ДИВЕРЗИТЕТ MAPs У НЕКИМ ФИТОЦЕНОЗАМА СТАРЕ …€¦ · communities. The sites Javor and Prelesje, forest community Fagetum moesiacae montanum B. Jov

231

Драгица Обратов-ПетковићИвана ПоповићСнежана БелановићМарко ПеровићОливера Кошанин

ДИВЕРЗИТЕТ MAPs У НЕКИМ ФИТОЦЕНОЗАМА СТАРЕ ПЛАНИНЕ

Извод: Изразити флористички диверзитет Старе планине представљаo je полазну основу за истраживања лековитих и ароматичних биљака (МAPs) у појединим шумским и ливадским заједницама. На локалитетима Јавор и Пре-лесје у шумској заједници Fagetum moesiacae montanum B. Jov. 1953, пионирс-кој заједници брезе Betuletum verrucosae s.l. и ливадској заједници Agrostietum vulgaris (capillaris) Pavlović, Z. 1955. проучавани су типови земљишта, фло-ристички састав и структура заједница, заступљеност МAPs као и избор вр-ста које се, према унапред утврђеним критеријумума, могу препоручити за даљу експлоатацију. Утврђено је да су земљишта у истраживаним шумским заједницама еутрична смеђа, а у ливадским дистрична и еутрична хумусно-си-ликатна. Флористичку структуру на истраживаним локалитетима у шумским и ливадским заједницама чини 32,35% МAPs. За прикупљање и коришћење могу се препоручити: Hypericum perforatum L., Asperula odorata L., Dryopteris filix-mas (L.) Schott., Urtica dioica L., Euphorbia amygdaloides L., Prunella gran-diflora L., Tanacetum vulgare L., Achillea millefolium L., Rumex acetosa L., Cam-panula glomerata L., Stachys officinalis (L.) Trevis., Plantago lanceolata W. et K., Potentilla erecta (L.) Rauchel, Chamaespartium sagittale (L.) P. Gibbs., Cynanchum vincetoxicum (L.) Pers., Euphrasia stricta Host., Fagus moesiaca (Matt.) Liebl. и Fragaria vesca L.Кључне речи: MAPs, Стара планина, тип земљишта, експлоатација

ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА, БЕОГРАД, 2006, бр. 94, стр. 231-256

BIBLID: 0353-4537, (2006), 94, p 231-256

UDK: 630*188:633.8Оригинални научни рад

др Драгица Обратов-Петковић, ванредни професор, Шумарски факултет Универзитет у Београду, Београдмр Ивана Поповић, асистент, Шумарски факултет Универзитет у Београду, Београдмр Снежана Белановић, асистент, Шумарски факултет Универзитет у Београду, Београддипл. инж. Марко Перовић, асистент приправник, Шумарски факултет Универзитет у Бео-граду, Београдмр Оливера Кошанин, асистент, Шумарски факултет Универзитет у Београду, Београд

Драгица Обратов-Петковић, И. Поповић, С. Белановић, М. Перовић, О. Кошанин

232

DIVERSITY OF MAPs IN SOME PLANT COMMUNITIESOF STARA PLANINA

Abstract: The high floristic diversity of Stara Planina was the starting base for the research of medicinal and aromatic plants (MAPs) in individual forest and meadow communities. The sites Javor and Prelesje, forest community Fagetum moesiacae montanum B. Jov. 1953, pioneer community of birch Betuletum verrucosae s.l. and meadow community Agrostietum vulgaris (capillaris) Pavlović, Z. 1955, were re-searched as follows: soil types, floristic composition and structure of the community, percentage of MAPs, as well as the selection of species which, according to the pre-determined criteria, can be recommended for further exploitation. The study shows that the soil of the forest communities is eutric brown, and meadow soils are dystric and eutric humus-siliceous. The percentage of MAPs in the floristic structure of the study sites in forest and meadow communities is 32.35%. The following species can be recommended for the collection and utilisation: Hypericum perforatum L., Aspe-rula odorata L., Dryopteris filix-mas (L.) Schott., Urtica dioica L., Euphorbia amyg-daloides L., Prunella grandiflora L., Tanacetum vulgare L., Achillea millefolium L., Rumex acetosa L., Campanula glomerata L., Stachys officinalis (L.) Trevis., Plan-tago lanceolata W. et K., Potentilla erecta (L.) Rauchel, Chamaespartium sagittale (L.) P. Gibbs., Cynanchum vincetoxicum (L.) Pers., Euphrasia stricta Host., Fagus moesiaca (Matt.) Liebl. and Fragaria vesca L.Key words: MAPs, Stara Planina, soil type, exploitation

1. УВОД

Стара Планина је наш највећи планински масив који се простире од Зајечара на северу до Димитровграда на југу, а у односу на висински градијент од 300-2.168 m (Мишић et al., 1978). Својим положајем, климатским, геолошким и хидролошким условима и флористичко-вегетацијском разноврсношћу Стара планина је изузетно значајно подручје.

У флористичком и вегетацијском погледу Стара планина је један од центара флородиверзитета, не само наше земље, већ и Балканског полуострва. Према проу-чавањима вршеним 2002. год. (Ранђеловић , Ранђеловић , 2002, Ранђеловић et al., 2002), на Старој планини егзистира 1.195 биљних врста из 33 фамилије и 455 родова, као и 147 угрожених и ендемичних врста. Значајна флористичко-вегетациј-ска разноврсност и њихов потенцијал издвојили су подручје Старе планине као об-јекат за истраживања диверзитета и заступљености MAPs.

На истраживаним локалитетима ливаде и пашњаци образовали су се секундар-но, на чистинама после сече и потискивања шума. Травна вегетација се развила у од-носу на висински градијент од брдских ливада и пашњака преко планинских и суб-алпијских до алпијских пашњака (Мишић et al., 1978). На читавом подручју, а по-себно у планинском појасу, услед, неадекватног искоришћавања (испаше и косидбе), као и због других антропогених утицаја, многи пашњаци су у мањој или већој мери деградирани. Ова деградација се развија у правцу опадања бројности врста високе

233


вредности, уз приметан пораст бројности мање вредних и отровних врста (De Ko-ve l et al., 2000).

Истраживања земљишта, флоре и вегетације, а посебно MAPs, обављена су на локалитетима Јавор и Прелесје. На овим локалитетима налазе се планинска букова шума, затим пионирска заједница брезе и ливаде типа Agrоstietum vulgaris (capillaris).

Ливадска заједница налази се у зони планинских травњака са комбинованим искоришћавањем (Милошевић-Ђорђевић , 1996).

2. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА

Проучавања су обухватила истраживања земљишта, флористичког састава шумских и ливадских заједница, као и фитоценолошка проучавања у циљу издвајања и анализе лековитих и ароматичних биљака.

Локалитет Јавор (N=43°14’24,7’’ E=022°51’36,8’’ на висини 1288±6 m), налази се у газдинској јединици „Широке Луке“, а локалитет Прелесје (N=43°10’42,5’’ E=022°56’20,0’’ на 1287±7 m), у газдинској јединици „Прелесје“.

У климатском погледу ово подручје представља прелазну зону између умерено континенталне климе Тимочке крајине и Влашке низије на северу и планинске кли-ме Балканског планинског система на југоистоку (Мишић et al., 1978).

Геолошку подлогу на истраживаним локалитетима, углавном, чине пермски слојеви представљени фацијом црвеног пешчара и конгломерата (Милошевић-Ђорђевић , 1996).

Проучавања земљишта су обухватила шумску и ливадску вегетацију, где су отворена по два педолошка профила. Земљишта су образована на хлоритско-сери-цитским шкриљцима на локалитету Јавор, и на пермским црвеним пешчарима на локалитету Прелесје. Узорци земљишта за анализу су узети по фиксним дубинама: 0-5 cm, 5-10 cm, 10-20 cm и 20-40 cm.

Основна физичка и хемијска својства земљишта анализирана су према мето-дама усвојеним од ЈДПЗ-а (1966, 1997).

