ју у Ру ми от-

по чео је про грам „Му зе ји за 10“ – Му-зе ји као сре ди шта кул ту ре - бу дућ ност тра ди ци је ко ји се одр жа ва у му зеј ским уста но ва ма ши ром зе мље. Ма ни фе ста-ци ја у Ру ми тра ја ла је од 13. до 19.ма ја, а по ред по ме ну те из ло жбе, отво ре на је и из ло жба „Се о ско и град ско, жен ско и му шко-уни вер зал но“ Ет но граф ског му зе ја у Бе о гра ду, одр жа на је ра ди о-ни ца „Ма ла олим пи ја да ста рих ига ра“ и умет нич ки пер фор манс учи те ља и сли ка ра Јо ви це Па ни ћа. Ма ни фе ста-ци ја „Му зе ји за 10“ под ра зу ме ва Ме-ђу на род ни дан му зе ја, Европ ску ноћ му зе ја и На ци о нал ну не де љу му зе ја, а рум ски му зеј у њој уче ству је већ пет го ди на.

Ауто ри пр ве из ло жбе „Ви ше од игре“ ко јом је ма ни фе ста ци ја и за по-че ла су Бра ни сла ва Ко ње вић, исто-ри чар и ди рек тор ка За ви чај ног му зе ја Ру ма са ко а у то ром ку сто сом исто ри-чар ком Алек сан дром Ћи рић.

- Ми слим да је ово за ни мљи ва при-ча о спорт ском жи во ту, о ком го во ри-мо на дру га чи ји на чин, не у сми слу по сти за ња ре зул та та, већ као вид дру-же ња, за ба ве и оно га што се да нас у вре ме мо дер них тех но ло ги ја све ви ше за бо ра вља. Сма трам да ће из ло жба би-ти ин те ре снат на за ста ри ју пу бли ку да се под се ти ста ри јих да на, а и за мла ђу, да ви де ка ко је то не ка да би ло, ре кла је Бра ни сла ва Ко ње вић.

Спорт ски жи вот у Ру ми је на стао на ни воу школ ских оба ве за и за ба ве мла дих, а иако је тек у по је ди ним слу-ча је ви ма пре ва зи ла зио ама те ри зам и од ла зио у про фе си о нал не окви ре, за ин те ре со ва ност Ру мља на за раз ли-чи те спор то ве је би ла ве ли ка. Пр ва спорт ска удру же ња на ста ла су по чет-ком два де се тог ве ка, а из ло жба при ка-зу је на ста нак и раз вој спор та у рум ској оп шти ни на за ни мљив и сим па ти чан

на чин. Та ко се, осим ре кви зи та ко ји су се ко ри сти ли, пла ка та, ула зни ца, фо то-гра фи ја, мо же ви де ти и ка ко је из гле-да ла три би на, са со ко ви ма и не из о-став ним се мен ка ма.

- Из ло жба је ре зул тат ви ше ме сеч ног тру да. Ова из ло жба уз мно штво ре кви-зи та и пред ме та осве тља ва вре ме пре не го што је тех но ло ги ја пре у зе ла свет, ка да су се љу ди по ред број них оба ве за ви ше дру жи ли кроз за ба ву и спорт. Та-да шњи спорт ни је имао за циљ ис кљу-чи во по сти за ње ре зул та та, већ раз-ви ја ње здра вих ме ђу људ ских од но са, то ле ран ци ју, ем па ти ју и по што ва ње ме ђу љу ди ма и за то је спорт био „ви ше од игре“, го во ри ко а у тор Алек сан дра Ћи рић.

Парт не ри из ло жбе су раз ли чи те спорт ске уста но ве и му зе ји, а у ре-а ли за ци ји су по мо гли и по је дин ци до но се ћи пред ме те из при ват них збир ки. Ме ђу њи ма је и Ми тров чан ка Ка ме ли ја Стан ко вић, ко ја је до не ла

фи гу ри це за бо ра вље них спорт ских и де чи јих ига ра.

- То су игре ка да смо бо со но ги тр ча-ли по тра ви, бла ту, пра ши ни и у то ме ужи ва ли без ин тер не та и мо бил них те-ле фо на. Сви ко ју су се ба ви ли тим игра-ма би ли су до бри у спор ту, има ли све еле мен те атле ти ке и гим на сти ке и све-га нео п ход ног за спорт. Пре ска ка ла се ви ја ча, игра ла шко ли ца, тру ле ко би ле, пе тли ћа, ко ња, гла ве-ре па и увек смо се так ми чи ли ко ће ви ше да ско чи или ко ће бр же да тр чи, при се ћа се Ка ме-ли ја Стан ко вић.

Та ко је и по ред при ка за свих спор-то ва ко ји су обе ле жи ли 20 век у Ру ми, по се бан осврт дао и на за бо ра вље-не де чи је игре. У тим игра ма де ца су пре ва зи ла зи ла све окви ре и огра ни-че ња, по пут си ро ма штва, не до ста-так игра ча ка и спорт ских ре кви зи та, опре ме, про сто ра и слич но. Да нас су оне са мо по не кад део пред школ ског про гра ма, а за ме њу је их мо бил на

тех но ло ги ја, оту ђе ност и ло ша ко му-ни ка ци ја.

Кон цер ти, ра ди о ни це, из ло жба...

Му зеј на ив не умет но сти “Или ја-нум” у Ши ду раз ли чи тим са др жа ји ма дао је свој до при нос ма ни фе ста ци ји „Му зе ји за 10”, од но сно Ме ђу на род-ном да ну му зе ја и Европ ској но ћи му зе ја. То ком ми ну лих се дам да на у Или ја ну му је тим по во дом упри ли че-на из ло жба ра до ва уче ни ка ОШ “Јо ван Јо ва но вић Змај” из Ши да, на став ни ци и уче ни ци Основ не му зич ке шко ле

“Фи лип Ви шњић“ су одр жа ли кон-церт, на сту пио је хор Основ не шко ле “Бран ко Ра ди че вић“, мла ди му зи ча ри Ши да су по ка за ли шта зна ју, а одр жа на је и ра ди о ни ца са уче ни ци ма Основ не шко ле “Јо ван Јо ва но вић Змај “Шид.

Из про гра ма Га ле ри је сли ка “Са ва Шу ма но вић”, ор га ни зо ва ним истим по во дом, из два ја мо нео бич но му зич ко ве че под на зи вом “Ве чер њи обла ци”. При сут ни су има ли при ли ку да слу ша-ју но ву му зич ку ком по зи ци ју "Ве чер њи обла ци" ком по зи то ра Пре дра га Па вло-ви ћа на ста лу пре ма исто и ме ној сли ци Са ве Шу ма но ви ћа.

С.Б. – С.Ђ.

Среда, 22. мај 2019. 17

Za više informacija možete nas nazvati na 062 323-973

Drage naše sugrađanke i sugrađani,

zadovoljstvo nam je da Vas pozovemo

i uslužimo na novoj lokaciji naše pоrodične

mesnice Sremgood u ulici Svetog Save br 8.

U ponudi možete naći sveže meso,

kao i domaće suhomesnate proizvode.

Ukoliko želite da umesto Vas napravimo

roštilj, nema problema, imamo i to.

Pružamo mogućnost plaćanja čekovima kao i platnim karticama.

Za penzionere nudimo poseban popust.

Dobro došli

Vaša braća Sremci

„МУ ЗЕ ЈИ ЗА 10“ У РУ МИ И ШИ ДУ

Вре ме ка да је спорт био ви ше од игре

Кон церт у Га ле ри ји сли ка Са ва Шу ма но вић

За бо ра вље не де чи је игре

Бра ни сла ва Ко ње вић, Алек сан дра Ћи рић и Ка ме ли ја Стан ко вић

Спорт-ви ше од игре

Из ло жба ра до ва уче ни ка

КУ ЋЕ - ПЛА ЦЕ ВИ

- Про да јем се о ско до ма ћин ство у Рав њу на 20 ари пла ца, це на по вољ-на, до го вор. Тел:060/385-44-81 и 060/148-5-101

- Про да јем 75 ари зе мље у Но ћа ју. Тел: 063/248-011

- Про да јем ку ћу 130м2 све ре но ви ра-но, под но гре ја ње, це на 49.000 евра. Тел. 063/32-12-55

- Про да јем 16 ари пла ца под усе вом код Чар де. Тел: 061/23-72-555

- Про да јем спрат ну ку ћу у Срем ској Ми тро ви ци 167м2 це на 330евра по м2. Тел: 064/046-24-51

- Про да јем ку ћу 125м2 са по моћ-ним објек ти ма у Срем ској Ми тро-ви ци ули ца Пр ви Но вем бар 25. Тел: 022/614-624 и 063/194-31-09

-Про да јем ку ћу у Срем ској Ми тро ви-ци. Тел: 061/295-48-22

-По треб на ку ћа на ду жи пе ри од око-ли на бол ни це и цен тра. Тел: 064/55-34-123

-Про да јем ку ћу 200м2 у бли зи-ни цен тра це на 75.000 евра . Тел: 063/65-66-18

-Про да јем ле пу ку ћу у Ла ћар ку са свим по моћ ним објек ти ма, га ра-жа, чар дак, 3 оста ве и лет њи ко вац. Објек ти и ку ћа су фа са ди ра ни у бе-лој бо ји. Тел: 063/520-207

СТА НО ВИ

- Про да јем стан 60м2, ви со ко при зе-мље Ше ћер со как 7. Тел: 064/3333-186

- Про да јем стан 62м2 на се ље Ни ко-ла Те сла, Срем ска Ми тро ви ца. Тел: 063/11-57-005

- Про да јем дво со бан стан 51м2 у на-се љу М. Ху ђи, це на 36.000 еура. Тел: 065/321-12-55

- Про да јем тро со бан стан 98м2 у на-се љу Пеј тон, мо же за ме на за дво со-бан уз до пла ту. Тел: 063/46-74-12 и 069/510-07-02

- Из да јем јед но со бан пра зан стн код шко ле Све ти Са ва у Срем ској Ми тро-ви ци. Тел: 069/626-130

- Из да јем дво ри шну гар со ње ру жен-ској осо би у Кра ља Пе тра, СМ. Тел: 063/512-987

- Из да јем на ме ште ну гар со ње ру са ЦГ, ин тер не том кар кинг ме стом ули ца Во-ји сла ва Или ћа 7, Пеј тон. Тел: 628-015 и 062/411-835

- Про да јем стан иза Сто тек са све ре но-ви ра но, хит но це на 25.000 евра. Тел: 063/321-255

- Про да јем јед но со бан стан 36м2 дру-ги спрат у на се љу Ма ти ја Ху ђи, це на 24000 евра. Тел: 063/321-255

- Про да јем дво со бан стан 47м2, но ва град ња, ули ца Цвет на 19, це на 29.000 евра. Тел: 065/222-22-34

- По вољ но про да јем дво со бан стан 60м2, на че твр том спра ту у на се љу код ПСЦ „Пин ки“ тел: 060/548-21-25

СТА НО ВИ

- Из да јем дво со бан на ме штен кон фо-ран стан са ЦГ у по ро дич ној ку ћи на-се ље Ма ти ја Ху ђи. Тел: 064/028-91-67

ЛО КА ЛИ

- Про да јем по слов ни про стор 200м2 у Срем ској Ми тро ви ци по го дан за са мо-по слу гу и про из вод њу, 300 евра 1м2. Тел:063/225-306

ВО ЗИ ЛА

- Ку пу јем ауто мо бил до 2.000 евра ста-ње не бит но. Тел: 069/13-32-132

- Про да јем ком би Иве ко за ста ва го ди-на про из вод ње 2009. пре шао 26000км. це на 4000 евра. Тел: 063/225-306

РА ЗНО

- Но ва ло ка ци ја нај јеф ти ни јег и нај бо-љег во ћа у гра ду, са да је на пи ја ци у на се љу Ма ти је Ху ђи. Нај бо ље крушке, бре скве, нек та ри не, кај си је, шљи ве и ја бу ке, све вр сте воћ них ра ки ја и мед. Дра ган - Ал ма Мон са. Бо ље код ме не по во ће, не го у апо те ку! Тел: 065/36- 84- 652 и 060/16- 76- 024.

- Про да јем апа рат за пра ње по да у мар ке ти ма или по слов ним про сто ри-ја ма, ма га сцин ске по ли це ви си не 3м ду би на80см у 5 ни воа мон та жне 45 ду жних ме та ра. Тел: 063/225-306

- Про да јем ва ге за про дав ни цу и мар-ке те Би зер би не, ци стер ну за во ду 1500 ли та ра, по тро шач ке кор пе за са мо по слу гу, ку ти је од ба на на и др-ве не гај би це јед но ред не , двред не и ду бо ке у Срем ској Ми тро ви ци. Тел: 063/225-306

- Про да јем ја бу ке Ај да ред дру га кла са 15 ди на ра /ки ло грам. Тел: 063/225-306

- Про да јем нов про зор Ве лукс са ро-лет на ма нео т па ко ван, кров ни. Teл: 624-497

-Се лид бе и ком би пре воз. Тел: 061/66-66-771

- Про да јем по вољ но уга о ну гар ни ту ру са сто ли ћем. Тел: 063/86-90-908

- По вољ но про да јем фал цо ва ни цреп 2,500 ко ма да. Тел: 022/641-018 и 063/565-247

- Про да јем два про зо ра 60х60 са ша-лу ка три ма, бој лер, би де са Ар ма ло вом сла ви ном, ор ма рић и гре јал чи ца за ку па ти ло. Тел: 064/419-27-00

- Из гу бљен нов ча ник са до ку мен ти ма на име Ни ко лић Ра ди вој у цен тру. Тел: 060/737-22-65

Среда, 22. мај 2019.18

ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА

БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНОСремска Митровица, Стари Шор бр. 60

Тел: 022/639-057 и 614-595

1.100

Стоматолошка ординација

Стари шор 48Сремска Митровица

022 611-199

Др Филиповић

Прегледи:• Кардиолошки• 24-сатни холтер ЕКГ и 24-сатни холтер крвног притиска• Ендокринолошки• ГастроентеролошкиКомплетна ултразвучна диjагностика

Тел: 063 70-86-028, 022 617-276Краља А. Карађорђевића 46

Сремска Митровица

ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА

РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ

Апотека I Kраља Петра I 46, 022/639-257

Апотека II Трг Ћире Милекића 18, 022/617-215

Апотека III Шећер сокак 59, 022/624-475

Апотека IV Краља Петра I 3, 022/618-589

• Израда свих магистралних галенских и козметичких

препарата

• Широк асортиман козметике и хране за бебе

по најповољнијим ценама

Радно време: КУЋНЕ ПОСЕТЕ

Тел:

PIVARSKA 13Sremska Mitrovica

Info MedicМАРКЕТИНГ 610-496 и 615-210МА ЛИ ОГЛА СИ 615-200

Др Невенка Аћимовић - интерниста - кардиолог

Специjалистичка интернистичка ординациjа

SREMSKEPORTAL !

WWW.SREMSKENOVINE.RS

www.sremskenovine.rs

ТО ЈЕ ТО!ТО ЈЕ ТО!

МАРКЕТИНГ

610-496 и 615-210

WWW.SREMSKENOVINE.RS

POSETITE NAŠ SAJT !

Среда, 22. мај 2019. 19

POSEJDON„Bog Panonskog mora“

Ribarska obala bb, Sremska MitrovicaTel: 064/842-08-66Menadžer: 064/842-08-76Email: posejdonsm@gmail.com

Proslavite značajan datum u novo opremljenom restoranu „Posejdon“ koji nudi mogućnost prenoćišta, ukusne hrane i prijatnog ambijenta. Dođite da se opustite i uživate!!!

PUŠKINOVA 18 SREMSKA MITROVICA

062/770-165(NA PIJACI)

Jедно од модерних занимања које потражује савремено тржиште рада,

а које обједињује некадашње зана-те металостругара, металоглодача и металобрусача, али и нову вештину обраде на компјутерски управљаним машинама.

Компјутерски управљане машине, популарно назване „CNC“машине(CNC-компјутерско нумеричко управљање)представљају савремене видове “ауто-матских машина - процесних робота“ који су намењени обради резањем и деформисањем.

Oператер машинске обраде

Сваки оператер машинске обраде ће у Средњој техничкој школи „Нико-ла Тесла“ из Сремске Митровице на-учити да ради на конвенционалном стругу, глодалици и брусилици,али ће у завршном разреду научити да програмира и ради на компјутерски управљаним струговима,глодалицама и брусилицамаи самим тим повећети шансе да пронађе посао у струци,јер се у блиском окружењу великом брзи-ном и у значајној мери повећава број компјутерски управљаних машина.

Ево шта каже директор школе Мили-сав Даничић - у реалном индустријском окружењу мали је број „мајстора“ који могу да направе сложен предмет на универзалној машини конвенционал-ног типа –стругу или глодалици.Ове машине ,иако нису компјутерски упра-вљане ,имају огроман степен универ-залности и по својим карактеристика-ма су присутне у великој мери у малим и средњим предузећима које се баве машинском обрадом.Производних система ове величине има највише у нашем индустријском окружењу.

