1

6-7. јун 2015.

Fondu PIO uplaćeno devet osto više novca od početka godine;(str.2) Uzmi otpremninu - pa se vrati na posao; (str.2) Vrščani ne ţele stečaj "Vinograda";(str.4) OTKRIVAMO Ovde će da pršte otkazi;(str.4) Na gradilištima Kopaonika čak 90 odsto radnika "na crno";(str.6) Krkobabić: Nema viška radnika, već manjka posla;(str.7) Vulin: Zakon o socijalnom preduzetništvu do kraja godine;(str.8) Transparentnost: U Zakonu o uzbunjivačima nema krivičnih dela;(str.9) „Желвоз” вози низбрдо;(str.11) Nema zainteresovanih za pogone tekstilnog kombinata "Raška";(str.12) Pokrenut stečaj u kragujevačkim Metal sistemima;(str.13) Er Srbija: Prvi ugovor posle 20 godina;(str.13) Kontrola u "Er Srbiji" zbog radnog vremena pilota;(str.14)

ПРЕС КЛИПИНГ

2

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:551735-Fondu-PIO-uplaceno-devet-osto-vise-

novca-od-pocetka-godine

Fondu PIO uplaćeno devet osto više novca od početka

godine Tanjug

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je danas da

je zaključno sa majem povećana količina novca uplaćena za penziono osiguranje za više od

devet odsto u odnosu na lane

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je danas da je zaključno sa majem povećana količina novca uplaćena za penziono osiguranje za više od devet odsto u odnosu na lane.

"Polako ali sigurno i kod nas raste svest o tome koliko je odnos prema drţavi vaţan", rekao je Vulin

nakon obilaska gerontološkog centra, navodeći da je prosek za pet meseci ove godine veći za devet

odsto u odnosu na prošlu godinu, odnosno da imamo više uplaćenih doprinosa za PIO.

On je rekao da je samo u maju preko 12 odsto povećana uplata doprinosa za PIO u odnosu na isti

mesec prošle godine.

Ministar je naglasio da je time samo za obavezne dotacije i ono što bi drţava iz budţeta morala da

doplaćuje smanjeno za 3,3 milijarde dinara.

On je rekao da je to omogućeno time što su ispunjavane obaveze, tako što su zaposleni

prijavljivani, odnosno svako ko se zaposlio bio je prijavljen.

"To je najbolja vest koju mogu da saopštim i pokazatelj je da mere vlade funkcionišu i da se svest

poslodavaca poboljšava", rekao je Vulin u Šapcu.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:551481-Uzmi-otpremninu---pa-se-vrati-na-posao

Uzmi otpremninu - pa se vrati na posao Z. R. - S. B.

Posle socijalnog programa zaposleni mogu da konkurišu u staru firmu, ali poslodavac ne mora

da ih primi. Stečajni upravnik moţe da angaţuje i po ugovoru o delu. Konkursi tri meseca posle

otkaza

Isplatili čistače vagona pa sad traţe nove

SOCIJALNI programi, bez obzira na to da li su već sprovedeni, biće ponuđeni svim radnicima koji bi mogli da ostanu bez posla u 43 firme koje su se od početka juna našle na meti poverilaca. One koje

3

završe u stečaju moţda će ponekog od bivših radnika ponovo angaţovati. U najboljem slučaju - po ugovoru o delu.

Sa proglašenjem stečaja prestaje potreba za radnicima, tako da u tom momentu svi ostaju bez

posla.

- Ukoliko se nakon pokretanja postupka stečaja utvrdi da je zarad nekog poslovnog ili proizvodnog

ciklusa koji sada sprovodi stečajni duţnik potrebno angaţovati radnike određenih znanja i

sposobnosti, tada stečajni upravnik ima pravo da angaţuje ljude za koje smatra da će najbolje

odgovoriti proizvodnim potrebama - objašnjava Andrijana Ţivanović, posebna savetnica ministra

privrede. - To angaţovanje se radi uz saglasnost stečajnog sudije. Najčešća forma su ugovori o

delu. Na taj način mogu da se angaţuju i bivši radnici, kao i drugi koji su potrebni za konkretan

posao. Firma u stečaju ne raspisuje konkurs, već se angaţuju oni za koje je stečajni upravnik

ocenio da su mu potrebni za konkretan posao.