Флористичка и фитоценолошка истраживања обухватила су општа и посебна проучавања. Општим истраживањима проучаване су шумске и ливадске заједнице, а посебним лековите и ароматичне биљке, њихове животне форме и биљногеограф-ска припадност. Одређивање биљних врста извршено је стандардном флористичком методом.

Фитоценолошка истраживања приказана су комбинованом и модификованом методом Braun-Blanque t (1967). Обавезни параметри, коришћени за издвајање лековитих биљака, су њихова бројност, социјалност и степен присутности. Издваја-ње лековитих биљака извршено је према Сарићу (1989).


234

3. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА

На основу морфолошких и основних физичко хемијских својстава земљишта (табела 1) на локалитетима Јавор и Прелесје, према класификацији Шкорића и са-радника (1985), утврђени су следећи типови земљишта:

– земљишта пашњака: • дистрично хумусно-силикатно, литично (профил 1 на Јавору, профил 4 на

Прелесју); • дистрично хумусно-силикатно, посмеђено (профили 2 на Јавору); • еутрично хумусно-силикатно (профил 3 на Прелесју);– земљишта у шумским заједницама: • дистрично смеђе земљиште (проф. 5 и 6 на Јавору и проф. 8 на Прелесју); • еутрично смеђе земљиште (профил 7 на Прелесју).Еколошки фактори су условили сложеност, разноврсност и специфичност фло-

ре и вегетације Старе планине као и карактер висинског и хоризонталног распрост-рањења биљних врста и заједница.

Земљишта пашњака на оба проучавана локалитета типски припадају хуму-сно-силикатном земљишту, са дефинисаним дистричним и еутричним подтипом. У оквиру дистричног подтипа су издвојени варијетети: литични и посмеђен. Земљиш-та на локалитету Јавор формирана су на шкриљцима (серицитско–хлоритским и хло-ритским), а на локалитету Прелесје на црвеним пермским пешчарима.

Литични варијетет, према односу гранулометријских фракција, припада класи иловаче на локалитету Јавор (профили 1) и песковите иловаче на локалитету Прелесје (профил 4). Хемијске особине су карактерисане врло јако киселом реакцијом на локалитету Јавор (pH – вредност у води креће се између 4,82 и 4,92) до јако киселом реакцијом земљишта на локалитету Прелесје (pH у води 5,1-5,35). Садржај хумуса у површинском слоју је висок, а опадање процента хумуса уједначено је са дубином. Адсорптивни комплекс земљишта је незасићен базама (29 - 45% Јавор и 44-47% - Прелесје). Однос C:N је узак. Земљиште је слабо обезбеђено лакоприступачним облицима P2О5.

Посмеђени варијетет према текстурном састaву припада класи прашкасте иловаче до иловаче (профил 3, Јавор). Хемијска својства одређује врло јако кисела pH реакција (4,73-4,84). Адсорптивни комплекс је незасићен базама. Земљише је вео-ма добро обезбеђено хумусом, а однос C:N је повољан. Овај варијетет према садр-жају K2О, налази се у класи средње обезбеђености, док је у погледу садржаја лако-приступачног фосфора у класи слабе обезбеђености са P2О5.

Еутрично хумусно-силикатно земљиште проучено је и описано на пашњаку на локалитету Прелесје (профил 3). Према текстурном саставу ово земљиште је песковита иловача. Реакције је јако киселе до киселе (pH 5,23-5,55), а засићеност ба-зама од 49-54%. Земљише је умерено богато хумусом , а однос C:N је повољан. Зем-љиште је средње обезбеђено са K2О и веома слабо са P2О5.

235

ДИВЕРЗИТЕТ MAPs У НЕКИМ ФИТОЦЕНОЗАМА СТАРЕ ПЛАНИНЕТа

бела

1. Х

емиј

ска

свој

ства

про

учав

аних

земљ

ишта

Tabl

e 1.

Che

mic

al c

hara

cter

istic

s of t

he st

udy

soils

Бр. п

роф

.Pr

of. n

o.

Дуб

ина

Dep

thpH

Y1

ccm

0.

1 M

N

aOH

Адс

орпт

ивни

ком

п.m

g eq

uiv

/ 100

g зе

м.

VC

aCO

3

Хум

усC

NC

/NЛ

акоп

рист

уп.

mg

/ 100

g зе

м.

cmH

2OCa

Cl2

(T–S

)S

T%

%%

%P 2O

5K

2OП

АШ

ЊА

К ЈА

ВО

Р - Г

.Ј. „

ШИ

РОК

Е Л

УК

Е“Д

истр

ично

хум

усно

-сил

икат

но, л

итич

но

1/20

020-

54,

924,

4547

,02

30,5

624

,66

55,2

244

,66

-17

,30

10,0

40,

9011

,24,

0035

,80

5-10

4,77

4,20

41,5

327

,00

11,9

238

,92

30,6

3-

9,67

5,61

0,70

8,0

1,20

15,0

010

-20

4,82

4,20

36,7

623

,89

9,76

33,6

529

,00

-7,

454,

320,

518,

50,

7012

,70

Дис

трич

но х

умус

но-с

илик

атно

, пос

међе

но

3/20

02

0-5

4,73

4,30

49,5

332

,19

16,2

248

,41

33,5

1-

14,7

18,

530,

8010

,71,

7025

,50

5-10

4,77

4,10

42,4

927

,62

8,58

36,2

023

,70

-8,

925,

170,

549,

60,

4013

,40

10-2

04,

804,

0339

,62

25,7

66,

6232

,38

20,4

4-

7,20

4,18

0,43

9,70

0,20

11,5

020

-40

4,84

4,17

38,6

725

,14

3,48

28,6

212

,16

-5,

953,

450,

457,

70,

209,

80П

РЕЛ

ЕСЈЕ

- Г.

Ј. „П

РЕЛ

ЕСЈЕ

“Еу

трич

но х

умус

но-с

илик

атно

земљ

иште

23/0

2

Ol

5,33

4,63

23,7

015

,41

18,3

433

,75

54,3

46,

723,

890,

3810

,24,

8033

,50

0-5

5,27

4,33

22,2

514

,46

13,5

027

,69

48,7

54,

362,

530,

279,

41,

0011

,60

5-10

5,38

4,40

21,2

813

,83

13,5

027

,33

49,4

03,

161,

840,

228,

40,

509,

3010

-20

5,50

4,46

19,3

512

,58

12,7

425

,32

50,3

22,

721,

580,

207,

90,

308,

0020

-40

5,55

4,46

17,4

111

,32

11,9

623

,28

51,3

71,

841,

07-

-0,

207,

00


236

Табе

ла 1

. Хем

ијск

а св

ојст

ва п

роуч

аван

их зе

мљиш

таTa

ble

1. C

hem

ical

cha

ract

eris

tics o

f the

stud

y so

ils

Бр. п

роф

.Pr

of. n

o.

Дуб

ина

Dep

thpH

Y1

ccm

0.

1 M

N

aOH

Адс

орпт

ивни

ком

п.m

g eq

uiv

/ 100

g зе

м.

