Upravljanje finansijskim rizicima 20 4. Prihodi i rashodi od kamata 38 5. Prihodi i rashodi od naknada i provizija 39 6. Neto dobitak po osnovu prodaje ostalim plasmana 40 7. Neto

NAPOMENE UZ

KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE za 31.12.2012. godine

Novi Sad, april 2013. godine

Credit Agricole Banka Srbija AD Novi Sad N a p o m e n e u z k o n s o l i d o v a n e f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a g o d i n u k o j a s e z a v r š a v a 3 1 . d e c e m b r a 2 0 1 2 . ( s v i i z n o s i s u i z r a ž e n i u 0 0 0 R S D o s i m a k o n i j e d r u g a č i j e n a z n a č e n o )

1

SADRŢAJ

strana

1. Opšte informacije 2

2. Znaĉajne raĉunovodstvene politike 3

3. Upravljanje finansijskim rizicima 20

4. Prihodi i rashodi od kamata 38

5. Prihodi i rashodi od naknada i provizija 39

6. Neto dobitak po osnovu prodaje ostalim plasmana 40

7. Neto rashodi od kursnih razlika 40

8. Ostali poslovni prihodi 40

9. Neto prihodii po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 41

10. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali liĉni rashodi 41

11. Troškovi amortizacije 42

12. Operativni i ostali poslovni rashodi 42

13. Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 43

14. Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 43

15. Porez na dobit 43

16. Dobitak / gubitak od odloţenih poreskih sredstava 44

17. Gotovina i gotovinski ekvivalenti 44

18. Opozivi depoziti i krediti 45

19. Potraţivanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti

derivata i druga potraţivanja 47

20. Dati krediti i depoziti 48

21. Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 49

22. Udeli (uĉešća) 50

23. Ostali plasmani 51

24. Nematerijalna ulaganja 52

25. Osnovna sredstva i investicione nekretnine 52

26. Odloţena poreska sredstva 53

27. Ostala sredstva 54

28. Transakcioni depoziti 55

29. Ostali depoziti 56

30. Primljeni krediti 57

31. Obaveze po osnovu kamata, nakanda i promene vrednosti derivata 57

32. Rezervisanja 58

33. Obaveze za poreze 58

34. Odloţene poreske obaveze 59

35. Ostale obaveze 59

36. Kapital 60

37. Vanbilansne pozicije 61

38. Usaglašavanje sa pokazateljima Narodne banke Srbije 63

39. Usaglašavanje potraţivanja 63

40. Odnosi sa povezanim stranama 63

41. Kursevi znaĉajnih valuta 65


2

1. OPŠTE INFORMACIJE Ovi finansijski izveštaji predstavljaju konsolidovane finansijske izveštaje Credit Agricole Banke Srbije a.d. Novi Sad i njenog podreĊenog društva CA Leasinga d.o.o Beograd (u daljem tekstu: „Banka“).

Credit Agricole Banka AD, Novi Sad (u daljem tekstu : Banka) je osnovana 15. avgusta 1991. godine pod nazivom Yuco – Bank AD, Novi Sad, u skladu sa Ugovorom o osnivanju i Odlukom Narodne banke Jugoslavije od 19. februara 1992. godine. Banka je registrovana kod Privrednog suda u Novom Sadu 3. marta 1992. godine. Od 20. septembra 2001. godine Banka je poslovala pod nazivom Meridian Bank AD, Novi Sad, u skladu sa Odlukom Privrednog suda u Novom Sadu br. Fi. 2766/07. Od 13. marta 2006. godine rešenjem broj 110567-2006 Agencije za privredne registere, Republike Srbije Banka je izvršila promenu naziva u Meridian Bank – Credit Agricole Group Akcionarsko društvo, Novi Sad, i promenu skraćenog naziva u MEBA – CA GROUP AD, NOVI SAD. Na osnovu Rešenja br. BD 137033/2009 iz APR-a od 04.09.2009.godine Banka je promenila naziv iz MERIDIAN BANK – CREDIT AGRICOLE GROUP u CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA, odnosno puno poslovno ime glasi: CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AKCIONARSKO DRUŠTVO NOVI SAD, BRAĆE RIBNIKARA 4-6. Realizacijom XVIII emisije akcija u junu 2005. godine, Banka je postala deo Credit Agricole S.A. Paris, jedne od najvećih evropskih grupacija. U skladu sa Zakonom o bankama, Ugovorom o osnivanju i Statutom, Banka je registrovana da obavlja sledeće poslove: 1. depozitne poslove (primanje i polaganje depozita), 2. kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita), 3. devizne, devizno-valutne i menjaĉke poslove, 4. poslove platnog prometa, 5. izdavanje platnih kartica, 6. poslove s hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi kastodi banke i dr.), 7. brokersko-dilerske poslove, 8. izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao), 9. kupovinu, prodaju i naplatu potraţivanja (faktoring, forfeting i dr.), 10. poslove zastupanja u osiguranju, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, 11. poslove za koje je ovlašćena zakonom i 12. druge poslove ĉija je priroda srodna ili povezana s poslovima iz taĉ. 1. do 11. ovog stava, a u skladu sa osnivaĉkim aktom i statutom Banke. Organi Banke su: Skupština banke, Upravni odbor, Izvršni odbor i Odbori. Banka obrazuje Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju), Odbor za nagrade i naknade, Kreditni odbor, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom, i posebnu organizacionu jedinicu Odeljenje za upravljanje rizicima. Predsednika i ĉlanove Upravnog odbora Banke imenuje Skupština Banke na period od ĉetiri godine, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije. Upravni odbor bira i razrešava predsednika i ĉlanove Izvršnog odbora Banke. Banka poslovanje obavlja u svom sedištu u Novom Sadu, u ulici Braće Ribnikara 4-6 i 82 filijale u svim većim gradovima Srbije (31. decembar 2011. godine – 82 flijale). Banka je na dan 31. decembra 2012. godine imala 1015 zaposlenih (31. decembar 2011. godine – 949 zaposlenih). Poreski identifikacioni broj Banke je 101697525. Matiĉni broj Banke je 08277931.


3

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE

Osnovne raĉunovodstvene politike primenjene za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugaĉije naznaĉeno. 2.1. Osnova za sastavljanje finansijskih izveštaja Konsolidovani finansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sa nacionalnim propisima: Zakonom o raĉunovodstvu i reviziji („Sluţbeni glasnik RS“ br.46/06, 111/09), Zakonom o bankama („Sluţbeni glasnik RS“, br. 107/05, 91/10), Zakonom o deviznom poslovanju („Sluţbeni glasnik RS“, 62/06, 31/11 i 119/12), Zakonom o trţištu kapitala („Sluţbeni glasnik RS“, 31/11), Zakonom o porezu na dobit pravnih lica („Sluţbeni glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12) i drugim podzakonskim aktima donetim na osnovu pomenutih zakona, kao i u skladu sa Pravilnikom o kontnom okviru i sadrţini raĉuna u kontnom okviru za banke („Sluţbeni glasnik RS“, br. 98/07, 57/08, 3/09), Pravilnikom o obrascima i sadrţini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke („Sluţbeni glasnik RS“ br. 8/07, 18/07, 74/08, 3/09, 12/09, 5/10), Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki („Sluţbeni glasnik RS“, br. 94/11, 57/12, 123/12), Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Sluţbeni glasnik RS“, br. 3/11, 31/12, 57/12, 78/12, 87/12, 107/12), Uputstvom za sprovoĊenje Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne Banke Srbije („Sluţbeni glasnik RS“ br. 8/11, 43/11, 57/12), Odlukom o spoljnoj reviziji banaka („Sluţbeni glalsnik RS“,br. 57/06, 41/07, 59/08, 67/12), Odlukom o upravljanju rizicima banke („Sluţbeni glasnik RS“ br 45/11, 94/11, 119/12 i 123/12), Odlukom o adekvatnosti kapitala banke („Sluţbeni glasnik RS“ br. 46/11), Odlukom o izveštavanju o adekvatnosti kapitala banke („Sluţbeni glasnik RS“ br. 46/11), Odlukom o izveštavanju banaka („Sluţbeni glasnik RS“ br. 45/11, 94/11, 87/12), Odlukom o objavljivanju podataka i informacija banke („Sluţbeni glasnik RS“ br. 45/11), Odlukom o merama za oĉuvanje i jaĉanje stabilnosti finansijskog sistema („Sluţbeni glasnik RS“ br. 34/11), Odlukom o posebnim merama podrške finansijkoj stabilnosti zemlje („Sluţbeni glasnik RS“ br. 34/09, 36/09, 51/09, 83/09, 95/09, 104/09, 12/10), Uputstvom o obavezi i naĉinu prikupljanja, obrade i dostavljanja podataka o stanju i strukturi plasmana, potraţivanja i obaveza banaka („Sluţbeni glasnik RS“ br.125/07, 62/10), Odlukom o kontroli bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi („Sluţbeni glasnik RS“ br.45/11). Konsoldiovani finansijski izveštaji Banke za 2012. godinu prikazani su u formatu propisanom Pravilnikom o obrascima i sadrţini pozicija u obrascima konsolidovanih finansijskih izveštaja za banke ("Sluţbeni glasnik RS br. 74/08, 3/09, 12/09, 26/09 i 5/10). Na osnovu Zakona o raĉunovodstvu i reviziji („Sluţbeni glasnik RS“ 46/06 i 111/09) pravna lica i preduzetnici u Republici Srbiji su u obavezi da voĊenje poslovnih knjiga, priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom, koja podrazumeva Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Okvir“), MeĊunarodne raĉunovodstvene standarde („MRS“) odnosno MeĊunarodne standarde finansijskog izveštavanja (“MSFI“). Rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije br. 401-00-380/2010 od 25. oktobra 2010. godine („Sluţbeni glasnik Republike Srbije“ br. 77/2010 i 95/2010) utvrĊuje zvaniĉan prevod osnovnih MeĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda (MRS) i MeĊunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) koje izdaje Odbor za meĊunarodne raĉunovodstvene standarde (IASB), kao i tumaĉenja standarda koje izdaje Komitet za tumaĉenje raĉunovodstvenih standarda (IFRIC) do 1. januara 2009. godine. Do datuma pripreme konsolidovanih finansijskih izveštaja nisu prevedene sve promene i dodaci postojećih standarda, revidiranih standarda i novih tumaĉenja koje izdaju Odbor za meĊunarodne raĉunovodstvene standarde i Komitet za tumaĉenje raĉunovodstvenih standarda. Izmene i dodaci i nova tumaĉenja za 2012. godinu koji nisu zvanniĉno prevedeni u Republici Srbiji obelodanjeni su u Napomeni 2.1. a i Napomeni 2.1.b).


4

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak)

2.1. Osnova za sastavljanje finansijskih izveštaja (nastavak) Banka je sastavila ove konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o raĉunovodstvu i reviziji, kao i raĉunovodstvenom regulativom Narodne banke Srbije. Imajući u vidu razlike izmeĊu ove dve regulative, ovi konsolidovani finansijski izveštaji odstupaju od MSFI u sledećem:

- „Vanbilansna sredstva i obaveze“ su prikazana na obrascu bilansa stanja (napomena 37). Ove stavke po definiciji MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze;

- Konsolidovani finansijski izveštaji su prikazani u formatu koji se u odreĊenim aspektima razlikuje

od prezentacije zahtevane u skladu sa MRS 1- Prikazivanje konsolidovanih finansijskih izveštaja, budući da je forma saĉinjavanja bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine i izveštaja o promenama na kapitalu definisana od strane Narodne banke Srbije.

Obzirom na gore navedeno, ovi konsolidovani finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa svim zahtevima Medjunarodnih standarda finansijskog izveštavanja. Shodno tome ovi konsolidovani finansijski izveštaji nisu pripremljeni sa namerom da prikaţu finansijski poloţaj i rezultate poslovanja i tokove gotovine Banke u skladu sa raĉunovodstvenim principima opšteprihvaćenim izvan jurisdikcije Republike Srbije. Sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva primenu izvesnih kljuĉnih raĉunovodstvenih procena. Ono, takoĊe, zahteva da Rukovodstvo koristi svoje prosuĊivanje u primeni raĉunovodstvenih politika Banke. Oblasti koje zahtevaju prosuĊivanje većeg stepena ili veće sloţenosti, odnosno oblasti u kojima pretpostavke i procene imaju materijalni znaĉaj za finansijske izveštaje obelodanjeni su u napomeni 2.22. Odlukama Guvernera Narodne Banke Srbije od 2. jula 2010. godine („Sluţbeni glasnik RS“, br. 46/10), utvrĊeni su i objavljeni Pravilnik o kontnom okviru i sadrţini raĉuna u Kontnom okviru za davaoce finansijskog lizinga, kao i Pravilnik o sadrţaju i formi obrazaca finansijskih izveštaja za davaoce finansijskog lizinga koji su u primeni na dan sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja. a) Novi i dopunjeni standardi u primeni od 1. januara 2012. godine koji nisu usvojeni od strane

Banke niti prevedeni na srpski:

Obelodanjivanja — Prenosi finansijskih sredstava – Izmene i dopune MSFI 7 (objavljen oktobra 2010. godine, vaţeći za godišnje periode koji poĉinju na dan ili nakon 1. jula 2011. godine). Dopuna zahteva dodatna obelodanjivanja u pogledu izloţenosti riziku koji proistiĉe iz prenosa finansijskih sredstava. Dopuna obuhvata zahtev za obelodanjivanje, i to prema klasi sredstava, prirode, knjigovodstvene vrednosti i opisa rizika i koristi od finansijskih sredstava prenetih na drugo pravno lice, a koja se i dalje iskazuju u bilansu stanja entiteta. Nadalje, obelodanjivanja su potrebna kako bi korisnici mogli lakše razumeti iznose svih obaveza, kao i odnose izmeĊu finansijskih sredstava i obaveza koje su sa njima povezane. Ukoliko se finansijska sredstva isknjiţe, a entitet je i dalje izloţen odreĊenim rizicima i koristima u vezi sa prenosom sredstava, obavezna su dodatna obelodanjivanja kako bi omogućila razumevanje efekata pomenutih rizika. Banka nije primenila ove izmene i dopune.

Ostali revidirani standardi i tumačenja vaţeća za tekući period. Izmena i dopuna MSFI 1 „Prva primena MSFI” koja se odnosi na poslovanje u uslovima hiperinflacje i na ukidanje fiksnih datuma za društva koja prvi put primenjuju standard, nije imala uticaja na ove finansijske izveštaje. Dopunom MRS 12 „Porez na dobit” je uvedena relativna pretpostavka da se investiciona nekretnina iskazana po fer vrednosti nadoknaĊuje u potpunosti putem prodaje. Ova dopuna nije imala materijalnog uticaja na ove finansijske izveštaje.


5


2.1. Osnova za sastavljanje finansijskih izveštaja (nastavak) b) Novi i dopunjeni standardi i tumačenja čija je primena po prvi put obavezna za godišnje periode koji

počinju na dan 1. januara 2013. godine i koje Banka nije ranije usvojila

MSFI 9, Finansijski instrumenti - I deo: Klasifikacija i merenje. MSFI 9, objavljen novembra 2009. godine, zamenjuje one delove MRS 39 koji se odnose na klasifikovanje i merenje finansijskih sredstava. MSFI 9 je dodatno izmenjen i dopunjen oktobra 2011. godine sa ciljem da se razmotri pitanje klasifikovanja i odmeravanja finansijskih obaveza. U daljem tekstu prikazani su osnovni elementi standarda:

Finansijska sredstva se klasifikuju u dve kategorije naĉina odmeravanja: kao sredstva koja se naknadno odmeravaju po fer vrednosti ili kao sredstva koja se naknadno odmeravaju po amortizovanoj vrednosti. Odluka o klasifikaciji sredstava donosi se prilikom njihovog poĉetnog priznavanja. Klasifikacija zavisi od poslovnog modela koji pravno lice koristi za potrebe upravljanja svojim finansijskim instrumentima, kao i od karakteristika instrumenta u vezi sa ugovornim novĉanim tokom.

Instrument se naknadno odmerava po amortizovanoj vrednosti samo ukoliko je reĉ o duţniĉkom instrumentu i (i) ako je cilj poslovnog modela pravnog lica da drţi sredstvo za potrebe naplate ugovornih tokova gotovine, te (ii) ako se kod ugovornih tokova gotovine sredstva radi samo o plaćanju glavnice i kamate (tj. samo ima "osnovna obeleţja kredita"). Svi ostali duţniĉki instrumenti odmeravaju se po fer vrednosti ĉiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha.

Svi instrumenti kapitala odmeravaju se naknadno po fer vrednosti. Instrumenti kapitala koji se drţe radi trgovanja odmeravaju se po fer vrednosti ĉiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha. Za sva ostala uĉešća u kapitalu moţe se, prilikom poĉetnog priznavanja, doneti neopoziva odluka da se nerealizovani i realizovani dobici i gubici po osnovu fer vrednosti priznaju u Ukupnom ostalom finansijskom rezultatu umesto u Bilansu uspeha. Po donetoj odluci dobici i gubici po fer vrednosti ne mogu se naknadno priznati u bilansu uspeha. Odluka se moţe doneti za svaki instrument posebno. Dividende se priznaju u bilansu uspeha ukoliko predstavljaju prinos na investicije.

U MRS 39, najveći broj zahteva za klasifikaciju i odmeravanje finansijskih obaveza prenet je u MSFI 9 u neizmenjenom obliku. Osnovna izmena ogleda se u tome da će pravno lice biti u obavezi da efekte promena u vlastitom kreditnom riziku finansijskih obaveza klasifikovanih po fer vrednosti ĉiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha prikaţe u Ukupnom ostalom finansijskom rezultatu.

Primena MSFI 9 obavezna je od 1. januara 2015. godine, s time što je njegovo ranije usvajanje dopušteno. MSFI 10, Konsolidovani finansijski izveštaji (objavljen maja 2012. godine, vaţeći za godišnje periode koji poĉinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine), zamenjuje sve smernice u pogledu pitanja kontrole i konsolidacije izloţene u MRS 27 “Konsolidovani i pojedinaĉni finansijski izveštaji” i tumaĉenju SIC-12 “Konsolidacija - entiteti za posebne namene”. MSFI 10 menja definiciju kontrole tako da isti kriterijumi za utvrĊivanje kontrole vaţe za sva pravna lica. Definicija kontrole potkrepljena je opširnim smernicama za primenu standarda. MSFI 11, Zajednički aranžmani (objavljen maja 2012. godine, vaţeći za godišnje periode koji poĉinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine), zamenjuje MRS 31 “Uĉešća u zajedniĉkim poduhvatima” i tumaĉenje SIC-13 “Zajedniĉki kontrolisani entiteti – nemonetarni ulozi uĉesnika u zajedniĉkom poduhvatu”. Izmenom definicija zajedniĉki aranţmani su svedeni na dve vrste aranţmana, i to na: zajedniĉka poslovanja i zajedniĉke poduhvate. Postojeća politika proporcionalne konsolidacije kod zajedniĉki kontrolisanih entiteta se ukida. Primena raĉunovodstvenog metoda uĉešća je obavezna za sve uĉesnike u zajedniĉkom poduhvatu.


6

2.ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak)

2.1. Osnova za sastavljanje finansijskih izveštaja (nastavak) MSFI 12, Obelodanjivanje učešća u drugim pravnim licima (objavljen maja 2012. godine, vaţeći za godišnje periode koji poĉinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine), odnosi se na sve subjekte koji imaju uĉešće u nekom zavisnom preduzeću, zajedniĉkom aranţmanu, pridruţenom preduzeću ili nekonsolidovanom pravnom licu. Ovaj standard zamenjuje postojeće zahteve u pogledu obelodanjivanja sadrţane u MRS 28, "Investicije u pridruţene entitete". MSFI 12 zahteva obelodanjivanje informacija koje će pomoći korisnicima finansijskih izveštaja da procene prirodu, rizike i finansijske efekte povezane sa uĉešćem subjekta u zavisnim preduzećima, pridruţenim preduzećima, zajedniĉkim aranţmanima i nekonsolidovanim pravnim licima. Da bi pomenuti ciljevi bili ispunjeni, novi standard zahteva: obelodanjivanja u brojnim oblastima, ukljuĉujući materijalno znaĉajna prosuĊivanja i pretpostavke pri utvrĊivanju da li pravno lice ostvaruje kontrolu, zajedniĉku kontrolu ili, pak, ima znaĉajan uticaj nad svojim uĉešćem u drugim pravnim licima; sadrţajno proširena obelodanjivanja u pogledu uĉešća lica bez upravljaĉkog uticaja u aktivnostima grupe i tokovima gotovine; saţete finansijske informacije zavisnih preduzeća sa znaĉajnim manjinskim uĉešćem; kao i detaljna obelodanjivanja uĉešća u nekonsolidovanim pravnim licima.

MSFI 13, Odmeravanje fer vrednosti (objavljen maja 2012. godine, vaţeći za godišnje periode koji poĉinju na dan ili nakon 1. januara 2015. godine), ima za cilj da poveća doslednost i smanji stepen sloţenosti obezbeĊivanjem precizne definicije fer vrednosti, kao i jedinstvenog izvora za odmeravanje fer vrednosti i jedinstvenih zahteva za obelodanjivanje u svim MSFI.

MRS 27, Pojedinačni finansijski izveštaji i MRS 28, Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate (revidiran maja 2012. godine, vaţeći za godišnje periode koji poĉinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine), izmenjeni su standardom MSFI 10, "Konsolidovani finansijski izveštaji" i MSFI 11, Zajedniĉki aranţmani.

Izmene i dopune MRS 1, Prezentacija finansijskih izveštaja (objavljen juna 2012. godine, vaţeći za godišnje periode koji poĉinju na dan ili nakon 1. jula 2012. godine), menja zahteve u pogledu obelodanjivanja stavki koje se iskazuju u Ukupnom ostalom finansijskom rezultatu.

Izmene i dopune MRS 19, Primanja zaposlenih (objavljen juna 2012. godine, vaţeći za godišnje periode koji poĉinju na dan ili nakon 1. januara 2012. godine), donosi izmene u pogledu priznavanja i odmeravanja definisanih doprinosa za penzije i otpremnina, i u pogledu obelodanjivanja svih primanja zaposlenih.

