ww

w.s

rem

sken

ovin

e.rs

reda

kcija

@sr

emsk

enov

ine.

co.r

s

KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA

TEHNIČKI PREGLEDREGISTRACIJA VOZILASREMSKA MITROVICA

Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb

022/632-336 e-mail: kijainox4580@live.com

МESARSKA OPREMA

Година LX • Сремска Митровица • Среда 29. јул 2020. • Број 3100 • Цена 50 динара

N A K I T | S A T O V I

ВРЛО ДОБРО!

Фот

о: M

. M

ил

еу

сн

ић

Председник Србије Александар Вучић и Министар одбране Александар Вулин обишли су 15. тенковски батаљон Прве бригаде копнене војске у касарни „Бошко Палковљевић Пинки“ у Сремској Митровици и присуствовали приказима способности наших тенкиста. Општа оцена – врло добро! Страна 3.

ДА ЛИ ЈЕ КОРОНА УСПОРИЛА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПРОЈЕКАТА?

Странe 16-17.

Уговорено се не одлаже, на ново се чека

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕОд 27. јула „Сремске новине“ се налазе

на новој адреси. Улица Светог Димитрија 2/II,

oдмах преко пута главне Поште, изнад „Банке

Интеза“ и „Делта Генерали“ осигурања.

Радно време од 07:30 до 14:30

Субота и недеља су нерадни

Среда, 29. јул 2020.2

Амбуланта Дома здравља Шид у Ер-девику пружа услуге мештанима

три села: Ердевика, Љубе и Бингуле. Донедавно су у амбуланти радила два лекара, али сада је остао само један. Такође, ердевичка амбуланта је до пре пар година имала и лабораторију за вађење крви, али је она престала са радом.

Због свега тога мештани ова три насеља приморани су да путују у Шид када имају потребу за услугама лабо-

раторије. Како истичу, тамо се стварају огромне гужве тако да тешко долазе на ред, а отежавајућа околност им је и то што је аутобуски саобраћај за Шид го-тово непостојећи. Све то представља додатни проблем, посебно старијим мештанима, да користе услуге шидског Дома здравља.

-Цела ова ситуација са епидемијом ствар чини још гором. Што се тиче ле-кара, један лекар на ова три села је за-иста мало, јер он поред редовног рада

у амбуланти обавља и кућне посете и хитне случајеве. Из тог разлога ми смо као удружење грађана пре пар недеља послали захтев Општини Шид и Дому здравља у којем смо, испред мештана ова три села, захтевали да запосле још једног лекара и да најмање два пута недељно шаљу лаборанта који би у Ер-девику вадио крв. Добили смо одговор од Дома здравља у којем смо одбијени са образложењем да они нису у могућ-ности да удовоље нашем захтеву због „Кадровског плана који је донело Ми-нистарство здравља Републике Србије којег се морају у потпуности придр-жавати и нове организације рада због тренутног епидемиолошког стања у нашој земљи“. Од Општине Шид нам је недавно стигао одговор у коме стоји да је „одлуком о преузимању оснивач-ких права над Домом здравља Шид, покрајинска влада преузела оснивачка права над Домом здравља Шид“. Наш следећи корак је петиција и обраћање покрајинској влади. Јавили су нам се волонтери, углавном млађи људи, вољни да помогну, тако да потписе грађана прикупљамо и у Ердевику и у Бингули и у Љуби. Захваљујући њима у могућности смо да потписе прикупља-

мо „од врата до врата“, што се показа-ло веома ефикасно, јер су готово сви становници ова три села потписали петицију. Када прикупимо потребне потписе послаћемо их на три адресе: Министарству здравља, Општини Шид и Дому здравља Шид. Надамо се да ће овај пут имати више разумевања и да ће позитивно одговорити на реалне потребе грађана – рекао је Синиша

Бранковић, један од чланова Удру-жења грађана „Брује“ Ердевик.

Подсетимо, ово Удружење фор-мирано је у Ердевику са намером да чланови уреде језеро Брује, што су заједничком акцијом и успели. На томе се нису зауставили, него настављају да решавају и друге проблеме са којима су суочени у заједници у којој живе.

С. М.

До закључења овог броја „Сремских новина“, 27.

јуна, број заражених коро-навирусом у Срему и даље је био у благом паду. Према речима директорке Завода за јавно здравље у Сремској Митровици, др Наде Зец Пе-тковић, стопа раста броја за-ражених је у паду, а полако расте број опорављених.

До наведеног датума у Срему је било укупно 325 активних случајева, од чега је у Сремској Митровици било 132 заражених, у Ста-рој Пазови 39, у Руми 84, у Инђији 39, у Иригу двоје, у Шиду 14 и у Пећинцима укупно 15 заражених.

Како је истакла др Зец

Петковић, епидемиолошка ситуација је у потпуности контролиса-на, а тестова има довољно. У самоизо-лацији на територији Срема тренутно се налази 190 особа, односно лица која су била у контакту са зараженима.

Директор Опште болнице др Живко Врцељ у Сремској Митровици, у понедељак је истакао да је закључно са 27. јуном у Ковид центру болнице било 109 пацијена-та, од чега 72 у црвеној зони, а девет на респиратору. Око тридесет њих пребачено је у наранџасту зону, јер имају симптоме, али су негативни

на коронавирус. Такође, два млада пацијента скинута су са респиратора и њихово стање се побољшало.

Како је рекао др Врцељ, и Општа болница бележи благи пад броја оболелих, а од 23. до 27. јуна премину-ле су још две особе, старије животне доби, које су поред ковид инфекције биле хро-

нични болесници са више придруже-них болести. У митровачкој болници, од почетка епидемије, до сада је умрло укупно девет лица.

Н. М.

Оно што је за многе утицајније и снажније економије само

пусти сан, за Србију је данас реал-ност, каже минситар пољопривре-де Бранислав Недимовић у својој изјави за ТАНЈУГ, а поводом одлуке Владе Русије да одобри ратифика-цију уговора о слободној трговини између Србије и Евроазијске еко-номске уније (ЕАЕУ).

Ратификација овог уговора, сма-тра Недимовић, даје могућност да се без царине српски пољопри-вредни произвођачи усмере на извоз на тржиште од готово 200 милиона становника где могу да пласирају многе своје производе.

- Међу њима бих свакако издвојио сир и воћну ракију. Велика шанса за прехрамбену индустрију коју мора-мо искориситти, посебно данас, када се сви затварају због Коронавируса и када многе земље вапе за приликом

да извезу соју робу, објашњава Неди-мовић.

Истовремено, нагалшава он, држа-ва ће наставити са јачањем субвенција домаћим произвођачима, како би има-ли што боље производе за пласман на инострана тржишта.

Како је наведено у саопштењу на званичном сајту, руска Влада је одлуча да одобри нацрт савезног закона “О ратификацији Споразу-ма о зони слободне трговине из-међу Евроазијске економске уније и њених држава чланциа, са једне стране и Републике Србије са дру-ге стране” и да га проследи на ус-вајање Државној думи у сладу са утврђеном процедуром.

Србија је потписала споразум о формирању безцаринске трговин-ске зоне са ЕАЕУ у октобру 2019. године. Уговор је потребно да ра-тификују све чланице ЕАЕУ.

По ступању на снагу, овај Уговор ће заменити постојеће билатералне спо-разуме са Русијом, Белорусијом и Ка-захстаном и проширити зону слободне трговине на Јерменију и Киргизију.

Премијерка Ана Брнабић је у октобру прошле године у Москви потписала Споразум о слободној тр-говини између Србије и Евроазијс-ке економске уније и њених држава чланица – Русије, Казахстана, Бе-лорусије, Јерменије и Киргистана. Србији је потписивањем Споразума отворен приступ тржишту од 183 ми-лиона људи. Договором о слбододној трговини, Србија ће моћи да извози го-тово 100 одсто производа без плаћања царина, а између осталог, реч је и о из-возу 2000 тона цигарета, 400 тона кра-вљег сира, неограничен извоз овчијег и козијег сира, као и воћне ракије, 90.000 литара вињака и друго.

С. Н.

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: НАКОН ЗАСЕДАЊА КРИЗНОГ ШТАБА

Благи падброја зараженихКако је рекао др Живко Врцељ, Општа болница бележи

благи пад броја оболелих, а од 23. до 27. јуна преминуле

су још две особе, старије животне доби, које су поред

ковид инфекције биле хронични болесници са више

придружених болести. У митровачкој болници, од

почетка епидемије, до сада је умрло укупно девет лица

Са седнице штаба

др Нада Зец Петковић

др Живко Врцељ

Петиција за лекара и лабораторијуУ Ердевику, Љуби и Бингули сакупљају се потписи за петицију да у ердевичкој амбуланти

чије услуге користе мештани ова три села буде запослен још један лекар, те да поново са радом почне лабораторија

Чланови Удружења грађана „Брује“ у акцији уређења језера

Језеро Брује Ердевик

УГОВОРА О СЛОБОДНОЈ ТРГОВИНИ СА ЕАЕУ

Отворено тржиште од 183 милиона људиСрбији је потписивањем Споразума отворен приступ тржишту од 183 милиона

људи. Договором о слбододној трговини, Србија ће моћи да извози готово 100

одсто производа без плаћања царина, а између осталог, реч је и о извозу 2000 тона

цигарета, 400 тона крављег сира, неограничен извоз овчијег и козијег сира, као и

воћне ракије, 90.000 литара вињака и друго

Бранислав Недимовић

Евроазија – ново тржиште за српске производе

Среда, 29. јул 2020. 3

Председник Републике Србије Александар Вучић обишао је у недељу 15. тенковски батаљон

Прве бригаде копнене војске у каса-рни „Бошко Палковљевић Пинки“ у Сремској Митровици.

Он је том приликом присуствовао приказима способности тенковске чете, способности ватреног вода ви-шецевних лансера ракета 128 мм М77 „Огањ“, приказу модернизоване ар-тиљеријске батерије система „Огањ“ и практичној обуци тенковске чете.

Председника је у касарни дочекала почасна јединица гарде Војске Србије, а приказу су присуствовали и ми-нистар одбране Александар Вулин, министар пољопривреде Бранислав

Недимовић, начелник Генералштаба Војске Србије Милан Мојсиловић и командант 15. тенковског батаљона потпуковник Борислав Крњајић.

-Хвала војницима на топлом и ср-дачном дочеку. Свака част на вољи, храбрости и жељи да чувате Србију. Овде у Сремској Митровици, у делу Прве бригаде наше војске, могли смо да видимо обученост, припремљеност, посвећеност и преданост у раду наших тенкиста, али да видимо и промене које уносимо у наше артиљеријско-ракетне јединице. Значајна средства уложићемо у нашу одбрамбену индус-трију, да сами бринемо о свом небу и својој земљи, да будемо свој на сво-ме и да увек можемо да гарантујемо мир и стабилност. Србија жели да сачува војну неутралност, сигурност, стабилност и мир, али и у сигурну од-брану земље, ако затреба – истакао је председник и најавио додатна, до сада највећа финансијска средства која ће биит уложена у одбрамбену индустрију.

Председник је нагласио да је у каса-рни видео обученост, припремљеност,

посвећеност и преданост у раду тенки-ста, али и промене које се уносе у ари-тиљеријско-ракетне јединице.

- Мислимо да су те јединице један од најснажнијих делова наше армије. Србија гледа да оснажи наменску ин-дустрију у тешким условима, кад ни САД не улази у ратове и када нема много тржишта за продају оружја. Не можемо да пратимо поклоне и дона-ције које поједине НАТО земље у окру-жењу добијају од САД и других земаља и морамо сами да се боримо и чувамо мир и будућност. Улагаћемо новац и верујем да ћемо, не желећи да учест-вујемо у било каквој трци, увек моћи да гарантујемо сигурност, стабилност и мир. Што сте јачи, имаћете снажније превентивно дејство на онога који ми-сли да војном агресијом може да извр-ши неке политичке циљеве - рекао је Вучић.

Он је подсетио да је Србија обнови-ла бомбардере, да има десет Орлова,

да може да користи Супер Г4 у бомбар-дерским акцијама, али да то мора бити још снажније.

- Када дижете бомбардере, морате изнад њих ловачким авионима обез-бедити сигурност. Морају да брину о ватри на земљи. Мораћемо да се ојача-мо бомбардерима и ловачким авиони-ма, да купимо неке мултифункционал-не, који би имали ракете ваздух-ваз-дух, али који би истовремено могли да носе и ракете ваздух-земља, да могу прецизно и озбиљно да нанесу штету непријатељу на земљи. Србија је већ покренула иницијативе у том правцу - казао је и подсетио на чињеницу да када је он дошао на место министра одбране, Војска имала само један МИГ 29 и два МИГ-а 21.

Председник је истакао да је поно-сан на српске официре, подофицире и војнике, наводећи да су плате у по-следњим годинама расле, али да то и даље нису услови којима би сви могли да буду поносни, те да верује да могу да буду значајно бољи у будућности. Он је подсетио да је касарна у Срем-ској Митровици била бомбардована

1999. године и да је “чудом опстала”, те да у њој сада први пут имамо хангаре за наше тенкове.

- По тенковима смо убедљиво најс-нажнији у окружењу. Имамо изузетно снажне ракетно-артиљеријске једини-це, а значајно смо ојачали и Ратно ваз-духопловство и ПВО. Сада је то 20:1 у односу на пре осам до 10 година, али

није још довољно снажно. Због тога ће се наставити са развијањем бомбарде-ра и ловачког дела авијације, као и са најсавременијим оружјем за ПВО – ис-такао је председник Вучић приликом посете сремскомитровачкој касарни.

С. Михајловић

Фото М. Милеуснић

М-77 „Огањ“ је самоходни више-цевни лансер ракета 128 мм са 32 лансирне цеви и ракетом домета 20 км, снажно средство за ватре-ну подршку са највишим нивоом аутоматизације за ову категорију наоружања. Систем је уведен у на-оружање 1977. године. На бази ра-кете „Огањ“ развијен је једноцевни преносни ракетни систем великог домета, ДЛР 128 мм. Користи се за изненадну и концентрисану ватру по циљевима великих размера, као

што су концентрације живе силе, ватрена и техничка средства, ко-лоне, центри везе, аеродроми, са-обраћајни чворови, пристаништа, десанти и други рентабилни циље-ви размештени у дубини против-ника. Лансери су постављени на модификована теренска возила ФАМ 2026 БС/АВ. Батерија од чети-ри ЛРСВ гађањем са оба пуњења на максималном домету може да неу-тралише циљ на површини од 104 хектара.

Способност тенковске чете при-казана је на 13 тенкова М84, на који-ма је приказана и практична обука те чете, као и на две врсте тренаже-ра, од којих је један компјутерски. Развој ракетног лансера „Огањ“ са контролним гађањем завршен је прошле године, а осим што има нови инерциони навигациони систем и

што је добио бројне дигитализације и усавршавање система веза, има и знатно већу брзину употребе. Од доласка на ватрени положај до ис-паљивања борбеног комплета, ди-гитализованом „Огњу“ је потребно три минута, док је моделу који је до сада био у употреби било потребно 26 минута.

По броју тенкова смо најснажнији у окружењуПредседник Вучић је истакао да је у касарни видео обученост, припремљеност, посвећеност и преданост у раду тенкиста,

али и промене које се уносе у аритиљеријско - ракетне јединице

Развој ракетног лансера „Огањ“

Шта је „Огањ“

Долазак Председника у Касарну

Митровачки тенкисти

У разговору са војском

Обраћање председника

Среда, 29. јул 2020.4

Зграда социјалног становања у улици Светозара Милетића 25 у Иригу данас, месец дана након

отварања је место где су свој мир на-шле оне напаћене душе, које су ос-тале међу последњима у овој малој сремској општини без свог крова над главом.

Ова зграда крије многе тешке жи-вотне приче, надамо се са срећним крајем. Ова зграда данас ствара и нове породичне и комшијске везе међу љу-дима који се нису ни познавали, а који су за само месец дана створили нов живот и нове везе. Такве се приче не чују на званичним церемонијама отва-рања, као што је то било прошлог ме-сеца приликом примопредаје кључе-ва. И то је део почетка бољег живота за ових 13 породица, а управо смо остали дужни да бар донекле предочимо шта значи живот у неизвесности и шта зна-чи администрација која је на последње место ставила оне саме, спрам вишеч-ланих породица које су збрињаване у претходним годинама.

Зграда је саграђена путем потпроје-кта 5 Регионалног стамбеног програма (РСП) који у Србији, као водећа инсти-туција, спроводи Комесаријат за избе-глице и миграције.

Oд Сребернице до Ривице

Аница Бугарски, стара 65 годи-на, у Ривицу је дошла 1992.године из Сребренице. Ове жену са четворо деце живот никако није мазио. Деца су одавно отишла својим путем, а она је прво сама дошла на Фрушку гору тражећи спас, смештај, мало посла и нешто хране по фрушкогорским мана-стирима, јер није имала где.

- Била сам у Раковцу и у Фенеку, бежала од лошег живота, лошег мужа и од рата. Нисам ја отишла од вруће погаче, већ од муке. Бежала сам да спасим главу. У Ривици сам била на једном салашу, где су примали радни-ке за рад на њиви и са стоком. Никако није било добро ни ту, без хигијенских услова, нарадила сам се и намучила да данас не могу ни низ степенице да сиђем. Ту сам била 24 године и ту су се наставиле моје муке. За овај стан могу само да захвалим Мићи Вла-

ховићу, поверенику за избеглице у Иригу, да није њега можда бих данас била и под земљом. Не знам како сам ја одабрана, знам само да је Мића био

код мене, а знам само да је социјални радник ту био да проверава. Ја немам где, ја немам од чега да платим било какав смештај. Имам само социјалу од седам хиљада динара. Не знам како се сналазим, више ћу гладовати, али сам сада мирна у овом стану. Хвала богу, имам моју комшиницу Драгану, која када скува својој деци, скува и мени. Као да ми је бог дао нову ћерку и нове унуке, када су моји већ свако на својој страни. мојих тридесетак квадрата док сам жива, напокон сам нашла свој мир, после година и година муке и страха, говори Аница Бугарски.

Аница је пре месец дана, како каже, нашла нову ћерку и четворо унучади. То је домаћица зграде, тридесетдво-годишња Драгана Коларевић, мајка четворо синова, старих 12, четири, три и годину дана.

У Срем је дошла 1995.године, са шест година, заједно са целом поро-дицом из места Тимарци у Хрватској. Првобитно је са родитељима живела у кући у коју се сместили одмах по до-ласку, отац и мајка су касније успели да откупе једну кућу, баве се пољопри-вредом, а како се удала и сама је дуго била подстанар. У новој згради она, не само што је са породицом нашла свој дом, него је добила и задужење да буде домаћица зграде, да води рачуна о хигијени и станарима.

- Како може бити у кирији у кући која је рушевина-никако. Како су деца долазила бивало је све теже, седиш,

ћутиш и чекаш. Кад сам подносила захтев имала сам два сина, добили смо стан, вероватно захваљујући и томе што имам децу, то је процењи-вала комисија и Центар за социјални рад. После 24 године улазим у нешто ново и своје и где ти нико више није над главом. Сада имамо свој ћошак и свој мир. Не могу да опишем осећај осим као да смо се поново родили. И дечаци, иако мали, су свесни, јер кажу ми имамо сада наш стан. Ја као мајка четворо мале деце не радим, муж ради повремено у Немачкој, примамо де-чији додатак, не бунимо се , имамо за оно што нам треба, буде дана када не можемо да им приуштимо нешто што траже, али важно је да имамо свој кров и да смо здрави. Овде су се створила нова пријатељства и нове породичне везе, иако смо се сви први пут видели на потписивању уговора. Али ето, сад имам баку Анку, као да је знам сто го-дина, моја деца је зову баба и она воли нас, говори Драгана.

Кад Загреб постане мали

И Нада Грковић, шедесетседмог-одишња сада Ирижанка, у Срем је до-шла 1991. године из Загреба. И она као једини члан домаћинства није имала

прилику да се ра-није збрине, као и већина станара ове зграде. Сре јој није непознат, јер је као дете живе-ла и у Путинцима, али и у Врднику. И у овај стан дошла је као подстанар из Врдника. Сна-лазила се, ради-ла, најчешће као помоћ и нега ста-рима, а сада Ириг упознаје, не са по-словне, већ са оне

животне стране. Прима минималну пензију од 2014. године, али како каже, сада је време да одахне од полса и да ужива у ономе што воли, а то су шетње, књиге и ситнице које живот значе.

- Прилике су биле такве да сам у ових 30 година имала кретања на више страна, пропали брак, са успонима и падовима, а ово је само наставак жи-вота. Ја сам у последњих пет година била подстанар и тамо сам имала све што ми треба, стално сам се борила за живот достојан човека, а ово је само наставак мог живота. Ово је сада равно поље, а олакшавајуће је то што више не плаћам кирију у Врднику. Жао ми је што овде имам мање природе као што сам имала у Врднику. Борила сам се са животом, а битно је како се подижемо после пада. Још се нисам стигла да се у

потпуности сместим у новом стану да бих профункционисала како желим, али је леп је осећај, доћи у своје, имати свој кључ и знати да је то моје док сам жива, говори Нада Грковић.

Најстарију станарку зграде, деве-десетогидишњу баку Јелену Тодорић нисмо затекли у новом дому. Само су нам пренели да је остала још неко време у Врднику у ком је до сада ста-новала, како би завршила послове у башти коју одржава. Они који је знају кажу да ју је борвак у башти, којом се и издржава, донео виталност и здрав разум. нама је поручила да напише-мо ово: „мени је довољно да поживим само још две године, да мало уживам у новом дому“.

Задовољни урађеним

То су приче које се не виде прили-ком званичних церемонија и то је само део прича ових људи које смо остали дужни да испричамо. те приче врло до-бро знају и они који су радили са овим људим и који су процењивали ко ће добити нов стан, а то су чланови коми-сија, а највише запослени у иришком Центру за социјални рад и повереник за избеглице и миграције Општине Ириг, Милорад Влаховић.

Јер иако су средства од око 344.000 евра обезбеђена од донација и Коме-серијата, као и од саме државе Србије, највише су допринеле све надлажне службе Општине која је определила

плац, као и финансије за инфраструк-труно опремање, али и администра-тивни и социјални рад. Станови и згра-да су у власништву општине, с тим да станари имају право боравка док су живи.

- Сигурно је да смо сви задовољни тим решењем јер знамо да смо про-менили судбине тих људи и створили услове за живот које нису имали. До-бар део њих није имао ни санитарне чворове у досадашњинм смештајима и кућама углавном старије градње, многи су живели на салашима без ос-новних санитарно-хигијенских услова.Јасно нам је да ова зграда никад неће променити своју намену, и она ће увек бити намењена за ту врсту социјалног становања људи. То су сада ови људи, сутра ће бити неки други који су у пот-реби и надамо се да ћемо увек моћи да неког збринемо и да неком помогнемо коме је то најпотребније. Они до сада нису могли да остваре ниједан други вид помоћи, баш због тога нам је свима драго да смо баш ту категорију успели да збринемо. Општина Ириг је то пред-видела нашим локалним акционим планим за избеглице почетком 2008.године. Од 2015-2016.године се ушло у процедуру, каже Милорад Влаховић, поеверник за избеглице и миграције Општине Ириг.

Подсетимо, зграда је свечано от-ворена 16. јуна у присуству првог потпредседника Владе Србије, Ивице Дачића. С. Белотић

Мир након три деценије лутања

Милорад Влаховић

Аница, Драгана, Нада и подмладак

Нов живот у новој згради

Избегличка колона

Крајина долази у Србију

Бака Јелена са замеником председника Општине Ириг

Среда, 29. јул 2020. 5

СРЕМСКА МИТРОВИЦАwww.sremskamitrovica.rs Припрема: Немања Милошевић

МАТИЧАР

СКЛОПИЛИ БРАК: Грујичић Марко и Ђонлић Тамара.

ДОБИЛИ СИНА: Душан и Ивана Шкрбић-Сремска Митровица, Миодраг и Јована Деврња-Шид, , Александар и Теодора Ре-парски-Рума, Ђорђе и Марија Грујић-Ста-ра Пазова, Александар Савић и Слађана Опачић Савић-Инђија, Александар Батин и Ивана Ђошић Батин-Шид, Томислав и Милица Савић-Моровић, Марко Илић и Кристина Марковац Илић-Кузмин, Душан и Љубица Крљић-Сремска Митровица, Стефан и Бранислава Хрчек-Кузмин.

ДОБИЛИ ЋЕРКУ: Игор и Вања Бер-тић-Вашица, Горан и Ивана Дра-жић-Жарковац, Владимир и Милица Цветић-Шеварице, Бранимир и Сузана Пачи-Хртковци, Срђан и Јасмина Дос-танић-Салаш Ноћајски, Дејан и Бојана Ненадовић-Јазак,Владимир Станић и Драгана Станић Стојић-Рума, Драган и Драгана Којић-Мала Врањска, Никола и Јелена Марковић-Кленак, Иван и Нико-лина Еремић-Сремска Митровица, Горан и Маја Војводић-Рума, Жарко Врањковић и Данијела Мандић Врањковић-Темерин, Борислав и Бранкица Кљајин-Сремска Митровица, Никола и Вања Ратић-Срем-ска Митровица, Мирослав и Александра Палић-Сремска Митровица, Живко и Наташа Маринковић-Буђановци, Бра-нислав и Марина Ђорђевић-Инђија, Јован и Маријана Остојић-Сремска Мит-ровица, Драган и Ведрана Савић-Срем-ска Миторвица.

ДОБИЛИ БЛИЗАНЦЕ: Јовица и Слађана Радовић-Буђановци.

УМРЛИ: Стеван Солаковић рођ.1953, Милош Жабић рођ.1947, Душан Сабо-вљевић рођ.1953, Славојка Риђошић рођ.1938, Владислав Панић рођ.1952, Светозар Јанковић рођ.1951, Нада Весковић рођ.1942, Никола Станишић рођ.1967, Вера Јовановић рођ.1937, Драган Новковић рођ.1961, Слободан Јевремовић рођ.1950, Ђорђе Петковић рођ.1956, Нада Димитријевић рођ.1954, Даница Крајновић рођ.1934, Јелена Че-кић рођ.1958, Јагица Мркоњић рођ.1932, Славка Радивојевић рођ.1957, Славко Калањ рођ.1947, Миланка Лалошевић рођ.1930, Никица Морхан рођ.1956, Анка Симеуновић рођ.1938, Радинка Миладиновић рођ.1935, Пелка Новако-вић рођ.1940, Душанка Јањуш рођ.1953, Стеван Воркапић рођ.1943, Богданка Јанковић рођ.1927, Зоран Стевановић рођ.1958, Жељко Вујаклија рођ.1975, Илија Јовановић рођ.1939.

Пројекат „Опоравак економије – јачање заједнице“ суфинансира се из буџета Града Сремска Митровица.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

ЈКП КОМУНАЛИЈЕ

Савска вода и даље исправнаЗавод за јавно здравље у Сремској Мит-

ровици извршио је анализу савске воде 21. јула и то на тачкама узорковања: Река Сава – Мала плажа, Река Сава – Почетак плаже, Река Сава – „Диспанзер”.

Према обавештењу митровачког ЈКП „Комуналије“, узорковањем и анализом физичко-хемијских и микробиолошких параметара савска вода на наведеним ло-калитетима ОДГОВАРА захтевима Уредбе о граничним вредностима загађујућих мате-рија у површинским водама и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање.

Препоруке за здравствено безбедно купање: избегавати роњење, гњурање, пр-скање, скакање и гледање у води, прили-ком уласка у воду постепено се расхладити, обавезно се туширати чистом водом са ту-шева након изласка из савске воде, вршити надзор над купањем мале деце (у плићаку је вода најзагађенија), после кише и олује не купати се 2 – 3 дана, забранити приступ домаћим животињама, не седети на влаж-ном песку већ на простиркама.

Моле се суграђани да се у току борав-ка на плажи придржавају правила забра-не игре лоптом у води и пешчаном делу плаже обележеном знаковима забране, како не би ометали одмор и рекреацију осталих посетилаца.

