djovanovic.files.wordpress.com · Web viewHidrogeolo{ki uslovi i prisustvo vode u postoje}im ko- sinama kopa su najmanje ispitivani i o postoje}em stanju ovodnje- nosti kosina ne

D O O R U D N I K B A K R A M A J D A N P E K Radni tim za poslove povr{inske eksploatacije

DOPUNSKI RUDARSKI PROJEKAT OTKOPAVANJA RUDE NA JU`NOM REVIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK

Majdanpek, Januar - Mart 2003. god.

S P I S A K O B A V E Z N I H P R I L O G A

1. Potvrda o registraciji radne organizacije za izradu rudarskih projekata.2. Potvrda radne organizacije o izradi i stru~noj kontroli projekta.3. Spisak projektanata.4. Re{enje o odredjivanju odgovornog projektanta.5. Uverenje odgovornog projektanta o poloènom stru~nom ispitu.6. Uverenje odgovornog projektanta o radnom staù provedenom na odgovaraju}im poslovima.7. Izjava odgovornog projektanta o izradi projekta.8. Re{enje o odredjivanju lica za stru~nu i ra~unsku kontrolu.9. Uverenje o poloènom stru~nom ispitu lica koje vr{i stru~nu kontrolu.10. Izjava o stru~noj kontroli.11. Projektni zadatak.12. Sadràj projekta.13. Spisak priloga.

RTB BOR - grupaD00 Rudnik bakra MajdanpekBroj III-02/622.03.2003. god.Majdanpek

Na osnovu ~l. 30. Zakona o rudarstvu (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95.) i ~lan 31. Zakona o izgradnji objekata Slu`beni glasnik SR Srbije br.10/84, RTB Bor - grupa DOO Rudnik bakra Majdanpek izdaje slede}u

P O T V R D U

1. Da je radna organizacija RTB Bor - grupa, DOO Rudnik bakra Majdanpek, Radni tim za poslove povr{inske eksploatacije izradila DOPUNSKI RUDARSKI PROJEKAT OTKOPAVANJA RUDE NA JU`NOM REVIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK

2. Da je isti izradjen u skladu sa Zakonom o rudarstvu iz 1995. god. (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95) i Pravilnikom o sadràju rudarskih projekata (Slu`beni glasnik SR Srbije br. 27 od 26. juna 1997. god. ~l.43.)

3. Da je izvr{ena stru~na i ra~unska kontrola.

4. Ova potvrda je sastavni deo navedene tehni~ke dokumentacije i u druge svrhe se nemoè upotrebiti.

22. 03. 2003. god. VD DIREKTOR DOO RUDNIK BAKRA MAJDANPEKMajdanpek ___________________________________

Miladinovi} Vitomir, dipl.ing.rud.

SPISAK PROJEKTANATA

Odgovorni projektant: JOVANOVI} DRAGOLJUB, dipl.ing.rud. Re{enje br. III-02/6/2003.

__________________________________

Saradnici i konsultanti:

Oblast rudarstva: Stanojevi} Jovica, dipl.ing.rud.

_________________________________

Oblast geologije: Vicelarevi} Svetlana, dipl.ing.geol.

_________________________________

Oblast rud.merenja: Jovanovi} Nenad, dipl.ing.rud.

_________________________________

Oblast gradjevinarstva: Nikoli} Djura, dipl.ing.gradj.

_________________________________

Oblast ekonomije: Trbojevi} Gradimir, dipl.ecc.

_________________________________

Tehni~ka obrada: Jovanovi} Dragoljub, dipl.ing.rud. Stanojevi} Jovica, dipl.ing.rud. Veljovi} Radmila, rud.teh. Gaji} Ljiljana, rud.teh. Hajdinjak Miroslav, geol.teh.

Stru~na i ra~.kontrola: Filipovi} Sini{a, dipl.ing.rud.

Re{enje br. III-02/7/2003.

_________________________________


Na osnovu ~lanova 30, 31, 77 i 78 Zakona o rudarstvu

(Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95.) koji se odnosi na lica koja izradjuju rudarske

projekte donosim slede}e

R E [ E N J E

Da se za ODGOVORNOG PROJEKTANTA za izradu DOPUN-

SKOG RUDARSKOG PROJEKATA OTKOPAVANJA RUDE NA JU`NOM REVIRU

DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK odredjuje

JOVANOVI} DRAGOLJUB, dipl.ing.rud. ovla{}enje br. 152-966/79.

DIREKTOR DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK

___________________________________


Re{enjem direktora DOO RBM-a Broj III-02/06 od

10.01.2003. godine odredjen sam za ODGOVORNOG PROJEKTANTA za iz-

radu DOPUNSKOG RUDARSKOG PROJEKATA OTKOPAVANJA RUDE NA

JU`NOM RE- VIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK.

Na osnovu predja{njeg dajem slede}u

I Z J A V U

Izjavljujem da sam prilikom izrade DOPUNSKOG RU-

DARSKOG PROJEKTA OTKOPAVANJA RUDE NA JU`NOM REVIRU DOO

RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK isti usaglasio sa svim

vaè- }im tehni~kim propisima, standardima kao i propisima o za{titi na

radu.

ODGOVORNI PROJEKTANT,

_________________________________

Jovanovi} Dragoljub, dipl.ing.rud.


Na osnovu ~lanova 30, 31, 77 i 78 Zakona o rudarstvu

(Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95.) koji se odnosi na lica koja izradjuju rudarske

projekte donosim slede}e

R E [ E N J E

Da se za stru~nu i ra~unsku kontrolu DOPUNSKOG

RUDARSKOG PROJEKTA OTKOPAVANJA RUDE NA JU`NOM REVIRU DOO

RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK odredjuje FILIPOVI}

SINI[A, dipl.ing.rud.

DIREKTOR DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK

___________________________________


Re{enjem direktora DOO RBM-a Broj III-02/07 od

10.01.2003. godine odredjen sam za stru~nu i ra~unsku kontrolu

DOPUNSKOG RUDARSKOG PROJEKTA OTKOPAVANJA RUDE NA JU`NOM

REVIRU DDD RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK

Na osnovu predja{njeg dajem slede}u

I Z J A V U

Izjavljujem da sam izvr{io stru~nu i ra~unsku kontrolu

DOPUNSKOG RUDARSKOG PROJEKTA OTKOPAVANJA RUDE NA JU`NOM RE-

VIRU DDD RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK i utvrdio

ispravnost u svim delovima projekta.

STRU~NU I RA~UNSKU KONTROLU IZVR[IO,

__________________________________

Filipovi} Sini{a, dipl.ing.rud.

PROJEKTNI ZADATAK ZA IZRADU DOPUNSKOG RUDARSKOG PRO- JEKTA OTKOPAVANJA RUDE NA JU`NOM REVIRU DOO RBM-a U

ZONI REKE MALI PEK

Tokom 2000-te, 2001. i 2002. godine odràno je vi{e sastanaka, razgovora, diskusija i razmatranja kompetentnih ljudi iz RTB-a i RBM-a i uradjen dugoro~ni plan - FEASIBILITY studija sa ciljem da se iznadje mogu}nost za produènje ìvotnog veka Rudnika bakra Majdanpek. Tokom napred pomenutih razmatranja do{lo se do zaklju~ka da je za RBM najpovoljnije da se odmah krene sa radovima na zahvatu "Andezitski Prst". U ovu svrhu ugovorena je sa Institutom za bakar iz Bora izrada Dopunskog rudarskog projekta za rad na zahvatu Andezitski Prst. Kako je ruda U RBM-u na aktuelnim radili{tima pri kraju a prema sagledavanjima do prve rude na zahvatu Andezitski Prst treba otkopati preko 7.000.000 t jalovine {to iziskuje jedan period vremena bez rude i investiciona sredstva koja je u ovoj situaciji te{ko obezbediti, do{lo se na ideju da se zahvt Andezitski prst podeli u dva dela. Prvi deo u zoni reke Mali pek, nazvan radili{te Mali Pek sa relativno malom koli~inom jalovine i drugi kona~ni zahvat Andezitski Prst. Na kona~nom zahvatu Andezitski Prst bi se radilo paralelno sa izvodjenjem radova na radili{tu Mali Pek a investiciona sredstva za njegov rad bi se obezbedila od radili{ta Mali Pek i Rudnika zlata ~oka Marin.

Uzimaju}i u obzir napred izneto nalaèm Radnom timu za povr{insku eksploataciju pri RBM-u da izradi DOPUNSKI RUDARSKI PROJEKAT ZA OTKOPAVANJE RUDE NA JU`NOM REVIRU DOO RBM-a U ZONI REKE MALI PEK. Projekat treba da sadrì:

1.0. OP[TI DEO2.0. GEOLOGIJA LEÌ[TA2.1. HIDROGEOLO[KE KARAKTERISTIKE LEÌ[TA3.0. FIZI~KO MEHANI~KE KARAKTERISTIKE STENSKIH MASA4.0. STABILNOST KOSINA5.0. ELEMENTI KONSTRUKCIJE POVR[INSKOG KOPA6.0. REZERVE RUDE6.1. GEOLO[KE REZERVE6.2. EKSPLOATACIONE REZERVE7.0. DINAMIKA OTKOPAVANJA8.0.0. TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA

8.1.0. BU[ENJE8.3.0. MINIRANJE

8.4.0. UTOVAR8.5.0. TRANSPORT9.0. ODVODNJAVANJE10.0. POTREBNA RADNA SNAGA11.0. POTREBNA OPREMA I MEHANIZACIJA12.0. SNABDEVANJE ENERGIJOM, ENERGENTIMA I MAZIVOM13.0. NORMATIVNI MATERIJAL14.0 OP[TE MERE ZA[TITE15.0. POSEBNE MERE ZA[TITE16.0. EKOLOGIJA17.0 TEHNO-EKONOMSKA OCENA OPRAVDANOSTI ZAHVATA

N a p o m e n e: 1. Rudu obra~unati sa konturnim sadràjem bakra od 0,1%. 2. Projekat treba da bude u svemu uradjen prema vaè}im

propisima iz oblasti rudarstva i prilagodjen postoje}oj tehnologiji otkopavanja u Rudniku bakra Majdanpek.

10. 01. 2003. god. DIREKTOR DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEKMajdanpek ___________________________________ Miladinovi} Vitomir, dipl.ing.rud.

SADRÀJ DOPUNSKOG RUDARSKOG PROJEKTA OTKOPAVANJARUDE NA JU`NOM REVIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEKU ZONI REKE MALI PEK

Strana

1.0. UVOD .............................................. 11.01. Op{te ............................................. 11.02. Geografski poloàj ................................ 11.03. Geomorfologija terena ............................. 21.04. Saobra}ajne veze i komunikacije ................... 21.05. Klimatski uslovi .................................. 21.06. Hidrolo{ke prilike ................................ 31.07. Stanje radova i uslovi za otkopavanje ............. 4

2.0. GEOLOGIJA I HIDROGEOLOGIJA LEÌ[TA ................ 52.1. Geolo{ka gradja leì{ta ........................... 62.2. Opis leì{ta ...................................... 82.3. Mineralni sastav rudnog leì{ta .................. 102.4. Geneza leì{ta ................................... 142.5. Tektonski sklop leì{ta .......................... 152.6. Hidrogeolo{ke karakteristike leì{ta ............. 172.6.1. Ovodnjenost kosina ............................... 19

3.0. FIZI~KO MEHANI~KE KARAKTERISTIKE STENSKIH MASA ... 193.1. Rezultati ispitivanja osobina stena na malim uzorcima ......................................... 203.2. Rezultati ispitivanja osobina stena na srednjim uzorcima ......................................... 223.3. Parametri unutra{njeg otpora masiva .............. 233.4. Raspucalost masiva ............................... 243.5. ~vrsto}a masiva .................................. 24

4.0. STABILNOST KOSINA ................................ 274.1. Metode provere stabilnosti ....................... 284.2. Provera stabilnosti po profilima ................. 294.2.1. Stabilnost isto~nog boka kopa .................... 294.2.1.1. Profil 0 - istok ................................. 294.2.1.2. Profil 4 - Istok ................................. 304.2.1.3. Profil 6 - Istok ................................. 314.2.1.4. Profil 8 - Istok ................................. 324.2.2. Provera stabilnosti zapadnog boka kopa ........... 334.2.2.1. Provera stabilnosti zapadne strane kopa u zoni

klizi{ta na severu ............................... 334.2.2.2. Profil 4 - Zapad ................................. 374.2.2.3. Profil 6 - Zapad ................................. 39

4.2.2.4. Profil 8 - Zapad ................................. 404.3. Zaklju~ak provere stabilnosti kopa ............... 42

5.0. T H N O L O G I J A O T K O P A V A N J A ...... 435.1. Elementi povr{inskog kopa ........................ 435.1.1. Generalna kosina kopa ............................ 445.1.2. Visina etaà ..................................... 475.2. Elementi etaà povr{inskog kopa .................. 475.2.1. Korak etaè ...................................... 475.2.2. Radni ugao kosine etaè .......................... 485.2.3. [irina radne kosine etaè ........................ 485.2.4. [irina eta`ne ravni pri radnoj kosini etaè ...... 485.2.5. Ugao stabilnog drànja etaè i ugao prirodnog drànja obru{enog materijala ..................... 485.2.6. [irina zone mogu}eg obru{avanja .................. 495.2.7. Potrebna {irina eta`ne ravni za deponovanje obru{enog materijala ............................. 495.2.8. [irina sigurnosne eta`ne ravni ................... 505.2.9. Elementi puta .................................... 50

6.0. REZERVE RUDE I METALA ............................ 526.1.1. Geolo{ke rezerve rude ............................ 526.1.2. Koli~ine metala u geolo{kim rezervama ............ 536.2. Eksploatacione rezerve ........................... 55

7.0. DINAMIKA OTKOPAVANJA ............................. 617.0.1. Gantogram radova ................................. 62

8.0. TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA .......................... 698.1. Pripremni radovi ................................. 698.1.01. Radovi na etaì 350 .............................. 698.1.02. Otvaranje etaè 335-I ............................ 708.1.03. Otvaranje etaè 320-I ............................ 708.1.04. Otvaranje etaè 335-II ........................... 728.1.05. Otvaranje etaè 305 .............................. 748.1.06. Otvaranje etaè 320-II ........................... 768.1.07. Otvaranje etaè 290-II ........................... 768.1.08. Otvaranje etaè 275-II ........................... 778.1.09. Otvaranje etaè 260-II ........................... 778.1.10. Otvaranje etaè 245-II ........................... 778.1.11. Izme{tanje korita reke Mali Pek .................. 778.1.12. Izme{tanje dalekovoda ............................ 78

8.2.0. BU[ENJE .......................................... 788.2.1. Kapacitet bu{ilice BE-45R ........................ 79

8.3.0. OPROBAVANJE ...................................... 81

8.4.0. MINIRANJE ........................................ 818.4.1. Parametri bu{a~ko-minerskih radova ............... 828.4.1.01. Miniranje za visine serija manje od 15 m ........ 828.4.1.02. Miniranje za visine etaà od 15 m ............... 83

8.5.0. UTOVAR ........................................... 858.5.1. Izbor mehanizacije ............................... 858.5.2. Prora~un utovarnih kapaciteta .................... 858.5.2.1. Prora~un utovarnog kapaciteta bagera MARION 182 .. 86

8.6.0. TRANSPORT ........................................ 918.6.1. Transport jalovine ............................... 918.6.2. Transport rude ................................... 918.6.3. Prora~un kamionskog transporta i uskladjivanje

utovarno transportnih kapaciteta ................. 918.6.3.1. Prora~un kamionskog transporta za utovar bagerom MARION 182 ............................... 918.6.4. Plan tonkilometara ............................... 958.6.5. U~inci i potreban broj vozila .................... 98

8.7.0. ODLAGANJE JALOVINE .............................. 102

9.0. ODVODNJAVANJE ................................... 1029.01. Hidrogeolo{ke karakteristike podru~ja ........... 1039.02. Maksimalne padavine ............................. 1039.03. Slivno podru~je ................................. 1039.04. Kanal pored kosog puta .......................... 104

10.0. POTREBNA RADNA SNAGA ............................ 106

11.0. POTREBNA OPREMA ................................. 108

12.0. SNABDEVANJE ENERGIJOM, ENERGENTIMA, MAZIVOM, NORMATIVNIM MATERIJALOM, REZERVNIM DELOVIMA I INDUSTRIJSKOM I PIJA}OM VODOM ................. 10812.1. Snabdevanje elektri~nom energijom ............... 10812.2. Snabdevanje naftom i naftinim derivatima ........ 10912.3. Snabdevanje uljima i mastima .................... 10912.4. Snabdevanje normativnim i repro materjalom ...... 10912.5. Snabdevanje eksplozivom ......................... 10912.6. Snabdevanje rezervnim delovima .................. 11012.7. Snabdevanje industrijskom i pija}om vodom ....... 110

13.0. PREVOZ RADNIKA .................................. 110

14.0. SREDSTVA VEZE, KOMUNICIRANJE I SIGNALIZACIJA .... 11114.1. Telefonske veze ................................. 11114.2. Sredstva radio veze ............................. 11114.3. Signalne veze ................................... 111