Оператери машинске обраде у

Средњој техничкој школи „Никола Тесла“ из Сремске Митровице најви-ше сати проводи ће у радионицама компанија и предузећа у којима стичу вештине потребне за израду предме-та различитог степена сложености на конвенционалним машинама-струго-вима и глодалицама. Ово занимање је у складу са потребама тржишно при-лагодљивог образовања јер ученици у завршном разреду, у току радне не-деље, три наставна дана имају по шест сати праксе,а само два дана су им на-мењена за стицање теоријских знања.

Треба напоменути да са значај-ним бројем предузећа у окружењу (Машинска обрада Радосављевић, Алатница Вулетић,Табекс, Дадекс, Мо-дин...) Средња техничка школа „Никола Тесла“из Сремске Митровице догово-рила концепт узајамног синергијског дејства у процесу одабира и препору-ке вредних и квалитетних ученика за практичну наставу и резултат догово-ра су изјаве о намери које су та преду-

зећа потписала. У изјавама о намери се ученицима на пракси обезбеђују ин-структори, обезбеђују трошкови пре-воза до предузећа,трошкови топлог оброка,сва заштитна опрема и радна одела,надохнада за остварени учинак по закону о дуалном образовању.И што је најважније ученици имају вели-ку шансу да се запосле у предузећа где су стекли практична знања и вештине.

Предузећа често траже мишљење – препоруку школе приликом запошља-вања наших ученика,додао је дирек-тор школе Милисав Даничић.

Mеханичар моторних возила

Образовни профил механичар моторних возила је иновиран и мо-дернизован стари образовни профил аутомеханичар и у систему је дуалног образовања..

По завршетку школовања, механичар моторних возила ће бити обучен да:

моћу дијагностичких уређаја и отклања неисправности на моторним возилима

них возила

Због употребе савремених техноло-гија, физичка снага није предуслов за бављење овим занимањем тако да се овим послом данас подједнако успеш-но могу бавити и жене.

Предности школовања по дуалном моделу су:

сервиса и кућа у обуци ученика/ца

или аутосервисима уз употребу савре-мене технологије и уз подршку обуче-них ментора и инструктора

маћих и страних послодаваца

један од главних разлога за ниску сто-пу незапослености младих у земљама у којима је развијен овај систем обра-зовања

Један део школовања будућих ме-ханичара моторних возила одвија се у школи,а други део у компанијама или аутосервисима који сарађују са шко-лом. У школи ученици стичу опште об-разовање и стручна теоријска знања, а пролазе и основну практичну обуку, један дан недељно, током прве године школовања. Учење на радном месту почиње од друге године када ученици обављају практичну наставу у компа-нијама или аутосервисима и то у другој години два дана, а у трећој години чак три дана недељно.

Ученици, по закону о дуалном об-разовању, имају инструкторе и мен-торе, радна одела и заштитну опрему,

надохнаду за трошкове превоза и топ-лог оброка, надохнаду за остварени учинак.

Пракса у аутосервисима у реал-ним радним условима поред стицања стручних вештина, омогућава учени-цима и усвајање социјалних вештина као што су комуникација са колегама однос према послу, понашање на рад-ном месту и слично.

Комбиновањем знања које стичу у школи, уз практична знања и вештине које стичу у аутосервисима ученици се на прави начин оспособљавају за потребе тржишта рада и тиме добијају боље шансе за запослење по завршет-ку школовања.

Осим Знања и вештина које им по-већавају шансе да се запосле одмах по-сле завршетка школовања ,без додат-них обука и прилагођавања ученици у профилу имају механичар моторних возила кроз обавезан предмет преду-зетништво стичу знања и вештине за покретање сопственог бизниса.

У СРЕДЊОЈ ТЕХНИЧКОЈ ШКОЛИ „НИКОЛА ТЕСЛА“ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ ДВА НОВА ОБРАЗОВНА ПРОФИЛА У СИСТЕМУ ДУАЛНОГ ОБРАЗОВАЊА

Бирај сигурно - изабери посао

Среда, 22. мај 2019.20

11

022 615-615

Dežurna služba

066 615-1-615

SMS na broj 063 615-200Mail: infosm@ptt.rs

www.sremskamitrovica.org.rs

МА ЛИ ОГЛА СИ 615 - 200

Prodajete ili kupujete nepokretnost?

Angažujte posrednika u prometu nepokretnosti (Agenciju za nekretnine)koji poseduje licencu broj 849

Rade Frajtovićagent za nekretnine

063/321-255

nekretninemitrovica.com

tel/fax 022/626-025Vojvođanskih brigada bb

Sremska Mitrovica

EKO sm TEAM

• Čišćenje tepiha, itisona, mebla• Kompletnog poslovnog i stambenog prostora

Sremska Mitrovicaul. Laćaračka 21

Tel: 022/632-631mob: 064/486-03-99

MАЛИ ОГЛАСИ 615-200

Tel: 022/621-495Ribarska obala 4Sremska Mitrovica

ŠOK CENA Led sijalica 10w 159,00

SMS MALI OGLASIPošaljite Vaš mali oglas sms-om na broj

1202

SN (razmak) TEKST OGLASA

Cena: VIP - 243,48 dinara, Telenor 243,60 dinara, MTS 243,60 dinara

Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202

WWW.SREMSKENOVINE.RS

Среда, 22. мај 2019. 21

Сремска МитровицаМaнђелошки пут б.б.Тел.: 064/532-94-46 и 060/827-18-33

РЕСТОРАН „СРЕМСКА КУЋА“

ПРОСЛАВА МАТУРА!

У по не де љак, 20. ма ја, у срем ско-ми тро вач кој Би бли о те ци ,,Гли-

го ри је Во за ро вић", по во дом Да-на Деч јег оде ље ња, гост пи сац је био Си ме он Ма рин ко вић. Уче ни ци основ них шко ла ,,Јо ван Јо ва но вић Змај" и ,,Сло бо дан Ба јић Па ја" као и пред школ ци ПУ,,Пче ли ца" улеп ша ли су дру же ње.

Дру же ње де це и пи сца отво ри ла је Ким Срет ко вић, а Си ме он Ма рин ко вић је на пи сао у ле то пис Деч јег оде ље ња: ,,Наш су срет са де цом у овој Би бли о-те ци, био је оча ра ва ју ћи.Де ца су та-ко дра га и ма што ви та да је то ве ли-ка ра дост за нас. Рад са де цом у овој Би бли о те ци је за сва ку по хва лу. Не ка нам бу ду ова кве Би бли о те ке!" СН

Си ме он Ма рин ко вић са ма ли ша ни ма

СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА:ПО ВО ДОМ ДА НА ДЕЧ ЈЕГ ОДЕ ЉЕ ЊА

Го сто вао Си ме он Ма рин ко вић

Ка да је пре шест го ди на, под по кро-ви тељ ством Хр ват ског на ци о нал-

ног ве ћа у Ср би ји у су ор га ни за ци ји са За во дом за кул ту ру вој во ђан ских Хр ва-та ини ци ра на и ор га ни зо ва на ма ни фе-ста ци ја „Сри јем ци Сри је му“ циљ је био до при нос ја чем по ве зи ва њу, бо љој и ор га ни зо ва ни јој пре зен то а ци ји кул-тур не ба шти не ко ју не гу ју кул тур но-умет нич ких и про свет них удру же ња хр ват ске на ци о нал не ма њи не у Сре му. Пр ва ма ни фе ста ци ја под тим на зи вом одр жа на је 2013. го ди не у Срем ској Ми-тро ви ци, сва ке го ди не је одр жа ва на у дру гом ме сту где жи ве вој во ђан ски Хр ва ти, а про шле су бо те , 18. ма ја, град на оба ли Са ве био по но во до ма ћин све ча не при ред бе .

У бо га том про гра му ко ји из ве ден у По зо ри шту “До бри ца Ми лу ти но вић” сво је фол клор но уме ће, му зи ку, оби-ча је и уоп ште тра ди ци ју по ка за ли су ХКЦ “Сри јем – Хр ват ски дом” из Срем-ске Ми тро ви це, ХРКД “Шид” из Ши да, ХКПД “То ми слав” из Го лу би на ца, ХКПД “Ма ти ја Гу бец” из Ру ме, ХКПД “ Стје пан Ра дић” из Но вог Слан ка ме на. ХКПД “ Је ла чић” из Пе тро ва ра ди на, Дру штво

хр ват ске мла де жи из Зе му на, ЗХЗ “Или-ја Окру глић” из Зе му на, Хр ват ска чи та-о ни ца “Фи шер” из Сур чи на, а као го сти до шли су чла но ви ХКПД “Ђур ђин” из Ђур ђи на.

- Из у зет но је бит но да ова ма ни фе-ста ци ја иде да ље, да у њој уче ству ју кул тур но - умет нич ка дру штва хр ват-ске за јед ни це, да по сто ји ин те рес у Сре му о то ме да тра ди ци ја, ба шти на и кул ту ра срем ских Хр ва та оп ста је -

ре као нам је, уз оста ло, Гор дан Ба ко та ам ба са дор Хр ват ске у Ср би ји ко ји је при су тво вао ма ни фе ста ци ји.

Осим хр ват ског ам ба са до ра у Ср-би ји, на при ред би „Сри јем ци Сри је-му“ у Срем ској Ми тро ви ци би ли су

пред сед ни ца Хр ват ског на ци о нал ног ве ћа Ја сна Вој нић, гра до на чел ник Срем ске Ми тро ви це Вла ди мир Са на-дер са са рад ни ци ма, би скуп Срем ске би ску пи је мон си њор Ђу ро Га шпа ро-вић, ге не рал ни ви кар Срем ске би ску-пи је Еду ард Шпа но вић, пред став-ни ци За во да за кул ту ру вој во ђан ских Хр ва та и дру ги.

При сут ни ма су се обра ти ли и упу-ти ли по здра ве Ја сна Вој нић, пред сед-ни ца Хр ват ског на ци о нал ног ве ћа, ам ба са дор хр ват ске Гор дан Ба ко та и гра до на чел ник Срем ске Ми тро ви це Вла ди мир Са на дер.

За Кру но са ва Ђа ко ви ћа, пред сед-ни ка ХКЦ „Сри јем - Хр ват ски дом“, овај цен тар је био је дан од ор га ни за то ра при ред бе, ва жно је да ма ни фе ста ци ја као и све ко је су одр жа не оку пе хр ват-ска др штва из Сре ма да пе ва ју, игра ју, ре ци ту ју и да чу ва ју сво ју кул ту ру на све мо гу ће на чи не. На овај на чин се упо зна ју и пред ста вља ју сво је оби чај дру ги ма. С.Ђа ко вић

Фо то: М.Ми ле у снић

Пре зен ту ју сво ју кул тур ну ба шти ну У бо га том про гра му на сту пи ла дру штва из Срем ске Ми тро ви це, Ши да, Го лу би на ца, Ру ме, Но вог Слан ка ме на, Пе тро ва ра ди на, Зе му на, Сур чи на и го сти из Ђур ђи на

Ам ба са дор Ре пу бли ке Хр ват ске у Ср би ји Гор дан Ба ко та

До ма ћи ни на сту пи ли пр ви

Пе смом иигром кроз Срем

Пу бли ка

Пита мали Перица тату:- Зашто бака чита Библију?- Спрема се за пријемни - објасни тата.

Побила се два типа на улици.Усред туче наиђе полицајац и раздвоји их.-Kако се зовете?-Зоран Петровић - каже први.-Зоран Михајловић - каже други.-Срам вас било, браћа па се бијете!

Среда, 22. мај 2019.22

Недељни хороскопОванДобро размотрите сваку наредну одлуку и будите опрез-ни у свему што потписујете. Нећете успети да сачувате своју везу ако наставите да показујете толико нервозе.

БикОчекују вас позитивне промене. Ако сте у потрази за но-вим послом, наредни период би могао да донесе значајне промене на том плану. Период који вас очекује биће при-лично турбулентан.

БлизанацУ наредном периоду нећете имати тешкоћа у оствари-вању својих планова. Можете се надати великој помоћи са стране. Допашће вам се особа која је на неки начин компликована и осетљива.

РакНаредни период је веома повољан на овом пословном плану. Успех је известан у свему што покушате да оствари-те. Долази време да рашчистите неке нерешене односе из прошлости. Могуће је да вас чека непријатан сусрет.

ЛавЧини вам се да досадашњи начин функционисања није довољно ефикасан и смишљате начин да нешто промени-те. У тренутној ситуацији нећете успети да сачувате воље-ну особу, раскид се ближи.

ДевицаВаша комуникација са сарадницима није баш најбоља, због чега често добијате погрешне информације или сте неинформисани. Kао да немате воље за љубав сада, па показујете мањак емоције.

ВагаИако не очекујете много, тренутни посао може да вам постане јако позитивно искуство. Потрудите се да не про-пустите ни једну једину прилику која вам се укаже. Вашу везу сада највише може да угрози љубомора.

ШкорпијаОсећате се веома исцрпљени свим проблемима који че-кају да их решите. У наредном периоду имаћете премало енергије и мотивације да се бавите било чиме. Немате храбрости да преузмете иницијативу на пољу љубави.

СтрелацУ вама постоји амбиција и жеља за успехом. Планирате да га остварите својим трудом и вредним радом и имате довољно енергије и квалитета за то. Ако покажете воље-ној особи своје емоције, биће вам лепо.

ЈарацПокажите стрпљење и оптимистичн став. Проблеми који вас муче нису тако нерешиви, само је потребно више вре-мена. Kрај ваше везе се полако, али сигурно приближава и ви сте тога свесни.

ВодолијаМогуће је да ће доћи нека уплата коју дуже очекујете. Наредни период вам је повољан на финансијском плану после дужег времена. Промене које ваш партнер показује ће вас обрадовати.

РибеВреме је да донесете одлуку која ће веома утицати на будућност ваше каријере. У великој сте дилеми за шта да се определите. Kако време пролази, ваши сукоби са вољеном особом су све озбиљнији.

УКРШТЕНИЦАСКАНДИНАВКА

СУДОКУ

Кувар

ВИЦ

АУТОР ЈОВАН

ВУКОВИЋ ПУБЛИЦИ-

СТА СА СЛИКЕ

ПОДРАЖАВАЊЕ ЗВУКА

ШИРОКИ ВИДИК

ТРАГЕДИ-ЈА

ВИЛИЈАМА ШЕКСПИРА

ГРЧКО СЛОВО

СИНИША КОРИЦА (слика у редакцији)

ПРИГРАД-СКА БЕО-ГРАДСКА

ОПШТИНА

ПРКОС (МН.)

МУЗИЧКИ САСТАВ

ОД 9 ЧЛАНОВА

ГРАД У ИТАЛИЈИ

ШАРАЦ ИМЕ ИСТО-

РИЧАРА РУВАРЦА

ОТАЦ (СЛОВ.)

ИСТОК ------------- УЗВИК ЗА

УЋУТКИВАЊЕ

ГЛУМИЦА ДЕ КАРЛО

БОРЦИ У КОРИДИ

НАУКА О МОРАЛУ

МУШКО ИМЕ, НИНО

РЕКА У КОНГУ

ОЧЕВА ИЛИ

МАЈЧИНА СЕСТРА

ПОХВАЛА, ЛАСКАВЕ

РЕЧИ

ОМОТАВА-ТИ СЕ ОКО

СТРУКА

РЕНИЈУМ ДЕЧЈЕ

ВОЗИЛО ------------

ЈЕДНА ОД САД

МОРЕ КОД ЈАПАНА

ИНАЧЕ (ПРОВ.)

-------------- ЊЕГОВО РОДНО МЕСТО

КАЛИЈУМ ------------

СТАРИНА

СТАКЛО (ПРОВ.)

ОТЕСАНО ДРВО

----------- ФРАНЦУ-СКИ ПЛЕС

АМПЕР МИЛЕНКО ОДМИЛА ----------- ПРАЗАН

ПРОСТОР У ФИЛОЗ.

АЛЕКСИ-

НАЦ -------------

СПИС

ПЛОД ТРОПСКЕ

ПАЛМЕ

УЗДАНИЦА

МЕСТО

КОД НОВОГ САДА

ИНДИЈАН. ПЛЕМЕ У БРАЗИЛУ ------------- ЈАКОВ

ОДМИЛА

ОНАЈ КОЈИ ЈЕ

НЕМАРАН

ВРСТА ЗАЧИНА ------------- РАДНА

ОРГАНИЗ.

ЕСКИМСКА ЈАКНА С КАПУЉА-

ЧОМ

ВЕШТА ПРЕВАРА, ОПСЕНА ------------

ЈЕДНИНА

ДОСЕГ, ДОХВАТ

ОРГАН ВИДА

------------ ПРВО

СЛОВО

ВЕЛИКА ЈУЖНОАМ.