Ковид амбуланта, која се до сада налазила

у Седмој здравственој станици Дома здравља у Сремској Митровици, од прошлог петка измештена је у просторије митровач-ке Опште болнице. То је, према речима директор-ке Дома здравља др Ми-рославе Шево, учињено због бољих противпанде-мијских услова у оквиру болнице.

– Промена у органи-зацији здравствене заш-тите у оквиру паднемије предузета је због близине рентгена, радиологије, лабораторије, инфектолога, болнич-ких лекара и да би се пацијенти у слу-чају тешких облика што брже сместили у болницу, како би им се пружила нај-боља здравствена заштита. Ковид ам-буланта ће бити на болничком прије-му, односно на месту где је тренутно

болнички пријем. Ра-диће више екипа. Рад-но време ће бити нон-стоп, тј. 24 сата, тако да ће у свако доба дана и ноћи пацијенти са тем-пературом и тегобама у оквиру ове инфек-ције моћи да се јаве – истакла је др Шево и додала да је, у случају сумње на коронавирус, потребно јавити се од-мах, како не би дошло до компликација, јер је болест непредвидива.

– Никад се не зна у оквиру ове вирусне инфекције како ће се

развијати, крене са блажом сликом, па се побољшава или дође до теш-ких стања, тако да треба да се јаве са почетним симптомима – рекла је др Мирослава Шево, истичући да ће се комерцијални тестови, односно, тесто-ви на захтев, и даље вршити у Другој

здравственој станици, у периоду од осам до 20 часова.

Како је истакла, упркос томе што број оболелих тренутно стагнира, од изузетне важности је придржавати се свих прописаних превентивних мера. Поред ношења заштитне маске, одр-жавања физичке дистанце и редовне

дезинфекције руку, др Шево је посеб-но истакла да у овом периоду никако није препоручљиво окупљати се у групама. Упркос томе што је кафићима скраћено радно време, потребно је из-бегавати било какав вид окупљања и славља, било оно на јавном простору или код куће.

На Градској плажи у Сремској Мит-ровици, купачи су прошле среде у

води пронашли експлозивну направу. Како нико није знао о чему се ради, присутни грађани обавестили су по-лицију.

Припадници Министарства унутра-шњих послова, односно, Полицијске управе у Сремској Митровици, одмах су изашли на терен и евакуисали део

плаже, те обезбедили место на ком се направа налазила. Како сазнајемо из митровачке Полицијске управе, реч је о противавионском метку, који, на срећу, није представљао опасност по купаче.

Направа је одмах изолована и уклоњена, а о свему је обавештено Одељење за ванредне ситуације.

Н. М.

Акција прикупљања пес-тицидног отпада на тери-

торији Сремске Митровице, а у организацији локалне Агенције за рурални развој и Пољопривредне стручне службе уз помоћ Градске уп-раве за пољопривреду и заш-титу животне средине, завр-шена је прошле недеље.

Према речима директора Агенције за рурални развој Петра Са-

марџића, ове године акцији се придру-жио и цивилни сектор, односно, Рурални центар „Сова“.

– Рурални центар „Сова“ је обезбедио средства од Министарства пољопри-

вреде по јавном конкур-су, којим је финансирало израду информативних летака и кратког промо филма о значају и пози-тивним ефектима адек-ватног збрињавања пес-тицидног отпада. Такође и Министарство заштите животне средине недавно је објавило прелиминарну

ранг листу одобрених пројеката за суф-инансирање из такозваног зеленог фон-да, а на тој листи се нашао и Град Срем-ска Митровица. Пројектним буџетом предвиђено је финансирање, односно набавка возила за прикупљање пести-

цидног отпада и израда и постављање једног специјалног привременог скла-дишта пестицидног отпада – рекао је Самарџић.

Укупна вредност пројекта износи око два и по милиона динара, од чега је Град Сремска Митровица обезбедио 500 хиљада динара.

– Надам се да ћемо захваљујући тим средствима и реализацијом тог пројекта у неке наредне акције ући много спрем-нији, пре свега мислим на акције после је-сењег третмана биља. У плану су и едука-тивне радионице, послебно током годи-не, у зимском периоду када нема толико посла на њивама и у воћњацима. Тада се планирају зимска предавања. Тако ћемо

у наредне сезоне ући припремљенији и едукованији и опремљенији – истиче Пе-тар Самарџић и додаје:

– Посао адекватног збрињавања от-пада је веома озбиљан и велик и одго-ворност је на свима, на пољопривред-ним произвођачима, на прооизвођачима средстава за заштиту биља, на операте-рима и сакупљачима, на увозницима, дистрибутерима, локалним самоуправа-ма, министарствима и покрајинским секретаријатима, на цивилном друштву, целокупној јавности. Стога је потребно да сви учинимо мали напор у свом доме-ну како бисмо остварили велике ефекте у политици адекватног збрињавања пес-тицидног отпада – закључује.

Штаб за ван-редне ситу-

ације у Сремској Митровици, на седници одржа-ној прошле сре-де, донео је од-луку о измени не-ких мера у циљу сузбијања епиде-мије изазване ко-ронавирусом.

Како је на к о н ф е р е н ц и ј и за медије одр-жаној прошле недеље изјавио начелник Градске уп-раве за здравствену и социјалну заш-титу Војислав Мирнић, угоститељски објекти од петка, 24. јула, променили су радно време.

Наиме, угоститељски објекти и објекти у којима се организују игре на срећу од сада раде до 21

час у затвореном, а до 23 часа у отвореном делу локала.

На грађане се и даље апелује да се не окупљају без потребе и да уредно поштују мере превенције прописане од стране Владе Републике Србије, које се пре свега тичу на ношење заштитне маске и одржавање физичке дистанце.

ГРАДСКА ПЛАЖА

Пронађен противавионски метак

Са лица места

НАКОН ОДЛУКЕ ШТАБА ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ

Продужено радно време кафића

Кафићи раде дуже

Завршена акција прикупљања пестицидног отпада

Петар Самарџић

ДОМ ЗДРАВЉА

Ковид амбуланта од сада у Општој болници

Др Мирослава ШевоКовид амбуланта сада у Општој болници

Среда, 29. јул 2020.6

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Избор: Златко Зрилић

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

БЕЋАРУША

Сремица сам и весела душа, па ми кажу да сам бећаруша!

КОНТРАЦЕПЦИЈА

Боже мили каква је то срећа, бећарим се, а нисам носећа!

КАЗНА

Бећаруше не могу на небо, jер да могу, пресело би богу!

Квака за све

јој не верују.

негација.

рад, него што ће им многи поверовати.

у џеповима.

на длановима.

карикатуриста? Зато што нацртају баш оно што

Пише и црта: Петар Писместровић

Седи и ћути. Поглед благо оборен, гледа у

мисли. Опрезно. Плашим се онога што на-зирем. Не желим да сазнам истину коју назирем,

-

томе како би било лепо да је мама пусти на плажу. -

улицу ниже.

ипак треба отићи од куће. Заборавити на све. Ма-кар на неко време.

Седе једна до друге. Мајка која већ поодавно зна да живот не доноси само лепо и ћерка која

-лази не би имало никаквог смисла.

пролазна фаза. Уколико постоји могућност да се

То се нама не може десити

На крају једне од најнеуглед---

ној слици живе Горица и Славка. -

ски, упркос високом шећеру, при-тиску и свим оним што са собом

прогресивна слабовидост... -

не, са једнако мало наде да ће

-

оним што једна правна држава може да уради за оне који су решили да се о

тако било када би сви свуда са једнаким жаром животу наметали слово закона, масном бојом

-лату, уз напомену да струје ипак неће бити док се

је кућа – легална. Све по праву. Како и доликује држави која

држи до себе. Без сувишне сентименталности и

правде. Уосталом, ако правде нема у праву, онда ни право нема смисла. А то се нама не може до-годити.

Управо ту долазимо до суштине проблема. Ако већ знамо да то није тако, да ли би онда било по-грешно тражити селективну примену права онда

--

-ни нема правде? Шта оно ствара, какве односе

Правда, то је љубав

Ако и занемаримо, генерално узев, селективност у примени права (што у

већ општа ствар), а што

да ли треба бити строг према ономе ко не може

многи лако изврдавају, не би ли праведно било

која ионако живи теш-ко, али није пружила

да јесте, суштински не -

не тако што би се про-

Оно које она може да издржи (и оно што би,

да разголитимо ствари до краја, и држави ина-

-Лако је тући и наређивати, али

је тешко трпети, каже Султана у Стеријиној “Злој жени” .

ни правде, а ако нема правде, узалуд су сви поку-

Љубав није када мислите о себи добро и бри--

испред себе имате жену која је једним безазле-ним потезом који, што је најгоре, никога не боли, остала у мраку. Са ћерком којој и оно мало фри-жидера и сијалице требају више него што можете

некога ко упркос свему покушава да преживи не желећи при томе да додатно оптерећује оне које “не мора”.

Љубав, она права, пред којом Закон мора да се

-

важно да ли ће те или нећете успети да помогне-

А ако ипак све одбијете и ако не разумете да закон и правда не морају нужно ићи скупа, ако,

-си од слова на папиру, већ од вас, онда је све узалуд.

Онда и не преостаје ништа до да се живи у

-

Блажени су гладни и жедни правде, јер ће се наситити.

С. Лапчевић

Блаженства Ако и занемаримо селективност у примени права, а што би могло бити

довољно да се промишља о томе да ли треба бити строг према ономе ко не

може да избегне оно чему многи лако изврдавају, не би ли праведно било да се

самохраној мајци која ионако живи тешко, али није пружила руку да испроси

(чак и да јесте, суштински не мења на ствар!) помогне тако што би се пронашло

средње решење. Оно које она може да издржи

Горица испред своје куће

Када ничега нема, нека нема ни струје

Кућа у Гргуревцима

Од уторка, 21. јула у Великом холу Културног центра “Брана Црнче-

вић” Рума је отворена изложба слика из фунудса установе које су прикупље-не у току последњих година од аутора који су излагали у простору румског КЦ-а.

Изложене су слике следећих ауто-ра Душан Михајловић, Миодраг Зубац, Драган Дебиш, Споменка Алечковић, Маја Ђокић, Милан Матавуљ, Петар Мојак, Владимир Прица, Иван Коваче-вић – Штифла, Ласло Колар, Тања Пи-ровић, Будо Славковић, Јована Стоја-нац, Тијана Фишић, Здравко Вучинић, Драгољуб Чавић, Светлана Павловић Џиндо, Каћа Стојић, Срећко Здравковић, Љупка Ерг, Драган Апостоловић, Милош Војновић и Љиљана Ковачевић.

Изложба је отворена за посетио-це до 1.августасваког радног дана од 18.00 до 21.00 час уз поштовање свих мера заштите.

У Галерији Културног центра мак-сималан број посетилаца који у исто

време могу боравити у затвореном простору је 5 уз обавезно ношење заштитне маске.

- Желели смо да богату збирку вред-них слика прикажемо и нашим грађа-нима. Они немају прилику да виде вредне слике из нашпег фундуса, што је и разлог зашто сваког лета приказ-ујемо ову изложбу, рекао је Ненад Ву-

келић, уредик ликовног програма Кул-турног центра „Брана Црнчевић“ Рума.

Среда, 29. јул 2020. 7

РУМАwww.ruma.rs Припрема: Софија Белотић

МАТИЧАР

УМРЛИ:

Драган Месаровић, рођ.1963.год, Милица Стојковић, рођ.1948.год, Марија Пантић, рођ.1947.год, Смиљка Табанџелић, рођ.1941.год, Роса Тркуља, рођ.1935.год, Милосава Љубинковић, рођ1934.год, Душан Кашић, рођ.1948.год, Микаило Недић, рођ.1935.год.

У Храму Силаска Светог духа на апостоле у Руми у

току је рестаурација вредног иконостаса, који је осликао чувени сликар Урош Предић. Рестаурација и конзервација преко 50 икона са троновима и певницама ће трајати до ок-тобра наредне године, што го-вори о томе олико је значајан посао у питању. радове на рестаурацији изводи породи-ца Пулетић из Сурдука, а сред-ства је обезбедио донатор који је желео да остане ано-ниман, каже Сретен Лазаревић, архијерејски намесник румски. Ради се о преко 50 икона које је осликао Урош Предић, док је дуборез рађен по нацртима архитекте Хермана Болеа.

- Генерална обнова храма се наставља и ове године. На-кон обнове столова на ред је дошла рестаурација и конзер-вација вредног иконостаса, са троновима и певницама. Са овим послом биће завршена обнова и уређење унутрашњости хра-ма. Мало је цркви у којима је иконостас осликавао Урош Предић, што румску грчку цркву чини посебном. Уређују се иконе са дуборезом. Радови се изводе

захваљујући нашем Румљанину који је желео да остане анониман и који је до-нирао 22.500 евра за обнову, а у своје време ће се знати ко је тај добротвор, рекао је Сретен Лазаревић.

Како је у питању објекат од изузетног културног значаја, радови се спроводе под над-зором републичког Завода за заштиту споемника културе. У плану је такође и уређење спољне фасаде такозване грч-ке цркве у центру Руме, али и радова у порти и на помоћним објектима.

- Наредне године овај храм ће обележити 170 година од оснивања, тако да су сви на-ведени радови припрема за ову прославу. Уређењем фаса-де храм ће у потпуности бити уређен, додаје Лазаревић.

Подсетимо да је 2018.године изграђена и освештана чесма у порти цркве, поводом обе-лежавања стогодишњице од Присаједињења Срема Краље-вини Србије, а која је повеће-на Светом Стефану Дечанском. Ово је прва велика обнова хра-ма након 1905.године, када је последњи пут реконструисан. Тада је чувена румска породица

Максимовић сав свој иметак оставила цркви. Чак је и лик Богородице на ик-ностасу Предић осликао по лику њи-хове преминуле ћерке јединице Вере Максимовић.

Омладинска организација Ротари клуба Рума, Ротаракт је наставила

занимљиву акцију започету средином марта ове године у дворишту Основне школе „Вељко Дугошевић“ Рума.

Захваљујући члановима оба клу-ба, међу којима је и учитељ Вељкове школи и познат сликар Јовица Панић

Јoле, у дворишту ове образовне уста-нове осликано је око десет креатив-них подних цртежа, који представљају игирице намењене деци млађег школ-ског узраста.

Акција је покренута од 13. до 20. марта када се обележавала Светска недеља омладинског Ротаракт клуба, а која је прекинута како због лоших вре-менских услова, тако и због актуелне епидемиолошке ситуације. Сада су се стекли услови да се она доврши, тако да у дворишту школе сада стоје осли-

кане игре, попут некадашње школице, намењене деци у циљу развијања њи-хое равнотеже.

- Идеја је потекла од нашег члана, учитеља и сликара Јовице Панића, иначе и члана Менсе. Ових десетак интерактивних игрица намењене су деци узраста од првог до четвртог разреда основне школе, како би што више времена проводила на-пољу и развијала равнотежу и оста-ве вештине, које последично утичу и на ментални развој најмлађих. Осим тога, улепшали смо и дво-риште Вељкове школе. План нам је да уз дозволе осталих директора, исто учинимо у двориштима свих основних школа у Руми и Малом парку поред јаслица у Главној ули-ци, рекла је председница Ротари клуба Рума, Бојана Гладовић.

Нови контингент од 2000 маски и исто толико заштитних рукавица

Општина Рума je поделила грађани-ма, a акцијом су обухваћени и локали у центру града. Волонтери грађанима деле бесплатну заштитну опрему на неколико најпрометнијих локација града, а све са циљем подизања свести о важности поштовања превентивних мера у борби против Ковид 19.

А на телефонској седници, услед проглашења Ванредне ситуације на територији општине због ширења епидемије заразне болести Ковид 19, Штаб за ванредне ситуације општи-не Рума наложио је посебне мере заштите становништва:

1. Ограничава се радно време угости-тељских објеката који немају башту и ноћних клубова, тако да ти објекти неће радити од 21.00 часа до 06.00 ча-сова наредног дана;

2. Ограничава се радно време угости-тељских објеката који имају башту, тако да ти објекти неће пружати

угоститељске услуге у затво-реном делу објекта од 21.00 часа, а у отвореном делу објекта (башти) од 23.00 часа до 06.00 часова наредног дана;

Контролу поштовања про-писаних мера, које ступају на снагу данас, из ове наредбе вршиће Одељење за инспек-цијске послове Општинске управе.

РОТАРИ И РОТАРАКТ КЛУБОВИ УЛЕПШАВАЈУ ШКОЛСКА ДВОРИШТА

Обојите живот јарким бојама

Изложба слика из фундуса КЦ-а

ИЗЛОЖБА СЛИКА ИЗ ФУНДУСА КЦ-А

Скривене слике доступне грађанима

ОБНОВА ИКОНОСТАСА ГРЧКЕ ЦРКВЕ

Анонимни донатор омогућио обнову вредног иконостасаНаредне године овај храм ће обележити 170 година од оснивања, тако да су сви

наведени радови припрема за ову прославу. Уређењем фасаде храм ће у потпуности

бити уређен, Сретен Лазаревић, архијерејски намесник румски

Обнова вредног иконостаса

БОРБА ПРОТИВ КОВИДА

Нове мере и подела заштитне опреме

Подела маски и рукавица

За већу безбедност Румљана

Општина Ириг распи-сала је јавне набавке

за опремање амфитеатра на отвореном, као и за из-вођење радова на рекон-струкцији објекта етно-куће, изградњу четири бун-галова, реконструкцију ко-тобање и летње позорнице у Шатринцима. Ради се о великом прекограничном пројекту између Србије и Мађарске под називом „Natural selfness- природ-ни селфнес“. Са српске стране носилац пројекта је Општина Ириг, док је идеју покре-нуло Удружење грађана „Ириг мој град“, који је партнер на пројекту, уз Институт за нисзијско шумарство и заштиту животне средине, док је са мађарске стране укључена непро-фитна организација Мора турист из бање Морахалом.

- Пројекат је вредан 397.000 евра финансиран из европких фондова, а због овонастале ситуације смо тра-жили да се пролонгира за шест ме-сеци. Пројекат је почео 1. новембра

2018.године, рекла је Богданка Филиповић

Лекић, саветник за вођење јавних инвести-ција Општне Ириг.

Овај пројекат развоја туризма разликоваће се од многих који се реали-зују у нашој земљи, јер подразумева потпуно природан туристички производ у источном и туристички неразвије-ном делу иришке општи-не. Туристички садржаји су у потпуности усклађе-

ни са природом, па ће тако обухватати амфитеатар на отвореном, стазу кроз шуму и поред лековитог биља, бунга-лове и то практично значи оснивање шумског центра.

- Имаћемо реконструисане згра-де, део за шумску храну, односно храну из шуме, део за предавање, а у оквиру шумског центра имаћемо и шумски амфитеатар, бунгалове, здрвствену стазу и сензорну баш-ту. Поента читаве приче је развој не само Шатринаца, већ целе општине,

јер нашим активностима подстичемо развој целог региона, додао је Срђан

Будимчић, сарадник на пројекту из удружења „Ириг мој град“.

Стручњаци из Института за низијско шумарство ће водити бригу о томе које су саднице дрвећа предвиђене за ово подручје, а које се уклапају у постојећи еко-систем Институт ће формирати

стазу здравља и сензорну башту са колекцијом различитих биљака које позитивно утичу на здравље људи. Њихов задатак је избор најповољнијег биља и стабала, као и производња сад-ног материјала.

С тим у вези би Штринци требало да постану место где ће боравити они

који су заговорници еко-туризма и усклађености са природом. Томе тре-ба додати да су на овом подручју већ одавно успостављене пешачке стазе, али и бициклистичка рута кроз Срем, која се наслања на елику европску ду-навску руту Еуро вело.

С. Белотић

Среда, 29. јул 2020.8

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Љиљана Дудуковић

Јовановић, Рума

- Једино о чему ис-тински бринем је здравље моје ћерке и мојих најближих, све остало није вредно страха и бриге.

Ивана Романдић, Равње

– Волим живот, во-лим песму, волим људе око себе. Зато ми је највећи страх самоћа. Једино се тога бојим.

Слободан Марковић, Војка

- Ја се бојим само Бога! Живим и поступам у складу са Божјим заповес-тима и настојим да чиним добро. Ми-слим да ко се Бога не боји може да буде опасан.

Ратка Блануша, Инђија

-Страх ме је од болести, само да су нам деца жива и здрава и да се неке невоље не десе и, уопште у свету па да људи не пате. За себе се и не плашим, постала сам хладнокрв-на па шта ми Бог да, само ми је стало да се млади сачувају.

Биљана Лацковић, Вашица

- Моји страхови се вероватно као и код свих односе на здра-вље, посебно сад у време епидемије. Бринем се не само за себе, него и за све моје најмилије.

Који су ваши највећи страхови?

Пројекат „Јавност у раду – транспарентно кроз институције, туризам и пољопривреду“ суфинансиран је средствима буџета Општине Ириг.

Ставови изражени у подржаном медијском пројекту нужно не одржавају ставове органа који је доделио средства.

Ова година према ре-чима пчелара биће

једна од најтежих за ове произвођаче. Лане је подбацио багрем, али су пчелари произвели до-вољне количин липовог и сунцокретовог меда. Ова година је прилично необична, али без екс-тремно високих и ниских температура, изузев мра-за пред сам почетак и на почетки цветања багре-ма. И у Срему и у Пеце-рини багрем је углавном измрзао, осим на врховима преко 4,5 метра, каже Ста-

нимир Јаворац, председник Друштва пчелара „Никола Милеуснић“ Рума. Кул-туре почињу да меде, али то траје свега дан или два.

- Наиме, два дана багрем је кренуо, чак је био један унос, који је трајао један дан са до два и по и три килограма, након чега је багрем престаоп да меди. Слично се догађало и са липом. Два - три дана замедила, један дан добро, осталих дана слабије и док није престала да меди. То се

сад догађа и са сунцокре-том, чак имам информацију од мојих пчелара који су се вратили из Баната, где об-ично има доста сунцокре-товог меда, да ни они нису имали уноса и вратили су се назад. У Срему је боље где има доста сунцокрета, поготово на подручју Пећи-наца. Ипак, и овде слабо, или уопште не меди. Вре-менске прилике нас коче и мислим да је у питању и то што се два дана биљка

загреје, почне да меди, онда два дана захлади, биљка не пушта више нектар, и иако не изгледа да је екстремно лоше време, нема меда. Зато мислим да ће ово на крају бити једна од најлошијих година у последњих 20, објашњава Јаворац.

Таква ситуација ће вероватно утица-ти и на цену меда. У последње три годи-не пчелари су имали мало багремовог меда, док је нешто боља ситуација била са липовим и ливадским медом. А закон тржишта је јасан, мало робе значи и њену већу цену.

- Претпостављам да ће поскупити, је-дино што неће вештачки медови, ти про-извођачи ће искористити ову ситуацију да оборе цене и да их држе нискима, па ће се неки део потрошача који није упознат снабдевати таквим медом. Тре-нутна цена за багремов мед је од 700 до 900 динара, али како медари имају мале количине или неке залихе од прошле го-дине, има најаве да ће бити 1000 до 1.100 динара за килограм, док је цена осталог меда 700 до 800 динара, каже Станимир Јаворац.

Јаворац каже да је изузетно неповољ-на ситуација била и током ванредног стања, где медари старији од 65 година нису могли да иду до својих пчела. Због тога нису могли ни адекватно да припреме пчелиња друшптва, што не може да надок-нади било каква субвенција државе.

- Ове године сам стварно разочаран, нас је погодила ова лоша година. Посе-бан проблем је био за нас старије пчела-ре јер због корона вируса нисмо могли излазити, а 70 посто пчелара је старије од 65 година. Нисмо могли добро да при-премимо пчелиња друштва, јавно кажем да смо морали и да се искрадамо, иако

ми ником нисмо сметали нити смо сами могли да угрозимо своје здравље. Имали смо некакву стимулацију од државе, али ако се пчелиња друштва не припреме, не знам која стимулација државе то може да надомести, каже Станимир Јаворац.

Још један проблем је затекао пчеларе, укључујући и Јаворца, којима мештани једног пећиначког села нису дозволили да постављају своје кошнице, због стра-ха од убода пчела. Јаворац каже да нема лета а да се не деси убод пчела, али на-помиње и да пчеле опрашују преко 70 одсто пољопривредних усева и додаје да током паше, оне нису опасне.

-То ми је веома непријатно искуство, и од пољопривредни ка, чија поља 70

посто наших пчела опрашује, а онда и од самих мештана када смо искуслили толи-ку нетолеранцију. Ми заиста имамо про-блем где произвођачи трују пчеле а због неправилне примене хемијских средста-ва у заштити биља, али и тај да немамо где да се стационирамо. Ја знам да оне у одређеном тренутку могу да предста-вљају опасност, па зато гледамо да се сместимо на сигурна места. Пчела када је у паши није опасна. Тако да је то ис-куство у потпуности другачије од оног у Поцерини где идемо на багрем и где нам људи до те мере излазе у сусрет да нас пуштају у своје баште и вртове, закључује Јаворац.

С. Б.

Свака биљка брзо престаје да меди

Станимир Јаворац

Очекивано повећање цена

Иришкахроника

Припрема: С. Белотић

www.irig.rs

- Пројекат је вредан 397.000 евра финансиран из европких фондова,

а због овонастале ситуације смо тражили да се пролонгира за шест

месеци. Пројекат је почео 1.новембра 2018.године, рекла је Богданка

Филиповић Лекић, саветник за вођење јавних инвестиција Општне Ириг

Имаћемо реконструисане зграде, део

за шумску храну, односно храну из шуме,

део за предавање, а у оквиру шумског центра

имаћемо и шумски амфитеатар, бунгалове,

здравствену стазу и сензорну башту

Ускоро изграња селфнес центра у Шатринцима

Срђан Будимчић

Шатринци- будућа туристичка атракција

Богданка Филиповић Лекић "

Раде Бајагић, Сремска Митровица

– Нормално је да некад страхујеш за нешто, али, када размислим у глоба-лу, мислим да не-мам никакав страх. Ништа што бих по-себно издвојио.

Среда, 29. јул 2020. 9

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Пера Урошевић, Нова Пазова

- Сада се прибоја-вам короне. Чувам се, људи су почели опасно да обоље-вају и умиру, и то људи које сам по-знавао. Отказао сам одлазак у бању ове године.

Никола Борић, Рума

- Мени, а мислим да и већини људи у околини, једини истински страх је страх од смрти, остало су стечеи страхови.

Јелена Огризовић, Шид

- Одувек је мој највећи страх био везан за здравље, верујем као и већи-ни људи на планети. Сада је тај страх до-датно појачан због чињенице да смо немоћни пред овим вирусом и да нам је здравље свакодневно у ризику.

Јованка Обрадовић, Инђија

-Највише се плашим за децу, за њихово здравље, а право да вам кажем, бојим се и овога вируса, опасна је то болест кога снађе. Имала сам здравствених проблема, а стре-пим и од великих недаћа.

Који су ваши највећи страхови?

Скидање усева пшенице на терито-рији општине Ириг је приведена

крају, а средином јула је био пожње-вен род на око 95 одсто површина. Део иришког атара се простире и на пади-нама Фрушке горе, где су углавном за-сади воћа, а као пред усев понекад то буде озима пшеница.

-Та пшеница је доброг квалите-та, али се врши на крају жетве, јер власници комбајна увек гледају да прво врше пшеницу на равним и приступачним њивама, у односу на ове брдовите терене. Квалитет зрна

је добар,имали смо у току пролећа период са мање падавина, али су мајс-ке кише учиниле своје и поправиле стање усева,сунчани период током јуна је допринео квалитету, а нарочи-то величини хектолитарске масе,која је изузетно битна за млинаре тј. мле-вење пшенице у брашно, каже Федор

Пушић, директор Агенције за рурални развој Општине Ириг.

Приноси се крећу око 9 тона у про-секу по хектару. Ту је реч о пшеници која је засејана на време и на којој су спроведене све агротехничке мере.

- Цена пшенице је сада око 20 ди-нара по килограму и можемо рећи да покрива трошкове уложених средстава и доноси одређену зара-ду, за разлику од цене јечма која је само 15 динара. То још једном по-казује колико су битна удруживања пољопривредника и складиштење производа у сопственим магаци-нима и пласирање производа када је најскупљи на тржишту , а не када мораш да га продаш, додаје Пушић.