Firme koje sprovedu socijalni program, pre stečaja, konkurs za nove radnike ne smeju da oglase

naredna tri meseca. Primer preduzeća "Nega kola" pokazuje da otpremnine mogu iazavati kamen

razdora među zaposlenima. Ovo preduzeće su pre nekoliko meseci dobrovoljno napustila 192

zaposlena. Ništa neobično za firmu u restrukturiranju u kojoj su plate neizvesne taman koliko i

budućnost. U međuvremunu je obim posla porastao, pa je ovo preduzeće posle pet meseci krenulo

u potragu za novim radnicima. One koji su uzeli otpremnine ne ţele da angaţuju.

- Punih 27 godina čistila sam vozove bez dana bolovanja - tvrdi Slavka Jovanović. - Pre pet meseci

sam otišla iz firme kao tehnološki višak. Htela sam da se prijavim na konkurs sa još nekoliko

koleginica, ali nam direktor nije dozvolio. Rekao je da neće da primi radnike koji su uzeli

otpremninu.

DIREKTOR OBJAŠNjAVA

DIREKTOR "Nege kola" Nikola Štrbac objašenjava da je firma bila primorana da raspiše konkurs za

nove radnike, jer su ostali sa 48 odsto zaposlenih, a posao se sa "Ţeleznicama" uoči letnje sezone

naglo povećao.

- Te ţene su uzele otpremnine dobrovoljno - kaţe Štrbac. - Kada bismo ih sada opet doveli, šta bi

rekli ljudi koji su ovih pet meseci radili a kasni im plata. S druge strane, to su sve starije ţene. Mi

traţimo mlađe radnike koji mogu da izdrţe takav napor.

4

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:551558-Vrscani-ne-zele-stecaj-Vinograda

Vrščani ne ţele stečaj "Vinograda" J. J.

Ţalba radnika "Vršačkih vinograda" Ministarstvu privrede. Njihov račun blokiran zbog duga od

479 miliona dinara

Radnici očekivali privatizaciju a ne stečaj

UPRKOS obećanjima iz Ministarstva privrede da će se "Vršački vinogradi" naći u grupi preduzeća koja će do kraja oktobra biti zaštićena od prinudne naplate, došlo je do preokreta, koji će ovu firmu poslati u stečaj, a oko 240 radnika na biro za nezaposlene. U lokalnoj samoupravi Vršca smatraju da je takva odluka skandalozna, dok u "Vinogradima" ne gube nadu. Juče su Ministarstvu privrede poslali ţalbu, za koju su uvereni da će biti uslišena, "jer vršačko vinogorje predstavlja nacionalno blago, koje se ne sme pustiti niz vodu".

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/565458/OTKRIVAMO-Ovde-ce-da-prste-otkazi

OTKRIVAMO Ovde će da pršte otkazi

Bojana Anđelić

Najviše otkaza u upravi i komunalnim preduzećima za tri meseca pljuštaće u Jagodini, Leskovcu,

Nišu, Dimitrovgradu, Zaječaru i Kragujevcu.

5

Kliknuti (+) za uvećanje

Lokalna vlast u ovim gradovima godinama je zapošljavala šakom i kapom, a po svemu sudeći tako će od septembra sada morati i da otpušta. Ministarka drţavne uprave Kori Udovički saopštila je nedavno da iz drţavnog sektora ide 4.600 ljudi, dok na lokalu otkaze treba da očekuje 4.500 zaposlenih.

Iako najveći broj njih radi u komunalnim preduzećima, u opštinama poput Jagodine, Niša, Leskovca

i Kragujevca ogroman je višak u administraciji.

Gradonačelnik Jagodine Ratko Stevanović nije ţeleo da komentariše brojno stanje u upravi. Kako

nam je objasnio, nacrt zakona o maksimalnom broju zaposlenih je na javnoj raspravi, te je

neozbiljno u ovom trenutku iznositi bilo kakve komentare.