Obelodanjivanja – Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza – Izmene i dopune MSFI 7 (objavljene decembra 2012. godine i vaţeće za godišnje periode koji poĉinju na dan ili nakon 1. januara 2012. godine). Dopuna zahteva obelodanjivanja koja će korisnicima finansijskih izveštaja entiteta omogućiti da izvrše procenu efekata ili potencijalnih efekata prebijanja, ukljuĉujući pravo na poravnanje.

Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza – Izmene i dopune MRS 32 (objavljene decembra 2012. godine i vaţeće za godišnje periode koji poĉinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine) ukljuĉuje pojašnjenje znaĉenje segmenta „ima zakonski sprovodivo pravo na prebijanje“.

Poboljšanja Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (objavljena maja 2012. godine, vaţeće za godišnje periode koji poĉinju na dan 1. januara 2013. godine) ukljuĉuju poboljšanja i izmene sadrţaja pet standarda.

Izmene i dopune smernica za prelazak na izveštavanje u skladu sa MSFI sadržane u MSFI 10, MSFI 11 i MSFI 12 (objavljene 28. juna 2012. godine, vaţeće za godišnje periode koji poĉinju na dan 1. januara 2013. godine). Izmene i dopune pojašnjavaju smernice za prelazak na izveštavanje u skladu sa MSFI sadrţane u MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji.. Izmene i dopune u MSFI 10, MSFI 11, Zajedniĉki aranţmani, i MSFI 12, Obelodanjivanje uĉešća u drugim pravnim licima, obezbeĊuju dodatno oslobaĊanje u obelodanjivanju uporednih podataka prilikom prelaska na izveštavanje u skladu sa MSFI.


7


2.1. Osnova za sastavljanje finansijskih izveštaja (nastavak)

Izmene i dopune MSFI 1, Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja - Državni zajmovi (objavljene u martu 2012. godine, vaţeće za godišnje periode koji poĉinju na dan 1. januara 2013. godine) oslobaĊaju društva koja prvi put primenjuju MSFI pune retrospektivne primene MSFI pri raĉunovodstvenom obuhvatanju pomenutih zajmova u trenutku prelaska na izveštavanje u skladu sa MSFI. IFRIC 20, ―Troškovi odlaganja rudarskog otpada nastalog aktivnostima površinske eksploatacije‖, koji razmatra kada i na koji naĉin se raĉunovodstveno obuhvataju koristi od aktivnosti odlaganja otpada nastalog rudarskim aktivnostima. Izmene MSFI 10, MSFI 12 i MRS 27 – Investicione kompanije,Amendments to IFRS 10, IFRS 12 and IAS 27 - Investment entities (objavljene 31 oktobra 2012, vaţeće za godišnje periode koji poĉinju 1. Januara 2014. Godine) uvodi definiciju investicione kompanije od koje se zahteva da knjigovodstveno obuhvata zavisna preduzeća u kojima ima udele po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

2.2. Preračunavanje stranih valuta a) Funkcionalna i valuta prikazivanja Stavke ukljuĉene u konsolidovani finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruţenja u kom banka posluje (’’funkcionalna valuta’’). Konsolidovani finasijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD) koji predstavljaju funkcionalnu i valutu prikazivanja. b) Transakcije i stanja Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preraĉunate u dinare po srednjem kursu utvrĊenom na MeĊubankarskom trţištu deviza, koji je vaţio na dan poslovne promene. Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preraĉunati su u dinare po srednjem kursu utvrĊenom na MeĊubankarskom trţištu deviza koji je vaţio na taj dan. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti i prilikom preraĉuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti knjiţene su u korist ili na teret bilansa uspeha kao dobici ili gubici po osnovu kursnih razlika. Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preraĉunate su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan bilansa stanja. 2.3. Prihodi i rashodi od kamata Prihodi i rashodi od kamata za sve finansijske instrumente koji nose kamatu, osim onih koji se klasifikuju kao raspoloţivi za prodaju ili su odreĊeni po fer vrednost kroz bilans uspeha se priznaju u okviru ’prihoda od kamata’ i ’rashoda plaćenih kamata’ u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope. Prihodi od kamate ukljuĉuju i prihode po osnovu finansijskih instrumenata zaštite od rizika, uglavnom po osnovu vezivanja anuiteta za kurs dinara u odnosu na stranu valutu (EUR). Prihodi i rashodi od kamata, ukljuĉujići i zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane za kamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obraĉunati su po naĉelu uzroĉnosti prihoda i rashoda i uslovima iz obligacionih odnosa, koji su definisani ugovorom izmeĊu Banke i komitenta.


8

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3. Prihodi i rashodi od kamata (nastavak) Metod efektivne kamatne stope je metod koji raĉuna troškove otplate finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza kao i troškove dodeljivanja kamatnih prihoda ili kamatnih troškova u odreĊenom periodu. Efektivna kamatna stopa je stopa koja taĉno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz oĉekivani ţivotni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Kada se raĉuna efektivna kamatna stopa, banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost plaćanja unapred) ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Kalkulacija ukljuĉuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene izmeĊu dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcija i sve druge premije ili diskonte. Kad se finansijsko sredstvo ili grupa sliĉnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka od obezvreĊenja, prihod od kamate se priznaje korišćenjem kamatne stope kojom je diskontovan budući tok gotovine da bi se odmerio gubitak od obezvreĊenja. Za dospela potraţivanja koja nisu naplaćena u roku od 90 dana, kao i za sva sumnjiva i sporna potraţivanja, Banka vrši suspenziju kamate. Naknade po osnovu odobrenih kredita koje se obraĉunavaju i naplaćaju jednokratno unapred, razgraniĉavaju se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Naknada za odobravanje kredita, koja ĉini deo efektivne kamatne stope, evidentira se u okviru prihoda i rashoda od kamata. 2.4. Prihodi i rashodi od naknada i provizija Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pruţanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga, priznaju se po naĉelu uzorĉnosti prihoda i rashoda odnosno na obraĉunskoj osnovi i utvrĊuju se za period kada su ostvareni, tj. kada je usluga pruţena. Naknade i provizije prevashodno ĉine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druga bankarske usluge. 2.5. Sporazumi o prodaji i ponovnoj kupovini Hartije od vrednosti kupljene po sporazumu o ponovnoj prodaji („reverse repos“) evidentiraju se kao Depoziti kod Centralne banke i HoV koje se mogu refinansirati kod Centralne banke ukloliko im je rok dospeća kraći od tri meseca od datuma kupovine. Razlika izmedju cena prodaje i ponovne kupovine tretira se kao kamata i razgraniĉava se na period trajanja sporazuma primenom metoda efektivne kamatne stope. 2.6. Gotovina i gotovinski ekvivalenti U izveštaju o novĉanim tokovima pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumeva se gotovina (ţiro raĉun i blagajna), obavezna dinarska rezerva koja se izdvaja u okviru ţiro raĉuna kod Narodne banke Srbije, sredstva na raĉunima kod drugih domaćih i stranih banaka.


9

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.7. Finansijski instrumenti Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kada se Banka ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na „regularan naĉin“ priznaje se primenom obraĉuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporuĉeno drugoj strani. 2.7.1. Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Finansijska sredstva prestaju da se priznaju kada Banka izgubi kontrolu nad ugovorenim pravima nad tim instrumentima, što se dešava kada su prava korišćenja instrumenata realizovana, istekla, napuštena ili ustupljena. Kada je Banka prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstava ili je sklapila ugovor o prenosu, i pri tom nije niti prenela niti zadrţala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nad sredstvom, sredstvo se priznaje u onoj meri koliko je Banka angaţovana u pogledu sredstava. Dalje angaţovanje Banke, koje ima formu garancije na preneseno sredstvo, se vrednuje u iznosu originalne knjigovodstvene vrednosti sredstava ili iznosu maksimalnog iznosa naknade koju bi Banka morala da isplati, u zavisnosti koji iznos je niţi. Finansijske obaveze prestaju da se priznaju kada je obaveza predviĊena ugovorom ispunjena, otkazana ili istekla. U sluĉaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod znaĉajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze znaĉajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika izmeĊu provbitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha. 2.7.2. Klasifikacija finansijskih instrumenata Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije, krediti i potraţivanja, finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, hartije od vrednosti koje se drţe do dospeća, hartije od vrednosti raspoloţive za prodaju.

a) Krediti i potraživanja

Krediti i potraţivanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom trţištu. Krediti i plasmani bankama i komitetnima odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i pozajmice se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Nakon inicijalnog priznavanja, naknadna odmeravanja se vrše po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Amortizovana vrednost se izraĉunava uzimanjem u obzir svih troškova odobravanja kredita kao i svih popusta ili premija u vezi sa izmirenjem obaveza. Prihodi i potraţivanja po osnovu obraĉunatih kamata na ove instrumente se evidentiraju u okviru prihoda od kamata, odnosno potraţivanja od kamata i naknada. Naknade na ove instrumente se razgraniĉavaju na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita i iskazuju kao pasivna vremenska razgraniĉenja i priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od kamata tokom perioda trajanja instrumenta.


10

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.7.2. Klasifikacija finansijskih instrumenata (nastavak)

b) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha Finansijska sredstva se klasifikuju u ovu kategorijju ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, ili ako je tako oznaĉeno od strane rukovodstva. Kupoprodaje finansijskih sredstava priznaju se po fer vrednosti na datum trgovanja, tj. dan kada se banka obavezala da će kupiti ili prodati sredstvo. Dobici i gubici proistekli iz promena u fer vrednosti derivata koji se vode zajedno sa odreĊenim finansijskim sredstvima ili finansijskim obavezama se ukljuĉuju u bilansu uspeha. Ulaganja se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove za sva finansijska sredstva koja se ne vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha se nakon inicijalnog priznavanja iskazuju po fer vrednosti.

Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Ukoliko trţište nekog finansijskog sredstva (i trţište hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi) nije aktivno, Banka utvrĊuje fer vrednost tehnikama procene. To ukljuĉuje primenu nedavnih transakcija izmeĊu nezavisnih stranaka, pozivanje na druge instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novĉanih tokova i opciju modela formiranja cena maksimalnim korišćenjem informacija sa trţišta.

c) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju Pri poĉetnom vrednovanju finansijska sredstva raspoloţiva za prodaju se priznaju po njihovoj fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcije.Dobitak ili gubitak koji se javlja usled promene fer vrednosti finasijskog sredstva raspoloţivog za prodaju priznaje se direktno kao kapital. Kada finasijsko sredstvo prestane da se priznaje, tada će akumulirani dobitak ili gubitak prethodno priznat u kapitalu biti priznat u bilansu uspeha.

d) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

Finansijska sredstva koja se drţe do dospeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili utvrdivim rokovima plaćanja i fiksnim rokovima dospeća, koja rukovodstvo ima nameru i mogućnost da drţi do dospeća. U sluĉaju da Banka odluĉi da proda znaĉajan deo finansijskih sredstava koja se drţe do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloţiva za prodaju. Finansijska sredstva koja se drţe do dospeća klasifikuju se kao dugoroĉna sredstva, osim ako su rokovi dospeća kraći od 12 meseci od datuma bilansa stanja; tada se klasifikuju kao kratkoroĉna sredstva. Hartije od vrednosti koje se drţe do dospeća sastoje se od eskontovanih menica i drţavnih zapisa. Na dan bilansa stanja hartije od vrednosti koje se drţe do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti. Prihodi po osnovu obraĉunatih kamata na ove istrumente iskazuju se u okviru pozicije prihodi od kamata (napomena 4).

e) Učešća u kapitalu

Uĉešća u kapitalu predstavljaju dugoroĉna finansijska ulaganja u kapital drugih pravnih lica (banaka, osiguravajućih društava, akcionarskih društava i društava sa ograniĉenom odgovornošću) koja nisu pribavljena sa namerom da se prodaju u bliskoj budućnosti. Ako su ulaganja pribavljena sa namerom da se prodaju (nezavisno od toga u kojem procentu se ostvaruje pravo vlasništva) onda se ne iskazuju kao uĉešće u kapitalu, već kao finansijska sredstva namenjena prodaji, odnosno sredstva kojma se trguje. Na kraju poslovne godine u bilansu stanja, uĉešća u kapitalu iskazana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti. Ispravke vrednosti po osnovu obezvreĊenja uĉešća u kapitalu, koja se ne kotiraju na aktivnom trţištu i ĉija se fer vrednost ne moţe pouzdano utvrditi, procenjuju se kao razlika izmeĊu njihove knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti oĉekivanih budućih tokova gotovine, i priznaju se na teret bilansa uspeha.


11

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.8. Umanjenje vrednosti finansijskih plasmana Na dan svakog bilansa stanja Banka procenjuje da li postoje objektivni dokazi obezvreĊenja (umanjenja) vrednosti nekog finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Smatra se da je finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvreĊeni ako, i samo ako, postoje objektivni dokazi obezvreĊenja koji proizilaze iz jednog ili više dogaĊaja nastalih nakon inicijalnog priznavanja sredstva i taj dogaĊaj (ili dogaĊaji) utiĉe na procenjene buduće tokove gotovine finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti. Dokazi o obezvreĊenju ukljuĉuju indikacije da se jedan duţnik ili grupa duţnika suoĉava sa znaĉajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do steĉaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova. Prilikom procene obezvreĊenja kredita i plasmana bankama i komitentima vrednovanih po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, Banka prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvreĊenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno znaĉajno, kao i grupnu procenu za finansijska sredstva koja nisu individualno znaĉajna. Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvreĊenju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena, Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sliĉnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvreĊenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvreĊenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvreĊenja nisu ukljuĉena u grupnu procenu obezvreĊenja. Kriterijumi koje Banka koristi da odredi da li postoji objektivan dokaz o obezvreĊenju ukljuĉuju:

Znaĉajni finansijski problemi emitenta ili duţnika

Kršenje ugovornih obaveza, kao što je kašnjenje u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate.

Ako banka uĉini zajmoprimcu iz ekonomskih ili pravnih razloga koji se odnose na finansijske probleme zajmoprimca, ustupak koji zajmodavac inaĉe ne bi razmatrao

Ako postaje verovatno da će zajmoprimac pasti pod steĉaj ili biti podvrgnut drugoj finansijskoj reorganizaciji

Nestanak aktivnog trţišta za to finansijsko sredstvo zbog finansijskih problema

Dostupni podaci koji ukazuju da postoji merljivo smanjenje procenjenih budućih tokova gotovine od neke grupe finansijskih sredstava od poĉetnog priznavanja tih sredstava, iako se to smanjenje još ne moţe povezati sa pojedinaĉnim finansijskim sredstvima u toj grupi, ukljuĉujući nepovoljne promene u statusu zajmoprimca u grupi u pogledu plaćanja ili nacionalne ili lokalne ekonomske uslove koji su u korelaciji sa neizvršenjima obaveza po osnovu sredstava u banci.

Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvreĊenja, iznos gubitka se vrednuje kao razlika izmeĊu knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir oĉekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali). Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem raĉuna ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje na teret bilansa uspeha. Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjiţavaju kada ne postoje realni izgledi da će sredstva u budućnosti biti nadoknaĊena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolaterala na Banku. Ukoliko, tokom naredne godine, doĊe do smanjenja ili povećanja iznosa priznatog gubitka usled obezvreĊenja, koje nastaje kao posledica nekog dogaĊaja koje se desio nakon ranije priznatog obezvreĊenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvreĊenja se povećava ili smanjuje korigovanjem raĉuna ispravke vrednosti.

Sadašnja vrednost oĉekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem originalne efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristi se tekuća efektivna kamatna stopa. U pojedinim sluĉajevima, za pojedine individualno znaĉajne izloţenosti, a na osnovu dostupnih objektivnih indikatora za ocenu, moţe se izvršiti korekcija ovako izraĉunate neto sadašnje vrednosti. Obraĉun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeĊenog kolateralom reflektuje tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala, umanjene za troškove realizacije i prodaje kolaterala, bez obzira da li je verovatno da će doći do procesa realizacije kolaterala ili ne.


12


2.8. Umanjenje vrednosti finansijskih plasmana (nastavak) U svrhe grupne procene obezvreĊenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji Banka koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika kao što su vrsta plasmana, industrija, geografska lokacija, vrste kolaterala, postojanje dospelih potraţivanja i ostale relevantne faktore.

Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koji su predmet grupne procene obezvreĊenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sliĉnim karakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podataka kako bi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijsko iskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje na dan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovno pregledaju da bi se smanjile razlike izmeĊu procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka. Otpis nenaplativih potraţivanja vrši se na osnovu odluka suda, ili na bazi odluka Izvršnog odnosno Upravnog odbora Banke kada nema realne mogućnosti za naplatu i kada su svi instrumenti obezbeĊenja naplate kredita aktivirani. Kada je u mogućnosti, Banka radije opredeljuje da reprogramira kredite nego da realizuje sredstava obezbeĊenja. To moţe da podrazumeva produţenje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja, pri ĉemu se nakom izmene nekih od uslova kredita on više ne smatra dospelim. Banka, kontinuirano prati i kontroliše reprogramirane kredite, kako bi se osiguralo buduće plaćanje, ali se i dalje vrši individualna ili grupna procena obezvreĊenja, primenom prvobitne efektivne kamatne stope. 2.9. Rezerve za procenjene potencijalne gubitke finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima

Narodne banke Srbije U skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki („Sluţbeni glasnik RS“, br. 94/11, 57/12 i 123/12), Banka vrši rezervisanje za procenjene gubitke za bilansnu i vanbilansnu aktivu prema kriterijumima definisanim u navedenoj Odluci. Prema odredbama ove Odluke utvrdujeni se uslovi pod kojima je Banka duţna da obraĉuna rezervisanja za procenjene gubitke koja se obraĉunavaju kao zbir : 0% potraţivanja klasifikovanih u kategoriju A ; 2% potraţivanja klasifikovanih u kategoriju B ; 15 % potraţivanja klasifikovanih u kategoriju V ; 30% potraţivanja klasifikovanih u kategoriju G ; 100 %potraţivanja klasifikovanih u kategoriju D ; Krediti, plasmani i druga izloţenost Banke klasifikuju se u kategorije A, B, V, G i D u skladu sa procenom naplativosti kredita i drugih plasmana u zavisnosti od: broja dana koliko je prekoraĉen rok dospeća glavnice i kamate, finansijskog poloţaja komitenta i kvaliteta pribavljenih instrumenata obezbeĊenja. Obraĉunata rezerva za procenjene gubitke umanjuje se za izvršene ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, utvrdjene internom metodologijom, koja obuhvata primenu MRS 39. Potrebna rezerva za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama predstavlja odbitnu stavku od kapitala Banke u skladu sa Odlukom kojom se ureĊuje adekvatnost kapitala banaka.


13

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.10. Nematerijalna ulaganja Nematerijalna ulaganja se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti i eventualane gubitke po osnovu umanjenja vrednosti sredstava. Nematerijalna ulaganja Banke najvećim delom ĉine licence za raĉunarske softvere. a) Računarski softver Licence raĉunarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe i peroda na koji su licence izdate.

Izdaci vezani za razvoj ili odrţavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duţe od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja.

Amortizacija se obraĉunava na nabavnu vrednost nematerijalnih ulaganja po proporcionalnom metodu, primenom amortizacionih stopa, koje su odreĊene tako da se izvrši njihovo potpuno amortizovanje u toku korisnog veka trajanja. Obraĉun amortizacije nematerijalnih ulaganja poĉinje od narednog meseca od kada se ova sredstva stave u upotrebu.

Primenjene stope amortizacije vaţeće u 2012. godini su:

Softver 25-33.33%

Licence i ostala nematerijalna ulaganja 20-100% 2.11. Investicione nekretnine

Investiciona nekretnina je nekretnina ili deo nekretnine, koju Banka drţi radi ostvarivanja prihoda od izdavanja nekretnine ili radi uvećanja vrednosti kapitala ili radi i jednog i drugog.

Poĉetno merenje investicione nekretnine prilikom sticanja (nabavke) vrši se po nabavnoj vrednosti. Pri poĉetnom merenju, zavisni troškovi nabavke ukljuĉuju se u nabavnu vrednost.

Nakon poĉetnog priznavanja, naknadno merenje investicione nekretnine vrši se primenom metode nabavne vrednosti umanjene za ukupnu obraĉunatu amortizaciju.

Amortizacija se obraĉunava po stopama koje obezbeĊuju nadoknaĊivanje vrednosti investicionih nekretnina u toku njihovog korisnog veka trajanja.

Razlika izmeĊu knjigovodstvene vrednosti i prodajne vrednosti investicionih nekretnina koje se prodaju, priznaje se u bilansu uspeha u periodu u kome je nastala, a potraţivanje po osnovu prodate i razmenjene investicione nekretnine, inicijalno se vrednuje u visini njene poštene vrednost.

Za svrhu odreĊivanja kapitalnog dobitka, nabavna cena, u skladu sa vaţećim Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, jeste cena po kojoj je Banka stekla imovinu, umanjenu po osnovu amortizacije utvrĊene u skladu sa vaţećim Zakonom o porezu na dobit pravnih lica.

Ako postoje bilo kakve indicije, da je došlo do umanjenja vrednosti investicione nekretnine, Banka procenjuje nadoknadivu vrednost kao veću od upotrebne vrednosti i fer vrednosti umanjene za troškove prodaje. Knjigovodstvena vrednost investicione nekretnine se otpisuje do njene nadoknadive vrednosti kroz bilans uspeha. Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama se stornira ukoliko je bilo naknadne promene u pretpostavkama korišćenim u utvrĊivanju nadoknadive vrednosti sredstva.

Naknadni izdaci se kapitalizuju samo kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane sa tim izdacima pripasti Banci i da moţe pouzdano da se izmeri. Svi ostali troškovi tekućeg odrţavanja terete troškove perioda u kome nastanu. Kada investicionu nekretninu koristi njen vlasnik, ona se reklasifikuje na nekretnine, postrojenja i opremu, i njena knjigovodstvena vrednost na dan reklasifikacije postaje njena zateĉena vrednost koja će se nadalje amortizovati.