С.Б.

Недавно је Завичајни музеј у Руми представио два издања Зборника,

8 и 9, као приказ научног рада својих и стручњака из еминентних културних иституција наше земље.

У ова два издања представљена је завичајна историја кроз научни рад, а један од њих односи се на утицај и значај Светосавља у Срему, чији је ау-тор професор историје, Бранислава

Коњевић, директорка Завичајног му-зеја у Руми. Управо у овом раду нала-зимо и можда широј јавности мање по-знату причу о томе да је други српски архиепископ, наследник Светог Саве био Арсеније Сремац са наших срем-ских простора.

- Срем је већ после првих турских освајања постао стециште расеље-них Срба и у њему су се убрзо јавили идеални услови за учвршћивање и ширење култа о Светом Сави. Наиме, Немањићи су, као каснији владари Србије, обраћали пажњу и на Србе

северно од Саве и Дунава. О томе све-доче цркве и мананстири на подручју Срема који су настајали или су обна-вљани вољом владара из династије Немањића, Лазаревића, Бранковића.

Још је и сам Свети Сава схватио значај простора северно од Саве и Дунава за српски народ остављајући у аманет архиепископски престо баш неком са тих простора. Ширењем православног хришћанства на те просторе архие-пископ Сава је указао који значај тај простор има као евентуална одступ-ница у случају неке велике опаности за Србију, или чак на могућност да се српска држава преко православног хришћанства легитимно територијал-но прошири северно од Саве и Дунава, можда чак фаворизујући Срем.

Наследник архиепископа Саве, дру-ги архиепископ српски, био је Арсеније Сремац, један од највећих подвижника у жичком братству. Сава Немањић га је сматрао и својим најодговорнијим учеником. У житију Арсенија Сремца који је написао архиепископ Данило II, у оквиру свог дела „Животи краљева

и архиепископа српских“, наводи се да је овај био родом „од сремске земље“. Но, како српска историог-рафија усваја да је седње-вековни Срем обухватао и територију данашње Посавине, Мачву, долину Колубаре и крајеве све „до Ужица“, може се сма-трати да он није потекао са простора данашњег Срема. Међутим, и угарска политичка топографија раздвајала је Овострани и Онострани Срем, то јест данашњи Срем и „Срем“ јужно од Саве ка Колуба-ри. У намери да се реши питање завичаја првог наследника Светог Саве, мора се обратити пажња

на места у поме-нутом житију где се види да се Све-ти Сава два пута интересује за завичај свог уче-ника, исказујући бригу и нарочито занимање за његову постојбину. Стога је велика вероватноћа да је место рођења другог српског архиепископа било северно од Саве и Дунава, то јест у да-нашњем Срему, а у питању је вероватно село Бингула или Дабар код Старог Сланкамена.

Архиепископ Арсеније наследио је архиепископски престо 1233.године, на лич-но заузимање архиепископа Саве, пошто се овај повукао и отишао на своје друго пу-товање у Свету земљу. Архи-епископ Арсеније је подигао цркву Св. Апостола у Пећи, одредивши јој да уместо Жиче буде седиште српске цркве,

јер је Жича стално била изложена на-падима и пљачки. Заједно са краљем Владиславом организовао је пренос моштију архиепископа Саве из Трнова у Србију и учествовао у преносу сто-лице епископа стонских из манастира Пресвете Богородице у Стону у мана-стир Светог Петра и Павла на Лиму. Са чела српске цркве повукао се 1263.го-дине због болести. Умро је три године касније, а сахрањен је у својој задужби-ни, у цркви Св. Апостола у Пећи. Њего-ве мошти су пред турском опасношћу сељене у неколико манастира у Црној Гори, а део њих се чувао и у манастиру Крушедол у Срему, наводи се у раду Зборника број 9 „Утицај и значај Свето-савља у Срему“ Браниславе Коњевић, директорке завичајног музеја Рума.

С. Б.

Добар хектолитар и ценаЖетва на време

О Арсенију Сремцу, другом српском архиепископу

Бранислава Коњевић

Свети Арсеније Сремац

Мошти Светог Арсенија

Манастир Жича

Среда, 29. јул 2020.10

ИНЂИЈАwww.indjija.net

Пројекат „Живети у мањој средини: Инђија по амери модерног човека“ суфинансира се из буџета Општине Инђија.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

За време ванредног стања у једном периоду Јавни превоз у инђијској

општини био је обустављен у складу с мерама Владе Републике Србије.

– Након обустављања ванредног стања примењивали смо суботњи ред вожње где смо, првенствено ишли на варијанту да свим запосленим који су имали радну обавезу омогућимо превоз до посла и назад. Суботњи ред вожње примењивали смо до 01. јула након чега смо, како је Законом и про-писано, прешли на режим летњег реда вожње који је доста сличан суботњем који се примењивао у претходном пери-оду. Јавни превоз ће тако функциониса-ти до 01.септембра у овом режиму, а на-кон тога се враћамо у режим стандард-ног, зимског реда вожње. Биће сигурно проширени поласци, а у зависности од ситуацијеу земљи, тако ћемо се и пона-шати-, рекао нам је начелник Одељења за привреду и економски развој општи-не Инђија Драган Иброчић.

Иначе, превоз путника у инђијској општини врши Саобраћајно предузеће Ласта“ које се придржава прописаних мера од стране Владе Републике Ср-бије. И возачи и путници користе заш-титне маске, рукавице и дезинфекцио-

на средства, а возила се после сваког поласка дезинфикују у Аутобуској ста-ници, напомиње Иброчић и наглашава да су у Јавном превозу примењене све превентивне мере како би се спречило ширење корона вируса.

Инђијско ЈКП „Комуналац“ посред-ством своје Радне јединице „Зе-

ленило“ труди се да град и центри насељених места буду што лепши и уреднији тако да ових дана њихови зпослени имају пуне руке посла.

Марија Козомара, шеф Радне је-динице за одржавање јавних зелених површина нам је рекла да су у оквиру редовних активности прошле недеље радили на орезивању брестова у Ули-ци Душана Јерковића и Југ Богдановој,

као и да су кошене јавне зелене повр-шине у Инђији и центрима насеља.

- Сем тога, радници су радили и на плевљењу, окопавању и заливању цветних површина и ружичњака, а редовно одржавање хигијене насеља се нормално одвија. Нема никаквих застоја, нити ограничења због тре-нутне ситуације с пандемијом вируса корона, запослени у „Комуналцу“ раде по устаљеном плану и програму, каже Козомара.

Локална самоуправа инђијске општине придаје велики значај

уређењу путне инфраструктуре на својој територији како би подигла квалитет живота својих грађана. У току су завршни радови на из-градњи пута Нови Карловци – Крче-дин који ће повезати ова два села и скратити пут Крчединцима до гра-да. За деоницу дугу пет километара чија вредност изградње износи 300 ми-лиона динара, средства су обезбеђена у републичком буџету.

Почетком прошле седмице завршне радове на изградњи овог пута обишли су народни посланик у Републичкој скупштини Марјан Ристичевић, Влади-мир Гак, председник општине Инђија и Зоран Милићевић, директор ЈП „ Инђија пут“.

Том приликом председник Гак је истакао да је одлична сарадња са ви-шим нивоима власти допринела да се изгради и ова саобраћајница која ће олакшати комуникацију између Крче-дина и Инђије.

– Кључна порука коју данас шаљемо је да настављамо са инфраструктур-ним радовима и ако су избори прошли и то је основна разлика између нас и људи који су вршили јавне функције до 2016.године у Инђији. Са друге стра-не показујемо другачији однос према грађанима. Логично је до сада било да

се све ради до избора, али ми радимо не због гласова, већ да то остане на ко-ришћење грађанима општине Инђија – казао је председник инђијске општине и подсетио да је општина Инђија ура-дила пројекат, а посланик Ристичевић је инсистирао код републичких органа да се издвоје средства и изгради ова саобраћајница која је од вишестру-ког значаја за развој пољопривреде у овом делу општине.

По речима посланика Ристиче-вића идеја о изградњи пута Нови Карловци – Крчедин постоји још од 2000. године.

- Надам се да ће пут послужити не само за превоз путника и робе, већ да

ће уз њега нићи нови, модерни засади воћа, да ће се изградити фарме и да ће послужити да се биљни потенцијал ове општине претвори кроз сточарство у већи бруто друштвени производ – рекао је Ристичевић. Он је нагласио да ће се у наредном периоду борити за побољшање пољопривредне про-изводње у инђијској општини у виду изградње заливног система „Сланка-мен 1“ и „Сланкамен 2“ у шта треба инвестирати око 12 милиона евра, а средства ће, такође, обезбедити држа-ва. Сем тога, тренутно се ради идејни пројекат заливног система „Стара Па-зова – Инђија“ чија вредност износи око 20 милиона евра.

Од прошле недеље грађани инђијс-ке општине који имају профил на

Порталу еУправа добијаће електрон-ско решење о утврђеном порезу на имовину за 2020. годину путем нове услуге електронске доставе у своје јединствено електронско сандуче на наведеном порталу.

Дакле, електронски документ могу преузети у електронском сандучету у року од 15 дана, а ако га не преузму у наведеном року, сматраће се да је услуга извршена. Грађани који нису

корисници Портала еУправа и даље ће пореска решења добијати на уоби-чајен начин, преко јавног поштанског оператера.

Иначе, електронска достава доку-мента у електронски сандучић омо-гућава брзу, једноставну, поуздану и бесплатну доставу решења, докуме-ната и обавештења грађанима Србије од стране јавне управе. И грађанима и јавној управи коришћењем ове услуге у сваком трнутку доступан је статус послатих електронских докумената.

Спојена два селаЗавршне радове на изградњи пута Нови Карловци – Крчедин почетком

протекле недеље обишли су републички посланик Марјан Ристичевић,

председник општине Инђија Владимир Гак и директор ЈП „Инђија пут“

Зоран МилићевићОбилазак радова

Примењују се све мере заштитеИ возачи и путници користе заштитне маске, рукавице и дезинфекциона средства,

а возила се после сваког поласка дезинфикују у Аутобуској станици, напомиње

Иброчић и наглашава да су у Јавном превозу примењене све превентивне мере како

би се спречило ширење корона вируса

Превоз путника врши „Ласта“

ЈКП „КОМУНАЛАЦ“

Све за лепши изглед насеља

Кошење траве

Уређење Инђије

Лакше и безбедније

Општина Инђија

Среда, 29. јул 2020. 11

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Драгомирка Симовић, Бешка

- Највише се бојим самоће и ако сада живим са супругом. У принципу моји највећи страхови произилазе из са-моће и болести, а на првом месту се нај-више бринем за сопствено здравље, а не плашим се глобалних појава.

Слободан

Станковић, Пећинци

- Највише страхујем од ратовања и бо-лести, у конкретном случају имам страх од непознатог, несналажања у простору и губитка контроле у конфликтним ситуацијама.

Душанка Рудић, Шид

- Ја за себе више никаквих стахове немам. Једини мој страх и стрепња су за моју децу, да ли ће они успети да одоле и да не понесу печат вре-мена које долази, а ту мислим на оба-везну вакцинацију и чиповање.

Радмила

Јовановић, Стара Пазова

- Чини ми се да смо се сви уплашили ове пандемије, много више него у марту месецу. Изгледа да је сад горе. Озбиљно би требало избега-вати скупове, састанке и придржавати се мера заштите.

Лазар

Стојковић, Рума

– Не бих могао да издвојим неки по-себан страх. Једино, у ситуацији у којој се тренутно сви на-лазимо, бринем за своју породицу. Сви се сада бринемо за здравље најближих.

Који су ваши највећи страхови?

Припрема: С. Лапчевић

www.pecinci.org

ПЕЋИНЦИ

У општини Пећинци током проте-кле недеље било је дана и без-

новопотврђених случајева инфекције вирусом Ковид 19 и епидемиолошка ситуација показује прве знаке смири-

вања, али како нам је рекао командант Штаба за ванредне ситуације општине Пећинци мр Жељко Трбовић, искуства показују да још увек није време за опуштање.

- Ово могу бити први показатељи да мере које је Штаб до сада донео, као и повећана дисциплина наших грађана у поштовању тих мера дају резултате, али и даље свакодневно пратимо епи-демиолошку ситуацију, јер искуства показују да би ово смиривање могло да буде само привремено и да уколи-ко занемаримо мере заштите поново може доћи до повећања броја зараже-них. У циљу додатног смањења могућ-ности за ширење инфекције корона вирусом у нашој локалној заједници, Штаб је донео одлуку о забрани рада теретана, фитнес центара, спортских сала и сличних објеката у којима се обављају спортске активности, која од сутра ступа на снагу, рекао је Трбовић и поручио да ће Штаб и даље помно пратити развој епидемиолошке ситу-ације и у складу са тим пооштравати или ублажавати мере заштите.

Мештани Јамене у шидској општи-ни имаће до Хрватске само чети-

ри километра, а данас имају 80 кило-метара преко Батроваца.

Радове финансира Управа за ка-питална улагања Владе Војводине и Општина Шид са приближно 175 ми-лиона динара. Према речима Зорана Семеновића, заменика председника Општине Шид, завршетком овог проје-кта скратиће се и пут до Републике Српске, са којим се Јамена граничи са јужне стране и до које може једино да се дође скелом преко реке Саве и то у одређеном временском термину.

- Још увек су у току земљани радо-ви који би за десетак дана требало да

дођу и до саме границе са Хрватском. Иако је рок за завршетак крај ове го-дине, ми очекујемо да ће већ почетком октобра све бити завршено – каже Зо-ран Семеновић, заменик председника шидске општине, додајући да ће ово бити пети гранични прелаз на подручју ове општине са Хрватском. - Много ће допринети и отварању западног дела државе, јер ће преко Јамене за неких петнаестак километара моћи брже да стигне до Брчког. Већи део путничког саобраћаја биће усмерен на овај, што ће знатно растеретити остале граничне прелазе – наводи Семеновић.

С. К.

Културни центар Пећинци отворио је

своја врата за љубитеље културно-уметничких и образовних програ-ма, овај пут виртуелно. Како нам је рекао ди-ректор Јован Деврња покренут је званичан Ју тјуб канал ове установе где ће грађани општине Пећинци бити у при-лици да, за почетак, погледају историјат рада пећиначког КЦ, а документарни филм о 40 година постојања Културног центра сниман је 2018. године у оквиру обележавања јубилеја ове установе.

- С обзиром на актуелну епидеми-олошку ситуацију са којом се суочавамо, определили смо се да виртуелним путем подсетимо љубитеље културе у нашој средини на значај постојања Културног центра и садржаја које организујемо, којих због пандемије изазване вирусом корона није било претходних. С тим у вези, отворили смо званичан Yоутубе ка-нал, а у припреми је и израда сајта наше установе где ће грађани моћи да се ин-формишу о свим културно-уметничким и образовним програмима које орга-низујемо. У припреми су програми који ће бити реализовани вирутелним путем, тако да ће грађани у сваком случају и пу-тем друштвених мрежа моћи да уживају у садржајима и током лета и јесени, каже Деврња.

Документарни филм “Културни центар – 40 година са вама” постављен је на зва-ничној презентацији Културног центра на следећем линку: https://www.youtube.com/watch?v=InKPBoBcFxA

Аутор филма је Слободан Станковић, а у филму су говорили: директор Култур-ног центра Јован Деврња, председник Привременог органа општине Пећинци мр Жељко Трбовић, бивши радник Пе-тар Козарев, некадашњи чланови Там-бурашке секције Наташа Гојић и Стевица Јовичић, некадашања чланица Драмске секције Софија Ђурђевић, некадашањи чланови Фолклорне секције Ђорђе Ве-ликић, Мира Видаков, Нада Петровић и Ђорђе Кокиновић, руководилац Драмске секције Предраг Усорац, руководилац Литерарне секције Недељко Терзић.

Реализацију овог филма помогли су Министарство културе и информисања Републике Србије, Покрајински секрета-ријат за културу и јавно информисање и Општина Пећинци.

Јамена – Рачиновци, радови увелико у току- Много ће допринети и отварању западног дела државе, јер ће преко

Јамене за неких петнаестак километара моћи брже да стигне до Брчког.

Већи део путничког саобраћаја биће усмерен на овај, што ће знатно

растеретити остале граничне прелазе, наводи Зоран Семеновић

Радови у току

AKTИВНОСТИ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА

Виртуелно као стварно

Културни центар на Ју тјубу

ПРЕДСЕДНИК ТРБОВИЋ О ВИРУСУ

Ситуација се смирује, али није време за опуштање

Мр Жељко Трбовић

Мање заражених али без опуштања

- Ово могу бити први

показатељи да мере које

је Штаб до сада донео, као

и повећана дисциплина

наших грађана у

поштовању тих мера дају

резултате, али и даље

свакодневно пратимо

епидемиолошку ситуацију,

јер искуства показују да би

ово смиривање могло да

буде само привремено

Среда, 29. јул 2020.12

СТАРА ПАЗОВАwww.starapazova.rs

Пројекат „Грађани и самоуправа на истом путу: правилна реализација пројектованог буџета″ суфинансира се из буџета Општине Стара Пазова.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Удружење особа са инвалидитетом заинтересованих за спорт у старо-

пазовачкој Општини постоји од шезде-сетих година прошлог века. Формално, статус није увек био регулисан али су њихови представници учествовали на такмичењима, некада самостално, не-када и у оквиру других организација.

- Сада имамо око педесет чланова од којих је на такмичењима активно око двадесет, каже председник Друштва за спорт и рекреацију Општине Стара Па-зова Мирослав Стојимировић.

Често, најмање једном месечно, представници овог Друштва, учествују на такми-чењима у разним дисципли-нама: атлетици, која подразу-мева бацање кугле, чуња, ко-пља и диска, затим, у пикаду, висећој кугли, спортском риболову, стоном тенису, стрељаштву, пливању, шаху и куглању у дворани.

- Тренирамо где имамо простора и могућности. Користимо куглану у

Голубинцима, атлетику тре-нирамо на терену Копито у Старој Пазови, висећу куглу у парку у истом месту, пика-до организујемо приватно по својим кућама кућама – објашњава Стојимировић и додаје да су Пазовчани на покрајинским такмичењима врло успешни. - Сваки пут уз-мемо по неку медаљу, било у

појединачној конкуренцији, било екип-но, али није нам то најважније, држимо се крилатице „Важно је учествовати

Члан Друштва за спорт и рекре-ацију инвалида Општине Стара Пазова може да буде особа која има решење о инвалидности. Зависно од афинитета и физичке припремљености бира се и спорт.

- Захтевније дисциплине као што су атлетика, стони тенис и пливање, боље иду људима који су се и раније бавили спортом, мада има и другачијих при-мера. У последње време нам се учла-нио већи број жена и оне се проналазе у појединим спортовима. – каже пред-седник пазовачког Друштва.

Друштво за спорт и рекреацију ин-валида Општине Стара Пазова финан-сира се, како председник Стојимиро-вић каже, врло скромним средствима преко Спортског савеза инвалида Војводине.

- Сарађујемо и одазивамо се позиву сваког сродног удружења а по приро-ди ствари најближе нам је Удружење инвалида рада и осталих пензионера и особа са инвалидитетом и надамо се да ћемо са њима остварити тешњу са-радњу. Ова година је изузетно тешка за сва удружења, верујемо да ћемо у идућем периоду, када прође пан-демија, анимирати своје чланство и уз подршку локалне самоуправе, закључио је Стојимировић.

Матица словачка у Србији у јуну ме-сецу је од Министарства спољних

и европских послова Републике Сло-вачке, преко словачке амбасаде, доби-ла 20.000 евра као помоћ војвођанским Словацима у борби против пандемије Ковида 19.

Овим средствима купљене су ин-дустријске шиваће машине и платно за шивење заштитних маски. Стара Пазова и Бачки Петровац, као средине са највећом концентрацијом слова-чког становништва, добиле су по две шиваће машине а за осталих 12 месних одбора Матице словачке предвиђена је по једна. Непосред-на реализација пројекта је у рукама жена, које шију маске у Словачком дому у Старој Пазови.

- До сада смо сашиле 300 маски и поделиле их Матици словачкој у Ср-бији, Месном одбору овде у Пазови, нашој Општини Стара Пазова, Месној заједници, парохијском дому, школи „Херој Јанко Чмелик“ а имамо на-меру да сашијемо маске и за удру-жења особа са инвалидитетом, Дом

здравља и још неке установе и ор-ганизације, каже Ана Хорват, пред-седница Удружења жена Словачко културно-уметничког друштва „Херој Јанко Чмелик“.

У четвртак је дошло до кратког застоја у шивењу јер није било ла-стиша за маске. Ове недеље посао је настављен. У сали за састанке и дру-

жења у Дому, поред две нове машине из донације, ту је још једна, тако да пет до шест чланица Удружења жена СКУД Чмелик, на безбедном растојању, могу да кроје и шију.

Оне су ту сваког радног дана од 18 до 21 час, шију заштитне маске и доприносе борби против пандемије упорног Ковид вируса.

Од овог месеца сви корисници ус-луга Јавног комуналног предузећа

Водовод и канализација у општини Стара Пазова информације о плани-раним радовима, искључењима, ква-ровима и свему осталом, што се тиче функционисања услуга овог Преду-зећа, могу да добију путем новијих типова телефона.

Благовремено информисање путем паметних телефона остварује се ин-сталирањем апликације под називом Водовод Стара Пазова (латиничним писмом). Апликација се налази у Гугл плеј продавници.

Како стоји у обавештењу намење-ном корисницима „потпуно бесплат-ним преузимањем апликације , омо-гућен је пријем информације од ЈКП ”Водовод и канализација“ Стара Пазо-ва буквално у секуди. У моменту када ми објавимо Вама важну информа-цију, Вама ће стићи обавештење на мобилни телефон. У моменту биће Вам доступне информације о свим новинама у нашем предузећу, које се односе на Вас као корисника на-ших услуга.“ -стоји на сајту Водовода

заједно са упуством за инсталирање поменуте апликације.

Осим планирах радова, евентуал-них искључења, кварова и најава ис-пирања водоводне мреже доступне су и информације о квалитету воде. Пу-тем нове апликације могу се добити и информације о пријему рачуна, прија-вити стање на водомеру, сазнати када радници Водовода крећу у очитавање водомера, информисати се о замени водомера и о другим питањима од важности за грађанство.

У ЈКП Водовод и канализација ве-рују да ће, овим путем, увек доступне информације, олакшати и убрзати ко-муникацију и допринети да корисни-ци буду задовољни и комуникацијом и услугама овог Јавног предузећа.

Општина Стара Пазова и Покрајински сектрета-

ријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова издвојили су пола милиона динара за набавку грађевинског материјала за 8 ромских породица на тери-торији општине намењеног за реконструкцију стамбених објеката у којима живе.

- Средства за грађевински материјал ће добити по две породице из Старе Пазове, Вој-ке, Нове Пазове и Белегиша. У зависности од исказаних пот-реба биће и висина додељених средстава, од 20 до 100 хиља-да динара по домаћинству – каже Александар Балиновић, координатор Канцеларије за инклузију Рома Општине Стара Пазова.

Балиновић подсећа да је ово још једна од активности у оквиру Локалног акционог плана за унапређење поло-жаја Рома у овој сремској општини.

- Решавање стамбеног питања ромс-ке популације у старопазовачкој Опш-тини био је један од приоритета локал-не самоуправе у претходном периоду. У последње четири године реконстру-исано 27 ромских кућа и дограђена су им купатила. Урађена је комплетна ин-фраструктура у свим ромским насељи-ма у Општини Стара Пазова. Прошле године за Роме је играђено 30 станова са свом припадајућом инфраструкту-ром. – истиче Балиновић.

Јелена Јовановић, Пазовчанка, посланица у Скупштини Војводине, с поносом истиче да средина из које је потекла поклања велику пажњу инклу-зији Рома, како кроз решавање стамбе-них питања тако и кроз образовање.

У општини Стара Пазова живи ве-лики број образованих Рома, многи су запослени у различитим институција-ма. Велики напредак у инклузији Рома потврђује и то што је Стара Пазова до-била гран,т који се тиче побољшања услова становања ромске популације. Стара Пазова је једина поред Општине Оџаци добила ова бесповратна сред-ства, рекла је Јовановић за РТВ Стара Пазова.

- У погледу побољшања услова живота и рада Рома Општина Стара Пазова ће и даље настојати да учини све што може на социјализацији, обра-зовању и омогућавању што бољих ус-лова за интеграцију, каже председник Општине Ђорђе Радиновић.

Све ово ништа не значи, уколико се млади Роми не школују, завршавају за-нате, запошљавају и живе од свог рада, поручио је председник.

У УДРУЖЕЊУ ЖЕНА У СЛОВАЧКОМ ДОМУ

У борби против пандемије

Ана Хорват

ДРУШТВО ЗА СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈУ ИНВАЛИДА

Успешни на такмичењима

Мирослав Стојимировић

Рекреација

У ЈКП ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА

Андроид апликација

ИНКЛУЗИЈA РОМА

Грађевински материјал за осам породица

Једна од кућа

Среда, 29. јул 2020. 13

Већ готово пуне две недеље славине у фрушкогорском селу Свилош у беочинској општини су потпуно суве. Како су новинарима рекли мештани, они су и раније имали проблема са водоснабде-вањем, али овако дуг период без пијаће воде до сада им још никада није десио. Кажу да су претходних дана повремено по 15 минута или сат времена имали воде, али на-кон тога ништа и да не знају зашто се ово дешава. Забринути су због епидемије, али још више због стоке коју не успевају да напоје, а од које већина њих живи.

- Не знамо више ни броја коли-ко пута смо до сада звали надлежно предузеће и општину, али осим обећања да ће нам решити про-блем, ништа друго нисмо добили. На сеоској чесми воде има мало, па морамо да је доносимо у балони-ма из околних села како би напојили стоку, док воду за пиће углавном купујемо у продавници. Нама су пре избора обећали да ћемо добити нови бунар, али од како су избори прошли и од како је СНС изгубио власт у Беочину, о нама више нико изгледа и не ми-сли. Прича се да је ово освета народу који је гласао за СПС, али ми не желимо да верујемо да је било која странка, односно власт спремна да кажњава свој народ, нарочито не на овакав начин, да нас остави без пијаће воде у време епидемије – испричали су мештани села новинарима.

- У овом данашњем времену да не може човек руке да опере, а корона влада, то нигде нема. Ја у једном лавору три пута перем руке, па како онда да се заштитим од вируса – рекла је једна мештанка Свилоша.

У надлежном комуналном предузећу у Беочину кажу да је проблем у мањку воде у бунарима и да то покушавају да реше.

Како је медијима изјавио управник беочинске фабрике воде ситуација у Свилошу нема везе са по-литиком, већ са количином воде у бунарима и дуго-вима мештана.

- Дугују тачно 997.600 динара, што је на 120 ко-рисника јако пуно средстава. Ни сада они нису ос-тављени уопште на цедилу, ко што се представљају. Радови су стално у току и стално се нешто проба, ради, колико је у нашој моћи и колико нама сред-ства дозвољавају - изјавио је новинарима управник Фабрике воде у Беочину.

Он је истакао да у наредним данима очекују ис-помоћ из Београда, како би се стари бунар из осам-десетих година ревитализовао. Нови, избушен 2012. уз помоћ општине и Покрајине је, према његовим речима, неупотребљив.

С. М.

СВИЛОШ:МЕШТАНИ ВЕЋ ДВЕ НЕДЕЉЕ БЕЗ ВОДЕ ЗА ПИЋЕ

Не можемо ни руке да оперемо, а корона владаУ надлежном комуналном предузећу у Беочину

кажу да је проблем у мањку воде у бунарима

и да то покушавају да реше

Свилош – сеоски бунар у главној улици (фото М. М.)

Представници Савета Месне заједнице Брес-тач, положили су протекле недеље венац на

спомен-плочу жртвама аустро-угарског терора у Првом светском рату, у знак сећања на 17 мешта-на овог села које је војска бечке царевина спали-ла у црквеној порти 1914. године.