ЗМИЈА, БОА

ПОЕН ИЗ СЕРВИСА У ТЕНИСУ

7 3 8 6 5

5 2

2 6 1 4 3

8 7 2

1 2 3 4

5 3 6

1 7 9 8 5

8 6

5 6 1 9 2

ВОДОРАВНО: 1. Изазовност, провокација, 15. Пријатног изгледа, 16. Тешка заразна болест, 17. Британски атлетичар, Себастијан, 18. Највиши врх Пиринеја, 20. Скраћеница за именица, 21. Најстинији организам изазивач многих болести, 23. Мања планина, 24. Авар, 26. Посебан облик аутократије, 27. Горући, хитан, 28. Краће име Јасмина, 31. Амерички глумац, Брајан, 32. Град у Ирану, 34. Душа (лат.), 36. Врста першуна, 37. Старешина над парохијом, 38. показна заменица, 39. Непомична морска животиња (мн.), 42. Шесдест минута, 43. Врста штампарског слова, 44. Редовник у кат. цркви (мн.).

УСПРАВНО: 1. Литерарна крађа, 2. Модел француског аутомобила, 3. Хируршка интер-венција, 4. Ознака за волт, 5. Орган чула вида, 6. Упитна реч, 7. Варош у Банату, 8. Предмет расправе, 9. хемијски знак за иридијум, 10. Слово арапског писма, 11. Римски знак за 900, 12. Суровост, грубост, 13. Нови звук, кул џез, 14. Испитивати, проверавати, 19. Ознака за тара, 22. Иван Кирилов, 24. Орган чула вида, 25. Стара мера за земљиште, 27. Први вокал, 29. папин годишњи приход, 30. Хемијски знак за америцијум, 32. Мера за земљиште, 33. Сеоско подру-чије, 35. Име певача Рахимовског, 37. Краљ Епира (Пирова победа), 40. Општински комитет, 41. 13. и 25. слово азбуке.

САСТАВИО: Томислав Земан

Састојци: 100 г сланине, 500г кобасица, 130 г брашна, мало соли, пола кашичице прашка за пециво, 3 јаја, 300 мл млека, пола везе све-жег першуна

Начин припреме: Загрејати рерну на 200 степени. Помешати браш-но, прашак за пециво, со, јаја, па мешајући додати млеко, и на крају першун. Оставити тесто да одмори 30 минута.За то време пропржити сланину, и поређати на плех. И кобасице пропржити пар минута, да ухвате боју. Поређати преко сланине па све прелити тестом. Пећи око пола сата. Може се сећи на мале залогаје и тако служити.

Тесто са кобасицама

У Руми су и свечано отворени девети по реду „Дани сло-

венске писмености и културе“, манифестација која има за циљ очување и промоцију традици-оналног и модерног стваралаш-тва међу словенским народима. Главни организатор је Градска библиотека „Атанасије Стојко-вић“ Рума, којој се прикључују и остале установе културе и Ту-ристичка организација Општи-не Рума. Свечаном отварању, које је одржано у Великој сали Културног центра „Брана Црн-чевић“, претходило је неколико програма одржа-них у просторијама библиотеке, а тако ће и бити до самог затварања. „Дани словенске писмености и културе“ негују и сећање на велике просвети-теље, солунску браћу Ћирила и Методија, који су у деветом веку ширили писменост међу сло-венским народима и установили прво словенско писмо глагољицу, а устаљен назив је и „словен-ски апостоли“. Манифестацију је свечано отво-рио Стеван Ковачевић, председник Скупштине општине Рума.

- Успели смо да дођемо и до девете годишњи-це и успешно смо се овде сваке године сабирали као око извора, желећи да се окрепимо и осве-жимо као на духовном изворишту у нашем ду-ховном завичају. Богатство словенске културне ризнице нуди неисцрпну могућност истражи-вања, где свако ново откриће даје нову снагу и нову инспирацију да представљамо нешто ново што до сада није било познато. Ја се надам да ћемо се и у будућности сретати и прослављати

ову манифестацију и уз подрш-ку Општине Рума, која неће из-остати, јер без „Дана словенске писмености“ културна понуда Општине Рума била би крња. Управо овом манифестацијом се заокружује један круг и ми-слим да смо на путу да оствари-мо нешто што је наша културна стратегија, а то је да подједнако пажње посвећујемо не само представљању савремених кул-турних токова, него и неговању културне традиције и духовних вредности, сматрајући да нема

здравог дискурса са савременошћу ако забора-вимо нашу словенску прошлост и традицију, ре-као је приликом отварања Ковачевић.

Управо ових дана Влада Републике Србије прогласила је 24. мај, Дан Ћирила и Методија за државни празник и тиме је ова румска мани-фестација добила још већи значај, каже Жељко Стојановић, директор Градске библиотеке „Ата-насије Стојковић“ Рума.

- Ми се некако осећамо поносним да смо на неки начин покренули ту иницијативу. Сви дани који следе, укључујући и беседу професора док-тора Мило Ломпара, од Гогоља, до Његоша, бе-седе Владике Данила на тему једног стиха „Нека буде што бити не може“, једно предавање на је-дан стих, показују да мало који град има такав програм који наша публика заиста завређује, ре-као је Жељко Стојановић.

Протојереј Сретен Лазаревић, архијерејски намесник румски је истакао да је посебан значај у томе што се девети „Дани словенске писмености

и културе“ одржавају у завршној години осмовековне аутоке-фалности српске православне цркве, те додао да је и предан рад Светог Саве след великог просветитељског рада солунске браће.

- Ови девети Дани подсећања али и доприноса словенској пимености и култури својеврсни су весници деветог века наста-вљања дела Светога Саве, муд-рог и дивног настављача светих словенских просветитеља и учи-теља Ћирила и Методија, крсти-теља нашег рода. Писменост и култура једног на-рода незамислива је без превода и ишчитавања тог писма писаног светим рукама и надахнућем Духа светога. У том духу писма над пимсменима утемељио је цркву српску која већ вековима све-дочи живот и животе. Тада, многима се чинило да је будућност народа у новим решењима новим путевима и културама, док је Свети Сава видео ту неисцрпну ризницу културе православља по којој све ново постаје смислено, на нови на-чин представљено обогаћено вечним, за народ учињено корисним. Такво поступање показало се успешним и када су у просторима где данас Срби живе други владали и када се чинило да Србије и Срба више неће бити. Народ се очувао, изнова васкрсавао обнављајући себе, успоста-вљајући поново своје државе вођен и оснаживан духом којим је Свети Сава утемељио цркву срп-ску. Због тога је свемудри наш отац Сава видео очување народа у цркви, то наслеђе свете браће Ћирила и Методија и данас се чува и сведочи на оваквим сабрањима. Дуго смо очекивали да у на-шој држави прослављамо празник Свете браће и као државни празник и ево дочекали и то у одр-жавању деветих „Дана словенске писмености и културе“ у Руми што је за понос и честитање, речи су Сретена Лазаревића, архијерејског наменсика румског.

На свечаности отварања бе-седио је проф. др Мило Ломпар, такође повезавши рад солун-ске браће са залагањима Све-тог Саве у постављању српског националног идентитета.

- Било је много симболике у тренутку када су уз жижак, свет-лости свеће и кандила двојица браће села да преведу свету књигу на словенски језик. Они су били из околине Солуна и око њих било је пуно Словена. Словени су се чинили и Визан-тинцима и другим народима са

којима су се сретали као нека неодољива попла-ва људи која долази однекуда и која представља једну неизмерну силу. Но како су бележили ви-зантијски писци, Словени су били мирољубиви, весели и склони игрању и певању, на неки начин деловали су помирљиво, премда у тим бурним и давним временима није било увек тако. Ћирило и Методије су претили да уђу у један дубок процес христијанизације Словена и покривања хришћан-ског учења, и то што су они створили делује као апсолутни израз светога духа у њима. Они су от-кривали писмо, моменат у ком оно што је речено, заувек постаје део памћења вере о постојању чове-ка, народа. То писмо је временом ушло у словенски свет, беседио је проф.др Мило Ломпар.

У уметничком програму свечаног отварања наступио је румски Градски тамбурашки оркес-тар “Бранко Радичевић”, Ансамбл народних иг-ара и песама “Бранко Радичевић”, Хор Епархије Сремске “Свети Николај” из Сремских Карловаца и оперска дива Верица Пејић.

Отварању манифестације је претходила и из-ложба икона и калиграфских радова ученика основних и средњих школа из Руме, Сремске Митровице и Сремских Карловаца. Свечаност затварања деветих „Дана словенске писмености и културе“ у Руми заказана је за 25.мај у Великом холу Културног центра. С. Белотић

Среда, 22. мај 2019. 23

Međunarodni prevoz pokojnika - cela Evropa

Veleprodaja pogrebne opreme

www.pogrebneuslugeodense.rs

Tel. +381 64 501 65 84Tel. +381 11 314 17 11

У знаку државног празникаНа свечаном отварању беседио је проф. др Мило Ломпар, повезавши рад солунске браће са залагањима Светог Саве у постављању српског националног идентитета

ГТО “Бранко Радичевић”

Стеван Ковачевић

Проф. др Мило Ломпар

Среда, 22. мај 2019.24

Дана 25.5.2019. навршило се 18 година како те нема са нама

ДАРИНКА САВИЋ ВУЈИЋиз Мартинаца

1906 – 2001.Драга мама, никада те нећу заборавити.

Твоја ћерка Љубица из Сремске Митровице

Дана 23.5.2019. навршава се четири године од како нас је напустила наша драга

ЉИЉАНА БЕЛОШ1944 – 2015.

Четири године бескрајне туге али ни један дан без сећања на тебе. Недостајеш нам много. Не постоје године ни време које ће те избрисати из наших срца.Твоји најмилији супруг Владимир, кћерка Биљана, зет Пеђа унуци Тара, Лука и Ања

Дана 24.5.2019. навршава се годину дана од кад није са нама супруга , мајка и бака

МИЛЕНА ЧИЗМИЋ(30.10.1953 – 24.5.2018.)

Много је лепих успомена да те вечно памтимо, да о теби са поносом причамо и да те никад не заборавимо.

Њени најмилији

Дана 15.5.2019. у 87. години живота преминуо је наш вољени

НЕМАЊА МИШКОВИЋ

из Шида1932 – 2019.

Ожалошћене супруга Миланка и ћерка Биљана

са породицом

Дана 21.5. навршило се шест месеци како је преминуо наш драги супруг, отац и деда

БОРИВОЈ ЛАКЕТИЋ

Недостајеш за све што јесте и што долази.Твоји најмилијисупруга Снежана, син Немања, ћерка Јелена, зет Милутин и унуци Тадија и Анђела.

Дана 25.5.2019. на Новом гробљу у 11 часова дајемо шестомесечни помен нашој драгој и вољеној мајци и баки

МИРИ ЛАЗИЋ

Празнина, туга и бол не пролазе.

Много нам недостајеш.Твоји Драгица и Драган

са породицама

26. маја навршава се 10 година од смрти

БРАНИСЛАВА ПЛЕМИЋАПрошло је 10 година од кад си нас напустио а нема дана да те се не сетимо и не споменемо.

У нашим си милсима, срцима и сећањима, с љубављу и поносом чувамо успомену на тебе.

Твоји супруга Сека, ћерка Бранислава и зет Дарко

Дана 29. маја навршава се тужна година од како ме је напустио мој једини вољени брат

МИРОСЛАВ РАТКОВИЋ

У суботу 25. маја у 11 сати изаћемо на Православно гробље и одржати Годишњи помен.

Његова сестра Ружица

Дана 26. маја дајемо парастос у цркви у Дивошу поводом тридесет година

преране смрти нашег драгог

РАДУЛОВИЋ РАДИВОЈА ГРШЕ

1950 – 1989.Док смо живи живећеш у нама.

Твоји најмилији супруга Светлана, син Горан и ћерка Сашка са породицама

СЕЋАЊЕНа нашег драгог и никад заборављеног оца, деду,

свекра и таста

ЕЛЕЗ АНТУНА15.5.1999 – 15.5.2019.

С љубављу, поносом и поштовањем увек ће те се радо

сећати твоји најмилији.Породицe Елез и Кнежевић

Дана 24.5.2018. у 71. години живота престало је да куца велико и племенито срце

БОЖИЋ СВЕТИСЛАВ

ШИКА1947 – 2018.

Ожалошћени супруга Даница, син Дејан и ћерка Сања

са породицама

Последњи поздрав шогорици и тетки

ЈЕЛИЦИ БУКОВСКИ

1949 – 2019.

од породица Кујунџија, Савић и Стрниша

Дана 22. маја 2019. навршава се тридесет година како није

са нама

АНЂЕЛКА ДАНОЈЛИЋ БРКИЋ

Заувек ћеш бити у нашим срцима и мислима.

Твоји син Иван и сестре Катица и Софија са породицама

Среда, 22. мај 2019. 25

Дана 28. маја навршава се тридесет година од смрти нашег драгог

РАДУЛОВИЋ РАДИВОЈА ГРШЕ

1950 – 1989.Чувамо те у нашим срцима.Сестра Вера са породицонм

Шестомесечни помен

СЛОБОДАН ЛУКИЋ

28.10.1943 – 29.11.2018.

Обавештавамо родбину и пријатеље да ћемо шестомесечни помен одржати у суботу 25. маја у 11 часова на Градском гробљу у Сремској Митровици.Породица Лукић

Дана 26.05.2019. године навршавају се четири године од када није са нама наш драги

НИKОЛА ШАРАЦ(26.05.2015 - 26.05.2019.)С љубављу, поштовањем и поносом увек ће те се сећати твоји најмилији:

супруга Аница, синови Драган и Горан са породицама

Дана 25.5.2019. навршава се 40 година откако је преминуо

ВЛАДИСЛАВ ИГЊАТОВИЋ

Аутолакирер из Сремске Митровице

Вечно ожалошћенисупруга Марија и синови

Бранко и Дарко са породицама.

Тужно сећање

БОГДАН СТАНКОВИЋ

1952 – 2006.

Никад заборављен брат и ујак.

Сестра Анђелка са децом.

Дана 24.05.2019. навршава се 13 година од смрти вољеног оца и деде

ТЕШИЋ СЛАВКО (1934 - 2006)

Заувек те носимо у срцућерка Весна и унук

Александар

Дана 22. маја 2019. навршава се 10 година како нас је напустила наша драга супруга, мајка и бака

ПЕВАЦ ГРОЗДА

Њени најмилији.

Тужно сећање

МИЛАН КАРАЈОВИЋ

1938 – 2014.

Нећемо те заборавити.Светлана, Боба и Анђелка.

Дана 13. маја 2019. у 85. години живота преминула је

ПОПОВЧАК СОФИЈА СОЊА

рођ. Нешковић

Ожалошћена ћерка Маријана са породицом

Дана 26.5.2019. навршава се годину дана како нас је напустио наш драги

ТОМИСЛАВ РИСТИЋ ТОМИЦА

Оставио си трајну празнину за собом и ако ниси са нама чувамо те од заборава и заувек ћеш остати у нашим срцима.Твоји најмилији.

Дана 23. маја 2019. године навршава се годину дана од смрти драгог супруга, оца и деде

НИКОЛИЋ ДРАГОСЛАВА

1949 – 2018.

Успомену на тебе вечно ће чувати твоји најмилији.

НЕБОЈША ЦВИЈЕТИЋ

(25.5.2012 – 25.5.2019.)

Сећање на тебе даје нам снагу да идемо даље.

Твоји најмилији

РЕ ПУ БЛИ КА СР БИ ЈА, АП ВОЈ ВО ДИ НА, ОП ШТИ НА ИН ЂИ ЈАОде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не Оп штин ске упра ве оп шти не Ин ђи ја, у

скла ду са чла ном 29. За ко на о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну ("Слу жбе ни гла сник РС'', број 135/04 и 36/09) об ја вљу је:

ОБА ВЕ ШТЕ ЊЕО до не том ре ше њу да ни је по треб на про це на ути ца ја про јек та на жи вот ну сре ди ну

Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не, на зах тев носиoца про јек та ТР БО ВИЋ НИ КО ЛА из Ин ђи је, Бо шка Бу хе број 37, спро ве ло је по сту пак од лу чи ва ња о по тре би про це не ути ца ја на жи вот ну сре ди ну за Про је кат из град ње стам бе но - по слов ног објек та (тех нич ки пре глед пут нич ких во зи ла) на ка та стар ским пар це ла ма број 7730 и 7731/3 КО Ин ђи ја, на те ри то ри ји оп шти не Ин ђи ја. У спро ве де ном по ступ ку до не то је ре ше ње да за пред мет ни обје кат ни је по треб на про це на ути ца ја на жи вот ну сре ди ну.

До не то ре ше ње за сни ва се на ана ли зи зах те ва но си о ца про јек та и по да та ка о ло ка ци ји, ка рак те ри сти ка ма и мо гу ћим ути-ца ји ма про јек та на жи вот ну сре ди ну, при че му су узе ти у об зир про пи са ни кри те ри ју ми за про јек те на ве де не у Ли сти I Уред бе о утвр ђи ва њу ли сте про је ка та за ко је је оба ве зна про це на ути ца ја и Ли сте II про је ка та за ко је се мо же зах те ва ти про це на ути ца ја на жи вот ну сре ди ну (''Слу жбе ни гла сник РС'', број 114/08).