14

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.12. Osnovna sredstva Osnovna sredstva ĉine graĊevinski objekti, oprema, ostala osnovna sredstva, osnovna sredstva u pripremi, osnovna sredstva uzeta u lizing i ulaganja u tuĊa osnovna sredstva radi obavljanja delatnosti. Sva osnovna sredstva prikazuju se po istorijskoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju. Istorijska vrednost ukljuĉuje izdatke koji se mogu direktno pripisati nabavci tih pozicija. Naknadni troškovi se ukljuĉuju u iskazani iznos sredstava ili priznaju kao posebno sredstvo, kako je prikladno, samo kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi vezane za tu poziciju priticati banci i kada vrednost pozicije moţe pouzdano da se izmeri. Sve druge popravke i odrţavanje evidentiraju se na teret bilansa uspeha tokom finansijskog perioda u kojem nastaju. Amortizacija se obraĉunava na nabavnu vrednost po proporcionalnom metodu, primenom amortizacionih stopa, koje su odreĊene tako da se izvrši njihovo potpuno amortizovanje u toku korisnog veka trajanja. Obraĉun amortizacije poĉinje od narednog meseca od kada se ova sredstva stave u upotrebu. Primenjene godišnje stope amortizacije vaţeće u 2012. godini su:

Opis %

GraĊevinski objekti 2.20-2.58%

Kompjuterska oprema 33,33-35.59%

Nameštaj i druga oprema 14.30-19.88%

Putniĉka vozila 20,00-20.84%

Ulaganja na tuĊim osnovnim sredstvima

prema roku zakupa poslovnog prostora

Osnovna sredstva isknjiţavaju se iz evidencije po otuĊenju ili kada se ne oĉekuju buduće ekonomske koristi od upotrebe ili otuĊenja tog sredstva. Dobici ili gubici po osnovu prodaje ili otpisa osnovnog sredstva (utvrĊeni kao razlika izmeĊu neto prodajne vrednosti i neto knjigovodstvene vrednosti) priznaju se u bilansu uspeha odgovarajućeg perioda. 2.13. Umanjenje vrednosti nefinansijskih sredstava Za sredstva koja podleţu amortizaciji provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se kada dogaĊaji ili izmenjene okolnosti ukaţu da knjigovodstvena vrednost moţda neće biti nadoknadiva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najniţim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novĉani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti.


15

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.14. Zakup /Lizing

a) Finansijski lizing – Banka kao zakupac Lizing je klasifikovan kao finansijski u sluĉaju kada je ugovorom regulisano: da se ovlašćenje drţanja i korišćenja predmeta lizinga prenosi na Banku kao korisnika lizinga za vreme trajanja ugovora, da se pravo svojine nad sredstvom prenosi na korisnika lizinga pod uslovima odreĊenim u ugovoru, period trajanja lizinga je pribliţno jednak korisnom veku upotrebe sredstava i vrednost ugovora o lizingu pribliţno je jednaka nabavnoj vrednosti sredstava.

b) Operativni lizing – Banka kao zakupac Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadrţani kod zakupodavca odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing.

Banka uglavnom zakljuĉuje ugovore o poslovnom zakupu. Ukupna plaćanja po osnovu poslovnog zakupa terete rashode u bilansu uspeha na osnovi proporcionalnoj periodu zakupa. Kada se poslovni lizing okonĉa pre isteka perioda zakupa, svaka se isplata koju zahteva zakupodavac kao kaznu, priznaje kao rashod u periodu u kome se desio prestanak zakupa.

c) Potraživanja po osnovu finansijskog lizinga Banka priznaje sredstva data u finansijski lizing u svom bilansu stanja i prikazuje ih u iznosu koji je jednak neto ulaganju u lizing. Banka prenosi rizike koji su svojstveni vlasništvu tako da se potraţivanja za lizing rate smatraju otplatom glavnice i pripadajućeg dela finansijskog prihoda. Priznavanje finansijskog prihoda zasniva se na obrascu koji odrţava konstantnu periodiĉnu stopu prinosa na neizmireni iznos neto ulaganja po osnovu finansijskog lizinga. Lizing rate koje se odnose na obraĉunski period, izuzimajući troškove za usluge, iskazuje se na teret bruto ulaganja u lizing kao smanjenje glavnice i nerazraĊenog finansijskog prihoda. Rezervisanje za umanjenje vrednosti potraţivanja se utvrĊuje kada postoji objektivan dokaz da Banka neće biti u stanju da naplati sve iznose koje potraţuje na osnovu prvobitnih uslova potraţivanja. Znaĉajne finansijske poteškoće kupca, verovatnoća da će kupac biti likvidiran ili finansijski reorganizavan, propust ili kašnjenje u izvršenju plaćanja, se smatra indikatorima da je vrednost potraţivanja umanjena. Iznos rezervisanja predstavlja razliku izmeĊu knjigovodstvene vrednosti potraţivanja i sadašnje vrednosti oĉekivanih budućih novĉanih tokova diskontovanih prvobitnom efektivnom kamatnom stopom. Kada je potraţivanje nenaplativo, otpisuje se preko raĉuna ispravke vrednosti za umanjenje vrednosti potraţivanja. Takva potraţivanja se otpisuju nakon što se završe sve neophodne procedure i utvrdi iznos gubitka. 2.15. Predmeti lizinga preuzeti u zamenu za nenaplaćena potraživanja Prilikom prevremenog raskida ugovora o finansijskom lizingu, predmet lizinga se oduzima a vrednost finansijskog plasmana se preknjiţava na zalihe. Nadalje, vrednovanje oduzetog predmeta lizinga evidentiranog na zalihama, utvrĊuje se procenjenoj neto prodajnoj vrednosti. Procena vrednosti oduzetog predmeta lizinga, vrši se redovno od strane ovlašćenog procenitelja, pri svakoj promeni vrednosti posle znaĉajnijih promena cena na trţištu ili promena fiziĉkog stanja tog predmeta, a najmanje jednom u periodu od godinu dana od prethodne procene. Prilikom procene uzimaju se u obzir trţišni faktori, amortizacija, kao i tehniĉko stanje predmeta lizinga. Za iznos razlike izmeĊu finansijskog plasmana po osnovu ugovora o finansijkom lizingu (neamortizovana vrednost) i procenjene vrednosti predmenta lizinga formira se potraţivanje za naknadu štete u grupi ostalih kratkoroĉnih potraţivanja, za koje se vrši ispravka vrednosti u istom iznosu.


16

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.16. Kapital i rezerve Kapital Banke obuhvata akcijski kapital, emisionu premiju, revalorizacione rezerve, nerasporeĊeni gubitak iz ranijih godina i dobitak tekuće godine (napomena 36). 2.17. Rezervisanja Rezervisanje se priznaje kada:

- postoji obaveza (pravna ili stvarna) koja je nastala kao rezultat prošlog dogaĊaja, - je verovatno da će odliv resursa koji sadrţe ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveza, - iznos obaveze moţe da se pouzdano proceni.

Banka vrši rezervisanja na teret rashoda za preuzete potencijalne obaveze na vanbilansnim stavkama do nivoa potrebnih rezervisanja, a prema istoj metodologiji kao za kredite i plasmane.

Banka vrši dugoroĉna rezervisanja za potencijalne gubitke po preuzetim potencijalnim obavezama, za potencijalne odlive po sudskim sporovima, za isplatu primanja zaposlenih po osnovu otpremnina i druge potencijalne obaveze ukoliko ispunjavaju uslove priznavanja, na osnovu odluke Izvršnog odbora.

Rezervisanja se ne priznaju za buduće poslovne gubitke.

Iznos koji je priznat kao rezervisanje predstavlja najbolju procenu izdataka koji je potreban za izmirenje sadašnje obaveze na dan bilansa stanja.

Rezervisanja se ispituju na dan bilansa stanja i koriguju tako da odraţavaju najbolju sadašnju procenu. Ako više nije verovatno da će odliv resursa koji predstavlja ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveze, rezervisanje se ukida. 2.18. Obaveze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti priliva, bez nastalih transakcionih troškova. U narednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti; sve razlike izmeĊu ostvarenog priliva (umanjenog za transakcione troškove) i iznosa otplata, priznaju se u bilansu uspeha u periodu korišćenja kredita primenom metode efektivne kamatne stope.

Naknade plaćene pri pribavljanju kredita priznaju se kao transakcioni troškovi do iznosa za koji je verovatno da će deo ili ceo kredit biti povuĉen. U tom sluĉaju, naknada se razgraniĉava do konaĉnog povlaĉenja kredita. U sluĉaju da ne postoji dokaz da je delimiĉno ili ukupno povlaĉenje kredita verovatno, naknada se kapitalizuje kao avans za likvidnost i amortizuje se u toku perioda na koji se kredit odnosi.

Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da odloţi izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja. 2.19. Primanja zaposlenih

a) Obaveze za penzije

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka obraĉunava i plaća doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje od nezaposlenosti po stopama utvrĊenim zakonom na bazi bruto zarada zaposlenih. Troškovi doprinosa priznaju se u bilansu uspeha u istom periodu kao i troškovi zarada na koje se odnose. Banka nema dodatnih obaveza za naknade zaposlenima po ovom osnovu.


17


2.19. Primanja zaposlenih (nastavak)

b) Otpremnine

Banka nema sopstvene penzione fondove i po tom osnovu nema identifikovane troškove na dan 31.12.2012. godine.

U skladu sa vaţećim zakonskim propisima Banka je duţna da zaposlenom isplati otpremninu prilikom odlaska u penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti u visini tri proseĉne zarade po zaposlenom isplaćene u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republiĉkog organa nadleţnog za poslove statistike. Ove isplate se priznaju u bilansu stanja kao obaveza, u skladu sa procenom ovlašćenog aktuara u diskontovanom iznosu.

Aktuarski dobici i gubici koji proizilaze iz korekcija po osnovu iskustva kao i iz promena u aktuarskim pretpostavkama u iznosu većem od 10% od vrednosti sredstava plana ili 10% od definisane obaveze po osnovu primanja zaposlenih, idu na teret ili u korist bilansa uspeha i razgraniĉavaju se na oĉekivani proseĉni preostali radni staţ odnosnih zaposlenih.

Pretpostavke koje je aktuar koristio za obraĉun rezervacija za buduće obaveze po osnovu otpremnine za odlazak u penziju:

- podaci o zaposlenima: - ukupan radni staţ na dan 31.12.2012.god,, - godina roĊenja i pol, - broj godina do starosne odnosno pune penzije, - tablice smrtnosti Republike Srbije 2001-2003, - kamatna stopa 11,25%, - proseĉna bruto zarada u RS (u vanprivredi) na dan 30.11.2012. godine, izvor CEKOS uvećana

za pretpostavljeni rast cena na malo za decembar mesec 2012 godine (1,08%) - pretpostavljeni rast zarada od 6% godišnje tokom celokupnog perioda za koji se rezervišu

sredstva. c) Obaveze za bonuse Banka ima definisane obaveze za isplatu bonusa zaposlenima koji pripadaju menadţmentu Banke na osnovu rezultata Banke ostvrenih u 2012. godini, i na osnovu ostvarenja individualnih rezultata. d) Podela besplatnih akcija Upravni Odbor Credit Agricole S.A. (Matiĉna banka) je 9. novembra 2011. godine odluĉio da usvoji plan dodele besplatnih akcija za sve zaposlene u Credit Agricole S.A. Grupi. Pravo na besplatne akcije imaju svi zaposleni koji su 9. novembra 2011. godine imali Ugovor o radu sa Credit Agricole Srbija, bez obzira da li je taj Ugovor na odreĊeno ili neodreĊeno vreme. Da bi zaposleni stekao pravo na besplatne akcije potrebno je da bude u radnom odnosu do 1. oktobra 2015. godine, a od 12. novembra 2015. godine stiĉe pravo raspolaganja akcijama, odnosno dobija jednaka prava kao i svi akcionari, što podrazumeva i pravo prodaje akcija. Jedini uslov koji zaposleni treba da ispuni je da bude u neprekidnom radnom odnosu naredne ĉetiri godine, odnosno do isteka perioda prenosa vlasništva nad akcijama sa Credit Agricole S.A. na zaposlene. Banka će izvršiti plaćanje Matiĉnoj banci u visini fer vrednosti akcija u momentu njihovog dodeljivanja zaposlenim. Banka po ovom osnovu obraĉunava rezervisanja tokom perioda do momenta sticanja akcija od strane zaposlenih.


18

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.20. Tekući i odloţeni porez na dobit

a) Tekući porezi

Tekući porez na dobit se obraĉunava na datum bilansa stanja na osnovu vaţeće zakonske poreske regulative Republike Srbije gde preduzeće posluje i ostvaruje oporezivu dobit. Rukovodstvo periodiĉno vrši procenu stavki sadrţanih u poreskoj prijavi sa stanovišta okolnosti u kojima primenjiva poreska regulativa podleţe tumaĉenju, i vrši rezervisanje, ako je primereno, na osnovu iznosa za koje se oĉekuje da će biti plaćen poreskim organima.

b) Odloženi porezi Odloţeni porez na dobit se ukalkulisava u punom iznosu, korišćenjem metode obaveza, za privremene razlike koje nastanu izmeĊu poreske osnovice sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih iznosa u finansijskim izveštajima. Odloţeni porez na dobit se odmerava prema poreskim stopama (i zakonu) koje su na snazi do datuma bilansa stanja i za koje se oĉekuje da će biti primenjene u periodu u kome će se odloţena poreska sredstva realizovati ili odloţene poreske obaveze izmiriti. Poreski efekat po osnovu poreskih gubitaka koji je raspoloţiv za prenos u naredni period priznaje se kao sredstvo kada je verovatno da će buduće oporezive dobiti biti na raspolaganju, a na ĉiji teret će se ovi poreski gubici iskoristiti. Odloţeno poresko sredstvo se priznaje do iznosa za koji je verovatno da će buduća dobit za oporezivanje biti raspoloţiva i da će se privremene razlike izmiriti na teret te dobiti. Odloţeni porez koji se odnosi na ponovno odmeravanje fer vrednosti ulaganja u hartije od vrednosti raspoloţive za prodaju koje se evidentiraju direktno na teret ili u korist kapitala, takodje se direktno evidentira na teret ili u korist kapitala i naknadno priznaje zajedno sa odloţenim dobitkom ili gubitkom u bilanu uspeha. 2.21. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Sredstva i prihodi nastali po osnovu poslova u ime i za raĉun trećih lica, gde Banka ima ulogu agenta, nisu ukljuĉeni u bilansne stavke banke. Kratkoroĉni poslovi u ime i za raĉun trećih lica se najvećim delom odnose na sredstva Ministarstva poljoprivrede, dok se dugoroĉni poslovi odnose na stambene kredite osigurane kod NKOSK-a i dugoroĉne poljoprivredne kredite.


19

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.22. Ključne računovodstvene procene i prosuĎivanja Banka vrši procene i pretpostavke koje utiĉu na iznose sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima za sledeću finansijsku godinu. Procene i mišljenja se neprekidno evaluiraju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, ukljuĉujući oĉekivanja budućih dogaĊaja za koja se smatra da su razumna u datim okolnostima. a) Gubici zbog umanjenja vrednosti kredita Banka najmanje na meseĉnoj bazi revidira svoje kreditni portfolio radi procene obezvreĊenja. Pri utvrĊivanju da li bi rashodi indirektnog otpisa trebali da se evidentiraju u bilansu uspeha, banka donosi sud da li postoje bilo kakvi dostupni podaci koji ukazuju na to da postoji merljivo smanjenje procenjenih budućih tokova gotovine od nekog portfolia kredita pre nego što to smanjenje bude moglo da se identifikuje sa pojedinaĉnim kreditom u tom portfoliju. Ovi dokazi mogu da ukljuĉe dostupne podatke koji ukazuju na to da je nastala nepovoljna promena u statusu zajmoprimca u banci u pogledu plaćanja ili nacionalnim/lokalnim ekonomskim uslovima koji su u korelaciji sa neizvršenjima obaveza. Kada planira svoje buduće tokove gotovine Rukovodstvo planira procene zasnovane na istorijskom iskustvu sa gubicima po sredstvima sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima obezvreĊenja koji su sliĉni karakteristikama sredstva u portfoliju. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenjivanje iznosa i rasporeda budućih tokova gotovine redovno se revidiraju radi smanjenja svih razlika izmeĊu procena gubitka i stvarnog iskustva sa gubitkom. b) Rezervisanja Rezervisanja su, u velikoj meri, stvar prosuĊivanja, posebno kad su u pitanju sudski sporovi. Banka procenjuje verovatnoću nastanka nepovoljnog dogaĊaja koji je rezultat prošlog dogaĊaja i ako je procenjeno da će dogaĊaj nastati sa više od pedeset procenata verovatnoće, Banka vrši rezervisanje ukupnog iznosa obaveze. Zbog visokog stepena neizvestnosti, u nekim sluĉajevima, procena moţe da ne bude u skladu sa eventualnim ishodom spora.

c) Turbulencije na globalnim finansijskim tržištima

Tekuća kriza likvidnosti u svetu koja je poĉela sredinom 2007. godine je, izmeĊu ostalog, rezultirala smanjenjem nivoa ulaganja na trţištu kapitala, smanjenjem likvidnosti bankarskog sistema i katkada povećanjem meĊubankarskih kamatnih stopa i velikim kolebanjima na trţištu hartija od vrednosti. Neizvesnost na globalnim finansijskim trţištima je takoĊe dovela do nestanka banaka kao i potrebe pruţanja pomoci ugroţenim banakama u Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama, Zapadnoj Evropi i drugim delovima sveta. Nije moguće s preciznošću predvideti obim posledica finansijske krize niti je moguće u potpunosti preduzeti mere zaštite od njih.

Rukovodstvo nije u mogućnosti da pouzdano proceni efekte bilo kog daljeg pogoršanja likvidnosti finansijskih trţišta i povećane nestabilnosti valuta i trţišta i kapitala na finansijski poloţaj Banke. Rukovodstvo smatra da preduzima sve neophodne mere kako bi podrţalo opstanak i razvoj poslovanja banke u tekućim okolnostima. Duţnici mogu doći u situaciju smanjene likvidnost što poslediĉno moţe uticati na njihovu sposobnost da otplaćuju pozajmljene iznose. Pogoršanje uslova poslovanja duţnika takoĊe moţe uticati na tokove gotovine planirane od strane Rukovodstva kao i na našu procenu umanjenja vrednosti finansijskih i nefinansijskih sredstava. U meri u kojoj su informacije bile dostupne, rukovodstvo je pravilno iskazalo revidirane procene oĉekivanih budućih tokova gotovine u procenama umanjenja vrednosti.


20

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA

3.1. Uvod Rizik je karakteristiĉan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnog identifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograniĉenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesi upravljanja rizikom su presudni za kontinuirano i profitabilno poslovanje Banke i svaki pojedinac u Banci je u svom domenu odgovoran za izloţenost riziku. Banka je izloţena kreditnom riziku, riziku likvidnosti i trţišnom riziku. Banka je takoĊe izloţena i uticaju operativnog rizika. Nezavisni proces upravljanja rizikom ne ukljuĉuje poslovne rizike koji obuhvataju promene u okruţenju, tehnologiji i industriji. Banka prati ove rizike kroz proces strateškog planiranja. Struktura upravljanja rizikom

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za identifikovanje i kontrolisanje rizika. MeĊutim, Banka je uspostavila odvojena nezavisna tela odgovorna za upravljanje i praćenje rizika. Upravni odbor i Izvršni odbor

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorani za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i za odobravanje strategije i principa upravljanja rizicima. Odbor za reviziju

Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Banci. Odbor za upravljanje rizicima

Odbor za upravljanje rizicima ima sveobuhvatnu odgovornost za razvoj strategije upravljanja rizicima i implementaciju principa, okvira, politika i limita. Odbor je odgovoran za fundamentalne nalaze po pitanju rizika kao i za upravljanje i praćenje relevantnih odluka vezanih za rizik. Sektor za upravljanje rizicima

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za implementiranje i odrţavanje procedura vezanih za rizik, ĉime se obezbeĊuje nezavisni proces kontrole. Odeljenje kontrole rizika

Odeljenje kontrole rizika je odgovorno za praćenje usaglašenosti sa principima, politikama i limitima definisanim u Banci. Svaka poslovna grupa ima decentralizovanu jedinicu sa sopstvenom odgovornošću za nezavisnu kontrolu rizika, ukljuĉujući praćenje rizika prema postavljenim limitima, kao i praćenje rizika koji proistiĉe iz uvoĊenja novih proizvoda i sloţenih transakcija. Ova jedinica takoĊe obezbeĊuje kompletno obuhvatanje rizika u sistemu merenja i izveštavanja o riziku. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO)

Odbor za upravljanje likvidnošću je odgovorno za upravljanje aktivom i obavezama Banke kao i sveukupnom finansijskom strukturom. TakoĊe, on je primarno odgovoran za finansiranje i likvidnost Banke. Interna revizija

Proces upravljanja rizikom u Banci se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije, koja ispituje adekvatnost procedura, kao i usaglašenost Banke sa usvojenim procedurama. Interna revizija diskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Banke i izveštava Odbor za reviziju o svojim nalazima i preporukama.


21

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.1. Uvod (nastavak) a) Upravljanje rizicima i sistemi izveštavanja Rizici Banke se mere korišćenjem metoda koji odraţava oĉekivane gubitke koji mogu nastati u normalnim okolnostima i neoĉekivane gubitke, koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanu na statistiĉkim modelima. Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka, prilagoĊenu tako da odraţava trenutno ekonomsko okruţenje. Banka takoĊe koristi metod najgorih scenarija koji se mogu desiti kao posledica dešavanja ekstremnih dogaĊaja za koje postoji mala verovatnoća da se dogode. Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju limita. Ovi limiti odraţavaju poslovnu strategiju i trţišno okruţenje Banke, kao i nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati. Dodatno, Banka prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloţenosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu izloţenost svim tipovima rizika i aktivnostima. Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obraĊuju da bi se identifikovali, analizirali i kontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru, Izvršnom odboru, Komitetu za upravljanje rizicima i rukovodiocima svih poslovnih jedinica. Izveštaji sadrţe ukupnu kreditnu izloţenost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenje trţišnog rizika, racija likvidnosti i promene profila rizika. Više rukovodstvo Banke kvartalno ocenjuje adekvatnost ispravki vrednosti plasmana. Odboru za reviziju se najmanje kvartalno dostavlja opseţan izveštaj o rizicima koji sadrţi sve neophodne informacije za ocenu i izvoĊenje zakljuĉaka o rizicima kojima je Banka izloţena. Za svaki nivo u Banci sastavljaju se posebni izveštaji o upravljanju rizicima, kako bi se obezbedilo da sve poslovne jedinice imaju pristup opširnim, neophodnim i aţurnim informacijama. Dnevni izveštaj se dostavlja svim izvršnim direktorima i relevantnim ĉlanovima Izvršnog odbora Banke o iskorišćenosti trţišnih limita, likvidnosti, deviznog rizika, kao i druge znaĉajne informacije. b) Prekomerna koncentracija rizika Koncentracija nastaje kada znaĉajan broj komitenata pripada sliĉnoj industriji, ili istom geografskom podruĉiju, ili imaju sliĉne ekonomske karakteristike što moţe biti od uticaja na izmirivanje njihovih ugovornih obaveza u sluĉaju promena u ekonomskim, politiĉkim ili nekim drugim okolnostima koje ih jednako pogaĊaju. Koncentracija ukazuje na relativnu osetljivost poslovanja Banke na promene koje pogaĊaju odreĊenu industriju ili geografsko podruĉje. Kako bi izbegla prekomernu koncentraciju rizika, politike i procedure Banke sadrţe specifiĉne smernice za razvoj i oĉuvanje diversifikovanog portfolia. Shodno tome, Banka kontroliše i upravlja identifikovanim koncentracijama kreditnog rizika. 3.2. Politike upravljanja rizicima

a) Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja rizik da pojedina potraţivanja Banke neće biti potpuno naplaćena pod uslovima pod kojima su prvobitno odobrena, odnosno nemogućnost i/ili nespremnost duţnika, da izmiri svoje obaveze u skladu sa odredbama ugovora. Pod duţnikom se smatra svako pravno ili fiziĉko lice koje ima bilansnu i/ili vanbilansnu obavezu prema Banci. Jednim duţnikom smatraju se sva povezana lica u smislu ĉlana 2 Zakona o bankama.