VC

aCO

3

Хум

усC

NC

/NЛ

акоп

рист

уп.

mg

/ 100

g зе

м.

cmH

2OCa

Cl2

(T–S

)S

T%

%%

%P 2O

5K

2OД

истр

ично

хум

усно

-сил

икат

но зе

мљиш

те

25/0

2

Ol

5,10

4,42

32,2

320

,95

18,1

639

,11

46,4

314

,61

8,47

0,55

15,4

6,30

>40,

000-

55,

134,

2124

,67

16,0

312

,54

28,5

743

,89

4,00

2,32

0,29

8,0

1,40

21,0

05-

105,

244,

2721

,28

13,8

311

,96

25,7

946

,37

3,36

1,95

0,25

7,8

0,80

18,0

010

-20

5,35

4,32

19,3

512

,58

11,1

823

,76

47,0

52,

331,

350,

226,

10,

4015

,50

ШУ

МА

ЈА

ВО

Р - Г

.Ј. „

ШИ

РОК

Е Л

УК

Е“Д

истр

ично

сме

ђе зе

мљиш

те

9/20

02

Olf

5,14

4,77

46,9

330

,50

32,3

062

,80

51,4

3-

23,8

313

,82

0,89

15,5

8,50

>40,

000-

54,

704,

2451

,08

33,2

014

,46

47,6

630

,34

9,98

5,79

0,54

10,7

2,60

32,8

05-

104,

573,

9649

,17

31,9

68,

3840

,34

20,7

76,

283,

640,

409,

10,

8015

,50

10-2

04,

704,

1237

,71

24,5

16,

6231

,13

21,2

73,

532,

050,

267,

90,

408,

4020

-40

4,86

4,24

32,9

421

,41

7,60

29,0

126

,20

2,53

1,46

0,18

8,0

1,10

6,50

10/2

002

0-5

4,55

4,16

52,5

134

,13

13,6

847

,81

28,6

110

,93

6,34

0,63

10,1

2,00

16,7

05-

104,

684,

1544

,88

29,1

79,

5638

,73

24,6

87,

124,

130,

459,

21,

6012

,50

10-2

04,

724,

2239

,15

25,4

58,

1833

,63

24,3

24,

312,

500,

308,

31,

208,

7020

-40

4,76

4,22

32,4

621

,10

6,04

27,1

422

,25

3,26

1,89

0,25

7,6

0,70

4,80

237


Табе

ла 1

. Хем

ијск

а св

ојст

ва п

роуч

аван

их зе

мљиш

таTa

ble

1. C

hem

ical

cha

ract

eris

tics o

f the

stud

y so

ils

Бр. п

роф

.Pr

of. n

o.

Дуб

ина

Dep

thpH

Y1

ccm

0.

1 M

N

aOH

Адс

орпт

ивни

ком

п.m

g eq

uiv

/ 100

g зе

м.

VC

aCO

3

Хум

усC

NC

/NЛ

акоп

рист

уп.

mg

/ 100

g зе

м.

cmH

2OCa

Cl2

(T–S

)S

T%

%%

%P 2O

5K

2OП

РЕЛ

ЕСЈЕ

- Г.

Ј. „П

РЕЛ

ЕСЈЕ

“Еу

трич

но с

међе

земљ

иште

26/0

2

Ol

5,10

4,44

27,8

418

,10

16,2

234

,32

47,2

69,

075,

260,

3913

,53,

8030

,00

0-5

6,00

5,26

13,5

48,

8023

,96

32,7

673

,14

4,89

2,84

0,30

9,5

1,30

23,8

05-

105,

805,

0014

,99

9,75

18,7

228

,47

65,7

52,

981,

730,

256,

90,

5019

,40

10-2

05,

584,

7216

,93

11,0

015

,82

26,8

258

,99

2,36

1,37

0,20

6,8

0,30

15,0

020

-40

5,63

4,64

14,5

19,

4313

,70

23,1

359

,23

0,86

0,50

--

0,0

13,5

0Д

истр

ично

сме

ђе зе

мљиш

те

29/0

2

Ol

0-5

5,23

4,46

31,9

220

,75

20,4

841

,23

49,6

76,

293,

650,

379,

81,

6017

,00

5-10

5,10

4,27

34,3

422

,32

16,8

039

,12

42,9

43,

882,

250,

288,

00,

6013

,20

10-2

05,

334,

4027

,09

17,6

116

,02

33,6

347

,64

1,63

0,95

--

0,20

10,2

020

-40

5,53

4,50

18,8

612

,26

15,4

427

,70

55,7

41,

570,

90-

-0,

207,

70


238

Типично дистрично смеђе земљиште дефинисано је у шумским фитоценоза-ма на оба локалитета (профили 5 и 6 на Јавору и профил 8 на Прелесју), а тип еутрич-но смеђе земљишта на локалитету Прелесје (профил 7).

Типично кисело смеђе земљиште је прашкасто иловасте до иловасте текстуре. Јако је киселе реакције (pH у води 4,86-5,53). Обезбеђеност хумусом је добра. Поред високог садржаја хумуса у А-хоризонту, и камбични хоризонт је, такође, богат хумусом у земљишту локалитета Јавор, док је камбични хоризонт шумског земљишта на локалитету Прелесје слабије хумозан. Степен засићености адсорптивног комп-лекса базама је знатно виши у површинским слојевима и смањује се са дубином зе-мљишта на локалитету Јавор, док у земљишту на локалитету Прелесје засићеност базама опада у слоју 10-20 cm, а потом се повећава. Обезбеђеност азотом је добра. Кисело смеђе земљиште добро је обезбеђено лакоприступачним калијумом, а слабо лакоприступачним фосфором.

Еутрично смеђе земљиште карактерише песковито иловаста текстура. Хемиј-ска својства одређује јако до умерено кисела реакција (pH у води 5,1-6,0). Садржај хумуса се креће од 1-5%. Степен засићености адсорптивног комплекса базама по-степено опада са дубином (V=73-59%). Обезбеђеност азотом је добра. Еутрично смеђе земљиште је средње обезбеђено лакоприступачним калијумом, а слабо лако-приступачним фосфором.

Вегетација Старе планине се одликује великом разноврсношћу. Према истра-живањима из 1978. год. (Мишић et al., 1978) на Старој планини је констатовано 52 типа биљних заједница, од којих су 24 шумске и жбунасте, а 28 зељасте. На лока-литетима који су били предмет наших истраживања развијене су планинске шуме мезијске букве (Fagetum moesiacae montanum B. Jov. 1953) и пионирске заједнице брезе. Најраспрострањенији тип ливадске заједнице је Agrostietum vulgaris (capil-laris) Pavlović 1955.

Фитоценолошка истраживања извршена су у зони планинске букове шуме и у пионирској заједници брезе.

Планинске шуме букве су констатоване у свих шест фитоценолошких снима-ка са локалитета Јавор, као и у фитоценолошком снимку у буковој шуми на локали-тету Прелесје. Ова асоцијација је на свим снимцима представљена субасоцијаци-јом typicum и фацијесом asperulosum, где се масовно јавља лазаркиња (Asperula odorata L.).

Пионирске заједнице брезе (Betuletum verrucosae s.l.) констатоване су у једном фитоценолошком снимку са локалитета Прелесје, а формирале су се на станишту планинске шуме мезијске букве (Fagetum moesiacae montanum B. Jov. 1953)

Укупно је у проученим фитоценозама регистровано 105 биљних врста. У пр-вом спрату је апсолутно доминантна и скоро једина врста дрвећа у свим снимцима буква (Fagus moesiaca), осим у једном фитоценолошком снимку са локалитета Пре-лесје где доминира бреза (Betula verrucosa) као пионирска врста. Спрат дрвећа је флористички јако сиромашан, осим букве и брезе појединачно се јавља још само

239


смрча (Picea abies). Просечне висине стабала се крећу између 17 и 23 m, a средњи пречници између 25 и 40 cm. Склоп има вредности од 0,7 до 0,9.

Други спрат, спрат жбуња, у три фитоценолошка снимка уопште не постоји, а у осталим снимцима склоп варира од 0,2-0,8. У овом спрату је констатовано 10 вр-ста, али доминантно место заузима подмладак букве, док су остале врсте много ма-ње заступљене.

Трећи спрат је покровности од 0,5-1,0, а у њему је регистрована 101 биљна врста. Најчешћа врста је Asperula odorata L., а осим ње честе су и Dentaria bulbi-fera (L.) Crantz., Dryopteris filix-mas (L.) Schott., Mycelis muralis (L.) Rchb., Luzula silvatica (Huds.) Gaud., Urtica dioica L. и Fragaria vesca L. У пионирској заједници брезе (Betuletum verrucosae s.l.) је регистрован већи број врста које нису нађене у буковим заједницама: Agrostis capillaris L., Poa nemoralis L., Brachypodium pinna-tum (L.) P.B., Trifolium alpestre L., Potentilla erecta (L.) Rauchel, Prunella vulgaris L., Centaurea phrygia L., Stachys officinalis (L.) Trevis., итд.