15.0 OBJEKTI DRU[TVENOG STANDARDA .................... 112

16.0. NORMATIVNI MATERJAL ............................. 113

17.0. TRO[KOVI OTKOPAVANJA ............................ 117

18.0. OP[TE MERE ZA[TITE PRI OTKOPAVANJU LEÌ[TA

"JU`NI REVIR" - MALI PEK ........................ 11818.1. Tehni~ka za{tita ................................ 11818.2. Li~na za{tita ................................... 11918.3. Protiv-poàrna za{tita .......................... 11918.4. Mere za{tite pri bu{enju ........................ 11918.5. Mere za{tite pri miniranju ...................... 12418.6. Mere za{tite pri utovaru ........................ 12618.7. Mere za{tite pri transportu ..................... 12818.8. Mere za{tite na ROK-u ........................... 132

19.0. POSEBNE MERE ZA[TITE ............................ 134

20.0. EKOLOGIJA ....................................... 135

21.00. TEHNO-EKONOMSKA OCENA OPRAVDANOSTI ZAHVATA ...... 136

S P I S A K P R I L O G A

Prilogbroj

1.01. Privredno geografska karta {ireg podru~ja Majdanpeka1.02. Situacioni plan rudnika1.03. Situacioni plan zahvata na Ju`nom reviru

2.01. Geolo{ka karta Ju`nog revira2.02. Geolo{ki profil br. 222.03. Geolo{ki profil br. 212.04. Geolo{ki profil br. 02.05. Geolo{ki profil br. 12.06. Geolo{ki profil br. 22.07. Geolo{ki profil br. 42.08. Geolo{ki profil br. 6

4.01. Popre~ni profil 0 - istok4.02. Popre~ni profil 2 - istok4.03. Popre~ni profil 4 - istok4.04. Popre~ni profil 6 - istok4.05. Popre~ni profil 8 - istok4.06. Popre~ni profil 0 - zapad4.07. Situacioni plan klizi{ta na zapadu4.08. Profil kroz 19.440 - zapad

4.09. Skica prora~una stabilnosti klizi{ta4.10. Popre~ni profil 4 - zapad4.11. Popre~ni profil 6 - zapad4.12. Popre~ni profil 8 - zapad

5.01. Elementi etaà i kopa5.02. Elementi dvosmernog puta sa dve kolovozne trake5.03. Elementi dvosmernog puta sa jednom kolovoznom trakom5.04. Plan otkopavanja - Zahvat I5.05. Plan otkopavanja - Zahvat II5.06. Popre~ni profil na Zahvat II na mestu A-A5.07. Popre~ni profil na Zahvat II na mestu B-B

7.01. Eta`ni plan otkopavanja rude sa sadr`. metala na et. 3357.02. Eta`ni plan otkopavanja rude sa sadr`. metala na et. 3207.03. Eta`ni plan otkopavanja rude sa sadr`. metala na et. 3057.04. Eta`ni plan otkopavanja rude sa sadr`. metala na et. 2907.05. Eta`ni plan otkopavanja rude sa sadr`. metala na et. 2757.06. Eta`ni plan otkopavanja rude sa sadr`. metala na et. 2607.07. Eta`ni plan otkopavanja rude sa sadr`. metala na et. 245

8.01. Otvaranje etaè 335-I8.02. Radovi na etaì 350-I8.03. Otvaranje etaè 320-I8.04. Pripremni radovi na etaì 350-II8.05. Otvaranje etaè 335-II8.06. Otvaranje etaè 305-I8.07. Izrada puta po Zapadu8.08. Otvaranje etaè 290-II8.09. Otvaranje etaè 275-II8.10. Otvaranje etaè 260-II8.11. Otvaranje etaè 245-II8.12. Tehni~ke karakteristike bu{ilice BE-45R (BE-7)8.13. Tehni~ke karakteristike bu{ilice za sekundarno bu{enje8.14. Tehni~ke karakteristike bagera MARION-182 (M-2 i M-3)8.15. Tehni~ke karakteristike vozila WABCO-630E8.16. Tehni~ke karakteristike buldozera D9N8.17. Tehni~ke karakteristike buldozera D10N8.18. Jalovi{te [a{ka - Plan odlaganja8.19. Jalovi{te [a{ka - Popre~ni profil na mesto odlaganja8.20. Jalovi{te Bugarski potok - Plan odlaganja8.21. Jalovi{te B.potok - Popre~ni profil na mesto odlaganja

9.01. Kanal za gravitaciono odvodnjavanje

1.0. UVOD

1.01. Op{te

Tokom 2000-te, 2001. i 2002. godine odràno je vi- {e sastanaka, razgovora, diskusija i razmatranja kompetentnih ljudi iz RTB-a i RBM-a i uradjen dugoro~ni plan - FEASIBILITY studija sa ciljem da se iznadje mogu}nost za produènje ìvotnog veka Rudnika bakra Majdanpek. Tokom napred pomenutih razmatranja do{lo se do zaklju~ka da je za RBM najpovoljnije da se odmah krene sa radovima na zahvatu "Andezitski Prst". U ovu svrhu ugovorena je sa Institutom za bakar iz Bora izrada Dopunskog rudarskog projekta za rad na zahvatu Andezitski Prst. Kako je ruda U RBM-u na aktuelnim radili{tima pri kraju a prema sagledavanjima do prve rude na zahvatu Andezitski Prst treba otkopati preko 7.000.000 t jalovine {to iziskuje jedan period vremena bez rude i investiciona sredstva koja je u ovoj situaciji te{ko obezbediti, do{lo se na ideju da se zahvt Andezitski prst podeli u dva dela. Prvi deo u zoni reke Mali pek, prilog br. 1.03, nazvan radili{te Mali Pek sa relativno malom koli~inom jalovine i drugi kons~ni zahvat Andezitski Prst. Na kona~nom zahvatu Andezitski Prst bi se radilo paralelno sa izvodjenjem radova na radili{tu Mali Pek a investiciona sredstva za njegov rad bi se obezbedila od radili{ta Mali Pek, Rudnika zlata ~oka Marin i kredita.

Kako Dopunski rudarski projekat otkopavanja rude na Ju`nom reviru RBM-a za zahvat A.prst tretira otkopavanje u jednom

zahvatu a kako se u medjuvremenu do{lo do zaklju~ka da je daleko povoljnije da se otkopavanje ovog zahvata izvr{i u dva zahvata naloèno je Radnom timu za povr{insku eksploataciju pri DOO RBM da uradi DOPUNSKI RUDARSKI PROJEKAT ZA OTKOPAVANJE RUDE U ZO- NI REKE MALI PEK.

1.02. Geografski poloàj

Majdanpek se nalazi u severnom delu isto~ne Srbi- je, prilog br. 1.01, na oko 36 km vazdu{ne linije severozapadno od Bora, oko 16 km jugozapadno od Donjeg Milanovca i 21 km jugoisto~no od Ku~eva.

1.03. Geomorfologija terena

U morfolo{kom pogledu podru~je Majdanpeka pripada brdsko planinskom tipu sa veoma izraènim i promenljivim relje- fom. Na njemu se isti~u planinski grebeni, strmi proplanci i kli- sure sa vodotocima na dnu. Teren je te{ko prohodan. Od planinskih grebena, sa severozapadne strane grada Majdanpeka, isti~e se kre- ~nja~ki masiv planine Starice sa najvi{im vrhom od 796 m. Za pla- ninske vence i grebene je karakteristi~no to da su medjusobno pa- ralelni i uglavnom orijentisani pravac sever-jug.

Biljni svet je veoma promenljiv i kre}e se od sit- nog i retkog rastinja na kre~nja~kim vrhovima preko proplanaka obraslih travom do starih i vrlo gustih uglavnom listopadnih {uma gde preovladavaju bukva, grab i hrast.

Sam grad Majdanpek je sme{ten u erozionom pro{i- renju reke Mali Pek. Sa severozapadne strane grad je omedjen vrhovima Starice i sa jugoisto~ne strane vrhovima Konjske glave i Veksela. Sa ju`ne strane grad Majdanpek je otvoren i grani~i se sa Povr{inskim kopom. Grad je na nadmorskoj visini iznad +357 m. Vi{i delovi grada Majdanpeka su sme{teni na proplancima Konjske glave i Veksela.

1.04. Saobra}ajne veze i komunikacije

Grad Majdanpek i rudnik se nalaze na regionalnom putu Poàrevac - Ku~evo - Zaje~ar a asfaltnim putevima su poveza- ni sa Donjim Milanovcem, Borom i Negotinom. Pored ovoga, Majdan- pek je èlezni~kom prugom, koja prolazi na oko 6 km od grada povezan sa Borom i Ku~evom.

[to se po{tansko - telefonskog saobra}aja ti~e Ma- jdanpek je opti~kim telefonskim kablom preko Bora i Ni{a povezan sa ostalim delovima Srbije i dalje.

1.05. Klimatski uslovi

Majdanpek i okolinu odlikuje specifi~na kontinent- alna klima nastala usled uticaja planinskih masiva Karpata na severu, Homoljskih planina na jugozapadu i otvorenost prema Vla{koj niziji. Verovatno da uticaj na klimu ima i blizina Dunava.

Zime su duge i hladne sa dosta snega koga na ovom podru~ju ima skoro preko celog zimskog perioda. Letnji period kratko traje i vrlo je promenljiv. Zbog konfiguracije terena su-

nce na ovom podru~ju kasnije izlazi i ranije zalazi {to uslovlja- va velike oscilacije u temperaturi. Po zalasku sunca nastaje naglo zahladjenje. No}i su relativno hladne. U vazduhu se ose}a poja~ana vla`nost. Po nekoliko puta u letnjem periodu javljaju se jaki pljuskovi koji vrlo kratko traju a usled ~ega nastanu velike bujice i odroni po putevima.

Prelazna godi{nja doba (prole}e i jesen) su uglavnom hladnija, sa malo sun~anih dana. Zbog konfigurcije terena su- nce preko dana kra}e greje. No}i su dosta hladne.

Prose~ne godi{nje padavine osciluju i uglavnom se kre}u izmedju 800 i 1000 mm. Za posmatrani period od 1931.-1984. godine moè se re}i da postoji izvesna pravilnost u pogledu padavina, naime, maksimum padavina je u Maju i Junu a minimumi (ima ih dva) u po~etku godine (Januar i februar) i u Avgustu. [to se maksimuma padavina ti~e, maksimalne godi{nje padavine su bile 848 mm, maksimalne dnevne padavine 80,9 mm, maksimalne u jednom satu 12,0 mm i maksimalne u petominutnom intervalu 1,2 mm. Za period 1970.-1984. godine prose~no je bilo 66 dana pod snegom.

1.06. Hidrolo{ke prilike

Vodeni tokovi podru~ja Majdanpeka pripadaju slivu Dunava odnosno Crnomorskom slivu. Hidrografska mreà je gusta i uslovljen geolo{kom gradjom i tektonikom terena. Glavni tokovi imaju pribli`no pravac pruànja SSZ-JJI {to se poklapa sa pravcem pruànja glavnih dislokacija u ovoj oblasti. Re~ni tokovi koji su formirani na paleozojskoj, granitoidnoj i andezitskoj podlozi (slabo vodopropusni tereni), imaju povr{inske tokove. Na kre~nja- ~koj podlozi, gde postoje karstne tvorevine, javljaju se ponorni- ce (Rajkova i Paskova reka).

Odvodnjavanje terena oko Majdanpeka i {ire okoline vr{i se ve}im delom rekom Veliki Pek. Manji, severoisto~ni deo pripada slivu [a{ke reke i posredno preko nje slivu Pore~ke reke. Kroz grad Majdanpek prolazi reka Mali Pek, koja nastaje od voda koje isti~u iz Rajkove i Paskove pe}ine. Dolina Malog Peka je u gornjem delu duboko use~ena u fli{ne sedimente i kristalaste {kriljce i u tom delu u Mali Pek se uliva nekoliko manjih vodotokova koji uglavnom sa desne strane dreniraju karstne masive Star- ice, a sa leve Konjsku Glavu. Pored stalnih vodotokova, postoji jo{ izvestan broj povremenih koji nastaju samo u periodima ki{a i topljenja snega, buji~nog su karaktera i transportuju ve}e koli~ine nanosa.

Slivno podru~je "Severnog Revira" pripada potoku Tenka. On se uliva u Mali Pek i njime se vr{i odvodnjavanje povr-

{inskog kopa Severni Revir. U slivnom podru~ju nema velikih i ja- kih izvora. Pove}ane koli~ine vode nastaju u toku ki{nih perioda i topljenja snega.

1.07. Stanje radova i uslovi za otkopavanje

Krajem 1953. godine utvrdjene su rezerve rude bakra na Ju`nom reviru od oko 85 miliona tona sa prose~nim sadràjem od 0,84 % Cu. Na ovim rezervama rude bakra, uz predpostavku daljeg nastavljanja sa istraìvanjem, 16. Aprila 1954. godine pod brojem 155 Savezno izvr{no ve}e je donelo re{enje o osnivanju preduze}a "Rudnik bakra Majdanpek". U Julu 1957. godine odobrena su sredstva za izgradnju rudnika. Prvi radovi su zapo~eli krajem 1957. godine pripremanjem terena za izgradnju Primarnog drobljenja. Po- ~etkom 1958. godine po~eli su radovi na pripremanju prve etaè za Povr{inski kop "Ju`ni revir" kada je iz Bora dobijen prvi (po- lovni) bager. Pred kraj 1958. Godine zapo~eli su prvi radovi na jalovini na brdu "[vajs" na koti +620 m. Prva ~etiri kamiona mar- ke "EUKLID" stigla su u kasnu jesen 1958. godine. Za po~etak proizvodnje rude se moè uzeti dan po~etka probnog rada Flotacije a to je bilo u Junu 1961. godine. Prve tone koncentrata bakra iz Majdanpeka su isporu~ene 25. juna 1961. godine. Tog dana, u pre- podnevnim ~asovima, sve~ano je obeleèn po~etak proizvodnje Rud- nika bakra Majdanpek. Istog dana su u Topionici u Boru izlivene prve anode iz Majdanpe~kog koncentrata. Smatra se da je od po~e- tka pripremnih radova pa do 01. januara 1962. godine Rudnik bakra Majdanpek imao probnu proizvodnju. Ovaj datum se uzima kao po~e- tak redovne proizvodnje. Do 28. februara 1977. godine u okviru RBM-a radio je samo Povr{inski kop "Ju`ni revir" kada zapo~inje sa radom jo{ jedan povr{inski kop "Severni revir". Do 1993. godine otkopavana je samo ruda bakra i proizvodjen koncentrat bakra kada je zapo~elo otkopavanje rude cinka i olova i proizvodnja i ovog koncentrata.

Danas je Povr{inski kop "Ju`ni revir" (kop u uèm smislu - bez odlagali{ta) elipti~nog oblika pribli`ne duìne po ve}oj osi od 2.600 m i po manjoj od 1.600 m. Najvi{a ta~ka kopa je pribli`no na nivou +603m. Najnià ta~ka do koje je trenutno stigao kop je 120,4m. Eksploatacija se vr{i eta`no sa visinom etaè od 15m. Do nivoa +350m povr{inski kop je visinskog tipa ispod nivoa +350m kop prelazi u dubinski tip.

Ovaj projekat se naslanja na stanje radova od sredine Januara 2003. godine i obuhvata dinamiku radova sa po~etkom od ovog vremena. Stanje radova i uslova za izvodenje radova sredinom Januara teku}e godine je slede}e:- Na delu Kopa koji obuhvata radili{te Mali Pek (izmedju nivoa +365 m i nivoa +245m) poslednji put je radjeno u periodu od Sep-

tembra 1984. do Juna 1993. god. u okviru prvog zahvata Andezit- ski prst. U tom periodu na ovom mestu je izme{ten javni put, uradjen most - nadvo`njak za ukr{tavanje javnog puta i rudni~kog puta za S.revir, izme{teno korito reke Mali Pek, uradjen rudni~ki most preko reke M.Pek, uradjen kolektor gradske kanalizacije pored M.Peka, uradjen glavni rudni~ki transportni put po nivou et. 350, uradjena raskrsnica kod T.S.-1, uradjeni putevi od raskrsnice do dna kopa sa isto~ne i zapadne strane, izme{ten rezervni dalekovod za grad Majdanpek, uradjena je rudni~ka autobuska stanica, uradjena je gradska autobuska stanica i izgradjena zgrada - Operativa. Ne{to kasnije u nastavku radova na ovom zahvatu na severozapadnoj strani kopa uradjen je T.sistem-3 "HAC" koji je prestao sa radom Februara 1997. god. a ne{to kasnije i demonti- ran. U toku izvodjenja radova na ovom delu kopa lociran je sistem za ispumpavanje vode koji trenutno nije u funkciji. Put sa zapadne strane kopa koji je u tom periodu bio uradjen zbog delimi- ~nog zaru{avanja u dubljim delovima nije u funkciji i nije ga mogu}e osposobiti. Put od raskrsnice do dna kopa sa isto~ne strane kopa zbog mestimi~nog zaru{avanja nije u funkciji ali se uz manje popravke moè osposobiti.

Tokom meseca Decembra 2002. god. i u prvoj polovini Januara 2003. god. izvr{eni su pripremni radovi na ovoj lok- aciji (Izvr{eno je pro{irenje platoa oko raskrsnice kod TS-1 na nivou et.-350 , uradjen pristupni kosi put za et. 335, spusten bager M-3 na nivo etaè 335 i doseljena bu{ilica BE-7 na nivo et. 350).