Пред став ни ци за ин те ре со ва не јав но сти, ор га на и ор га ни за ци ја мо гу из вр ши ти увид, сва ког рад ног да на у вре ме ну од 900-1200 ча со ва у про сто ри ја ма Оде ље ња за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не Ца ра Ду ша на број 1 и из ја ви ти жал бу на до не то ре ше ње По кра јин ском се кре та ри ја ру за ур ба ни зам и за шти ту жи вот не сре ди не из Но вог Са да, у ро ку од 15 да на од да на об ја вљи ва ња овог оба ве ште ња пу тем овог ор га на.

Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не

По слов ни број: 276/19Но ви Сад, 20.05.2019.г.

На осно ву чла на 75. За ко на оа ви со ком обра зо ва њу (Сл. гла сник РС бр. 88/2017, 27/2018 и 73/2018) и чла на 73. Ста ту та Фа кул те та за прав не и по слов не сту ди је др Ла зар Вр ка тић у Но вом Са ду, Бу ле вар осло бо ђе ња 76, де кан рас пи су је:

К О Н К У Р С1. За из бор у зва ње до цен та и за сни ва ње рад ног од но са за ужу на уч ну област Ин фор ма-

ци о но-ко му ни ка ци о не тех но ло ги је - је дан из вр ши лац са не пу ним рад ним вре ме ном Усло ви: Тре ћи сте пен ви со ког обра зо ва ња или VI II сте пен струч не спре ме (док тор на у ка).

Кон курс је отво рен 15 да на.

По треб на до ку мен та ци ја: при ја ва на кон курс, ове ре не фо то ко пи је ди пло ма свих ни воа ви со ког обра зо ва ња, из вод из ма тич не књи ге ро ђе них, из вод из књи ге др жа вља на, по твр ду о не ка жња ва њу.

До ку мен та ци ју до ста ви ти на го ре на ве де ну адре су.

Кан ди да ти ко ји кон ку ри шу, по ред оп штих усло ва, тре ба да ис пу ња ва ју усло ве пред ви-ђе не од ред ба ма чла на 74. и чла на 75. За ко на о ви со ком обра зо ва њу (“ Сл. гла сник РС” бр. 88/2017, 27/2018 и 73/2018).

Де кан Мир ја на Фран це шко

Број: 501-41/2019-IV-02-8Да на: 22.05.2019. го ди не

Ин ђи ја

www.

srem

sken

ovine

.rs

Среда, 22. мај 2019.26

Info-pult se nalazi preko puta pijace, na uglu Puškinove ulice i 28. marta

NOVO U SREMSKOJ MITROVICI

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС" СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Телефони: 022/610-069, 624-657, 621-065 Факс: 022/610-070

Дежурна служба: 064/8894-580

Бесплатна телефонска линија за потрошаче: 0800-100-122 (радним даном од 8 до 12 часова)

www.sremgas.rsE-mail: offi ce@sremgas.rs

Трг војвођанских бригада 14/I22000 Сремска Митровица

616. канал

Пословно удружење асоцијације ло-калних и независних медија Локал

прес, у сарадњи са Дојче веле акаде-мијом, организује „Летњу новинарску школу“ за 12 полазника – средњош-колаца из Шапца, Лознице и Сремске Митровице.

Поред петодневне обуке из нови-нарства и медијске примености, која ће бити организована у периоду од 22. до 27. јуна 2019. године у хотелу “Роyал Спа” у Бањи Ковиљачи. Полазницима ће бити омогућена и пракса у локал-ним медијима.

Учешће у програму је бесплатно. Смештај и путне трошкове за учеснике обезбеђују организатори.

Најбољим полазницима на крају праксе биће уручене награде – табле-ти. Поред тога, најбољи полазници

биће у прилици да похађају и напред-ни течај медијске фотографије.

Формулар за пријављивање можете пронаћи на следећем линку:

h t t p s : / / g o o . g l / f o r m s /RGUmZ4OBDoYnguAz1

Пријављивање траје до 1. јуна. 2019. године.

“Летња новинарска школа“ орга-низује се у оквиру пројекта „Yоунг Медиа“ који заједнички спроводе По-словно удружење асоцијације локал-них и независних медија Локал прес и Дојче веле академија.

За све информације можете се об-ратити на маил локпрес@еунет.рс или на телефон 034 362 871.

Наш народ би рекао : шта вреди ре-зултат ако га неко не види, не при-

мети. Да тако не би било са предста-вама које вредно припреме и играју шидски аматери , чланови Аматерског позоришта “ Бранислав Нушић” који делује при Културно образовном цен-тру Шид, освајају награде и још више путују да покажу другима шта имају и знају. Ових дана шидски глумци при-премају се за одлазак на Покрајинску смотру драмског стваралаштва са својом познатом представом “Бал вам-пира”.

Настала прошле године, у сусрет 4. манифестацији “Позориште Свра-тиште” у Шиду, поменута представа је отворила овај шидски фестивал. У Аматерском позоришту “Бранислав Нушић” и ове године чекују велики од-зив позоришта на тој манифестацију, али и да ће дотле припремити нову премијеру.

“Бал вампира” је, иначе, до сада иг-ран око 15 пута, што је за аматерски ан-самбл веома значајно. У ансамблу има 65 чланова, са истом представом су учествовали на “Нушићевим данима” у Смедереву, у Пожаревцу, играли су на Академији 28 у Београду, а са истом су прошли на Покрајинску смотру која се одржава у Старој Пазови посећа, реди-тељ Цветин Аничић.

- Наш циљ је да оживимо драмску сцену у Шиду. Играмо ми, а долазе нам и гостујуће представе. Месечно једном доводимо професионална позоришта. Гостовало је Београдско драмско по-зориште са представом “Расло ми је багрем дрво” па “Новеловац и ја” са Секом Саблић и Видаковићем, а пред крај месеца долази нам представа Ни-коле Завишића “Иделана половина”,

где играју многи познати глумци. Циљ је оживети драмску сцене, али имамо ми у друге активности а мењу њима је промоција књиге монографије Милене Дравић и друге представе – каже Ани-чић о наредним активостима установе у којој ради..

Шиђани ће учествовати на “Змаје-вим дечијим играма” у току који ће бити и ове године а имаће своје екс-понате на изложби костима која прати манифестцију прати. Међу костимима биће костим Илијане Орешчанин, као и један из представе “Бал вампира”.

Да би допринели оживљавању до-маће и драмске сцене других шидски ансамбл често путује на гостовања, ра-дионице и фестивале.

Много путујемо. Били смо у Слове-нији, Босни и Херцеговину , Хрватској...

Они долазе код нас, јер је то богатство које има аматерско позориште. Углав-ном идемо где нас позову и то нам мног значи – истиче Цветин Аничић.

Иначе, Аматерско позориште „Бра-нислав Нушић” почело је ову годину са наградама освојеним на Глумачким свечаностима „Миливојев штап и ше-шир” у Пожаревцу за извођење пред-ставе „Бал вампира”. Образложење жи-рија било је да „у жељи да се не огреши ни о једног члана многобројног ансам-бла, награда за сликовито приказани лик додељује се редитељу представе Цветину Аничићу”. Реплику Миливоје-вог штапа, односно, награду за глуми-цу вечери добила је Миа Продић, за улогу градоначелникове жене у истој представи. С.Ђаковић

Фото: албум КОЦ-а Шид

У недељу, 12. маја у Сремској Мит-ровици, у сали Високе школе

струковних студија “Сирмијум” одр-жана је Смотра фолклорно- музичког стварааштва Срема на којој су своје знање и умеће показали такмичари из неколико сремских општина. У категорији изворне фолклорне гру-пе такмичили су се: СКУД „Једнота “ Шид , ОШ „Сава Шумановић“ и СКПД „Зончеки “ Ердевик , КПД „Иван Ко-трљаревски “ Бикић До , Друштво за неговање украјинске култуте „Ко-ломејка” - дечији фолклор и састав ревијално као и Хрватско културно друштво Шид.

У категорији фолклор млађу узраст умеће су показали КУД “Босут” из Босу-та, Центар за културу „Сирмијумарт“

фолклорни ансамбл “ Бранко Радиче-вић“ , у старијем узрасту наступили су АНИП „Бранко Радичевић “ Рума, Културни центар Кузмин, ОШ „Сава Шумановић “ Ердевик, као и Центар за културу „Сирмијумарт “ Фолклорни ансамбл „Бранко Радичевић”.

Селектори смотре, кореографи Дамир Шиповац и Дејан Трифуновић, прогласиће најуспешније асамбле накнадно, након осталих регионалних смотри које тек предстоје, саопштили су из Установе за неговање културе Срем” која је била организатор ове смотре. Програм је водила Драгана Лекић.

С.Ђ. - М.М.

Летња новинарска школа 2019. за средњошколце“Бал вампира” путује даље

“Бал вампира” - глумци са редитељем

МУЗИЧКОГ СТВАРАЛАШТВА РЕГИОНА

Игром и песмом прошетали Сремом

Најмлађи учесници

Негују изворно стваралаштво

Настала прошле године, у сусрет 4. манифестацији “Позориште Свратиште” у Шиду, поменута представа је отворила овај шидски фестивал. У Аматерском позоришту “Бранислав Нушић” и ове године чекују велики одзив позоришта на тој манифестацију, али и да ће дотле припремити нову премијеру

Среда, 22. мај 2019. 27

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Живан Неговановић. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Живан Неговановић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Са ња Ми хај ло вић, Софија Белотић, Стево Лапчевић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 и 615-210 (маркетинг) e-mail: redakcija@sremskenovine.co.rs, Те ку ћи ра чун: 160-928856-27 Banca IntesaШтам па "AПМ Принт", Нови Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, за го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Регистарски број НВ000064

За хва љу ју ћи сред стви ма ло кал не са-мо у пра ве у из но су од 2,6 ми ли о на

ди на ра, ових да на у Мар тин ци ма по че ла је об но ва ве ли ке са ле До ма кул ту ре.

Ка ко је ис та као пред сед ник Са ве та МЗ Мар тин ци Дар ко Га ври ло вић, ова са ла већ ду го ни је мо гла да се упо тре-бља ва, с об зи ром да на њој ни је ра ђе-но ни шта већ ви ше од 20 го ди на.

- Ко нач но смо до че ка ли да ра ди мо ве ли ку са лу ко ја има из у зет но ду гу и бо га ту тра ди ци ју. Ми је са да по но во ожи вља ва мо због на ше де це и свих ме шта на овог се ла. Је дан део на са ли је већ ура ђен. Уло жи ли смо пре ко 1,7 ми ли о на ди на ра на са на ци ју кров не кон струк ци је, ура ди ли смо бе то ни ра-ње, од но сно рав на ње по да и про ме ни-ли смо три про зо ра, где смо по ста ви ли ПВЦ сто ла ри ју. Са да је до шло на ред ком плет но уре ђе ње са ле ка ко би мо-гли да је при ве де мо на ме ни. На кон за-

вр ше не ре кон струк ци је, са ла ће има ти мул ти функ ци о нал ну на ме ну и би ће до-ступ на за раз ли чи те вр сте до га ђа ја – ре као је пред сед ник Са ве та Ме сне за-јед ни це Мар ти ни ци Дар ко Га ври ло вић и за хва лио се ло кал ној са мо у пра ви ко ја им је иза шла у су срет и омо гу ћи ла ову ре кон струк ци ју.

Он је до дао још и да ће Ме сна за-јед ни ца у на ред ном пе ри о ду во ди ти ра чу на о ка нал ским мре жа ма ка ко би се из бе гле по пла ве, а та ко ђе је у пла ну и да се ку пи но ва ма ши на ко ја би ко ри-сти ла за уре ђе ње се ла.

Ра до ве у Мар тин ци ма об и шао је и ди рек тор Аген ци је за ру рал ни раз вој Гра да Срем ска Ми тро ви ца Пе тар Са-мар џић.

-Ово го ди шњи бу џет Гра да Срем ска Ми тро ви ца је до ста усме рен на фи нан-си ра ње про је ка та у се о ским ме сним за јед ни ца ма, а са на ци ја са ле До ма кул-

ту ре у Мар тин ци ма је са мо још јед на по твр да то га. Не дав но је у овом се лу об но вље на фа са да на цр кви, а са да је на ред до шла и са ла До ма кул ту ре. Мар тин ци су се ло ко је за слу жу је је дан ова кав уре ђен обје кат. Ова ква ин ве-сти ци ја је у овом се лу оправ да на, с об-зи ром да су Мар тин ча ни до ста ак тив-ни у обла сти фол клор ног ства ра ла шта и по зна ти су по омла дин ском ак ти ви-зму и кул тур но умет нич ким про гра ми-ма ко је из во де. Ина че, про јек ти ко је Град Срем ска Ми тро ви ца фи нан си ра у се ли ма углав ном су ин фра струк тур ног ка рак те ра. У на шим ме сним за јед ни ца-ма је до са да ура ђе но мно го то га, део по сло ва се при во ди кра ју ових да на, а не ки од про је ка та ће би ти за вр ше ни до кра ја го ди не – ре као је Пе тар Са-мар џић, ди рек тор Аген ци је за ру рал ни раз вој Гра да Срем ска Ми тро ви ца.

С. М. - М. М.

Основ на му зич ка шко ла „Фи лип Ви шњић“ из Ши да, са тра ди ци-

јом ду гом ви ше од по ла ве ка, из не-дри ла је ве ли ки број та ле на та ко ји за хва љу ју ћи свом пре да ном ра ду и тру ду по сти жу зна чај не успе хе на му зич ким так ми че њи ма у зе мљи и ино стран ству, са ко јих су до не ли број не на гра де и при зна ња. Ме ђу њи ма је и Алек сан дар Сла ву је вић, уче ник дру гог раз ре да, од сек хар мо-ни ка, у кла си на став ни це Љи ља не Ђа ча нин.

На 16. Ме ђу на род ном так ми че њу "Зве зда не ста зе" за мла де хар мо ни-ка ше уз ра ста од 10 до 19 го ди на ко-је је одр жа но у Кра гу јев цу у пе ри о-ду од 8. -10. ма ја , уче ство ва ло је 70 мла дих акор де о ни ста из шест др жа-ва. Так ми ча ри су би ли по де ље ни у пет ста ро сних ка те го ри ја, а њи хов

на ступ оце њи вао је жи ри, са ста-вљен од ре но ми ра них про фе со ра хар мо ни ке из Ита ли је, Фран цу ске,

Нор ве шке и Ср би је. Алек сан дар је био нај бо љи у сво јој ка те го ри ји и осво јио пр во ме сто. С.Н.

Но ви, се дам на е сти број "Ши ди не", ча-со пи са за кул ту ру, у из да њу Кул тур-

но образвног цен тра Шид, пред ста вљен је у са ли На род не би бли о те ке "Си ме он Пи шче вић" Шид 14.ма ја . О но вом из да-њу ча со пи са го во ри ли су Ср ђан Ма ле-ше вић, ди рек тор Кул тур но обра зов ног цен тра, Ра ди вој Ла зић, уред ник ча со пи-са и проф. Ду шан Лу кић.

Овај број Ши ди не” је те мат ски по-све ћен Жи ва ну Ми ли сав цу ( 1915-1997) по зна том срп ском књи жев ни ку, ака де-

ми ку се кре та ру и пред сед ни ку Ма ти це Срп ске ро ђе ном у Ба тров ци ма.

При сут ни ма су се пред ста ви ли и ауто ри дру гих при ло га у ча со пи су - Ђор ђе Во ла ре вић, Дра ган Па прић, Иви ца Ку бик, Ђу ри ца Еде лин ски... За му зич ку но ту про мо ци је по бри нуо се Урош Дој чи но вић , наш ис так ну ти ги-та ри ста, му зи ко лог, ком по зи тор, пе да-гог и пу бли ци ста, али и аутор при ло га у “Ши ди ни”, ко ји је из вео не ко ли ко му-зич ких ну ме ра на ги та ри. С.Н.

У са рад њи са На род ном би бли о-те ком „Др Ђор ђе На то ше вић“ и

Ор га ни за ци јом „При ја те љи де це“, оп-штин ска ор га ни за ци ја Цр ве ног кр ста у про шли уто рак у ок вру обе ле жа ва ња Не де ље Цр ве ног кр ста ор га ни зо ва ла је жи ву би бли о те ку. Се кре тар Цр ве ног кр ста у Ин ђи ји Ми ре ла Се длан је ка-за ла да се жи ва би бли о те ка одр жа ва по дру ги пут на кон де цем бар ске, а ова је у окви ру Не де ље Цр ве ног кр ста по-све ће на Да ну по ро ди це.