У шумским заједницама констатовано је укупно 37 лековитих врста (35,24%). Лековите врсте које се јављају са већим степеном присутности су Fagus moesia-ca L., Asperula odorata L., Dryopteris filix-mas (L.) Schott., Urtica dioica L. и Fragaria vesca L.

Најраспрострањенији тип ливадске заједнице у брдском и планинском појасу Старе планине је асоцијација Agrostietum vulgaris (capillaris) Z. Pavlović 1955. Фло-ристички састав, степен присутности, биљногеографска припадност и животне фор-ме врста приказане су табели 3.

На Јавору налази 88 врста, а 20 припадају лековитим и ароматичним врстама (17,6 %). На локалитету Прелесје забележено је укупно 83 врсте, од којих је, такође, 20 (16,6 %) врста лековито.

Заједница Agrostietum vulgaris (capillars) Pavlović 1955 је веома заступљени тип ливада и пашњака, посебно у брдском и планинском подручју. Површине под овом заједницом на Старој планини чине широк појас планинских ливада - кошеница и пашњака. Унутар те зоне срећу се и веће површине под другим заједницама, али оне нису стриктно везане за одређене надморске висине и само су мозаично распоређе-не унутар Agrostietum као доминантне асоцијације (Мишић et al., 1978). Заједница Agrostietum vulgaris на Старој планини је распрострањена у појасу букових шума.

Према нашим истраживањима, заједницу сачињавају 102 врсте на оба лока-литета. Од лековитих врста са већим степеном присутности издвајају се Hypericum perforatum L., Prunella grandiflora L., Tanacetum vulgare L., Achillea millefolium L., Rumex acetosa L., Campanula glomerata L., Stachys officinalis (.) Trevis, Plantago lan-ceolata W. et K., Potentilla erecta (l.) Rauchel, Chamaespartium sagittale (L.) P. Gibbs., Cynanchum vincetoxicum (L.) Pers. и Euphrasia stricta Host.

Биљногеографски, Стара планина представља подручје где се преплићу ути-цаји различитих области, што се огледа у великој разноликости флорних елемената.


240

Табе

ла 2

. Зај

едни

ца п

лани

нске

бук

ве и

пио

нирс

ка за

једн

ица

брез

еTa

ble

2. C

omm

unity

of

mon

tane

bee

ch a

nd p

ione

er c

omm

unity

of b

irch

Асо

ција

ција

Ass

otia

tion

Fag

etum

moe

siac

ae m

onta

num

B. J

ov. 1

953.

Betuletum verrucosae s.l.

Степен присутностиDegree of presence

Биљногеографске карактеристике (ареал типови)

Plant-geographic characteristics

Животне формеLife forms

Суб

асоц

ијац

ија

typi

cum

Фац

ијес

aspe

rulo

sum

Лок

алит

етЈа

вор

Јаво

рЈа

вор

Јаво

рЈа

вор

Јаво

рП

реле

сје

Пре

лесј

еБр

ој с

ним

ка1

23

45

67

8Е

кспо

зици

јаS

SWSW

NW

NW

NW

NW

W

Наг

иб [°

]40

3535

2525

2530

10С

ПРА

Т I

Скл

оп0.

80.

80.

90.

70.

80.

80.

80.

6С

редњ

а ви

сина

[m]

2121

2223

2318

1712

Сре

дњи

преч

ник

[cm

]35

3035

4040

3025

20С

редњ

е ра

стој

ање

[m]

55

67

76

56

Fagu

s moe

siac

a5.

55.

55.

54.

45.

54.

44.

4V

Mez

.p

Pice

a ab

ies

1.1

IB

or. e

vr.

pBe

tula

pen

dula

4.3

ISu

bj. s

ib.

pС

ПРА

Т II

Скл

оп0.

80.

20.

80.

20.

2С

редњ

а ви

сина

[m]

22

1.5

31.

5Fa

gus m

oesi

aca

3.3

2.2

3.3

+II

IM

ez.

pC

oryl

us a

vella

na+

2.2

IISu

bse.

pRi

bes p

etra

eum

+I

Sube

vr.

npRu

bus i

daeu

s1.

1I

Cirk

.np

241


Табе

ла 2

. Зај

едни

ца п

лани

нске

бук

ве и

пио

нирс

ка за

једн

ица

брез

еTa

ble

2. C

omm

unity

of

mon

tane

bee

ch a

nd p

ione

er c

omm

unity

of b

irch

Асо

ција

ција

Ass

otia

tion

Fag

etum

moe

siac

ae m

onta

num

B. J

ov. 1

953.



Биљногеографске карактеристике(ареал типови)



Суб

асоц

ијац

ија

typi

cum

Фац

ијес

aspe

rulo

sum

Лок

алит

етЈа

вор

Јаво

рЈа

вор

Јаво

рЈа

вор

Јаво

рП

реле

сје

Пре

лесј

еБр

ој с

ним

ка1

23

45

67

8Е

кспо

зици

јаS

SWSW

NW

NW

NW

NW

W

Наг

иб [°

]40

3535

2525

2530

10Ru

bus h

irtu

s+

ISe

.np

Mal

us si

lves

tris

2.1

ISu

bse.

pC

rata

egus

mon

ogyn

a+

ISu

bse.

pС

ПРА

Т II

IП

окро

внос

т0.

80.

80.

61.

01.

00.

80.

41.

0As

peru

la o

dora

ta3.

33.

23.

32.

22.

34.

43.

3V

Sube

vr.

gD

enta

ria

bulb

ifera

2.2

2.2

2.2

1.1

2.2

++

VSu

bse.

gD

ryop

teri

s filli

x-m

as+

+1.

1+

1.1

+IV

Kos

m.

hM

ycel

is m

ural

is1.

21.

11.

12.

21.

1+

IVSe

.h

Urt

ica

dioi

ca+

1.1

1.1

++

IVEv

r.h

Luzu

la si

lvat

ica

+1.

11.

11.

1+

IVSe

.h

Impa

tiens

nol

li-ta

nger

e2.

32.

2+

1.1

III

Evr.

tEu

phor

bia

amyg

dalo

ides

++

1.2

+II

ISu

batl.

-sub

m.

zcPo

lygo

natu

m o

dora

tum

1.1

++

1.1

III

Subj

. sib

.g

Cam

panu

la sp

haer

otry

x+

1.1

IISu

bmez

.h


242

Табе

ла 2

. Зај

едни

ца п

лани

нске

бук

ве и

пио

нирс

ка за

једн

ица

брез

еTa

ble

2. C

omm

unity

of

mon

tane

bee

ch a

nd p

ione

er c

omm

unity

of b

irch

Асо

ција

ција

Ass

otia

tion

Fag

etum

moe

siac

ae m

onta

num

B. J

ov. 1

953.






Суб

асоц

ијац

ија

typi

cum

Фац

ијес

aspe

rulo

sum

Лок

алит

етЈа

вор

Јаво

рЈа

вор

Јаво

рЈа

вор

Јаво

рП

реле

сје

Пре

лесј

еБр

ој с

ним

ка1

23

45

67

8Е

кспо

зици

јаS

SWSW

NW

NW

NW

NW

W

Наг

иб [°

]40

3535

2525

2530

10C

haer

ophy

llum

aur

eum

++

+II

Subs

e.h

Allia

ria

offic

inal

is1.

21.

1II

Subs

e.h

Ger

aniu

m sa

ngui

neum

1.1

+II

Subp

ont.

hD

acty

lis g

lom

erat

a1.

11.

1II

Sube

vr.

hG

aliu

m v

ernu

m

1.1

+1.