Svaka peta opština po zakonu

Zvuči neverovatno, ali u Srbiji postoje gradovi i opštine koje će talas otpuštanja mimoići, bar što se

tiče javnog sektora. Razloga za strah neće imati zaposleni u administraciji i komunalnim

preduzećima u Sremskim Karlovcima, Paraćinu, Novoj Crnji, Kniću... Podaci Ministarstva drţavne i

lokalne samouprave pokazali su da je svega 20 odsto opština i gradova u Srbiji poštovalo Zakon o

maksimalnom broju zaposlenih.

Podaci o broju zaposlenih u ovoj opštini nimalo nisu neozbiljni. Naime, zakonom iz 2009. o

maksimalnom broju zaposlenih u lokalnim samoupravama za Jagodinu je određen plafon od 357

ljudi. Međutim, poslednji podaci Ministarstva finansija iz januara ove godine pokazuju da taj grad

ima višak od čak 196 ljudi i to samo u lokalnoj upravi.

Slična situacija je i u Nišu, gde je u odnosu na ono što im je određeno kao maksimum zaposleno 155

radnika više. Zaječar je takođe jedna od opština u kojoj se zapošljavalo šakom i kapom i nalazi se

na spisku prvih deset najneracionalnijih. Gradonačelnik Velimir Ognjenović kaţe da je prekobrojnih

najviše u komunalnim preduzećima.

Ministarka Kori Udovički nedavno je najavila da će na lokalu bez posla ostati 4.500 ljudi

- Mi smo već doneli naloge o sistematizaciji, čeka se usvajanje zakona i odluka Vlade - kaţe

Ognjenović za “Blic”.

6

Posle racionalizacije - optimizacija

Svetska banka nije imala udela u prvom talasu racionalizacije, ali će ga imati u narednoj fazi koju

zovu optimizacija, saznaje „Blic“. MMF je kao uslov za sklapanje aranţmana traţio od Srbije da

smanji broj zaposlenih za 15 odsto u naredne tri godine. Svake godine po pet odsto. Taj procenat

je u ovoj godini ipak manji. Deo zaposlenih u javnom sektoru bukvalno su spasli oni koji su otišli u

penziju prošle godine. U proceni broja prekobrojnih, Ministarstvo za drţavnu i lokalnu samoupravu

rukovodilo se upravo Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih iz 2009, ali su u računicu uključili i

javna preduzeća, pošto su ona bila meka za partijske kadrove. Procena je da iz javnog sektora

samo u ovoj godini treba da ode 9.000 ljudi.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/565379/Na-gradilistima-Kopaonika-cak-90-odsto-radnika-na-crno

Na gradilištima Kopaonika čak 90 odsto radnika "na crno"

Tanjug

Tokom nadzora Inspektorata za rad na gradilištima na Kopaoniku, ustanovljeno je da je od ukupno

29 zatečenih osoba, čak 26 radilo "na crno".

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanjara,

nadzor je sproveden juče a poslodavci su istog dana zaključili ugovore o radu, odnosno podneli

prijave na obavezno socijalno osiguranje za sva lica zatečena na radu „ na crno” .

Zbog utvrđenih prekršaja za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu, inspektori su

poslodavcima izdali pet prekršajnih naloga.

S obzirom na broj lica na radu „ na crno” , i na to da je građevinska sezona u zimskim turističkim

centrima u jeku, inspekcija rada će i u predstojećem periodu vršiti vanredne kontrole iz oblasti

radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu u svim zimskim turističkim centrima, navodi se u

saopštenju.

7

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/565235/Krkobabic-Nema-viska-radnika-vec-manjka-posla

Krkobabić: Nema viška radnika, već manjka posla

Tanjug

U Srbiji nema viška radnika, nego manjka posla i svako ko reši da otpusti radnika najpre mora da

pokuša da ga "zatrpa poslom", pa tek onda kada konstatuje da ne moţe da mu se nađe posao, moţe

se razmišljati o otpuštanju, izjavio je danas direktor "Pošta Srbije" Milan Krkobabić.

Krkobabić: Nema viška radnika, već manjka posla

- Osnovna logika u Srbiji mora da ide u pravcu da moramo da pronalazimo posao, moramo za

radnike da se izborimo, moramo postojeće proizvode i usluge da prodajemo na novi način kako to

radi konkurencija - rekao je Krkobabić za RTS povodom 175 godina postojanja Pošte.