22

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Proces upravljanja kreditnim rizikom zasniva se na primeni opštih principa:

1) Primena konzistentnog pristupa i jedinstvenih standarda u procesu donošenja odluka o plasmanima Banke;

2) Banka utvrĊuje limit ukupne izloţenosti prema jednom duţniku, gde se pod jednim duţnikom podrazumeva i grupa povezanih lica u skladu sa odredbama Zakona o bankama;

3) Banka prati i upravlja nivoom ukupne izloţenosti duţnika u skladu sa usvojenom kreditnom politikom Banke;

4) Sve pojedinaĉne odluke o plasmanima kao i sve materijalno znaĉajne izmene zakljuĉenih ugovora iskljuĉivo odobrava nadleţni organ;

5) Nadleţnost pojedinca u procesu odluĉivanja o plasmanima Banke, utvrĊena je u skladu sa njihovom kvalifikacijom, struĉnošću i iskustvom, a što je predmet periodiĉne provere.

Kljuĉni element umanjenja kreditnog rizika su interni kriterijumi kreditnog rangiranja razvijeni od strane Banke. Ovi kriterijumi osim što su u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, usklaĊeni su i sa standardima i kriterijumima Credit Agricole grupe. Metodologija kreditne procene duţnika se zasniva na analizi: 1) finansijskih izveštaja klijenata iz prethodnog perioda (do 3 godine); 2) sadašnjih i budućih planova i oĉekivanja u poslovanju klijenta; 3) kreditne istorije klijenta; 4) kvalitetu sredstava obezbeĊenja; 5) nefinansijkih parametara klijenata (organizacione strukture klijenta, kvaliteta menadţmenta klijenta, konkurentne sposobnosti i imidţa klijenta itd.); kvalitetu i broju jemaca plataca koji garantuju vraćanje kredita, itd. i to prvo prilikom pregleda i analize zahteva za odobravanje kredita, a kasnije i prilikom praćenja i vraćanja kredita.

Svi jemci-platci po svakom potraţivanju Banke, prolaze isti proces pocene kreditne sposobnosti kao i osnovni duţnik.

Banka redovno prati kvalitet svog kreditnog portfolija dnevno za klijente koji imaju problema sa likvidnošću i meseĉno za kompletan kreditni portfolio.

Proces automatizacije funkcije praćenja i upravljanja svim svojim potraţivanjima zapoĉet 2005. godine obezbedio je znaĉajno povećanje efikasnosti i ekonomiĉnosti procesa upravljanja kreditnim rizicima Banke ĉime je stvorena pretpostavka za brţe uvoĊenje Basel II standarda kao i mogućnost izraĉunavanja, procenjivanja verovatnih novĉanih tokova po granama delatnosti i regionima.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima NBS-a, u Banci su formirane organizacione jedinice za zaštitu od rizika kao i odeljenje za podršku korisnicima koje je zaduţeno da obaveštava klijente o njihovim obavezama prema Banci, tekućim dospećima, mogućim kašnjenjima i otvorenim pitanjima. Ovo odeljenje sprovodi i postupak prinudne naplate u sluĉaju neispunjavanja obaveza klijenta u skladu sa ugovorenim rokovima i dostavlja podatke advokatskoj kancelariji koja pokreće dalje pravne radnje u cilju naplate.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke („Sluţbeni glasnik RS“ br. 112/08, 45/11, 94/11 i 119/12) velika izloţenost banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica predstavlja izloţenost koja iznosi najmanje 10% kapitala banke.

U 2012. godini analiza praćenja kreditnog rizika Banke je pokazala da je postojeća primenjena metodologija praćenja kreditnog rizika bila na zadovoljavajućem nivou, tako da su zadovoljeni svi ciljevi politike kreditnog rizika. Osnivanjem institucije keditnog biroa za pravna lica u 2007. godini je, zajedno sa već postojećim Kreditnim biroom za fiziĉka lica, Registrom imalaca raĉuna, Registrom pravnih lica, Registrom pokretne zaloge, Registrom nepokretnosti doprinelo daljem smanjenju kreditnog rizika Banke.

b) Rizici po potencijalnim obavezama srodni kreditnom riziku Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj naĉin Banka se izlaţe rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići istim kontrolnim procesima i procedurama.


23

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak)

Maksimalna izloženost kreditnom riziku ne uzimajući u obzir kolateral ili bilo koje sredstvo obezbeđenja Maksimalna izloţenost Banke kreditnom riziku izraţena je kroz knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava u Bilansu stanja. Za garancije i obaveze produţenja kredita, maksimalni iznos izloţenosti jeste iznos obaveze. c) Koncentracija rizika pri maksimalnoj izloženosti kreditnom riziku

Koncentracijom rizika se upravlja postavljanjem limita u odnosu na pojedinaĉne komitente, geografska podruĉja i industrije. Ukupna kreditna izloţenost prema klijentima ili grupi povezanih komitenata sa izloţenošću preko 10% kapitala Banke na 31. decembar 2012. godine je iznosila RSD 15.574.894 hiljada (2011: RSD 11.999.611 hiljada), ne uzimajući u obzir odbitne stavke (sredstva obezbeĊenja ili ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika), odnosno neto RSD 12.607.463 hiljada (2011: RSD 7.638.070 hiljada ) uzimajući u obzir sredstva obezbeĊenja. Najznaĉajnija finansijska sredstva Banke, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeĊenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, mogu se analizirati kroz sledeća geografska podruĉja:

Računi kod NBS, drugih

banaka i ostali

plasmani bankama

Plasmani komitentima

Udeli u kapitalu i hartije od vrednosti

Kamate, naknade i

ostala sredstva

Preuzete i potencijalne

obaveze Ukupno 2012.

Srbija 12.842.349 49.349.654 194.738 3.751.870 19.264.608 85.403.219

- Beograd 12.842.326 20.772.459 194.169 3.513.824 10.970.261 48.293.039

- Vojvodina 23 17.631.714 569 97.092 6.266.696 23.996.094 - ostatak Srbije - 10.945.481 - 140.954 2.027.651 13.114.086

Evropska unija 648.801 114.438 - 2.740 - 765.979

Ostatak sveta 56.026 - 63.863 - - 119.889

Ukupno 13.547.176 49.464.092 258.601 3.754.610 19.264.608 86.289.087

Računi kod NBS, drugih

banaka i ostali

plasmani bankama

Plasmani komitentima

Udeli u kapitalu i hartije od vrednosti

Kamate, naknade i

ostala sredstva

Preuzete i potencijalne

obaveze Ukupno 2011

Srbija 15.606.530 37.453.699 1.961.274 3.649.477 18.480.157 79.151.137

- Beograd 13.594.796 17.133.645 1.960.705 3.356.103 11.396.233 47.441.482

- Vojvodina 2.011.734 13.205.835 569 145.049 5.470.734 20.833.921 - ostatak Srbije - 9.114.219 - 148.325 1.613.190 10.875.734 Evropska unija 115.480 107.183 - - - 222.663

Ostatak sveta 108.909 - 41.418 - - 150.327

Ukupno 15.830.919 39.560.882 2.002.692 3.649.477 18.480.157 79.524.127


24

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak)

3.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak)

Analiza finansijskih sredstava Banke po industrijskim sektorima pre i nakon uzimanja u obzir sredstava obezbeĊenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika je prikazana u sledećoj tabeli:

Bruto maksimalna

izloţenost

Neto maksimalna

izloţenost

Bruto maksimalna

izloţenost

Neto maksimalna

izloţenost

2012. 2012. 2011. 2011.

Stanovništvo 20.688.140 10.490.597 16.498.844 9.544.768

PreraĊivaĉka industrija 16.180.088 11.360.524 14.094.957 8.861.108

Trgovina 15.974.486 12.028.393 15.476.879 12.297.698

Rudarstvo i energetika 562.149 543.579 624.593 605.169

Poljoprivreda. lov. ribolov i šumarstvo 3.875.917 2.036.992 2.754.869 2.230.950

GraĊevinarstvo 2.257.380 1.383.500 2.886.516 1.854.372

Saobraćaj i veze 5.239.320 4.539.596 2.707.011 1.913.200

Usluge. turizam i ugostiteljstvo 983.062 883.738 1.038.635 954.319

Ostalo 20.528.545 20.317.364 23.441.823 4.261.778

Ukupno 86.289.087 63.584.283 79.524.127 42.523.362

d) Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeĊenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Osnovni tipovi kolaterala su sledeći:

za komercijalne kredite, zaloga na nekretninama, zalihama i potraţivanjima, depoziti, jemstva drugih lica, zaloge opreme, robe,

za plasmane stanovništvu, hipoteke na sopstvenim stanovima i depoziti, a po stambenim kreditima i osiguranje kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

Banka takoĊe koristi garancije od matiĉnih pravnih lica za kreditiranje zavisnih pravnih lica. Rukovodstvo prati trţišnu vrednost sredstava obezbeĊenja i traţi dodatna sredstva obezbeĊenja u skladu sa ugovorima, TakoĊe, rukovodstvo uzima u obzir trţišnu vrednost sredstva obezbeĊenja prilikom preispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti plasmana.


25

3.UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak)

3.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak)

e) Restruktuirani plasmani komitentima

Restruktuiranje plasmana komitentima podrazumeva sve aktivnosti koje Banka preduzima, a kojima se menjaju svi bitni uslovi pod kojima je potraţivanje prema komitentu originalno odobreno. To obuhvata promenu roĉnosti, kamatne stope, promenu datuma dospeća rata, promenu iznosa rate i sl. Restruktuiranje potraţivanja se ne radi nuţno samo u sluĉaju pogoršanja finansijske sposobnosti duţnika. U sluĉaju pogoršanja finansijskog poloţaja duţnika restruktuiranje takvog potraţivanja moguće je vršiti samo pod uslovima i na naĉin opisan u Kreditnim standardima banke. Restruktuiranje potraţivanja u ovom sluĉaju moguće je samo ako će novo – restruktuirano potraţivanje omogućiti da klijent redovno servisira svoje obaveze prema Banci i pod uslovom da klijent i dalje bez obzira na pogoršanje svoje finansijske pozicije ima mogućnost da generiše prihode koji će omogućiti normalno servisiranje duga. Bez obzira da li je komitent fiziĉko lice, preduzetnik, poljoprivrednik ili pravno lice u sluĉaju pre donošenja odluke o restruktuiranju neophodna je poseta komitentu uz izradu izveštaja o finansijskom monitoringu njegovog poslovanja ili prihoda. Svako restruktuiranje potraţivanja koje je odobreno u originalnom iznosu preko EUR 25.000 podleţe prethodnom odobrenju Odeljenja kreditnog rizika u Direkciji Banke. Sva reprogramirana / restruktuirana potraţivanja su odobrena uz prethodnu saglasnost Sektora Risk analize. Na dan 31.12.2012. godine iznos reprogramiranih / restrukturianih potraţivanja, od klijenata ĉija izloţenost je iznad RSD 4.000 hiljada, koja su uraĊena usled pogoršanja klijentove finansijske situacije i prate se na individualnoj osnovi na meseĉnim Watch i Doubtful Odborima Banke iznose RSD 1.868.000 hiljada, sa pripadajućom ispravkom vrednosti potraţivanja u iznosu od RSD 676.000 hiljada (2011: RSD 2.400 hiljada sa pripadajućom ispravkom vrednosti potraţivanja u iznosu od RSD 642.000 hiljada). f) Naplata potraživanja u kašnjenju i obezvređenih potraživanja prodajom instrumenata obezbeđenja

U skladu sa politikama Banke preuzeta sredstva obezbeĊenja se prodaju u uobiĉajenom toku poslovanja. Na taj naĉin se umanjuju ili izmiruju iznosi nenaplaćenih potraţivanja od komitenata. Uobiĉajeno, Banka ne koristi u poslovne svrhe imovinu koju je stekla putem naplate potraţivanja. Ukupan iznos potraţivanja naplaćenih u sudskim i vansudskim postupcima prinudne prodaje zaloţenih instrumenata obezbeĊenja tokom 2012. godine iznosio je RSD 509.133 hiljada (2011: RSD 278.914 hiljada).


26

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet plasmana po tipovima sredstava koji se nalaze u bilansu stanja, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke:

Nedospeli i neobezvreĎeni

Visok stepen

kvaliteta 2012.

Standardni stepen

kvaliteta 2012.

Dospeli neobezvreĎeni

2012.

Pojedinačno obezvreĎeni

2012.

Kolektivno obezvreĎeni

2012.

Ukupno 2012

Plasmani bankama 23 - -

- 56

79

Plasmani komitentima:

-Korporativni plasmani 1.262.217 51.571 425.536

5.180.824 13.839.180

20.759.328 - Plasmani malim i

srednjim preduzećima 3.594.342 - 212.609

1.178.007 3.839.079

8.824.037 -Hipotekarni plasmani stanovništvu 2.610.795 - 373.759

56.858 6.555.687

9.597.099

-Ostali plasmani stanovništvu 647.644 1.570 23.721

270.796 8.831.388

9.775.119

Ostalo 1.040 - 32.280

464.596 6.522

504.460

8.116.061 53.141 1.067.927

7.151.081 33.071.912

49.460.122

-Hartije od vrednosti koje se ne kotiraju na fin.trţištu - - -

267 302

569

Ukupno 8.116.061 53.141 1.067.927 7.151.348 33.072.214 49.460.691

Nedospeli i neobezvreĎeni

Visok stepen

kvaliteta 2011.

Standardni stepen

kvaliteta 2011.

Dospeli neobezvreĎeni

2011.

Pojedinačno obezvreĎeni

2011.

Kolektivno obezvreĎeni

2011.

Ukupno 2011

Plasmani bankama 2.011.732 - 2

- 56

2.011.790


-Korporativni plasmani 3.177.012 165.961 357.017

3.713.653 8.362.475

15.776.118 - Plasmani malim i

srednjim preduzećima 3.359.592 - 280.548

1.299.041 2.691.658

7.630.839 -Hipotekarni plasmani stanovništvu 2.374.164 - 231.818

71.916 5.575.724

8.253.622

-Ostali plasmani stanovništvu 303.481 603.000 36.619

270.027 6.682.552

7.895.679

Ostalo 2.050 - 32.317

727.004 7.152

768.523

11.228.031 768.961 938.321

6.081.641 23.319.617

42.336.571

-Hartije od vrednosti koje se ne kotiraju na fin.trţištu - - -

- 569

569

Ukupno 11.228.031 768.961 938.321 6.081.641 23.320.186 42.337.140


27

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Dospeli a neobezvreĊeni krediti prvenstveno ukljuĉuju kolatrealizovane kredite gde fer vrednost kolaterala pokriva dospelu kamatu i dospelu i nedospelu glavnicu. Iznosi prikazani kao dospeli ali neobezvreĊeni su celokupni iznosi takvih kredita, a ne samo dospele rate. Starosna analiza kredita i plasmana bankama i komitentima koji su dospeli, a nisu obezvreĊeni:

Do 30 dana Od 31 do 60

dana Od 61 do 90

dana Više od 91

dana Ukupno 2012.

Plasmani bankama - - - - -


-Korporativni plasmani 142.930 19.832 7.730 255.044 425.536 - Plasmani malim i

srednjim preduzećima 81.742 49.358 7.394 74.118 212.612 -Hipotekarni plasmani stanovništvu 321.756 28.654 8.611 14.738 373.759

-Ostali plasmani stanovništvu 20.764 971 591 1.395 23.721

Ostalo 10 9 - 32.280 32.299

Ukupno 567.202 98.824 24.326 377.575 1.067.927

Do 30 dana Od 31 do 60

dana Od 61 do 90

dana Više od 91

dana Ukupno 2011.

Plasmani bankama 2 - - - 2


-Korporativni plasmani 91.825 41.530 - 223.662 357.017 - Plasmani malim i

srednjim preduzećima 175.660 17.937 7.224 79.727 280.548 -Hipotekarni plasmani stanovništvu 205.590 12.884 - 13.344 231.818

-Ostali plasmani stanovništvu 24.592 9.576 1.061 1.390 36.619

Ostalo 25 7 6 32.279 32.317

Ukupno 497.694 81.934 8.291 350.402 938.321

g) Procena obezvređenja

Najznaĉajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvreĊenja plasmana su: postojanje kašnjenja u sevisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata više od 30 dana, uoĉene slabosti u tokovima gotovine komitenata, postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga, kao i nepoštovanje uslova definisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvreĊenja na dva nivoa, individualnom i grupnom. h) Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti Banka odreĊuje visinu ispravke vrednosti za svaki pojedinaĉno znaĉajan kredit i plasman. Prilikom utvrĊivanja visine ispravke vrednosti uzima se u obzir mogućnost ostvarivanja poslovnih planova komitenta, sposobnost komitenta da poboljša rezultate poslovanja u sluĉaju nastanka finansijskih poteškoća, vrednost po kojoj se kolaterali mogu realizovati i vremenski rokovi realizacije kolaterala, raspoloţivost alternativne fisnansijske podrške komitentima, mogućnost naplate dospelih potraţivanja, kao i vremenska dimenzija oĉekivanih tokova gotovine. Procena obezvreĊenja se vrši na svaki datum bilansa stanja, osim u sluĉajevima kada nepredvidive okolnosti zahtevaju mnogo veću paţnju i ĉešću procenu.


28

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak) h) Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti (nastavak) Sledeća tabela prikazuje bruto vrednost plasmana koji su pojedinaĉno obezvreĊeni zajedno sa fer vrednošću kolaterala na dan 31. decembra 2012:

Stanovništvo Privreda

31. decembar 2012. Hipotekarni plasmani

Ostali plasmani

Korporativni plasmani Plasmani SME

Ostalo Ukupno

Bruto plasmani 56.858 269.967 5.180.824 1.130.097 464.844 7.102.590

Fer vrednost kolaterala 76.800 98.042 8.578.602 946.733 1.491.006 11.191.183

Stanovništvo Privreda

31. decembar 2011. Hipotekarni

plasmani Ostali

plasmani Korporativni

plasmani Plasmani

SME

Ostalo Ukupno

Bruto plasmani 71.916 269.606 3.713.653 1.299.500 726.966 6.081.641

Fer vrednost kolaterala 103.861 90.308 9.262.825 1.634.002 1.716.870 12.870.866

i) Grupno procenjivanje ispravke vrednosti Banka grupno procenjuje obezvreĊenje kredita koji nisu pojedinaĉno znaĉajni (ukljuĉujući kreditne kartice, stambene kredite kao i neobezbeĊene pozajmice date komitentima), kao i pojedinaĉno znaĉajnih kredita za koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvreĊenju. Procena obezvreĊenja se vrši svakog datuma bilansa stanja i tom prilikom se analizira svaki poseban kreditni portfolio, koji predstavlja specifiĉnu grupu kredita i plasmana sa sliĉnim karakteristikama. Grupna procena obuhvata ona obezvreĊenja koja su verovatno sadrţana u kreditnom polrtfoliu Banke i pored toga što ne postoje objektivni dokazi o pojedinaĉnom obezvreĊenju. Gubici po osnovu obezvreĊenja se procenjuju uzimajući u obzir sledeće informacije: istorijski poznate gubitke nastale na nivou kreditnog portfolia, vaţeće ekonomske uslove, kao i pribliţno kašnjenje od trenutka kada je gubitak nastao do trenutka kada se identifikuje potreba za individualnom procenom obezvreĊenja, do trenutka kada će obezvreĊeno sredstvo biti naplaćeno ili povraćeno. 3.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima Rizik likvidnosti je rizik da Banka neće biti u mogućnosti da izmiri svoje dospele obaveze. Da bi se smanjio ili ograniĉio ovaj rizik, rukovodstvo Banke nastoji da diversifikuje svoje izvore finansiranja, da upravlja aktivom razmatrajući njenu likvidnost, i da prati buduće novĉane tokove i dnevnu likvidnost Banke. To ukljuĉuje procenu oĉekivanih novĉanih tokova i postojanje visoko rangiranih sredstava obezbeĊenja koja mogu biti korišćenj za osiguranje dodatnih finansijskih sredstava, ukoliko se to zahteva. .


29

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak) Nivo likvidnosti se iskazuje pokazateljem likvidnosti koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstava prvog i drugog reda (gotovina, sredstva na raĉunima kod drugih banaka, depoziti kod Narodne banke Srbije, potraţivanja u postupku realizacije, kreditne linije odobrene Banci, finansijski instrumenti kotirani na berzi i ostala potraţivanja Banke koja dospevaju do mesec dana) i zbira obaveza po viĊenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana. Banka prati portfolio visoko likvidnih hartija od vrednosti i drugih sredstava koja mogu brzo biti konvertovana u gotovinu u sluĉaju nepredviĊenih fluktuacija u novĉanim tokovima. Banka takoĊe ima kreditne linije koje su na raspoganju u sluĉaju potrebe za dodatnom likvidnosšću. Pored toga, Banka odrţava dinarsku i valutnu obaveznu rezervu u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije. Rizik likvidnosti je rizik da Banka neće moći da servisira svoje obaveze u adekvatnom roku i sa prihvatljivim nivoom troškova finansiranja. Rizik likvidnosti proizilazi iz neusklaĊenosti novĉanih priliva i odliva (rizik strukturne likvidnosti), odnosno nemogućnosti prodaje/konvertovanja finansijskih instrumenata/aktive u novĉani oblik, u prihvatljivom roku i po adekvatnoj ceni (rizik likvidnosti finansijskih instrumenata). Banka na dnevnoj osnovi mora da, bez ograniĉenja, obezbedi dostupnost novĉanih sredstava po osnovu tekućih raĉuna i dospelih depozita klijenata kao i povlaĉenja kredita.