2.0. GEOLOGIJA I HIDROGEOLOGIJA LEÌ[TA

Geolo{ka gradja, tektonika, geneza leì{ta, mineralizacija i strukturno teksturne karakteristike se mogu na}i skoro u svim glavnim, dopunskim i upro{}enim rudarskim projektima te }e ovde ova problematika biti izneta u skra}enom obliku, onoliko koliko je to neophodno. Akcenat }e biti ba~en na hidrogeol- o{ke karakteristike i ovodnjenost kosina po{to je to za prora~un stabilnosti kosina kopa vrlo bitno. Grafi~ke geolo{ke dokumentacije takodje ima u postoje}im projektima otkopavanja Ju`nog revira te }e ovde biti data samo onoliko koliko je neophodno za pra}- enje materije. Grafi~ka dokumentacija je data u oblliku priloga br. 2.01. koji predstavlja geolo{ku kartu Ju`nog revira i priloga br. 2.02, 2.03, 2.04, 2.05, 2.06, 2,07, 2.08, koji predstavljaju geolo{ke profile Ju`nog revira na mestima profila 2, 4 i 6.

2.1. GEOLO[KA GRADJA LEÌ[TA

Leì{te Majdanpek je izgradjeno od algonhiskih kristalastih {kriljaca (anfibolita, anfibolsko-biotitskih, biotitsko-mu- skovitskih i biotitskih gnajseva, liskunskih {kriljaca, mika{ista i kvarcita), stena facija zelenih {kriljaca (sericitsko-hloritskih i hloritskih {kriljaca, filita i sericitsko-

hloritskih kvarcita, mermera (algonhijske starosti), konglomerata i pe{~ara, kre~njaka titon-valendina, ksenonskog fli{ta i vulkanita gornje krede.

Kristalasti {kriljci su najstarije stene ovog podru~ja i ~ine podlogu svim ostalim geolo{kim formacijama. Prema stepenu metamorfizma pripadaju kristalastim {kriljcima amfibolske i alb- it-epidot-amfibolske facije. Nalaze se zapadno od vulkanita gornje krede a delimi~no i isto~no od njih. Detaljna petrogradfska ispitivanja {kriljaca u uòj okolini Majdanpeka vr{io je Kaposta` P. (1934.). On je u kristalaste {kriljce vi{eg kristaliniteta uvrstio liskunske {kriljce, gnajseve i anfibolite. Od gnajseva izdvaja anfibolske gnajseve i disten gnajseve. Sve ove stene predstavljaju visoko kristalaste stene kod kojih dominiraju {kriljave taksture i granoblasti~ne do poikiloblasti~ne strukture. Anfiboliti su prema Kapostaù porfiroblasti~ne, granoblasti~ne ili dijablasti~ne strukture. Sastavljeni su od anfibola, malo, feldsata, biotita, kvarca, granita i coisita. Sporedni je rutil a sekundarni su hlorit, epidot i kalcit.

Stene facie "zelenih {kriljaca" konkordantno naleù preko kristalastih {kriljaca anfibolske facije od kojih se razlikuju niìm stepenom kristaliniteta. Nalaze se sa isto~ne strane vulkanita gornje krede. Teksture su {kriljave do paralelno traka- ste. Stene ove facije (sericitsko-hloritski i hloritski {kriljci, sericitsko-hloritski kvarciti, filiti i mermeri) izuzev mermera sadrè kao dominantnu komponentu hlorit ~ime se obja{njava njihovo grupisanje u faciju "zelenih {kriljaca" Sporadi~no se javljaju sericit i kvarc.

Konglomerati i pe{~ari (ilijas-doger) naleù diskordan- tno preko kristalastih {kriljaca amfibolske facije i facije "zelenih {kriljaca i ~ine bazalnu seriju kre~njacima gornje jure. Ba- zalna serija po~inje sa crvenim hematitskim {kriljcima mo}nosti oko 1 metar. Preko njih naleù konglomerati i pe{~ari delom iden- tifikovani kao lijaski (ju`no od ~oka Muskala), dok su liskunovi- ti pe{~ari i konglomerati sa ugljevitim proslojcima (utvrdjeni u potkopima "Starice " i "Blan{arda 468". Konglomerati (mo}nosti 1 do 1,5 metara) su izgradjeni od oblutaka kvarca cementovanih delimi~no kvarcom i kalcitom. Pe{~ari su sastavljeni od krupnozr- nog kvarca i muskovita mestimi~no i feldspata.

Kre~njaci (titon-valendina) su najrasprostranjeniji sedimenti mezozojika i zauzimaju posebno mesto kao litolo{ki ~lano- vi u gradnji uè okoline leì{ta Majdanpek. Izgradjuju prete`no vi{e delove terena. Prostiru se u vidu traka pravca pruànja sever-jug ili grade izolovane krpe na uzvi{enim delovima terena. Glavnom dislokacijom, du` koje su izbili gornjo-kredni vulkaniti, podeljeni su na isto~ni i zapadni pojas. Kre~njaci imaju posebnu va`nost u pogledu obrazovanja pojedinih tipova orudnjavanja jer su uslovili stvaranje metasomatskih rudnih tela. Naj~e{}e su slojeviti a redje bankoviti ili masivni.

Kre~njaci su vrlo jedre stene sastavljene od kalcita i koloidnog kalcijuma. Mikroskopski to su neznatno iskristalisa- le stene sa o~uvanom mikrofaunom. Prema boji naj~e{}e su sivkasti kada su kriptokristalasti ili beli~asti kada prelaze u kristalaste kre~njake. ~esto se u podinskom delu kre~njaka javljaju ro`- njaci.

Gornje-kredne tvorevine (konglomerati, pe{~ari, peskov- iti kre~njaci, laporci i laporoviti kre~njaci) leè transgresivno preko titon-valetinskih kre~njaka i {kriljaca. Ova sedimentna serija poznata pod op{tim imenom senonski fli{ je vrlo heterogenog sastava. Facijalne promene su vrlo ~este te se na malom rastoja- nju mogu pratiti prelazi od konglomerata preko pe{~ara, laporaca, laporovitih kre~njaka do kre~njaka i laporca kao zavr{ne serije.

Konglomerati su sastavljeni od oblutica kvarca, mestim- i~no i bre~astih komada kre~njaka cementovanih kalcitom. ~esto se moè zapaziti pirit koji je relativno ravnomerno rasejan u ma- si. Pe{~ari su izgradjeni od kvarca i liskuna a cementovani kalcitom ili laporovitom supstancom. Tro{ni su i brzo prelaze u pes- ak. Kre~njaci su obi~no slojeviti i istaknuti u reljefu fli{a. Po{to imaju znatnu primesu laporovite supstance uvr{}eni su u laporovite kre~njake. Na osnovu mnogobrojne faune K.Petkovi} smatra da ove tvorevine pripadaju ksenonu.

Od magmatskih stena zastupljene su graniti (prema [. Kapostaù (1934.) koji predstavljaju krajnji severni deo granit- skog batolita Tande. Stvarani su u toku hercinske orogene faze tako da su dejstvom endogenih procesa gnajsificirani a mestimi~no i u{kriljeni. Strukture su granoblasti~ne ili poikiloblasti~ne. Ove granitoidne stene Donah. M svrstava u "alpinotipski preobra- ène" granite. Javljaju se u vidu izduènog klina u kristalastim {kriljcima u dolini M. Peka i spajaju morfolo{ku granicu Severnog i Ju`nog revira. Prema jugu u sektoru povr{nskog kopa postepeno isklinjavaju.

Ispitivanjem hemijskog i mineralnog sastava kao i stepena metamorfizma, ove stene su uvr{tene u granitoidne gnajseve. Glavni sastojci su undulatorni kvarc (45%), plagioklasi (4%), or- toklas (39%) i biotit 9 (%). Sporedni su cirkon, rutil i magnet-

it. U zoni orudnjenja dominiraju kalijski feldspati, hidrotermalni biotit, sericit i kvarc. Isto~no od granitoidnioh gnajseva, a na granici sa kristalastim {kriljcima, nalazi se uzani dajk serpentinita. Stene su zelene boje i intenzivno alterisane. Glavni sastojci su serpentin (koji dominira) i talk. Akcesorni su magnetit i hromit. Mo}nost serpentinita je oko 10m.

Vulkaniti gornje krede raskidaju kristalaste {kriljce anfibolitske facije, stene facije "zelenih {kriljaca), kre~njake titon-valendina i delimi~no konglomerate gornje krede. Preovlada- vaju andeziti anfibolsko - biotitskog sastava a javljaju se i am- fibolsko-piroksenski andeziti i daciti. Sve ove stene mestimi~no prate tufovi, tufiti i andezitske bre~e.

Andeziti su holomikro do hipokristalasto - porfirske strukture. Fenokristali su plagioklasi, hornblenda i biotit. Po- red andezita i prelaznih stena izmedju andezita i dacita javljaju se i pravi daciti koji se razlikuju od andezita {to imaju kao fe- nokristale jo{ i kvarc.

Dioriti i kvarcdiorit-porfiriti javljaju se u vidu dajkova debljine nekoliko desetina metara. Utvrdjeni su na vie{e mesta na Severnom i Ju`nom reviru.

Prema mineralo{kom i hemijskom sastavu ove stene su sli~ne andezitima. Prema Spasovu ove male intruzije vr{e konta- ktnu metamorfozu, vulkanita gornje krede i on ih kao najmladje vulkanske stene

tretira produktima laramijskog plutonizma.

2.2. OPIS LEÌ[TA

Rudna zona Majdanpe~kog leì{ta duga je oko 5 km, srednje {irine oko 300m, dok je po dubini pra}ena nekoliko stotina metara. Prema dana{njem stepenu saznanja predpostavlja se da je leì{te Majdanpek stvoreno u hipoabisalnom nivou (1km dubine). Genetski je vezano za dublju diferencijaciju rstvora hipoabisal- nih intruzija. Pitanje uslova stvaranja leì{ta proveravano je i novim nau~nim metodama (metoda dekriptacije). Na taj na~in utvrdjene su dve glavne etape stvaranja leìsta u Majdanpeku i to:- Kontaktno pneumatolitska etapa (skarnovska),- Hidrotermalna

Kontaktno - pneumatolitska (skarnovska) etapa stvaranja le{i{ta u Majdanpeku je razvijena na kontaktu dajkova anfibolskog - biotitskih andenzita i laramijskih plutonita sa kre~njacima. Ogleda se u stvaranju magnetitsih rudnih tela skarnovskog tipa sa granatima grosular-andraditdskog niza, epidotom, kalijskim fe- ldspatom i hloritom. Magnetit je glavni rudni mineral a prate ga

sfalerit sa izdvajanjima halkopirita, lamelarni hematit, pirhotin i halkopirit sa zvezdicama sfalerita.

Hidrotermalna etapa je vezana za tektonski zdrobljene zone koje su omogu}ile cirkulaciju hidrotermalnih rastvora i deponovanje kvarca i sulfidnih minerala. Za nju je vezana glavna mineralizacija bakra {tokverkno - impregnacionog tipa. Deponovanje ekonomski zna~ajnih koncentracija bakra izvr{eno je u mezoepiter- malnoj fazi u temperaturnim granicama od 200 - 300 a samo neznatno na niìm temperaturama od 200. Mineralne parageneze hidrote- rmalne etape stvarane su u ~etiri stadijuma. Prvi je vezan za odlaganje kvarca i molibdena, drugi kvarca i pirita, tre}i kvarca i halkopirita a ~etvrti kvarca, sfalerita i galenita.

U rudnom rejonu Majdanpek utvrdjeni su slede}i genetski tipovi leì{ta:1. Skarnovska leì{ta magnetita2. Hidrotermalna leì{ta 2.1. Mezo - epitermalna leì{ta pirita.2.2. ìo~no - impregnacijska mezo epitermalna leì{ta bakra i pirita.2.3. Epitermalna leì{i{ta sfalerita i galenita.3. Leì{ta raspadanja u oksidacionoj zoni

Skarnovska magnetitska rudna tela su nepravilnog oblika ili so~ivasto izduèna, promenljive mo}nosti od nekoliko cm. do vi{e metara. Naj~e{}e su paralelna glavnim strukturama sa pruà- njem sever - jug. Nastaju metasomatskim dejstvom visokotemperat- urnih rastvora na kre~njake i javljaju se na kontaktu dajkova anfibolsko-biotitskih andezita sa kre~njacima. Magnetit je glavni rudni mineral i stariji je od svih sulfidnih

minerala.Mezo-epitermalna leì{ta pirita se nalaze na kontaktu andezita i

laramijskih plutonita sa kre~njacima koji krovinski naleù na njih a naj~e{}e na su~eljavanju izrazitijih strukturnih dislokacija koje su izvr{ile drobljenje kre~njaka i otvaranje puteva hidrotermalnim rastvorima. To su bili preduslovi za stvaranje piritnih rudnih tela infiltrtacijonom metasomatozom kre~njaka.

Metasomatski procesi ne zahvataju samo kre~njake ve} i andezite razli~itim intenzitetom. Pored intenzivne piritne mineralizacije u vidu prostorno ograni~enih rudnih tela, pirit se naj~e{}e javlja u vidu inpregnacija ili ìlica u neposrednoj blizini glavnih i sporednih dislokacija.

ì~no impregnacijska mezo-epitermalna leì{ta bakra i pirita najvi{e su zastupljena u anfibolsko biotitskim andezitima u zonama oko {tokverknih polja a javljaju se i u laramijskim plu- tonitima i gnajsevima, (sporadi~no). Najpoznatija {tokverkna polja su zapadno od [vajca (J:Revir) i Starice. Ona su u obliku so- ~iva dosta nepravilnog oblika a izduèna u pravcu mineralizovane

zone. Dominantan rudni mineral je pirit i halkopirit a pirhotin je vrlo podredjen.

Epitermalna leì{ta sfalerita i galenita stvarana su posle ì~no-inpregnacijskih mezoepitermalnih leì{ta bakra i pirita. Tektonski polomljene, kontaktne zone kre~njaka i andezita bile su najpovoljnije sredine za deponovanje metasomatskih olovo-cinkovih rudnih tela. Ovakva rudna tela su nepravilnog oblika male mo}nosti naj~e{}e subvertikalna, mada se javljaju i pe~urkas- tog oblika. Prema dubini naglo isklinjavaju. Pravac pruànja sfaleritsko-galenitskih rudnih tela je sever-jug, sever-severozapad i jug-jugoistok {to odgovara glavnim razlomnim strukturama du` kojih se utiskivala magma. Ova le`{ta se oblikuju raznovrsnom i kompleksnom mineralo{kom gradjom. Pored pirita i sfalerita zastupljeni su i galenit, halkopirit, enargit, samorodno zlato, minerali srebra, stefani i polibazit, magnetit, pirhotin...

Zbog visokog sadràja Au, Ag i Cu u epitermalnim leì- {tima sfalerita i galenita, ìvkovi} P. sa saradnicima ovu grupu leì{ta tretira kao "Zlatonosno - srebronosna pirit polimetali~na Zn-Pb-Cu leì{ta" i pridaje im poseban zna~aj u ukupnoj valoriza- ciji rude na severnom reviru. Pojave metasomatskih olovo - cinkovih orudnjenja sre}emo i u ju`nom i u severnom reviru ali zna~aj- nije orudnjenje pronadjeno je na podru~ju Tenke, severni deo Sev- ernog revira.

Leì{ta raspadanja u oksidacionoj zoni nastaju oksida- cijom primarnih ruda u rudnom polju. U kontaktnim delovima gde se nalaze piritna rudna tela i kre~njaci stvaraju se limonitna rudna tela koja su ponekad industrijske vrednosti. Limonitisanje je izrazito na kontaktu vulkanita gornje krede i malih intruzija sa kre~njacima i du` dislokacija ve}eg opsega a mestimi~no i u {kriljcima.

2.3. MINERALNI SASTAV RUDNOG LEÌ[TA

Uè podru~je leì{ta karakteri{e se razli~itim mineral- nim paragenezama u zavisnosti od stabilnosti mineralnih formi na dejstvo odredjenih procesa. U gornjim delovima intenzivne oksidacije sre}emo visokootporna ili novoformirana stabilna jedinjenja. Idu}i od povr{ine prema dubini rudnog leì{ta, pored oksidacione zone, izdvaja se supergena zona i zona primarne sulfidne mineralizacije.

- Oksidaciona zonaKarakteistika zone oksidacije je da u njoj preovladjuju jedinjenja

bogata kiseonikom. Debljina ove zone je razli~ita ali

naj~e{}e ne prelazi 35 m. U ovoj zoni glavni mineral je limonit a podredjeno se javljaju i azurit, malahit, samorodni bakar, cer- uzit, smitsonit, jarozit, kuprit, a hemijski je dokazano prisustvo zlata i srebra.

Limonit je najzastupljeniji mineral i veoma ~esto je od zna~aja za odredjivanje prvobitnog tipa mineralizacije. Javlja se u vidu inpregnacija ili prevlaka u kvarcnim skeletima ili zrn- astih i pra{kastih nagomilanja nepravilnih polja.