On je najavio da će i "Pošta Srbije" početi da radi menjački posao u skladu sa Zakonom o platnim

uslugama, budući da raspolaţe sa 4.500 automatizovanih šaltera.

- Umreţićemo Srbiju potpuno, omogućićemo elektronsku upravu, a sve to zahteva inovacije u toj

sferi - rekao je Krkobabić.

On je kazao da je završen posao kada je reč o poštanskim centrima u Nišu i Novom Sadu, po ugledu

na taj centar u Beogradu navodeći da se radi o tehnologiji Tošibe i da je reč o savremenim

masisnama za sortiranje pošiljaka.

- To je ključ budućeg razvoja pošte, integrisana logistička usluga i na jednom mestu stiţe roba koja

se carini, razvrstava, prepakovava u male pakete, raznosi i donosi na adresu kupca. Moţemo time

da konkurišemo bilo kojoj kompaniji u jugoistočnoj Evropi - rekao je Krkobabić.

On je naveo da u svim moćnim korporacijama radnici participiraju i u upravljanju, pogotovu u

ostvarenju dela dobiti.

- To je jedini ekonomski stimulans da taj čovek radi, i ako dobro radi - kazao je Krkobabić.

On je naveo da je Vlada Srbije utvrdila osam kriterijuma koji definišu trţišnu pozicioniranost neke

firme, a po tim kriterijumima Pošta Srbije je trţišno pozicionirano preduzeće, i nije monopolista.

8

Govoreći o konceptu ugovornih pošta, Krkobabić je kazao da je to dobar koncept kada se nadzire i

pazi.

Pošte Srbije imaju deo posla koji prepuštamo privatnicima, a imamo ih 230 i oko 550 ugovornih

šaltera i ićićemo sa njima tamo gde nama nije racionalno da radimo, kazao je on.

Krkobabić je kazao da se "mora se uvaziti potencijal radnika i da oni budu pristojno plaćeni",

navodeći da je prošečna plata zaposlenih u pošti 45.000 dinara.

Pošta Srbije obeleţava 175 godina rada, a veliki jubilej će danas obeleţiti u PTT muzeju.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/565350/Vulin-Zakon-o-socijalnom-preduzetnistvu-do-kraja-godine

Vulin: Zakon o socijalnom preduzetništvu do kraja godine

Tanjug

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je danas u

Subotici da bi do kraja ove godine trebalo da bude donet Zakon o socijalnom preduzetništvu, kojim

ce biti regulisan i poloţaj zaštitnih radionica kao i preduzeća koja zapošljavaju osobe sa

invaliditetom.Zakon o socijalnom preduzetništvu, jedini propis koji nam nedostaje u toj oblasti,

regulisaće poloţaj svih teško zapošljivih kategorija u našem društvu, rekao je Vulin obraćajući se

učesnicima Skupštine Udruţenja preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa

invaliditetom Srbije (UIPS).

Naglasivši da će taj zakon biti "velika promena", jer će omogućiti uspostavljanje nekoliko novih

vidova preduzeća, ministar je napomenuo da je jakovaţno da bude usvojen do kraja godine, zbog

toga što se u našoj zemlji završava proceš privatizacije.

- Tim zakonom biće data mogućnost onima koji su dobili otpremnine u dosadašnjim preduzećima da

na drugačiji način zasnuju novu firmu i pokrenu posao, ali i da im drţava omogući da taj početni

kapital iskoriste na najbolji način - istakao je Vulin.

Ministarstvo rada veoma poštuje zaštitne radionice jer u njima osobe sa invaliditetom imaju priliku

da "svojim rukama, znanjem i radom obezbedjuju egzistenciju sebi i svojim porodicama", kazao je

9

Vulin i dodao da su, uz veliko razumevanje predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića uz podršku

Ministarstva privrede, zaštitne radionice izuzete iz procesa privatizacije.

- I ove godine je drţava obezbedila odgovarajuće podsticaje za preduzeća koja zapošljavaju osobe

sa invaliditetom, kako bi tim ljudima bilo obezbedjeno što više poslova - rekao je Vulin.