2II

Pont

. - su

bm.

hM

yoso

tis si

lvat

ica

++

IISu

bevr

.h

Rubu

s ida

eus

1.2

+II

Cirk

.np

Mel

ica

unifl

ora

1.1

1.1

IISu

bse.

gSy

mph

ytum

tube

rosu

m+

1.1

IIPo

nt. -

subm

.g

Liliu

m m

arta

gon

++

IIEv

r.g

Oxa

lis a

ceto

sella

2.2

1.1

IIC

irk.

gC

repi

s con

izifo

lia1.

11.

11.

1II

Se.

hSa

nicu

la e

urop

aea

++

IIEv

roaf

r.h

Poly

gona

tum

ver

ticill

atum

1.1

1.1

IISu

bse.

gAe

gopo

dium

pod

agra

ria

++

+II

Evr.

g

243


Табе

ла 2

. Зај

едни

ца п

лани

нске

бук

ве и

пио

нирс

ка за

једн

ица

брез

еTa

ble

2. C

omm

unity

of

mon

tane

bee

ch a

nd p

ione

er c

omm

unity

of b

irch

Асо

ција

ција

Ass

otia

tion

Fag

etum

moe

siac

ae m

onta

num

B. J

ov. 1

953.






Суб

асоц

ијац

ија

typi

cum

Фац

ијес

aspe

rulo

sum

Лок

алит

етЈа

вор

Јаво

рЈа

вор

Јаво

рЈа

вор

Јаво

рП

реле

сје

Пре

лесј

еБр

ој с

ним

ка1

23

45

67

8Е

кспо

зици

јаS

SWSW

NW

NW

NW

NW

W

Наг

иб [°

]40

3535

2525

2530

10Tr

ifoliu

m m

onta

num

++

IISu

bpon

t.h

Frag

aria

ves

ca+

+II

Evr.

hG

lech

oma

hirs

uta

1.1

+II

Pont

.-is.

subm

.h

Ger

aniu

m ro

bert

ianu

m1.

11.

2II

Subc

irk.

thPo

a ne

mor

alis

3.4

2.2

IIC

irk.

hG

aleo

psis

spec

iosa

1.1

ISu

bse.

tSt

ella

ria

med

ia1.

2I

Kos

m.

thSc

roph

ular

ia n

odos

a+

IEv

r.h

Epilo

bium

mon

tanu

m

1.2

IEv

r.h

Stac

hys s

ilvat

ica

+I

Subs

e.g

Gna

phal

ium

silv

atic

um+

IC

irk.

hTa

nace

tum

cor

ymbo

sum

+I

Subp

ont.-

subm

.h

Gal

ium

apa

rine

+I

Evr.

tC

alam

inth

a vu

lgar

is+

IC

irk.

hC

arda

min

e en

neap

hyllo

s1.

1I

Se.

g


244

Табе

ла 2

. Зај

едни

ца п

лани

нске

бук

ве и

пио

нирс

ка за

једн

ица

брез

еTa

ble

2. C

omm

unity

of

mon

tane

bee

ch a

nd p

ione

er c

omm

unity

of b

irch

Асо

ција

ција

Ass

otia

tion

Fag

etum

moe

siac

ae m

onta

num

B. J

ov. 1

953.






Суб

асоц

ијац

ија

typi

cum

Фац

ијес

aspe

rulo

sum

Лок

алит

етЈа

вор

Јаво

рЈа

вор

Јаво

рЈа

вор

Јаво

рП

реле

сје

Пре

лесј

еБр

ој с

ним

ка1

23

45

67

8Е

кспо

зици

јаS

SWSW

NW

NW

NW

NW

W

Наг

иб [°

]40

3535

2525

2530

10Pe

uced

anum

aeg

opod

ioid

es+

ISu

bmez

.h

Arem

onia

agr

imon

oide

s1.

1I

Is. s

ubm

.h

Acer

pla

tano

ides

+I

Subs

e.p

Dig

italis

am

bigu

a+

ISu

bse.

hC

oryl

us a

vella

na1.

1I

Subs

e.p

Rubu

s hir

tus

2.2

ISe

.np

Ribe

s pet

raeu

m+

ISu

bevr

.np

Hor

deum

bul

bosu

m+.

2I

Subm

.h

Viol

a si

lves

tris

+I

Se.

hFa

gus m

oesi

aca

3.3

IM

ez.

pAc

er p

seud

opla

tanu

s+

ISe

.p

Hel

lebo

rus o

doru

s+

ISr

balk

.h

Lath

yrus

ven

etus

1.1

IPo

nt.-i

s. su

bm.

gVe

rbas

cum

long

ifolia

+I

Sube

nd.

thLa

miu

m g

aleo

bdol

on+

ISu

bse.

zc

245


Табе

ла 2

. Зај

едни

ца п

лани

нске

бук

ве и

пио

нирс

ка за

једн

ица

брез

еTa

ble

2. C

omm

unity

of

mon

tane

bee

ch a

nd p

ione

er c

omm

unity

of b

irch

Асо

ција

ција

Ass

otia

tion

Fag

etum

moe

siac

ae m

onta

num

B. J

ov. 1

953.






Суб

асоц

ијац

ија

typi

cum

Фац

ијес

aspe

rulo

sum

Лок

алит

етЈа

вор

Јаво

рЈа

вор

Јаво

рЈа

вор

Јаво

рП

реле

сје

Пре

лесј

еБр

ој с

ним

ка1

23

45

67

8Е

кспо

зици

јаS

SWSW

NW

NW

NW

NW

W

Наг

иб [°

]40

3535

2525

2530

10G

aleo

psis

tetr

achi

t+

IEv

r.t

Moe

hrin

gia

trin

ervi

a2.

3I

Evr.

thC

ampa

nula

rotu

ndifo

lia+

ISu

bbor

.-cirk

.h

Pren

anth

es p

urpu

rea

1.1

ISe

.h

Lith

ospe

rmum

pu

rpur

eo-c

oeru

lem

+I

Pont

.-sub

m.

zc

Cyn

anch

um v

ince

toxi

cum

+I

Pont

.-ca.

hPo

tent

illa

erec

ta1.

1I

Evr.

hPr

unel

la v

ulga

ris

1.1

ISu

bevr

.h

Gla

diol

us im

bric

atus

+I

Subp

ont.

gC

enta

urea

phr

ygia

1.1

ISe

.h

Mus

cari

race

mos

um+

ISu

bm.

gAl

opec

urus

pra

tens

is+

IEv

r.h

Agro

stis

cap

illar

is2.

2I

Cirk

.h

Leuc

anth

emum

vul

gare

+I

Evr.

h


246

Табе

ла 2

. Зај

едни

ца п

лани

нске

бук

ве и

пио

нирс

ка за

једн

ица

брез

еTa

ble

2. C

omm

unity

of

mon

tane

bee

ch a

nd p

ione

er c

omm

unity

of b

irch

Асо

ција

ција

Ass

otia

tion

Fag

etum

moe

siac

ae m

onta

num

B. J

ov. 1

953.






Суб

асоц

ијац

ија

typi

cum

Фац

ијес

aspe

rulo

sum

Лок

алит

етЈа

вор

Јаво

рЈа

вор

Јаво

рЈа

вор

Јаво

рП

реле

сје

Пре

лесј

еБр

ој с

ним

ка1

23

45

67

8Е

кспо

зици

јаS

SWSW

NW

NW

NW

NW

W

Наг

иб [°

]40

3535

2525

2530

10Tr

ifoliu

m a

lpes

tre1.

2I

Subp

ont.-

ca.

hSc

abio

sam

col

umba

ria

+I

Subs

e.h

Briz

a m

edia

+I

Evr.

hRu

mex

ace

tosa

+I

Evr.

hSt

ella

ria

gram

inea

+.2

IEv

r.h

Hel

iant

hem

um n

umm

ular

ium

+I

Subs

e.dc

Cam

panu

la g

lom

erat

a+

IEv

r.h

Stac

hys o

ffici

nalis

1.1

ISu

bse.

hLo

tus c

orni

cula

tus

+I

Sube

vr.

hFe

stuc

a he

tero

phyl

la2.