- Овај пут има мо не што ма ње књи-га за то што нам је прет ход ни пут би ла ја ко ве ли ка гу жва, са мо се дам књи га. Гле да ли смо да, те ма углав ном бу де не-што што је ве за но за по ро ди цу па та ко од жи вих књи га има мо са мо хра ну мај-ку, има мо хра ни тељ ку, лич не пра ти о це де це с смет ња ма у раз во ју, има мо осо-бу ко ја ра ди са жр тва ма на си ља, осо бу обо ле лу од мул ти пле скле ро зе и осо бу ко ја жи ви с ди ја бе те сом. То су жи ве књи ге ко је пре но се сво ја ис ку ства сви-ма ко ји же ле да их чи та ју, а ово га пу та то су уче ни ци Сред ње шко ле „Др Ђор-ђе На то ше вић“ – ре кла је Ми ре ла Се-длан и до да ла да за сва ку књи гу бри не по је дан во лон тер из Цр ве ног кр ста или ор га ни за ци је „При ја те љи де це“. У уло зи во лон те ра би ли су и за по сле ни у Би бли о те ци ко ји су из да ва ли жи ве књи ге.

- Жи ве књи ге су је дан по се бан кон-цепт у ко ме дру ги љу ди мо гу ужи во да са зна ју не што о осо би ко ја има не ка-кву спе ци фич ност. На ше жи ве књи ге су или љу ди с не ком те го бом, не ком бо ле шћу као што је мул ти пле скле ро за, или осо бе ко је ра де не што спе ци фич-но за шта дру ги љу ди не ма ју до вољ но

ин фор ма ци ја шта је то. Жи ва књи га од-го ва ра на пи та ње ко је по ста вља чи та-лац. Чи та лац мо же да пи та све што га за ни ма. Књи га не пи та чи та о ца ни шта, не го са мо од го ва ра на оно што је пи та-на. Чи та ње тра је пет на е стак ми ну та и он да чи та лац иде код би бли о те ка ра и тра жи не ку дру гу књи гу ко ју би же лео да чи та - об ја сни ла је Зо ри ца Пе тро-вић, пред сед ни ца Удру же ња „При ја те-љи де це“.

- Сма трам да је ово див на ак ци ја за то што ми мо же мо да се упо зна мо од жи вих књи га с не ким бо ле сти ма, с жи во ти ма дру гих љу ди ко ји се по не че-му раз ли ку ју од нас, а ипак су у на шем окру же њу- ре кла је уче ни ца Јо ва на Ан то нић. Ње на дру га ри ца На та ша Бу ба ло ка же да је чи та ла књи гу лич-ни пра ти лац де це с ин ва ли ди те том и сма тра да све књи ге тре ба про чи та ти с об зи ром да об у хва та ју ак ту ел не те-ме да на шњи це у ко је де ца ни су не што упу ће на. А што се жи вих књи га ти че, ре ци мо са мо хра на мај ка Ма ја Ми лер је сво јим чи та о ци ма го во ри ла о то ме ко ли ко је те шко би ти са мо хра на мај ка дво је де це, ко ли ко је то, исто вре ме но и ле по, али и да ни шта ни је не мо гу ће.

Ло ги стич ку по др шку жи ва би бли-о те ка је до би ла од По ве ре ни ка за за шти ту рав но прав но сти јер је она њи хов про је кат. У Ре пу блич ком на ци-о нал ном ка тло гу има 20 жи вих књи га, а у По кра јин ском 10. По ре чи ма Зо ри-це Пе тро вић те књи ге су при пре мље-не и об у че не ка ко да ко му ни ци ра ју са чи та о ци ма. У овој жи вој би бли о те ци уче ство ва ле су жи ве књи ге с ло кал ног ни воа.

Г.М.

Про мо ци ја “Ши ди не”

Жи ва би бли о те ка Жи ве књи ге су је дан по се бан кон цепт у ко ме дру ги љу ди мо гу ужи во да са зна ју не што о осо би ко ја има не ка кву спе ци фич ност

Жи ва би бли о те ка у Ин ђи ји

НА МЕ ЂУ НА РОД НОМ ТАК МИ ЧЕ ЊУ

На гра да Алек сан да ру Сла ву је ви ћу

На гра ђе ни: Алек сан дар Сла ви је вић дру ги с ле ва

Об на вља се са ла До ма кул ту ре

Оби ла зак ра до ва у са ли До ма кул ту ре

На кон за вр ше не ре кон струк ци је са ла ће има ти мул ти функ ци о нал ну на ме ну и би ће до ступ на за раз ли чи те вр сте до га ђа ја – ре као је пред сед ник Са ве та Ме сне за јед ни це Мар ти ни ци Дар ко Га ври ло вић

Дра га на То ма ше вић, атле ти чар ка Сир ми ју ма по ста је пра ва ле ген да

ми тро вач ког спор та. На атлет ском ми-тин гу у За гре бу ба ци ла је диск 61,55 и оства ри ла нор му за уче шће на пр вен-ству све та у атле ти ци у да ле кој До хи пре сто ни ци Ка та ра.

Ово је ње но осмо уза стоп но уче шће на пла не тар ном шам пи о на ту што до са да ни ко ме ни је ус пе ло са на ших про-сто ра чи ме Дра га на за јед но са ње ним тре не ром Да ни лом Кр ти ни ћем ула зи у ле ген ду не са мо ми тро вач ког спор та не го и ши ре. Дра га на се спре ма оства-ри нор му и за уче шће на олим пиј ским игра ма у То ки ју и то пе тим уза стоп ним олим пиј ским игра ма на ко ји ма ће на-

сту пи ти, што је та ко ђе сво је вр сни на-ци о нал ни ре корд.

- Ка да би не ко же лео да до стиг не Дра га ну, би ло би му по треб но 20 го-ди на под усло вом да бу де исто та ко успе шан као Дра га на. Овај ре зул тат ко ји смо оства ри ли у За гре бу по ка зу је да Дра га на ни је ре кла сво ју по след њу реч у атле ти ци и да ће мо има ти при ли-ку да ви ди мо још ње них до брих ре зул-та та, ис ти че Дра га нин тре нер Да ни ло Кр ти нић.

Он до да је да је ово осмо Дра га ни но свет ско пр вен ство, а на да се да ће би-ти оствар но и пе то фи на ле што би био још је дан у ни зу ве ли ких успе ха срп ске атле ти ке у це ло сти.

- Ја ко је ва жно и до бро је да је нор-ма оства ре на упра во са да. Уз Дра га ну, од на ших атле ти ча ра оства ри ла ју је још са мо Ива на Шпа но вић. Нор ме су ја ко по ви ше не и са да се по сти жу са-мо на ме ђу на род ним так ми че њи ма у из у зет ној кон ку рен ци ји. Ра ни је се де-ша ва ло да се на пра ве и на ма њим так-ми че њи ма, па ти так ми ча ри за у зи ма ју ме ста вр хун ским атле ти ча ри ма. Циљ је да нај бо љи иду на пр вен стваи до бро је што смо ту. Има мо са свим до вољ но вре ме на да се спре ми мо за од ла зак у До ху. Дра га на на сту па у ква ли фи ка ци-ја ма дру гог ок то бра, и тре ћег, ако се пла си ра у фи на ле. По че ли смо вр хун-ски ову го ди ну и има мо ам би ци је да оде мо и на Олим пи ја ду у То ки ју. То би би ле пе те игре и Дра га на би, ако оства-ри мо то, ушла у злат ну књи гу свет ске атле ти ке, при ча Кр ти нић и до да је: - При пре ме ра ди мо код нас на Бје-ла си ци, где су сви вр хун ски олим пиј-ци и у Хр ват ској. По др шку нам пру жа олим пиј ска шам пи он ка Сан дра Пер-ко вић са ко јом са ра ђу је мо. Нор ма за

Олим пи ја ду је 63 ме тра и она се гра ни-чи са Дра га ни ним нај бо љим оства ре-њи ма, али ја сам си гу ран да ће ус пе ти да се пла си ра на Олим пи ја ду у Ја па ну и та ко на нај бо љи мо гу ћи на чин за вр ши ка ри је ру.

По ред так ми че ња у До хи, при ли ку да оства ри олим пиј ску нор му, Дра га-на ће има ти и у Па ри зу, на свет ском пр вен ству, али на ви ше од 50 ме ђу-на род них так ми че ња на ко ји ма ће на сту пи ти.

- Има мо Ди ја мант ску ли гу, так ми-че ња у Бар се ло ни, Ма дри ду, Ати ни и дру гим ве ли ким цен три ма Евро-пе где ће мо по ку ша ти да оства ри мо олим пиј ску нор му. Тре нут но нор му за свет ско пр вен ство има тек де се так атле ти ча ра, што је до бро, охра бру ју-ће, а да је нам и до ста вре ме на да би ску пи ли до вољ но нов ча них сред ста-ва. Има мо не ка обе ћа ња да ће по ред

Олим пиј ског ко ми те та по мо ћи и др-жа ва, ми се на да мо по др шци ло кал не са мо у пра ве у Ми тро ви ци. Са свим је ја сно да је Дра га на кан ди дат за осва-ја ње ме да ље и то тре ба ис ко ри сти ти. Дра гу тин То пић, ле ген да на шег спор-та, ка да је чуо за Дра га нин ре зул тат, ре као је да је она не у ни шти ва и да ће свим ср цем би ти уз нас. Ка да то ка же је дан То пић, то он да има те жи ну, на гла-ша ва Кр ти нић.

У Сир ми ју мо вој атлет ској шко ли ста са ли су и Та тјан Је ла ча, Ве дран Са-мац, Ми о драг Ђу кић, Ду ња Спа јић, Алек сан дра Па вло вић и дру ги број-ни атле ти ча ри ко ји су уче ство ва ли на пе вен стви ма све та у ра зним ка те го ри-ја ма а упра во су Дра га на и њен тре нер Да ни ло Кр ти нић по ка за ли да је све то мо гу ће из јед ног ма лог гра да као што је Срем ска Ми тро ви ца.

С. Н.

Среда, 22. мај 2019.28 СПОРТ

На те ре ни ма за ба скет по ста-вље ним на Град ском тр гу у

Срем ској Ми тро ви ци, ју че су по че ле Спорт ске игре мла дих так ми че њем у улич ној ко шар-ци. Пр во ме сто су као и свих го-ди на до са да би ле де вој чи це из ми тро вач ког ЖКК Срем.

По бед нич ка еки па Срем на-сту па ла је у са ста ву: Ана ста-си ја Ни ћи фо ро вић, Ико ни ја Бо рић, Све тла на Ко стић и Та ма ра Те шић ко ја ни је игра-ла због по вре де. Еки па Срем пла си ра ла се на за вр шни цу др-жав ног пр вен ства Спорт ских

ига ра мла дих у Бе о град ко је ће се одр жа ти кра јем ју ла ме се ца.

Шам пи он ке су до би ле пе хар, злат не ме да ље, ма ји це СИМ-а. И у мла ђој ка те го ри ји пр во ме-сто у улич ном ба ске ту осво ји ле су ко шар ка ши це из ЖКК Срем чи ја се еки па зва ла "Ба ске та шка трој ка" у са ста ву: Ми ли ца Ђор-ђић, Ена То до ро вић и Јо ва на Лон ча ре вић.

Пред став ни ца ма Срем ске Ми тро ви це у улич ној ко шар ци еки пи Срем че сти та мо и же-ли мо им да оства ре што ве ћи успех у Бе о гра ду. С. Н.

СПОРТ СКЕ ИГРЕ МЛА ДИХ

Ко шар ка ши це Сре ма по бед ни це

Са ми тро вач ког ба ске та

По бед ни це

Мла ди атле ти ча ри Сирмиjума так ми чи ли су се на ква ли фи ка ци ја ма ку па Ср би је у кон ку рен ци ји ста ри јих ју ни о ра и оства ри ли лич не ре кор де и до бре ре зул та те.

Kсенија Зо ра но вић на 100 м 12,57 Ва ња Ми ла но вић 100 м 12,82. а 200 м 26,15, Ду шан Ла зић на 100 м 11,96 а

на 200 м 24,74. Сви они су још увек пи-о ни ри и ово су вред ни ре зул та ти.

За па же ни су би ли Ог њен Де-спић у ба ца њу ко пља као и Ми на Да со вић у ис тој ди сци пли ни као и Алек сан дар Се ку лић у тр ци на 400 м. Лич ни ре корд за бе ле жио је и Не-ма ња Ба бић у ско ку у даљ.

Од лич ни и мла ди атле ти ча ри

Дра га на до ба ци ла до Ка та ра!

ATЛЕТИКАДра га на То ма ше вић

Да ни ло Кр ти нић и Дра га на То ма ше вић

Среда, 22. мај 2019. 29СПОРТ

ФУД БАЛ

ПР ВА ЛИ ГА СР БИ ЈЕУ фи нал ној утак ми ци ба ра жа за се зо ну 2018/2019. Ин ђи ја је, као до ма ћин, по бе ди ла Рад нич ки 1923 из Кра гу јев ца по сле из во ђе ња пе на ла 3:0. У ре гу-лар ном де лу утак ми це би ло је 1:1 (1:1).Сле ди дво меч са Ди на мом из Вра ња за по пу ну Су пер ли ге: 22. ма ја у Ин ђи ји, а у Вра њу 26. ма ја.

Ж. Р.

СРП СКА ЛИ ГА ВОЈ ВО ДИ НАРЕ ЗУЛ ТА ТИ 31. КО ЛА: СТА РИ БА НОВ ЦИ: Ду нав – Це мент 1:0, НО ВИ САД: Цр ве на зве зда – Бо рац 3:0, СУ БО ТИ ЦА: Бач ка 1901 – Омла ди нац 1:0, КУ ЛА: Хај дук – Ка бел 0:3, ПРИ ГРЕ ВИ ЦА: Братств0 1946 – Же ле зни чар 0:1, СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА: Рад нич ки – Рад нич ки (З) 2:1, НО ВА ПА ЗО ВА: Рад-нич ки – ОФК Ве шац 5:3, ЧЕ ЛА РЕ ВО: ЧСК Пи ва ра – Мла дост 2:1. Ди на мо 1945 би ло је сло бо дан.

1. Ка бел 29 24 2 3 71:20 742. Хај дук 1912 29 17 6 6 42:19 573. Омла ди нац 19 15 3 11 32:26 484. Брат ство 1946 30 13 6 11 40:34 455. Бач ка 1901 29 14 3 12 39:33 456. Ди на мо 1946 29 11 9 9 30:26 427. Же ле зни чар 29 12 5 12 28:29 418. Рад нич ки (З) 29 8 13 8 34:31 379. Рад нич ки (СМ) 30 10 7 13 38:39 3710. Ду нав 29 10 7 12 39:45 3711. Бо рац 29 11 3 15 35:41 3612. ОФК Вр шац 29 9 7 13 31:36 3413. ЧСК Пи ва ра 29 9 7 13 32:51 3414. Цр ве на зве зда 29 9 5 15 29:36 3215. Це мент 29 8 8 13 27:41 3216. Рад нич ки (НП) 30 9 5 16 32:55 3217. Мла дост 29 8 6 15 27:44 30

Ж. Р.

ВОЈ ВО ЂАН СКА ЛИ ГА ЈУГРЕ ЗУЛ ТА ТИ 27. КО ЛА: ЧУ РУГ: Хај дук – Сло га (Е) 0:6, КИ САЧ: Та тра – Ју го вић 4:2, СТА РА ПА ЗО ВА: Је дин ство – Под ри ње 1:0, РУ МА: Пр ви мај – По ду-на вац 3:2, ВОЈ КА: Сре мац – ЛСК Ла ћа рак 4:0, ШИД: Рад нич ки – Хај дук (Д) 1:1, БЕ ШКА: Хај дук – Сло га (Т) 1:1. Бо рац из Шај ка ша је био сло бо дан.

1. Пр ви мај 25 18 4 3 53:20 582. Ју го вић 25 14 7 4 31:20 493. Под ри ње 26 13 6 7 40:18 454. Сло га (Е) 25 13 5 7 50:26 445. По ду на вац 26 13 1 12 40:35 406. Сре мац 25 10 8 7 29:20 387. Сло га (Т) 25 12 2 11 32:39 388. Је дин ство 25 10 7 8 28:27 379. Бо рац (Ш) 25 9 9 7 36:28 3610. Хај дук (Д) 25 11 2 12 47:26 3511. Рад нич ки (Ш) 25 10 4 11 46:36 3412. Хај дук (Б) 25 9 5 11 41:46 3213. Та тра 25 8 7 10 29:25 3114. ЛСК Ла ћа рак 26 4 3 19 22:68 1515. Хај дук (Ч) (-1) 25 0 0 25 3:93 -1

Ж. Р.

СРЕМ СКА ЛИ ГАРЕ ЗУЛ ТА ТИ 27. КО ЛА: КЛЕ НАК: Бо рац – Бо рац (М) 2:1, СА ЛАШ НО ЋАЈ СКИ: Бу дућ ност – На пре дак 3:2, ГО ЛУ БИН ЦИ: Ја дран – Љу ко во 3:1, НО ВИ КАР-ЛОВ ЦИ: По лет – Сло вен 1:2, КУ ПИ НО ВО: Ку пи но-во – Сло бо да 0:6, ВРД НИК: Ру дар – ПСК Пу тин ци 2:0, го сти иза зва ли пре кид, ИН ЂИ ЈА: Же ле зни чар – Гра ни чар 1924 5:2, ВИ ТО ЈЕВ ЦИ: Пар ти зан – До-њи Пе тров ци 4:0.