Skupština UIPS-a je Vulinu dodelila zahvalnicu za "posvećen rad na unapredjenju preduzeća za

profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom".

Uručujući to priznanje, predsednik Skupštine UIPS Dragiša Marković je izrazio zadovoljstvo velikom

podrškom koju to udruţenje, sa ukupno 35 članica, ima od resornog ministarstva i Vulina lično.

Marković je naveo da je Vulin prvi resorni ministar koji je prisustvovao sednici Skupštine UIPS-a,

osnovanog 1966. i podsetio da preduzeća, javna i privatna, koja čine to udruţenje, po zakonu

moraju da imaju najmanje 50 odsto zaposlenih osoba sa invaliditetom.

Tim preduzećima, dodao je on, najviše je potrebna stalna podrška u obezbeđivanju novih poslova.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/565330/Transparentnost-U-Zakonu-o-uzbunjivacima-nema-krivicnih-dela

Transparentnost: U Zakonu o uzbunjivačima nema krivičnih dela

Tanjug

Novi Zakon o zaštiti uzbunjivača, koji je danas stupio na snagu, ne propisuje ni krivična dela ni

prekršaje za neke od najteţih oblika kršenja njihovih prava, što će onemogućiti kaţnjavanje onih

koji su ukazali na korupciju, navodi Transparentnost Srbija, koja je deo međunarodne mreţe

Transparensi internešnal.

Očigledno je, saopštila je Transparentnošt, da je namera bila da se te norme propišu izmenom

Krivičnog zakonika, ali to nije učinjeno ni uporedo sa donošenjem Zakona o zaštiti uzbunjivača,

kako je predlagano, a ni do početka primene, u poslednjih šest meseci.

"Iako odsustvo sankcija neće suziti obim zaštite uzbunjivača, ono će, prema našem stanovištu,

onemogućiti da se adekvatno kazne odgovorni za narušavanje prava ljudi koji su se osmelili da

ukaţu na korupciju, rasipanje javnih resursa, opasnost po ţivotnu sredinu i zdravlje ljudi i druge

10

nepravilnosti", piše u saopštenju.

Primena Zakona je, dodaje se, odloţena na pola godine od usvajanja zbog potrebe da se sprovede

obuka i stručno usavršavanje sudija za postupanje u zaštiti uzbunjivača, ali i kako bi se drţavni

organi i poslodavci pripremili.

Međutim, iako je posebna obuka propisana kao uslov da sudije postupaju u ovim predmetima,

programom obuke uopšte nije predvidjena individualna provera stečenih znanja, što je potpuno

neshvatljivo, tvrdi Transparentnost.

"Takođe, pre tri meseca je istekao rok koji je Ministarstvo pravde imalo da bliţe uredi postupak

unutrašnjeg uzbunjivanja, način odredjivanja ovlašćenog lica kod poslodavca koji ima više od deset

zaposlenih", navedeno je.

Transparentnost podseća da u medjuvremenu nisu izmenjeni ili dopunjeni ni drugi zakoni koji su

značajni za zaštitu uzbunjivača (npr. Zakon o tajnosti podataka) a da je propuštena prilika da se

preciznije, izmenama tog zakona, urede poloţaj i prava lica koja su na osnovu Zakona o Agenciji za

borbu protiv korupcije dobili „ administrativnu zaštitu“ .

Među drugim nedostacima Zakona na koje su, kako kaţu, ukazivali tokom javne rasprave i kroz

predloge amandmana, nalaze se i opasnost da se institut uzbunjivanja trvijalizuje, jer se zaštita ne

vezuje za prijavljivanje ozbiljnijih prekršaja; odsustvo pravila o nagradjivanju, za koje bi mogle

doneti korisne efekte kod ostvarivanja javnog prihoda koji bi inače izostao; nepostojanje izričitog

prava uzbunjivača da zahteva pravičnu naknadu umesto poništenja akta koji predstavlja

odmazdu...

"Budući da je ovo jedan od najvaţnijih antikorupcijskih propisa, Transparentnost - Srbija će

paţljivo pratiti njegovo sprovodjenje, i ukazivati na mogućnosti za unapredjenje, izmedju ostalog,

korišćenjem iskustava iz rada Antikroupcijskog savetovališta", zaključili su u saopštenju.