Izloţenost riziku likvidnosti Banka prati na nivou eksterno i interno propisanih limita.

Narodna banka Srbije propisala je minimalnu vrednost pokazatelja likvidnosti, što predstavlja eksterni limit izloţenosti riziku likvidnosti i isti iznosi:

- najmanje 1,0 – kada je obraĉunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu,

- ne manje od 0,9 duţe od tri uzastopna radna dana,

- najmanje 0,8 – kada je obraĉunat za jedan radni dan.

U skladu sa Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o upravljanju rizicima banke („Sl. Glasnik RS“ br. 119/12), koja se primenjuje od 25.decembra 2012. godine, Banka je u obavezi da prati uţi pokazatelj likvidnosti koji iznosi:

- najmanje 0,7 – kada je obraĉunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu,

- ne manje od 0,6 duţe od tri uzastopna radna dana,

- najmanje 0,5 kada je obraĉunat za jedan radni dan.

Pokazatelj likvidnosti, Banka obraĉunava svakog dana i meseĉno, i u propisanim rokovima i na propisani naĉin dostavlja Narodnoj banci Srbije - Dnevni izveštaj o pokazatelju likvidnosti- na obrascu LIK i Meseĉni izveštaj o pokazatelju likvidnosti Banke na obrascu LIMES.

Pored limita i mera izloţenosti riziku likvidnosti koji su definisani eksternim propisima, Banka takoĊe definiše sopstvene interne limite izloţenosti riziku likvidnosti i iste prati kroz interne izveštaje o dinarskoj i deviznoj likvidnosti Banke koji se dostavljaju rukovodstvu Banke na dnevnom nivou.

Banka ne ograniĉava raspoloţivost novĉanih sredstava da bi uredno servisirala finansijske potrebe svojih klijenata. Rukovodstvo Banke smatra da se minimalni nivo reinvestiranja dospelih sredstava moţe sa sigurnošću predvideti.

ObezbeĊenje usaglašenosti, odnosno kontrolisane neusaglašenosti roĉne strukture aktive i pasive Banke je od fundamentalnog znaĉaja za rukovodstvo Banke u procesu upravljanja rizikom likvidnosti. Za banke nije uobiĉajeno da postoji potpuna roĉna usklaĊenost, budući da neusaglašena pozicija potencijalno povećava profitabilnost, ali u isto vreme povećava i rizik od gubitka.


30

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak)

U skladu sa politikom upravljanja likvidnošću Banke, propisani su naĉin, dinamika i odgovornosti merenja istog, odreĊivanje limita, kao i izveštavanje o izloţenosti riziku likvidnosti, sve u cilju njegovog smanjenja na najmanju moguću meru. Jedan od kljuĉnih prioriteta Banke je da osigura da se sve dospele obaveze izmiruju na vreme i da u isto vreme u potpunosti ispunjava regulativu koju propisuje centralna banka. S tim u vezi Banka je obezbedila adekvatan sistem za praćenje i planiranje likvidnosti koji omogućava efikasno upravljanje imovinom i obavezama sa gledišta finansijskih tokova, novĉanih tokova i s gledišta njihove koncentracije, a s ciljem usklaĊivanja novĉanih priliva i odliva. Planiranje likvidnosti podrazumeva procenu budućih potreba za likvidnim sredstvima imajući u vidu anticipaciju promena u ekonomskim, politiĉkim i zakonskim uslovima poslovanja. Takvo planiranje podrazumeva izradu razliĉitih strategija upravljanja imovinom i obavezama kako bi se osigurale potrebe Banke za novĉanim prilivima. U cilju uspešnog upravljanja rizikom likvidnosti sprovodi se kontinuirani proces praćenja pokazatelja likvidnosti i GAP-ova likvidnosti u skladu sa usvojenim limitima, po valutama (RSD i EUR), po segmentima, po proizvodima, po meseĉnim kamatnim stopama, pri ĉemu podaci korišćeni za analizu strukture bilansa stanja Banke obezbeĊuju takoĊe i osnovu za uspostavljanje indikatora strukture i indikatora kocentracije koji se koriste za vrednovanje nivoa rizika likvidnosti.

Pokazatelj likvidnosti tokom 2012. i 2011. godine je bio sledeći:

2012

2011

Prosek za period – mesec decembar

1,20

1,35

maksimalan za period- mesec decembar

1,27

1,47

minimalan za period- mesec decembar

1,10

1,21

Na dan 31. decembra

1,24

1,31

Analiza finansijskih obaveza prema dospeću Sledeća tabela prikazuje finansijske obaveze Banke prema roku dospeća, sa stanjem na dan 31. decembra 2012 godine i zasnovana je na ugovorenim nediskontovanim iznosima otplate. Banka oĉekuje da većina deponenata neće zahtevati isplatu depozita na dan dospeća utvrĊenim ugovorom, dok sledeća tabela ne reflektuje oĉekivane gotovinske tokove na osnovu istorijskih iskustava Banke o zadrţavanju depozita. U dole navedenoj tabeli pozicija ostalih obaveza je umanjena za iznos pasivnih vremenskih razgraniĉenja zbog nepostojanja roĉnosti za iste.

Po viĎenju Do 3

meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5

godina Preko 5 godina

Ukupno

2012.

Transakcioni

7.022.845 - - - - 7.022.845 depoziti

Ostali depoziti 3.471.560 12.410.017 10.289.271 6.208.100 40.078 32.419.026

Primljeni krediti 3.673.702 1.433.250 2.274.366 4.763.061 - 12.144.379

Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata 4.224 70.108 103.488 25.982 - 203.802

Ostale obaveze 3.271.771 105.433 33 2.274.367 - 5.651.604

Ukupno: 17.444.102 14.018.808 12.667.158 13.271.510 40.078 57.441.656


31

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak) Analiza finansijskih obaveza prema dospeću (nastavak)

Po viĎenju Do 3

meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5

godina Preko 5 godina

Ukupno

2011.

Transakcioni

7.362.459 - - - - 7.362.459 depoziti

Ostali depoziti 3.204.260 5.400.100 10.517.703 3.633.426 18.585 22.774.074

Primljeni krediti 5.797.207 6.208 827.975 8.197.610 - 14.829.000

Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata 1.170 97.366 62.748 24.175 311 185.770

Ostale obaveze 2.958.102 169.830 98 - 2.096.962 5.224.992

Ukupno: 19.323.198 5.673.504 11.408.524 11.855.211 2.115.858 50.376.295

3.4. Trţišni rizik Trţišni rizik je rizik da će fer vrednost ili oĉekivani budući gotovinski tokovi finansijskih instrumenata fluktuirati, usled promena trţišnih varijabli kao što su kamatne stope i devizni kursevi. Banka nije izloţena riziku promene cena instrumenata kapitala i cena robe. Osim koncentracije trţišnog rizika stranih valuta, Banka nema znaĉajnu koncentraciju trţišnog rizika kod ostalih pozicija. Rizik promene kamatnih stopa Rizik promene kamatnih stopa javlja se usled mogućnosti da promene u kamatnim stopama mogu uticati na buduće novĉane tokove ili na fer vrednost finansijskih instrumenata. Upravni odbor Banke je utvrdio limite kamatnih stopa za definisane vremenske periode. Bilansne pozicije se prate na dnevnoj bazi da bi se osiguralo da su bilansne pozicije u skladu sa utvrĊenim limitima. Rizik kamatne stope utvrĊuje se kao stepen izloţenosti bilansnih pozicija Banke negativnom efektu promena kamatnih stopa na trţištu, posmatrano sa aspekta uticaja na: tekuću finansijsku poziciju Banke (primarno, neto finansijski rezultat) i adekvatnost nivoa kapitala Banke.

Svrha upravljanja rizikom kamatne stope, kao segmentom menadţmenta aktive i pasive, je da odredi optimalnu kamatnu stopu, a samim tim i prihod Banke, uzimajući u obzir uslove na trţištu i konkurentno okruţenje, a da istovremeno kamatnu stopu usklaĊuje sa banĉinom aktivom i pasivom. S obzirom na ovaj cilj, veoma je bitno da se proceni osetljivost prihoda prema naglim promenama kamatne stope na trţištu.

U cilje zaštite izloţenosti riziku kamatne stope, Banka ugovora varijabilnu kamatnu stopu, usklaĊuje strukturu kamatonosne aktive i obaveza na koje se plaća kamata i koristi druga sredstva upravljanja rizikom kamatnih stopa.

Banka upravlja kamatnim rizikom tako što:

a) adekvatno utvrĊuje nivo kamatne marţe, odnosno usklaĊuje visinu kamatnih stopa na pozicijama kamatno osetljive aktive i pasive, uz istu roĉnost i vremenski interval u okviru koga se ponovo utvrĊuje visina kamatne stope; i/ili

b) obezbeĊuje roĉnu usklaĊenost kamatno osetljive aktive i pasive (kada je utvrĊena fiksna kamatna stopa) odnosno usklaĊuje rok (vremenski interval za ponovno utvrĊivanje kamatnih stopa u sluĉaju kada se primenjuje promenljiva kamatna stopa).


32

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.4. Trţišni rizik (nastavak) Rizik promene kamatnih stopa (nastavak)

Pregled izloţenosti Banke riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2012. godine pripremljen je u skladu sa praksom Banke da, iako ugovara pravo promene ugovorenih kamatnih stopa na plasmane klijentima, osim kod kredita kod kojih je ugovorena kamatna stopa u EURIBOR-u, ovo pravo ne koristi pre ugovorenog roka dospeća odnosno pre zakljuĉenja novog ugovora.

Sledeća tabela prikazuje izloţenost Banke riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2012. godine. Sredstva i obaveze su prikazane po datumu ponovnog odreĊivanja kamate ili datumu dospeća u zavisnosti od toga koji je datum raniji:

Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri do šest

meseci

Od šest meseci do godinu dana

Preko jedne godine

Nekama-tonosno Ukupno 2012.

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 5.780.965 - - - - 1.688.390 7.469.355

Opozivi depoziti i krediti 800.000 - - - - 6.966.132 7.766.132 Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje i promene fer vr.derivata 67.493 - - - - - 67.493

Dati krediti i depoziti 2.464.865 162.543 168.739 8.502.647 31.251.967 - 42.550.761 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) - - - - 194.169 63.815 257.984

Udeli (učešća) - - - - - 529 529

Ostali plasmani 212.176 - - 1.166.487 1.488.281 - 2.866.944

Nematerijalna ulaganja - - - - - 151.771 151.771 Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - - 1.605.241 1.605.241

Odložena poreska sredstva - - - - - 176.218 176.218

Ostala sredstva 429.767 - - - - 3.063.050 3.492.817

Ukupna aktiva 9.755.266 162.543 168.739 9.669.134 32.934.417 13.715.146 66.405.245

OBAVEZE

Transakcioni depoziti 7.022.845 - - - - - 7.022.845

Ostali depoziti 7.388.594 1.657.479 9.463.210 6.684.672 7.225.071 - 32.419.026

Primljeni krediti 3.651.155 - - 1.433.250 7.037.427 22.547 12.144.379 Obaveze po osnovi kamata , naknada i promene vrednosti derivata 3.414 - - - - 802 4.216

Rezervisanja - - - - - 115.941 115.941

Obaveze za poreze - - - - - 10.468 10.468

Obaveze iz dobitka - - - - - 1.532 1.532

Odložene poreske obaveze - - - - - 6.386 6.386

Ostale obaveze 13.731 - 3.000 21.546 2.272.855 3.967.261 6.278.393

Ukupne obaveze 18.079.739 1.657.479 9.466.210 8.139.468 16.535.353 4.124.937 58.003.186

Neto izloženost kamatnom riziku na dan 31. decembra 2012. (8.324.473) (1.494.936) (9.297.471) 1.529.666 16.399.064 9.590.209 8.402.059


33


Trţišni rizik (nastavak)

Rizik promene kamatnih stopa (nastavak)

Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri do šest

meseci

Od šest meseci do godinu dana

Preko jedne godine

Nekama-tonosno Ukupno 2011.

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 2.241.799 - - - - 1.010.084 3.251.883

Opozivi depoziti i krediti 3.400.000 - - - - 8.165.070 11.565.070 Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje i promene fer vr.derivata 335.952 - - - - - 335.952

Dati krediti i depoziti 4.243.906 169.682 236.478 9.577.468 20.145.490 - 34.373.024 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) - - 690.647 638.098 595.722 41.386 1.965.853

Udeli (učešća) - - - - - 6.767 6.767

Ostali plasmani 397.280 44.808 742.632 - 1.296.214 - 2.480.934

Nematerijalna ulaganja - - - - - 142.820 142.820 Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - - 1.757.701 1.757.701

Odložena poreska sredstva - - - - - 168.476 168.476

Ostala sredstva 294.736 - - - - 2.911.373 3.206.109

Ukupna aktiva 10.913.673 214.490 1.669.757 10.215.566 22.037.426 14.203.677 59.254.589

OBAVEZE

Transakcioni depoziti 7.362.459 - - - - - 7.362.459

Ostali depoziti 5.619.858 810.625 5.725.649 4.426.121 6.191.821 - 22.774.074

Primljeni krediti 5.520.844 266.920 - 827.975 8.197.610 15.651 14.829.000 Obaveze po osnovu hartija od vrednosti - - - - - - - Obaveze po osnovi kamata , naknada i promene vrednosti derivata 211 - - - - 951 1.162

Rezervisanja - - - - - 155.489 155.489

Obaveze za poreze - - - - - 3.525 3.525

Obaveze iz dobitka - - - - - 2.755 2.755

Odložene poreske obaveze - - - - - 4.142 4.142

Ostale obaveze 175.568 - - - 2.109.965 3.491.317 5.776.850

Ukupne obaveze 18.678.940 1.077.545 5.725.649 5.254.096 16.499.396 3.673.830 50.909.456

Neto izloženost kamatnom riziku na dan 31. decembra 2011. (7.765.267) (863.055) (4.055.892) 4.961.470 5.538.030 10.529.847 8.345.133

Banka je izloţena promenama u nivou trţišnih kamatnih stopa koje imaju uticaja na njenu finansijsku poziciju i tokove gotovina. Kao rezultat takvih promena, kamatna marţa moţe da se poveća ili smanji. Kamatne stope se zasnivaju na trţišnim kamatnim stopama i Banka ih redovno usklaĊuje. Aktivnost upravljanja rizikom kamatnih stopa ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate, odrţavanje trţišne kamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Komitet za upravljanje aktivom i pasivom upravlja roĉnom uslaĊenošću aktive i pasive na osnovu: makroekonomskih analiza i predviĊanja, predviĊanja uslova za postizanje likvidnosti, kao i analize i predviĊanja trendova kamatnih stopa na trţištu za razliĉite segmente aktive i pasive.


34


3.4. Trţišni rizik (nastavak)

Rizik promene kamatnih stopa (nastavak)

Kamatni rizik predstavlja nepovoljnu promenu cene aktivnih kamatnih stopa u odnosu na nivo pasivnih kamatnih stopa, sa jedne strane, i mogućnost smanjenja optimalne razlike izmeĊu proseĉnih aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, sa druge strane.

U upravljanju kamatnim rizikom Banka koristi simulaciju oĉekivanih i ekstremnih promena kamatnih stopa i projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha. U sledećim tabelama prikazan je uticaj oĉekivanih promena kamatnih stopa na profit banke a da su pritom sve ostale varijable ostale nepromenjene :

Osetljivost bilansa uspeha na promenu kamatnih stopa za 31.12..2012.

Uvećanje kamatnih stopa Uticaj na bilans

uspeha u 000 RSD Smanjenje kamatnih stopa Uticaj na bilans

uspeha u 000 RSD +100 bp (10.693) -100 bp 10.693

Osetljivost bilansa uspeha na promenu kamatnih stopa za 31.12.2011.

Uvećanje kamatnih stopa Uticaj na bilans

uspeha u 000 RSD Smanjenje kamatnih stopa Uticaj na bilans

uspeha u 000 RSD

+100 bp (19.662) -100 bp 19.662

Devizni rizik

Devizni rizik predstavlja trţišni rizik, koji se javlja kao rizik od gubitka po otvorenim pozicijama koji proizilazi iz fluktuacije deviznog kursa i poslediĉno promene vrednosti dinara u odnosu na valute u kojima Banka ima plasmane i obaveze. Izlaganje riziku dovodi do porasta pozitivnih i negativnih kursnih razlika koje se evidentiraju u bilansu uspeha. Banka upravlja deviznim rizikom kroz usklaĊivanje valutne strukture aktive i pasive, a u skladu sa oĉekivanim promenama deviznog kursa. Da bi smanjila izloţenost ovom riziku, Banka mora biti pre svega svesna njegovog postojanja, ustanoviti adekvatne metode za njegovo praćenje i merenje, interno utvrditi nivo prihvatljivog rizika (koji, naravno, mora biti u granicama nivoa koji propisuje regulativa), ustanoviti alate za upravljanje rizikom i zaštitu od neprihvatljivih deviznih pozicija. Tokom 2012. godine Banka je imala veoma aktivnu ulogu na domaćem meĊubankarskom deviznom trţištu i koristila upravo mogućnosti tog trţišta za efikasno upravljanje svojom deviznom pozicijom. Kako bi se smanjio negativni uticaj oscilacije kursa na strukturu devizne aktive i pasive, Banka je dnevno pratila i merila devizni rizik i vršila “skverovanje” devizne pozicije.


35

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.4. Trţišni rizik (nastavak)

Devizni rizik (nastavak)

U sledećoj tabeli prikazana je neto devizna pozicija sredstava i obaveza Banke:

Na dan 31. decembara 2012. godine EUR

Ukupno devizni

podbilans Dinarski podbilans Ukupno

Ostale

USD valute

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 911.253 178.091 395.380 1.484.724 5.984.631 7.469.355

Opozivi depoziti i krediti 6.966.132 - - 6.966.132 800.000 7.766.132 Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje i promene fer vr.derivata 10.375 1 - 10.376 57.117 67.493

Dati krediti i depoziti 31.531.004 114.352 - 31.645.356 10.905.405 42.550.761 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) - 63.815 - 63.815 194.169 257.984

Udeli (učešća) - - - - 529 529

Ostali plasmani 2.709.939 - - 2.709.939 157.005 2.866.944

Nematerijalna ulaganja - - - - 151.771 151.771 Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - 1.605.241 1.605.241

Odložena poreska sredstva - - - - 176.218 176.218

Ostala sredstva 1.371.954 1.139 - 1.373.093 2.119.724 3.492.817

UKUPNO AKTIVA 43.500.657 357.398 395.380 44.253.435 22.151.810 66.405.245

PASIVA

Transakcioni depoziti 2.282.928 106.976 26.523 2.416.427 4.606.418 7.022.845

Ostali depoziti 28.109.905 245.957 346.825 28.702.687 3.716.339 32.419.026

Primljeni krediti 8.892.413 754 7 8.893.174 3.251.205 12.144.379 Obaveze po osnovi kamata , naknada i promene vrednosti derivata 784 - - 784 3.432 4.216

Rezervisanja 5.194 - - 5.194 110.747 115.941

Obaveze za poreze - - - - 10.468 10.468

Obaveze iz dobitka - - - - 1.532 1.532

Odložene poreske obaveze - - - - 6.386 6.386

Ostale obaveze 4.240.733 1.149 19.090 4.261.042 2.017.421 6.278.393

Kapital - - - - 8.402.059 8.402.059

UKUPNE OBAVEZE 43.531.957 354.836 392.445 44.279.308 22.125.937 66.405.245

Neto devizna pozicija

Na dan 31. decembar 2012 g. (31.300) 2.562 2.935 (25.873) 25.873 -


36

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.4. Trţišni rizik (nastavak)

Devizni rizik (nastavak)

Na dan 31. decembara 2011. godine EUR

Ukupno devizni

podbilans Dinarski podbilans Ukupno

Ostale

USD valute

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 356.078 153.169 111.782 621.029 2.630.854 3.251.883

Opozivi depoziti i krediti 8.165.070 - - 8.165.070 3.400.000 11.565.070 Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje i promene fer vr.derivata 248.391 - 2.996 251.387 84.565 335.952

Dati krediti i depoziti 24.467.140 268.832 85.912 24.821.884 9.551.140 34.373.024 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) - 41.386 - 41.386 1.924.467 1.965.853

Udeli (učešća) - - - - 6.767 6.767

Ostali plasmani 2.099.007 8 - 2.099.015 381.919 2.480.934

Nematerijalna ulaganja - - - - 142.820 142.820 Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - 1.757.701 1.757.701

Odložena poreska sredstva - - - - 168.476 168.476

Ostala sredstva 1.352.273 1.467 4 1.353.744 1.852.365 3.206.109

UKUPNO AKTIVA 36.687.959 464.862 200.694 37.353.515 21.901.074 59.254.589

PASIVA

Transakcioni depoziti 3.033.296 359.722 4.999 3.398.017 3.964.442 7.362.459

Ostali depoziti 19.651.993 103.122 185.381 19.940.496 2.833.578 22.774.074

Primljeni krediti 10.275.279 484 6 10.275.769 4.553.231 14.829.000 Obaveze po osnovi kamata , naknada i promene vrednosti derivata 871 - - 871 291 1.162

Rezervisanja 11.444 1 3.767 15.212 140.277 155.489

Obaveze za poreze - - - - 3.525 3.525

Obaveze iz dobitka - - - - 2.755 2.755

Odložene poreske obaveze - - - - 4.142 4.142

Ostale obaveze 3.750.717 453 114 3.751.284 2.025.566 5.776.850

Kapital - - - - 8.345.133 8.345.133

UKUPNE OBAVEZE 36.723.600 463.782 194.267 37.381.649 21.872.940 59.254.589

Neto devizna pozicija

Na dan 31. decembar 2011 g. (35.641) 1.080 6.427 (28.134) 28.134 -

U upravljanju deviznim rizikom Banka koristi simulaciju oĉekivanih i ekstremnih promena deviznih kurseva i projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha. U sledećim tabelama prikazan je uticaj oĉekivanih promena deviznih kurseva na profit banke a da su pritom sve ostale varijable ostale nepromenjene:

Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31.12.2012.