2I

Se.

hK

oele

ria

pyra

mid

ata

+I

Se.

hAv

ena

prat

ensi

s+

IEv

r.h

Sile

ne o

tites

+I

Evr.

hSi

lene

roeh

mer

i+

IB

alk.

-c. j

. ape

n.h

Prun

ella

gra

ndifl

ora

+I

Subs

e.h

247


Табе

ла 2

. Зај

едни

ца п

лани

нске

бук

ве и

пио

нирс

ка за

једн

ица

брез

еTa

ble

2. C

omm

unity

of

mon

tane

bee

ch a

nd p

ione

er c

omm

unity

of b

irch

Асо

ција

ција

Ass

otia

tion

Fag

etum

moe

siac

ae m

onta

num

B. J

ov. 1

953.






Суб

асоц

ијац

ија

typi

cum

Фац

ијес

aspe

rulo

sum

Лок

алит

етЈа

вор

Јаво

рЈа

вор

Јаво

рЈа

вор

Јаво

рП

реле

сје

Пре

лесј

еБр

ој с

ним

ка1

23

45

67

8Е

кспо

зици

јаS

SWSW

NW

NW

NW

NW

W

Наг

иб [°

]40

3535

2525

2530

10H

ypoc

hoer

is m

acul

ata

+I

Evr.

hC

enta

urea

ner

vosa

+I

Alp

.-kar

p.h

Geu

m u

rban

um+

IEv

r.h

Achi

llea

mill

efol

ium

+.1

IEv

r.h

Que

rcus

cer

ris

+I

Is. s

ubm

.p

Vera

trum

alb

um+

IEv

r.h

Brac

hypo

dium

pin

natu

m2.

2I

Subj

. sib

.h

Hyp

eric

um p

erfo

ratu

m+

ISu

bevr

.h


248

Tаб

ела

3. З

ајед

ница

Agr

ostie

tum

vul

gari

s (ca

pilla

ris)

Pav

lovi

ć 19

55.

Tabl

e 3.

Com

mun

ity A

gros

tietu

m v

ulga

ris (

capi

llari

s) P

avlo

vić

1955

Лок

алит

етЈа

вор

Сте

пен

прис

утно

сти

Deg

ree

of

pres

ence

Пре

лесј

еС

тепе

н пр

исут

ност

иD

egre

e of

pr

esen

ce

Фло

рни

елем

ент

Flor

al e

lem

ent

Жив

отна

ф

орм

аL

ife

form

s

Екс

пози

ција

N

NН

адм

орск

а ви

сина

1.28

8 m

1287

mН

агиб

30°

35°

Agro

stis

cap

illar

is3.

3V

3.3

VC

irk.

hFe

stuc

a ru

bra

--

3.3

VEv

r.h

Cen

taur

ea p

hryg

ia2.

3IV

2.2

IVSe

.h

Thym

us v

anda

sii

1.2

IV2.

3IV

Srba

lk.-c

.ape

n.zc

Fest

uca

valle

siac

a2.

2II

I2.

2IV

Cirk

.h

F. a

rund

inac

ea2.

2II

I2.

2II

ISu

bevr

.h

Gal

ium

ver

num

2.2

III

2.2

III

Evr.

hH

elia

nthe

mum

num

mul

ariu

m2.

2II

I2.

2II

ISu

bse.

dcH

yper

icum

per

fora

tum

2.2

III

2.2

III

Sube

vr.

hPr

unel

la g

rand

iflor

a+.

1II

I2.

2II

ISu

bse.

hTa

nace

tum

vul

gare

2.2

III

--

Evr.

hVe

roni

ca ja

cqui

nii

2.2

III

--

Pont

.h

Briz

a m

edia

+.2

II1.

2II

IEv

r.h

Iris

pum

ila-

-1.

2II

IPo

nt.-c

a.g

Nar

dus s

tric

ta-

-1.

2II

IB

or.-e

vr.

hSt

ella

ria

gram

inea

1.1

II1.

1II

Evr.

hAc

hille

a m

illef

oliu

m1.

1II

1.1

IIEv

r.h

Luzu

la si

lvat

ica

1.1

II1.

1II

Se.

hAn

thox

anth

um o

dora

tum

1.1

II1.

1II

Sube

vr.

h

249


Tаб

ела

3. З

ајед

ница

Agr

ostie

tum

vul

gari

s (ca

pilla

ris)

Pav

lovi

ć 19

55.

Tabl

e 3.

Com

mun

ity A

gros

tietu

m v

ulga

ris (

capi

llari

s) P

avlo

vić

1955

Лок

алит

етЈа

вор

Сте

пен

прис

утно

сти

Deg

ree

of

pres

ence

Пре

лесј

еС

тепе

н пр

исут

ност

иD

egre

e of

pr

esen

ce

Фло

рни

елем

ент

Flor

al e

lem

ent

Жив

отна

ф

орм

аL

ife

form

s

Екс

пози

ција

N

NН

адм

орск

а ви

сина

1.28

8 m

1287

mН

агиб

30°

35°

Trifo

lium

pan

noni

cum

1.1

II1.

1II

Pont

.-is.

subm

.h

Rum

ex a

ceto

sa1.

1II

1.1

IIEv

r.h

Cen

taur

ea st

oebe

1.1

II1.

1II

Se.

hBr

achy

podi

um si

lvat

icum

1.1

II1.

1II

Subj

.sib.

hTr

ifoliu

m a

lpes

tre1.

1II

1.1

IISu

bpon

t.-ca

.h

Trag

opog

on p

rate

nsis

1.1

II1.

1II

Evr.

hC

ampa

nula

glo

mer

ata

1.1

II1.

1II

Evr.

hLe

onto

don

hisp

idus

1.1

II+.

2II

Subs

e.h

Hie

raci

um h

oppa

eanu

m1.

1II

+.2

IISe

.h

Cha

mae

cytis

us a

lbus

1.1

II+.

1II

Pont

.-pan

.dc

Sile

ne ro

emer

i sub

sp. s

endt

neri

i1.

1II

+.1

IIB

alk.

-c.j.

apen

.h

Stac

hys o

ffici

nalis

1.1

II+.

1II

Subs

e.h

Trifo

lium

pra

tens

e1.

1II

+.1

IISu

bevr

.h

Cre

pis c

onyz

ifolia

1.1

II+.

1II

Se.

hPl

anta

go la

nceo

lata

1.1

II+.

1II

Evr.

hPo

tent

illa

erec

ta+.

1II

1.1

IIEv

r.h

Cha

mae

spar

tium

sagi

ttale

1.1

II+.

1II

Suba

tl.-s

ubm

.h

Lotu

s cor

nicu

latu

s1.

1II

+II

Sube

vroa

z.h

Alop

ecur

us p

rate

nsis

+I

1.1

IIEv

r.h


250

Tаб

ела

3. З

ајед

ница

Agr

ostie

tum

vul

gari

s (ca

pilla

ris)

Pav

lovi

ć 19

55.

Tabl

e 3.

Com

mun

ity A

gros

tietu

m v

ulga

ris (

capi

llari

s) P

avlo

vić

1955

Лок

алит

етЈа

вор

Сте

пен

прис

утно

сти

Deg

ree

of

pres

ence

Пре

лесј

еС

тепе

н пр

исут

ност

иD

egre

e of

pr

esen

ce

Фло

рни

елем

ент

Flor

al e

lem

ent

Жив

отна

ф

орм

аL

ife

form

s

Екс

пози

ција

N

NН

адм

орск

а ви

сина

1.28

8 m

1287

mН

агиб

30°

35°

Poly

gala

maj

or+

I1.

1II

Pont

.-is.-

subm

.g

Cal

amog

rost

is e

pige

ios

1.1

I-

-Ev

r.h

Gal

ium

cru

ciat

a-

-1.

1I

Subs

e.zc

Brom

us m

ollis

--

1.1

ISu

bm.

tTr

ifoliu

m re

pens

--

1.1

ISu

bevr

.h

Leop

oldi

a co

mos

a+.