11

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Zelvoz-vozi-nizbrdo.sr.html

„Желвоз” вози низбрдо

Бивши запослени очекују повезивање радног стажа док чекају да предузеће израчуна колико

им дугује

Смедерево – Фабрика железничких возила „Желвоз” из Смедерева од почетка јуна нема заштиту од поверилаца, а о њеној судбини нико се још званично није огласио. Нешто више од 300 преосталих радника страхује за своје „парче хлеба”, а бивши радници нашли су се у паници због силних дуговања која фабрика према њима није измирила, иако се на то обавезала када су силом прилика узимали отпремнину. Њима „Желвоз” дугује између 28 и 36 плата. Ни сами, кажу, више не знају тачно. Зато протестују пред фабриком, а за данас су заказали ново окупљање на градском тргу. – Примали смо повремено мање од минималца, нису исплаћене разлике у платама, ни регрес и топли оброк, јубиларне награде, ни трошкови превоза и лечења јер нисмо имали оверене здравствене књижице. Није нам ни радни стаж повезан три године, тражимо да се и то регулише, каже Драган Голубовић, бивши радник „Желвоза” коме, по његовој рачуници, фирма дугује више од 4.000 евра.

Незванично, тај дуг тежак је више од четири милиона евра, а колико тачно смедеревски ремонтер дугује некадашњим радницима, требало би да распетља руководство фабрике.

Раднике који су протестовали није примио директор и заступник капитала Милорад Стојковић, који тог дана, како им је речено, није био у фабрици. Он није одговорио ни на наш захтев да попричамо о стању у тој фабрици. Тек након упорног инсистирања незадовољне „желвозовце” примила је градоначелница Смедерева Јасна Аврамовић.

– Она је позвала надлежне у Влади Србије и речено је да ће нам радни стаж бити повезан до краја ове недеље. Заказала нам је и састанак у влади, а у међувремену смо разговарали и са директором Стојковићем који се обавезао да ће фирма израчунати колико нам тачно пара дугује, како бисмо то пренели представницима државе, објашњава Голубовић. Он додаје да ће резултате договора у влади пренети радницима на заказаном скупу.

Радници, и бивши и садашњи, практично су препуштени сами себи. И једни и други једва састављају крај са крајем. Многи раде за надницу, шта год им се понуди – на њиви или на градилишту. Другог избора већина нема. Они захтевају да им надлежни кажу да ли ће „Желвоз” отићи у стечај. Да ли ће доћи до неког договора на данашњем састанку представника бивших радника и надлежних у Београду, остаје да се види. Од тога ће зависити даљи кораци некадашњих радника фабрике железничких возила.

Ни они који су остали у фабрици ништа боље не живе. Како велики број њих тврди, на ивици су егзистенције јер само повремено приме линеарно по пет-шест хиљада динара, при том без објашњења о којој исплати је реч.Ово за „Политику” потврђује и председник АСНС у „Желвозу”, Драган Станић, тврдећи да су последњу „праву“ плату примили пре три године.

12

Након тога, тврди Станић, радници појма немају шта примају и када, додајући да је то тешко распетљати.

„Желвоз”, својевремено један од највећих ремонтера шинских возила на Балкану, налази се пред стогодишњицом постојања. Да ли ће и у ком статусу дочекати значајан јубилеј, није још извесно.

Италијанска фирма „Ћимолај” у више наврата исказала је заинтересованост да купи „Желвоз”, али је до данас једино закупила највећу производну халу у кругу фабрике. Производња још није почела, а о детаљима закупа и договора око овог посла „Политика” ових дана истражује.О. Милошевић

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/samo_svlacionica_nasla_kupca.4.html?news_id=302893

Nema zainteresovanih za pogone tekstilnog kombinata "Raška"

Samo svlačionica našla kupca

AUTOR: S. NOVOSEL

Novi Pazar - Agencija za privatizaciju saopštila je da je od četiri dela novopazarskog tekstilnog

kombinata "Raška" prodata samo zgrada bez određene namene (svlačionica). Taj objekat od 87

kvadratnih metara prodat je za 600.000 dinara, a vlasnik je postala firma "Moda Pelle", koja se bavi

trgovinom i proizvodnjom obuće i proizvoda od koţe. Vrednost objekta procenjena je na više od

milion dinara, a početna cena bila je 500.000. Novi vlasnik je ponudio 600.000 dinara i bio je jedini

zainteresovani za kupovinu.