Valuta

Promena deviznog kursa

Uticaj na bilans uspeha u 000 RSD Promena deviznog kursa

Uticaj na bilans uspeha u 000 RSD

EUR -15% 3.493 5% (1.164) Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31.12..2011.

Valuta Promena deviznog

kursa Uticaj na bilans

uspeha u 000 RSD Promena deviznog kursa Uticaj na bilans

uspeha u 000 RSD EUR -15% 3.798 5% (1.266)


37

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.4. Trţišni rizik (nastavak) Operativni rizik Operativni rizik je rizik da će doći do gubitka koji bi proistekao iz pada sistema, ljudskih grešaka, pronevera ili spoljnih dogaĊaja. Kad kontrole prestanu da funkcionišu, operativni rizik moţe da naruši ugled banke, moţe imati zakonske posledice ili usloviti nastanak finansijskih gubitaka. Banka ne moţe oĉekivati da eliminiše sve operativne rizike, ali uvoĊenjem rigoroznog kontrolnog okvira i nadgledanjem i odgovaranjem na potencijalne rizike, Banka je u mogućnosti da upravlja ovim ricima. Kontrola ukljuĉuje efektivnu podelu duţnosti, pristup, ovlašćenje i usaglašavanje procedura, obuku osoblja i proces nadgledanja, ukljuĉujući i internu reviziju. 3.5. Upravljanje kapitalom Ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom, što predstavlja širi koncept od iznosa kapitala prikazanog u bilansu stanja su:

da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije.

da obezbedi mogućnost dugoroĉnog nastavka poslovanja uz obezbeĊenje prinosa akcionarima i koristi drugim zainteresovanim stranama.

da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Banke.

Rukovodstvo Banke redovno prati pokazatelje adekvatnosti Banke i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenim vrednostima pokazatelja. Zakonom o bankama Republike Srbije je propisano da banke moraju da odrţavaju minimalni iznos kapitala u dinarskoj protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaniĉnom srednjem kursu, pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 12%, kao i da obim i strukturu svog poslovanja usklade sa pokazateljima poslovanja propisanim ĉlanom Odlukom o upravljanju rizicima („Sluţbeni glasnik RS“ br. 45/11, 94/11, 119/12i 123/12) i Odlukom o adekvatnosti kapitala („Sluţbeni glasnik RS“ br. 46/11).

Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklaĊivanja u skladu sa promenama u ekonomskom uslovima i rizikom karakteristiĉnim za aktivnosti Banke. U cilju da odrţi ili prilagodi strukturu kapitala, Banka moţe korigovati iznos dividendi koji plaća akcionarima, povraćaj kapitala akcionarima ili emitovati odgovarajuće hartije od vrednosti. Nije bilo promena u ciljevima, politikama i procesima u odnosu na prethodnu godinu.

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke definisanom od strane Narodne banke Srbije („Sluţbeni glasnik RS“ br. 46/11,) utvrĊuje se naĉin izraĉunavanja kapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti tog kapitala. Osnovni kapital Banke definisan je pomenutom odlukom i mora da iznosi najmanje 50% kapitala Banke. Sledeća tabela prikazuje obraĉunate iznose osnovnog, dopunskog kapitala i ukupnog kapitala Banke kao i obraĉuna adekvatnosti kapitala.

31.12.2012. 31.12.2011.

Osnovni kapital 7.464.246 8.165.036

Dopunski kapital 1.871.223 2.126.367

Ukupan osnovni i dopunski kapital 9.335.469 10.291.403

Odbitne stavke od kapitala 2.185.700 2.736.836

Kapital 7.149.769 7.554.567

Ukupna riziĉna bilansna aktiva 36.101.658 28.687.556 Ukupna riziĉna vanbilansna aktiva 7.233.854 6.651.227 Ukupna otvorena devizna pozicija 31.502 668.380 Izloţenost operativnom riziku 4.128.864 3.809.644

Ukupna rizična aktiva 47.495.878 39.816.807

Adekvatnost kapitala na dan 31. decembra 15,05 % 18,97%


38

4. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

Prihode i rashode od kamata ĉine:

2012. 2011.

Prihodi od kamata

Banke i druge finansijske oranizacije 189.925 174.160

Javna preduzeća 5.851 4.662

Druga preduzeća 2.294.149 2.176.630

Preduzetnici 134.208 153.056

Javni sektor 126.495 254.206

Stanovništvo 1.102.249 1.071.813

Strana lica 198 2.762

Drugi komitenti 2.257 294

Ukupno: 3.855.332 3.837.583

Rashodi od kamata

Banke i druge finansijske organizacije 176.947 215.566

Javna preduzeća 435 650

Druga preduzeća 418.671 510.041

Preduzetnici 1.962 383

Javni sektor 40.148 23.805

Stanovništvo 458.920 301.338

Strana lica 486.376 490.210

Drugi komitenti 6.524 6.181

Ukupno: 1.589.983 1.548.174

Neto prihodi od kamata 2.265.349 2.289.409

Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata:

2012. 2011.

Prihodi od kamata

Gotovina i kratkoroĉna sredstva 193 2.762

Depoziti kod Narodne banke Srbije 65.451 32.736

Plasmani bankama i drugim finansijskim organizacijama 15.853 24.113

Plasmani komitentima 3.020.042 2.754.976

HOV 249.850 442.244

Prihodi od kartiĉnih transakcija 236.575 327.039

Prihodi po osnovu kamata finansijskog lizinga 184.958 181.251

Ostalo 82.410 72.462

Ukupno: 3.855.332 3.837.583

Rashodi od kamata Depoziti banaka i drugih finansijskih institucija 174.708 240.995

Depoziti komitenata 1.027.664 860.183

Obaveze po osnovu kredita 387.611 446.996

Ukupno: 1.589.983 1.548.174

Neto prihodi od kamata 2.265.349 2.289.409


39

5. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

Prihode i rashode od naknada i provizija ĉine:

2012. 2011.

Prihodi od naknada i provizija

Poslovi platnog prometa u zemlji 490.035 463.807

Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 84.230 66.441

Poslovi kupovine i prodaje deviza 1.005.199 1.037.240

Kreditni poslovi 90.222 79.136

Poslovi sa platnim karticama 219.300 198.035

Garancijski i drugi poslovi jemstva 136.550 98.152

Prihodi od naknada za izdavanje polisa 35.347 22.175

Brokerske naknade i provizije 844 2.956

Naknade za odobrenje i obradu zahteva 14.905 15.110

Ostali prihodi naknade i provizije 3.287 3.067

Ukupno: 2.079.919 1.986.119

Rashodi od naknada i provizija

Poslovi platnog prometa u zemlji 24.953 24.933

Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 47.982 45.167

Poslovi kupovine i prodaje deviza 804.928 831.709

Kreditni poslovi 9.816 7.753

Brokerske naknade I provizije 502 542

Usluge knjigovodstvenih agencija 2.863 2.673

Naknade Udruţenju banaka i NBS-u 10.450 9.700

Dinarske provizije za primljene devizne gararancije i jemstva 25.365 41.156

Rashod od platnih kartica 49.767 46.021

Rashodi od naknada izdavanja polisa 10.896 -

Rashodi naknada za usluge NBS-a 5.643 2.945

Rashodi naknada za EBRD 5.795 2.015

Ostale naknade 433 439

Ukupno: 999.393 1.015.053

Neto prihod od nakanada i provizija 1.080.526 971.066

Ostali prihodi od naknada i provizija u 2012.godini ĉine, naknada za slanje SMS poruka u iznosu od RSD 612 hiljada ili 18,60%, ostale naknade bez PDV EPS-u u iznosu od RSD 602 hiljada ili 18,30%, naknada za korišćenje sefa u iznosu od RSD 533 hiljada ili 16,23%, naknada od prodatih menica NBS-a u iznosu od RSD 498 hiljada ili 15,14%, provizija za aktiviranje namenskih depozita u iznosu od RSD 464 hiljada ili 14,11%, provizija od naknadne štampe izvoda u iznosu od RSD 384 hiljada ili 11,69%, naknada za usluge JP Infostan Beograd u iznosu od RSD 155 hiljada ili 4,74%. provizija za izdavanje potvrda osnivaĉkog kapitala u iznosu od RSD 39 hiljada ili 1,19%.


40

6. NETO DOBITAK PO OSNOVU PRODAJE OSTALIH PLASMANA 2012. 2011.

Dobici po osnovu prodaje ostalih plasmana 33.709 10.117

Neto dobitak po osnovu prodaje ostalih plasmana 33.709 10.117

7. NETO RASHODI OD KURSNIH RAZLIKA 2012. 2011.

Pozitivne kursne razlike 5.747.106 9.779.554

Negativne kursne razlike (8.082.979) (9.679.553)

Neto rashod /prihod od kursnih razlika (2.335.873) 100.001

Neto prihod od kursnih razlika za 2012. godinu ukljuĉuje i neto negativne kursne razlike po osnovu transakcija sa povezanim licem Credit Agricole SA u iznosu od RSD 1.380.630 hiljada (2011: RSD 90.784 hiljada neto pozitivne kursne razlike). 8. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

2012. 2011.

Dobici od prodaje osnovnih sredstava 13.927 52

Dobici po osnovu prodaje predmeta lizinga 3.211 834

Prihodi po osnovu usluga lizinga 8.355

Prihodi od zakupnina 4.199 4.979

Prihodi od prefakturisanja 1.817 6.308

Prihodi od pruţanja usluga tehniĉke asistencije - 1.678

Naplaćeni sudski i advokatski troškovi 9.432 2.581

Prihodi od smanjenja obaveza 37 30.322

Prihodi od transporta i osiguranja novca 13.783 11.551

Ostali poslovni prihodi 29.777 23.303

84.538 81.608

U strukturi ostalih poslovnih prihoda dominantno uĉešće beleţe prihodi po osnovu viškova u trezoru NBS-a u iznosu od RSD 20.379 hiljada ili 68,44% (analogno ovoj vrsti ostalih prihoda Banka istovremeno u okviru ostalih rashoda ima manjak u knjigama po istom osnovu u iznosu od RSD 20.377 hiljada koji nisu mogli da budu prebijeni), ostali prihodi po osnovu refundacija plaćenih taksi ranijih godina u iznosu do RSD 2.649 hiljada ili 8.90%, prhodi po osnovu refundacije troškova raĉuna mobilnih telefona u iznosu od RSD 2.485 hiljada ili 8.34%, ostali prihodi po osnovu naplaćenih potraţivanja od radnika u iznosu do RSD 1.041 hiljada ili 3.50%, prihodi po osnovu viškova u bankomatu u iznosu od RSD 800 hiljada ili 2.69%, prihodi kreditnog sektora u iznosu od RSD 530 hiljada ili 1.78%, prihodi po osnovu viškova gotovine u dinarima u iznosu od RSD 521 hiljada ili 1.75%, ostali prihodi po osnovu prodaje IT opreme u iznosu od RSD 461 hiljada ili 1.55% i ostali prihodi iz operativnog poslovanja u iznosu od RSD 911 hiljada ili 3.05%.


41

9. NETO PRIHODI PO OSNOVU INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA

Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana ĉine:

2012. 2011.

Prihodi od ukidanja ispravki vrednosti bilansnih pozicija:

- Potraţivanja za kamatu i naknadu (napomena 19) 21.957 25.602

- Dati krediti i depoziti (napomena 20) 1.280.416 868.545

-Hartije od vrednosti (napomena 21 ) 5 14.000

- Udeli (napomena 22) 2.099 -

- Ostali plasmani (napomena 23) 38.657 66.714

-Ostala sredstva (napomena 27) 17.531 36.225

Ukupno prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana 1.360.665 1.011.086

Rashodi indirektnih otpisa plasmana:

- Potraţivanja za kamatu i naknadu (napomena 19) (28.078) (22.881)

- Dati krediti i depoziti (napomena 20) (1.213.828) (981.833)

-Hartije od vrednosti (napomena 21) (18) (7.292)

- Udeli (napomena 22) (6.317) (30.040)

- Ostali plasmani (napomena 23) (79.271) (229.655)

- Ostala sredstva (napomena 27) (108.197) (61.638)

Ukupno rashodi indirektnih otpisa plasmana (1.435.709) (1.333. 339)

Neto rashod po osnovu indirektnih otpisa plasmana : (75.044) (322.253)

Prihodi od ukidanja rezervisanja:

- Rezervisanja za sudske sporove (napomena 32) 3.277 552

- Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (napomena 32) 166.376 89.778

- Rezervisanja za operativni rizik (napomena 32) - 13.893

- Naplaćena suspendovana kamata 150.662 119.793

- Prihod od ukidanja neiskorišćenih rezerv. aktuar (napomena 32) 32.122 -

- Prihodi od ukidanja ostalih rezervisanja 10.852 -

363,289 224.016

Rashodi rezervisanja:

- Rezervisanja za sudske sporove (napomena 32) (9.933) (17.368)

- Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (napomena 32) (153.284) (82.363)

- Rashodi po osnovu suspendovane kamate (6.740) (13.538)

Ukupno rezervisanja: (169.957) (113.269)

Neto prihod po osnovu rezervisanja : 193. 332 110.747

Neto prihodi / rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja: 118.288 (211.506)

10. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

2012. 2011

Troškovi zarada i naknada zarada 1.132.449 1.177.666

Troškovi poreza i doprinosa na zarade 585.957 589.223

Ostali liĉni rashodi i naknade za privremene poslove 35.248 6.753

1.753.654 1.773.642


42

11. TROŠKOVI AMORTIZACIJE 2012. 2011

Amortizacija nematerijalnih ulaganja (napomena 23) 100.628 88.071

Amortizacija osnovnih sredstava (napomena 24) 165.406 206.548

266.034 294.619

12. OPERATIVNI I OSTALI POSLOVNI RASHODI

2012. 2011.

Doprinosi na zarade na teret poslodavca 12.374 15.993

Profesionalne usluge 37.378 33.359

Donacije i sponzorstva 5.945 4.778

Reklama i propaganda 77.269 84.792

PTT i telekomunikacione usluge 80.998 87.492

Premije osiguranja 80.932 66.015

Odrţavanje osnovnih sredstava 72.206 47.645

Otpis nenaplativih potraţivanja 1.869 507

Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje osnovnih sredstava 30 6.995

Troškovi materijala 146.373 139.415

Zakup 448.773 406.272

Porez na imovinu 6.332 6.654

Troškovi ostalih poreza 1.377 1.789

Naknada za korišćenje graĊevinskog zemljšta 22.887 22.208

Komunalna taksa 16.576 16.646

Manjkovi i štete 22.307 1.732

Odrţavanje bankomata 10.811 6.891

Transportne usluge 6.243 5.886

Sluţbeni listovi i ĉaopisi 5.071 3.947

Transport i pratnja novca 30.748 33.455

ObezbeĊenje objekata 19.095 17.464

Eksterna revizija 13.429 12.257

Osiguranje opšte i tehniĉke odgovornosti 14.965 19.264

Tehniĉka asistencija 83.695 59.462

Obuka kadrova 11.298 14.841

Ĉišćenje prostorija 26.573 24.342

Hotelski smeštaj i ishrana na sluţbenom putu 2.904 3.558

Advokatske usluge 44.481 43.509

Reprezentacija u zemlji 10.398 8.716

Sudski troškovi 42.581 52.834

Troškovi telekomunikacija –Rojters 5.515 4.841

Reinstalacija SW ATM softwer-a 1.454 1.860

Prevoz I dnevnice 33.800 32.480

Ĉlanarine u udruţenjima 2.845 2.225

Komunalne i elektroinstalaterske usluge 2.695 3.471

Odrţavanje nematerijalnih ulaganja 60.045 119.997

Materijalni troškovi zaposlenog osoblja 3.429 4.658

Troškovi razvoja projekta i projektne dokumentacije 9.217 31.818

Rashodi po osnovu isplate hipoteke 16.927 -

Troškovi po osnovu finansiranja zarada invalidnih lica 5.218 5.171

Troškovi po osnovu poslova finansijskog lizinga 11.537 12.099

Gubici po osnovu prodaje predmeta lizinga 1.586 2.843

Ostalo 13.063 12.307

Ukupni ostali poslovni rashodi 1.523.249 1.482.488


43

13. PRIHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA

2012. 2011.

Prihodi od promene vrednosti finansijskih sredstava:

- Krediti i plasmani bankama i komitentima 5.059.892 5.332.678

-Plasmani po osnovu finansijskom lizingu-valutna klauzula 346.104 224.273

Prihodi od promene vrednosti finansijskih obaveza 130.010 61.608

Prihodi od promene vrednosti derivata 1.252 12.088

Ukupno prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 5.537.258 5.630.647

14. RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA 2012. 2011.

Rashodi od promene vrednosti finansijskih sredstava: - Krediti i plasmani bankama i komitentima 2.955.450 5.369.272

- Plasmani po osnovu finansijskom lizingu-valutna klauzula 152.003 236.515

Rashodi od promene vrednosti finansijskih obaveza 92.693 59.831

Rashodi od promene vrednosti derivata 207 5.149

Rashodi od promene vrednosti hartija od vrednosti - 40

Ukupno rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 3.200.353 5.670.807

15. POREZ NA DOBIT

2012. 2011.

Porez na dobit 12.003 (12.065)

Gubitak / dobitak od odloţenih poreza (napomena 26) (7.742) (47.061)

(4.261) (59.126)

Detaljniji podaci o odloţenim porezima dati su u Napomeni 26. Porez na dobit Banke pre oporezivanja se razlikuje od teorijskog iznosa koji bi nastao primenom proseĉne ponderisane poreske stope i bio bi kao što sledi:

2012. 2011.

Dobit/Gubitak pre oporezivanja 40.986 (350.202)

Obraĉunati porez po stopi od 10% (4.099) 35.020

Poreski efekat rashoda i prihoda koji se ne priznaju u poreske svrhe (50.327) (49.605)

Poreske olakšice po osnovu prenetih gubitaka iz prethodnih godina 42.710 2.520

Kapitalni dobici/gubici (3.064) -

Poreska olakšica po osnovu ulaganja u osnovna sredstva 1.532 -

Porez na dobit prikazan u bilansu uspeha 12.003 12.065

Obraĉunati porez na dobit ukljuĉuje iznos od RSD 503.270 hiljada koji se odnosi na rashode i prihode koji nisu poreski priznati. Oporeziva dobit u iznosu od RSD 427.100 hiljada je pokrivena prenetim poreskim gubitkom iz 2010. godine za koje rukovodstvo nije preopoznalo odloţena poreska sredstva usled procene da neće moći da ih iskoriste pre njihovog isteka. 16. DOBITAK / GUBITAK OD ODLOŢENIH POREZA


44

Odloţena poreska sredstva i obaveze se „prebijaju“ kada postoji zakonski izvršivo pravo da se „prebiju“ tekuća poreska sredstva sa tekućim poreskim obavezama i kada se odloţeni porez na dobit odnosi na istu fiskalnu vlast.

2012. 2011.

Odloţena poreska sredstva (napomena 26) 176.218 168.007

Odloţene poreske obaveze (napomena 34) (6.386) (4.142)

Neto odloţena poreska sredstva 169.832 163.865

Kretanja na odloţenim poreskim sredstvima i obavezama data su u sledećoj tabeli:

Poreski krediti-

osnovna sredstva

Privremena razlika na osnovnim

sredstvima

Ukupno odloţena poreska

sredstva

Odloţene poreske

obaveze – AFS HoV

Stanje na dan 1. januara 2011. 208.058 7.479 215.537 (2.716)

U korist (teret) bilansa uspeha (50.000) 2.939 (47.061) -

U korist (teret) kapitala - - - (1.426)

Stanje na dan 31. decembra 2011. 158.058 10.418 168.476 (4.142)

U korist (teret) bilansa uspeha (12.003) 19.745 7.742 (2.244)

U korist (teret) kapitala - - - -

Stanje na dan 31. decembra 2012. 146.055 30.163 176.218 (6.386)

17. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI Gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju:

2012. 2011.

U dinarima

Ţiro raĉun 5.076.138 2.017.410

Gotovina u blagajni u dinarima 908.494 613.444

5.984.632 2.630.854

U stranoj valuti

Raĉuni kod povezanih banaka 704.827 224.389

Gotovina u blagajni u stranoj valuti 779.896 396.640

1.484.723 621.029

Stanje na dan 31. Decembra 7.469.355 3.251.883

Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Sluţbeni glasnik RS“ br. 3/2011, 31/12, 57/12, 78/12, 87/12, 107/12), koja propisuje da banke obraĉunavaju dinarsku obaveznu rezervu po stopama od :

- 5% na deo dinarske osnovice koju ĉine obaveze sa ugovorenom roĉnošću do dve godine, odnosno do 730 dana,

- 0% na deo dinarske osnovice koju ĉine obaveze sa ugovorenom roĉnošću preko dve godine, odnosno preko 730 dana,


45

17. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI (nastavak) Dinarsku osnovicu za obraĉun obavezne rezerve ĉini proseĉno dnevno knjigovodstveno stanje dinarskih obaveza i to: obaveza po dinarskim depozitima, kreditima i hartijama od vrednosti, kao i na druge dinarske obaveze, osim dinarskih depozita primljenih po poslovima koje banka obavlja u ime i za raĉun trećih lica a koji ne prelaze iznose plasmana koje je banka dala iz tih depozita, u prethodnom kalendarskom mesecu i osim dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom. Banke ne obraĉunavaju obaveznu dinarsku rezervu na iznos obaveza prema Narodnoj banci Srbije, iznos obaveza prema bankama koje izdvajaju obaveznu rezervu kod Narodne banke Srbije, iznos subordiniranih obaveza, iznos dinarskih sredstava koja banke primaju od meĊunarodnih finansijskih organizacija, vlada i finansijskih institucija ĉiji su osnivaĉi strane drţave i to posredstvom drţave kao glavnog duţnika, odnosno vlasnika tih sredstava ili neposredno, uz uslov da se pri replasiranju tih sredstava poštuju dogovoreni principi, iznos obaveza u dinarima po osnovu depozita, kredita i drugih sredstav primljenih iz inostranstva u periodu od 1. oktobra 2008. godine do 31. marta 2010. godine i to do prvobitno utvrĊenog roka dospeća tih obaveza, a najkasnije do 31. decembra 2013. godine, iznos sredstava oroĉene dinarske štednje prikupljene u periodu od 31. oktobra zakljuĉeno sa 8. novembrom 2010. godine, do isteka perioda oroĉavanja, pod uslovom da nisu indeksirana deviznom klauzulom. Banka je duţna da u obraĉunskom periodu odrţava proseĉno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve na svom ţiro-raĉunu. Obraĉunata dinarska obavezna rezerva izdvaja se u dinarima na ţiro raĉun Banke. Obraĉunata dinarska obavezna rezerva po obraĉunu od 17. decembra 2012. godine (na osnovu proseĉnog stanja depozita iz meseca novembra 2012.godine) iznosila je RSD 3.486.475 (2011: RSD 1.723.784 hiljada). Narodna banka Srbije plaća Banci kamatu na izdvojena sredstva, koja je u toku 2012. godine bila 2,5% na godišnjem nivou. Na dan 31. decembra 2012. godine, Banka je bila usaglašena sa propisima Narodne banke Srbije u pogledu obraĉuna i izdvajanja dinarske obavezne rezerve. 18. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI

Depoziti kod centralne banke obuhvataju:

2012. 2011.