Malahit i azurit se lokalno sre}u u vidu prevlaka nepravilno razme{tenih i to u apikalnim delovima zona oksidacije. Nastali su u uslovima uzajamnog dejstva CuSO4 i CaCo3 uz prisustvo vode bogate CO2

komponente. Samorodni bakar se javlja u vidu rel- ikvija u kupritu ili je u zoni pove}ane koli~ine halkozina du` pukotina i prslina kada je dendriti~an. - Supergena zona

Supergena zona je mestimi~no razvijena i to obi~no blizu povr{ine (od 15 do 50 metar) a u obodnim delovima prema kre~- njacima nalazi se i na ve}oj dubini od 100 metara. Mo}nosti je od 5 do 10 metara.Glavni minerali su halkoizin, kovelin, bornit i idait.

Halkozin se javlja u vidu sitnih nepravilnih polja, redje je taloèn u vidu koloida zajedno sa markasitom i piritom. Produkt je rekristalizacije halkopirita u povr{inskim uslovinma, naj~e{}e je lamelaran a izgradjen je od belog i plavog halkozina. Kovelin je ~est pratilac halkozina i kao najmladji vr{i njegovo potiskivanje. Naj~e{}e je zastupljen u vidu tankih prstenastih nepravilnih polja.

Bornit je podredjen i manjeg je zIna~aja u bakrovoj ru- dnoj paragenezi. Javlja se samostalno ili zajedno sa halkopiritom i magnetitom. Mestimi~no vr{i potiskivanje halkopirita naro~itso u supergenezi kada obi~no rekristali{e u idaist.

- Zona primarne sulfidne mineralizacijeZona primarne sulfidne mineralizacije predstavlja poli-

mineralnu zajednicu sa dominacijom pirita i halkopirita koje podredjeno prate svi ostali minerali.

Pirit se javlja u skoro svim paragenezama. Stvaran je u tri stadijuma:

Pirit I - Stvaran je u najranijem stadijumi kristalizacije obi~no nepravilnog

oblika sa poikilitnim izdvajanjima pirhotina, bornita, halkopirita i samorodnog bizmusta.

Pirit II - Vrlo ~esto je idijomorfan (Javlja se u vidu kocke i pentagon dodekaedra) ili je zastupljen u vidu sitnozrnih agregata udruèn sa baritom (Kada izgradjuje rudna tela metasomatskog por-

ekla). Obi~no je kompaktan i bez izdvajanja minerala bakra. Veli- ~ina zrna je vrlo promenljiva.

Pirit III- Predstavlja mladju fazu koja potiskuje meljikovit - Pirit.Pirit je zapaèn i u vidu pseudomorfoza po anfibolima. Obi~no

je ùte boje sa velikom tvrdinom. Spada u minerale sa srednjim intenzitetom odbijanja svetlosti. Stvaran je u mezo i epit- ermalnom stadijumu. Menljikovit - pirit je gelna struktura pirita. Mladji je od pirita I i pirita II. Mestimi~no je zapaèn u vidu tipi~nih prstenastih tvorevina.

Halkopirit ulazi u izgradnji kontaktnih rudnih tela magnetita, piritnih rudnih tela kre~nja~kih bre~a a naj~e{}e se nalazi u zoni porfirake mineralizacije u vidu impregnacija. Obi~no je neprdavilan ili krpast. Halkopirit je glavni rudni mineral koji je ekstenzivno zastupljen u rudnom polju a javlja se kao samostalan mineral ili sporadi~no kao sraslac sa piritom, magnetitom i sfaleritom.

Veli~ina zrna varira od 20 do 300 mikrona. Mestimi~no u agregatima halkopirit je krupnolamelaran. U~e{}e halkopirita u celom leì{tu iznosi oko 2,5%. ~este su parageneze halkopirita sa sfaleritom i galenitom.

Halkopirit se javlja i kao sraslac sa mineralima jalovine (oko 2%) i u vdu ìlica (oko 1 %).

Halkopirit je {tapi~ast odnosno vretenast a retko idio morfan. Idiomorfni oblici su naj~e{}e vezani za kvarcne stubove zajednoi sa kvarcom ili je razvijen na kristalnim plo~icasma barita. Pojava halkopirita preko baritskih kristala ukazuje na mladju fazu niskotemperaturnih halkopirita.

Izdvajaju se ~etiri faze halkopirtita od kojih je naj- zna~ajniji halkopirit II.

Magnetit II je podredjeno zastupljen u zonama tipi~ne porfirske mineralizacije bakra. On je sitnozrn i ~esto potisnut kalcitom i drugim mineralima jalovine. U zrnima magnetita nalazi se ~esto uklju~enja halkopirita i bornita. Mladja faza magnetita je pseudomorfoza po Hematitu I. Stvaran je na kontaktu andezitsko - dacitskih stena i kristalastih {kriljaca sa reliktima hematita.

Hematit se javlja relativno retko. On je mineral koji prati kontaktna rudna tela u zajednici sa magnetitom ili kao produkt rekristalizacije magnetita. Stvaran je u tri generacije: He- matit I, II i III. ~esto je uklopjen u piritu u vidu idiomorfnih oblika. Podredjeno se javljaju pseudomorfoze hematita po magneti- tu.

Tetraedriti su naj~e{}e u paragenezi sa halkopiritom i bornitom u porfirskoj mineralizaciji a redje sa galenitom. Stvarani su u dve generacije:

Tetraedrit I - Naj~e{}e je potisnut halkopiritom kada se ustisku- je du` katakliziranih zrna pirita u vidu tankih ìlica ili se javlja kao sraslac sa halkopiritom.

Tetraedrit II - Pokazuje zonarnu gradju a mestimi~no u svom sastavu ima sulfosoli antimona.

Minerali srebra su vezani za grupu bakronosnih tetraedrita (Tenatita) i galenit I generacije. Bakronosni Tetraedrit (Kompleksne soli bakra, antimona i sumpora) su delimi~no plavi~a- sto zelenkaste boje i udruèni sa halkopiritom. U njima su soli antimona ~esto potpuno ili delimi~no zamenjene arsenom i srebrom. Izdvajanja tetraedrita u galenitu I imaju pravilnu orijentaciju du` pravca ceplivosti. Ona se javljaju u dva medjusobno upravna pravcas. Zlato se najve}im delom nalazi kao samorodno u halkopiritu ili u arsenopiritu. U halkopiritu ono je u vidu samostalnih zrna. ~estice samorodnog Zlasta su naj~e{}e veli~ine od 3 do 20 mikronaI. Ono sadrì i ne{to srebra. Najk~e{}e se javlja u jedrom halkopiritu sa magnetitom ili mo}nim kvarcnim ìcama sa halkopiritom.

Zlato se delimi~no nalazi i u piritu. Takodje je utvr- djeno da je sadràj zlata najve}i u sfaleritsko -galenitssko - arsenopiritako - pirotinskoj paragenezi, ne{to manji u halkopiritu i najmanji u piritu.

Sfalerit se javlja u malim koli~inama a izgradjuje skarnovska leì{a ìce sa galenitom, markasitom, kvarcom i bornitom ili bre~aste zone. Stvaran je u dve generacije.

Sfalerit I - Mrke je bojer sa orijentisanim izdvajanjima halkopirita du` pravaca cepljivosti ili su kristalne individue halkopirita izdvojene u vidu emulzija takodje orijentoisane du` pravaca ceplivosti kristalne re{etke. ~esta su i si}u{na izdvajanja po obodu zrna sfalerita koja najverovatnije odgovaraju pirho- tinu.

Sfalerit I - Je svetlo plavi~asto - mrke boje. Izdvaja- nja nisu zapaèna. Sfaleriti obe generacije su izotropni.

Galenit se javlja u dve generacije:Galenit I - Sadrì izdvajanja srebronosnih tetraedrita du` ravni

ceplljivosti.Galenit II - Pripada mladjoj generaciji i ne sadrì izdvajanja.Obe generacije galenita ispunjavaju kvarcne ìce u zajednici sa

sfaleritom, pirhotinom, piritom, halkopiritom i baritom.Molibdenit se javlja veom podredjeno. Naj~e{}e se nalazi po

obodu rudnog polja u kontaktnoj zoni izmedju andezita i gnajseva ili u ìcama zajedno sa halkopiritom, sfaleritom i galenitom. Javlja se u vidu tankih prevlaka a redje u vidu ìca mo}- nosti od 4 mm. Postoje tri generacije molibdenita.

Pirhotin je redak mineral. Zastupljen je u porfirskoj rudi a javlja se naj~e{}e u zajdnici sa magnetitom (skarnovska mineralizacija) ili je udruèn sa piritom (u kvarcnim ìcama). ~esto je nepravilno vlaknast ili zrnast a retko se javlja kao idiomorfan. Kao metastabilan mineral sa pove}anom koli~inom sumpora obi~nio rekristali{e u pirit i markasit.

Markasit je takodje redak mineral. Naj~e{}e je zastupljen u

zonama sa pove}anom koli~inom kalcita i barita. ~e{}e se javlja u zoni porfirske mineralizacije nego u piritnim rudnim te- lima. Naj~er{}e je nepravilnog oblika kada se javlja u pseudomo- rfozama po pirotinu. Moè biti i nepravilno vlaknast ili kuglast. Boje je svetloùte sa jakim intenzitetom refleksije.

2.4. GENEZA LEÌ[TA

Posebne strukturne specifi~nosti rejona Majdanpek omog- u}ile su odlaganje orudnjenja sa bakrom. Ove specifi~nosti se is- poljavaju u obnavljanju magmatizma kroz razli~ite epohe ~ime je dokazano postojanje dislokacije regionalnih razmera pravca pru`- anja sever - jug (dubinski razlomi II reda).

U hercinskoj orogenoj epohi utiskivane su stene baz- i~nih i intermedijarnih magmi. Od rudnih formacija utvrdjene su zlatonosno - kvarc - piritske pojave. Zlatonosno - kvarc - pirit- ska rudna formacija predstavljena je mezotermalnim leì{tima zlata na kontaktu kristalastih {kriljaca anfibolitske facije i stena facije u "zelenim {kriljcima" Orudnjenje se nalazi u kvarcnim ì- cama ili so~ivima. Kvarcne ìce su sastavljene od kvarca, sfaler- ista, pirita, galenita sa izdvajanjima srebronosnih minerala i zlata koje se javlja u kvarcu u obliku samostalnih zrna (do 9μ).

U alpskoj orogenoj epohi do{lo je do obnavljanja magmatizma u kome dominiraju vulkanogene tvorevine ili efuzije stvarane relativno plitko tako da su hercinske strukture prete`no aplikativnog karaktera ponovo obnavljane i date u novom obliku. Ove stene su probijene mladjim stenama naj~e}e u obliku dajkova du` prete`no longitudinalnih dislokacija. Te male intruzije (dioriti, kvarc dioriti i odgovaraju}i ekvivalenti) uslovile su stvaranje leì{ta bakra porfirskog tipa. Pouzdano se zna da su od diferen- cijata malih intruzija nastala leì{ta bakra ali se jo{ nezna koja je od njih rudna magma. Rudna polja se nalaze u podru~ju defo- rmisane antiklinale formirane verovatno ve} u hercinu koja je kasnije obnavljana i kona~no formirana u alpskoj orogenoj epohi. Zbir svih ovih elemenata u Majdanpe~kom rejonu omogu}uje stvaranje vi{e vrsta rudnih leì{ta koja su stvarana u razli~itm temperaturnim intervalima. Stvorene su slede~}e rudne formacije:

- Magnetitna rudna formacija- Piritno - bakronosna rudna formacija- Halkopiritsko - sericit - kvarcna rudna formacija- Galenitska - srebronosno - cinkova rudna formacija

Leì{ta magnetitne rudne formacije (prema Cissarzu A.) odlagana su u "subvulkanskom nivou) koji je imao "Dublji nivo". Hidrotermalna etapa je ozna~ena visokotemperaturnim paragenezama od kojih su zastupljeni vretenasti oblici halkopirita u bornitu, kao produkti raspadanja molibdenita i visokotemperaturnog sfalerita ~ija je temperatura ve}a od 300. Oni su ~esto potisnuti ili uklopljeni u piritu u vidu poikilitskih uklju~enja. Ovaj stadijum mineralizacije je veoma

ekstenzivan ali nema ekonomski zna~aj. Mlada sulfidna etapa po~inje stvarajnem pirita I sa uklju~enjima samorodnog bizmuta. Zatim je odloèn pirit II koji je stvoren posle minerala kaolinske grupe ali pre hidrotermalnog biotita i sericita to jest u ve}ini slu~ajeva odloèn je u mezotermalnom stadijumu. Halkopirit ekonomskog zna~aja stvaran je posle hidrobio- tita i sericita a pre zonarnog tetraedrita i galenita sa srebro- nosnim tetraedritima ~ime je pouzdano utvrdjen mezotermalni stadijum. Ostali minerali koji prate porfirska leì{ta bakra kao i halkopirit III i IV stvarani su u epitermalnoj sredini.

2.5. TEKTONSKI SKLOP LEÌ[TA

Opis strukturne gradje i tektonskog sklopa leì{ta, kao i {ire okoline Majdanpeka nalaze se u radovima mnogih istraìva- ~a. Osnovne postavke strukturna gradje {ire i uè okoline daje Petkovi} K. u svojoj studiji " Majdanpek i okolina". Po Pertko- vi}u kroz Majdabnpe~ku oblast prolazi jedna od triju glavnih dislokacija koja je podelila ovu oblast na dva dela - "na zapadni" i "isto~ni". Zapadni deo pripada navlaci Rtnja i Ku~aja a isto~ni Pore~koj iz ~ega se vidi da se po sredini Majdanpe~ke rudne oblasti sustiù i preklapaju dve glavne velike navlake isto~ne Srbi- je. On je takodje zaklju~io da u uèm rejonu Majdanpeka postoje tri tektonska pojasa meridijanskog pravca koji svaki za sebe predstavlja po jednu zasebnu tektonsku jedinicu.- Zapadni pojas kristalastih {kriljaca je kao ~elo kralju{ti koja se nalazi na granici sa mezozojskim kre~njacima. Po{to kre~njaci i {kriljci padaju pod uglom od 35 smatra da kre~njaci Starice tonu ispod kristalastioh {kriljaca I grupe.- Drugi tektonski pojas predstavlja prvobitne kre~njake antikli- nala Starice koja je razdvojena Pe}ko - Svrlji{kom dislokacijom u dva dela.- Ksenonski sedimenti u ovom pojasu pogurani su kao celina ne{to

vi{e u isto~nom pravcu zajedno sa svojom podlogom to jest kre~- njacima kre~nja~ke plo~e Konjske glavice. Potpunije razumevanje uslova stvaranja leì{ta mogu}e je ako se proces rudnog obrazovanja prati u isto vreme sa razvojem strukturnog uobli~avanja i magmatizma.

Prema kriterijumu Krajtera mogu se izdvojiti tri etape strukturnog oblikovanja u Majdanpe~kom leì{tu i tio:- Prerudnu- Intrarudnu- Postrudnu

Prerudni tektonski pokreti se odlikuju strukturama aplikativnog i disjunkstivnog karaktera. Oni su svoje oblikovanje zapo~eli u hercinskoj i zavr{ili u alpskoj orogenoj fazi. U me- djustrukture aplikativnog karaktera spadaju ubiranja kristalastih {kriljaca amfibolske facije i facije "Zelenih {kriljaca" koja su izvr{ena u paleozoiku i kasnije u mezozoiku kao i ubiranja kre~njaka u alpskoj orogenoj fazi.

Medju strukturama disjunktivnog karaktera od posebnog je

zna~aja stara dislokacija regionalnih razmera pravca pruànaja sever jug koja je u toku geolo{ke istorije ovog podru~ja vi{estruko obnavljana. Ona je zapo~ela svoje oblikovanje u paleozoiku za vreme hercinske orogeneze kada je bio predisponiran put za intrudovanje bazi~nih i granitoidnih magmi. U alpskoj orogenoj fazi dolazi do obnavljanja te strukture i utiskivanja vulkanita gornje kree i laramijskih instruzija. Utiskivanju laramijskih intruzija predhodilo je intenzivno razlamanje i medjublokovsko raz- micanje u predelu ve} utisnutih vulkanita i gnajs granita.

Intrarudni tektonski pokreti se odlikuju strukturama lineamentnog karaktera. Utiskivanje intruzivnih stena laramijske orogene faze bilo je propra}eno intenzivnim razlamanjem okolnih stena (naro~ito vulkanita i podredjeno gnajsgranistima i gnajsevima) i stvaranjem sistema pukotina i prslina a mestimi~no i bre- ~astih zona (na konstaktu sa kre~njacima). Te tektonski zdrobljene zone predisponirale su put hidrotermalnim ratvorima i omogu}i- li delovanje metasomatskih procesa. Odlaganje bakrove mineralizacije vr{eno je uglavnom oreolno oko dajkova intruzivnih stena a delimui~no i u njima. Na taj na~in su stvorena {tokverkna rudna polja a samostalne ìce ispunjene kvarcom i sulfidnim mineralima. Postrudni tektonski pokreti predstavljaju zavr{no i de- finitivno oblikovnje strukturne gradje Majdanpe~kog rudi{ta. Oni se ogledaju u razlamanju ve} stvorenog rudnog polja sa vertikalnim i horizontalnim kretanjima i stvaranjem polja drobljenja sa izrazitom parketnom strukturom.