1. Сло бо да 27 22 2 3 60:16 682. Же ле зни чар 27 19 5 3 61:17 623. Ја дран 27 19 3 5 67:28 604. Пар ти зан 27 18 4 5 75:23 585. Бу дућ ност 27 14 4 9 73:40 466. Љу ко во 27 12 5 10 56:42 417. Ру дар 27 11 7 9 42:37 408. ПСК Пу тин ци 27 12 3 12 40:52 399. Бо рац (К) 27 11 2 14 53:53 3510. На пре дак 27 11 1 15 50:48 3411. Бо рац (М) 27 10 3 14 41:48 3312. До њи Пе тров ци 27 10 3 14 41:57 3313. По лет (-1) 27 7 6 14 35:50 2614. Сло вен 27 6 5 16 36:56 2315. Гра ни чар 1924 (-1) 27 4 3 20 32:97 1416. Ку пи но во (-1) 27 1 2 24 11:109 4

Ж. Р.

МЕ ЂУ ОП ШТИН СКА ЛИ ГА СРЕМРЕ ЗУЛ ТА ТИ 25. КО ЛА: КУ КУ ЈЕВ ЦИ: Оби лић 1993 – Мла дост 4:1, ОГАР: Шу мар – Ми трос 1:4, РУ МА: Фру шка го ра – Фруп шко го рац 3:1, БИ КИЋ ДО: ОФК Би кић – ОФК Зе ка Бу љу ба ша 0:1, КРУ ШЕ ДОЛ: Кру ше дол – Гра ни чар 0:1, ВИ ШЊИ ЋЕ ВО: Хај дук – Сло га (В) 1:0, ЖАР КОВ ЦИ: На пре дак – До њи Срем 2015 2:3, БЕ ШЕ НО ВИО: БСК – Сло га (Ч) 3:0.

1. До њи Срем 2015 25 19 4 2 78:19 602. Хај дук 25 14 8 3 49:16 503. Ми трос 25 16 1 8 52:36 494. Оби лић 1993 25 14 5 6 41:22 475. Круп ше дол 25 14 1 10 51:27 436. БСК 25 12 6 7 41:23 427. ОФК Би кић 25 12 5 8 42:22 418. На пре дак 25 11 6 8 39:31 399. Фру шка го ра 25 12 3 10 40:38 3910. Шу мар 25 10 5 10 38:34 3511. Гра ни чар 25 9 5 11 38:40 3212. Сло га (В) (-1) 25 7 6 12 33:34 2613. ОФК Зе ка Бу љу ба ша 25 8 2 15 30:47 2614. Фру шко го рац 25 2 7 16 17:74 1315. Мла дост 25 3 2 20 16:86 1116. Сло га (Ч) (-1) 25 3 2 20 23:79 10

Ж. Р.

ФУД БАЛ

ОП ШТИН СКА ЛИ ГА РУ МА – ИРИГ

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 20. КО ЛА: КРА ЉЕВ ЦИ: Је дин ство – Сре мац до ма ћин иза звао пре кид у 54. ми ну ту, ПЛА ТИ ЧЕ ВО: Је дин ство – Је дин ство (Р) 1:2, ГРА-БОВ ЦИ: Гра ни чар – Фру шко го рац 0:2, ША ТРИН-ЦИ: 27. ок то бар – Хрт ков ци 0:2, СТЕ ЈА НОВ ЦИ: Бо рац – Вој во ди на 2:1. Сло бо дан је био По лет из Ни ки на ца.

1. Хрт ков ци 18 13 2 3 39:20 412. Сре мац 17 12 4 1 56:16 403. Фру шко го рац 18 12 4 2 43:20 404. Је дин ство (Р) 18 11 6 1 42:17 395. Је дин ство (П) 18 7 7 4 44:26 286. Бо рац 18 8 2 9 39:34 267. Вој во ди на 18 7 2 9 44:38 238. По лет 18 5 2 11 28:49 179. Гра ни чар 18 4 1 13 24:39 1310. 27. ок то бар 18 2 1 15 23:65 711. Је дин ство (К) 18 2 1 15 15:73 7

Ж. Р.

ОП ШТИН СКА ЛИ ГА ШИД

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 19 КО ЛА: БА ЧИН ЦИ: ОФК Ба чин-ци – ОФК Бин гу ла пре кид у 62. ми ну ту, ГИ БА РАЦ: Син ђе лић – На пре дак 1:4, БА ТРОВ ЦИ: Омла ди-нац – Сре мац 1:4, ИЛИН ЦИ: Бо рац – Гра ни лар 0:2, ШИД: Јед но та – Је дин ство (М) 9:0, ЕР ДЕ ВИК: Ер де-вик 2017 – Је дин ство (Љ) 2:0.

1. Сре мац 19 17 1 1 67:17 522. Јед но та 19 14 1 4 70:17 433. Ер де вик 2017 19 12 4 3 44:16 404. На пре дак 19 10 3 6 53:27 335. Је дин ство (Љ) 19 9 3 7 34:34 306. Је дин ство (М) 19 8 4 7 43:39 287. Син ђе лић 19 5 5 9 37:43 208. ОФК Ба чин ци 18 6 2 10 36:42 209. Гра ни чар 19 5 4 10 29:36 1910. Омла ди нац 19 6 1 12 40:58 1911. ОФК Бин гу ла 19 4 2 12 19:53 1412. Бо рац 19 1 2 16 14:104 5

Ж. Р.

ГРАД СКА ЛИ ГАСРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 20. КО ЛА: НО ЋАЈ: Но ћај – Бо рац (Р) 4:3, ЛА ЋА РАК: По ле та рац – Срем (СМ) 8:2, ВЕ ЛИ-КИ РА ДИН ЦИ: Бо рац – Сло га 0:8, СРЕМ СКА РА ЧА: Срем – Сло бо да 2:2, КУ ЗМИН: Гра ни чар – Пла ни-нац 2:4, НО ЋАЈ: Змај – Тр го вач ки 3:1.

1. Сло га 20 15 3 2 66:19 482. Тр говч ки 20 13 3 4 53:23 423. Срем (СР) 20 11 4 5 55:41 374. Сло бо да 20 11 2 7 37:31 355. Пла ни нац 20 10 4 6 50:31 346. Гра ни чар 20 10 1 9 36:32 317. Змај 20 8 4 8 47;40 288. Бо рац (Р) 20 7 3 10 41:51 249. Срем (СМ) 20 4 5 11 46:65 1710. Полетqарац 20 4 4 12 42:56 1611. Но чај 20 5 1 14 38:82 1612. Бо рац (Р) 20 4 2 14 34:69 14

Ж. Р.

ОП ШТИН СКА ЛИ ГА ИН ЂИ ЈА – СТА РА ПА ЗО ВА – ИРИГ

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 15. КО ЛА: НО ВИ СЛАН КА МЕН: Ду-нав – Рад нич ки 2:1, КР ЧЕ ДИН: Фру шко го рац – Бо-рац 9:2, РИ ВИ ЦА: Пла ни нац – ЧСК 0:7, МА РА ДИК: Сло га – Сло га (К) од ло же но. Цар Урош из Јаз ка сло бо дан.

1. Рад нич ки 14 10 3 1 43:11 332. Ду нав 13 10 2 1 27:7 323. ЧСК 17 7 4 2 37:15 254. Сло га (М) 13 5 4 4 31:22 195. Цар Урош 13 6 1 6 25:18 196. Фру шко го рац 13 6 1 6 26;27 197. Бо рац 13 2 3 8 19:45 98. Сло га (К) 12 2 0 10 9:37 69. Пла ни нац 14 2 0 12 14:48 6

Ж. Р.

ОП ШТИН СКА ЛИ ГА ПЕ ЋИН ЦИ

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 17. КО ЛА: АША ЊА: Ка ме ни – Мла-дост 1935 3:0, СРЕМ СКИ МИ ХА ЉЕВ ЦИ: Срем – Ло-вац 3:0, СИ БАЧ: Сло вен – Хај дук 1932 1:0, БРЕ СТАЧ: ОФК Бре стач – Сре мац 1:1. Ви тез из Су бо ти шта био је сло бо дан.

1. ОФК Бре стач 16 12 3 1 73:20 392. Сре мац 15 12 2 1 43:14 383. Срем 15 12 1 2 45:17 374. Сло вен 15 6 2 7 30:34 205. Ка ме ни 15 6 2 7 29:35 206. Хај дук 1932 15 5 0 10 23:44 127. Мла дост 1935 15 3 2 10 26:43 118. Ло вац 15 4 1 10 21:34 109. Ви тез 15 2 1 12 19:68 7

Ж. Р.

Град ски ста ди он Ин ђи ја, гле да ла ца око 3.500. Су ди ја: Но вак Си мо вић – Лов ће-

нац, по моћ ни ци: Све то зар Жи вин – Но ви сад и Де јан По то чан –Вр шац. Че твр ти су-ди ја: Не ма ња Гај до бран ски – Но ви Сад. Де ле гат: Ми о драг Јан ко вић – Бе о град. Стрел ци: Ди ми тров 41’ – Ин ђи ја, Лу кић 23’ – Рад нич ки 1923. Стрел ци са пе на ла: Илић, Ро гач и Ан дре је вић – Ин ђи ја. Жу-ти кар то ни: Ве лич ко вић 60’, Ба ста јић 75’ – Ин ђи ја, Гр бо вић 57’, Ми љуш 60’ – Рад-нич ки.

ИН ЂИ ЈА: Пре ко вић (К) 9, Ве лич ко-вић 8(Бо сан чић 88’ -), Ди ми три је вић 8, Ди ми тров 8,5, Илић 8,5, Ба ста јић 8 (Ан дре јић 82’ 8), Ба њац 8 (Вра шта но-вић 71’ 7,5), Ан ђел ко вић 8,5, Ро гач 8, Ба ђи 8, Ви дић 8.м Тре нер: Ср ђан Бла-го је вић-

РАД НИЧ КИ 1923: Ра и че вић 8, Гр-бо вић 7,5, То до ро вић 7,5, Ми љуш 7,5, Лу кић 7,5 (Же ра ђа нин 45’ 7), Ву ја син 8, Пе тро вић (К) 7,5, Вар ја чић 7, Здрав-ко вић 8, Ко ва че вић 7,5, Ђор ђе вић 7,5 (Мак си мо вић 90+1’ -). Тре нер: Де јан Ни ко лић.

Утак ми ца је од и гра на пред див ним ам-би јен том го то во ис пу ње ног Град ског ста-ди о на у Ин ђи ји. Још од го сто ва ња Цр ве не Зве зде ни је за бе ле же на та ква по се та.

Са му утак ми цу Ин ђи ја бо ље отва ра. Бе ле же се пр ве при ли ке већ у 6’ ка да је Ди ми три је вић шу ти рао са око 18 ме та-ра, ло ше пре ко го ла. Ми нут ка сни је и Ба ста јић је у ак ци ји. Са да он шу ти ра са ле ве стра не на па да ди рект но у до бро по-ста вље ног гол ма на Ра и че ви ћа. У на став-ку још пар шу те ва до ма ћи на ко ји ни су озбиљ ни ја прет ња за го сту ју ћег гол ма на, а гост пр ви пут пре ти пре ко Ко ва че ви-ћа из сло бод ног удар ца. Играо се та да 17’. Ње гов шут за вр ша ва на гла ви игра ча до ма ћи на у жи вом зи ду и од све га са мо кор нер.

0:1 је би ло у 23.ми ну ту. Лу кић је по ву-као лоп ту по де сној стра ни на па да, упу-тио је цен тар шут, али се лоп та пре тво ри-ла у кла си чан лоб уда рац и Пре ко вић је био кра так. Лоп та се за ри ла у ма лу мре-жи цу ле ве стра не го ла до ма ћи на.

До 40. ми ну та та јац што се при ли ка ти-че. Ин ђи ја се вра ћа из шо ка по сле при-мље ног го ла. Био је то сло бо дан уда рац са ле ве стра не на па да до ма ћи на, ви ше као уда рац из угла. Лоп та па да на пе те-рац, где је од би ја ју игра чи го сти ју на но гу Ве лич ко ви ћа, ко ји је са се дам ме та ра ша-ље бе ков ски пре ко го ла.

1: 1 је би ло ми нут ка сни је. Ба њац мај стор ски из ба цу је Ди ми тро ва, ко ји

за о би ла зи гол ма на и из те шке по зи ци је ша ље лоп ту у пра зну мре жу.

До кра ја пр вог де ла утак ми це при ти-сак до ма ћи на, али ни је би ло сто про цент-них при ли ка за гол.

Дру ги део утак ми це по чи ње са стал-ним на па ди ма до ма ћи на. Зе ле но бе ли су пле ли сво ју мре жу око го сту ју ћег ка зне-ног про сто ра, а Кра гу јев ча ни су се пот-пу но по ву кли на сво ју по ло ви ну. У та квој игри ма ло при ли ка за гол. Бе ле же се са мо по ку ша ји са дис тан це а у то ме пред ња че Ба ста јић, Ан ђел ко вић и Ди ми тров. Сви ти удар ци ни су би ли по себ на опа сност по гол го ста. Кра гу јев ча ни са мо јед ном у дру гом де лу озбиљ ни је пре те и то пре ко То до ро ви ћа, али је ње гов шут из ка зне-ног про сто ра до ма ћи на оти шао да ле ко од го ла Пре ко ви ћа.

Гост је же лео пе нал ру лет ко ји му се и обио о гла ву. Све је кре ну ло на њи хо ву во де ни цу по сле про ма ша ја Ди ми тро ва у пр вој се ри ји. Но то гост не ко ри сти и ре-дом про ма шу ју То до ро вић, Ко ва че вић и Гр бо вић. Са дру ге стра не си гур ни су би-ли Илић, Ро гач и Ан дре јић.

Ин ђи ја је та ко за слу же но сти гла и до дво ме ча са су пер ли га шем за упра жње но ме сто у ели ти.

А. Б.

Игра ли ште Пр вог ма ја. Гле да ла ца:400. Су ди ја: Иван Реп чек (Вр бас).Стрел ци:

1:0 Ри стић у 6, 2:0 Ђо кић у 15, 2:1 Ба ле ше-вић у 44, 2:2 Че лар у 54. из пеб на ла, 3:2 Ђо кић у 60. ми ну ту. Жу ти кар то ни:Ба јић (Пр ви мај), Ба ле ше вић (По ду на вац)

ПР ВИ МАЈ: Ше га вац, Сто ји са вље-вић (од 61. До бић), Ба јић, Ста ни ву ко-вић, Ри стић, Ма чван ски (од 70. Осто-јић), Ђо кић, Те пић, Ра ди шић, Чу пе-љић, Стој чић.

ПО ДУ НА ВАЦ: Кром пић, Че лар, Па-у но вић, Зо го вић, Ба ле ше вић, М.А. Жив ко вић, (од 53. Ђу рић), Ка ча ре вић, Ан ђељ ко вић, Ива но вић (од 53. Пе тро-ни је вић), М.С. Жив ко вић, Га ври ло вић.

Играч утак ми це:Сла во љуб Ђо кић.Об ро ја ва ње у Ру ми је по че ло! Шест бо до ва до ти ту ле и пла сма на у ви ши ранг. Пр ва три бо да су осво је на, а у пре о ста ле три утак ми-це по треб на су му још три бо да. Пр ва при-ли ка је већ у сле де ћем ко лу, ка да го сту је „не у бе дљи вом“ ЛСК-у из Ла ћар ка.

Чу дан ток је има ла утак ми ца из ме ђу Пр вог ма ја и По ду нав ца. До ма ћин је по-вео го лом Ри сти ћа из сло бод ног удар ца

у 6. ми ну ту, да би де се так ми ну та ка сни је Ђо кић по ви сио на 2:0 и чи ни ло се у том тре нут ку да по бе да рум ског зо на ша не до ла зи у пи та ње. При кра ју по лу вре ме на шу тем са око 30. ме та ра Ба ле ше вић сма-њу је пред ност ли де ра.

У на став ку утак ми це го сти су ви ше не-го рав но пра вам ри вал.

У 54. ми ну ту не спрет ка ре ак ци ја Сто-ји са вље ви ћа, ко ји у свом ка зне ном про-

сто ру сам се бе на пу ца ва у ру ку, те су ди-ја Реп чек до су ђу је пе нал за По ду на вац, ко ји Че лар пре тва ра у гол. Да је Ђо кић „мај стор фуд ба ла“ до ка зао је у 60. ми ну-ту, ка да је до бро од ме ре ним удар цем ло бо вао мла дог Кром пи ћа. У 70. ми ну-ту сјај на при ли ка за го сте: Ђу рић шу ти-ра под са му преч ку, а Ше га вац не ка ко успе ва да лоп ту од би је у кор нер.