Za ostala tri dela nije bilo zainteresovanih, pa je Agencija za privatizaciju njihovu prodaju proglasila neuspešnom. Pre mesec dana stečajni upravnik ovog nekadašnjeg tekstilnog giganta oglasio je prvu prodaju imovine, podeljene u četiri celine, čija je ukupna vrednost procenjena na oko 327 miliona dinara.

U prvoj celini je nova upravna zgrada površine 1.042 kvadrata čija je početna cena bila viša od 65,2 miliona dinara. U drugoj celini bila je upravo prodata svlačionica. Tada je rečeno da je objekat u postupku legalizacije i da "kupac snosi sve rizike koji se odnose na legalizaciju".

Treću celinu čine predionica, hladnjača, magacin, laboratorija, stara upravna i ostale zgrade, oprema i neregistrovana neispravna vozila. Ponuđena početna cena bila je viša od 269,9 miliona dinara. U četvrtom delu imovine ponuđene na prodaju bilo je 14 tona gvoţđa i pocinkovanog lima, čija cena je bila 18 dinara po kilogramu ili ukupno 252.000 dinara.

U novoj upravnoj zgradi od 2002. godine radi Internacionalni univerzitet, čiji je predsednik sandţački muftija Muamer Zukorlić. Ova zgrada je sporna, jer je pre desetak godina upravo Zukorlić novinarima objašnjavao da je zgrada prešla u njihovo vlasništvo na osnovu pozajmice koja

13

je data tadašnjem direktoru TK "Raška" "za plate radnicima". Uslov za pozajmicu bilo je stavljanje hipoteke na tu zgradu.

Inače, TK "Raška" u stečaju je od oktobra 2013. godine. Inostranim investitorima iz sfere tekstila gradske vlasti predlaţu prostor ovog tekstilnog kombinata zbog izgrađene infrastrukture. Zainteresovanost inostranih investitora završavala se samo na razgledanju.

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/_fabrika_nastavlja_proizvodnju_.4.html?news_id=302820

Pokrenut stečaj u kragujevačkim Metal sistemima

Fabrika nastavlja proizvodnju

AUTOR: Z. R.

Kragujevac - Nakon višemesečnog preganjanja sa nedleţnima u Agenciji za privatizaciju oko načina za rešavanje statusa i sudbine fabrike, u kragujevačkim Metal sistemima pokrenut je stečajni postupak, pošto dugovi preduzeća premašuju vrednost njegove imovine. Stečaj u Metal sistemima oficijelno je pokrenut prekjuče, u momentu kad je dugogodišnjem kupcu, preduzeću MM Veriga iz Beograda, predavana nova isporuka krupnih lanaca, koji će potom biti prodati domaćim javnim i ostalim preduzećima, među kojima su Elektroprivreda Srbije, Resavski rudnici, RTB Bor i druga. Stečajni upravnik Metal sistema je Agencija za privatizaciju, koja narednih dana treba da odredi poverenika za tu fabriku, a prema jučerašnjim informacijama iz preduzeća, očekuje se da će nastaviti proizvodnju krupnih lanaca, u kojoj će i dalje biti angaţovano nekoliko desetina radnika. Veruje se i da će Metal sistemi, u okviru kojih postoje dve proizvodne celine ( Fabrika krupnih lanaca nekadašnje Industrije "Filip Kljajić" i Zastava procesna oprema), potencijalnim kupcima da bude ponuđena za šest do osam meseci. Za kupovinu ili zakup imovine te kragujevačke fabrike do sada je, saznaje se, ponude poslalo pet domaćih i inostranih firmi. Kompanija FKD iz Švedske već duţe najavljuje kupovinu obe proizvodne celine Metal sistema, dok je firma MM Veriga zainteresovana za zakup Fabrike lanaca i nastavak proizvodnje u njoj. Tri fabrike, među kojima je i Zastava oruţje, zainteresovane su za kupovinu savremene laboratorije za ispitivanje metala.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&mm=06&dd=06&nav_id=1001324

Er Srbija: Prvi ugovor posle 20 godina Rukovodstvo Er Srbije i predstavnici dva reprezentativna sindikata potpisali su prvi kolektivni ugovor, nakon što je prethodni potpisan pre 20 godina.