Grubi} A. smatra da se u {irem podru~ju Majdanpeka javljaju tri krupne tektonske celine. Zapadno od pravca Debeli lug -Majdanpek - Koìca predstavljenog isto~nodivergentnom reversnom

dislokacijom, otkrivena je Ku~ajska zona. Idu}i prema Dunavu ist- o~no od predhodne javlja se Pore~ko - Staroplaninska zona a izmedju njih u prostoru ju`no od tilva Tome ume}e se u vidu klina, Timo~ka zona.

Na osnovu satelitskih snimaka i morfostrukturne analize Petkovi} M. izdvaja megastrukturu Majdanpek koja po svojim dimen- zijama i metalogenetskom zna~aju odgovara rudnom rejonu. U okviru rudnog rejona Majdanpek izdvaja se prstenasta struktura rudnog polja Majdanpek a u njoj prstenasta struktura rudnog leì{ta. Do sad poznata rudna tela - Severni i Ju`ni revir - deponovana su u krajnjem zapadnom delu strukture leì{ta uslovljene sistemima longistudinalnih raseda koji imaju regionalni karakter i koji su vi{estruko oìvljavani, utiskivale su se magmatske stene i proti- cali hidrotermalni rastvori. U postrudnoj fazi obnavljana su kretanja po rasedima longitudnalne i dijagonalne orijentacije. Tada su nastala i razlamanja du` pravaca istok - zapad, i naro~ito in- tenzivna u pravcu severozapad - jugoistok.

2.6. HIDROGEOLO[KE KARAKTERISTIKE LEÌ[TA

Hidrogeolo{ku problematiku ovog rudnog leì{ta istraì- vali su i dali u svojim radovima stru~njaci grupe za hidrogeolo- giju RGF-a iz

Beograda.U okviru rudnog leì{ta i njegove {ire okoline, na osnovu tipa

poroznosti, izdvojeni su zbijeni, pukotinski i karsni tip izdani. Zbijeni tip izdamni ima rasprostranjenje u okviru alu- vijalnih

naslaga M. Peka i njegovih protoka, deluvijalnih naslaga i ve{ta~kih tvorevina nastalih u procesu eksploatacije i prerade bakrovih ruda. Na osanovu uslova formiranja i kvalitativno-kvan- titativnih svojstava podzemnih voda, u okviru ovog tipa izdani izdvojeni su slede}i podtipovi: Zbijeni tip izdani ve}e izda{nosti i zbijeni tip manje izda{nosti.

Zbijeni tip, izdani ve}e izda{nosti formiran je u alu- vijalnim naslagama M.Peka i njegovih pritoka. Karakteristika ovog tipa izdani je da se nivo podzemnih voda nalazi neposredno ispod povr{ine terena, kao i dobra hidrauli~ka veza podzemnih sa povr{- inskim vodama.

Zbijeni tip izdani manje izda{nosti ima rasprostranjenje u deluvijalnim naslagama, siparima u podno`ju Starice i u okviru rudnog i flotacijskosg jalovi{ta . Zbijeni tip izdani u okviru rudnog i flotacijskog jalovi{ta ima poseban zna~aj s obzirom na rasprostranjenje, karakter naslaga, specifi~nosti u formiranja hemijskog sastava podzemnih voda, njihopv uticaaj na izmenu hemi-

jskog sastava podzemnih voda izdani sa kojima je u kontaktu.Jalovi{ta su formirana u dolini [a{ke reke i Bugarskog potoka,

preko kojih se i drenira. Ukupne koli~ine podzemnih voda koje isti~u iz jalovi{ta kre}e se u minimumu oko 10 do 15 l/s. kada je u pitanju granulometrijski sastav jalovi{ta treba re}i da se veli~ina odlomaka kre}e od 200 do 1000 mm.

Flotacijsko jalovi{te je formirano u okviru slepe doline Valja fundate. Zapunjavanje jalovinom ove doline, odvija se od po~etka rada flotacije u Majdanpeku. Jalovina je prete`no izgradjena od me{avine peska i pra{ine. Prihranjivanje izdani u jalovi{tu vr{i se prirodnim putem na ra~un infiltracije atmosferskih i povr{inskih voda i ve{ta~ki, ispu{tanjem voda u procesu flotiranja rude. Podzemne vode iz ove izdani dreniraju se preko kre~njaka na koje naleè jalovi{te, odnosno preko izvora iz pe}i- na Valja fundata, zajedno sa delom karstni izdanskih voda.

Pukotinski tip izdani zastupljen je u stenama sa puko- tinskom porozno{}u, kristalastim {kriljcima, andezitima, hidrote- rmalno izmenjenim stenama, konglomeratima i pe{~arima. Kristala- sti {kriljci su u povr{inskom delu zahva}emi procesom raspadanja usled ~ega dolazi do zapunjavanja otvorenih pukotina a samim tim i do smanjenja poroznosti odnosno vodopropusnosti. Dreniranje izdani vr{i se putem izvora izda{nosti manje od 0,1 l/s ili direktno u re~ne tokove ili ve{ta~kim isticanjem u rudarske radove. Pukotine u andezitima su usled tektonskih pokreta i hemijskog raspadanja minerala pod uticajem vode naj~e{}e razglinjene i zbog toga slabo vodopropustne.

Karstni tip izdani formiran je u okviru titanvolentin- skih kre~njaka koji imaju znatno rasprostranjenje u samom rudnom polju, u okviru masiva Starice i [vajca.

Karstni tip izdani u kre~njacima masiva Starice ima veliki hidrogeolo{ki zna~aj sa obzirom na poloàj u odnosu na rudarske radove, kako u Severnom tako i u Ju`nom reviru. Hranjenje izdani vr{i se na ra~un infiltracije atmosferskih voda i delom povr{inskih voda iz Malog peka i

potoka Tenke. Prirodno dreniranje izdani vr{i se preko vrela Bas~ao koje se javlja na kontaktu sa paleozojskim {kriljcima i ~ija izda{nost ukazuje na karakter pravog karstnog vrela ( 1,3 - 34,0 l/s). pored vrela Ba{~ao, kar- stna izdan Starice, drenira se i putem nekoliko manjih izvora po obodu masiva. Ve{ta~ko dreniranje karstne izdani Starice, vr{i se putem isticanja u istra`ne rudarske radove i direktnim isticanjem u gravitaciono podru~je povr{inskog kopa Severnog i Ju`nog revira.

2.6.1. OVODNJENOST KOSINA

Hidrogeolo{ki uslovi i prisustvo vode u postoje}im kosinama kopa su najmanje ispitivani i o postoje}em stanju ovodnjenosti kosina ne postoje adekvatni podaci, pa ne postoje i podaci i za prognozu uslova ovodnjenosti u kojima }e egzistirati budi}e kosine kopa. Zbog toga je kod ove provere stabilnosti kosina uticaj vode na stabilnost kosine kpopa usvojen sa slede}im predpos- tavkama:- Prisustvo vode u kosinama kopa usvojeno je u obliku levka depresije; - Sa severo-zapadne i zapadne strane kopa predpostavljena je fil- tracija vode iz reke Mali pek odnosno u prora~unu je usvojeno da levak depresije izbija na nivo reke Mali pek;- Sa jugoisto~ne strane kopa predpostavljeno je da je maksimalni nivo podzemne vode na nivou povr{ine flotacijskog jalovi{ta.- Za ostale delove kopa gde se na osnovu terenskih uslova nije mogao sagledati maksimalno mogu}i nivo podzemnih voda, usvojeno je da je maksimalni nivo podzemne vode na 100 metara ispod povr- {ne kosine;

3.0. FIZI~KO MEHANI~KE KARAKTERISTIKE STENSKIH MASA NA DELU KOPA U ZONI REKE MALI PEK

Fizi~ko mehani~ke osobine stenskih masa na povr{- inskom kopu Ju`ni revir RBM-a analizirane su u vi{e studija i el- aborata. Svi raspoloìvi podaci sistematizovani su u studiji R.I. Beograd "Istraìvanje parametara radne sredine i tehnologije eksploatacije bitnih za kona~an zahvat na povr{inskim kopovima leì- {ta u Boru i Majdanpeku - Rudnik bakra Majdanpek 1981. god."U ovoj studiji stenske mase povr{inskog kopa Ju`ni revir podelj- ene su u pet grupa i to: A, B, C, D i E.

A: Granitski gnajs, dvoliskunski gnajs i kvarc-muskovitski {kriljci.B: Zelena serija - zeleni {kriljci. U nekim slu~ajevima ove dve

sredine bi moglo posmatrati zajedno.C: Andeziti.D: Kre~njaci, lijaski pe{~ari i konglomerati.E: Filiti.

Osobine pojedinih vrsta stena ispitivane su na malim laboratorijskim uzorcima monolita i na uzorcima srednje veli~ine sa diskontinuitetima.

Deo kopa na kome }e se vr{iti eksploatacija sastavljen je od stena iz grupa "A" i "C".

3.1. Rezultati ispitivanja osobina stena na malim uzorcima

Ispitivanje je izvr{eno na malim uzorcima oblika cilin- dra pre~nika i visine 42 mm. Laboratorijski dobiveni rezultati su obradjeni statisti~ki i prikazani u tabelama 3.01. 3.02.

OSOBINE RADNE SREDINE "A" Tabela br. 3.01.───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Elementi Zaprem.teìna ~vrst.na prit. ~vrst.na istez. Ugao unit.trenja Kohezija (kN/m3) (kN/m2) (kN/m2) () (kN/m2)───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Srednja vrednost X 27,332 67299,895 7399,421 51,869 12446,953Varijansa σ2 0,452 1,054*108 4,689*106

16,019 5,390*106

Standardna devijacija σ 0,673 10267,702 2165,432 4,002 2321,551Standardna gre{ka SK 0,154 2355,572 496,784 0,918 531,600Koeficijent varijacije 2,461 15,257 29,265 7,716 18,625Broj ~lanova n 19 19 19 19 19Σ x 519,30 1,279*10 6 1,406*105 985,517 2,368*105

Σ x2 14201,43 8,795*10 10 1,125*109

51406,399 3,049*109

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

OSOBINE RADNE SREDINE "C" Tabela br. 3.02.───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Elementi Zaprem.teìna ~vrst.na prit. ~vrst.na istez. Ugao unit.trenja Kohezija (kN/m3) (kN/m2) (kN/m2) ()

(kN/m2)───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Srednja vrednost X 26,350 97056,714 10664,0 51,871 17963,859Varijansa σ2 0,052 2,158*108 5,079*106

7,220 7,146*106

Standardna devijacija σ 0,228 14690,534 2253,566 2,687 2673,166Standardna gre{ka SK 0,061 3926,210 602,291 0,718 714,434Koeficijent varijacije 0,865 15,136 21,132 5,180 14,881Broj ~lanova n 14 14 14 14 14Σ x 368,900 1,359*106 1,439*105 726,200 2,515*105

Σ x2 9721,19 1,347*10 11 1,658*1089

37762,895 4,611*109

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Kako stvarna raspodela vrednosti za osobine uzorka ne odgovara normalnoj raspodeli po kojoj je izvr{ena statisti~ka obrada rezultata, izvr{ena je korekcija statisti~kih vrednosti iz pomenutih tabela te dobivene srednje vrednosti za pojedine osobine monolit- nih uzoraka iznose:

grupa A:- ~vrsto}a na pritisak c = 62.227,16 kN/m- ~vrsto}a na istezanje σi = 5.329,62 kN/m- Ugao unutra{njeg trenja = 49,89 - Kohezija C = 11.318,02 kN/m

grupa C:- ~vrsto}a na pritisak c = 89.635 kN/m- ~vrsto}a na istezanje σi = 9.525,50 kN/m- Ugao unutra{njeg trenja = 50,51 - Kohezija C = 16.613 kN/m

Predhodni podaci su dobiveni na monolitnim stenskim uzorcima u laboratoriji. Da bi podaci mogli biti upotreblji- vi u praksi potrebno je da budu prevedeni na masiv. Prevodjenje laboratorijskih vrednosti parametara kohezije na masiv vr{i se po formuli Fisenka:

CnC = ─────────────────────

H 1 + a * ln ─────

L

gde je:Cn - Kohezija dobivena laboratorijskia - Koeficijent zavistan od ~vrsto}e stena i

raspucalosti. Uzima se iz tablica.H - Maksimalna visina zahvata otkopa.L - Duìna elementarnog bloka.

Stene grupe "A":

11.318,02 CA = ─────────────────── = 476,25 kN/m 395 1 + 3 * ln ───── 0,20

Stene grupe "C": 16.613,37 CC = ─────────────────── = 529,88 kN/m 395 1 + 4 * ln ───── 0,20

Elementi unutra{njeg otpora stenskog masiva se prevode sa laboratorijske vrednosti na masiv pomo}u formule:

tg tgtgm = ─────── odnosno m = arc tg ─────

k k gde je:

- Ugao unutra{njeg trenja pojedinih stenak - Koeficijent k = k1 * k2 * k3 * k4 * k5k1 - Gre{ka ispitivanja k1 = 1,05k2 - Gre{ka odredjivanja srednje vrednosti k2 = 1,1

k3 - Koef. vremenskog smanjenja ~vrsto}e k3 = 1,1k4 - Prirodna uslojenost masiva k4 = 1,05k5 - Koeficijent seizmi~nosti k5 = 1,2

k = 1,05 * 1,1 * 1,1 * 1,05 * 1,2 = 1,6

Stene grupe "A":

tg 49,89 tgm = ──────────── = 0,74195

1,6

m = 36,57 stepena

CA 476,25 Cm = ──────= ───────── = 297,66 kN/m

k 1,6

Stene grupe "C":

tg 50,51tgm = ──────────── = 0,7584

1,6

m = 37,17 stepena

CC 529,88Cm = ────── = ─────────= 331,18 kn/m

1,6 1,6

Tabela br. 3.03. ──────────────────────────────────────────────────────

grupa stena elementi otpora masiva na bazi malih uzoraka

──────────────────────────────────────── m () Cm (kN/m)

──────────────────────────────────────────────────────A 36,57 297,66C 37,17 331,18

──────────────────────────────────────────────────────

3.2. Rezultati ispitivanja osobina stena na srednjim uzorcima

Ispitivanje na smicanje na srednjim uzorcima sa diskontinuitetima vr{eno je direktnim smicanjem po pukotini. Is- pitivanja su vr{ena na uzorcima gde je minimalna povr{ina smicanja 40 cm i to na po tri uzorka za svaku vrstu stene pri ~emu je opit izvodjen sa vertikalnim naponima 1.000, 2.000 i 4.000

kN/m. U toku opita merene su slede}e veli~i- ne: normalni napon, smi~u}i napon i horizontalno pomeranje . Iz ovih podataka konst- ruisan je σ - τ dijagram iz kojeg je zatim uradjen τ - σn dijagram. Dobiveni rezultati za elemente unutra{njeg otpora smicanja dati su u tabeli br. 3.04.

ELEMENTI UNUTRA[NJEG OTPORA UZORKA SMICANIH PO DISKONTINUITETU Tabela br. 3.04.────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── V r { n a ~ v r s t o } a R e z i d u a l n a ~ v r s t o } a Red. ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────── broj () C (kN/m2) () C (kN/m2) ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────1. Kvarcliskunski {kriljac K[ "A" 2305' 1075,0 1917' 510,02. Gnajs-5 "A" 3401' 1415,00 3830' 720,03. Granitski gnajs GG "A" 2131' 1585,0 2154' 925,04. Zelena serija ZS-18, RS-4 "B" 2810' 283,0 - 140,05. Andezit AN-33 "C" 5905' 713,0 5823' 345,06. Filit Fi-48 "E" 3620' 2940,0 2423' 1645,0──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Primenjuju}i korekcioni koeficijent po Fisenku za smicanje po diskontinuitetu za otpor koji otpada na koheziju Kk = 0,2 dobija se vrednost kohezije koja se moè upotrebiti za analizu stabilnosti u uslovima stenskih masa sa vrlo promenljivim karakteristikama. U pogledu korekcije dela ~vrsto}e na smicanje koji otpada na trenje, korekcija je izvr{ena samo kod Andezita. S' obzirom na veliku vrednost njegove mogu}e degradacije usvojen je k = 0,5.

Na osnovu izvr{enih korekcija dobivene vrednosti unutra{njeg otpora za masiv unesene su u tabelu br. 3.05.

Tabela br. 3.05.──────────────────────────────────────────────────────

grupa stena (sten) C (kN/m)──────────────────────────────────────────────────────

A 23 05' 271,6C 29 05' 142,6

──────────────────────────────────────────────────────

3.3. Parametri unutra{njeg otpora masiva

Na osnovu napred prikazanih rezultata usvojeni su

parametri unutra{njeg otpora masiva po vrstama stena i prikazani u tabeli br. 3.06. Ovi }e parametri nadalje biti kori{}eni za da- lju analizu u ovom projektu.

Tabela br. 3.06. ──────────────────────────────────────────────────────

grupa stena usvojeni parametri───────────────────────────────────────

γ (kN/m3) () Cm (kN/m)──────────────────────────────────────────────────────

A 27 23 270C 26 37 140

──────────────────────────────────────────────────────

3.4. Raspucalost masiva

Stenski masiv koji ~ini radnu sredinu povr{inskog kopa Ju`ni revir je raznim diskontinuitetima, razli~itog porekla, isp- rekidan i razdeljen u blokove razli~itih dimenzija. Intenzitet raspucalosti, to jest oslabljenosti masiva moè se oceniti preko procentualnog u~e{}a pojedinih veli~ina blokova u masivu.