Ж. Р.

По сле не слав но и не спорт ски за вр ше-не утак ми це у Врд ни ку, су на ста вље-

не бор бе у Срем ској фуд бал ској ли ги.Та ко су у Клен ку игра ли име ња ци, кле-нач ки и мар ти нач ки Бо рац су укр сти ли фуд бал ска ко пља. Клен ча ни су на кра ју би ли бо љи ри вал, 2: 1.

У Са ла шу Но ћај ском ма ли шла гер фуд-ба ла у на ја ви. Игра ли су клу бо ви ко ји зна ју да пи ка ју „бу ба-ма ру“, Бу дућ ност и На пре дак из По пи на ца. Пет го ло ва у ду-е лу рас те ре ће них ти мо ва, 3:2.

Ком шиј ски ду ел је од и гран у Го лу-бин ци ма. Ја дран је уго стио тим Љу ко ва. Го лу бин ча ни су мо ра ли до по бе де ка ко би оста ли кон ку рент ни за бу ду ће ба раж утак ми це. Ја дран бо љи ри вал, 3: 1.

Са сан ски По лет је нео че ки ва но до-спео у ред угро же них клу бо ва на та бе ли. Због то га је меч са рум ским Сло ве ном и до био пред зак дер би ја за че ља. Пе ћи-нач ки су дар, Ку пи но ва и Сло бо де је и уна пред имао свог по бед ни ка. Кла сич на си гу ри ца го ста, 0: 6.

Ин ђиј ски Же ле зни чар је по но во био

„бес кућ ник“. За хва љу ју ћи До њим Пе-тров ци ма утак ми ца про тив Гра ни ча ра из Ада ше ва ца је од и гра на на те ре ну ло кал-ног срем ско ли га ша. Утак ми ца је тра ја ла са мо 45. ми ну та. Та да је ре зул тат био 5: 2. Од та да гост ниј ре имао до вољ но игра ча да би се утак ми ца на ста ви ла.

A. Б.

Са ме ча у Ин ђи ји

Епи де ми ја пре ки да

Срем ци игра ли и пре ки да ли

Пр ви мај – По ду на вац 3: 2 (2: 1)

Пр ви мај – По ду на вац 3: 2

ФУД БАЛ

У ба раж по пла сман у ви ши ранг!

Среда, 22. мај 2019.30 СПОРТ

022/611-215 STARI ŠOR 129

RATA OD 30

У не де љу је одр жан тра ди ци о нал ни ме ђу на род ни тур нир "Ро да Куп"

на Но вом Бе о гра ду у ха ли спор то ва Ран ко Же ра ви ца где су ка ра ти сти ми-тро вач ког Сре ма као и про те клих го-ди на на овом тур ни ру до ми ни ра ли.

Овај пут осво ји ли су пр во ме сто у ге не рал ном пла сма ну клу бо ва и пр во ме сто у ка та ма. Уче шће је узе ло пре-ко 800 так ми ча ра из ре ги о на а ка ра те клуб Срем пре ста вља ло је 17 так ми ча-ра пред во ђе ни тре не ром Ивом Вин-ко вић. Осво је но је укуп но 14 ме да ља и то осам зла та, три сре бра и три брон-зе. Зла том су се оки ти ле и ти ме по ка за-ле спрем ност за Бал кан ско пр вен ство ко је се одр жа ва од 30. ма ја до дру гог ју на у Ба ња Лу ци: Ми о на Му рић, Са ра Стар че вић, Еле на Ми ло ше вић, Јо ва-на Ра до ва но вић, Хе ле на Мал ба шић, Ире на Гру ја нић и ка та тим. Сре бро су осво ји ли: Вик тор Уро ше вић, Уна

Бре бан и Ни на Дра гој ло вић у бор ба-ма и брон за је при па ла Јо ва ни Ва сић, Ан ђе ли Пе ро вић и Би ља ни Дра гој-ло вић у бор ба ма.

Ре пре зен та ци ју Ср би је на по ме ну-том Бал кан ском пр вен ству за нај мла ђе уз ра сне ка те го ри је пред ста ви ће Ми о-на Му рић про шло го ди шња бал кан ска шам пи он ка, Еле на Ми ло ше вић та ко ђе про шло го ди шња ви це шам пи он ка за пи о нир ке у ка та ма, за тим Са ра Стар че-вић, Ан ђе ла Пе ро вић и Би ља на Дра гој-ло вић у бор ба ма.

- На дам се да ће се труд и рад ис пла-ти ти да ће нас и сре ћа по слу жи ти па да од бра ни мо з ла то и осво ји мо још ко ју ме да љу, а на дам се нај сја ни јим од лич-ји ма с об зи ром на про те кле ре зул та те свих мо јих злат них де вој чи ца, ка же са по но сом тре нер Ива Вин ко вић.

С. Н.

На ред не не де ље, 26. ма ја, на За са-ви ци ће се одр жа ти ме ђу на род ни

су срет пла ни на ра и тре ће ко ло Тре-кинг ли ге Вој во ди не. При ја ве за ове ма ни фе ста ци је при ма ће се до че тврт-ка, 23. ма ја.

Ор га ни за то ри овог до га ђа ја су Пла-ни нар ско – ал пи ни стич ки клуб „Чи-ви ја“ из Шап ца и Пла ни нар ски са вез Вој во ди не. Пред сед ник клу ба „Чи ви-ја“ Сло бо дан Стан ко вић, ка же да се оче ку је око 500 уче сни ка, так ми ча ра и ре кре а ти ва ца. Он под се ћа да ће се на За са ви ци одр жа ти тре ће ко ло Тре кинг ли ге и да су пр ва два ко ла одр жа на на Де ли блат ској пе шча ри и на Вр шач ким пла ни на ма.

- Од лу чи ли смо да на пра ви мо ве ли-ки пла ни нар ски уго ђај и за ши ри круг љу ди па смо по зва ли ре кре а тив це из 95 клу бо ва Вој во ди не, цен трал не Ср-би је, БиХ и не ко ли ко клу ба из Хр ват-ске. По зва ли укуп но 95 клу бо ва, а оче-ку је мо да се ода зо ве нај ма ње 50 клу бо ва са ви ше од 200 так ми ча-ра и око 300 ре кре а ти-ва ца – ка же Сло бо дан Стан ко вић.

Овај ве ли ки скуп има ће ме ђу на род ни, ре кре а тив ни и так ми-чар ски ка рак тер. Сви ко ји се так ми че мо ра-ју би ти ре ги стро ва ни у Тре кинг ли ги Вој во-ди не, не мо гу се при-ја ви ти на ли цу ме ста, већ исљу чи во пре ко зва нич ног сај та, док се ре кре а тив ци мо гу при ја вљи ва ти до 23. ма ја ра ди лак ше ор га-ни за ци је.

Сва ки уче сник, би-ло да се так ми чи или ре-ре а тив но пе ша чи, до би-ја уче снич ки кар тон са

ма пом ста зе, беџ ак ци је и за хвал ни цу за уче шће, а пла ни нар ска дру штва и клу бо ви ди пло ме. Нај-бо ље оче ку ју и при год-не на гра де.

У так ми чар ском де-лу би ће три так ми ча ске ста зе ко је се бо ду ју. Ка ко се пла ни нар ски су срет и вој во ђан ска тре кинг ли-га одр жа ва ју у спе ци јал-ном ре зер ва ту при ро де, ста зе су до би ле при год-не на зи ве. Ма ла ста за на зва на ман гу ли ци на ду га је 13,4 ки ло ме тра, сред ња ма га ри ци на ста-за има ду жи ну 24,1 ки ло-ме тра а ве ли ка, да бро ва ста за ду га је 35,6 ки ло-ме та ра. СН

Про те кле не де ље одр жа но је 21. Пр вен ство Ср би је у ка ра теу у

Осе чи ни. На так ми че њу су се оку пи-ли нај у спе шни ји так ми ча ри из 17 клу-бо ва, са 240 так ми ча ра свих уз ра сних ка те го ри ја. Так ми че ње се од ви ја ло у по је ди нач ним и екип ним на сту пи ма. У кон ку рен ци ји из у зет но при пре мље-них так ми ча ра, так ми ча ри ка ра те клу-ба Сир ми јум из Срем ске Ми тро ви це су и овог пу та при ка за ли сво је уме ће и са вр шен ство у тех ни ци и у ка та ма и у бор ба ма.

На кра ју так ми че ња за нај у спе шни ји клуб про гла шен је ка ра те клуб Сир ми-јум, ко ји је осво јио 77 ме да ља, од то га 44 злат не, 23 сре бр не и 10 брон за них ме да ља.

За нај у спе шни је так ми ча ре у му-шкој и жен ској ка те го ри ји про гла-ше ни су Ђор ђе Гру јић и Ва ња Гру јић. Злат не ме да ље су осво ји ли: Лу ка Пе тро вић, Теа Ста но је вић, Бо ја на Сре те но вић, Ми хај ло Јеф тић, Вук Пе тро вић, Ду ња Па дров, Лу ка Јо-кић, Урош Ба бић, Алек сан дар Гра-бић, Не ма ња Жу нић, Ти ја на Сре те-но вић, Ва ња Гру јић, Ср ђан Илић, Ле на Те о до сић, Алек сан дар Си-кин, Ср ђан Ђо нић, Игор Спа хић... Сре бр не ме да ље: Ан ђе ла Ку нић, Уна Мак си мо вић, Ти ја на Ив ко вић, Мла ден Мар ко вић, Ла ра Фо ро, Ка-ли на Мак си мо вић, Ђор ђе Коп чић, Еми ли ја Цве те нић, Ђор ђе Гру јић, Ми ли ца Кр стић... Брон за не ме да ље:

Ан ђе ла Па ро вић, Не ве на Ко ва че-вић, Ма ша Кри во ши ја, Ђур ђи на Илић, Бо шко Ћи рић, Ву ка шин Кри-во ши ја, Ла на Јеф тић, Та ма ра Ни-ко лов ски, Лу ка Та на сић, Сте фан Пров чи...

Струч ни штаб ка ра те клу ба Сир-ми јум је по но сан на све так ми ча ре и овим пу тем се за хва љу је свим так ми-ча ри ма и ро ди те љи ма, ко ји су да ли до при нос овом ре зул та ту. У на ред-ном пе ри о ду, так ми ча ри ће се по-све ти ти при пре ми по ла га ња за ви ша зва ња и лет њем се ми на ру ко ји ће би-ти по све ћен при пре ми за Европ ско Пр вен ство у Сло вач кој и Свет ско Пр-вен ство у Дан ској.

С. Н.

KAРАТЕ

Сир ми јум по но во нај бо љи

Ка ра ти сти Сир ми ју ма

Ме ђу на род ни су рет пла ни на раПа ра лел но ће се одр жа ти и тре ће ко ло Тре кинг ли ге Вој во ди не – При ја ве за уче шће до 23. ма ја

Сло бо дан Стан ко вић

КА РА ТЕ

Де вој чи це и де ча ци од зла та

Ка ра ти сти Сре ма са Ивом Вин ко вић

Среда, 22. мај 2019. 31

За вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре Срем ска Ми тро ви ца, Срем ска Ми тро ви ца Све тог Ди ми три ја бр.10, на осно ву чла на 78 За ко на о оп штем управ ном по ступ ку (,,Слу жбе ни гла сник РС“, бр. 18/2016), чл. 29. став 2. у ве зи са чла ном 27. За ко на о кул тур ним до бри ма (,,Слу жбе ни гла сник РС“, бр.71/94, 52/2011-др.за кон, 99/2011-др.за кон)

О Б А В Е Ш Т А В АСве соп стве ни ке или прав на ли ца, као и оп шти ну, да је За вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре Срем ска Ми тро ви ца,

Срем ска Ми тро ви ца Све тог Ди ми три ја бр.10, као ствар но и ме сно над ле жан да на 19.04.2019. го ди не и 10.05.2019. го ди не из вр шио еви ден ти ра ње до бра:

1. На зив до бра: АМ БАР СА КО ТО БА ЊОМ И КУ ЋАОп шти на: СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАМе сто и адре са: МАР ТИН ЦИ, ЗМАЈ ЈО ВИ НА 52На ка та стар ским пар це ла ма: 2420 у К.О. МАР ТИН ЦИ – ра ди утвр ђи ва ња за кул тур но до бро- спо ме ник кул ту ре.2. На зив до бра: АМ БАР СА КО ТО БА ЊОМ Оп шти на: СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАМе сто и адре са: МАР ТИН ЦИ, ЗМАЈ ЈО ВИ НА 97На ка та стар ским пар це ла ма: 2464 у К.О. МАР ТИН ЦИ – ра ди утвр ђи ва ња за кул тур но до бро- спо ме ник кул ту ре 3. На зив до бра: АМ БАР СА КО ТО БА ЊОМ Оп шти на: СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАМе сто и адре са: МАР ТИН ЦИ, ЗМАЈ ЈО ВИ НА 106На ка та стар ским пар це ла ма: 2360 у К.О. МАР ТИН ЦИ – ра ди утвр ђи ва ња за кул тур но до бро- спо ме ник кул ту ре.4. На зив до бра: ЧАР ДАК, ВА ЈАТ И ФУ РУ НАОп шти на: СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАМе сто и адре са: НО ЋАЈ, АЛЕК САН ДРА МИ ЈА И ЛО ВИ ЋА 32На ка та стар ским пар це ла ма: 652 у К.О. НО ЋАЈ – ра ди утвр ђи ва ња за кул тур но до бро- спо ме ник кул ту ре.5. На зив до бра: АМ БАР Оп шти на: СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАМе сто и адре са: НО ЋАЈ, РА ДИ ВО ЈА БОГ ДА НО ВИ ЋА 34На ка та стар ским пар це ла ма: 1468 у К.О. НО ЋАЈ – ра ди утвр ђи ва ња за кул тур но до бро- спо ме ник кул ту ре.6. На зив до бра: КУ ЋА И ВА ЈАТОп шти на:СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАМе сто:НО ЋАЈ, СТО ЈА НА ПАН ДУ РЕ ВИ ЋА 26 На ка та стар ској пар це ли: 523 у К.О. НО ЋАЈ – ра ди утвр ђи ва ња за кул тур но до бро- спо ме ник кул ту ре.7. На зив до бра: ЗА ВЕТ НИ КРСТ Оп шти на:СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАМе сто:ШУ ЉАМ На ка та стар ској пар це ли: 722 у К.О. ШУ ЉАМ – ра ди утвр ђи ва ња за кул тур но до бро- спо ме ник кул ту ре. 8.На зив до бра: СЕ О СКА КУ ЋАОп шти на:СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАМе сто:ВЕ ЛИ КИ РА ДИН ЦИ, МО ШЕ ПИ ЈА ДЕ 8 На ка та стар ској пар це ли: 155 у К.О. ВЕ ЛИ КИ РА ДИН ЦИ – ра ди утвр ђи ва ња за кул тур но до бро- спо ме ник кул ту ре. 9. На зив до бра: СЕ О СКА КУ ЋАОп шти на:СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАМе сто:ВЕ ЛИ КИ РА ДИН ЦИ, МО ШЕ ПИ ЈА ДЕ 33На ка та стар ској пар це ли: 75 у К.О. ВЕ ЛИ КИ РА ДИН ЦИ – ра ди утвр ђи ва ња за кул тур но до бро- спо ме ник кул ту ре 10. На зив до бра: СЕ О СКА КУ ЋАОп шти на:СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАМе сто:ВЕ ЛИ КИ РА ДИН ЦИ, МО ШЕ ПИ ЈА ДЕ 39На ка та стар ској пар це ли: 70 у К.О. ВЕ ЛИ КИ РА ДИН ЦИ – ра ди утвр ђи ва ња за кул тур но до бро- спо ме ник кул ту ре.11. На зив до бра: ПУ СТА РА ВИ ШЊЕВ ЦИОп шти на:СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАМе сто:ВЕ ЛИ КИ РА ДИН ЦИНа ка та стар ској пар це ли: 1695, 1696/2,1696/1 и 1694/2 у К.О. ВЕ ЛИ КИ РА ДИН ЦИ – ра ди утвр ђи ва ња за кул тур но

до бро- спо ме ник кул ту ре.12. На зив до бра: КУ ЋА И ВА ЈАТОп шти на:СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАМе сто:ЗА СА ВИ ЦА 1, ВОЈ ВО ЂАН СКА 31На ка та стар ској пар це ли: 2989 у К.О. ЗА СА ВИ ЦА 1 – ра ди утвр ђи ва ња за кул тур но до бро- спо ме ник кул ту ре.13. На зив до бра: АМ БАР И ВА ЈАТОп шти на:СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАМе сто:ЗА СА ВИ ЦА 1, ВОЈ ВО ЂАН СКА 82 а На ка та стар ској пар це ли: 3024 у К.О. ЗА СА ВИ ЦА 1 – ра ди утвр ђи ва ња за кул тур но до бро- спо ме ник кул ту ре.14. На зив до бра: КУ ЋА И АМ БАРОп шти на:СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАМе сто:ЗА СА ВИ ЦА 2, АЛЕК САН ДРА МАР КО ВИ ЋА 84 На ка та стар ској пар це ли: 1057 у К.О. ЗА СА ВИ ЦА 1 – ра ди утвр ђи ва ња за кул тур но до бро- спо ме ник кул ту ре 15. На зив до бра: ПРО СТОР НО КУЛ ТУР НО ИСТО РИЈ СКА ЦЕ ЛИ НА ПАР ТИ ЗАН СКА УЛИ ЦА СУ БО ТИ ШТЕОп шти на:ПЕ ЋИН ЦИМе сто:СУ БО ТИ ШТЕ, УЛ.ПАР ТИ ЗАН СКА На ка та стар ским пар це ла ма: Срп ска пра во слав на цр ква Ро ђе ња Св. Јо ва на, на пар це ли бр. 3 КО Су бо ти ште,Ули ца

Пар ти зан ска 7, Спо ме ник кул ту ре - НКД од ве ли ког зна ча ја, Згра да Па ро хиј ског до ма, на пар це ли бр. 3 КО Су бо-ти ште, Ули ца Пар ти зан ска, Згра да ста ре основ не шко ле са 4 спо мен пло че (по зна та и као Пар ти зан ска шко ла) на адре си Пар ти зан ска 9 пар це ла 1 КО Су бо ти ште

Спо ме ник па лим бор ци ма (ис пред згра де основ не шко ле „Сло бо дан Ба јић Па ја“ Пе ћин ци –под руч но оде ље ње у Су бо ти шту, Пар ти зан ска 9 на пар це ли 4 КО Су бо ти ште, – ра ди утвр ђи ва ња за кул тур но до бро- спо ме ник кул ту ре.