3I

+.3

ISu

bm.

gD

acty

lis g

lom

erat

a+.

2I

+.2

ISu

bevr

.h

Arrh

enat

heru

m e

latiu

s+.

2I

+.1

ISu

bse.

hPo

a pr

aten

sis

+.2

I+.

1I

Subc

irk.

hC

ampa

nula

pat

ula

+.1

I+.

1I

Subs

e.th

Dia

nthu

s cru

enth

us+.

1I

+.1

IEn

d.h

Verb

ascu

m lo

ngifo

lium

+.1

I+.

1I

Sube

nd.

thTr

ifoliu

m o

chro

leuc

um+.

1I

+.1

ISu

batl.

-sub

m.

hD

esch

amps

ia fl

exuo

sa+.

1I

+.1

IC

irk.

hC

ynan

chum

vin

ceto

xicu

m+.

1I

+.1

IPo

nt.-c

a.h

Cha

erop

hyllu

m a

ureu

m+.

1I

+.1

ISu

bse.

hH

iera

cium

bau

hini

+.1

I+.

1I

Subp

ont.-

ca.

hTr

ifliu

m m

onta

num

+.1

I+.

1I

Subp

ont.

hPo

tent

illa

arge

ntea

+.1

I+.

1I

Subp

ont.-

ca.

h

251


Tаб

ела

3. З

ајед

ница

Agr

ostie

tum

vul

gari

s (ca

pilla

ris)

Pav

lovi

ć 19

55.

Tabl

e 3.

Com

mun

ity A

gros

tietu

m v

ulga

ris (

capi

llari

s) P

avlo

vić

1955

Лок

алит

етЈа

вор

Сте

пен

прис

утно

сти

Deg

ree

of

pres

ence

Пре

лесј

еС

тепе

н пр

исут

ност

иD

egre

e of

pr

esen

ce

Фло

рни

елем

ент

Flor

al e

lem

ent

Жив

отна

ф

орм

аL

ife

form

s

Екс

пози

ција

N

NН

адм

орск

а ви

сина

1.28

8 m

1287

mН

агиб

30°

35°

Cir

sium

arv

ense

+.1

I+.

1I

Sube

vr.

gPr

unel

la la

cini

ata

+.1

I+.

1I

Pont

.-sub

m.

hC

ynos

urus

cri

stat

us+.

1I

+.1

ISu

bse.

hEu

phra

sia

stri

cta

+.1

I+.

1I

Subs

e.t

Scab

iosa

col

umba

ria

+.1

I+

ISu

bse.

hAl

lium

car

inat

um+

I+.

1I

Sube

uks.

gVi

cia

crac

ca+.

1I

+I

Evr.

hVe

rbas

cum

lych

nitis

+.1

I+

ISu

bpon

t.h

Oro

banc

he g

raci

lis+.

1I

+I

Subm

.g

Cer

astiu

m m

oesi

acum

+I

+.1

ISu

bmez

.zc

Agro

stis

alb

a+.

1I

--

Sube

vr.

hVe

roni

ca c

ham

aedr

ys+.

1I

--

Subs

e.g

Koe

leri

a gr

acili

s-

-+.

1I

Cirk

.h

Salv

ia v

ertic

illat

a+.

1I

--

Subp

ont.-

subm

.h

Visc

aria

vul

gari

s+.

1I

--

Subs

e.h

Gal

ium

mol

lugo

+.1

I-

-Su

bse.

hRo

sa ru

brifo

lia+

I+

ISe

.np

Vera

trum

alb

um+

I+

IEv

r.h

Sese

li pe

uced

anoi

des

+I

+I

Pont

.-ca.

h


252

Tаб

ела

3. З

ајед

ница

Agr

ostie

tum

vul

gari

s (ca

pilla

ris)

Pav

lovi

ć 19

55.

Tabl

e 3.

Com

mun

ity A

gros

tietu

m v

ulga

ris (

capi

llari

s) P

avlo

vić

1955

Лок

алит

етЈа

вор

Сте

пен

прис

утно

сти

Deg

ree

of

pres

ence

Пре

лесј

еС

тепе

н пр

исут

ност

иD

egre

e of

pr

esen

ce

Фло

рни

елем

ент

Flor

al e

lem

ent

Жив

отна

ф

орм

аL

ife

form

s

Екс

пози

ција

N

NН

адм

орск

а ви

сина

1.28

8 m

1287

mН

агиб

30°

35°

Cal

amin

tha

vulg

aris

+I

+I

Cirk

.h

Sile

ne v

ulga

ris

+I

+I

Sube

vr.

hLe

ucan

them

um v

ulga

re+

I+

IEv

r.h

Dig

italis

am

bigu

a+

I+

ISu

bse.

hLi

bano

tis m

onta

na+

I+

IEv

r.h

Tara

xacu

m o

ffici

nale

+

I+

IEv

r.h

Cra

taeg

us m

onog

yna

+I

+I

Subs

e.np

Gym

nade

nia

cono

psea

+I

+I

Evr.

gIn

ula

hirt

a+

I+

ISu

bpon

t.-su

bca.

-sub

m.

gC

arex

car

yoph

ylle

a+

I-

-Ev

r.h

Aspe

rula

cyn

anch

ia+

I-

-Su

bpon

t.-su

bm.

hLa

thyr

us p

rate

nsis

+I

--

Sube

vr.

gH

ypoc

hoer

is m

acul

ata

+I

--

Evr.

hFe

rula

go si

lvat

ica

+I

--

Pont

.-is.

subm

.h

Anth

yllis

vul

nera

ria

+I

--

Subs

e.h

Cir

sium

ligu

lare

var

. arm

atum

+I

--

Subm

ez.

hSt

achy

s ger

man

ica

+I

--

Pont

.-sub

m.

hSc

lera

nthu

s ann

us+

I-

-Su

bevr

.th

Rhin

anth

us m

inor

+I

--

Subs

e.t

253


Tаб

ела

3. З

ајед

ница

Agr

ostie

tum

vul

gari

s (ca

pilla

ris)

Pav

lovi

ć 19

55.

Tabl

e 3.

Com

mun

ity A

gros

tietu

m v

ulga

ris (

capi

llari

s) P

avlo

vić

1955

Лок

алит

етЈа

вор

Сте

пен

прис

утно

сти

Deg

ree

of

pres

ence

Пре

лесј

еС

тепе

н пр

исут

ност

иD

egre

e of

pr

esen

ce

Фло

рни

елем

ент

Flor

al e

lem

ent

Жив

отна

ф

орм

аL

ife

form

s

Екс

пози

ција

N

NН

адм

орск

а ви

сина

1.28

8 m

1287

mН

агиб

30°

35°

Med

icag

o lu

pulin

a-

-+

ISu

bevr

.th

Anth

eric

um ra

mos

um-

-+

ISu

bpon

t.h

Plan

tago

alti

ssim

a-

-+

IIs

.-sub

m.

hC

oron

illa

vari

a-

-+

ISu

bpon

t.h

Acon

itum

vul

pari

a-

-+

IEv

r.h


254

Најзаступљеније су врсте евроазијског и средњеевропског флорног елемента како у шумским тако и у ливадским заједницама (30% и 36,66%). Ксероморфне врсте понтско-централноазијског флорног елемента такође чине значајан проценат (21% и 19,32%).

Очуваност врста субмедитеранског флорног елемента, од којих је већина ау-тохтоног порекла, указује на прилагођеност ових врста на услове лети топле, а зими оштре и хладне климе, али истовремено на услове заклоњених терена и специфичне микроклиме шумских и ливадских екосистема (Мишић et al., 1978).

Анализом животних форми, како у шумским, тако и у ливадским заједницама, утврђена је доминација хемикриптофита (више од 50%).

4. ЗАКЉУЧАК

Општи диверзитет флоре Старе планине условио је и развој великог броја лековитих и ароматичних биљака. Главна одлика ових врста на испитиваним лока-литетима је њихова разноврсност.