- Због тренутне епидемиолошке ситуације одржали смо скромну церемонију, уз помен жртвама, без пратећег програма, без прису-ства грађана, али смо ипак одали дужну по-

шту жртвама царског терора. Жртве које смо поднели у прошлим ратовима ради слободе и јединства нашег народа никада не смеју бити забораављене, рекао је први човек Брестача Марко Сретковић.

Због поштовања мера заштите од заразе које је донео Штаб за ванредне ситуације Општине Пећинци, oвај пут на брестачкој слави изстали су традиционални забавни паркови, лицидери и улични продавци играчака. С. Н.

Прошлог петка, група од седам кануа насукала се на Градској плажи у Сремској Митровици.

Наиме, реч је о Еколошко-веслачкој експедицији ученика Гимназије „Вељко Петровић“ из Сом-бора, коју од језера Перућац, па све до Ђер-дапа, предводи професор информатике Душко Обрадовић.

Према његовим речима, са двадесетак одаб-раних ученика, сваке године креће у ову аванту-ру, а весла се низводно, од Дрине, преко Саве, па даље Дунавом. Митровачка плажа редовна им је станица, а посету нашем граду користе за одмор и рекреацију на њој, али и за упознавањем са ло-калном културом и знаменитостима. Н. М.

Читајући у прошлом броју “Сремских новина” текст

ваше новинарке о читању књига као о једном од начина како да време које сада живимо учини-мо лакшим, хтела бих да у том контексту и ја дам свој бар мали допринос и напишем о књигама које су ми помогле у временима када нисам знала како да прођем кроз тешкоће и још увек је тако.

Док смо били у изолацији мислила сам на речи песника Мирослава Антића “Своју сна-гу познаћеш по томе колико си у стању да издржиш самоћу”. И издржала сам је великим делом захваљујући и мојој страсти према читању. Не памтим време без те љубави, књиге су ми као пријатељи, а “пријатељи су анђели који нас поди-жу када наша крила више не могу да се сете како се лети” - истина коју сам прочитала, а која је ос-тала у мени заувек. И не само она. Књиге попут Тонија Парсонса “Човек и дечак” и “Човек и жена”, Николаса Спаркса “Бележница” и “Последња пес-ма” или ирске књижевнице Морин Ли “Опрости ми”, Маргарет Атвуд “Мачије око” и низ сличних наслова за вечита времена, чија свака реченица - а све говоре о љубави међу људима, су непоно-вљиве, бар за мене.

Посебно памтим роман Еме Донахју “Соба”, Стивена Келмана “Нека туђа правила”, Антонија Хила “Лето мртвих играчака”, Халеда Хосеинија “Ловац на змајеве” или Ајона Греја “Писма они-ма којих нема”, у којима су деца јунаци у правом смислу те речи. Књиге о деци су саставни део детињства, са њима сам живела скоро цео живот преносећи својим ученицима своја осећања пре-ма књигама њиховог узраста, жељу за читањем и упознавањем света јунака тих књига. Надам се да сам у томе и успела. Доста су волели авантуре јунака Марк Твена. Уосталом, оне спадају међу књиге за сва времена.

Читам књиге разних жанрова, али са накло-ношћу према онима који пишу о обичним малим људима, о њиховој борби за бољи и свакодневни живот или храброст за слободу у ратовима. Так-ва је јунакиња Кристин Хане, чланица Покрета отпора у Француској, у роману “Славуј над При-нејима”. Посебну радост и дивљење осетила сам када сам открила индијску књижевност и писце далеких егзотичних земаља. Роман нобеловке

Аните Десаи “Пост и гозба” и њене мајке Кирин Десаи “Наслеђени губитак” први су ме увели у тај свет и заволела сам га заувек. Наравну, ту је и роман Инду Сундаресан “Лепота непознатог”, Викрам Сет и његова трилогија “Одговарајући момак”, “Додир тла” и “Мати пиринча” Рани Ма-кина, Лусинда Рајли и серијал “Седам сестара”, шестотомна аутобиографија “Моја борба” чији је аутор Карл Уве Кнаусгор, Елена Феранте “Моја генијална пријатељица”. Волим и књиге Харолда Робинса, посебно “Авантуристе”, а посебно ме дирнула борба народа Бијафре у роману “Пола жутог сунца” Чимаманда Нгози Адичи. Сетити се свих књига прозе али и поезије трајало би дуго, а хтела сам да препоручим само неке од њих за које верујем да ће нам време у којем смо учини-ти мало лепшим, да макар овако живимо и ван садашњих страхова, брига и самоће, у било ком облику.

Наша књижевност заузима посебно место и простор а о њој са неким посебним осећањима, волела бих и у неком другом времену, можда кад све ово прође. А проћи ће, свим срцем верујем – брзо.

Истакла бих да велику захвалност што могу да читам књиге дугујем библиотекаркама у местима где сам радила и живела. Наравно, то се посебно односи на Библиотеку “Глигорије Возаровић” у Сремској Митровици и на њене библиотекарке. Такви људи зауизимају посебно место у мом жи-воту и, наравно, и у мом срцу.

Миланка Томић,

учитељица у пензији Сремска Митровица

Место за предахПо изласку на митровачку плажу

ПИСМА ЧИТАЛАЦА

Романи који се памтеОдали пошту жртвама Великог рата

Венци за жртве Великог рата

Среда, 29. јул 2020.14

На евиденцији Националне службе за запошљавање, Филијале Срем-

ска Митровица, на територији Срем-ског округа у току јула регистровано је 13.547 незапослених лица. У одно-су на претходни месец забележено је незнатно повећање броја незапосле-них за свега 0,75 одсто и пад од 8,3 од-сто у односу на јун 2019. године.

Како каже Маријана Грабић, ди-ректорка сремскомитровачке Филија-ле НЗС, од почетка ове године овој Филијали се обратило преко 500 пос-лодаваца који су тражили укупно 1.516 радника.

-Како је у Србији од марта погорша-на епидемиолошка ситуација и уведе-но ванредно стање, послодавци са те-риторије Срема су запошљавали рад-нике и утицали на тржиште рада које за то време није стало. Тржиште рада Срема карактеришу: велики број лица без квалификација – у укупном броју незапослених лица, они чине 41 од-сто или 5.500 незапослених лица. Због недостатка додатних знања и вешти-на, која послодавци најчешће траже приликом запошљавања, НСЗ Филија-ла Сремска Митровица сваке године спроводи низ обука за тржиште рада. Приликом укључивања незапослених лица у обуке, приоритет имају нек-валификована лица. Учешће лица са средњом школом на нашој евиденцији је 46 одсто, са вишом стручном спре-мом 5 одсто и са високом стручном

спремом 8 одсто. Имамо велики број лица старијих од 50 година – на нашој евиденцији их је 5.400, што чини 40 од-сто у односу на укупан број незапосле-них. Иамо и велики број лица млађих од 30 година, њих је 2.500. С обзиром да се те категорије незапослених лица теже запошљавају на тржишту рада, Национална служба за запошљавање сваке године спроводи низ програма и мера активне политике запошљавања – каже директорка Маријана Грабић.

Од почетка 2020. године, Филијала Сремска Митровица је реализовала следеће програме: у стручну праксу укључено је 81 незапослено лице, од тога две особе са инвалидитетом, 60 незапослених лица се запослило код

послодаваца уз субвенције за запо-шљавање незапослених лица из ка-тегорије теже запошљивих, а од тога су шест особа са инвалидитетом, 118 незапослених је добило субвенцију за отварање радње или предузећа и покренуло сопствени бизнис, од којих су четири особе са инвалидитетом, док је седам послодаваца добило субвен-цију зараде за запошљавање особа са инвалидитетом без радног искуства.

У програм стицања практичних знања укључено је 11 незапослених

лица, 10 лица до 30 година је започело приправнички стаж код послодаваца из приватног сектора и у 2020. години са евиденције НСЗ Филијале Сремска Митровица је укључено 116 неза-послених у јавне радове, од којих 29 су особе са инвалидитетом.

-Уважавајући основни стратешки циљ политике запошљавања, пока-затеље стања и кретања на тржишту рада, као и резултате претходно спроведених активности, утврђени су приоритети политике запошљавања

у 2020. години. Они се односе на по-бољшање услова на тржишту рада и унапређење институција тржишта рада, подстицање запошљавања и укључивања теже запошљивих лица на тржиште рада и подршку регионалној и локалној политици запошљавања, унапређење квалитета радне снаге и улагање у људски капитал – рекла је о приоритетима у политици запошља-вања Маријана Грабић, директорка митровачке филијале НЗС.

С. Михајловић

У Срему незапослено 13.547 лицаКако каже Маријана Грабић, директорка сремскомитровачке Филијале НЗС, од почетка ове године

овој Филијали се обратило преко 500 послодаваца који су тражили укупно 1.516 радника

Маријана Грабић, директорка митровачке филијале НЗС

Центар Сремске Митровице

PRVA ZALAGAONICA u Srbiji PRVA ZALAGAONICA u Mitrovici• Pozajmice uz zalog, isplata odmah• Najveća cena 14 karatnog zlata, čekove plaćamo 4.650• Uzimamo u zalog auta, zlato, tehniku, čekove i ostalo

BRANKA RADIČEVIĆA 4 (preko puta Carske palate)Tel: 022/617 581od 8-20h, svakim danom sem nedelje.

“Кeрaмикa Joвaнoвић” сe бaви вeлeпрoдajoм и мaлoпрoдajoм кeрaмичких плoчицa, oпрeмe зa купaти-лa и oпeкaрских прoиз-вoдa. Пoрeд тoгa компанија „Кeрaмикa Joвaнoвић” je влaсник „Oгрeвa“- нajвeћe мaлoпрoдaje грaђeвин-скoг мaтeриjaлa у Бaнaту, фaбрикe зa прoизвoдњу oпeкaрских прoизвoдa „Нeимaр“ и „Teрмикe“, фaбрикe кoja прoизвoди пeрлит зa прeхрaмбeну и грaђeвинску индустриjу.

Компанија je влaсник сoпствeнoг брeндa кeрa-мичких плoчицa, кojи сe прoизвoди у фaбрикaмa пoзнaтих дoмaћих и инo-прoизвoђaчa, купaтилскoг нaмeштaja и пoгoнa сa сoпствeнoм кaлиoницoм зa прoизвoдњу туш кa-бинa и пaрaвaнa у Скoпљу.

Квaлитeтним и ширoким aсoртимaнoм, крoз сoпствeнe брeндoвe, a и дoмaћим и увoзним прoизвoдимa, излaзе у сусрeт дис-пeрзoвaнoj структури њених купaцa – грaђa-нимa, инвeститoримa, дизajнeримa, дистри-бутeримa, извoђaчимa рaдoвa, aрхитeктaмa и свимa кojи трaжe пoуздaнoг пaртнeрa, aли и квaлитeтнe, бeзбeднe и здрaвe прoизвoдe. Кao jeдaн oд лидeрa у дистрибуциjи рoбe из aсoртимaнa, вeћ двe и пo дeцeниje, прaтeћи нajсaврeмeниje трeндoвe, зaoкружeнoм пo-нудoм, eдукoвaним oсoбљeм, знaњeм, крeи-рajући рeшeњa и стaлним пoдизaњeм нивoa услугe, удoвoљaвaју зaхтeвимa свaкoг купцa, билo крoз брojнe мaлoпрoдajнe сaлoнe или крoз ширoку вeлeпрoдajну мрeжу у Србиjи и зeмљaмa у oкружeњу.

Од 30. јула ове године становницима Сремске Митровице и околине асортиман ове компаније биће доступан у новоотвореном салону, на адреси Арсенија Чарнојевића 23. Радно време салона ће бити радним данима од 8.00 до 20.00 часова, а суботом од 8.00 до 15.00 часова. Број телефона салона за све информа-ције је: 022/ 850-950.

Поводом отварања салона 30. јула свим купци-ма, тог дана, се одобрава попуст од 10% прили-

ком плаћања, али он неће обухватити оне арти-кле који ће бити већ на великој летњој акцији од 30. јула до 1. августа. То значи да се попусти не могу сабирати.

keramikajovanovic.rs можете погледати компле-тан асортиман, а на друштвеним мрежама такође можете пронаћи инспирацију за опремање ва-шег купатила, животног и пословног простора уопште.

Салон Керамике

и у Сремској Митровици

Среда, 29. јул 2020. 15

Током НАТО агресије 1999. године, свих 78 дана, око две хиљаде радио амате-

ра широм Србије даноноћно је боравило поред својих радио станица, пратећи информације о кретању непријатељских авиона и пројектила. Савез ра-дио аматера Србије одмах по почетку бомбардовања ступио је у контакт са Министарством одбране и полицијом и фор-мирана је мрежа за опасност на целој територији земље.

Они мало старији, сигурно се још увек сећају реченице “Како јављају радио аматери”, сећају се свих страхота, али мало ко се још сећа ових об-ичних људи који су својим ин-формацијама спасили хиљаде живота, али и добар део ин-фраструктуре.

Међу њима био је и један наш Лаћарац, Ђорђе Витасо-

вић. Пуно име и презиме му ретко ко зна, а Митровчанима и Лаћар-цима, а, бога ми и шире, свима је по-знатији као мајстор Ђока. Овај човек врстан је оштрач, а радни век провео је на Варди, а потом и у Казнено-по-правном заводу, где сви већ знају да таквих мајстора нема много.

Са радио станицама упознао се још приликом одслужења војног рока, где је навикао да у “Кампањоли” стално има слушалице у ушима.

– Седим иза, и не чујем ни мотор ни другове. Као да и нисам ту. Само ја и станица. Када је све то прошло, и када

сам се вратио кући, то ми је фалило. Просто сам се “навукао” на то. Само сам желео да ми поново нешто шушти, па сам, временом, решио да купим јед-ну станицу – каже мајстор Ђока.

Прву радио станицу купио је 1987. године, такозвану “цебејку” (реч је о малим ЦБ станицама) и на тај начин ис-пунио је своју жељу.

- Она је имала антену као кишобран, такозвану Теслину “гепејку”. Комшије су одмах почеле да разгледају. Чуди-ли су се, питали су се “Шта овај ради?”. Вероватно им и јесам био чудан годи-нама. Међутим, када је почело бомбар-

довање, полако су по-чињали да се окупљају у мом дворишту. Људи су почели да се интересују, желели су да чују шта ја то радим, а занимале су их и информације. Сви су тада желели да знају где су ти “њихови” авио-ни и куда се крећу. Све то је почело два-три дана након 24. марта, када ме је војска укљу-чила у свој рад. У Шапцу је формиран штаб, који је нама координирао телефоном и радио ста-ницама – прича Ђока, који је уз своју станицу провео свих седамде-сет и “кусур” дана бом-бардовања, ноћ и дан.

Информације су, како каже, долазиле преко границе. Радио

аматери из Босне и Хрватске, наравно, они који су били пријатељски настроје-ни према некадашњем братском народу, посма-трали су небо, пратили шта полеће са аеродорома у њиховој близини и јавља-ли информације даље. Од једне станице до друге, информације су стизале до нас, а потом и до наше Војс-ке Југославије.

Помоћ преко Дрине

Један човек, кога не бих да именујем, из Босне и Херцеговине, много нам је тада помогао. Редовно нам је јављао колико авиона полеће и у ком правцу иду. Када је овде, у нашој око-лини, срушен хеликоптер, и тада нам је он јавио да долази. Тада сам просле-дио информацију, а војска га је пустила да прође, па су га у повратку “сљушти-ли” – прича мајстор Ђока једну од бројних анегдота. - Ја сам до-бијао информације од њега, а њему је јављао човек који је био још ближе ае-родрому, и тако редом. Читава мрежа радио аматера тако је функционисала, и то врло успешно – каже он.

Станице које су користили, радиле су на АМ подручју, и, на тај начин, због начина ширења радио таласа, тешко су могле бити откривене.

- Све што је било војске, редовне и у резерви, сви они који су има-ли радио станице попут моје, са АМ подручјем, слани су кући по радио станице. Они су их доне-ли, распоредили и слушали нас – прича Ђока и наставља: - Наша војска била је стационирана на Церу, такозвани “Лутајући Чарли”, односно самоходни противави-онски топови “Праге”. Војска је слушала нас, а пошто сам близу Цера, чули су и мене. Два лутајућа Чарлија била су на теретном и пе-шачком мосту, а све ракете које су долазиле рушене су још ту – каже мајстор Ђока.

Он није сигуран колико је ави-она, хеликоптера или пројектила укупно оборено овде, али, како каже, довољна му је да зна да је помогао у одбрани нашег града и наше земље.

– Колико је авиона срушено, сигурно негде постоји неки по-датак, али ја га лично не знам.

Ракете које су ишле на наш пешачки и теретни мост увек су биле пресретну-те. Постоје људи који тачно имају све податке, а има их и војска. Нису они то нама ништа причали, а ја се нисам нешто ни интересовао. Чуо сам да смо помогли и то ми је било довољно – ре-као је мајстор Ђока, који је за своје за-слуге 2000. године добио и захвалницу Савеза радио аматера Југославије за патриотски и несебичан допринос у одбрани Савезне Републике Југосла-вије од агресије НАТО-а. – Када нема струје, једино смо ми могли да функци-онишемо. Увек сам код себе имао два акумулатора, један на пуњењу, а други спреман. Та моја мала станица, изнела је цело бомбардовање. Она има само 40 канала, а главни канал који нам је служио за пренос информација био је канал 9. Сви смо били на њему, а, како не бисмо били откривени, нисмо смели дуго да држимо тастер, него, само при-тиснеш и кажеш број и правац. Било је стварно напорно и тешко. Прво због неспавања. Нисам уопште спавао и то је било најгоре – прича Ђока Витасо-вић и додаје: - Не могу баш свих људи да се сетим, али, на пример са нама је радио и Небојша Крајиновић, колега оштрач са Варде, и он је преминуо. Код њега је дежурао један војник и слушао шта се дешава. Није се јављао, него само прикупљао информације, а ако бих ја заспао, онда би он преузимао посао – каже он.

Станица мирује

Радио станицу од завршетка бом-бардовања није палио, јер, како каже, 78 дана рата било је довољно мучно да већину радио аматера станица сада подсећа само на страхоте.

– Антена ми је тренутно поломље-на, када је комшија секао орах. Имам додуше још једну малу, али ту станицу из ината више не палим. Од бомбардовања је нисам упалио ниједном. Када ме питају зашто је не користим, ја кажем “Та станица је била у рату, и њу не дирајте!”. После бомбардовања, то је људима већ и досадило, и све мање и мање се ста-нице користе данас. Једино ками-онџије се некада чују, обично када залутају, па када их чујем онда их проведем. Мада, и то сада све мање. Сада је ера компјутера и мобилних телефона и радио станице, погото-во младима, нису више интересант-не. Имам ја још једну станицу, али ни њу не знам када сам последњи пут упалио. Ваљда ми се смучило бомбардовање, а видим да је и ос-талима – закључује мајстор Ђока.

За крај, нашој екипи је показао своју ратну станицу и, након више од 20 го-дина, поново је упалио. Када је дисплеј затреперио, станица је и даље стајала на каналу девет.

Н. Милошевић

Без пушке бранио отаџбинуРакете које су ишле на наш пешачки и теретни мост увек су биле пресретнуте. Постоје људи који тачно имају све податке,

а има их и војска. Нису они то нама ништа причали, а ја се нисам нешто ни интересовао. Чуо сам да смо помогли и то ми је

било довољно, каже мајстор Ђока

Када нема струје, једино смо ми могли

да функционишемо. Увек сам код себе

имао два акумулатора, један на пуњењу, а

други спреман. Та моја мала станица, изнела је

цело бомбардовање

Мајстор Ђока у послу

Са захвалницом

Након 20 година, и даље на каналу 9

Током НАТО агресије

Радио аматери против НАТО авиона

"

Среда, 29. јул 2020.16

Од како је Корона регистрована у Срему, локалне самоуправе не престају да се боре против ви-

руса који ће се, како се тренутно чини, по свему судећи, дуже време задржати међу нама. У том смислу, надлежни су, како и сами кажу, све своје снаге под-редили остварењу примарног циља, а то је брига за здравље својих грађана.

Одговорност коју надлежни од грађана траже, могућа је, додају, само уколико су одговорни и они који дру-гачије понашање у другачијим услови-ма захтевају. Колико су ти „другачији“ услови утицали на реализацију локал-них пројеката, питање је које нас данас мање оптерећује, али које ће у данима пред нама свакако бити од првора-зредног значаја.

Ако је судити по ономе што челни-ци сремских самоурава говоре, већих одлагања нема, али су под знаком питања будући пројекти, неки већ ис-планирани, а и они који су још увек у нивоу промишљања.

У Митровици

углавном неометано

Инфраструктурни пројекти који су у претходном периоду започети у Сремској Митровици, упркос тренут-ној ситуацији са епидемијом корона-вируса, несметано се одвијају, рекао је за Сремске новине начелник Градске управе за опште и заједничке послове и имовину Мирослав Јокић.

Какви нас пројекти очекују у будућ-ности још увек је неизвесно, и, према његовим речима, све зависи од тога како ће се читава ситуација са епиде-мијом одвијати у наредном периоду, с обзиром на то да локална самоуправа, исто као и ресорна министарства и покрајински секретаријати, мора да опредељује одређена средства за спречавање њеног ширења.

- Што се тиче започетих пројеката, ту нема никаквих проблема. Очекујемо да ће нова Основна школа “Јован По-повић” бити завршена у предвиђеном року и да ће ученици нову школску го-дину започети у њој. У току су завршни радови на њеној изградњи. Поставља се унутрашња столарија, као и винил подови. Након тога се очекују завршна кречења, а све остало је већ урађено. Такође, имали смо састанак са фирмом која је на већ завршеној јавној набав-ци дала најбољу понуду за опремање школе и они су почели са израдом на-мештаја и остале опреме. Очекујемо да почетком августа просторије које буду завршене већ почнемо да опремамо намештајем и савременим наставним средствима. Паралелно са тим, ради се на партерном уређењу око шко-ле – прича начелник Јокић и додаје: – Вероватно ћемо у августу почети са

рушењем једног дела крила старе школе, што је у складу са пројектом и визијом изградње нове, како би се обезбедио широки фронт и прилаз новом објекту. Такође, урадиће се и пројекат рекон-струкције постојеће фискултурне сале и очекујемо да ће се са тим кренути на-редне године – каже Мирослав Јокић.

Када је реч о изградњи новог вр-тића у Лаћарку, радови се такође одвијају несметано, а рокови се, како каже, поштују.

- Радови тамо напредују заиста до-бро. Чак идемо и нешто испред рока. У овом тренутку, рок за завршетак ра-дова се не доводи у питање, а то је 12. новембар. За сада све говори у при-лог томе да ће вртић бити изграђен и раније. Такође, у завршној фази је и реконструкција старог објекта предш-колске установе, и видећемо у којој мери ћемо извршити реконструкцију унутрашњости – прича Јокић.

Реконструкција путне инфраструк-туре, према њеновим речима, такође није ометена новонасталом ситуацијом, а следи и редовно летње одржавање путева.

- У претходном периоду реализова-ли смо први део уговора о јавно при-ватном партнерству на реконструк-цији путне инфраструктуре на терито-рији града, где је реконструисано око 55 хиљада квадратних метара путева. Такође, урадили смо први део рекон-струкције саобраћајнице у Мачванској Митровици, кључне за становнике тог насеља, а ради се о улици Мачвански кеј. Првих хиљаду метара је решено на такав начин да је урађена потпуно нова саобраћајница и пешачке ста-зе, а оно што је најважније, решено је питање атмосферске канализације и становници више неће имати проблем када у кратком периоду буде пуно па-давина. У наредном периоду, у складу са планом и програмом, радићемо на летњем одржавању путне инфраструк-туре, тако да ту неће бити проблема – истиче Мирослав Јокић.

Постављена три игралишта

Он још додаје и то да су у последњих месец дана на територији града поста-вљена и три нова дечија игралишта. Једно од њих налази се у насељу Блок Б, једно је у самом центру града, а на Градској плажи постављен је брод екс-понат.

- То смо учинили како бисмо упо-тпунили садржаје намењене нашим најмлађим суграђанима. Како се ве-лики број грађана опредељује да годишње одморе проведе у нашем граду и летује у Србији, уочили смо да је ово један добар потез и да ће помоћи грађанима да лакше прођу

кроз ситуацију са коронавирусом – каже Јокић.

У наредном периоду, промене оче-кују и грађане из насеља Матија Хуђи, где је у току припрема простора за из-мештање пијаце.

- На њеном садашњем простору такође ће бити изграђено дечије игра-лиште, са Street workout парком. Ово је једно велико насеље, са великим бројем становника и доста деце, који ће, очекујемо, на своје и одушевљење њихових родитеља користити ову ло-кацију. Пијаца ће бити померена на простор преко пута трговинског обје-кта “Мачак”. То је место где се продавци и иначе окупљају, па смо уз консулта-цију са њима одлучили да је та лока-ција идеална. Тезге ће бити реконстру-исане и мислим да ћемо на тај начин добити пре свега један функционалан и леп изглед тог дела насеља Матија Хуђи – закључује начелник Мирослав Јокић.

Пазова није стала

У Општини Стара Пазова велики инфраструктурни пројекти, као што су канализација у Новој Пазови и водо-вод у Војки, настављени су. Пандемија корона вируса није омела асфалти-рање улица, пијаце у Новој Пазови и бицилистичких стаза у Старим и Новим Бановцима али и долазак значајних инвеститора.

У време, када се чинило да се пандемија повлачи, у јуну месецу, у Новим Бановцима започет је ве-лики пројекат, развијањем највећег индустијског парка у Србији – CTPark

Београд Север. CTP је прошле године купио земљиште са циљем даљег раз-воја. CTPark Београд Север се налази одмах поред аутопута А1, што га чини стратешки позиционираним између Београда и Новог Сада, док је од цен-тра Београда удаљен свега 20 минута. Ова компаније у Србији је инвестирала већ око 50 милиона евра у четири обје-кта, ово је пети а у тоталу инвестиција ће бити вредна око 100 милиона евра.

- Одавно је ово земљиште грађе-винско а у овом тренутку је значајно да смо индустријску зону проширили у део Подунавља, ка Новим Бановцима. Поред Нове и Старе Пазове и Крњеше-ваца ово је четврта индустијска зона, која се, такође, добро развија. У овој индустријској зони сада објекат поди-же велика компанија, европског нивоа, што много значи за развој Општине и запошљавање наших суграђана. На-равно, ово је почетак градње.-обила-зећи радове на објекту компаније CTP INVEST рекао је председник Општине Ђорђе Радиновић.

Немачки гигнат у области авио-ин-дустрије MTU, фирма која ће у индус-тријској зони у Новој Пазови градити фабрику за одржавање, поправку и ремонт ваздухопловних мотора и пра-теће услуге, због пандемије је одложи-ла почетак радова на изградњи свог погона, за пола године. Када прође опасност од пандемије, очекује се да ће почети и реализација урбанис-тичких планова у вези премештања фудбалских игралишта са локација у центру Старе и Нове Пазове и других планираних пројеката.

Уговорено се не одлаже, на ново се чека

Према Јокићевим речима, ситу-ација са коронавирусом је успорила

-ке у Сремској Митровици.

- Министар Бранислав Неди-

мовић и његов колега, министар Александар Вулин су се догово-рили. Град Сремска Митровица је у поступку откупа објекта и у овом тренутку идеја је да на тој

позицији буде ИТ центар, или ће та локација бити уступљена за из-градњу хотела или неког сличног комплекса. Још увек није донеше-на одлука, али се надамо да ћемо у врло блиској будућности бити и званично власници тог објекта и да ћемо моћи да кренемо у реа-лизацију неког од ових пројеката – рекао је Мирослав Јокић.

Корона успорила

Радови у улици 15.мајЦТПарк

Нова зграда „Поповићеве“ у Митровици

Начелник Градске управе за опште и заједничке послове и имовину

Мирослав Јокић

Среда, 29. јул 2020. 17

ДА ЛИ ЈЕ КОРОНА УСПОРИЛА РЕАЛИЗАЦИЈУ ЛОКАЛНИХ ПРОЈЕКАТА?

Шид гради

у индустријској зони

Без обзира на актуелну ситуацију са корона вирусом, у шидској општини нема застоја када је реч о реализацији инфраструктурних пројеката и при-влачења страних инвеститора.