U dinarima Repo plasmani kod Narodne banke Srbije 800.000 3.400.000

U stranoj valuti

Obavezna devizna rezerva 6.966.132 8.165.070


Obavezna devizna rezerva predstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Sluţbeni glasnik Republike Srbije“ br. 3/2011, 31/12,57/12, 78/12, 87/12, 107/12) koja propisuje da banke obraĉunavaju obaveznu deviznu rezervu po stopi od:

- 29% na deo devizne osnovice koju ĉine obaveze sa ugovorenom roĉnošću do dve godine, odnosno 730 dana,

- 22% na deo devizne osnovice koju ĉine obaveze sa ugovorenom roĉnošću preko dve godine, odnosno preko 730 dana,

- 50% na dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom za sve roĉnosti.


46

18. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI (nastavak) Deviznu osnovicu za obraĉun obavezne rezerve ĉini proseĉno dnevno knjigovodstveno stanje deviznih obaveza i to :obaveza po deviznim depozitima, kreditima i hartijama od vrednosti i na druge devizne obaveze, kao i na depozite, kredite i druga devizna sredstva primljena iz inostranstva po poslovima koje banka obavlja u ime i za raĉun trećih lica u prethodnom kalendarskom mesecu i proseĉno dnevno knjigovodstveno stanje dinarskih obaveza po dinarskim depozitima, kreditima, hartijama od vrednosti, kao i na druge dinarske obaveze, osim dinarskih depozita primljenih po poslovima koje banka obavlja u ime i za raĉun trećih lica a koja ne prelaze iznose plasmana koje je banka dala iz tih depozita indeksiranih deviznom klauzulom u prethodnom kalendarskom mesecu.

Poĉev od obraĉunskog perioda 18. februar – 17. mart 2011.godine, a zakljuĉno sa obraĉunskim periodom 18. jul – 17. avgust 2011.godine – obavezna rezerva se umanjuje za 25% prirasta kredita odobrenih u skladu sa Programom mera za ublaţavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u Republici Srbiji za 2011.godinu, koju je usvojila Vlada RS.

Pod kreditima odobrenim u skladu s Programom mera podrazumevaju se krediti koje banke odobravaju za odrţavanje likvidnosti, finansiranje trajnih obrtnih sredstava, izvozne poslove i investicije. Poĉev od obraĉunskog perioda 18.avgust – 17.septembar 2011.godine, u obraĉun prirasta kredita iz ove taĉke ukljuĉuju samo krediti odobreni do 30.juna 2011.godine, i to do prvobitno ugovorenih rokova njihovog dospeća. U skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije po osnovu deviznih sredstava koja davaoci lizinga drţe na posebnom raĉunu otvorenom kod banke („Sluţbeni glasnik Republike Srbije“ br.12 /10.), banke su bile duţne da obraĉunavaju i izdvajaju obaveznu rezervu po osnovu deviznih sredstava koja davaoci lizinga drţe na posebnom raĉun otvorenom kod banke. Odlukom o prestanku vaţenja Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije po osnovu deviznih sredstava koja davaoci lizinga drţe na posebnom raĉunu otvorenom kod banke („Sluţbeni glasnik Republike Srbije“ br. 87/12), ukinuta je obaveza davalaca lizinga da na posebnom raĉunu kod Banke drţe izdvojena sredstva na rezerve. Obraĉunata devizna obavezna rezerva po obraĉunu od 17. decembra 2012. godine (na osnovu proseĉnog stanja depozita iz novembra) iznosila je RSD 7.011.092 (2011: RSD 8.113.040). Banka je po ovom obraĉunu u periodu od 18. decembra 2012. godine do 17.01.2013. godine bila duţna da u decembru odrţava proseĉno dnevno stanje izdvojene devizne obavezne rezerve na deviznom raĉunu kod Narodne banke Srbije u iznosu ne manjem od obraĉunatog iznosa. Na dan 31. decembra 2012. godine, Banka je bila usaglašena sa propisima Narodne banke Srbije u pogledu obraĉuna i izdvajanja devizne obavezne rezerve. Narodna banka Srbije ne plaća Banci kamatu na izdvojena sredstva na redovnom deviznom raĉunu obavezne rezerve. Repo plasmani kod Narodne banke Srbije u iznosu od RSD 800.000 hiljada na dan 31. decembra 2012. godine odnose se na sredstva plasirana u blagajniĉke zapise Nardone banke Srbije sa rokom dospeća do 8 dana i kamatnom stopom od 10,10% na godišnjem nivou.


47

19. POTRAŢIVANJA PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA , PRODAJE, PROMENE FER VREDNOSTI DERIVATA I DRUGA POTRAŢIVANJA

Potraţivanja za kamatu i naknadu obuhvataju:

2012. 2011.

U dinarima

Banke i druge finansijske organizacije 255 224

Javna preduzeća 215 38

Druga preduzeća 22.772 295.079


Javni sektor - 26


Drugi komitenti 4.319 6.721 Potraţivanja po osnovu prodaje 9.158 140

Ukupno u dinarima: 97.675 361.191

U stranoj valuti

Druga preduzeća - 3.049

Strana lica 2.789 1.208

Drugi komitenti 154 142

Ukupno u stranoj valuti: 2.943 4.399

Ukupno potraţivanja za kamatu i naknadu: 100.618 365.590

Ispravka vrednosti potraţivanja (33.125) (29.638)

Stanje na dan 31. Decembra 67.493 335.952

Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:

2012. 2011.

Stanje na poĉetku godine 29.638 55.063

Nove ispravke vrednosti (napomena 9) 28.078 22.881

Ukidanja ispravke vrednosti (napomena 9) (21.957) (25.602)

Otpis i prodaja (2.685) (22.703)

Neto kursne razlike 51 (1)

Ispravka vrednosti potraživanja na dan 31. decembra 33.125 29.638


48

20. DATI KREDITI I DEPOZITI

2012 2011

Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno

U dinarima

Banke i fin. org. 59 - 59 1.855. 209 - 1.855. 209

Javna preduzeća 24.908 19.701 44.609 16.113 26.175 42.288

Druga preduzeća 8.701.910 13.568.057 22.269.967 9.841.530 6.367.565 16.209.095

Preduzetnici 674.917 593.098 1.268.015 794.758 441.056 1.235.814

Javni sektor 31.013 8.993 40.006 8.635 13.389 22.024

Stanovništvo 2.344.731 17.021.686 19.366.417 2.253.550 13.269.512 15.523.062

Strana lica - - - 239 - 239

Drugi komitenti 3.126.490 7.696 3.134.186 3.432.097 902 3.432.999

Ukupno u dinarima 14.904.028 31.219.231 46.123.259 18.202.131 20.118.599 38.320.730

U stranoj valuti

Banke i fin. org. 4.549 - 4.549 165.918 - 165.918

Druga preduzeća 4.269 7.146 11.415 1.836 13.521 15.357

Stanovništvo - 683 683 - - -

Strana lica 194 114.438 114.632 85.912 107.989 193.901

Drugi komitenti 2.575 - 2.575 2.370 - 2.370

Ukupno u stranoj valuti 11.587 122.267 133.854 256.036 121.510 377.546

Stanje na dan 31. decembra 14.915.615 31.341.498 46.257.113 18.458.167 20.240.109 38.698.276

Ispravka vrednosti potraţivanja (3.616.821) (89.531) (3.706.352) (4.230.649) (94.603) (4.325.252)

Stanje na dan 31. decembra 11.298.794 31.251.967 42.550.761 14.227.518 20.145.506 34.373.024


2012. 2011.

Stanje na poĉetku godine 4.325.252 4.632.517

Nove ispravke vrednosti (napomena 9) 1.213.828 981.833

Ukidanja ispravke vrednosti (napomena 9) (1.280.416) (868.545)

Otpis i prodaja (739.122) (413.484)

Neto kursne razlike 186.810 (7.069)

Ispravka vrednosti potraživanja na dan 31. Decembra 3.706.352 4.325.252


49

21. HARTIJE OD VREDNOSTI

Hartije od vrednosti obuhvataju: 2012. 2011.

Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 63.815 41.386

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 194.169 1.924.467

Stanje na dan 31. Decembra 257.984 1.965.853

Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obuhvataju:

2012. .2011.

Hartije od vrednostii –VISA 48.580 30.534

Hartije od vrednosti – MasterCard 15.283 10.884


Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća obuhvataju: 2012. 2011.

Državni zapisi 194.169 1.924.499

Stanje na dan 31. Decembra 194.169 1.924.499


2012. .2011.

Stanje na poĉetku godine 32 6.740

Nove ispravke vrednosti (napomena 9) 18 7.292

Ukidanja ispravke vrednosti (napomena 9) (5) (14.000)

Neto kursne razlike 3 -

Ispravka vrednosti potraživanja na dan 31. Decembra 48 32

Banka na dan 31. decembra 2012 godine ima 20.000 komada drţavnih hartija od vrednosti ĉija vrednost po jednoj HOV iznosi RSD 10 hiljada dinara.


50

22. UDELI

Uĉešća u kapitalu klasifikovana u okviru finansijskih sredstava raspoloţivih za prodaju koja se ne kotiraju na trţištu ukljuĉuju sledeća ulaganja u zavisna i pridruţena pravna lica:

2012. 2011.

Učešća u kapitalu – zavisna pravna lica - 36.238

Ostala učešća 569 569

Ispravka vrednosti potraživanja (40) (30.040)

Stanje na dan 31. decembra 529 6.767


2012. 2011.

Stanje na poĉetku godine 30.040 -


Ukidanja ispravke vrednosti (napomena 9) (2.099) -

Otpis – likvidacija Meridian Investa (34.218)

Ispravka vrednosti potraživanja na dan 31. Decembra 40 30.040

% učešća 2012. % učešća 2011.

Učešća u kapitalu zavisna pravna lica Meridian Invest - - 100,00% 36.238

Ostala učešća

Beogradska berza 0,24% 302 0,24% 302

Tržište novca 0,49% 267 0,63% 267 Ispravka vrednosti potraživanja (40) (30.040)

Stanje na dan 31. decembra

529

6.767

Agencija za privredne registre je na osnovu Rešenja, dana 23.03.2011. godine usvojila zahtev o promeni podataka o privrednom subjektu upisanom u Registar privrednih subjekata, po kojem Meridian Leasing menja naziv u CA Leasing Srbija. Pun naziv subjekta je CA Leasing Srbija društvo sa ograniĉenom odgovornošću Beograd, Milentija Popovića 5A. Skupština akcionara Credit Agricole Banke Srbije AD Novi Sad je na vanrednoj, 74. Sednici, od 27.05.2011. godine donela Odluku o ulaganju kapitala u Meridian Invest a. d. Beograd u iznosu od RSD 6.000 hiljada. Banka je akcije platila tako što je novĉana sredstva koja predstavljaju sredstva odobrenog Okvirnog kredita ( terasury line ) pretvorila u akcije Meridian Investa a.d. Beograd u iznosu od RSD 6.000 hiljada. Zbog negativnog poslovnog rezultata Meridian Investa, Skupština Banke je na sednici odrţanoj 27.05.2011. godine donela Odluku da zapoĉne sa procesom likvidacije preduzeća s tim da postupak završi poĉetkom 2012. godine (januar-februar) i izvrši obezvreĊenje uĉešća u ovom zavisnom pravnom licu u iznosu od RSD 30.000 hiljada.


51

22. UDELI (nastavak) Likvidacija Meridina Investa poĉela je danom registracije u Agenciji za privredne registre odnosno na dan 20.03.2012. godine. Finansijski izveštaji Meridian Investa za period 01.01.2012 - 20.03.2012. godine su ujedno bili i poĉetni likvidacioni bilansi Meridian Investa na dan 20.03.2012. godine. Društvo Meridian Invest izmirilo je obaveze po kreditu prema Banci i vratilo bankarsku garanciju dana 09.07.2012. godine. Likvidacioni upravnik je 26.04.2012. godine je dostavio Ministarstvu finansija – Upravi za spreĉavanje pranja novca obaveštenje o prestanku obavljanja delatnosti i pokretanju postupka likvidacije Društva i dostavio Skupštini akcionara Društva poĉetni likvidacioni bilans na usvajanje. Prema završnom likvidacionom bilansu na dan 11.10.2012. godine, odnosno danu zatvaranja – likvidacije preoslati likvidacioni ostatak u iznosu od RSD 2.020 hiljada prenet je na jedinog akcionara – 100% vlasnika odnosno Banku. Nakon predaje završnog likvidacionog bilansa Društvo Meridian Invest je izbrisano iz registra privrednih subjekata Agencije za privredne subjekte. 23. OSTALI PLASMANI

Ostali plasmani obuhvataju: 2012. 2011.

U dinarima Plasmani po osnovu akceptiranja. avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama 414.301 586.260

Eskont menica - 118.137

Potraţivanja od NBS - provera novĉanica 1 7

Kratkoroĉna potraţivanja po finansijskom lizingu 1.213.733 829.583

Dugoroĉna potraţivanja po finansijskom lizingu 1.489.793 1.296.214

Ukupno u dinarima: 3.117.828 2.830.201

U stranoj valuti Plasmani po osnovu akceptiranja. avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama 44.438 40.891

Ostali finansijski plasmani- centralni registar 153 2.788

Potraţivanja za plaćene garancije 44.640 21.109

Potraţivanja od NBS - provera novĉanica - 31

Ukupno u stranoj valuti: 89.231 64.819

Ukupno: 3.207.059 2.895.020

Ispravka vrednosti plasmana po osnovu akceptiranja. avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama I potraţivanja po lizingu (340.115) (414.086)

Stanje na dan 31. decembra 2.866.944 2.480.934


2012. 2011.




Otpis i prodaja (79.271) -

Neto kursne razlike (18.930) (3.197)

Ispravka potraživanja na dan 31. decembra 340.115 414.086


52

24. NEMATERIJALNA ULAGANJA

Promene na nematerijalnim ulaganjima:

Nematerijalna

ulaganja Nematerijalna

ulaganja u pripremi Ukupno nematerijalna

ulaganja

Nabavna vrednost Stanje na početku godine 2012. 445.218 543 445.761

Povećanje nabavke u toku godine 571 109.008 109.579

Prenosi sa investicija u toku 108.984 (108.984) -

Otuđenja i rashodovanja (10.374) - (10.374)

Stanje na kraju godine 2012. 544.399 567 544.966

Akumulirana amortizacija i Obezvređenje

Stanje na početku godine 302.941 - 302.941

Amortizacija 100.628 - 100.628

Otuđenja i rashodovanja (10.374) - (10.374)

Stanje na kraju godine 393.195 - 393.195

Neto sadašnja vrednost na dan 31. decembra 2012. 151.204 567 151.771

Stanje na dan 31. decembra 2011. 142.277 543 142.820

Neto sadašnju vrednost nematerijalnih ulaganja na dan 31. decembra 2012. godine najvećim delom ĉine licence i softver. 25. OSNOVNA SREDSTVA I INVESTICIONE NEKRETNINE Promene na osnovnim sredstvima investicionim nekretninama i nematerijalnim ulaganjima:

Građevinski

objekti

Oprema i ostala

sredstva

Osnovna sredstva na lizing

Osnovna sredstva u

pripremi

Ulaganje u iznajmljeni

poslovni prostor Investicione

nekretnine Ukupna osnovna

sredstva

Nabavna vrednost Stanje na početku godine 1.576.031 1.145.410 3.846 85 132.746 105.311 2.963.429 Povećanje u toku godine - 1.767 - 28.527 - 23.358 53.652 Prenosi sa investicija u toku 210 21.951 - (28.561) 6.400 - - Prenosi na investicione nekretnine (4.238) - - - - 4.238 - Otuđenja i rashodovanja (7.572) (40.971) - - (931) (38.197) (87.671)

Stanje na kraju godine 1.564.431 1.128.157 3.846 51 138.215 94.710 2.929.410

Akumulirana amortizacija i obezvređenje

Stanje na početku godine 213.759 895.185 1.923 - 86.458 8.403 1.205.728 Amortizacija 39.292 100.739 769 - 21.520 3.086 165.406 Prenosi na investicione nekretnine (1.109) - - - - 1.109 - Otuđenja i rashodovanja (1.419) (40.889) - - (931) (3.726) (46.965)

Stanje na kraju godine 250.523 955.035 2.692 -

107.047 8.872 1.324.169

Neto sadašnja vrednost na dan 31. decembra 2012. 1.313.908 173.122 1.154 51 31.168 85.838 1.605.241

Stanje na dan 31. decembra 2011 1.362.272 250.225 1.923 85 46.288 96.908 1.757.701


53

25. OSNOVNA SREDSTVA I INVESTICIONE NEKRETNINE (nastavak) Ukupna površina objekata u vlasništvu Banke je 16.150 m2 ĉija je sadašnja vrednost RSD 1.399.746 hiljada (2011: RSD 1.450.180 hiljada). Na dan 31. decembra 2012. godine Banka ne poseduje odgovarajuće vlasniĉke listove za graĊevinske objekte ĉija sadašnja vrednost iznosi RSD 420.927 hiljada (2011: RSD 389.550). Rukovodstvo Banke, kao i struĉne sluţbe, preduzimaju sve neophodne mere za uknjiţavanje ovih nepokretnosti. Na dan 31. decembra 2012. godine Banka nema tereta na osnovnim sredstvima. Neto sadašnju vrednost opreme na dan 31. decembra 2012. godine najvećim delom ĉine raĉunarska i telekomunikaciona oprema, kancelarijski nameštaj i motorna vozila.

26. ODLOŢENA PORESKA SREDSTVA Odloţena poreska sredstva se odnose na:

2012. 2011.

Ulaganje u osnovna sredstva u 2005. godini 176.603 176.603

- Ukidanje odloţenih poreskih sredstava u 2009.godini (22.407) (22.407)

- Ukidanje odloţenih poreskih sredstava u 2010.godini (14.003) (14. 003)



- Ukidanje odloţenih poreskih sredstava u 2012.godini (2.496) -

84.875 87.371



Privremena razlika na osnovnim sredstvima u 2008. godini 4.168 4.168

- Korišćenje poreskog kredita iz 2008. godine (527) (527)

3.641 3.641



- Korišćenje poreskog kredita iz 2010. godine (168) (168)


17.048. 17..048



5.761 5.761

Ulaganje u osnovna sredstva u 2012. godini 3.776 -

- Korišćenje poreskog kredita iz 2012. godine (1.532) -

Privremena razlika na osnovnim sredstvima u 2012. godini 7.994 -

10.238 -

Stanje na dan 31. Decembar 176.218 168.476

Banke je u 2012. godini izvršila ukidanje dela odloţenih poreskih sredstava u iznosu od RSD 2.496 hiljada. Nova odloţena poreska sredstva, u iznosu od RSD 2.496 hiljada, su formirana iz ulaganja Banke u osnovna sredstva u 2012. godini.


54

27. OSTALA SREDSTVA a) Ostala sredstva obuhvataju:

2012. 2011.

Potraţivanja od zaposlenih

-u dinarima 858 2.788

-u stranoj valuti - 215 Potraţivanja po osnovu preplaćenih poreza i doprinosa. osim poreza na dobit - 129

Potraţivanja za više plaćen porez na dobit - 6.794

Dati avansi

-u dinarima 13.113 24.342

Ostala potraţivanja iz operativnog poslovanja

-u dinarima 140.395 71.785

-u stranoj valuti 244.473 125.116

Potraţivanja u obraĉunu-ostalo

-u dinarima 8.004 -

-u stranoj valuti 2.778 -

Potraţivanja u obraĉunu – SPOT transakcije

-u dinarima 1.742.362 1.474.380

-u stranoj valuti 1.250.901 994.089

Potraţivanja u obraĉunu kupoprodaja deviza NBS

-u stranoj valuti - 313.923

Potraţivanja u obraĉunu - arbitraţa

-u stranoj valuti 18.195 -

Razgraniĉena potraţivanja za obraĉunatu kamatu:

- u dinarima 187.038 175.309

- u stranoj valuti 19 40

Razgraniĉena potraţivanja za ostale obraĉunske prihode

- u dinarima 8.434 7.524

Razgraniĉena potraţivanja za ostale troškove:

- u dinarima 18.769 12.629

Razgraniĉeni rashodi kamata:

- u stranoj valuti 3.288 4.578

Ostala aktivna vremenska razgraniĉenja:

-u dinarima 1.986 994

Sredstva steĉena naplatom potraţivanja

-nepokretnosti 21.357 23.358

-pokretne stvari 960 2.457

Prelazni raĉuni

- u dinarima 4.062 50.757

- u stranoj valuti 6.227 8.541

Potraţivanje za više plaćen porez na dobit 1.592 -

Potraţivanje po osnovu prodaje predmeta lizinga 15.535 10.662

Ukupno: 3.690.346 3.310.410

Ispravka vrednosti (197.529) (104.301)



55

27. OSTALA SREDSTVA (nastavak)

b ) Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 2012. 2011.




Otpis i prodaja (2.118) (238)

Kursne razlike 4.680 2.810


28. TRANSAKCIONI DEPOZITI

2012. 2011.