16. На зив до бра: ПРО СТОР НО КУЛ ТУР НО-ИСТО РИЈ СКА ЦЕ ЛИ НА „КАЛ ВА РИ ЈА“, СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА Оп шти на: Град Срем ска Ми тро ви цаМе сто и адре са: Срем ска Ми тро ви цаНа ка та стар ским пар це ла ма:Ка то лич ко култ но ме сто „Кал ва ри ја“адре са Па лан ка 10., на КП 5590/1 КО Срем ска Ми тро ви ца са ка пе лом Го спе Ми тро вач ке и 14 ста ни ца кри жног пу таар хе о ло шки ло ка ли тет 12 на ис тој ло ка ци ји-пар це ла 5590/1 КО Срем ска Ми тро ви цадео ар хе о ло шког ло ка ли те та 9 Сир ми ју ма- ис точ ни део ло ка ли те та: об у хва та ју жни део пар це ле 5426, пар-

це лу 5428, за пад ни део пар це ле 5429 и се вер ни део пар це ле 5430 КО Срем ска Ми тро ви ца;део Ис точ не не кро по ле Сир ми ју ма Б.4.а. -об у хва та се вер ни део Це ли не;Про стор но кул тур но исто риј ска це ли на „Кал ва ри ја“ се на ла зи на те ри то ри ји гра да Гра да Срем ска Ми тро ви ца,

це ло куп но под руч је при па да зо ни ар хе о ло шког на ла зи шта Сир ми јум - зо ни из ван бе де ма и об у хва та сле де ће пар це ле:5425/2, 5425/3, 5426, 5427, 5428, 5429, 5430, 5431, 5432, 5433, 5434, 5435, 5436, 5437, 5438, 5439, 5440, 5441/1, 5441/2,

5441/3, 5441/4, 5441/5, 5441/6, 5442/1, 5442/2, 5443, 5444, 5445, 5446, 5447, 5448, 5449, 5450, 5451, 5452/1, 5452/2, 5453, 5454/1, 5454/2, 5454/3, 5454/4, 5454/5, 5454/6, 5454/7, 5454/8, 5455/3, део 5580/1, 5580/2, 5580/3, 5580/4, 5580/5,5580/6, 5581/1, 5581/2, 5581/3, 5581/4, 5581/5, 5581/6, 5582/1, 5582/2, 5584/1, 5584/2, 5585/1, 5585/2, 5587, 5588/1, 5588/2, 5588/3, 5589, 5590/1, 5590/2, 5591, 5592, 5593/1, 5593/3, 5594/1, 5594/2, 5595/1, 5595/2, 5595/3, 5596, 5597/1, 5597/3, 6032/2, део 6032/4, 6032/5 и део 5726/1 КО Срем ска Ми тро ви ца- ра ди утвр ђи ва ња за кул тур но до бро-про стор но кул тур но исто риј ска це ли на

Еви ден ти ра ње до бра из вр ше но је на осно ву чла на 29. став 2. у ве зи са чла ном 27. За ко на о кул тур ним до бри ма (‘’Слу жбе ни гла сник РС’’, број 71/94).

Ме ре за шти те утвр ђе не на ве де ним За ко ном за утвр ђе на и про гла ше на кул тур на до бра, при ме њу ју се и на не по-крет но сти ко је су еви ден ти ра не да ужи ва ју прет ход ну за шти ту.

ЦР НА ХРО НИ КА

Ца ри ни ци су про шле сед ми це, на ула зној стра ни гра нич ног пре ла-

за Ба тров ци, про на шли го то во 36.000 евра са кри ве них ис под во ла на ауто-мо би ла.

Ка ко је са оп шти ла Упра ва ца ри на, пре кр шај је от кри вен ка да око 4.30 ча-со ва на ред за кон тро лу сти гао „ауди“ не мач ких ре ги стар ских озна ка ко јим су из Хо лан ди је ка ма тич ној те мљи пу-то ва ла дво ји ца хо ланд ских др жа вља на тур ског по ре кла.

- У раз го во ру са ца рин ским слу-жбе ни ци ма пут ни ци су ре кли да са со бом но се са мо лич ни пр тљаг и не-што нов ца, при че му је во зач при ја-вио да код се бе има 10.000 евра, а су-во зач ма ње од 1.000 евра. Ипак, де та-љан пре глед ауто мо би ла де ман то вао

је њи хо ве ре чи, јер су том при ли ком ца ри ни ци от кри ли но вац у ин стру-мент-та бли са во за че ве стра не. Ски-нув ши пла сти ку са во ла на, ца ри ни ци су ис под ње га за те кли све жње ве са-кри ве них нов ча ни ца, а реч је 35.900 евра.

Ме ђу тим, то ни је би ло све, јер је и у џе пу пан та ло на ко је је на се би но-сио 45-го ди шњи во зач про на ђе но још 10.000 евра, а у нов ча ни ку 54-го ди-шњег су во за ча 1.000 евра, са оп ште но је из Упра ве ца ри на.

Обо ји ци пут ни ка вра ће но је по 10.000 евра, што је из нос ко ји се мо же пре не ти пре ко гра ни це без при ја вљи-ва ња, док је оста так од пре ко 26.000 евра при вре ме но за др жан до окон ча ња по ступ ка про тив во за ча. СН

По ли циј ска упра ва у Срем ској Ми-тро ви ци са оп шти ла је да по сто је

осно ви сум ње да је му шка рац са фо-то гра фи је из вр шио ви ше кри вич них де ла пре ва ре на те ри то ри ји Ре пу бли ке Ср би је.

По ли ци ја мо ли све гра ђа не ко ји га пре по зна ју да се од мах ја ве По ли циј-ској ста ни ци у Ин ђи ји, на број те ле фо-на 022/551 - 745. СН

ПО ТРА ГА ЗА ОСО БОМ СА ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ

Осум њи чен за пре ва ру

Осум њи чен за пре ва ру

НА ГРА НИЧ НОМ ПРЕ ЛА ЗУ БА ТРОВ ЦИ

От кри ве но 36.000 не при ја вље них евра

За пле ње не де ви зе

При пад ни ци Ми ни стар ства уну тра-шњих по сло ва у Срем ској Ми тро-

ви ци ухап си ли су М. П. (23) из Срем ске Ми тро ви це, због по сто ја ња осно ва сум ње да је из вр шио кри вич но де ло угро жа ва ње си гур но сти.

Ка ко је са оп шти ла по ли ци ја, сум ња се да је ци глом раз био про зор ста на

су гра ђа ни ну, а оста ле про зо ре по лу-пао беј збол-па ли цом.

По на ло гу над ле жног ту жи о ца, осум њи че ном је од ре ђе но за др жа ва-ње до 48 ча со ва, на кон че га ће би ти са слу шан у Основ ном јав ном ту жи ла-штву у Срем ској Ми тро ви ци.

СН

При пад ни ци Ми ни стар ства уну тра-шњих по сло ва у Срем ској Ми тро-

ви ци ра све тли ли су три те шке кра ђе и шест кра ђа из вр ше них на под руч ју гра да и ухап си ли З. Д. (19), М. Х. (37) и 25-го ди шњег му шкар ца, сви са под-руч ја Ири га.

- Сум ња се да су они, у апри лу и ма ју укра ли шест ску те ра и пут нич ки ауто-мо бил и оби ли два пут нич ка ауто мо би-ла из ко јих су од не ли ЦД пле је ре.

Укуп на ма те ри јал на ште та из но си око 450.000 ди на ра. Ве ћи део укра де-них пред ме та је про на ђен и вра ћен вла сни ци ма, са оп шти ла је По ли циј ска упра ва у Срем ској Ми тро ви ци.

На кон за др жа ва ња до 48 ча со ва, осум њи че ни су, уз кри вич ну при ја ву, при ве де ни над ле жном ту жи ла штву. З. Д. и М. Х. је од ре ђен при твор до 30 да на.

СН

СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

Ком ши ји из лу пао про зо ре

СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

Ири жа ни кра ли по Ми тро ви ци

На рум ском Ва ша ри шту одр жа на је де се та ју би лар на Штра па ри ја да, у

ор га ни за ци ји Ко њич ког клу ба „Бе ћар“ из овог гра да. Већ пет го ди на ова ма-ни фе ста ци ја је и ме ђу на род ног ка рак-те ра, а та ко је би ло и ове не де ље ка да су так ми ча ри из Ср би је и Бо сне и Хер-це го ви не до ве ли коњ ска гр ла на над-ме та ње у из вла че њу де ба ла. Око 40 вла сни ка ко ња, ра се хлад но крв ни хр-ват ски коњ, до ве ло је ви ше од сто ти ну гр ла на рум ско Ва ша ри ште. Так ми че-ње се од ви ја ло у пет ка те го ри ја, ла ка, сред ња и те шка у па ро ви ма и ла ка и те шка у ка те го ри ји сам ци. Ду жи на ста-зе је 100 ме та ра, ко ју гр ло са де блом тре ба да са вла да за три ми ну те.

- Ма ни фе ста ци ја је ју би лар на, а има и оних уче сни ка ко ји су код нас од са-

мог по чет ка. Ма ни фе ста ци ја, из ме ђу оста лог има за циљ да очу ва ову ра су ко ња. Не ка да су, пре по ја ве ме ха ни-за ци је ови ко њи из вла чи ли де бла из шу ме. Ове жи во ти ње са да ви ше не ма-ју по сла, а ми смо од лу чи ли да та кву ма ни фе ста ци ју пре не смо из Ис точ не Бо сне и Хр ват ске и код нас Ова ра са хлад но кр вих хр ват ских ко ња не би оп ста ла да не ма ма ни фе ста ци ја по пут ове. Са мо ова ра са мо же да се так ми-чи, по себ но што по сто је и до ња и гор-ња гра ни ца у ки ла жи ко ња ко ја ву ку де бла, јер ако би смо до ве ли не ке дру-ге лак ше ра се, не би смо би ли ху ма ни. Хлад но кр ви хр ват ски коњ је ге нет ски пред о дре ђен да ву че те рет и то је за њих при род но. Ина че, не до зво ља ва-мо ни ка кав вид на си ља над овим жи-

во ти ња ма ни у ста зи, ни ти ван ње, чак ни кон такт ру ком, об ја шња ва Сла ђа на Ђо ка но вић, ор га ни за тор из Ко њич ког клу ба „Бе ћар“ Ру ма

Пр ва „Штра па ри ја да“ одр жа на је у Ру ми 15. ма ја 2010. го ди не, и то је пр ви пут да је та ква ма ни фе ста ци ја одр жа на на те ри то ри ји Ср би је. Да нас се штра-па ри ја де одр жа ва ју у око 10 гра до ва у на шој зе мљи, и да ле ко ви ше у Бо сни и Хер це го ви ни. На град ни фонд за ово го-ди шњу „Штра па ри ја ду“ у Ру ми из но сио је 300.000 ди на ра, а ор га ни за ци ју овое ма ни фе ста ци је фи нан сиј ски је по др-жа ла и Оп шти не Ру ма.

С.Бе ло тић

Среда, 22. мај 2019.32

Ме ђу на род ни фе сти вал гу да ча “Стринг фест“, 14. по ре ду, ма ни-

фе ста ци ја так ми чар ског и ре ви јал ног ка рак те ра ко ја има за циљ по ве зи ва ње умет ни ка из це лог све та као и ши ре ње му зич ке ми сли, одр жан је од 16. до 19. ма ја, на ви ше ло ка ци ја у Срем ској Ми-тро ви ци. Основ на иде ја фе сти ва ла је да пра ти раз вој и ква ли тет пе да го шког ра да и умет нич ко-со ли стич ког му зи-ци ра ња на гу дач ким ин стру мен ти ма. Исто вре ме но пру жа шан су уче сни ци-ма из це лог све та да му зи ци ра њем на ви о ли ни, ви о ли, ви о лон че лу и кон тра-ба су опро ба ју свој так ми чар ски дух. Као та кав је је дин стве на ма ни фе ста ци-ја у на шој зе мљи. За че ти ри фе сти вал ска да на пред-

ста ви ло се ви ше од 250 так ми ча ра, кла вир ских са рад ни ка и то из Ср би је, Сло ве ни је, Хр ват ске, Бо сне и Хер це-го ви не,Цр не Го ре, Не мач ке, Ита ли је, Хо лан ди је, Ен гле ске, Ру си је, Аустри је, Че шке, Укра ји не, Аустра ли је...

Ан дреј Ба лаж, из Му зич ке шко ле „Иси дор Ба јић“ Но ви Сад ла у ре ат је од прет ка те го ри је до IV ка те го ри је ви о ли-на, Ми о на То па ло вић, Му зич ке шко-ле„Ва тро слав Ли син ски “ Бе о град, ла-у ре ат је од V и VI ка те го ри је ви о ли на, Ја на Ву ки ће вић, Музичкa школa „Др

Во ји слав Вуч ко вић“ Бе о град, ла у ре ат је у гру пи ин стру ме на та ви о ла, ви о-лон че ло и кон тра бас, све ка те го ри је.

До бит ник при зна ња „Ђерђ За зро-вић“ за нај пер спек тив ни јег пе да го га је Ми ли ца Мла де но вић, Шко ла за му зич ке та лен те Ћу при ја. До бит ник при зна ња „Нај и стак ну ти ји кла вир-ски са рад ник Фе сти ва ла“ је На та ли ја Мла де но вић, Музичкa школa „Др Во ји-слав Вуч ко вић “ Бе о град. Ро та ри клуб је на гра дио Ма ри ју Лу ци ју Ме сец, ГШ Је се ни це , Је се ни це. Сло ве ни ја као нај-мла ђег по бед ни ка фе сти ва ла.

Ор га ни за то ри Фе сти ва ла би ли су Умет нич ко удру же ње „Кран че вић“ и Му зич ка шко ла „Пе тар Кран че вић“, а при ја те љи Фе сти ва ла Цен тар за

кул ту ру „Сир ми у март“, Га ле ри ја „Ла-зар Во за ре вић“ и Ка то лич ка пор та.

С.Н. - М.М.

Ма ни фе ста ци ја је ју би лар на, а има и оних уче сни ка ко ји су код нас од

са мог по чет ка. Ма ни фе ста ци ја, из ме ђу оста лог има за циљ да очу ва ову ра су ко-ња. Не ка да су, пре по ја ве ме ха ни за ци је ови ко њи из вла чи ли де бла из шу ме

Чу ва ње хла до крв не ра се ко ња

Сла ђа на Ђо ка но вић

Ју би лар на рум ска Штра па ри ја да

Свет ко ви на гу дач ке му зи кеЗа че ти ри фе сти вал ска да на пред ста ви ло се ви ше од 250 так ми ча ра из Ср би је, Сло ве ни је, Хр ват ске, Бо сне и Хер це го ви не, Цр не Го ре, Не мач ке, Ита ли је, Хо лан ди је, Ен гле ске, Ру си је, Аустри је, Че шке, Укра ји не, Аустра ли је...

Так ми че ње

Ла у ре а ти, жи ри и ор га ни за то ри

На гра да нај мла ђој уче сни ци фе сти ва ла од Ро та ри клу ба

Ми о на То па ло вић и ди рек тор ка фе сти ва ла оли ве ра Ми лић Хир шер

"