Tabela br. 3.07. prikazuje procentualno u~e{}e pojedinih veli~ina blokova u masivu. (Tabela je preuzeta iz Dopunskog rudarskog projekta za prvu fazu rada transporrtnog sistema III.)

Tabela br. 3.07.────────────────────────────────────────────────────── Sadràj bloka (%)Veli~ina bloka ─────────────────────────────────

mm kre~njak andezit gnajs────────────────────────────────────────────────────── - - 200 87,2 40,1 49,3 200 - 200 2,3 5,0 2,5 300 - 400 2,1 13,3 9,4 400 - 500 2,4 12,7 7,0 500 - 1000 3,0 20,9 24,1vi{e od 1000 2,0 8,0 7,7──────────────────────────────────────────────────────

3.5. ~vrsto}a masiva

Na osnovu vrednosti datih u tabeli br. 3.06. za stene iz grupa "A" i "C" usvojeni parametri ~vrsto}e su:

Tabela br. 3.08.───────────────────────────────────────────────────────

parametar grupa stena ───────────────────────

A C ─────────────────────────────────────────────────────── Zapreminska teìna γ (kN/m3) 27 26

Kohezija Cm (kN/m ) 270 140 Ugao unutra{njeg trenja () 23 37───────────────────────────────────────────────────────

Ovako navedeni parametri podrazumevaju homogenu sredinu. Medjutim, stenska masa je izdrobljena blokovita sredina gde pojedini blokovi izmedju sebe imaju slabe veze a unutra{nja ~vrsto}a im je znatno ve}a. Za izdrobljenu ~vrstu stensku masu prof. Hoek je dao preporuku za utvrdjivanje grani~ne ~vrsto}e. Za raspucale stene iz grupe "A" sa blokovima dimenzija 30 - 50 cm kriterijum grani~ne ~vrsto}e po Hoeku odredjuje se prema izrazu:

σ 0,686 τ = 0,203 * σ p * ( ───── + 0,0001) (kN/m ) σp

gde je: σp = 62.227 (kN/m ) Usvojena ~vrsto}a na pritisak σ = (kN/m ) Normalni napon τ = (kN/m ) ~vrsto}a na smicanje

Na slici br. 3.5.02. dat je uporedni grafi~ki prikaz kriterijuma grani~ne ~vrsto}e:

1. Pravolinijski kriterijum prema laboratorijskim ispitivanjima na stenama iz grupe "A".

2. Pravolinijski kriterijum prema laboratorijskim ispitivanjima na stenama iz grupe "B".

3. Krivolinijski kriterijum prema preporuci prof. Hoeka.

Za potrebe projektovanja radnih etaà i zavr{nih kosina PK Majdanpek, 1990. god. obavljena su ispitivanja parametara smicanja po diskontinuitetima od strane Rudarsko-geolo{kog fakulteta iz Beograda. Rezultati ispitivanja su prikazani u studiji "Laboratorijsko istraìvanje parametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek". Uzimaju}i u obzir inènjerijsko geolo- {ke prilike na kosinama kopa, vrstu stena kao i uslove produblji- vanja kopa, stru~njaci rudnika Majdanpek u saradnji sa osobljem instituta iz Tusona, izradili su program geomehani~kih istraì- vanja. Poseban naglasak u tim istraìvanjima dat je uslovima smicanja po pukotinama, odnosno odredjivanja ugla unutra{njeg trenja. U tom cilju, izdvojeni su reprezenti karakteristi~nih vrsta stena, merodavnih u analizi stabilnosti radnih etaà i zavr{nih kosina.

1. - [kriljac - 8 reprezenata2. - Kre~njak - 8 reprezenata3. - Andezit - 8 reprezenata4. - Gnajs - 8 reprezenata

Za analiziranje su izdvojene kao karakterisdti~ne i zna~ajne ~etri litolo{ke sredine:

1. gnajs2. andezit3. kre~njak4. {kriljac

Na svakom od ovih uzoraka su obavljena neophodna ispitivanja da se utvrde parametri smicanja po diskontinuitetima. Kori{}enjem specijalne konstrukcije za izvodjenje opita smicanja po pukotini, prikupljeni su podaci koji su tabelarno i grafi~ki obradjeni. U toku opita, kao i kasnije pri interpretaciji podataka, insistiralo se na definisanju vr{nih i posebno rezidualnih vrednosti paramertara smicanja.

U tabeli 5 pomenute studije dat je prikaz utvrdjenih vrednosti vr{nih i rezidualnih vrednosti parametara smicanja za gnajs. U tabeli 6. vrednosti koje su prikazane odnose se na andezit. U tabeli 7 prikazane su vrednosti ugla unutsra{njeg trenja i kohezije za kre~njak . U tabeli 8. prikazani su rezultati ispitivanja osam reprezenata {kriljca.

Prose~ne vrednosti ugla unutranjeg trenja i kohezije (vr{ne i rezidualne) za ispitsivane stene prikazane su u tabeli 3.09.

Tabela 3.09.────────────────────────────────────────────────────────────── Srednje vrednosti parametara smicanja ────────────────────────────────────────── Vrsta Zaprem. Vr{ne vrednosti Rezidualne vrednosti sena masa ──────────────────── ──────────────────── C C' ' kN/cm3 daN/cm2 daN/cm2 ───────────────────────────────────────────────────────────── Gnajs 27,39 0,85 29,34 0,42 27,75 Andezit 26,90 1,49 26,30 1,05 22,94 Kre~njak 26,50 1,275 33,56 0,94 31,69 [kriljac 26,90 0,375 26,30 0,24 24,81 ─────────────────────────────────────────────────────────────

Uzimaju}i u obzir da je za svaku ispitivanu vrstu stena ispitano po osam reprezenata, kao i metodu i korektnost sprovedenih opita, moè se zaklju~iti da je pouzdanost utvrdjenih vrednosti parametara smicanja vrlo visoka.

4.0. STABILNOST KOSINA

Ovaj Dopunski rudarski projekat obuhvata otkopavanje na severnom delu Ju`nog revira, prilog br. 1.03, u zoni reke Mali Pek izmedju profila 23 i 3. Stabilnost isto~ne strane kopa na mestu izvodjenja radova, i pored mestimi~no sitnijeg obru{a- vanja materijala iz kosine, je zadovoljavaju}a, pogotovu se to moè re}i za kop severnije od profila br. 0 gde je kosina dosta stabilna a generalni ugao daleko ispod projektovanog. [to se severnog boka kopa ti~e, ako se uzme u obzir da kop ima oblik elipse sa duòm osom koja ima pravac pribli`no sever jug, odnosno da je na severnoj strani kopa zakrivljenje elipse ve}e, to se smatra da }e zbog ve}eg zakrivljenja i uklje{tenja ovog boka kopa stabilnost biti daleko ve}a nego sa isto~ne i zapadne sdtrane te se na ovom delu kopa ne}e vr{iti provera stabilnosti. Sredina isto~ne strane kopa je ne{to slabija te i ako se na ovom delu kopa radovi ne}e neposredno izvoditi, zbog mogu}eg uticaja, za ovaj deo }e se izvr{iti provera stabilnosti (profili 0, 4, 6 i 8).

Na zapadnoj strani kopa situacija je dosta razli- ~ita i menja se sa vremenom. Krajem 1998. i po~etkom 1999. godine na severnom delu ove strane kopa, izmedju profila 0 i 3, pojavilo se klizi{te, prilog br. 4.07. Ovde se radi o delimi~nom klizanju boka kopa po diskontinuitetu odnosno po sistemu paralelnih pukotina. Pored ovog klizi{ta i na jugozapadnom delu kopa na kontaktu limonit-kre~njak jo{ od ranije postoji klizi{te, medjutim kako ovaj deo kopa nije bitan za aktuelni zahvat to u ovom Projektu ne}e biti razmatran. Sredina zapadnog boka kopa je stabilna. [to se ove strane kopa ti~e provera stabilnosti }e biti izvr{ena u zoni klizi{ta na severu (profil br. 19.440, prilozi br.4.07. i 4.09.) i na sredini kopa na profilima 4, 6 i 8.

Za prora~un stabilnosti bokova Povr{inskog kopa Ju`ni revir uglavnom su kori{}ene ~etiri studije:- "Studija stabilnosti zavr{nih kosina za povr{inski kop koju je uradio MOUNTAN STATE MINERALENTERPRISES; INC, TUSON, ARIZONA, USA, 1990. god."- "Studija stabilnosti radnih i zavr{nih kosina povr{inskog kopa Ju`ni revir RBM-a za dubinu otkopavanja do kote +125m." koju je uradio RI Beograd i IB-Bor 1990. god."- Studija laboratorije za mehaniku stena na Rudarsko geolo{kom fakultetu u Beogradu pod nazivom "Laboratorijsko istraìvanje parametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek. - "Dopunski rudarski projekat otkopavanja na J.reviru do kote +80m."

Sve napred pobrojane studije u svojim zaklju~cima smatraju da se sa generalnim kosinama kopa, za ostvarene dubine

i vrste stena, koji su primenjeni na Povr{inskom kopu RBM-a moè o~ekivati zadovoljavaju}a sigurnost.

Iz prve studije su kori{}eni geolo{ki profili gde su definisane granice poijedinih stenskih masa na sada{njem stanju kopa.

4.1. METODE PROVERE STABILNOSTI

Na osnovu poloàja kosina kopa na profilima i pol- oàja pukotinskih sistema u odgovaraju}im strukturnim zonama, primenom Schmidt-ovih polarnih dijagrama, ispitivan je mogu}i uticaj prisutnih pukotinskih sistema na kosinu kopa. Na osnovu toga ocenjeno je kakv se oblik loma kosine moè o~ekivati.

Za mogu}e slu~ajeve ravnog loma po jednom pukotin- skom sistemu vr{en je prora~un po metodi Hoeka. U slu~ajevima provere na ravan lom kada nema pukotinskog sistema, traèn je kriti~an nagib ravni loma kroz stensku masu.

U slu~ajevima ravnog stepenastog loma po dva pukotinska sistema prora~un je vr{en za ravan lom za dva sistema. Pri tome je prora~unom utvrdjen kriti~an generalni nagib ravni loma (β), poloàj i dubina zatezne pukotine i ostali potrebni parametri za prora~un faktora stabilnosti pri klizanju po dva pukotinska sistema. Prora~un faktora sigurnosti za stepenast lom vr{en je po slede}em izrazu:

H - Z sin(γ2 - β) (Wcosγ1 - U - Vsinγ1) * tg + C * ───── * ───────────── sinβ sin(γ2 - γ1)Fs = ─────────────────────────────────────────────────────── Wsin γ1 + Vcos γ1

U slu~ajkevima mogu}eg loma po dva i vi{e pukost- inska sistema koji daju druga~iji oblik loma od predhodno opisa- nih, za pora~un je kori{}ena takozvana generalna metoda ravnote- `nog stanja.

U odredjenim slu~ajevima gde je rastojanje izmedju pukotina u pojedinim pukotinskim sistemima dovoljno malo da se moè predpostaviti da je stenska masa dovoljno izdrobljena da omogu}i pojavu kru`nog loma, prora~un stabilnosti izvr{en je po metodi Bishop-a.

4.2. PROVERA STABILNOSTI PO PROFILIMA

4.2.1. Stabilnost isto~nog boka kopa

Kako je napred re~eno stabilnost isto~ne strane kopa na mestu izvodjenja radova, i pored mestimi~no sitnijeg obru{avanja materijala iz kosine, je zadovoljavaju}a. Pogotovu se to moè re}i za kop severnije od profila br. 0 gde je kosina dosta stabilna, generalni ugao

daleko ispod projektovanog, dubine se ka severu smanjuju i elipsa boka kopa postepeno dobija ve}e zakrivljenje. Sredina isto~nog boka kopa je ne{to slabija te }e se za ovaj deo izvr{iti provera stabilnosti (profili 0, 4, 6 i 8).

4.2.1.1. Profil 0-istok

Generalna kosina kopa na profilu 0-istok ima pravac istok-zapad, prilog br. 4.01, sa elementima pada 270/34. Pro- fil 0-istok pada najve}im delom u strukturnoj zoni severoistok-{kriljci ({to na ovom profilu ujedno predstavlja najslabiju stenu). Analizom odnosa kosine kopa i pojedinih pukotinskih sistema sa [mitovog dijagramu, moè se zaklju~iti slede}e:- Postoje pukotinski sistemi sa padom prema kosini kopa koji moè ugroziti stabilnost generalne kosine i pukotinski sistemi koji ~ine presek u pravcu kosine kopa sa elementima 225/49. Ovaj presek je sa ve}im nagibom od kosine kopa i on moè da izazove samo lokalne lomove. Iz napred iznetih razloga je izvr{ena provera stabilnosti generalne kosine kopa na stepenasti lom po ova dva pukotinska sistema i provera na poligonu ravni klizanja po ova dva sistema.

Prora~un stabilnosti kosine za stepenasti lom───────────────────────────────────────────────────────── P r o f i l 0-istok─────────────────────────────────────────────────────────Visina kosine (m) 220,0Ugao nagiba kosine kopa (α) 34,0

STENA: Vrsta stene: [ k r i l j a cZapreminska teìna stene (kN/m3) 26,90Kohezija (kN/m2) 35,00Ugao unutra{njeg trenja () 29,00

SPOLJA[NJI UTICAJI:Koeficijent seizmi~nosti 0,00REZULTATI PRORA~UNA: Visina nivoa podzemne vode (Hw) (m) 130,00Ovodnjeni deo kosine (a) (m) 100,24Radijus lefka depresije (Rd) (m) 900,00Konstanta parabole depresije: 2.499,1

Generalni nagib klizanja (β) () 27,0Rastojanje tenzione pukotine (b) (m) 62,5Dubina tenzione pukotine (z) (m) 5,0

Visina vode u tenz. pukotini (zw) (m) 0,0

Teìna kliznog tela (W) (kN/m) 312.502Sila potiska (U) (kN/m) 45.190Hid. sila. u tenz. pukotini (V) (kN/m) 0Seizmi~ka sila (S) (kN/m) 0

Nagib pukotina klizanja (γ1) () 21,3Nagib pukotina (γ2) () 52,5────────────────────────────────────────────────────────FAKTOR SIGURNOSTI: Fs = 1,32

Obzirom na slobodno predpostavljenu ovodnjenost kosine na ovom profilu, moè se zaklju~iti da je faktor stabilnosti kosine iznad Fs = 1,15, {to u odnosu na karakter kosine po ovom projektu, zadovoljava potrebnu sigurnost.


Generalna kosina kopa na profilu 4-istok ima pravac istok-zapad, prilog br. 4.03, sa elementima pada 270/31. Pro- fil 4-istok pada najve}im delom u strukturnoj zoni severoistok-{kriljci. Analizom odnosa kosine kopa i pojedinih pukotinskih sistema sa [mitovog dijagramu, moè se zaklju~iti slede}e:- Postoje pukotinski sistemi sa padom prema kosini kopa koji moè ugroziti stabilnost generalne kosine i pukotinski sistemi koji ~ine presek u pravcu kosine kopa sa elementima 225/49. Ovaj presek je sa ve}im nagibom od kosine kopa i on moè da izazove samo lokalne lomove. Iz napred iznetih razloga je izvr{ena provera stabilnosti generalne kosine kopa na stepenasti lom po ova dva pukotinska sistema i provera na poligonu ravni klizanja po ova dva sistema;- Zbog velike gustine pukotine po pojedinim sistemima i relativno male ~vrsto}e {kriljaca, na ovom profilu je vr{ena provera i na kru`ni lom.

Prora~un stabilnosti kosine za stepenasti lom───────────────────────────────────────────────────────── P r o f i l 4-istok─────────────────────────────────────────────────────────Visina kosine (m) 400Ugao nagiba kosine (α) 32,0

STENA: Vrsta stene: [ k r i l j a cZapreminska teìna stene (kN/m3) 26,90Kohezija (kN/m2) 35,00

Ugao unutra{njeg trenja () 26,37

SPOLJA[NJI UTICAJI:Koeficijent seizmi~nosti 0,00

REZULTATI PRORA~UNA: Visina nivoa podzemne vode (Hw) (m) 280,00Ovodnjeni deo kosine (a) (m) 168,24Radijus lefka depresije (Rd) (m) 903,96Konstanta parabole depresije: 2.499,1

Generalni nagib klizanja (β) () 27,0Rastojanje tenzione pukotine (b) (m) 0,0Dubina tenzione pukotine (z) (m) 85,5Visina vode u tenz. pukotini (zw) (m) 0,0



Obzirom na slobodno predpostavljenu ovodnjenost kosine na ovom profilu, moè se zaklju~iti da je faktor stabilnosti kosine iznad Fs = 1,15, {to u odnosu na karakter kosine po ovom projektu, zadovoljava potrebnu sigurnost.


Generalnba kosina kopa na profilu 6-istok ima pravac istok-zapad, prilog br. 4.04, sa elementima pada 270/33. Pro- fil 6-istok ve}im delom kosine pada u strukturnu zonu ozna~enu kao isto~ni {kriljci.