Фабрика “Термовул” из Аустрије која је крајем фебруара купила земљиште од Дирекције за државну имовину Ре-публике Србије, почела је изградњу производне хале на простору индус-тријске зоне у Адашевцима. Због пан-демије корона вирусом изградња је започела нешто касније у односу на планирану динамику, а завршетак ра-дова и покретање производње очекује се крајем године.

Како је истакао заменик председни-ка Општине Шид Зоран Семеновић, иако су постојали бројни проблеми узроковани пандемијом која се деша-ва на територији целог света, у индус-тријској зони у Адашевцима је почела изградња фабрике „Термовул“.

- Очекује се да ће најкасније у де-цембру објекат бити завршен и на рас-полагању нашим грађанима биће око 50 нових радних места. Важно је напо-менути да се Општина Шид није зауста-вила са првим инвеститором, него смо имали већ неколико преговора по-следњих десетак дана са потенцијално новим инвеститорима. Оно што могу да кажем јесте да ће убрзо стићи и једна домаћа компанија која ће изне-ти свој програм пре свега о запошља-вању људи из шидске општине, као и о производним капацитетима са којима хоће да наступају на нашем тржишту. Важно је да у нашој општини одржимо пре свега еколошку и безбедносну ста-билност, тако да инвеститори који се не буду придржавали мера за очување безбедности и здравља наших грађана

које су код нас на првом месту, неће бити добродошли у шидску општину – рекао је заменик председника Општи-не Шид Зоран Семеновић и додао да је реч о производњи која ће бити везана за прераду и пласман пољопривред-них производа.

Осим радова у индустријској зони, у току су такође и радови на три велика и значајна пројекта, који ће допринети бољем водоснабдевању свих грађана шидске општине, а које изводи Јавно комунално предузеће „Водовод“ уз финансијску помоћ локалне самоупра-ве. Тренутно се на уласку у Моловин зида црпна станица, а завршетком свих планираних радова и прикључењем домаћинства на водоводну мрежу ЈКП „Водовод“ коначно ће сва шидска села имати пијаћу воду у својим домаћин-ствима. Такође, у току су радови на за-мени цеви у оквиру водоводне мреже, од изворишта Батровци према Шиду. Прва фаза изградње паралелног цево-вода скоро је готова, тачније урађено је око 80 одсто планираних радова у оквиру пројекта.

Трећи пројекат који изводи ЈКП “Во-довод” Шид је изградња резеровара за воду у Вашици.

Осим пројеката из области водос-набдевања, у шидској општини је без обзира на епидемију настављено ула-гање и у путну инфраструктуру. У ок-виру тих послова, у Батровцима је не-давно асфалтирана Пинкијева улица, а средства за то издвојена су из општин-ског буџета.

Благо успорена

реализација пројеката

За 2020.годину општина Инђија је планирала низ инфраструктурнх пројеката који су требали да буду реа-лизовани, али ситуација с пандемијом

корона вируса успорила је ток њихо-вог остварења. Начелник општинског одељења за привреду и економски развој Драган Иброчић каже да је корона успорила наставак пројекта асфалтирања свих неасфалтираних улица који током прве половине годи-не није рализован, што значи да су ти радови померени за касније.

Што се тиче осталих пројеката мањег обима радова, начелник напо-миње да су неки радови били обуста-вљени, неки су успорени, док се неки нису ни реализовали.

– Оно што до сада нисмо реали-зовали, а што је уговорено је рекон-струкција зграде Суда у Инђији, дру-га фаза која подразумева уређење унутрашњих просторија, а кад је реч о осталим пројектима које смо успешно спровели, ту бих истакао изградњу и реконструкцију тротоара у насељеном месту Нови Карловци где смо, прак-тично с ступањем на снагу ванредног стања обуставили радове док оно траје, тако да смо имали мало кашњење у реа-лизацији тог пројекта. Такође, изградња и реконструкција тротоара у насељеном месту Нови Сланкамен, (лева страна од улаза из правца Нових Карловаца), као и реконструкцију задравствене амбуланте у овом месту када смо буквално дан ра-није увели извођача у посао и сутрадан је проглашено ванредно стање. Обзи-ром да се ради о здравственој установи нисмо смели да ризикујемо да уђемо у извођење радова, тако да мо тај проје-кат завршили након ванредног стања – каже Драган Иброчић и додаје да се тренутно гради нови вртић у Инђији и да је ту дошло до благог успоравања радова који су, ипак текли својом ди-намиком обзиром да се изводе на от-вореном и што је то нови објекат где приступ има само извођач радова тако да ће он бити завршен и пре рока.

Начелник Иброчић наглашава да се на планиране инвестиције одразила и мера Владе Републике Србије да ос-лободи привреднике плаћања пореза на зараде чије се последице тек сада осећају. Такође, додаје да се пројекат реконструкције градског трга у Инђији неће реализовати, а кад се ради о ре-конструкцији инђијске пијаце и ту ће доћи до одлагања из финансијских разлога, мада се покушава да нађе нај-погоднији модел финансирања, али о том потом.

У Руми се реализују

приоритетни пројекти

У румској општини корона је неке радоев успорила, а неки, они прио-ритетни се одвијају у складу са плано-вима. У току је реконструкција улица 15.мај и 15.август, што је и највећи ово-годишњи инфраструктурни пројекат у Општини Рума, вредна 320 милиона динара. Подсећамо да локална само-управа издваја 120, а покрајина 200 милиона динара. Грађевинари су већ стигли до улице Павловачке, када јеу питању постављање подземних инста-лација, а према речима председника Општине Рума, Слађана Манчића, радови, који су почели пре месец и по дана, напредују доста добро.

- Радови на тротоарима напредују доста добро, мислим да је следећа фаза постављање ивичњака и мислим да ће те две етапе улице врло брзо до-бити контуру, с обзиром на то да тамо немамо компликовану градњу у сми-слу паркинга, зелених површина итд. Како се приближавамо урбанијем делу града, односно када се прође улица Па-вловачка и 27. октобра, ту већ улазимо у урбанији део и гушћи саобраћај, али и компликованије радове. У сваком случају и извођачи и лично сам доста задовољан како радови теку и напре-дују, рекао је Слађан Манчић.

Иако није инфраструктурно ула-гање, међу приоритетима је набавка бесплатних уџбеника за све основце са територије румске општине, Јавна набавка врдна око 35 милиона дина-ра је расписана и сви ђаци ће до по-ласка у школу имати нове, бесплатне књиге, што Руму чини јединственом општином у Србији. После набавке уџбеника, каже Манчић, остало је још неколико већих пројеката, међу којима је уређење Дома војске, затим изградња пешачко- бициклистич-ке сзате Доњи Петровци- Путинци и

изградња гасоводне мреже за станов-ништво и привреду према Вогњу.

Ове године биће уплаћена друга рата у износу од осам милиона динара Министарству одбране, коју Општина Рума плаћа на основу купопродајног уговора вредног 40 милиона динара за куповину Дома војске у Главној ули-ци. За реконструкцију спољашњости у општинском буџету планирано је 25 милиона динара без ПДВ-а. Иако је крајем прошле године било речи о томе да ће реконструкција овог здања почети на пролеће, корона и опрез у трошењу општинских средстава ће ове радове сигурно успорити.

- Ова ситуација на сје задесила у априлу месецу, прво смо били у ванредном стању, сад имамо и други талас, део средстава из буџета смо определили за помоћ привреди и грађанима, а сада пратимо приход-ну старну нашег буџета. Свакако да ћемо до краја године, можда између трећег и четвртог квартала пустити и ту јавну набавку за реконструкцију. Направили смо одређену листу при-оритета, нешто што је наш оквирни план за трошење буџетских средста-ва у овој ситуацији која је непредви-дива. Из тог разлога обазриво и уз анализе идемо пројекат по пројекат. Вредност бесплатних уџбеника за ос-новце је приближна вредности ре-конструкције Дома Војске, али он још може који месец да чека, а нама деца крећу у септембру у школу и дотле морамо завршити ту процедуру за уџбенике, рекао је Слађан Манчић, председник Општине Рума.

У Пећинцима

нема одустајања

Реализација највећих инфраструк-турних пројеката у општини Пећинци, попут изградње новог објекта Предш-колске установе “Влада Обрадовић Камени” у Шимановцима, реконструк-ције Основне школе “Душан Јерковић Уча” у Карловчићу за сада тече прак-тично у предвиђеним роковима, док је почетак радова на реконструкцији ОШ “Душан Вукасовић Диоген” у Купинову мало каснио, али сада се одвија без већих сметњи.

Како истичу из локалне самоуправе, било је извесних одглагања реализа-ције неких мањих пројеката, али се ни од једног пројекта није одустало.

ЕСН

Покрајинска Влада АП Војводине је на и на свом званичном сајту објави-ла да су протекле недеље и званично завршени радови на рехабилитацији најугроженије деонице Гребенског пута на Фрушкој гори у дужини од готово пет километара, које је фи-нансирала Покрајинска влада са 220

милиона динара. Реч је о деоници од раскрснице са државним путем пр-вог реда Iб-21 (Нови Сад – Рума) до раскрснице са државним путем дру-гог реда IIб-313 (Раковац–Врдник). На овај начин, уз претходно реконструи-сане деонице Банстол – Одмаралиште Електровојводине – Иришки венац,

обновљен је најзначајнији део Гре-бенског пута и испуњено је обећање дато на почетку мандата ове владе, да ће рехабилитација најyгроженијих делова ове фрушкогорске саобраћај-нице бити завршена на корист свих грађана. Извор:

http://www.vojvodina.gov.rs/)

Још један пројекат на који се епи-демија ипак одразила, како каже на-челник Јокић, односи се на изградњу канализационе мреже у Лаћарку.

– С обзиром на ситуацију са коро-навирусом, инфраструктурни проје-кат изградње канализационе мреже у Лаћарку је, да се тако изразим, на чекању. Када се буде завршила читава ова ствар са епидемијом, моћи ћемо више да кажемо о томе. Оно што Лаћарци треба да знају је да је град спреман да настави са изградњом канализационе мреже у северном делу насеља, док ће се у јужном делу

поново радити пројектовање. Што се града тиче, неће бити никаквих препрека и застоја да заједно са покрајинским и републичким орга-нима реализујемо ову инвестицију, како је то и председник најављи-вао у склопу пројекта Србија 20-25. Можда то неће бити реализовано ове године, али очекујемо да ћемо наредне године кренути у реали-зацију и тог пројекта, али и неких других пројеката које смо кандидо-вали у националном инвестиционом плану – рекао је ресорни митровачки начелник Мирослав Јокић.

Лакше и безбедније преко Фрушке горе

Реконструисан Гребенски пут(фото: http://www.vojvodina.gov.rs/)

Канализација у Лаћарку на чекању

Радови на изградњи фабрике у индустријској зони у Адашевцима

Драган Иброчић

Реконструсиана школа у Купинову

КУ ЋЕ - ПЛА ЦЕ ВИ

- Продајем сеоско домаћинство у Равњу на 20 ари плаца, цена повољна, договор. Тел:060/385-44-81 и 060/148-5-101

- Продајем јутро и 3 фртаља земље, 100 метара од наплатне рампе на ауто путу у Кузмину. Тел:060/385-44-81

- Продајем спратну кућу у насељу Орао 180м2 на 8 ари плаца цена 69.000 евра. Тел:065/32-11-255

- Продајем кућу у Сремској Митрови-ци . Тел: 061/295-4-822

- Продајем викендицу на Фрушој гори, Бели камен са јутром земље, 50 ста-бала ораја, 100 чокоти винограда, 100 шљива .Тел: 063/504-473

- Издајем кућу са пратећим објекти-ма за становање у месту Ноћај. Тел: 065/265-7122

- Продајем кућу у Алеји. Тел: 064/191-58-14

- Продајем спртну кућу у Сремској Митровици, Хајдук Станка 1а.звати од 17 до 21 час. Тел 022/632-130

- Издајем ненамештену кућу у строгом центру са двориштем и баштом. Тел: 063/50-94-94

- Продајем спратну кућу улица Стева-на Сремца. Тњел: 066/97-27-877

- Продајем сеоско домаћинство у цен-тру Шашинаца. Тел: 063/65 66 18

СТАНОВИ

- Продајем једнособан стан 38м2 на 5 спрату у насељу Матије Хуђи, цена 26.000 евра. Тел: 063/32-12-55

- Продајем стан у улици Паланка 67м2 други спрат лифт, цена 55.000 евра. Тел: 063/32-12-55

СТАНОВИ

- Издајем намештену гарсоњеру улица Марка Краљевића близу Социјалног, Нови Сад, цена 150 евра. Тел: 063/592-235

- Тражим двособан или трособан стан у Матије Хуђи у зградама са лифтом. Тел: 066/528-88-28

- Изнајмљујем гаражу код Спортког центра. Тел.064/175-42-03

- Издајем једноипособни стан оп-ремљен, први спрат, центар Сремс-ке Митровице, одмах усељив. Тел: 060/600-82-82

- Издајем мањи двособан комплетно опремљен нов стан плус ТВ тотал и интернет. Тел: 065/3-611-638

- Купујем једнособан стан у Сремској Митровици до трећег спрата, старија градња . Тел: 061/188-40-63

- Издајем једноипособан намештен стан 42м2 у Новом Саду код Сајма. Тел; 063/510-049

- Издајем намештену дворишну гарсоњеру за једну особу, Сремска Митровица. Тел: 022/627-488 и 063/80-36-725

- Издајем мањи двособан стан, ком-плетно опремљен плус тв Тотал. Тел: 065/ 36 116 38

- Издајем комплетно намештен стан од 47м2 у насељу Никола Тесла. Тел: 064/24 06 125

- Издајем двособан намештен стан-насеље Деканске баште од 1.8.Тел: 064/88-94-555

ВО ЗИ ЛА

- Купујем аутомобил до 2.000 евра стање небитно. Тел: 069/13-32-132

- Подајем вучну куку за заставу 101 и делове за фићу. Тел: 621-529

РА ЗНО

- Но ва ло ка ци ја нај јеф ти ни јег и нај бо-љег во ћа у гра ду, са да је на пи ја ци у на се љу Ма ти је Ху ђи. Нај бо ље крушке, бре скве, нек та ри не, кај си је, шљи ве и ја бу ке, све вр сте воћ них ра ки ја и мед. Дра ган - Ал ма Мон са. Бо ље код ме не по во ће, не го у апо те ку! Тел: 065/36- 84- 652 и 060/16- 76- 024.

- Овла шће ни суд ски ту мач за Фран-цу ски и Хр ват ски је зик. Тел: 063/8929-527 и 640-260

- Продајем три јутра земље у Гргуре-вцима потес Сегет. Тел: 063/504-473

- Продајем шатор за 110 особа комплет са инвентаром димензије 8,5х6,5м х 4,70м. Тел: 651-448 и 064/960-48-61

- Издајем халу 600м2 пословним прос-тором и подрумом, има излаз на две улице. Тел: 065/265-7122

- Продајем исправну каљеву пеć 56 каљева.100evra. 062/800 45 05

- Продајем мотокултиватор ИМТ 506 са фрезом и точковима. Очуван. Први власник. Тел: 061/ 81 80 692

- Продајем две пећи за плин једна фа-садна и две на оџак. Тел: 064/916-23-91

- Пружала би помоћ у кући женској особи у Сремској Митровици. Тел: 060/73-94-912

- Издајем трособан стан инвестито-рима за смештај радника у центру Сремске Митровице. Тел: 060/73-94-912

- Чувала би дете старости од 2 до 8 година. Тел: 060/32-93-728

- Продајем плинкски фрижидер, само-ходну косачицу и тракторчић косачи-цу за траву. Тел: 063/50-44-73

- Продајем очувану баштенску плетену гарнитуру - сто, двосед, две фотеље, трпезаријски сто /стакло/ и четири столице; два метална понтона 200цм x 50цм x 50цм дебљине 3мм, заштићени и офарбани. Тел: 066 / 942-11-17

- Продајем басприм и прим. Мајстор Адам Денцингер, стари око 50 година. Тел. 062 641 193

Среда, 29. јул 2020.18

ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА

БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНОСремска Митровица, Стари Шор бр. 60

Тел: 022/639-057 и 614-595

1.100

Прегледи:• Кардиолошки• 24-сатни холтер ЕКГ и 24-сатни холтер крвног притиска• Ендокринолошки• ГастроентеролошкиКомплетна ултразвучна диjагностика

Тел: 063 70-86-028, 022 617-276Краља А. Карађорђевића 46

Сремска Митровица

Радно време:КУЋНЕ

ПОСЕТЕ

Тел:

Info MedicМАРКЕТИНГ 610-496 и 615-210МА ЛИ ОГЛА СИ 615-200

Др Невенка Аћимовић - интерниста - кардиолог

Специjалистичка интернистичка ординациjа

ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА

РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ

Апотека I Kраља Петра I 46, 022/639-257

Апотека II Трг Ћире Милекића 18, 022/617-215

Апотека III Шећер сокак 59, 022/624-475

Апотека IV Краља Петра I 3, 022/618-589

• Израда свих магистралних галенских и козметичких

препарата

• Широк асортиман козметике и хране за бебе

по најповољнијим ценама

WWW.SREMSKENOVINE.RS

MARKETING

022/610-496022/615-210

Република СрбијаМИНИСТАРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

На основу чл. 10. став 1. а у вези са чл. 29. став 1. и 3. Закона о процени утицаја на животну средину («Сл. гласник Р.Србије» 135/04,36/09) даје следеће

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

Обавештава се јавност и заинтересовани органи и организације да је носилац пројекта, предузеће ‘’BRACA-COP’’ д.о.о, из Босута, 10.марта 81, поднео Захтев за одлучи-вање о потреби израде Студије о процени утицаја на животну средину пројекта експлоатације речног наноса из корита реке Дрине, на стаци-онажи од км 6+500 до км 6+650, на делу к.п.бр.5393/1, КО Салаш Црно-барски, на територији СО Богатић, дана 29.06.2020. године, заведен под бројем 353-02-1261/2020-03.

Заинтересована јавност може да изврши увид у садржину захтева сваког радног дана од 11-14 часова у просторијама

у Београду, Омладинских бригада 1, соба 428,

као и на службеном сајту Министарства,http://www.ekologija.gov.rs/obavestenja/procena-uticaja-na-zivotnusredinu/ и достави своје мишљење у року од 10 дана од дана објављивања овог обавештења.

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине, на основу члана 10. Закона о процени утицаја на животну средину (“Служ-бени гласник РС”, бр. 135/04) објављује

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

Носилац пројекта РТЦ Лука Легет а.д. из Сремске Митровице, улица Јарачки пут бр. 10, поднео је захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта Багеровање речног наноса из кори-та реке Саве од km180+200 до km181+000, на кaтастарској парцели број 989 КО Сремска Рача, Град Сремска Митровица.

Подаци и документација из захтева носиоца пројекта могу се добити на увид у просторијама Покрајинског секретаријата за урбанизам и заш-титу животне средине, Булевар Михајла Пупина 16, Нови Сад (приземље, канцеларија бр. 39), на телефон 021/4874690 или на упит на адресу olivera.vucinic@vojvodina.gov.rs и natasa.knezevic@vojvodina.gov.rs.

Сви заинтересовани, у року од 10 дана од дана објављивања овог оба-вештења, могу доставити своје мишљење у писаној форми на адресу Секретаријата.

Среда, 29. јул 2020. 19

PUŠKINOVA 18 SREMSKA MITROVICA

062/770-165(NA PIJACI)

POSEJDON„Bog Panonskog mora“

Ribarska obala bb, Sremska Mitrovica

Tel: 064/842-08-66

Menadžer: 064/842-08-76

Email: posejdonsm@gmail.com

Proslavite značajan datum u novo opremljenom restoranu „Posejdon“ koji nudi mogućnost prenoćišta, ukusne hrane i prijatnog ambijenta. Dođite da se opustite i uživate!!!

„Рута дунавске дивљине – Нови

екотуристички програми посма-

трања дивљих животиња“ који се спроводи у сарадњи са удружењем за заштиту природе и животне среди-не Зелени Осијек и Општином Биље, пројекат је финасиран од стране Ев-ропске уније у оквиру ИНТЕРРЕГ ИПА програма прекограничне сарадње Хр-ватска – Србија 2014-2020. у вредности од 1.139.670,87 евра.

Током 23 године љубави и зашти-те, Покрет горана Сремска Митрови-

ца, прва је невладина организација којој је дато на управљање једно заштићено подручје у Србији – Спе-цијални резерват природе “Засави-ца”, а ту своју мисију веома успешно испуњава.

Успостављањем и побољшавањем система менаџмента квалитетом (QМС) у Покрету горана Сремска Митровица, обезбеђујемо туристичке услуге у ко-ришћењу заштићеног подручја – чиме као управљач испуњавамо захтеве и очекивања посетилаца, туриста, до-

маћих и прекограничних партнера и осталих заинтересованих страна.

- Кроз прекогранични пројекат са Хрватском Рута дунавске дивљине имамо за циљ да побољшамо, ускла-димо и стандардизујемо понуду, као и производе и услуге из области еко-туризма и његових специјализованих ниша као што су посматрање / фотог-рафисање дивљих животиња. На овај начин ће се заједничка прекогранич-на понуда стандардизовати са истим нивоом квалитета у погледу свих аспеката: смештаја, услуга, водича у природи, инфраструктуре, видљиво-сти, каже Слободан Симић, управник „Засавице“.

Увођењем и применом система уп-рављања квалитетом ИСО 9001 за ква-литет производа, услуга и управљања у туристичким активностима биће по-већан не само квалитет туристичких производа већ и целокупнеуслуга, као и целе дестинације.

- То ће помоћи да се јасно позици-онирају нови развијени прекогранич-ни туристички производи и услуге на тржишту, усклади и стандардизује ква-литет производа и услуга са обе стране границе. Пружање услуга захтеваног и

очекиваног квалитета, према захтеви-ма ИСО 18065:2015 за туризам и сро-дне услуге, омогућава се повећање броја посетилаца и јачање позиције Покрета горана Сремска Митровица као управљача Специјалног резервата природе Засавица, додао је он.

Оспособљеност и мотивација за тимски рад, у коме се цени и користи

искуство и вештина сваког запосле-ног, гаранција је да ће се одржавати и унапређивати квалитет процеса, про-извода и услуга у циљу све успешнијег задовољења наших корисника!

Ј. Вукадиновић

Покрет горана

Сремска Митровица

Корисници Народне кухиње у Шиду имају обезбеђен бесплатан кувани

оброк сваког радног дана у месецу, док се викендом не спремају оброци, него се врши подела ланч пакета увек када за то постоји могућност.

Како каже Душица Полетан, секре-тар Црвеног крста Шид, намирнице за рад Народне кухиње за девет месеци у години обезбеђује Црвени крст Србије у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање и социјалну политику.

-Такође, од стране Црвеног крста Србије имамо подршку у гориву да би могли да носимо ручак оним ко-рисницима који нису у могућности да дођу лично. Преостала четири месеца у години рад Народне кухиње помаже Општина Шид, а локална самоуправа, такође, помаже наменским средстви-ма и током године, како би се оброци појачали. Морам да нагласим да На-родна кухиња у Шиду није престајала са радом од 1994. године, а немамо прекиде у раду ни током летњих ме-сеци. Према званичним подацима, на списку је 370 корисника који су

одабрани и рангирани од стране Цен-тра за социјални рад. Ми нисмо преки-дали рад ни током ванредног стања, а ни сада иако епидемија још увек траје. Наши корисници се придржавају свих мера заштите, носе маске и држе од-стојање– каже секретар Црвеног крста Шид Душица Полетан.

Она додаје још и да за све оне који имају преко 65 година и не могу ни-

како да се крећу, носе храну на кућну адресу. Оброци, хлеб и конзерве носе се понедељком, средом и петком у Ги-барац, Сот, Кукујевце, Адашевце и Ер-девик и додаје. Таквих корисника је 60, док онима из Шида који су стари или болесни оброци се носе кући сваки дан. Остали долазе свакодневно у Цр-вени крст.

Једна од корисница Народне ку-хиње је и Цвијета из Беркасова. Она каже да по оброке долази већ дуго времена јер је ситуација таква да нема никаквих прихода, с обзиром да јој је супруг умро и да живи са болесном мајком и дететом, тако да јој овај кува-ни оброк много значи.

Заједно са њом по бесплатан ручак бициклом је тог дана дошла и једна

Шиђанка, која је желела да остане ано-нимна. Она нам је рекла да у Народну кухињу долази већ десет година и додала:

- Волела бих када не бих морала да долазим у Народну кухињу, него када бих могла себи да нешто зарадим, али немам где. За њиву нисам, јер сам бо-лесна, а другог посла нема, чак ни да се чисти. Нажалост, нисам једина, имам још и других незапослених чланова породице - јада се ова Шиђанка и до-даје да је ситуација тешка, нарочито у зимском периоду.

Корисници Народне кухиње истичу да се не плаше короне јер увек носе за-шитну маску, да је сви имају, о томе се брину у шидском Црвеном крсту.

С. Михајловић

ПЕЋИНЦИ: ИЗ ОПШТИНСКЕ УПРАВЕ

Елетронска накнада за заштитуНакнада за заштиту и унапређење

животне средине за 2019. и 2020. годину доступна електронски

Накнада за заштиту и унапређење животне средине за 2019. и 2020. годи-ну доступна електронски

Обавештавају се обвезници накна-де за заштиту и унапређивање живот-не средине – предузетници и правна лица који обављају одређене актив-ности које утичу на животну средину, да 31. јула 2020. године истиче рок за подношење пријаве за 2020. годину.

Од 17. јула, на Порталу ЛПА омогуће-но је електронско подношење пријава са подацима од значаја за утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине (ЕКО такса) на Обра-сцу 1 за 2019. и 2020. годину.

С. Н.

Оброци за 370 корисника

Припрема оброка у време короне

Чекање у реду уз поштовање дистанце

Побољшање менаџментаУвођењем и применом система управљања квалитетом ИСО 9001 за

квалитет производа, услуга и управљања у туристичким активностима

биће повећан не само квалитет туристичких производа већ и

целокупнеуслуга, као и целе дестинације

Тура бродом

Састанак на „Засавици“

Истраживање засавичких лепота

Среда, 29. јул 2020.20

11

022 615-615SMS na broj 063 615-200

Mail: infosm@ptt.rs

www.sremskamitrovica.org.rs

МА ЛИ ОГЛА СИ 615 - 200

Prodajete ili kupujete nepokretnost?

Angažujte posrednika u prometu nepokretnosti (Agenciju za nekretnine)koji poseduje licencu broj 849

Rade Frajtovićagent za nekretnine

063/321-255

nekretninemitrovica.com

tel/fax 022/626-025Vojvođanskih brigada bb

Sremska Mitrovica

EKO sm TEAM

• Čišćenje tepiha, itisona, mebla• Kompletnog poslovnog i stambenog prostoraSremska Mitrovicaul. Laćaračka 21

PRODAJA I NAJAMMAŠINA ZA ČIŠĆENJE PODOVA

Tel: 022/632-631mob: 064/486-03-99

Tel: 022/621-495Ribarska obala 4Sremska Mitrovica

ŠOK CENA Led sijalica 10w 129,00

630. канал

Dežurna služba066 615-1-615

SMS MALI OGLASIPošaljite Vaš mali oglas sms-om na broj

1202

SN (razmak) TEKST OGLASA

Cena: VIP - 243,48 dinara, Telenor 243,60 dinara, MTS 243,60 dinara

Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202

ODLUKA:Upravni odbor Zemljoradničke zadruga „Šimanovci“ iz Šimanovaca, Golubinačka

2, na osnovu odluke Skupštine zadruge broj 51-4 od 23.02.2019 godine:

OGLAŠAVA PRODAJU NEPOSREDNOM

POGODBOM NEPOKRETNOSTI

PRIKUPLJANJEM PONUDA

Prodaje se:-Parcele 2/6 površine 0-25-15ha, sa objektom broj 1-kolska vaga sa kućicom

površine 71m2, u K.O.Šimanovci, na adresi:Selo, svojina: zadružna, obim udela

1/1.