IZVOR: TANJUG SUBOTA

Gde će završiti avion Aviogeneksa?

14

Ugovor je potpisan s predstavnicima Sindikata komercijalnih i ekonomsko-pravnih radnika Er Srbije (KEPR) i Jedinstvenog sindikata stjuardesa i stjuarda vazduhoplova.

"Ovaj čin predstavlja prvo zaključenje kolektivnog ugovora u nacionalnoj aviokompaniji nakon što je, tacno pre dvadeset godina, poslednji put potpisan u junu 1995. godine", navodi se u saopštenju. Novi kolektivni ugovor je potpisan u sedištu Er Srbije na Novom Beogradu, a potpisivanju su, pored predstavnika poslodavca i reprezentativnih sindikata, prisustvovali i pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj Zoran Ilić i miritelj ispred Republicke agencije za mirno rešavanje radnih sporova Bojan Urdarević.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1941082/Kontrola+u+%22Er+Srbiji%22+zbog+radnog+vremena+

pilota.html

Kontrola u "Er Srbiji" zbog radnog vremena pilota

Sindikat saobraćajnih pilota zatraţio je od Direktorata civilnog vazduhoplovstva inspekcijski nadzor u "Er Srbiji" zbog planiranja posada za letove koji, kako tvrde, moţe uticati na bezbednost letova. U Direktoratu kaţu da će odmah uputiti inspekciju kako bi se ispitali navodi Sindikata, ali napominju da u dosadašnjim kontrolama nisu zabeleţeni propusti.

U Sindikatu pilota tvrde da pojedini piloti u "Er Srbiji" previše lete, a da su drugi nedovoljno

angaţovani. Veruju da to moţe da ugrozi bezbednost, zbog čega su traţili da Direktorat civilnog

vazduhoplovstva izvrši kontrolu.

Pripremila Marija Savić Stamenić

"Osnovni razlog je neravnomerno planiranje letova pilota gde se dešava da između pilota postoje

velike razlike u časovima leta. Drugi razlog je u planiranju noćnih letova, pa neki piloti lete dve, a

u nekim slučajevima i tri noći zaredom", kaţe Nenad Vojnović, predsednik Samostalnog sindikata

saobraćajnih pilota.

Direktorat civilnog vazduhoplovstva već je spremio tim za inspekciju. Međutim, ističu da je

prilikom mnogih provera do sada utvrđeno da "Er Srbija" poštuje sve evropske standarde, pa i radno

vreme pilota.

"Direktorat i kompanije koje lete u Srbiji su pod nadzorom Evropske agencije za bezbednost

saobraćaja. Prilikom sticanja kategorije jedan bio je akcenat na inspekciji američke vazduhoplovne

15

vlasti, svetske agencije... Za sada niko nije primetio nikakve nepravilnosti", kaţe Aleksandar Godić

iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije.

Avioni i posade, objašnjavaju u Direktoratu, pa i radno i letačko vreme pilota, podloţni su

kontrolama u Srbiji, ali i na svim svetskim aerodromima na koje nacionalna avio-kompanija leti.

Sam Direktorat kontrolu obavlja najmanje četiri puta godišnje.

"Vi imate jednom godišnje veliku proveru koja traje 30 dana. Od tih 30, nekoliko dana se samo

posveti proveri organizacije radnih vremena. S druge strane, imate česte provere pripreme posade.

Inspektori odu na teren, nasumično izaberu posadu i jedan deo provere je radno vreme. Takve

provere se rade najmanje tri puta godišnje", kaţe Godić.

Iz "Er Srbije" odbacuju tvrdnje Sindikata. Saopštavaju da je radno vreme pilota u skladu sa

evropskim pravilima, navodeći da je bezbednost prioritet te kompanije.