Analizom prostornog poloàja pukotinskih sistema i kosine kopa na [mit-ovom Dijagramu moè se zaklju~iti slede}e:

- Pad prema kosini kopa ima samo jedan od izdvojenih pukotinskih sistema sa elementima 260,5/42,5. Ovaj pukotinski sistem ima ve}i prose~an nagib od kosine kopa, pa prema tome nebi trebalo da izazove lom generalne kosine ali ima manji nagib od nagiba eta`nih kosina {to moè da izazove lokalne ravne lomove eta`nih kosina. - Svi ostali pukotinski sistemi imaju pad suprotan nagibu generalne kosine kopa, pa se nemoè o~ekivati pojava loma kosine po jednom ili kombinacija vi{e pukotinskih sistema.

- S obzirom na gustinu pukotinskih sistema (razmak izmedju pukotina je od 0,2 do 0,6 metara) i parametara ~vrsto}e {kriljaca, moè se o~ekivati kru`ni lom, pa je provera stabilnosti generalne kosine kopa vr{ena po kru`nom lomu.


Profil 8-istok, prilog br. 4.05, ima istu orijentaciju kosine kopa sa padom od 34 i istu strukturnu zonu kao i profil 6-istok, pa u pogledu odnosa kosine kopa i prisutnih pukotinskih sistema vaè isti zaklju~ci kao i za profil 6-istok.- Pukostinski sistemi mogu da izazovu lokalne ravne lomove eta`- nih kosina. Zbog ve}eg nagibnog ugla od nagiba generalne kosine kopa nebi trebalo da izazove ve}i lom. Veliki deo kosine na ovom profilu nalazi se u {kriljcu pod velikim nagibom od 34 {to je kriti~an deo kosine na ovom profilu zbog toga je provera stabilnosti kosine vr{ena za deo kosine u {kriljcu iznad kote +122m (najstrmiji deo). Provera je izvr{ena na ravan lom kroz stensku masu za kriti~an nagib ravni loma.

Prora~un stabilnosti kosine za ravan lom──────────────────────────────────────────────────────────── P r o f i l 8-istok (Deo kosine u {kriljcu)────────────────────────────────────────────────────────────Visina kosine (m) 435Ugao nagiba kosine (α) 34,0

STENA: Vrsta stene: [ k r i l j a cZapreminska teìna stene (kN/m3) 26,90Kohezija (kN/m2) 35,00Ugao unutra{njeg trenja () 26,5


REZULTATI PRORA~UNA: Visina nivoa podzemne vode (Hw) (m) 280,00

Ovodnjeni deo kosine (a) (m) 168,24Radijus lefka depresije (Rd) (m) 903,96Konstanta parabole depresije: 2.499

Generalni nagib klizanja (β) () 28,0Rastojanje tenzione pukotine (b) (m) 0,0Dubina tenzione pukotine (z) (m) 70Visina vode u tenz. pukotini (zw) (m) 0,0

Teìna kliznog tela (W) (kN/m) 1.013.362Sila potiska (U) (kN/m) 45.190Hid. sila. u tenz. pukotini (V) (kN/m) 0Seizmi~ka sila (S) (kN/m) 0


4.2.2. Provera stabilnosti zapadnog boka kopa

Provera }e biti izvr{ena za srednji deo kopa za profile br. 4, 6 i 8 gde je kop relativno stabilan i na severnom delu u zoni klizi{ta (izmedju profila 0 i 1 na mestu 19.440). Za profile 4, 6 i 8 provera }e da bude izvr{ena na smicanje za stepenasti lom a u zoni klizi{ta na smicanje po diskontinuitetu.

4.2.2.1. Provera stabilnosti zapadne strane kopa u zoni klizi{ta na severu (izmedju profila 0 i 2 na mestu 19.440)

Kako je napred izneto, najkriti~nije mesto po pitanju stabilnosti je na severnom delu zapadne strane kopa u zoni klizi{ta (izmedju profila 0 i 2), prilozi br. 4.07 (plan) i 4.08 (profil na mestu 19.440). Sistem paralelnih pukotina obrazije ravan klizanja paralelan boku kopa koji ima pruànje pribli`no sever-jug a po visini se moè zapaziti od nivoa +248m pa do vrha kopa na nivou +364m. Problem uslo`njava to {to je klizna ravan delom ovodnjena. Izviraje vode se moè zapaziti na dnu klizi{ta. Jedan deo vode poti~e od atmosferilija a drugi je najverovatnije iz reke M. Pek. Po~etkom teku}e godine, kada je priliv vode bio veliki, odnosno ovodnjenost klizne ravni velika, do{lo je do ve- }ih pomeranja. Nailaskom suvog perioda dolazi do isu{enja klizne ravni a time i do pove}anja otpora klizanja, kohezije i unutra{- njeg trenja po diskontinuitetu {to je rezultovalo smirivanjem

klizi{ta. Kako se prema usvojenom planu o~ekuje da radovi na ovom delu kopa budu zavr{eni do kraja godine, odnosno u suvom periodu to se u pomenutom periodu ne o~ekuje ponovno pokretanje klizi{ta.

Manifestacije klizi{ta u obliku manjih i ve}ih pukotina koje obrazuju sistem se mogu jasno vizuelno zapaziti na povr{ini, prilog br. 4.07, te je mogu}e predpostaviti kliznu ravan odnosno odrediti njene konture i nagib, pored ovoga mogu}e je definisati i klizni blok. Kako je napred re~eno, na vrhu klizi{- ta, pukotine se zapaàju po platou nivoa +364m i po kosom putu +353/+290. Na obe lokacije sistem pukotina je

pribli`no paralelan i imaju pravac pruànja sever jug. [to se padnog ugla ti~e, pukotine po nivou +364m su vertikalne pa ~ak na pojedinim mestima mogu biti i par stepeni sa padom ka zapadu. Sve pukotine po kosom putu +353/+290 imaju pad ka istoku i to sa padnim uglovima koji se kre}u od 65-75. Da bi se dobio reprezentativni padni ugao klizne ravni izvr{eno je snimanje pukotina na 18 razli~itih mesta. Iz ponderisane sredine 18 uzoraka sledi ugao klizne ravni od 69,28.

Napred izneti parametri klizi{ta navode na zaklju- ~ak da se ovde radi o delimi~nom klizanju boka kopa po diskontinuitetu koji ~ini sistem pukotina gde je klizna ravan kru`ni luk, prilozi br. 4.07 i 4.09. Definisanjem klizne ravni i poznavanjem stanja terena mogu}e je odrediti oblik i dimenzije kliznog bloka.

Ovakav sistem smicanja je prou~avan 1990. god. na uzorcima u laboratoriji za mehaniku stena na Rudarsko geolo{kom fakultetu u Beogradu. Rezultati istraìvanja su dati u studiji "Laboratorijsko istraìvanje parametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek.

Elementi za proveru stabilnosti kliznog bloka na severnomdelu zapadne strane kopa izmedju profila 0 i 2

Tabela br. 4.2.01.───────────────────────────────────────────────────────────── E l e m e n t vrednost───────────────────────────────────────────────────────────── Visina kliznog bloka "H" 116 m Povr{ina ravni smicanja po 1 m segmenta "A" 242,95 m Maksimalna povr{ina preseka kliznog bloka "P" 6.340 m Masa kliznog bloka "Wb" po 1m 171.180 KN Ugao unutra{njeg trenja za vr{ne vrednosti "" 29,34 Ugao unutra{njeg trenja za rezid. vrednosti "" 27,75 Kohezija za parametre vr{ne vrednosti "C" 85 KN/m2

Kohezija za parametre rezid. vrednosti "C" 42 KN/m2

Zapreminska masa "γ" 27 KN/m3

Kosficijent seizmi~nosti Ks 0,87 Nagib prave kroz noìcu i vrh klizi{ta "αs" 30 Ugao kosine terena na mestu klizi{ta "α" 35─────────────────────────────────────────────────────────────

Napomene o usvojenim parametrima iz predhodne tabele:

- Visina kliznog bloka "H" je sra~unata iz nadmorskih visina noìce i vrha kliznog bloka.

- Povr{ina ravni smicanja po 1 m segmenta "A" dobivena je iz duìne kliznog luka i {irine segmenta od 1m.

- Maksimalna povr{ina preseka kliznog bloka "P" je izmerena planimetrom na preseku bloka.

- Masa kliznog bloka "Wb" je dobivena ra~unski kao blok sa osnovom ~ija je povr{ina maksimalna povr{ina kroz klizni blok i visina od 1 m.

- Ugao unutra{njeg trenja "" i kohezija "C" su usvojeni iz studije "La- boratorijsko istraìvanje parametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek.

- Zapreminska masa "γ"je usvojena iz studije Rudarskog instituta Beo- grad.- Koeficijent seizmi~nosti Ks. Seizmi~ki koeficijent za VII stepen seizmi~nosti

po Merkaliju je Ks = 0,87. - Nagib prave koja prolazi kroz noìcu i vrh klizi{ta αs je izmeren sa profila.

- Ugao kosine terena "α" - (generalna kosina kopa) je izmeren sa profila.

Stabilnost kosine zapadne strane kopa na severnom delu u zoni klizi{ta }e biti proverena po [vedskoj metodi momenta prema preporuci H.R.Reynoldsa i P.P.Protopapadakisa (prilog br. 4.09.). Metoda se svodi na odredjivanje koeficijenta sigurnosti "F". Ranije je smatrano da koeficijent sigurnosti treba da se kre}e u granicama od 1,5 do 2 pri ~emu se smatralo da je za vrednosti manje od 1,5 kosina nestabilna a za ve}e od 2 kosina nera- cionalna. Poslednjih tridesetak godina se uzima da se faktor sigurnosti kre}e u granicama od 1,2 do 1,5. Kod privremenih radova i radova koji se zavr{avaju u kra}em vremenskom periodu ovaj faktor se uzima u granicama od 1,15 do 1,3.- Centar kriti~nog kruga je odredjen prema Felleniusovoj tablici. - Klizni blok je podeljen u 10 lamela {irine od po 20m.- Duìna kosine klizi{ta "lk" iznosi:

H 116lk = ─────── = ────────── = 232.0 m

sin αs sin 30

gde je:H - Visina kliznog bloka i iznosi:H = (+364) - (+248) = 116m

αs = 30 - Nagib prave koja prolazi kroz noìcu i vrh klizi{ta

- Polupre~nik kriti~nog kruga je:

lk 232,0R = ──────────────── = ────────────────── = 232 m

2 * cos(90-αs) 2 * cos(90-30)

U tabeli br. 4.2.02. prikazane su povr{ine pojedinih lamela na krit~nom mestu, mase po 1 m lamele i tangencijalne i normalne komponente sila.

Tabela br. 4.2.02.───────────────────────────────────────────────────Lamela Povr{ina Masa 1m Tangenc. Normalnabroj lamele lamele komponenta komponenta (m2) (kN) (kN) (kN)───────────────────────────────────────────────────

1 200 5.400 4.400 3.100 2 440 11.880 8.700 8.000

3 700 18.900 12.300 14.400 4 1.000 27.000 15.200 22.300

5 920 24.840 11.800 21.900 6 880 23.760 9.200 21.900 7 840 22.680 7.000 21.600 8 720 19.440 4.300 19.100 9 480 12.960 1.700 12.90010 160 4.320 240 4.300───────────────────────────────────────────────────Ukupno: 6.340 171.180 74.840 149.500

- Koeficijent sigurnosti:

L * C + ΣN * tg F = ───────────────────── * Ks

ΣT

gde je:L - Duìna kliznog luka

R * π * δ 232 * 3,1416 * 60L = ───────────── = ──────────────────── = 242,95 m

180 180

- Za parametre vr{ne vrednosti:

Gde je:δ = 60 - Ugao kru`nog luka

C = 85 kN/m2 - Kohezija

ΣN - Suma normalnih sila (Tabela br. 4.2.02.) = 29,34 - Ugao unutra{njeg trenja ΣT - Suma tangencijalnih sila (Tabela br. 4.2.02.)Ks = 0,87 - Koeficijent seizmi~nosti po Merkaliju

242,95 * 85 + 149.500 * tg 29,34F = ─────────────────────────────────── * 0,87 = 1,217

74.840

- Za parametre rezidualne vrednosti:

Gde je:δ = 60 - Ugao kru`nog luka

C = 42 kN/m2 - Kohezija

ΣN - Suma normalnih sila (Tabela br. 4.2.02.) = 27,75 - Ugao unutra{njeg trenja ΣT - Suma tangencijalnih sila (Tabela br. 4.2.02.)Ks = 0,87 - Koeficijent seizmi~nosti po Merkaliju

242,95 * 42 + 149.500 * tg 27,75F = ─────────────────────────────────── * 0,87 = 1,033

74.840

Kako se iz predhodnog prora~una vidi koficijent sigurnosti se kre}e u granicama predloènog te se smatra da }e kop imati odgovaraju}u sigurnost.

Prema prof. Cimbarevi~u za usvojene parametre stena i data optere}enja dubina kopa do koje se moè i}i ra~una se po formuli:

2 K * sin αk * cos H = ────────────────────── αk - sin2 (─────────) 2

gde je: K - Koeficijent kohezije koji predstavlja odnos izmedju kohezije i zapreminske teìne. αk = 37 - Planirana generalna kosina kopa u zahvatu zone HAC-a ispod nivia +170m. = 27,75 - Ugao unutra{njeg trenja masiva

42 2 * ──── * sin 37 * cos 27,75 27 H = ────────────────────────────────── = 1.177m 37 - 27,75 sin2 (──────────────) 2

Dubina kopa dobivena po ovoj formuli je ve}a od dubine koja se na ovom mestu predvidja prema dinamici otkopavanja {to daje odredjenu sigurnost.

4.2.2.2. Profil 4-zapad

Kosina kopa na profilu 4-zapad, prilog br. 4.10, ima elemente pada 090/30. Vi{lji delovi boka kopa su izgradjeni od manje stabilnih stena ({kriljaca i andezita) a dublji od stabilnijih (gnajsa, gnajs-granita i andezita). Mogu se zapaziti dva pukotinska sistema.- Prvi pukotinski sistem je orijentisan u pravcu kosine sa eleme-

ntima pada 092/72, koji moè da prouzrokuje ravan lom eta`nih kosina.- Drugi pukotinski sistem ~ini presek sa kosinom sa elementima pada 100/31 ~ime stvara predispoziciju za klinast lom generalne kosine u kre~njaku.

Na severozapadnom delu u gnajsu postoje tri pukotinska sistema:- Prvi je u pravcu kosine kopa i ima gotovo iste elemente pada kao i sistem

u kre~njaku, {to zna~i da je to jedinstven sistem koji zahvata celu kosinu kopa, i moè da uslovi ravan lom eta`nih kosina;- Drugi pukotinski sistem ima podudaran pravac pada sa kosinom kopa {to moè usloviti stepenast lom generalne kosine kopa sa azimutom pada 49.- Tre}i pukotinski sistem ~ini presek sa elementima pada 056/24, koji stvara predispoziciju za klinasti lom generalne kosine, ali je klinast lom manje kriti~an od stepenastog loma;

Provera stabilnosti kosine za stepenast lom───────────────────────────────────────────────────────── P r o f i l 4-zapad─────────────────────────────────────────────────────────Visina kosine (m) 207Ugao nagiba kosine (α) 30

STENA:Vrsta stene: G n a j s Zapreminska teìna stene (kN/m3) 26,5Kohezija (kN/m2) 60Ugao unutra{njeg trenja () 28


REZULTATI PRORA~UNA:Visina nivoa podzemne vode (Hw) (m) 140Ovodnjeni deo kosine (a) (m) 180Radijus lefka depresije (Rd) (m) 600Konstanta parabole depresije: 1.190

Generalni nagib klizanja (β) (ß) 26Rastojanje tenzione pukotine (b) (m) 40Dubina tenzione pukotine (z) (m) 25Visina vode u tenz. pukotini (zw) (m) 0

Teìna kliznog tela (W) (kN/m) 180.688Sila potiska (U) (kN/m) 36.600 Hid. sila. u tenz. pukotini (V) (kN/m) 0 Seizmi~ka sila (S) (kN/m) 0 Nagib pukotina klizanja (γ1) () 24,0Nagib pukotina (γ2) () 72,0─────────────────────────────────────────────────────────FAKTOR SIGURNOSTI: Fs = 1,258


Kosina kopa na profilu 6-zapad, prilog br. 4.11, ima elemente pada 090/33. Nalazi se najve}im delom u andezitu i gnajs-granitu. U srednjem delu kosine se moè zapaziti {kriljac. Na samom vrhu kosime ima ne{to kre~njaka. Mogu se zapaziti dva pukotinska sistema.- Prvi pukotinski sistem je orijentisan u pravcu kosine sa elementima pada

092/72, koji moè da prouzrokuje ravan lom eta`nih kosina.- Drugi pukotinski sistem ~ini presek sa kosinom sa elementima pada 100/31 ~ime stvara predispoziciju za klinast lom generalne kosine u kre~njaku.