Pravo učešća imaju sva pravna i fi zička lica pod uslovima iz ovog oglasa. Da bi učestvovao, ponuđač treba da ispuni sledeće uslove:-Da dostavi zatvorenu zapečaćenu kovertu sa pisanom ponudom za predmet

kupoprodaje sa iznosom ponude iskazanim u dinarima, sa naznakom „Ponuda-ne otvarati“, na adresu Zadruge, Golubinačka 2, 22310 Šimanovci. Pored pisane ponude, ponuđač dostavlja fotokopiju lične karte za fi zičko lice, odnosno izvod iz APR-a za pravno lice, overenu punomoć za zastupanje ako ponuđača zastupa drugo lice, i dokaz o uplati depozita.

Svaki ponuđač je dužan da uplati depozit za učešće u prodaji u visini od 500.000,00 dinara, na tekući račun Zadruge i da sa ponudom dostavi dokaz o uplati depozita.

Ponuda mora da sadrži:Pun naziv ponuđača, iznos ponude, adresu ponuđača, osobu za kontakt i izjavu da je saglasan sa uslovima iz oglasa.

Nepokretnost se prodaje do konačne prodaje, u viđenom stanju i može se videti svakog radnog dana, uz prethodnu najavu na telefon 022/480-283. Ponuđač je u obavezi da preuzme Informaciju o predmetu prodaje, a preuzimanjem istih saglasan je sa uslovima iz oglasa.

Ponude će se otvarati u roku od 48h od prijema iste, u prostorijama zadruge, a Upravni odbor Zemljoradničke zaduge Šimanovci će doneti odluku u roku od 7 dana, od dana otvaranja ponude. Ponuđač će biti obavešten o vremenu otvaranja ponude i može prisustvovati istoj, kao i korigovati svoju ponudu na licu mesta, ukoliko Upravni odbor isto prihvati..

Sa ponuđačem koji bude proglašen za kupca od strane Upravnog odbora, sačiniće se Predugovor o kupoprodaji nepokretnosti, sa uslovima navedenim u oglasu.

Ponuđač čija je ponuda prihvaćena je u obavezi u roku od 3 dana izmiriti 50% iznosa, a ostatak najkasnije u roku od 10 dana, ukoliko se ponuđač ne dogovori drugačije sa upravnim odborom. Ponuđač snosi sve troškove poreza, taksi i overe koji nastanu radi realizacije kupoprodajnog ugovora.

Uplaćeni depozit ponuđača čija ponuda bude prihvaćena, smatraće se delom uplaćene kupoprodajne cene, a ostalim ponuđačima koji nisu proglašeni za kupca depozit se vraća u roku od 3 dana.

Среда, 29. јул 2020. 21

NOVI STANOVI

Na prodaju dvosobni i četvorosobni stanovi ul. Jevrema Vidića

(iza modne kuće u Sremskoj Mitrovici) na 5. spratu (ima lift).

“Borad” d.o.o. Sremska Mitrovica Tel:064/641-55-22

Прошле године, у издању београдске “Лагуне”, појавио сероман необичног

наслова, “Убисвет”,који се одмах нашао у ширем избору (међу тридесетак, од око 200 пристиглих) за престижну НИН-ову награду.Аутор, Синиша Соћанин (Сремска Митро-вица, 1972), који је иза себе имаотек две књиге,”Триреда зуба” (2002) и “Бандоглавић Страхиња” (2018), први пут се огласио јед-ним “романом за одрасле”,и то криминалис-тичког, детективског жанра. Критике овог романа су биле веома повољне, а промо-ција у митровачком “БукБару”, и поред пре-теће епидемије короне, окупила је велики број Синишиних пријатеља и суграђана.

Било је занимљиво разговарати са ауто-ром “Убисвета”, тим више што је он у нашем граду, потом у Београду где је студирао психологију, па и у Земуну где сада живи, запамћен по неким другим стварима.Та интересовања су, пре свега, била везана за позориште.

Твоји младалачки таленти су заиста

били разноврсни – од цртања и интересо-

вања за сценографију све до опште привр-

жености позоришту, посебно глуми и пре-

ношењу драмских вештина на најмлађе.

Када и како је, коначно, дошло до оства-

рења “љубави за писањем” коју, то сам ка-

жеш, у почетку ниси озбиљно схватао?

- Писање је заиста било присутно оду-век. Мислим да сам био трећи разред ос-новне школе када сам због илустрације на корици из библиотеке узео и прочитао ро-ман “Човек-амфибија” Александра Бељаје-ва. Та књига ме је опчинила, иако много тога у њој нисам разумео. Некако тих година, мој старији брат је почео да скупља заиста квалитетан часопис за научну фантастику “Сиријус”. Био сам фасциниран тим при-

чама, иако сам такође мало шта разумео. Имена тих аутора су ме звала у библиотеку, да тамо потражим још. Одједном, кад бих у школи добио задатак да нешто напишем на слободну тему, осећао бих неко пријатно узбуђење, да је то нека прилика. Тако је по-чело, писањем научно-фантастичних прича. На томе имам да захвалим брату – у кући су увек биле добре књиге и причало се о мис-теријама. А то “нисам озбиљно схватао”, то је највише због других талената, који су не-како видљивији. На фудбалу испред зграде, неко од другара ће још и рећи “Синиша зна да црта”, али нико никада не би изговорио “Синиша зна да пише”. Није друкчије ни у младости, током глуварења по насељу или у изласцима. Могао сам девојкама нудити да их нацртам, али не и да их напишем. Добре оцене из састава, то је довољно.

Од почетн(ичк)е збирке “Три реда

зуба” до последњег романа “Убисвет”

прошло је седамнаест година. Којим

путем је текло твоје списатељско саз-

ревање, развој од углавном кратких,

интимистичких прича до дубоко ангажо-

ваног, рекао бих само по форми крими-

налистичког штива?

– Прво да се разумемо, седамнаест го-дина је ништа и у неким досаднијим држа-вама, а код нас, то прође за трен. Ја заиста немам осећај да је толико прошло. А моје сазревање као писца, и мени је добрим де-лом мистерија. Кратке приче су згодне за експериментисање, кокетирање с изразом и реченицом – флерт језика и мисли. Као резултат тог флерта, збирка “Три реда зуба”

је објављена на конкурсу едиције Прва књига Матице српске. Било је то велико охрабрење и одмах сам почео да пишем дуже форме. У међувремену, моје приче су објављиване у часописима, звали су ме на фестивале, почео сам да се осећам као пи-сац, али сада је требало пронаћи издавача. За младог и непознатог аутора, ту настаје проблем, чак и у досаднијим државама. Ко је спреман да уложи време и новац у било шта без икаквих гаранција? Таленат и ква-литет су субјективна ствар. Негде на сре-дини тог дугог периода, добио сам уговор у “Стубовима културе” за рукопис романа (не ради се о “Убисвету”), али они су исте године банкротирали. Много година сам изгубио тражећи прави начин да објавим. Наизглед велика разлика између првих прича и овог романа је последица тих, у ау-торском смислу “невидљивих” година. Оне су пуне необјављеног материјала и у њему се сазревање вероватно види, али нико га није читао осим најближих. Те године су из-међу себе углавном поделили породица и посао, дакле дешавао се живот, и све је то имало свој утицај и на писање, у оно мало времена колико сам имао.

Овај роман, сјајно конструисан и на-

писан, говори о “односу злочина и казне,

праведника и грешника, саосећања и

безнађа”... У основи класична крими при-

ча, “Убисвет” је, ипак, и пре свега, снажна

литерарна критика оног “модерног” и

орвеловског што нам се последњих де-

ценија догађа?!

- Лепо речено, мада сам ја ближи Хак-слију него Орвелу, за ког мислим да је био наиван. Тога смо сведоци данас. Да се раз-умемо, говоримо о човечанству, не само о нашој земљи. Мањина је та која осећа

да смо овце и одбија да пристане на тор. Већина блеји и гура се за боље место око сена, а тор никада није био забавнији – ограда је комплетно прекривена веселим садржајима.

Коначно, шта Синишу Соћанина везује

за Сремску Митровицу, град рођења и

школовања, првих позоришних и спи-

сатељских искустава? Како си доживео

промоцију романа у свом граду, међу

својим суграђанима?

– Мало је рећи да ме нешто везује за Сремску Митровицу. Лакше би било рећи шта ме везује за Земун, где сам сада. Мит-ровица је мој град и верујем да се то виде-ло и на промоцији. Било је то у оно време привременог “попуштања” епидемиолош-ких мера и доста људи је дошло, мада смо се заиста углавном сви понашали одговор-но. Још кад се узме у обзир да су са мном у промоцији учествовали и моји драги пријатељи Драган Јовичић-Јовић, који је један од најодговорнијих за мој уметнички сензибилитет, и Срђан Алатић, с којим сам толико наступао да мислим да више не мо-рамо ни да се припремамо, онда добијамо опуштеност и спонтаност какву не могу да поновим у неком другом граду, што је и нормално.

Ко је, заправо Синиша Соћанин и шта

од њега можемо убудуће очекивати?

- Најтеже питање. Све док постоји “убу-дуће”, не усуђујем се да на њега одговарам. Биће још романа, то је веома вероватно. Можда они дају неке нове одговоре.

Душан Познановић

(Фото Лагуна)

Сједили смо у истој клупи од првог школског дана.

Он је одувијек озбиљан био, ја глава заиграна. Носили су га валови маште, кроз мисли му је текла ријека. Чамац је склопио дјечјом руком и пус-тио га да водом плови мир-ном као његови снови...

...Волио је Дунав и Саву, о њима ми је пунио главу.

Сањарио је да плови Савом далеко према Дунаву плавом и даље све до Црног мора. Није му се остварио сан, ваљ-да је тако судбина хтјела, па је остао попут чамца за родни град привезан...

...Још док је био сасвим мали, нетко га прозва Капетаном,

Цијелог су га живота тако звали, мно-ги му ни име нису знали. Скупа смо и на занату били, свакога дана дерали клупе проводили једноличне дуге дане, глу-мећи бијеле вране.

На матуралном путовању, једне вече-ри у Башкој води сједио је са старим ри-барима и причао како воли Саву, а сања морем да броди.

Уз чашу црног вина нашао се с њима брзо

Били су иста вална дужина.

Вољели су ријеку ил море и знали тајне ју-тарњих тишина...

...Снове није претворио у јаву, тражио је спас у за-бораву, па се тјешио алко-холом и пио је све више, због неузвраћене љубави, због неиспуњених снова, због неправде у свијету, због досадне јесење кише. увијек је нашао добар раз-лог да се лати флаше, Пио је рум умјесто воде, али утјеху није нашао у чаши и то је почело да га плаши...

...Једне љетне ноћи у башти митровачке каване

сједили смо дуго уз приче и пиће и ос-вјетљавали младе дане, чудећи се како вријеме лети, а још смо личили на мла-диће. Капетан је пио чисти рум, а ја га мијешао с Колом, и попио је дупло више, а кад смо изашли на друм, он ишао је равно, а ја као да ме вјетар њише...

...Пошли смо сватко на своју страну нисмо се видјели, ни чули дуго

а онда једне касне вечери када сам свратио у град да га видим

пројурио је као сјена и шмугнуо у мрак. Узалуд сам га звао, није се одазвао,

кажу, зазирао је од људи и пролупао од пића, е, кад се сјетим тога младића, дође и мени да полудим...

...Он својом ријеком више не плови, сада га прекрива зелена трава рађа се

сунце, падају кише, а ја га чувам од за-борава. Памтим га из оних бољих дана док није био посвећен чаши, како су протутњали животи наши, он, мој први друг из школе данас је само успомена на она стара, добра времена.

У некој другој димензији, изван вре-мена и живота, мој друг Капетан сада броди, с рибарима испија рум и вино и дуге аласке разговоре води...

П. Писместровић

СИНИША СОЋАНИН, НОВА ЗВЕЗДА У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОЈ ГАЛАКСИЈИ

Таленат и квалитет су субјективна ствар

Синиша Соћанин

СЕЋАЊЕ ПЕТРА ПИСМЕСТРОВИЋА НА ПРИЈАТЕЉА

Мој друг КапетанПетар и Бранко - пријатељи...

... од детињства

Среда, 29. јул 2020.22

Недељни хороскопОванНе очекују вас веће промене током наступајућег периода. Пословна ситуација вам се одвија по плану. Желите да вам се деси нова љубав и да уживате. Спремни сте да се пос-ветите својим емоцијама и да се препустите.

БикИмате прилику да покажете таленте и своје умеће. На по-словном пољу вам следи значајно покретање. Препушта-те се својим осећањима. Можете да очекујете повољан период за почетак нове везе.

БлизанциБићете задовољни пословном ситуацијом. Повољан је пе-риод да се мало одморите јер нисте оптерећени послом. Могуће је да ћете на љубавном пољу на неки начин сада бити спремни на компромис.

РакРешили сте да мењате радно место. Можете да очекујете да ћете добити неку помоћ са стране. Могуће је да однос с вољеном особом није онакав какав сте се надали да ће да буде. Нисте срећни због тога.

ЛавМогуће је да сте склони прављењу грешака на пољу посла и да вам није лако да се с тим суочите. Партнер нема довољно поверења када сте ви у питању. Могуће су свађе због љубоморе.

ДевицаВажно је да не будете искључиви на пословном пољу и да сарадницима покажете спремност на компромис. Лоше се осећате у односу с вољеном особом јер вам она пос-већује све мање времена.

ВагаОколности у којима се налазите на овом пољу тренутно задовољавају ваше потребе. Ваш однос с вољеном осо-бом може да се мења набоље али је потребно и да ви уложите више труда и да будете искренији.

ШкорпијаИмате веома важне планове када је у питању ваш посао и спремни сте да се усмерите на неки вид напредовања. Партнер показује да му је искрено стало до вас. Можете да очекујете планове за заједницу.

СтрелацПословно поље може да вам буде прилично неповољно. Могуће је да нисте задовољни околностима. Ако сте слободни, очекује вас период у којем ћете осетити да сте спремни за љубав.

ЈарацСпремни сте да се посветите свом послу максимално како би у будућности могли да имате финансијску стабилност. Уколико вам се допада особа која је повезана са ино-странством, могућ је почетак везе.

ВодолијаПотрудите се да на пољу посла будете довољно одмерени како не бисте улазили у конфликте без потребе. Усамљеност вам не прија. Осећате да сте спремни да полако уђете у неку нову љубавну везу.

РибеНије вам претерано повољан период када је у питању ваше пословно поље. Могуће је неко разочарење. Уколико сте слободни, досађујете се. На видику код вас још увек нема новог познанства.

УКРШТЕНИЦАСКАНДИНАВКА

Кувар

АУТОР ЈОВАН

ВУКОВИЋ ПОВРЋЕ СА СЛИКЕ

ЗВЕЗДИЦА У

КЊИГАМА

ДОЋИ НА ЖЕЉЕНО

МЕСТО

СТАРОРИМСКИ ИСТО-

РИЧАР

ОПРОСТИ-ТИ,

ОПРАШТА-ТИ (ТУР.)

ПАПРИКА

КРЕМА

ДЕО КУХИЊ-

СКОГ НАМЕШТА-

ЈА

ЖИВОТИ-ЊА КОЈА

ЛЕТИ

ОСРАМО-ЋЕН (ТУР.)

РЕКА У ШПАНИЈИ

НАЈВЕЋИ СИСАР

ТЕМПО ------------

АЛАТКА ЗА ОКОПАВА

ЊЕ

ПРОВОДИ-ТИ ВРЕМЕ У СКИТЊИ

ГАСОВИТИ ХЕМ.

ЕЛЕМЕНТ

ЦРВОТОЧИНА ИТАЛИЈА ЛЕТЊИ

МЕСЕЦ

НАША БИВША

ТРОФЕЈНА ТЕНИСЕР-

КА

ИЗЈЕДНА-ЧАВАЊЕ

ВРСТА ПОВРЋА

КАЛИЈУМ

КИСЕОНИК ------------ ФУДБАЛ. КЛУБ ИЗ

СУБОТИЦЕ

ОСНОВНА ЗАЈЕДН. РИЗИКА

-------------- РЕКА У

ЧЕШКОЈ

УЈЕДИЊЕ-

НЕ НАЦИЈЕ

-------------- ИРИДИЈУМ

АВАНТУРА

УРЕЂАЈ ЗА УСИСАВА

ЊЕ

САСТАВНИ ВЕЗНИК -----------

ИКАВСКИ

СЕВЕР СПИС, АКТ

------------ РАДНИЦИ НА ОДРЖ ПУТЕВА

ЈОД

------------ ТОПИТИ

ШАНСО-

ЊЕР МОНТАН -------------

Љ.И.

УПРАВНИ-ЦА

ПРГАВ ПЕРСИС. ПЕСНИК

ИЗ 11 ВЕКА -----------

ПРИТОКА УНЕ

АЗОТ

------------ КОШАР-

КАШ, ВИЛМОШ

ДЕО ТЕРАЗИЈА ------------ ПОВРЋЕ СЛИЧНО КУПУСУ

НОБЕЛО-

ВАЦ ЗА МИР ВИЗЕЛ

----------- СЛОВ АРАП

ПИСМА

ЛОЗНИЦА -------------

ТЕЛЕГРАФ ОЗНАКА ЗА

ТИВАТ

КОЈИХ ЈЕ ОСОБИНА?

КОЧИЈА, КА-РУЦЕ (МАЂ.)

-------------- СКАНДИЈ

ЕРБИЈУМ ПРОДУЖЕТАК (МН.) --------------

ГОСПОДИН

ПОЛТРОНИ, УКУЗИЦЕ

ЗАПЕРАК НА

КУКУРУЗУ

Каже Мујо Фати: - Драга, ајде да приуштимо себи један леп викенд. - Може, супер ти је идеја.- Онда се видимо у понедељак.

Каже мајка кћерки:- Оног твог мужа баш не весели када вам ја дођем у госте.Кћерка: - Ма не мама, то ти се само чини јер он споро размишља. Развеселиће се тек кад одеш…

Види комшија малог Перицу како пије воду из једне локве на путу те му каже:- Перице не пиј ту воду, има у њој бактерија.А мали му на то рече:- Нема, све су мртве, јер сам их бициклом већ прегазио!

СУДОКУ

ВИЦ

7 8 1 3

1 9 4 2 7

5 3 4 9

6 7 8

8 5

9 6 1

7 9 2 4

6 4 5 7 9

2 3 1 5

ВОДОРАВНО: 1. НАЗИВ ЧУВЕНЕ СЛИКЕ САВЕ ШУМАНОВИЋА, 7. Врста тропског дрвета, 12. Филмска рола, 13. Град у Јапану, 15. ИМЕ СРЕМСКОГ СЛИКАРА ПОД 1. УСПРАВНО, 16. Надимак пес-ника Антића, 17. ИМЕ СРЕМСКОГ СЛИКАРА ПОД 11 УСПРАВНО (БОСИЉ), 19. Врста лаке и глатке вунене тканине, 20. Врста биљке, матруна, 22. Бивши ирански ајатолах, 24. МУЗЕЈ НАИВНЕ УМЕТ-НОСТИ У ШИДУ, ЛЕГАТ ИЛИЈЕ БАШИЧЕВИЋА БОСИЉА, 26. Оштри део ножа, 29. Делови сламе, 32. Заварено место, 33. Некадашње, прошло, 35. Израелски пливач, Брук, 36. Место у Хрватском делу Срема, 38. Град и река на југу Судана, 39. Улити, 40. Основни део у грађи организма, 41. Бивши министар одбране СЦГ и дипломата, Прво-слав,

УСПРАВНО: 1. ЧУВЕНИ СРЕМСКИ СЛИКАР ИЗ ШИДА, САВА, 2. Наш бивши стонотенисер, Золтан, 3. Мушко име од мила, Ђорђе, 4. Лука у Мароку на Атлантском океану, 5. Предлог, 6. Грчки бог ветрова (мит.), 7. Америчка поп и блуз певачица, Ноулс, 8. Центар окретања, осовина, 9. Град и лука у Италији на југу Јадрана, 10. Кухињска справа, ступа, 11. ЧУВЕНИ НАИВНИ СЛИКАР ИЗ ШИДА, ИЛИЈА БОСИЉ, 14. Надимак тренера Синише Михајловића, 17. Трљање уљем или машћу (мед.), 18. Место у Ирану, на обали Каспијског језера, 21. Острво на Јадрану, 23. Глеђ, глазура на посуђу (мн.), 25. Стање будности (мн.), 27. Досетке, 28. Добри дух из норвешких легенди, 30. Место у Ма-кедонији, код Ђевђелије, 31. Енглески глумац, Дејвид („Дрисколово магаре“), 34. ГРАД У СРЕМУ, РОДНО МЕСТО ЧУВЕНИХ СЛИКАРА ПОД 1 И 11 УСПРАВНО, 37. Ауто ознака за Кикинду, 39. Ауто ознака за Свилајнац. В. Шарић

Кора: 350 г шећера у праху, 200 г млевеног кекса, 400 г млевених ораха, сок од 1 лимуна, 200 г отопљене чоколаде, 2 јајета и 3 кашике рума. Све намирнице сјединити и добро измешати. На послужавнику обликовати кору.

Фил: 1 л млека, 2 жуманца, 300 г шећера, 160 г брашна 140 г густина. Скувати фил. Кад се фил охлади помешати га са претходно умућена 2 маргарина и 250 г шећера у праху.

Фил поделити на 2 дела: у први део ставити 200 г желе бомбона, у други део ставити екстракт од јагода.

Филовање: Патишпањ, 1 кг банана на колутове, па фил. Одозго ставити крем шлаг.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

12 13 14 15

16 17 18 19

20 21 22 23

24 25

26 27 28 29 30 31

32 33 34 35

36 37 38 39

40 41

Торта чудесна шума

Среда, 29. јул 2020. 23

Info-pult se nalazi preko puta pijace, na uglu Puškinove ulice i 28. marta

NOVO U SREMSKOJ MITROVICI

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС" СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Телефони: 022/610-069, 624-657, 621-065 Факс: 022/610-070

Дежурна служба: 064/8894-580

Бесплатна телефонска линија за потрошаче: 0800-100-122 (радним даном од 8 до 12 часова)

www.sremgas.rsE-mail: offi ce@sremgas.rs

Трг војвођанских бригада 14/I22000 Сремска Митровица

Инђијска Библиотека „Др Ђорђе На-тошевић“ своје активности прила-

годила је ситуацији насталој због пан-демије вируса Ковид-19. Радно време остало је уобичајено, али читаоница и даље не ради за кориснике и забрњен је приступ књижном фонду.

Позајмљивање књига се узима као и раније, највише по три књиге с тим што се жељени наслови могу наручити како би се читалац што мање задржавао у Библиотеци. У ову установу се улази уз обавезно ношење маски и то по два корисника највише, како у одељење за одрасле, тако и дечје, смањују се кон-такти и нема задржавања

– Планирали смо Летњи програм читања који, на жалост неће моћи да се одржи због великог ризика и забра-не окупљања која је на снази тако да смо то одложили за неко боље време – каже директор установе Бранислава

Танасић и наглашава да корисницима није дозвољен улазак у читаоницу и приступ књижном фонду.

Она додаје да њихови читаоци књи-ге могу поручити, али и продужити

путем телефона 022 551 378, као и е-каталога. Како би се сачувло здравље и заштитило од короне, корисници Библиотеке, као и сви запослени се савесно и одговорно понашају и при-државају се свих правила превенције која су усвојена још у марту, те и кад је вирус једно време био ослабио, ништа није мењано.

– Књиге се сада доста читају, нагла-шава Бранислава Танасић јер већина њихових корисника годишњи одмор проводи код куће и читање им дође

као релаксација, а Библиотека се и ове године потрудила да обезбеди нове наслове Издавачке куће Лагуна, Вул-кан и Издвачке кућа Весне Дедић за шта је обезбедила средства из Покрај-не на конкурсу. – Имамо нове наслове, корисници читају, задовољни су они и ми исто са њима, дисциплиновни су и само чекамо да прође вирус и да се све нормализује како смо већ и навикли да радимо – каже на крају директор установе Бранислава Танасић.

Г. М.

Када будете прелиставали овај број „Сремских“, редакција најстаријег

и најугледнијег сремског недељни-ка налазиће се на новој адреси. По-сле шест деценија живота на Тргу Војвођанских бригада, нови деск,

уредништво, маркетинг, правна служ-ба, пријемно и наравно... директорај, преселили су се у Улицу Светог Ди-

митрија 2/II, oдмах преко пута глав-

не Поште, изнад „Банке Интеза“ и

„Делта Генерали“ осигурања.

Број који је пред вама завршили смо делом на старој, а делом на новој адре-си. Последња која је остала на старом положају, чекајући Ваше огласе, сугес-тије, коментаре, била је наша Биља којој ће припасти та част да последњи пут окрене кључ у старој згради.

Време се мења, мењају се услови у којима се ради, захтеви и потребе. Простор у који смо се сместили задо-вољава све савремене стандарде и потребе, па је сада само на нама бу-демо онакви какве су биле генерације митровачких новинара које су нам у наслеђе оставиле богату традицију. Да ли ћемо у томе успети, остаје да се види.

Тек, у години када обележава-мо шест деценија постојања и рада

и време је било да и на овај начин „окренемо други лист“ и да у новим канцеларијама, са новим снагама и идејама кренемо даље. Упркос свим искушењима које 2020. са собом носи.

Ако желите да нам у томе помогне-те, а то ћете најбоље учинити вашим саветима, сугестијама, критикама, али и разумевањем, дођите на нашу нову адресу: Улица Светог Димитрија 2/

II. Видимо се! С. Л.

Митровачки Градски одбор Пок-рета обнове Краљевине Србије,

одржао је парастос генералу Драгољу-бу Дражи Михаиловићу и руској цар-ској породици Романов, у манастиру Петковица и у цркви Светих апостола Петра и Павла у Ноћају.

- Као и сваке године, традиционал-но, одали смо почаст најславнијем срп-ском официру и највећем пријатељу Срба и Србије у Првом светском рату. Важно је очувати сећање на ове вели-кане, нарочито када знамо да у Србији још увек владају потомци комуниста који гледају на сваки начин да баце љагу на њих и њихова дела. Поручује-мо им да се запитају шта раде. Цео свет каже да је ђенерал Михаиловић

херој, први герилац у поробљеној Европи, а они кажу да је злочинац. Шта је то у глави, када сви кажу имате хероја, а ви кажете не, имамо злочин-ца?! А знају да се хвале како је Србија спасила 500 савезничких пилота, само нигде не кажу да је то урадила ЈВуО на челу са Ђенералом Михаиловићем. Подсећамо да је генерал Михаиловић судски рехабилитован, али то ништа не значи када се и даље скрива права историја и причају лажи о њему. Зато је ту ПОКС који ће наставити борбу за праву, истинску рехабилитацију нашег славног Чича Драже, изјавио је Мили-

воје Тодоровић, председник Градског одбора ПОКС.

С. Н.

ГРАДСКОГ ОДБОРА ПОКС-а

Парастос генералу Михаиловићу и царској породици Романов

Са Парастоса

БИБЛИОТЕКА „ДР ЂОРЂЕ НАТОШЕВИЋ“

Читаоци су савесни и одговорни– Књиге се сада доста читају, наглашава Бранислава Танасић јер већина њихових

корисника годишњи одмор проводи код куће и читање им дође као релаксација, а

Библиотека се и ове године потрудила да обезбеди нове наслове Издавачке куће

Лагуна, Вулкан и Издвачке кућа Весне Дедић за шта је обезбедила средства из

Покрајине на конкурсу

Читаоница

ПОСЛЕ ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА, „СРЕМСКЕ“ НА НОВОЈ АДРЕСИ

Нови простор за нове идеје!У години када обележавамо шест деценија постојања и рада и

време је било да и на овај начин „окренемо други лист“ и да у новим

канцеларијама, са новим снагама и идејама кренемо даље. Упркос свим

искушењима које 2020. са собом носи

ОбавештењеОд првог августа „Сремске но-

вине“ ће бити на новој адреси. Улица Светог Димитрија 2/II,

oдмах преко пута главне Поште, изнад „Банке Интеза“ и „Делта Ге-нерали“ осигурања.

Радно време од 07:30 до 14:30.Субота и недеља су нерадни.