Transkacioni depoziti komitenata u dinarima 4.487.642 3.912.332

Transkacioni depoziti komitenata u stranoj valuti 2.396.044 3.313.582

6.883.686 7.225.914

Transkacioni depoziti banaka i drugih finansijskih organizacija u dinarima 118.776 52.109 Transkacioni depoziti banaka i drugih finansijskih organizacija u stranoj valuti 20.383 84.436

139.159 136.545


Sektorska struktura depozita komitenata:

2012. 2011.

Javna preduzeća 136.040 140.309

Druga Preduzeća 4.883.353 5.166.491


Javni sektor 16.405 24.422


Strana lica 577.399 766.994

Drugi komitenti 107.705 67.830

Stanje na dan 31. Decembar 6.883.686 7.225.914


56

29. OSTALI DEPOZITI

2012. 2011.

Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

U dinarima:

Banke i dr. fin. org 101.200 401.775 - 502.975 138.360 624.000 - 762.360

Javna preduzeća 2 48.076 - 48.078 - 21.000 - 21.000

Druga preduzeća 556 3.960.651 45.815 4.007.022 15.569 1.925.426 21.383 1.962.378

Preduzetnici - 47.021 4.989 52.010 3 13.740 1.986 15.729

Javni sektor 43 120.000 2.056 122.099 42 1.835 2.152 4.029

Stanovništvo 9.849 74.625 2.125 86.599 10.652 125.787 6.267 142.706

Strana lica 377 2.154 - 2.531 12.247 2.154 - 14.401

Drugi komitenti 131 21.185 2.178 23.494 114 102.196 1.763 104.073

UKUPNO u dinarima 112.158 4.675.487 57.163 4.844.808 176.987 2.816.138 33.551 3.026.676

U stranoj valuti:

Banke i dr. fin. org 3.967 454.873 228.119 686.959 951 261.602 209.910 472.463

Javna preduzeća 12.960 - - 12.960 3.143 - - 3.143

Druga preduzeća 4.379 850.237 390.255 1.244.871 138.364 1.119.957 223.412 1.481.733

Preduzetnici - 6.955 2.502 9.457 - 11.196 - 11.196

Stanovništvo 3.435.244 4.429.732 5.975.253 13.840.229 2.838.503 1.837.227 5.308.697 9.984.427

Strana lica 33.273 11.174.627 569.878 11.777.778 44.370 7.333.681 416.090 7.794.141

Drugi komitenti 59 - 1.905 1.964 134 - 161 295

UKUPNO u stranoj valuti 3.489.882 16.916.424 7.167.912 27.574.218 3.025.465 10.563.663 6.158.270 19.747.398

Stanje na dan 31.decembra 3.602.040 21.591.911 7.225.075 32.419.026 3.202,452 13.379.801 6.191.821 22.774.074

Depoziti po viĊenju i tekući raĉuni fiziĉkih lica u dinarima su deponovani po godišnjoj kamatnoj stopi do 1.00%.

Devizni depoziti po viĊenju fiziĉkih lica su deponovani po godišnjim kamatnim stopama od 0.30 % za sredstva deponovana u USD, CHF i EUR.

Oroĉeni depoziti preduzeća u dinarima do jedne godine su deponovani uz kamatne stope u rasponu od 6% do 11.00% godišnje, a u stranoj valuti od 0.25 do 3.00% godišnje u zavisnosti od perioda oroĉavanja i valute.

Kratkoroĉni i dugoroĉni oroĉeni depoziti fiziĉkih lica u dinarima i stranoj valuti su deponovani uz kamatne stope u rasponu od 7.00% do 11.00% godišnje, odnosno od 1.5.00% do 4.5. % godišnje, u zavisnosti od valute i perioda oroĉavanja.

U okviru obaveza prema stranim licima najznaĉajnije uĉešće beleţe obaveze prema Credit Agricole S.A. Pariz po osnovu uzetih depozita u stranoj valuti i to depozita uzetih na period od 91 do 180 dana u iznosu od EUR 76.000 hiljada po kamatnim stopama koje se kreću u intervalu od 0.19% do 0.81% i depoziti uzeti na period od 181 do 365 dana u iznosu od EUR 15.000 hiljada po kamatnim stopama koje se kreću u intervalu od 0.33% do 0.82%.


57

30. PRIMLJENI KREDITI

2012. 2011.

Po viđenju Dugoročni Ukupno Po viđenju Dugoročni Ukupno

U dinarima od banaka

Overnight kredit banke - - - - - -

Ostale finansijske obaveze 833 - 833 893 - 893

833 - 833 893 - 893

U dinarima od komitenata

Overnight krediti preduzeća 3.250.377 - 3.250.377 4.552.337 - 4.552.337

Primljeni kredit od Fonda za razvoj RS 11.771 32.380 44.151 6.630 25.157 31.787

3.262.148 32.380 3.294.528 4.558.967 25.157 4.584.124

U str.valuti od banaka

Overnight kredit CASA - - - 523.205 523.205

Overnight kredit banke 284.296 - 284.296 261.601 - 261.601

Primljeni kredit CASA 1.421.479 7.005.047 8.426.526 1.088.769 8.172.453 9.261.222

Ostale finansijske obaveze 1.473 - 1.473 - - -

1.707.248 7.005.047 8.712.295 1.873.575 8.172.453 10.046.028

U str.valuti od komitenata

Overnight krediti preduzeća 116.482 - 116.482 183.699 - 183.699

Ostale finansijske obaveze 20.241 - 20.241 14.256 - 14.256

136.723 - 136.723 197.955 - 197.955

Ukupno: 5.106.952 7.037.427 12.144.379 6.631.390 8.197.610 14.829.000

Banka na dan 31.12.2012. godine ima primljene overnight kredite u dinarima od više preduzeća u iznosu od RSD RSD 3.250.377 hiljada od koji su najznaĉajniji primljeni overnight kredit u dinarima u iznosima od RSD 1.680.058 hiljada od preduzeća Phonenix Pharma doo Beograd, RSD 682.159 hiljada od preduzeća Metro Cash&Carry doo Beograd, RSD 171.000 hiljada od preduzeća Telenor doo Beograd, RSD 91.053 hiljada od preduzeća Sade Serbia Beograd, RSD 72.000 hiljada Asseco SEE doo Beograd, RSD 65.000 hiljada od preduzeća Hidro Baza Beograd, RSD 46.851 hiljada od preduzeća Tarktett Doo Baĉka Palanka, RSD 45.329 hiljada od preduzeća Podzemno skladište Banatski Dvor i RSD 396.927 hiljada od ostalih preduzeća. Kamatne stopa na overnight kredite u dinarima od preduzeća kreću se u rasponu od 7.71% do 11.00%, Na dan 31. decembar 2012. godine Banka ima primljen overnight kredite u stranoj valuti od preduzeća Tarktett Doo Baĉka Palanka u iznosu od RSD 116.482 hiljada ili EUR 1.024 hiljada po kamatnoj stopi od 0.58% ..Overnight kredit od banke je primljen od Credy banke u iznosu od EUR 2.500 hiljada i primljen je po kamatnoj stopi od 0.10%.

Banka na dan 31.12.2012. godine ima primiljene kredite od CASA Pariz u iznosu od EUR 50 miliona, odnosno RSD 5.685.915 hiljada. Banka je kredite primila tokom 2010. i 2011. godine, po kamatnim stopama koje se kreću u intervalu od 2.305% do 3.620%. 31 . OBAVEZE PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA I PROMENE VREDNOSTI DERIVATA

2012. 2011.

Obaveze za kamatu u dinarima prema stranom fiziĉkom licu 294 211

Obaveze za kamatu u dinarima prema preduzećima 2.990 -

Obaveze za kamatu u stranoj valuti prema preduzećima 51 -

Obaveze za naknadu u dinarima prema NKOSK-u 881 951

Stanje na dan 31. Decembar 4.216 1.162


58

32. REZERVISANJA

2012. 2011.

Rezervisanja za dugoroĉne beneficije zaposlenih 57.193 84.676

Rezervisanja za sudske sporove 31.321 31.713

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 9.727 21.102

Rezervisanja za operativni rizik 17.700 17.998

Stanje na dan 31. decembra 115.941 155.489

Promene na rezervisanjima bile su sledeće: Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih


Nova rezervisanja 4.792 725

Ukidanje rezervisanja (napomena 9) (32.122) (323)

Neto kursne razlike (153) -


Rezervisanja za sudske sporove


Nova rezervisanja (napomena 9) 9.933 17.368

Ukidanje rezervisanja (napomena 9) (3.277) (552)

Korišćenje rezervisanja - plaćanja (7.065) (59)

Neto kursne razlike 17 (4)

Stanje na dan 31. decembra 31,321 31.713

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi Stanje na poĉetku godine 21.102 28.438

Nova rezervisanja (napomena 9) 153.284 82.363

Ukidanje rezervisanja (napomena 9) (166.376) (89.778)

Neto kursne razlike 1.717 79


Rezervisanja za operativni rizik


Ukidanje rezervisanja (napomena 9) - (13.893)

Korišćenje rezervisanja - plaćanja (298) (1.775)

Neto kursne razlike - (71)


33. OBAVEZE ZA POREZE

2012. 2011.

Porez na dodatu vrednost 9.472 2.768

Obaveza za takse za reklamni pano - 95

Obaveze za poreze i doprinose po ugovoru o delu 8 8

Obaveze za sudske takse 77 183

Obaveza porez na dohodak graĊana 911 471



59

34. ODLOŢENE PORESKE OBAVEZE

2012. 2011.

Privremene razlike po osnovu HoV raspoloţivih za prodaju (napomena 16) 6.386 4.142


35. OSTALE OBAVEZE

2012. 2011.

Ostale obaveze:

Obaveze prema dobavljaĉima 51.749 27.818

Obaveze u obraĉunu SPOT transakcije

- u dinarima 1.245.580 1.000.360

- u stranoj valuti 1.745.576 1.464.973

Obaveze u obraĉunu kupoprodaja deviza NBS

- u dinarima - 316.550

- u stranoj valuti - -

Obaveze u obraĉunu arbitraţa

- u stranoj valuti 18.204 -

Primljeni avansi 11.934 11.562

Ostale obaveze 276.816 290.080

Subordinirane obaveze 2.274.367 2.092.819

Prelazni raĉuni 10.525 13.163

UKUPNO: 5.634.751 5.217.325

Pasivna vremenska razgraniĉenja

Razgraniĉene obaveze za obraĉunatu kamatu:

- u dinarima 21.483 27.393

- u stranoj valuti 178.104 157.215 Razgraniĉene obaveze za ostale obraĉunate rashode: - u dinarima 30.689 30.521

- u stranoj valuti 15.407 31.222 Razgraniĉeni prihodi kamata - u dinarima 18.006 35.609

Razgraniĉeni prihodi po osnovu naknada na odobrene kredite i garancije:

- u dinarima 269.890 178.782

Razgraniĉeni ostali prihodi:

- u dinarima 19.198 20.880

Ostala pasivna vremenska razgraniĉenja:

- u dinarima 90.685 77.903

UKUPNO: 643.642 559.525



60

36. KAPITAL

2012. 2011. Akcijski kapital – obiĉne akcije 13.122.105 13.122.105

Emisiona premija 1.523.079 1.523.079

Kapital 14.645.184 14.645.184

Rezerve iz dobiti 96.458 96.458

Revalorizacione rezerve 57.477 37.276

Dobitak tekuće godine 36.725 -

Gubitak prethodne godine (6.433.785) (6.024.458)

Gubitak tekuce godine - (409.327)


a) Akcijiski kapital

Akcijski kapital Banke formiran je inicijalnim ulozima akcionara i narednim emisijama novih akcija. Upisani i uplaćeni kapital Banke na dan 31. decembra 2012. godine iznosi 10.093.927 obiĉnih akcija nominalne vrednosti RSD 1.300 po akciji, odnosno RSD 13.122.105 hiljada (2011: 10.093.927 obiĉnih akcija nominalne vrednosti RSD 1.300 po akciji, odnosno RSD 13.122.105 hiljada).

Struktura akcijskog kapitala po izvodu Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti na dan 31. decembra 2012. godine je sledeća: Broj obiĉnih akcija Uĉešće

Credit Agricole S.A. 10.093.927 100,00% Ukupno 10.093.927 100,00%

Banka nema otkupljenih sostvenih akcija.

b) Emisiona premija

Emisiona premija u iznosu od RSD 1.523.079 hiljada na dan 31. decembra 2012. godine (2011: RSD 1.523.079 hiljada) nastala je kao pozitivna razlika izmeĊtu postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti.

c) Rezerve iz dobiti Rezerve iz dobiti u iznosu od RSD 96.458 hiljada na dan 31. decembra 2012. godine (2011: RSD 96.458 hiljada) formirane su u skladu sa regulativom NBS-a I statuom Banke.

d) Revalorizacione rezerve

Revalorizacione rezerve, koje na dan 31. decembra 2012. godine iznose RSD 57.477 hiljada (2011: RSD 37.276) formirane su kao rezultat svoĊenja vrednosti ulaganja u hartije od vrednosti raspoloţivih za prodaju na trţištnu vrednost, korigovanih za efekte odloţenih poreza po osnovu revalorizacije ovih hartija od vrednosti.


61

36. KAPITAL (nastavak)

e) Posebna rezerva za procenjene gubitke Iznos posebne rezerve za procenjene gubitke po osnovu kreditnog rizika sadrţanog u kreditnom portfoliu Banke, obraĉunava se u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki („Sluţbeni glasnik RS“, br. 94/11, 57/12, 123/12). Na dan 31. decembra 2012. godine posebne rezerve za procenje gubitke iznosi od RSD 2.914.265 hiljada (31.12.2011: RSD 2.730.599 hiljada). Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke nakon umanjena za ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama predstavlja odbitnu stavku od kapitala prilikom obraĉuna regulatornog kapitala Banke. U skladu sa Zakonom o bankama Narodne banke Srbije vaţećim na dan 31. decembar 2012. godine Banka ima dovoljno neto kapitala da zadovolji minimalne zahteve Narodne banke Srbije. U skladu sa pomenutim Zakonom novĉani deo akcijskog kapitala Banke ne sme biti manji od EUR 10.000.000 preraĉunatim po srednjem kursu na dan bilansa. Pregled usaglašenosti pokazatelja Banke sa zahtevima Narodne banke Srbije dat je u napomeni 39. 37. VANBILANSNE POZICIJE

2012. 2011.

a) a)Vanbilansne pozicije

Poslovi u ime i za raĉun trećih lica 688.908 586.943 Garancije. jemstva. imovina za obezbeĊenje obaveza i preuzete neopozive obaveze 19.126.248 19.734.335

Derivati - -

Druge vanbilansne pozicije 4.683.041 4.544.709


Poslovi u ime za račun trećih lica

2012. 2011.

Kratkoroĉna potraţivanja 287.708 371.004

Dugoroĉna poraţivanja 401.200 215.939


Sredstva po poslovima u ime i za raĉun trećih lica najvećim delom se sastoje od kratkoroĉnih i dugoroĉnih kredita odobrenih stanovništvu iz sredstava primljenih od Fonda za razvoj poljoprivrede u iznosu od RSD 264.162 hiljada (2011: RSD 245.036 hiljada), dok se iznos od RSD 376.738 hiljada odnosi na sredstva primljena od Nacionalne korporacije za obezbeĊenje stambenih kredita (2011: RSD 340.861 hiljada). Preuzete buduće obaveze

2012. 2011.

Garancije, avali i akcepti menica

Izdate plative garancije za otplatu kredita 5.128.831 5.319.525

Ĉinidbene garancije 3.021.830 3.288.679

Dati avali i akcepti menica 27.849 34.997

Nepokriveni akreditivi 1.314.850 349.961

Ukupno garancije. avali i akcepti menica 9.493.360 8.993.162

Preuzete neopozive obaveze 9.632.888 10.741.173



62

37. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak) Preuzete buduće obaveze (nastavak) Preuzete neopozive obaveze se odnose na neiskorišćene odobrene kredite koji se ne mogu jednostrano otkazati i to: minuse na tekućim raĉunima, revolving kredite preduzećima, višenamenske okvirne kredite i ostale preuzete neopozive obaveze. Preuzete neopozive obaveze obiĉno imaju fiksne datume kada istiĉu ili druge odredbe u vezi isteka. Pošto preuzete neopozive obaveze mogu isteći pre povlaĉenja kredita od strane komitenata, ukupno ugovoren iznos ne predstavlja neophodno buduće gotovinske odlive. Banka prati roĉnost preuzetih neopozivih obaveza po osnovu neiskorišćenih odobrenih kredita jer dugoroĉne preuzete obaveze nose viši stepen kreditnog rizika od kratkoroĉnih preuzetih obaveza.

Druge vanbilansne pozicije

2012. 2011.

Potraţivanja po suspendovanoj kamati 2.491.191 2.083.529

Druga vanbilansna aktiva :

-Primljena garancija 2.055.555 2.367.801

-Pismo o namerama 136.295 93.379

Stanje na dan 31. decembra

4.683.041

4.544.709

b) Sudski sporovi Banka vodi sudske sporova protiv trećih lica samo radi naplate svojih potraţivanja. Na dan 31.12.2012. godine Banka vodi 976 spor (2011: 1.938 971) radi naplate svojih potraţivanja u kojima najveća vrednost glavnog potraţivanja iznosi RSD 869.000 hiljada (2011: 676.627). Protiv banke se vodi 101 (2011: 83) spora ĉija je ukupna vrednost RSD 442.555 hiljada i EUR 116 hiljada (2011: 83 spora vrednosti RSD 348.562 hiljada i EUR 106 hiljada ). Rezervisanja po sudskim sporovima prikazana su u okviru pozicije Rezervisanja (napomena 31).


63

38. USAGLAŠENOST SA POKAZATELJIMA NARODNE BANKE SRBIJE

Banka je duţna da obim i strukturu svog poslovanja i riziĉnih plasmana uskladi sa pokazateljima

poslovanja propisanim Zakonom o Bankama i relevantim odlukama Narodne banke Srbije donetim na

osnovu navedenog Zakona. Na dan 31. decembra 2012. godine, Banka je usaglasila sve pokazatelje

poslovanja sa propisanim vrednostima.

Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2012. godine bili su sledeći:

Pokazatelj poslovanja Propisana

vrednost

Ostvarena vrednost

2012.

Ostvarena vrednost

2011.

Ulaganje banke maks. 60% 22.34% 23.27%

Izloţenost prema licima povezanim s bankom maks. 20% 0.49% 25.49%

Zbir velikih izloţenosti banke maks. 400% 176.33% 124.60%

Proseĉni meseĉni pokazatelj likvidnosti:

– u prvom kvartalu izveštajnog perioda min. 1.00 1.38% 1.22%

– u drugom kvartalu izveštajnog perioda min. 1.00 1.25% 1.32%

– u trećem kvartalu izveštajnog perioda min. 1.00 1.18% 1.20%

– u ĉetvrtom kvartalu izveštajnog perioda min. 1.00 1.16% 1.28%

Pokazatelj deviznog rizika Maks. 20% 0.44% 8,85%

Izloţenost banke prema jednom licu 25% 23.37% 19.71%

Izloţenost banke prema licu povezanim sa bankom 5% 0.43% 25.36%

39. USAGLAŠAVANJE POTRAŢIVANJA

U skladu sa ĉlanom 20. Zakonom o raĉunovodstvu i reviziji Banka je obavila usaglašavanja potraţivanja slanjem izvoda otvorenih stavki svim svojim duţnicima i poveriocima na dan 30. novembar 2012. godine. Na dan 31. decembar 2012. godine Banka je usaglasila potraţivanja po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima. 40. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA Naknade ĉlanovima Izvršnog odbora u 2012. godini su iznosile RSD 82.202 hiljada (2011: RSD 142.453 hiljada). Poslovni odnosi sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem Banka ulazi u poslovne odnose i aranţmane sa ĉlanovima Izvršnog odbora i ostalim kljuĉnim osobljem i sa njima povezanim licima u redovnom toku poslovanja koji su bazirani na uobiĉajenim trţišnim uslovima. Stanja na kraju godine su prikazana u sledećoj tabeli:

Stanje na dan 31.

decembra Stanje na dan 31.

decembra

2012. 2011.

Minusi na tekućim raĉunima. kreditne kartice. gotovinski i potrošaĉki krediti 911 1.152

Stambeni krediti 13.476 13.044

Ostali plasmani i potraţivanja 6.242 1.547

Depoziti 67.094 51.431


64

40. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak) Efekti transakcija sa povezanim licima – pravna lica Banka ulazi u poslovne odnose sa licima koji imaju znaĉajnog uticaja na Banku i na koje Banka ima znaĉajnog uticaja. Sledeća tabela prikazuje stanja potraţivanja i obaveza, kao i odgovarajuće prihode i rashode po osnovu poslovnih odnosa sa ostalim povezanim licima, zakljuĉno sa datumom bilansa stanja:

2012. Prihodi Rashodi Potraţivanja Obaveze Finansijske

garancije

Matiĉna banka: Credit Agricole S.A. Paris 1.549.212

3.417.816 707.534 18.831.269 1.738.048

Zavisna i pridruţena pravna lica Mertidian Invest a.d. Beograd 5.536 62 - - -

2011. Prihodi Rashodi Potraživanja Obaveze Finansijske

garancije

Matična banka:

Credit Agricole S.A. Paris 3.715.486 4.181.698 312.494 16.483.628 5.465.264 Zavisna i pridružena pravna lica

Mertidian Invest a.d. Beograd 1.210 5.309 36.280 176 --

Uslovi transakcija sa povezanim licima Prethodno navedena stanja potraţivanja i obaveza, kao i prihoda i rashoda iz poslovnih odnosa sa povezanim licima rezultat su uobiĉajenih poslovnih aktivnosti. Banka na svoja potraţivanja i obaveze naplaćuje i plaća kamatu obraĉunatu primenom uobiĉajenih trţišnih kamatnih stopa.

Strane sa smatraju povezanim ako jedna strana ima mogućnost da kontroliše drugu stranu ili ima znaĉajan uticaj preko drugih strana u donošenju finansijskih i operativnih odluka. Transakcije sa povezanim stranama su deo svakodnevnog poslovanja Banke.

Bankarske transakcije se obavljaju sa povezanim licima kao deo redovnog poslovanja Banke.

Documents

Upravljanje finansijskim rizicima 20 4. Prihodi i rashodi od kamata 38 5. Prihodi i rashodi od naknada i provizija 39 6. Neto dobitak po osnovu prodaje ostalim plasmana 40 7. Neto