Земљиште у ливадској заједници је дистрично хумусно-силикатно (литично и посмеђено) и еутрично хумусно-силикатно. У шумским заједницама дистрично сме-ђе и еутрично смеђе земљиште.

На истраживаним локалитетима Јавор и Прелесје шумска заједнице планинс-ке букве (Fagetum moesiacae montanum) представљена је субасоцијацијом typicum и фацијесом asperulosum. Чини је укупно 105 врста од којих су 35,24% лековите. У ливадској заједници Agrostietum vulgaris (capillaris) од 102 врсте око 17% је са ле-ковитим својствима.

Параметри који се обавезно користе за препоруку приликом предлога за при-купљање лековитих биљака су бројност, социјалност и степен присутности. На осно-ву тих карактеристика на истраживаним локалитетима и поред велике разноврсно-сти, можемо издвојити само неколико врста: Hypericum perforatum L., Asperula odo-rata L., Dryopteris filix-mas (L.) Schott., Urtica dioica L., Euphorbia amygdaloides L., Prunella grandiflora L., Tanacetum vulgare L., Achillea millefolium L., Rumex acetosa L., Campanula glomerata L., Stachys officinalis (L.) Trevis., Plantago lanceolata W. et K., Potentilla erecta (L.) Rauchel, Chamaespartium sagittale (L.) P. Gibbs., Cynanchum vinc-etoxicum (L.) Pers., Euphrasia stricta Host., Fagus moesiaca (Matt.) Liebl. и Fragaria vesca L.

Деградираност шумских и ливадских екосистема је главни разлог за мањи сте-пен присутности високовредних врста. Услед неадекватног искоришћавања, углав-ном због косидбе и пашарења, као и због израженог ефекта антропопресије, дегра-дација иде у правцу опадања бројности врста високе вредности, а пораста бројности мање вредних и отровних врста.

255


ЛИТЕРАТУРА

Braun-Blanquer t J. (1967): Phlanzensoziologie, 7,1. BerlinГа јић М. (1984): Вегeтација СР Србије, САНУ, БеоградDe Kove l C.G.F., Van Mie r lo E.M., Wi lms Y.J.O., Be rendse F. (2000): Carbon and nitro-

gen in soil and vegetation at sites differing in successional age, Plant Ecology 149 (43-50)

Ђорђевић-Милошевић С. (1996): Динамика органске продукције и квалитета биомасе травних заједница различитих висинских појасева Старе планине, докторска дисертација у рукопису, Пољопривредни Факулет Универзитет у Београду, Бео-град (1-141)

Јовановић Б. (1953): Шумске фитозенозе и станишта Суве планине, докторска дисератција у рукопису, Шумарски факултет Универзитет у Београду, Београд

(1989): Лековите биљке СР Србије, уредник Сарић M., САНУ, Београд(1997): Методе истраживања и одређивања физичких својстава земљишта, ЈДПЗ, БеоградМишић В., Јовановић-Дуњић Р., Поповић М., Борис ављевић Љ., Антић М., Ди -

нић А., Данон Ј., Блаженчић Ж. (1978): Биљне заједнице и станишта Ста-ре планине, посебна издања, књ. DXI, САНУ, Београд

Павловић З. (1955): О пашњачкој и ливадској вегетацији централног дела Копаоника, Гла-сник Прир. муз. Српске земље, Сер. Б, 7(1), Београд

Ранђеловић В., Златковић Б., Ранђеловић М. (2002): Таксономска анализа флоре Старе планине у источној Србији, VII Симпозијум о флори југоистичне Србије и суседних подручја, Зборник резимеа, ГДЕ (34)

Ранђеловић М., Ранђеловић В. (2002): Значај и угроженост флоре Старе планине у исто-чној Србији, VII Симпозијум о флори југоистичне Србије и суседних подручја, Зборник резимеа, ГДЕ (34-35)

(1966): Хемијске методе испитивања земљишта, књига 1, ЈДПЗ, БеоградШкорић А., Филиповски Г., Ћирић М. (1985): Класификација земљишта Југославије,

АН БиХ, књига LXXVIII, Сарајево

Dragica Obratov-PetkovićIvana PopovićSnežana BelanovićMarko PerovićOlivera Košanin

DIVERSITY OF MAPs IN SOME PLANT COMMUNITIES OF STARA PLANINA

SummaryStara Planina is the highest mountain massif in Serbia. From the floristic and vegetation as-

pects, it is distinguished by extraordinary diversity. Based on the research in 1987 (Miš i ć et al., 1987), 52 types of plant communities were identified on Stara Planina, of which 24 forest and shrub, and 28 herbaceous communities. Based on the floristic studies (Ranđe lov ić , Ranđe lov ić , 2002, Ranđe lov ić et al., 2002) on Stara Planina there are 1195 plant species in 33 families and 455


256

genera, as well as 147 threatened and endemic species, so Stara Planina is considered as one of the centres of floristic diversity, not only of Serbia, but also of the Balkan Peninsula.

Thanks to the extraordinary floristic wealth and diversity, medicinal and aromatic plants were studied in order to determine the soil types, floristic structure of the species, abundance, socia-bility and the degree of presence, as well as to identify the species which could be used for organised harvesting. The study included the forest community of the montane Balkan beech, the pioneer com-munity of birch, and the meadow type Agrostietum vulgaris (capillaris).

The analysis of soil samples shows that the soil under pastures is dystric humus-siliceous, lithic (profile 1 on Javor, profile 4 on Prelesje), dystric humus-siliceous, brownised (profile 2 on Ja-vor), eutric humus-siliceous (profile 3 on Prelesje), and in forest communities: dystric brown soil (profiles 5 and 6 on Javor and profile 8 on Prelesje) and eutric brown soil (profile 7 on Prelesje).

At the sites Javor and Prelesje, the montane beech forest community (Fagetum moesiacae montanum) is represented by the sub-association typicum and the facies asperulosum. It consists of altogether 105 species of which 35.24% are medicinal. In meadow community Agrostietum vulgaris (capillaris) about 17% of 102 species are medicinal plants.

The community Agrostietum vulgaris Pavlović 1955 is a very well represented type of mead-ows and pastures, particularly in submontane and montane areas. The areas under this community on Stara Planina extend in a wide belt of montane meadows - hay and pasture. The range of the com-munity Agrostietum vulgaris on Stara Planina is the belt of beech forest.

From plant-geographical aspect, Stara Planina is a region in which different influences in-termingle, which is reflected in a great diversity of floral elements. The most represented species are of Eurasian and Central European floral element, both in forest and in meadow communities (30% and 36.66% respectively). The percentage of xeromorphic species of Pontic-Central Asian floral element is also significant (21% and 19.32% respectively). The conserved species of Sub Mediter-ranean floral element, most of which are of autochthonous origin, point to their adaptation to the conditions of the warm summer, and the severe and cold winter climate, but simultaneously also to the conditions of sheltered terrains and the specific microclimate of forest and meadow ecosystems (Miš i ć et al., 1978).

The analysis of life forms, both forest and meadow communities, shows the domination of hemicryptophytes (more than 50%).

Based on the previous analyses, the following species are identified for harvesting and or-ganised collection: Hypericum perforatum L., Asperula odorata L., Dryopteris filix-mas (L.) Schott., Urtica dioica L., Euphorbia amygdaloides L., Prunella grandiflora L., Tanacetum vulgare L., Ach-illea millefolium L., Rumex acetosa L., Campanula glomerata L., Stachys officinalis (L.) Trevis., Plantago lanceolata W. et K., Potentilla erecta (L.) Rauchel, Chamaespartium sagittale (L.) P. Gibbs., Cynanchum vincetoxicum (L.) Pers., Euphrasia stricta Host., Fagus moesiaca (Matt.) Liebl. and Fragaria vesca L.

Documents

ДИВЕРЗИТЕТ MAPs У НЕКИМ ФИТОЦЕНОЗАМА СТАРЕ …€¦ · communities. The sites Javor and Prelesje, forest community Fagetum moesiacae montanum B. Jov