Врата кроз која се улазило последњих шест деценија

Врата за наредни векСремске на новој адреси

Среда, 29. јул 2020.24

Сећање

АЛЕКСА МАРТИНОВИЋ

2016 – 2020

Четири године је прошло како те нема, али туга и бол остају вечно за тобом.

Твоји деда, баба, тетка и брат

Последњи поздрав Жељки и Небојши

Милосављевић. Колектив Храна Продукт.

Са неизмерним болом и тугом у срцу обавештавамо родбину, пријатеље и познанике да је наша вољена и

поштована мама, бака и прабака

РАДОСЛАВА СЕКА

ГАЈИН1929 – 2020

преминула дана 15.7.2020. године у 91. години.

За собом је оставила дубоку рану у нашим срцима због своје скромности, стрпљивости, тихости, пожртвованости, отмености, великодушности и лепоте.Вечно ћемо је памтити са љубављу и поштовањем.Њени Бранко и Нада са породицама

Последњи поздрав вољеној Јелени.

мр.пх ЧЕКИЋ ЈЕЛЕНА

1958 – 2020

Душан

Среда, 29. јул 2020. 25

Сећање на драге родитеље

ВАСИЉЕВИЋ

МИЛОРАД ЈОВАНКА 2005 – 2020 2017 – 2020

Успомену на њих чува ћеркса Јелица са децом

Дана 30. јула навршавају се две године

од како са нама није наша драга

СМИЉА

СОФРЕНИЋ

Њену племенитост и доброту

чувамо у нашим срцима.

Кћерке Весна и Славица

са породицом

Последњи поздрав

другу и пријатељу

СТАНКУ НИКОЛИЋУ

од Ђуђе, Љубе, Воје , Драже и

осталих колега IV3/68

БОШКО БОЦА НИЋКОВИЋ

1.8.2010 – 1.8.2020

С погледом окренутим у даљину,

заувек чекамо да се однекуд

појавиш.

Андреј, Сара, Павле и Гоца

Дана 3.8.2020. навршава се година дана

од кад ниси са нама

ВЕСНА РАКОВИЋ1965 – 2019.

Заувек ћеш остати у срцима

твојих најмилијих.

Супруг Светислав и синови

Дејан и Предраг

Дана 8. августа навршава се година од смрти

наше драге

МИРЕ ОРШАНИЋ

Прође година, туга оста.

Ожалошћени супруг

Растко, ћерке Сандра и

Наташа, мајка Радмила,

браћа Милић и Милован са

породицама, тетке Мирка,

Борка и Милева и остала

породица

Дана 18.7.2020. напустио нас је наш вољени

ДРАГАН

НОВКОВИЋ

1961 – 2020.

Драги наш тајо, остаћеш

увек наш понос, ослонац,

наша подршка, наш анђео

чувар.

Неутешни Нина и Лаза

Дана 18.7.2020. напустио нас је наш вољени

ДРАГАН

НОВКОВИЋ

1961 – 2020.

Увек ћемо га са поносом

и тугом памтити.

Неутешна породица

и пријатељи

Дана 28.7.2020. навршава се 40 дана од смрти

нашег драгог

КУРУЦ МИРКА

С љубављу и поштовањем,

ожалошћени брат Павле, многобројна родбина,

кумови, пријатељи и комшије

Последњи поздрав другу

БОРИ ИЛИЋУ ГЕЈИ

од Николе

Дана 27.7.2020. прошло се девет година

од када није са нама

МИЛЕНКО СИМИЋ МИШАдипл.инжењер шумарства

1959 – 2011.

С љубављу и тугом чувамо успомену на тебе, јер

вољени никад не умиру. Заувек у нашим срцима,

супруга Верица, ћерке Теодора и Милица, и

сестра Милица Вркатић са породицом из Шида.

Дана 28.7.2020. навршава се осам тужних година

од смрти нашег вољеног

ВАСИЋ МИОДРАГА МИЛА(9.1.1952 – 28.7.2012.)

Дани пролазе, а бол и туга не престају.

Заувек у нашим срцима.

Твоји вољени

Сећање

МИЛИЦА СЕКА СЛАДИЋ(2017 – 2020.)

Заувек у нашим срцима.

Твоји Мића, Весна и Тања са породицама

Тужно сећање на нашег драгог

НЕМАЊУ СТАЈИЋ

НЕШУ2009 - 2020

Увек ће те у срцу носити твоји најмилији.

Захвалност мојој вољеној

мр.пх

ЧЕКИЋ ЈЕЛЕНИ1958 – 2020

Хвала на 30 година љубави, среће

и поштовања и хвала на пратњи

на путовањима по Европи,

Африци, Азији и Латинској

Америци. Хвала на пратњи и

активностима роњења и једрења

по Јадранском, Средоземном,

Црвеном и Карипском мору.

Хвала на активностима скијања

од Попове шапке, Бјеласице,

Копаоника, Гоча, Јахорине,

Бјелашнице, Крвавеца, Похорја,

Штрпског Плеса, Новог смоковца,

Татарске ломнице и Доновала.

Душан

610-

496 и 6

15-2

10

SREMSKEPORTAL !

WWW.SREMSKENOVINE.RS

Сећање

БЕРИЋ БОРА

31.7.1990 – 31.7.2020.

Волела, волим, волећу.

Твоја Сека

Среда, 29. јул 2020.26

Дана 02.08.2020. навршава се тринаест година како

није са нама наш драги, вољени и никад заборављени

супруг, отац, деда и таст

БОГДАН

ВУКОСАВЉЕВИЋ

Његови најмилији

Дана 31.7. 2020. године навршава се две година од кад нас је

напустио наш вољени

НОВИЦА

ИВАНКОВИЋ1952 – 2018.

Бол и туга не мере се речима, ни

временом које пролази, већ

празнином која је остала после

тебе.

Вечно си у нашим срцима.

Твоји најмилији Супруга Драгица,

ћерке Јасна и Весна и син Влада са

породицама

POSETITE NAŠ SAJT !

WWW.SREMSKENOVINE.RS

ИНДУСТРИЈСКА ЗОНА “ИСТОК”

ЛОКАЦИЈА ПРИВРЕДНО – ТЕХНОЛОШКА ЗОНА „ ЈЕЗЕРО“

ЈАРАЧКИ ПУТ – ДРЖАВНИ ПУТ 2A.РЕДА БРОЈ 316

1. ПОДАЦИ О ГРАЂЕВИНСКОЈ ПАРЦЕЛИ

- кч.бр. 8928/10 у површини од 1.56.39 ха , уписана у лист не-покретности број 1029 к.о.Сремска Митровица у јавној својини- Града Сремска Митровица

- парцела се налази у шестој зони

2. ПРАВИЛА ГРАДЊЕ НА ПАРЦЕЛИ у складу са ПДР- ом Радне зоне “Језеро” к.о. Сремска Митровица ( Сл. Лист града Сремска Митровица бр. 2/2019 године)

- дозвољена изградња објекта привредно-производне, тех-нолошке делатности

- Градња објеката високоградње ограничена је степеном зау-зетости до 70% и индексом изграђености 2,20. Највеће дозвоље-не вредности индекса изграђености и степена заузетости се не могу прекорачити а могу се реализовати мање вредности,

- обавеза стицаоца је да изради урбанистички пројекат

за парцелу коју је прибавио а којим ће бити дефинисана

конкретна намена простора и урбанистички параметри у

складу са ПГР-ом.

- Минимална површина под уређеним зеленим површинама је 25% укупне површине парцеле, од чега компактна пошумље-на површина износи минимално пола од укупног зеленила,

- Уз саобраћајнице важи обавезна грађевинска линија 10м од регулације саобраћајнице,

- Бочне и задње одстојање објеката од ивица парцеле су ми-нимално ½ висине објекта, а не мање од 5м, уз обавезу садње најмање једног дрвореда,

- За све објекте који подразумевају корисну БРГП висина не сме бити већа од 18м, односно 24м за поједине делове објекта. Ова већа висина се дозвољава на највише1/3 од укупне доз-вољене БРГП под објектом,

- Није дозвољено планирање и уређење површина за отво-рене депоније,

- Паркирање се планира на парцели,- Могућа је фазна градња, у свакој фази се мора обезбедити

уређење и функционисање свих делова комплекса.

ПОЧЕТНА - ТРЖИШНА ЦЕНА: 900,00 дин/м2 земљишта.

ВИСИНА ДЕПОЗИТА: износи 20 % од почетне – тржишне цене за парцелу.

3. КОМУНАЛНА ОПРЕМЉЕНОСТ

Земљиште које је предмет овог Огласа је комунално оп-ремљено, следећом инфраструктуром:

1.објектима примарне и магистралне мреже2. објектима секундарне мреже:- атмосферска канализација,- фекална канализација - водовод ,- приступни пут - гасоводна мрежа- НН мрежаУколико је потребна већа снага НН мреже, Инвеститор је у

обавези да о свом трошку изгради нову трафо станицу у складу са условима које је дужан прибавити од надлежног предузећа.

Трошкови прикључења на објекте инфраструктуре падају на терет инвеститора.

Допринос за уређивање јавног грађевинског земљишта за изградњу привредно-производних објеката износи 0.00 дин/м2 нето површине објекта, у складу са Одлуком о мерилима за утврђивање доприноса за уређивање грађевинског земљишта (“Сл. лист Града Сремска Митровица” број 14/II/2016).

У зависности од намене објекта предвиђене пројектом и у складу са објављеним подацима Републичког Завода за статис-тику може доћи до измена у обрачуну доприноса у случају из-градње објеката пословно - услужних и пословно - комерцијал-них делатности

4. ПОСЕБНИ ТРОШКОВИ:

На терет Стицаоца падају посебни трошкови:

виђени условима јавних предузећа у поступку издавања прет-ходних услова у оквиру израде Урбанистичког пројекта, лока-цијских услова и грађевинске дозволе а који обухватају и про-ширење или изградњу и измештање постојећих и нових мрежа и објеката примарне и секундарне инфраструктуре као и трош-кови увођења у посед за предметне парцеле.

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

1. ПРЕДМЕТНО ЗЕМЉИШТЕ ОТУЂУЈЕ СЕ ИЗ ЈАВНЕ СВОЈИНЕ ГРАДА У СВОЈИНУ .

2. Рок за привођење земљишта намени: 3 године од дана

закључивања Уговора о отуђењу.Под привођењем замљишта намени, подразумева се приба-

вљање грађевинске дозволе.У случају непривођења земљишта намени у предвиђеном

року Отуђилац има право да покрене поступак за раскид Уго-вора о отуђењу.

3. Почетна цена је утврђена без пореза.Обвезник плаћања пореза на пренос апсолутних права је Град

Сремска Митровица у складу са Законом о порезима на имови-ну (“Сл. гласник РС”, бр.26/2001, бр 80/2202, 80/2002- др.закон, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011,57/2012 - одлука УС, 47/2013 и 68/2014 – др.закон).

- Право учешћа имају сва правна и физичка лица.

4.1. Изузетно од претходног става, учесник на огласу не може бити лице:

Које није измирило своје обавезе ( по основу закупа од-носно отуђења грађевинског земљишта, накнаде и доприноса за уређење грађевинског земљишта и накнаде за коришћење грађевинског земљишта) према Управи и Граду,

Лице са којим је раскинут, односно отазан Уговор о закупу, односно Уговор о отуђењу због неизвршавања обавеза из Уго-вора и то у року од 5 (пет) година од дана раскида, односно от-каза.

Предметно земљиште даје се у отуђење учеснику јавног над-метања који понуди највећи износ – цену по м/2 земљишта.

Минимални корак у јавном надметању износи 5 дин/м2.

- Пријаве за јавно надметање подносе се у затвореној ко-верти са ознаком локације и броја парцеле, лично или поштом препоручено, на адресу: Градска управа за опште и заједничке послове и имовину Града Сремска Митровица, ул.Светог Дими-трија бр. 13 , закључно са 31.08.2020..године

Благовремене су пријаве које стигну у Градску управу за опште и заједничке послове и имовину Града Сремска Митро-вица дана 31.08.2020. године до 14 часова без обзира на начин достављања.

Пријаве за јавно надметање садрже:

5.1. број парцеле и насеље:5.2. за физичка лица: Име и презиме, адреса и матични број

грађана5.3. за правна лица: назив и седиште, податке о упису у Ре-

гистар надлежног органа (број, датум и назив органа); Порески идентификациони број (ПИБ), потпис овлашћеног лица и печат.

5.4.УЗ ПРИЈАВУ СЕ ПОДНОСИ :

-фотокопија личне карте, односно Решења надлежног органа о упису правног лица:

-доказ о уплаћеном депозиту који је утврђен у висини од 20% од почетног износа откупнине, уплатом на текући рачун број 840-1144804-98 – динарски депозит Града.

-видљива назнака на коју катастарску парцелу се односи-уредно овлашћење за заступање-потписану Изјаву о прихватању услова из Огласа (прибавља

се у Градској управи за опште и заједничке послове и имовину Града Сремска Митровица, ул. Светог Димитрија бр.13)

-потврду Градске управе опште и заједничке послове и имо-вину Града Сремска Митровица да учесник јавног надметања није дужан по основу закупа односно отуђења грађевинског земљишта накнаде за уређење грађевинског земљишта и нак-наде за коришћење грађевинског земљишта.(прибавља се у Градској управи за опште и заједничке послове и имовину Града Сремска Митровица, ул. Светог Димитрија бр.13)

-потврда надлежне Градске управе да није дужник по основу локалних јавних прихода на територији Града Сремска Митрови-ца.(прибавља се у Градској управи за буџет и локални економ-ски развој Града Сремска Митровица , ул.Трг Светог Димитрија бр.8 - приземље)

-депозит се урачунава у откупнину

5.5 Ако пријава учесника не садржи све потребне податке, или су подаци дати супротно објављеним условима, или није примљен доказ о уплати депозита, Комисија ће затражити од учесника да недостатке отклони пре почетка јавног надметања.

5.6 Учесник који не поступи по захтеву Комисије губи право учешћа у јавном надметању.

5.7 Учесницима јавног надметања који не добију земљиште, биће враћен уплаћени депозит у року од седам (7) дана од дана одржавања јавног надметања.

Право на повраћај депозита губи подносилац пријаве, коме је отуђено грађевинско земљиште уколико не закључи Уговор о отуђењу грађевинског земљишта у складу са Решењем о отуђењу грађевинског земљишта, у року од 30 дана од дана од дана достављања истог.

Решење се доставља свим учесницима у јавном надметању и Градском Правобранилаштву Града Сремска Митровица.

6. Јавном надметању дужан је да присуствује подносилац пријаве или лице које подносилац пријаве овласти да учес-твује у поступку, на основу овлашћења овереног код јавног бележника.

По обављеном јавном надметању Комисија у року од 5 дана, сачињава предлог Решења о отућењу земљишта и доставља Градском већу.

Решење о отуђењу доноси Градско Веће Града Сремска Мит-ровица.

- Учесник јавног надметања коме је дато – отуђено земљиште,дужан је да плати излицитирану цену у целости у року од 7 дана по закључивању Уговора.

Јавно надметање одржаће се у присуству Комисије и за-

интересованих подносилаца пријаве дана 07.09.2020.го-

дине, са почетком у 10.00 часова, у просторијама Градске

куће Града Сремска Митровица, улица ул. Светог Димитрија

бр.13, Сремска Митровица.

Графички приказ парцеле са површином биће истакнут на Огласној табли Градске управе за опште и заједничке послове и имовину Града Сремска Митровица

Контакт, Владимир Петрењ дипл.правник

022/610-261

На основу Закључка ГРАДСКОГ ВЕЋА ГРАДА СРЕМСКА МИТРОВИЦА број 463-154/2020-III од 21.07.2020. године, Градска управа за опште и заједничке послове и имовину Града Сремска Митровица објављује :

О Г Л А СО ОТУЂЕЊУ НЕИЗГРАЂЕНОГ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА ИЗ ЈАВНЕ СВОЈИНЕ ГРАДА СРЕМСКА МИТРОВИЦА

РАДИ ИЗГРАДЊЕ ОБЈЕКТА ПУТЕМ УСМЕНОГ ЈАВНОГ НАДМЕТАЊА

Среда, 29. јул 2020. 27

CIP - Ка та логи за ци ја у пу бли ка ци јиБи бли от ека Ма ти це срп ске, Но ви Сад

32+659.3(497.113)

СРЕМ СКЕ но ви не / глав ни и од го во ри уред ник Живан Неговановић. - Год. 1, бр. 1 (1961) - . - Срем ска Ми тро ви ца : Срем ске но ви не, 1961-. - Илу стр. ; 45 цм

Недељно.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Живан Неговановић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Са ња Ми хај ло вић, Софија Белотић, Стево Лапчевић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 и 615-210 (маркетинг) e-mail: redakcija@sremskenovine.co.rs, Те ку ћи ра чун: 160-928856-27 Banca IntesaШтам па "AПМ Принт", Нови Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, за го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Регистарски број НВ000064

Toком друге половине тридесетих година прошлог века, грађански живот у Сремској Митровици

био је изузетно жив. У то време, Мит-ровица је имала тек нешто више од 13.000 становника, док је Срез у чијем је средишту била бројао око 30.000. Значајан допринос градском животу дале су и митровачке даме. Оне биле организоване око Српске читаони-це, Српског дома у којем су уредно одржавана предавања о женама и ју-наштву, женском праву гласа и месту у друштву и слично.

У граду на Сави постојало је и Коло српских сестара, а Митровчанке су биле активне и у певачким друштвима, те раз-личитим културно-уметничким друтш-вима, било она српска, било хрватска, немачка или било која трећа.

Међутим, нарочити активизам, Мит-ровчанке су показале на пољу хумани-тарног рада, па је тако у првој половини децембра 1939. основана „Унија за заш-титу деце“, која се залагала за „остварење ефикасне заштите деце у случају рата или ма какве друге невоље.“ Претседница је била Ана Араницки потпредседник Сла-вко Рајић, а у одбору су Паулина Франк-фуртер, Влада Игњатовић и Александар Настић.

Ипак, најзначајније српско женско хуманитарно удружење била је „Српска женска добротворна задруга“ коју је основала Зорка Ивковић, супруга мит-ровачког адвоката Ђорђа Ивковића. Ова задруга је до Великог рата, уз Српску читаоницу била централни стуб српског културног и друштвеног живота у граду.

Током рата, Задруга није радила, али је обновила свој рад после и раз-вила се у друштво „Мајка Југовића“ које је основано са задатком да пома-же ратну сирочад из Мачве, са посеб-ним нагласком на децу која су током рата остала без родитеља. Временом се рад гранао, па је крајем тридесетих ово друштво почело да помаже срем-ску сирочад у целости.

Зорка је нарочито остала везана за Мачву, јер се, како је говорила, знало „ко-лико је Мачва допринела жртава у крви и иметку“ за ослобођење и уједињење. Ово Друштво је имало и свој дом, а у њему забавиште у којем је било свмеште-но између 50 и 80 малишана. За свој рад, Зорка је била одликована Орденом Све-тог Саве Петог Степена, а хуманитарним радом бавила се пет деценија.

Суботичанка са срцем у Срему и Мачви

Зорка Ивковић рођена је 1858. године у угледној суботичкој породици Дави-довић. Њен отац, Јован, био је угледни адвокат, а бурне 1849. године и гра-дондачелник, а потом и сенатор. Још у породичном дому, који и данас стоји у Суботици, Зорка се научила љубави према српском народу, а посебно пре-ма његовим најугороженијим члано-вима.

Како је писао митровачки недељ-ник „Срем“, Зорка је у Сомбору „сврши-ла учитељску школу, а после свршене учитељске школе студирала је музич-ку, па најзад свришла је и поштански курс, а све то је учинила не да се пос-вети некој професији, него само зато да би стекла што већег образовања. Удала се Дра. Ђорђа Ивковића адво-ката митровачког, једног доброг и честитог човека, са којим је родитла и отхранила два сина и кћери: Јована, апо-текара у Суботици, Светозара – Брацу, ад-воката у Загребу; Милицу и Катинку.

Не само као узрона мајка, него и као јавна радница истакла је она своје лепе способности и вредности, које су биле од великог утицаја у кутлурно-просветном раду у Срем. Митровици, нарочито у ак-цијама које су водиле женске установе.

Далеко пре светског рата по утицајем бивше Границе, када је у овим крајевима владао немачки култ, постојало је у Мит-ровици Немачко госпојинско друштво које су чиниле госпође из митровачких најотменијих кругова. Међу њима била је и покојна Зорка Ивковић Пошто је у том друштву била већина Српкиња, искорис-тила је ту околност покојна Зорка Ивко-вић и успела да то дуршвто ликвидира и да га претвори у Српску добротоврну задругу и да се сав капитал тога друштва пренесе на Задругу, која је добила и де-мократски карактер, јер су у њој после биле жене из свих грађанских сталежа.

Дуго година била је она претседница тога друштва, које је све до рата деловало

врло успешно и у социјалном и у култур-ном погледу и нарочито се истакло у са-марјанству за време балканског рата. Ор-ган женских добротворних задруга, који је изалзио у оно доа под уредништвом Аркадија Варађанина ‘Женски Свет’, с нарочитим похвалама истицао је рад те установе, а у њему је било заступљено и перо њене председнице Зорке Ивков-ић. Српска женска добротворна задруга наставила је свој благородни рад и по-сле рата, али под именом Кола српских сестара, које и данас делује с најлепшим резултатима.

После светског рата 1919. када смо у близини Срем. Митровице имали пред очима оголелу и опустошену Мачву, када је до Митровице допирао глас нејаке ра-тничке сирочати, вапијући за помоћ пок. Зорка Ивковић покреће акцију да се ос-нује такво женско друштво, које ће води-ти бригу да олакша тегобе тој ратничкој сирочади. Оснива Дурштво Мајке Југо-вића, чија претседница постаје и остаје све док је нису из Митровице породичне прилике удаљиле.

Ово друштво под њеном управом испунило је достојно свој главни за-датак. Све догод се указивала потре-ба о збрињавању ратничке сирочади у Мачви, друштво је задовољавало ту потребу. После је прешло и на збрињавање месне сиротиње града Срем. Митровице, стекло је леп ка-питал из којег је прибавило себи леп дом и најзад у којем је отворило Заба-виште које ради с најлепшим успехом и задовољава једну општу културну потребу града Митровице.

У знак тих својих великих заслуга Зорка Ивковић одликована је и са нај-вишег места с орденима Светог Саве Четвртог и Петог степена, а уз то од Друштва Мајке Југовића изабрана је

за почасну председницу, те иако је била ван Митровице, она је била у сталној духовној вези с друштвом и руководила њиме својим корисним сугестијама које су увек топло примане, што је без сумње утицало на најповољнији развитак друштва, а поготово, кад је на челу истога данас после ње достојна наследница г-ђа Ана Араницки.“

Ова сваке пажње вредна жена за коју данас мало који Сремац или Мачванин знају, овековечила је свој спомен и тиме што је основала фонд за нахочад. „Она је“ писао је „Срем“ ударила темље једној од највећих потреба данашњице са једним својим сопственим прилогом а бесумње да ће се том придружити и други даро-давци, што ће данас сутра бити од велике користи за оне којима је фонд намењен, јер је он у рукама наших агилних и ро-дољубивих Српкиња које ће се на тај на-чин најизразитије одужити и своме роду и својој отаџбини.

Зорка Ивковић, преминула је у Субо-тици, 24. јануара 1941. године.

С. Лапчевић

Збрињавала мачванску ратну сирочадПосле светског рата 1919. када смо у близини Срем. Митровице имали пред очима оголелу и опустошену Мачву, када је до Митровице допирао

глас нејаке ратничке сирочати, вапијући за помоћ пок. Зорка Ивковић покреће акцију да се оснује такво женско друштво, које ће водити бригу

да олакша тегобе тој ратничкој сирочади. Оснива Дурштво Мајке Југовића

Зорка Ивковић

Кућа Димитријевића у Суботици

Митровчанке су биле важне у културном житову града

Вест о смрти Зорке Ивковић

Најава забаве за митровачку децу

У ово добра прошлих година друштвене мреже су биле пуне слика са мора. Неодољиво пла-

ветнило воде и неба, јапанке у првом плану, коктели поред лежаљке, сунцо-брани ...приморске пејзаже ове године су замениле лепоте планинских пре-дела, водопада, речица и језера али има и много слика пожњевених њива са балама сена, мало ко није направио фотку у сунцокрету, лаванде у равници и томе слично.

Судећи по објављеним статусима, путује се али углавном у Србији. Само један брачни пар из познатог нам ок-ружења, летовао је у Турској и одлично се провео, без обзира на присутан оп-рез због пандемије.

Готово сви остали дане одмора су провели (или проводе или ће про-вести) у Србији. Многи су први пут користили ваучере а многи су, иако у озбиљним годинама, први пут ле-товали у својој земљи. Неки млади парови су изабрали необична места за изузетне животне тренутке, као што је веридба, на пример, на изво-ру скривеном у шуми Старе Планине. Неподељено је одушевљење приро-дним лепотама ове планине, као и Златара, Хомоља, Таре где је и при-метно одсуство бриге о зарази. Ра-стерећени страха од пандемије лепо су се одморили и како кажу, ужива-ли. Већина је комбиновала одмор на планини са обиласком култруних знаменитости и манастира.

Породица Лозић из Старе Пазове са кумом Соњом, сама је одредила изу-зетну туру по Србији. Намера је да до-живљај буде комплетан, како духовни тако и гастономски, што њима увек по-лази за руком. Овог пута у програму су: 1.Моравски Конаци, 2. Копорин, 3. По-кајница, 4. Велика Плана, 5. Раваница, 6. Сисојевац, 7. Цуки Резиденс, 8.Ћуприја, 9. Лешје, 10. Извор манастира Св. Пет-ке, 11. Борско језеро, 12.Жагубица извор Млаве, 13. Тршка црква, 14. Бања Ждрело, 15. Природњачки музеј Свилајнац, 16. Манасија Деспотовац, 17. Велики Бук Лисине, 18. Манастир Горњак, 19. Крупањско врело, 20. Ма-настир Витовница, 21. Кладово, 22. Кучево, 23. Манастир Тумане, 24. Голу-бачка тврђава... можда то није све, јер још су на путовању.

Румљани, као и остали се сна-лазе за годишњи одмор. Иако нам је избор сужен, ово је, како мно-ги кажу, идеална прилика да се упознају лепа места у околини, која често превидимо жудећи за далеким дестинацијама.

Јелена Ристановић ове године ни не помишља на море, без потербе за ризиком у вези са преласком граница и бројних администартивних и епиде-миолошких процедура, нашла је, како каже, идеалан начин да проведе ово лето у нашој земљи.

- Део лодмора сам провела у предивном каштелу Шулхоф у

Падеју на северу Србие. Ради се о ритрит програ-му, односно женској ради-оници „Мудрост богиње-наш контакт у процесу трансфор-мације“. Група је била мала, одабрана и изолована. Ове године не размишљам о одласку на море, али то не значи да у Србији не може да се проведе садржајан, прочишћујућ и едукативан одмор. Сазнала сам нешто ново, дружила се са дивним женама и упознала прелепо место. Радујем се још једној сличној радионици која ће поново бити организована на неком од прелепих места каква има наша земља, каже Јелена Ристановић.

Ко уме и радну обавезу може да претвори у одмор. Тако каже Румљанин Срђан

Стјепановић.- И ове године ме пут води у Сараје-

во и надам се да се бар ту неће затва-рати границе. У Сарајево идем делом пословно, али ћу као и сваке године искористити време да се одморим. Касније мој избор ће бити и Тара, не само планина, већ и река. Планирам рафтинг на месту где реке Тара и Пива формирају најлепшу реку Дрину. То ће ми бити први пут да идем на рафтинг, иако сам такав одмор дуго планирао, говори Срђан.

Иако се сада навелико летује по Србији, агенције са тим немају много везе, а самим тим ни посла. Грађани путују углавном у сопственој режији, док власници туристичких агенција за сада могу само да чекају отварање гра-ница и нормализацију на туристичком тржишту.

- Што се тиче српског туризма, код мене у агенцији нема интересовања. То не значи да људи не путују, напротив,

сваки дан чујем како неко негде иде, али грађани то организују сами. Овог лета ми у агенцији немамо шта да радимо, а у пословни простор нам долазе само пријатељи и ево новинар, као што сте и ви дошли да се распитате, каже Пе-

тар Димиријевић, власник агенције Панонија турс у Руми.

За оне који остају у Руми, с обзиром на то да базен не ради, једина опција за расхлађивање ће бити и јесте језе-ро Борковац. Ни овде, као и на базену сезона због епидемиолошке ситуације није отворена. Купачи долазе на своју одговорнот, али они који брину о пла-жи, ипак су обезбедили основне усло-ве за боравак на језеру.

- Сезона није званично почела, али се Румљани купају на своју одговор-ност. Нема их много, а ми смо све ус-лове су обезбедили , спасиоце, тушеве, чуваре, није дозвољено да долазе деца без родитеља, о томе строго водимо рачуна, али се сви купају на сопстве-ну одговорност. Температура воде је између 26 и 28 степени, вода је чиста, а одговорност на самим купачима. Го-динама овде долазе и купачи из других општина. Грађани су схватили озбиљ-ности ситуација, па су многи летовање и на нашем Борковцу одложили, каже Славко Хаџић, спасилац на борковач-кој плажи у Руми.

Ко је успео да оде у Грчку успео је, сада се све више смањује број земаља у које наши суграђани могу да оду без обавезног карантина. Неки су се досе-тили и искористили оних пар киломе-тара јадранске обале у Неуму у Босни и Херцеговини. Многи, не желећи да ризикују избегли су летовање и у оним малобројним земљама које су отво-рене за наше туристе, попут Шпаније, Турске или Египта. Зато ће откривање наше земље бити и те како актуелно ове године.

Има одмора

и без одмора

Инђијка Марија Свилар ове године из породичних разлога неће ићи на го-дишњи одмор и ако би јој много значио. Прошле го-дине провела га је код деце у Немачкој и сећа се лепих тренутака које је провела са својима. Наглашава да туристичка места у Србији до сада није посећивала, мада би волела да оде у Сокобању или,пак Врњач-ку бању. Бање су, каже за њене године.

– На годишњи одмор нећу ићи, а пуно би ми значило да одем да се одморим пошто код куће иам велике обаве-зе. Брат ми је болестан, снаја, малте не исто тако и, практично дворим их обоје, тако да ћу ово лето провести код куће. Била сам прошле године у Немачкој, имам тамо кћерку и унуку и ишли смо тамо мало на море и провели се. Било ми је баш лепо, мало сам се и одморила и праунуку сам чувала и све у свему био ми је то један од годишњих одмора који ћу дуго пам-тити-, каже Марија Свилар и додаје да у нашој земљи није тако нигде ишла. – Можда бих отишла негде у бању јер у овим годинама то би ми било најбоље. Рецимо, волела бих да одем у Сокобању, за њу сам чула да је доста добра, Врњачка исто тако, али пошто нисам у могућности,

ништа од мојих жеља. Остајем код куће у Инђији, корона нам неда нигде. Ето, ни базен нам тренутно не ради. Можда би и решили негде овде да одемо али због овог виру-са свако се боји себи, не упуштамо се нигде да кренемо – наглашава Марија. Међутим, сем породичних обавеза, Марија ће се овог лета по-зававити својим хобијем, односно занимацијом око цвећа које мно-го воли. – Јако волим цвеће, али немам услова да га сачувам преко зиме и кад ми пропадне, разочарам се и изгубим вољу да у наредној се-зони кренем из почетка-, додаје на крају наша саговорница.

Среда, 29. јул 2020.28

КПЗ Сремска Митровица

Ергела “Пролеће”

Списак коња за продају

СПИСАК: ОМАД ПРИПЛОД

Кући је добро као и на мору

Јелена Ристановић у Падеју

Моравски конаци

Јелена Ковинчић из Шида на одмору у Мећавнику (фото приватна архива)

Драгана Тасић

Среда, 29. јул 2020. 29

На море се може и у Албанију

Ковинчић

Јелена Ко-

винчић

Драгана Шинка,

На своје “Брионе” и опрезно

Драгана Тасић Марио Мајор

ЕСН

Плажа у Мачванској Митровици

Језеро Борковац

Поштују се мере

Морска обала у Албанији

Соња и Тина у Манасији

Лепоте Срема

У четвртак 23. јула у 11 часова от-путовала је ексепдиција црвено-

белих из Хесне на четвородневне при-преме у Косијерић. Са пуно оптимизма у добром расположењу, стручни штаб и фудбалери Радничког настављају припреме за почетак првенства у Пр-вој лиги Србије.

После пораза у првој припремној утакмици од Колубаре од 3:1, стручни штаб и првотимци Радничког су уви-дели све своје недостаке и схватили су колики је квалитет и снага екипа у Првој лиги Србије.

Само у првом полувремену Раднич-ки је успешно паприрао Лазаревчани-ма. Чак су Хеснерци водили и 1:0 пре-лепим голом Стојановског, брзоногог крилног нападача пристиглог из Ди-нама из Панчева. До краја утакамице Колубара је показала снагу, квалитет и

надмоћ и тиме потврдила да је један од најозбиљнијих кандидата за пласман у Супер лигу.

Шеф стручног штаба Драгољић

Горан, са својим помоћницима Симо-

вић Жељком, Шево Миланом и Шпа-

новић Игорм на припреме су повели 32 фудбалера.

На пут у Косијерић отпутовали су:

Голмани Рнић Милош, Шегавац Ма-

тија и Чупић Драгослав, Јанковић

Дејан – капиетн, Мићановић Младе-

нПетровић Немања, Пејовић Лука,

Томац Иван, Нешковић Милан, Гале-

чић Федор, Радовановић Алексан-

дар, Симикић Небојша, Пармаковић

Немања, Илић Владимир, Јандрић

Владимир, Обреновић Немања, Сте-

вановић Немања, Кукољ Милош,

Зејић Зоран, Јовановић Урош, Крне-

та Ратко, Радованов Аврам, Петрић

Никола, Стефановић Никола, Ми-

хаиловић Владимир, Стојановски

Александар, Шегавац Матија, Мир-

четић Стефан, Кошанин, Спасојевић,

Вучетић, Пилиповић, Савичевић.

ФК Златибор (Чајетина) – ФК Рад-

нички (Сремска Митровица) 2:2

(0:1)

Стадион Швајцарија на Златибо-ру. Судија Милан Курлагић из Ужица. Утакмица играна без присуства пуб-лике због Епидемије Корона вируса.

Стрелци: Ивановић у 70. из је-данајстерца и Адама у 50. за Зла-тибор. Ивковић у 20. минути и Глишовић(аутогол) у 50. минути за Раднички.

ЗЛАТИБОР: Стаилковић, Јез-

димировић, Тодоровић, Видић,

Глишовић, Ђаковац, Миличевић,

Радмановац, Стаменић, Вукић, Ја-

нић. Играли су још: Чупић, Стојић,

Бјелош, Тасић, Мирковић, Адама,

Ивановић, Радовић.

РАДНИЧКИ: Шегавац, Кукољ, Мир-

четић, Васиљевић, Петровић, Мића-

новић, Крнета, Стојановски, Ивков-

ић, Аврам, Пејовић. Играли су још:

Чупић, Томац, Савичевић, Спасоје-

вић, Н.Стевановић, М.Стевановић,

Илић.

Избараници тренера Горана

Драгољића одиграли су другу припремну утакмицу против новог Суперлигаша Златибора из Чајети-не. Фудбалери Радничког пружили су одличну и борбену игру против домаћина и новог члан Супер лиге Србије.

Митровчанима је припало прво полувреме где су лепршавом и на-дахнутом игром, кратких пасова и брзом трансформацијом игре из од-бране у напад, успешно парирали фаворизованим домаћинима. Први гола за Раднички постигао је брзо-ноги нападач Ивковић, појачање из Жељезничара из Панчева.

Други део утакмице припао је играчима Златибора, који су успели да смање предност Хеснараца од два гола. Пред крај утамице почела је олујна киша и невреме. Играчи Радничког завршили су припреме у Косјерићу овим мечом. Имају неко-лико дана паузе, а потом крећу тре-нинзи. Сутра су на туриниру у Ерде-вику где ће покушати да се додатно разиграју.

Ј. С – M. J.

Среда, 29. јул 2020.30 СПОРТ

022/611-215 STARI ŠOR 129

RATA OD 30

Једини зонаш из пећинач-ке општине, Слобода

из Доњег Товарника, увелико се припрема за ново доказивање у Војвођанској лиги – Југ. На жалост, све прате не-очекивани проблеми.

- Због коронавируса, већ два пута смо пре-кидали припреме – каже

Ненад Ђуричић (35), на-искуснији првотимац Сло-боде – Ови никако није добро за старије фудбалере. Надам се да ће се ситуација, коначно, стабилизовати и да више неће бити проблема.

По традицији, клуб из Доњег Товар-ника сваки прелазни рок користи да освежи, одн. појача, играчки потен-цијал.

- Акценат је стављен на подмлађи-вање – наставља популарни Ђурке - Имамо много младих и квалитетних иг-рача, који неоспорно имају потенцијал. Међутим, морају се стални доказивати. Ми, старији првотимци, Шивољицки,

Владан Нинић, Радошевић, Јаворац

и ја, бићемо им „ветар у леђа“.Лига никада јача!?- Управо тако – потврђује Ђуричић –

Конкуренција је неспорно јача, а уз то и лига је проширена. Ако нас повреде

мимоиђу и уз спортску срећу, Слобода може бити пријатно изненађење.

Ненад Ђуричић је, својевремено, прошао све млађе категорије у Рад-ничком са Новог Београда. Прве сениорске кораке је направио у По-савцу из Бољеваца, у време када је овај клуб, баражем за Другу лигу, направио највећи успех у историји клуба.

На жалост, због теже повреде, 16 месеци је био ван фудбала. Наставља у Купинову, с којим је два пута био шампион. Пре две године, прихвата позив директора Слободе, Сини-

ше Ђокића, и исте године осваја првенство Сремске лиге.

Ж. Радивојевић

ФУДБАЛ

НАЈИСКУСНИЈИ ПРВОТИМАЦ

Бићемо најпријатније изнађење

Ненад Ђуричић

Са једног меча Слободе

ФУДБАЛ

Припреме теку по плануИграчи Радничког завршили су припреме у Косјерићу. Имају неколико дана паузе,

а потом крећу тренинзи. Сутра су на туриниру у Ердевику где ће покушати да се

додатно разиграју

Пред полазак

Горан Драгољић

Среда, 29. јул 2020. 31

Након обављеног „посла“, за своје сараднике, међу којима су били и представници појединих мит-

ровачких надлештава, Виктор Томић је организовао свечану вечеру. Забава је одржана у “Златном јелену” на Житном тргу, где је био смештен део његових људи деветог септембра, а само два дана касније, Зигфрид Каше, посланик Трећег Рајха у Загребу је и званично затражио Томићев одлазак из града.

Последњу масовну ликвидацију на митровачком православном гробљу, усташе су извршиле само дан раније, осмог септембра 1942. године, а тачку на злочине није ставио незајажљиви челник Вишег редарствог повере-ништва Усташке надзорне службе, већ велики жупан Вуке др Еликер, који је, након рђавих извештаја који су дола-зили из Митровице у Вуковар, порце-нио да усташка акција „може само да нашкоди немачким интересима.“

Сведочећи против Артуковића у процесу који је у Загребу вођен про-тив бившег Министра унутрашњих по-слова НДХ, митровачки шеф полиције Фрањо Трухар казаће између осталог и то да је Томић иза себе, широм Сре-ма, оставио “на десетке хиљада Срба, Жидова и Цигана” убијених на разли-чите начине.

За све што је у Срему учинио, То-мић је био награђен постављењем на место шефа полиције у Жупи Гора у којој је суделовао у ликвидацији го-тово 25.000 Срба, па није чудо што је о њему, као “Артуковићевом и Паве-лићевом ножу”, на суђењу Артуковићу у Загребу, Блаж Месарић говорио: Он није имао ни трунке душе. А Андрија Артуковић с њим управља. То значи да је Виктор Томић особа ‘изнимног повје-рења Андрије Артуковића.

У данима када се Томић, након оп-роштајне вечере повукао из Сремске Митровице, на Житном тргу, који је тада носио име Адолфа Хитлера, у кући на данашњем броју 22, више није било оца и сина, Бошка и Лазара Удицког. Бошко је био међу првим ухапшеници-ма у акцији Виктора Томића и стрељан је трећег септембра. Његов син Лазар био је у тренутнку ухапшења свршени ученик седмог разреда гимназије, али је, за разлику од оца, половином авгус-та одведен у Вуковар, а одатле у Јасе-новац одакле се није вратио.

Тих дана и данас се сећа Бошков други син Предраг...

Како се сећате почетка рата и

окупације?

- За мене је почетак рата почео надлетањем авиона и великим прас-ком који је дошао из правца Желез-ничке улице. Нисам осећао некакав страх, био сам дете, па вероватно то и није утицало на мене као на родитеље. Видео сам да се људи комешају, да је журба и пометња. Било је доста војске, а после неколико дана, када је рат већ одмакао, доста се пуцало из правца бившег понтонског моста, на улазу у град из правца Лаћарка. Касније тек сам сазнао да је управо то био један од праваца наступања, пошто су Нем-ци и добар део Хрвата који ће касније приступити усташком покрету отуда,

преко Шида који је у то време био у Бановини Хрватској и Ердевика дола-зило у Митровицу. То праштање ми је остало мало боље у сећању, јер је ре-лативно близу наше куће, па се много и причало о томе.

Онда се све то некако смиривало и следећа слика која ми је остала у сећању јесте колонада теретних ауто-мобила, са старим маскирним пресв-лакама боје шуме начичканих на Тргу, одмах испред моје куће. Сећам се да сам у том моменту био код једне баке, наше комшинице, са којом сам радо проводио време. Она, пошто је то све видела, мене је склонила, тако да се тога сећам као кроз маглу. Био је то моменат уласка немачких трупа у град. Сам почетак окупације. Касније, када сам поодрастао и упознао историју свога града, та ме је слика сетила на ону чувену фотографију постојених Аустро-угарских војника и аутомобила на истом месту, пред полазак у Први светски рат. Све се понављало...

Убрзо потом и ваша породица је

прошла кроз пакао...

Да, мада, истине ради, за нас, про-блеми су почели уочи рата, када су Бошко и Љубица већ изгубили два сина. Један је у првој години преминуо од фраса, а други је пао са чардака по-ломио обе ноге, убрзо потом добио ту-беркулозу и од последица преминуо. Моју Љубицу је рат затекао у црнини, а испоставиће се да је, управо зах-ваљујући усташама и Виктору Томићу, неће више никада скинути.

Као разлог наведене су везе са ко-мунистима и СКОЈ-ем што јесте била истина, али са друге стране, у време хапшења нису били активни, боље ре-чено, нису били борци са пушкама у рукама.

Мој стриц Јован, који је својевреме-но био и челник митровачких “Сокола” такође је био ухапшен али још на по-четку рата, око Ђурђевдана, заједно са Јевремом Видићем и Лазарем Рашо-вићем. Међутим, као што је познато, Јеврем је убијен у Јадовну, Лазар Ра-шовић је уз доста мука пуштен, а стриц ми је испричао занимљиву причу о томе како је остао жив.

Наиме, био је натоварен у марве-ни вагон. Било је у њему доста људи и ишли су за Шид, па одатле даље. Нека-ко у то време, у једном шумарку више Шида, саобраћај је био заустављен да би се пропустио вагон са свечаном делегацијом која је ишла ка Земуну да прослави стварање НДХ.

Како је било врућина, услови лоши, људи много, па се већ тада почело умирати и губити свест, заточеници, собзиром да су застали, мало су отво-рили вагон. Задесило се да је туда баш у том тренутку пролазио један Хрват, шидски учитељ. Мој стриц је био до рата и школски надзорник, а уз то ви-сок и сед човек, лако га се могло ви-дети и препознати: Тако је и било. Тај Хрват је пришао, помогао да се још мало отвори вагон и позвао Јована да изађе. Он у прво време није хтео, јер се плашио да би могао бити убијен, на шта му је овај рекао да тамо где иде си-гурно неће преживети. На то је Јован искочио и побегао. Заједно су се скло-нили у шуму и када је свита прошла, а воз отишао даље, стриц је уз помоћ тог познаника успео да се извуче.

Како се звао тај човек?

- Не знам. Ту причу ми је стриц испричао пред смрт, уз напомену да је тај његов спасилац прминуо. Сећам се да ми је рекао да се и Јеша Видић пре-мишљао шта да ради, али је ипак остао у вагону. На жалост.

Како су текли ваши дани у “Хрват-

ској Митровици”?

- Није било лако. Живели смо на тргу “Адолфа Хитлера”, нешто даље од нас био је дом шефа полиције Труха-ра, а буквално у комшилуку сместила се немачка команда града, у данашој Музичкој школи. Заправо тај моменат ће се показати као користан, посебно од када је у Српски дом стигао Виктор Томић, а део његове свите у “Златни је-лен” који нам је такође био у комшилу-ку. Као уосталом и данас.

Зашто је близина немачке коман-

де била “корисна”?

- Просто зато што се са Немцима могло још и разговарати и договара-ти, посебно ми деца. Са усташама није било говора. Чим бисмо их видели на улици, склањали смо се у дворишта, увек водећи рачуна да одемо предале-ко од својих капија.

А Немци су, ма шта ми о њима ми-слили и знали, били другачији. Посеб-но ми је у памћењу остао један немач-ки официр који је волео да свира усну хармонику. Од самог почетка ми се некако... допао. Једном сам се играо испред куће, а он је пришао и дао ми

да једем. Тако смо се упознали. Имао је децу, тамо негде, и у мени је гледао оно што му недостаје. Научио ме је ноте, а онда ми је дао ту хармонику. Сјајана хармоника, и данас је чувам!

Испоставиће се касније да је тај Немац заправо био Чех. Био је јако добар, али увек тужан, претужан. У “Вермахт” је ступио након распарча-вања Чехословачке како би сачувао породицу сигурне смрти. Жалио је што је издао Чешку и што је далеко од породице, али ме је одлично нау-чио “Лили Марлен”. Радо сам је сви-рао иако мајка није била нарочито задовољна тиме.

Шта можете, то вам је рат. Нико га не гледа истим очима. Моја мајка страдал-ница једним, Чех, присилно мобилисан у војску која му је окупирала државу, ја – дете које је у свему тражило просто-ра за игру. Не поновило се!

Јесте ли ишли у школу?

- Да! У први разред сам кренуо 1943. године. Знам да многе српске породице нису хтеле да дају своју децу у “усташ-ку школу”, али ја сам је уписао. Мајци ни то није било драго, али је сматрала да треба да научим да пишем и читам, без обзира на то чему су нас све могли учити. А учили су нас хрватском језику, сећам се Павелићеве слике у учино-ци, увек латиница. Наравно ми Срби нисмо били нарочито омиљени. У том смислу нарочито се истакао један учи-тељ који би нас тукао прутом кад год је стигао, за било шта. И уживао је у томе. Касније је он, колико знам, стрељан, код “Променаде”.

Да ли је било још стрељања на

том простору?

- Ја не знам много о томе. Засигур-но знам за учитеља пошто ми је остао у ружном сећању и то смо ми деца препричавали. Могуће је да је било ликвидација из освете. Није то добро, али је тешко објаснити људима како да усмере свој гнев према онима који су били носиоци зла у граду током дуге четири године.

И онда је дошло ослобођење.

Сећате ли се тих дана?

- Да. Било је добрих борби. Склони-ли смо се у подрум и знам да је једна граната пала баш пред кућу, и сада може да се види где. Тресло се много све и у једном тренутку су се врата подрума отворила. Били смо уплаше-ни, али нам је лакнуло када нам је вој-ник на улазу рекао да је “наш”.

Сећам се добро и уласка војске у град. Били смо срећни, лакнуло нам је. У свему томе заборавио сам на мог Че-ха-Немца, али шта можете. Он је ипак био епизодна улога у свему што се де-шавало. Лепа, али епизодна. Међутим, убрзо потом, нове власти су нам оду-зеле земљу што је био тежак ударац из неколико разлога. Прво, ми нисмо имали нешто много земље, друго, све је то било стечено поштеним радом, ми нисмо били лопови, нисмо били зе-ленаши, кулаци, како се тада говорило. Тата је био кожарски трговац, а деда се доселио из Кикинде и одмах почео да ради у Митровици.

Најпосле, страшно је било то што је одузета земља човеку који је страдао као жртва усташког терора. Касније је одузета и кућа, осим две признеме просторије у којима и данас најрадије проводим време.

Моји јесу били блиски покрету от-пора, али ја дуго нисам био у Партији. Сећам се да ми је командир у Кичеву, где сам служио војску, рекао чак и да сам “државни непријатељ”. Међутим, све се променило када ми је мајка до-шла једном приликом у посету. Питао је ко ми је та жена и зашто је у црнини. Када сам му рекао ко је и шта се де-сило, извинуо се и посаветовао ме да ипак уђем у Партију јер ћу као правник који није члан КПЈ тешко наћи посао. Тако је и било.

Да ли је породично искуство ути-

цало на вас после рата?

- У почетку је било оштро. Услед све-га што смо преживели сматрали смо да су сви Хрвати склони фашизму. Међу-тим, врло брзо то је спласло и није било важно. Време је ишло даље и ми смо се добро слагали. Наравно, никада нисмо заборавили шта се десило, али не можемо ни стати са животима.

Половином прошлог века, Предраг Удицки завршио је Гимназију и касније Прави факултет. Радио је у митровач-ком Суду све до 2000 када је пензиони-сан. По узору на своје сроднике, пише песме, приче, радо је виђен гост свих културних дешавања у граду.

Последње две деценије слика. Због година и деменције ове године насли-као је “свега” три слике. Сремска Мит-ровица, њене улице и Сава мотиви су којима поклања највише пажње.

Разговарао: С. Лапчевић

Мама никада није скинула црнину- Шта можете, то вам је рат. Нико га не гледа истим очима. Моја мајка страдалница једним, Чех, присилно мобилисан у војску која му је

окупирала државу, ја – дете које је у свему тражило простора за игру. Не поновило се!

Предраг Удицки

Портрет Јована Удицког

Хармоника сећање на ратне дане

Са јесени 1942. Удицки су се уписали у књигу страдалих

Ми Сремци смо се пењали на Ртањ на видовданску ноћ и чекали видовдански излазак

Сунца на врху Шиљак, о ком је чак и песник Ђура Јакшић писао стихове у песми „Отаџбина“: „И овај камен земље Србије, Што, претећ’ сунцу, дере кроз облак, Суморног чела мрачним бора-ма, О вековечности прича далекој, По-казујући немом мимиком образа свога бразде дубоке“.

Није то био први поход на врх висок 1565 метара надморске висине. Сваки на свој начин, и дневни и ноћни успон су сензационални, па сада само поку-шавамо да предочимо идеју како се у околини и на овој планини може про-вести садржајно време, када је морска обала бар ове године недостижна за већину нас.

Maло кондиције и више гардеробе

Планина Ртањ се налази на југоис-току Србиије, између Бољевца и Со-кобање. Сама планинарска акција, бар она организована почиње у селу Ртањ, у Општини Бољевац, али то вас не спречава да Шиљак „нападнете“ са оне лакше стране из чувеног села Врмџа.

Треба мало кондиције, добра обућа, вода, слојевита гардероба, јер је вре-ме на врху заиста непредвидиво, и на крају, добар водич, поготово ако се упустите у ноћни успон. А када се попнете на врх, уживаћете у погле-ду на све четири стране света, па ако имате среће и чист ваздух, поглед ће се пружити чак до Авале или до Шар планине на југу.

Још ако решите да чекате зору на врху, излазак Сунца ће вас сигурно оставити без даха, као и сенка коју оно баца преко планине на околину у облику савршене пирамиде. Овде не бих говорила о томе да ли је овде само природа одрадила своје или је неко већи умешао прсте, него искључиво о лепоти произора на врху, где још увек постоје остаци камене црквице коју је подигла из-весна Грета, супруга Јулијуса Минга из јеврејске породице заслужне за индустријализацију и уздизање

овог краја у првој половини прошлог века.

Познато је да ћете успут моћи да берете чувени ртањски чај, али води-те рачуна, кажу локални становници, да га не чупате из корена, како би ова биљка опстала на Ртњу и даље помага-ла многима који га конзумирају.

Избећи модерне хотеле

Почели су на овим местима да ничу и луксузни хотели, али срећом, још увек су то грађевине које расту у скла-ду са природом. Телефонског сигнала више нема него што има, зато добро размислите пре него што кренете, да ли сте спремни на такав луксуз сагласја са природом. У том духу и наша срем-ска дружина је избегла модерне хо-телске собе или смештај у оближњој Сокобањи.

Зато смо се сместили у све позна-тијем селу Врмџа са сокобањске стра-не, које је посебна прича. Све више је оних који се досељавају у ово село са око 600 становника, али на срећу све су

то заљубљеници у природу, који се уг-лавном баве органском производњом хране. Такви су и смештајни капаците-ти, као и онај у ком смо ми боравили у кући од блата и сламе.

У селу Врмџа немате много асфал-та, али зато туцаника има на претек. Ипак, најбоље би било да четвороточ-каш којим стигнете до ове дестинације оставите да се одмара неколико дана, а да се кроз село крећете погоном на две ноге. По селу има много да се шета, а локалци добро позанју пречице на које ће вас радо упутити. Наша препо-рука је да обиђете цркву Свете Тројице и етно музеј, одакле се пружа неверо-ватан поглед на Сокобању и планину Озрен. На другој страни, у сред села на неколико локација ничу високе стене, на којима су добро обележене алпинистичке и пешачке стазе. На јед-ној од тих стена, поред сеоске школе некада је постојало римско утврђење, Латинград, од ког су сада остале само поједине зидине.

Поглед је невероватан, како на пла-нину Озрен, тако и на врх Ртња, а наша репорука је да овде боравите током заласка Сунца. Када одете, видећете и зашто. У селу ради једна продавница, а дуж речице постоје и две воденице. Мала „Наша воденица“ је наслеђе мла-де Врмџанке, подигнута је у 19.веку, где данас можете у хладовини и при-роди да поједете свеже намирнице

од житарица самлевених пред вашим очима. Још једна, „Мијина воденица“ је нешто даље када се иде дубље у брда, где ћете појести пастрмку упе-цану и сређену пред вашим очима. Ту је и омање Врмџанско језеро на крај села, које мештани радо користе за расхлађивање. И то све без сигнала, али са добро обележеним стазама и путоказима, много хладовине, чисте воде, мира и љубазним становницима овог села који ће се потрудити да вас угосте, иако вас не познају.

Ово је место рај за природњаке и оне који заиста желе да се на који

дан искључе из свега. Ако нисте на то спремни, не крећите, јер овде нема ес-пресо кафе, много асфалта, ресторана, а једина журка је предвече испред ло-калног дућана. Ако имате среће, негде почетком јула, можете присуствовати Врмџа фесту, фестивалу туристичко-еколошко документарног филма. А када вас понесе жеља за нечим мало урбанијим, до Сокобање ћете стићи за 15 минута. Ми ипак препоручујемо да се више позбавите хватањем свитаца у вечерњим сатима, којих још увек има у изобиљу у овом нестварном селу.

С. Белотић

Среда, 29. јул 2020.32

Kuzminska 13, Sremska Mitrovica

www.poliklinikamadzic.rs info@poliklinikamadzic.rs

radnim danima od 9 do 20 asovasubotom od 8 do 14 asova

RADNO VREME

Kuzminska 13, Sremska Mitrovica022 614 400 062 505 458

INTERNA MEDICINAKARDIOLOGIJA

ENDOKRINOLOGIJAUROLOGIJA

NEUROLOGIJAHIRURGIJA

ONKOLOGIJA

022 614 400 065 920 20 11

RADIOLOGIJAUZ-4DKOLOR DOPLERGINEKOLOGIJAAKUŠERSTVOSTERILITETHEMATOLOGIJADERMATOVENEROLOGIJA

Природњачки бисер у подножју Ртња

Излазак Сунца на Ртњу

Поглед на Шиљак из Врмџе

Ртањска јутарња сенка

Воденица у Врмџи