Na severozapadnom delu u gnajsu postoje tri pukotinska sistema:- Prvi je u pravcu kosine kopa i ima gotovo iste elemente pada kao i sistem u kre~njaku, {to zna~i da je to jedinstven sistem koji zahvata celu kosinu kopa, i moè da uslovi ravan lom eta`nih kosina;- Drugi pukotinski sistem ima podudaran pravac pada sa kosinom kopa {to moè usloviti stepenast lom generalne kosine kopa sa azimutom pada 49.- Tre}i pukotinski sistem ~ini presek sa elementima pada 056/24, koji stvara predispoziciju za klinasti lom generalne kosine, ali je klinast lom manje kriti~an od stepenastog loma;

Provera stabilnosti kosine za stepenast lom───────────────────────────────────────────────────────── P r o f i l 6-zapad─────────────────────────────────────────────────────────Visina kosine (m) 270Ugao nagiba kosine (α) 33,0



REZULTATI PRORA~UNA:Visina nivoa podzemne vode (Hw) (m) 240Ovodnjeni deo kosine (a) (m) 247Radijus lefka depresije (Rd) (m) 600Konstanta parabole depresije: 1.190

Generalni nagib klizanja (β) 26Rastojanje tenzione pukotine (b) (m) 40Dubina tenzione pukotine (z) (m) 30Visina vode u tenz. pukotini (zw) (m) 0

Teìna kliznog tela (W) (kN/m) 496.700Sila potiska (U) (kN/m) 36.600 Hid. sila. u tenz. pukotini (V) (kN/m) 0 Seizmi~ka sila (S) (kN/m) 0 Nagib pukotina klizanja (γ1) () 24,0Nagib pukotina (γ2) () 72,0─────────────────────────────────────────────────────────FAKTOR SIGURNOSTI: Fs = 1,268

Iz dobivenog faktora sigurnosti se moè re}i da ne postoji posebna opasnost od klizanja na ovom delu kopa.


Kosina kopa na profilu 8-zapad, prilog br. 4.12, ima elemente pada 090/36, a nalazi se delom u kre~njaku i preseca pe{~ar i andezit a najve}im delom je u gnajsu. Pada u strukturne zone zapadni kre~njak i severozapad-gnajs. Mogu se zapaziti dva pukotinska sistema.- Prvi pukotinski sistem je orijentisan u pravcu kosine sa elementima pada 092/72, koji moè da prouzrokuje ravan lom eta`nih kosina.- Drugi pukotinski sistem ~ini presek sa kosinom sa elementima pada 100/31 ~ime stvara predispoziciju za klinast lom generalne kosine u kre~njaku.

Na severozapadnom delu u gnajsu postoje tri pukotinska sistema kao i kod profila br. 6:- Prvi je u pravcu kosine kopa i ima gotovo iste elemente pada kao i sistem u kre~njaku, {to zna~i da je to jedinstven sistem koji zahvata celu kosinu kopa, i moè da uslovi ravan lom eta`nih kosina;- Drugi pukotinski sistem ima podudaran pravac pada sa kosinom kopa {to moè usloviti stepenast lom generalne kosine kopa sa azimutom pada 49.- Tre}i pukotinski sistem ~ini presek sa elementima pada 056/24, koji stvara predispoziciju za klinasti lom generalne kosine, ali je klinast lom manje kriti~an od stepenastog loma;

Prora~un stabilnosti kosine za stepenasti lom────────────────────────────────────────────────────────── P r o f i l 8-zapad──────────────────────────────────────────────────────────Visina kosine (m) 300Ugao nagiba kosine (α) 36,0



REZULTATI PRORA~UNA:Visina nivoa podzemne vode (Hw) (m) 245

Ovodnjeni deo kosine (a) (m) 179Radijus lefka depresije (Rd) (m) 630Konstanta parabole depresije: 1.300

Generalni nagib klizanja (β) 26Rastojanje tenzione pukotine (b) (m) 0,0Dubina tenzione pukotine (z) (m) 40Visina vode u tenz. pukotini (zw) (m) 0,0



Dobijeni faktori sigurnosti ukazuju na zadovoljavaju}u sigurnost ove kosine.

Proveru stabilnosti na zapadnom delu kopa (profili 1 i 2) izvr{io je i prof. Dr. Milenko Savi} u "Dopunskom rudarskom projektu otkopavanja leì{ta Ju`ni revir zona HAC-a u RBM-u za zahvat do K+140". On je izvr{io geomehani~ku klasifika- ciju stena na ovom podru~ju prema najnovijem Hoeck-ovom kriterijumu za GSI. Na osnovu usvojene klasifikacije dobio je parametre ~vrsto}e masiva na smicanje po Maksimovi}u. Za oba profila je predpostavljena voda sa levkom depresije koji izbija na nivo reke Mali Pek. Za ovako predpostavljene uslove izvr{en je prora~un stabilnosti za kriti~ni lom (za oba profila) i lom po nepravilnoj ravni smicanja (za profil 2). Prora~un je vr{en za postoje}e i projektovano stanje kopa. Program kojim je vr{en prora~un je BGSLOPE. Rezultati prora~una su dati u tabeli br. 4.2.03.

Tabela br. 4.2.03.──────────────────────────────────────────────────────────────Kru`ni lom Postoje}e stanje Projektovano stanje────────────────────────────────────────────────────────────── Profil 1 2,74 2,36 Profil 2 2,199 1,923Bezijerova kriva (Prof.2) 2,077 1,852──────────────────────────────────────────────────────────────

Prof. Savi} na kraju prora~una konstantuje da su faktori

sigurnosti zadovoljavaju}i.

4.3. Zaklju~ak provere stabilnosti kopa

Na osnovu napred datih prora~ina moè se re}i da bokovi kopa imaju zadovoljavaju}u sigurnost te da uz pa`ljivo vodjenje bu{a~ko minerskih radova, za period koji obuhvata ovaj projekat, nebi trebalo o~ekivati bitna pomeranja bokova kopa i klizi{ta.

5.0. T H N O L O G I J A O T K O P A V A N J A

Otkopavanje rude na Povr{inskom kopu Ju`ni revir u podru~ju zone Mali Pek, prilozi br. 5.04. i 5.05. }e biti vr{eno povr{inski postoje}om tehnologijom i mehanizacijom.

Ovaj Dopunski rudarski projekat je uskladjen sa "Dopunskim rudarskim projektom povr{inske eksploatacije leì{ta rude

bakra Majdanpek do kote 125" i uputstvima za rad na Ju`nom reviru.U okviru otkopavanja u uèm smislu mogu se izdvojiti

slede}e tehnolo{ke operacije : priprema terena, bu{enje, oprobavanje, miniranje, utovar, transport, odlaganje jalovine, prat- e}i radovi, rudarsko odràvanje kopa i odvodnjavanje.

Jalovina na ovom delu predstavlja vlaàn materijal i nanos koji nemoè da se preradi, obru{eni materijal sa vi{ih etaà koji je ~esto dosta oksidisao, materijal nastao pri ~i{}e- nju transportnih puteva koji je deponovan na kosinama, materijal iz nasutog kosog puta na etaì 335, neposredna prate}a jalovina i materijal dobijen pri izradi puta za Severni revir i izradi korita reke Mali Pek (izme{tanje reke i puta).

Na na proizvodnji rude }e se, prema potrebi, raditi u sve tri smene. Primarno usitnjavanje }e biti vr{eno bu{a~ko minerskim radovima. Bu{enje }e biti vr{eno bu{ilicom BE-45R interne oznaka BE-7. Miniranje }e se vr{iti AN-FO i SL-URRY eksplo- zivima. Utovar }e biti vr{en bagerima ka{ikarom tipa MARION 182 interne oznake M-3 i M-2. Transport jalovine do deponije ili jalovi{ta }e biti kamionski. Transport rude do Primarnog drobljenja je takodje kamionski. Za transport su usvojeni kamioni WABCO no- sivosti 190 kratkih tona. Odlaganje jalovine, izrada i odràvanje puteva, rudarsko odràvanje kopa i pomo}ni radovi }e biti vr{eni postoje}om pomo}nom mehanizacijom. Odvodnjavanje radili{ta }e biti vr{eno prema postoje}em projektu odvodnjavanja.

5.1. Elementi povr{inskog kopa

Polazni elementi za projektovanje kopa su generalna kosina kopa i visina etaà, prilog br. 5.01.

5.1.1. Generalna kosina kopa

Ispitivanje osobina stena Majdanpe~kog leì{ta u cilju odredjivanja generalne kosine kopa su vr{ena u vi{e navrata od strane nekoliko firmi. Elementi su kroz vi{egodi{nji rad pro- veravani na terenu. Ostvareni elementi se redovno evidentiraju u Tehni~koj pripremi Povr{inskog kopa i pa`ljivo analiziraju.

Prema geotehni~kim ispitivanjima koja je izvr{io institut "Jaroslav ~erni" iz Beograda kosine kopa do dubine od 700 metara su: (tabela br. 5.1.01.)

Tabela br. 5.1.01. ──────────────────────────────────────────────────────────── Dubina kopa Pregled prose~nih vrednosti uglova H (m) kosina za radnu sredinu A B C D ──────────────────────────────────────────────────────────── 50 72 39' 61 12' 67 00' 74 30' 75 54 09' 51 00' 57 41' 66 02'

100 47 39' 45 00' 52 05' 60 38'125 43 15' 41 30' 47 47' 56 26'150 40 15' 39 18' 44 17' 52 38'175 38 15' 37 24' 42 29' 50 02'200 36 33' 35 36' 40 29' 47 26'250 34 27' 32 24' 39 17' 44 26'300 32 45' 30 36' 34 53' 42 14'350 31 39' 29 12' 33 05' 40 26'400 30 39' 28 06' 31 41' 38 50'500 28 51' 26 30' 29 53' 36 14'550 28 09' 26 00' 28 30' 35 30'600 27 33' 25 40' 28 20' 35 00'650 26 39' 25 10' 28 10' 34 32'700 26 00' 25 00' 28 00' 34 00'

────────────────────────────────────────────────────────────

Ispitivanje parametara ~vrsto}e stenske mase je vr{ila i Ameri~ka firma "INDEPENDENT mining consultans, inc". Rezulta- ti ispitivanja su prikazani u studiji "SLOPE STABILITY ANALYSIS OPEN PIT JU`NI REVIR". U istoj studiji data je preporuka za prose~ne elemente kopa i etaà prema pojedinim vrstama stena (Tabe- la br. 5.1.02.).

Tabela br. 5.1.02.─────────────────────────────────────────────────────────── bez dreniranja sa dreniranjem ──────────────────── ─────────────────── prose~. horiz. prose~ni horiz. ugao rastojanje ugao rastojanje Vrsta stene kosine od noìce kosine od noìce kopa do noìce kopa do noìce () (m) () (m)───────────────────────────────────────────────────────────Sz. andezit 40 17,9 45 15,0Jz. andezit 40 17,9 45 15,0J. andezit 45 15,0 45 15,0Ji. andezit 40 17,9 40 17,9I. gnajs 40 17,9 40 17,9Sz. gnajs 40 17,9 45 15,0S. gnajs 45 15,0 45 15,0Jz. gnajs 40 17,9 45 15,0

Ji. kre~njak 42 16,65 42 16,65Jz. kre~njak 45 15,0 45 15,0Z. kre~njak 45 15,0 45 15,0I. {kriljac 34 22,25 36 20,65───────────────────────────────────────────────────────────

Za potrebe projektovanja radnih etaà i zavr{nih kosina PK Majdanpek, 1990. god. obavljena su ispitivanja parametara smicanja po diskontinuitetima od strane Rudarsko-geolo{kog fakulteta iz Beograda. Rezultati ispitivanja su prikazani u studiji "Laboratorijsko istraìvanje parametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek". Program geomehani~kih istraìvanja su izradili stru~njaci RBM-a u saradnji sa stru~njacima instituta iz Tusona. Poseban naglasak u tom programu dat je smicanju po pukotinama, odnosno odredjivanja ugla unutra{njeg trenja. U cilju ispitivanja izdvojeno je po osam reprezenata karakteristi~nih vrsta stena i to za {kriljac, za kre~njak, za andezit i za gnajs. Reprezenti su tako odabrani da mogu biti merodavni u analizi stabilnosti radnih etaà i zavr{nih kosina.

Za analiziranje su izdvojene kao karakterisdti~ne i zna~ajne ~etri litolo{ke sredine i to: gnajs, andezit, kre~njak i {kriljac.

Na svakom od ovih uzoraka su utvrdjeni parametri smicanja po diskontinuitetima. Podaci su dobiveni kori{}enjem specijalne konstrukcije za izvodjenje opita smicanja po pukotini a prikazani su tabelarno i grafi~ki. U toku opita i interpreta- cije podataka posebna pa`nja se obra}ala na definisanju vr{nih i posebno rezidualnih vrednosti paramertara smicanja.

U tabelama 5, 6, 7, 8 i 9 pomenute studije dat je prikaz utvrdjenih vr{nih i rezidualnih vrednosti parametara smicanja.

~injenica da je za svaku vrstu stene ispitano po osam reprezenata, da je metoda odgovaraju}a i da je ispitivanje

izvr{eno korektno, daje pouzdanost utvrdjenih vrednosti parametara smicanja te se u projektovanju ovi parametri mogu koristiti kao vrlo pouzdani. Moè se zaklju~iti i to da do sada ostvareni parametri kopa kao i usvojeni parametri za projektovanje u "Dop- unskom rudarskom projektu povr{inske eksploatacije leì{ta rude bakra do kotse 125" imaju zadovoljavaju}u sigurnost.

U Dopunskom rudarskom projektu povr{inske eksploatacije leì{ta rude bakra Majdanpek do kote 125 usvojene su sled- e}e generalne kosine kopa (tabela br. 5.1.03.).

Tabela br. 5.1.03.─────────────────────────────────────────────────────────────

v r s t a s t e n a generalna kosina kopa (α)─────────────────────────────────────────────────────────────

"A" (gnajs) 36,34"B" ({kriljac, filit) 30,00"C" (andezit) 37,10

"D" (kre~njaIk) 42,34─────────────────────────────────────────────────────────────

U Rudarskoj pripremi Povr{inskog kopa RBM-a se redovno vodi evidencija o ostvarenim parametrima kopova u vreme izvodjenja radova na pojedinim zahvatima i prati pona{anje bokova nakon zavr{enih zahvata o ~emu postoji odgovaraju}a dokumentacija. Ost- vareni elementi, nakon duèg perioda vremena (posle stabilizacije bokova kopa), prema vrstama stena, a koji su se u praksi tokom dugogodi{njeg rada pokazali kao zadovoljavaju}i, su dati u tabeli br. 5.1.04.

Tabela br. 5.1.04.──────────────────────────────────────────────────────────── radna sredina

Parametar ──────────────────────── A B C D────────────────────────────────────────────────────────────Radni ugao etaè (stepen) 75 75 75 75Zavr{ni ugao etaè (stepen) 65 43 56 73Zavr{ni ugao kosine kopa (stepen) 36 30 37 42Min. radna {irina eta`ne ravni (m) 58 58 58 58Zona mog. obru{avanja etaè (m) 3 12 6 1Min. zavr{. {irina eta`. ravni (m) 9 22 15 3[irina transportnih puteva (m) 22 31 25 20────────────────────────────────────────────────────────────

Prate}i pona{anje generalne kosine Povr{inskog kopa RBM-a na ovom delu kopa za jedan duì vremenski period, iskus-

tveno, moè se re}i da za radnu sredinu, vremenski period od oko 3 godine (koliko }e maksimalno vremena pro}i do narednog zahvata na ovom delu kopa) i planiranu dubinu zahvata od 110 m, moè da podnese daleko ve}i nagib (generalnu kosinu kopa) nego {to je to prikazano u tabeli br. 5.1.04.

Uzimaju}i u obzir sva napred izneta razmatranja i iskustva koja tretiraju stabilnost kosina, usvaja se u Dopun- skom rudrskom projektu otkopavanja rude na Ju`nom reviru u zoni reke Mali Pek da generalna kosina kopa, ne uzimaju}i u obzir transportne puteve, bude α= 38,3. Generalna kosina kopa sa transportnim putevima je ispod 37.

5.1.2. Visina etaà

Prema razradjenoj tehnologiji u dosada{njem radu otkopavanje na Povr{inskom kopu Ju`nog revira se vr{i u etaàma visine od po 15 m. Prema tome i u Dopunskom rudarskom projektu za rad na Ju`nom reviru u zoni reke Mali Pek bi}e usvojeno otkopavanje sa etaàma od po h=15m.

5.2. Elementi etaà povr{inskog kopa

Polazni podaci za prora~un elemenata etaà su usvojena generalna kosina kopa od α = 38,3 i visina etaè od 15m.

5.2.1. Korak etaè "lu"

Ova veli~ina predstavlja zbir {irine radne kosine etaè, {irine zone mogu}eg obru{avanja i sigurnosne {irine eta`ne ravni (Prilog br. 5.01.)

h 15lu = ──────── = ───────── = 19,0 m

tg α tg 38,3

gdeje:

h = 15 m - Usvojerna visina etaè α = 38,3 - Generalna kosina kopa

5.2.2. Radni ugao kosine etaè "αr"

Radni ugao kosine etaè zavisi od vi{e faktora kao na primer: Fizi~ko mehani~kih karakteristika stenskih masa, visine etaà, nagiba minskih bu{otina i primene utovrne mehannizaci- je. Smatra se iz iskustva da se za konkretne uslove moè za radni ugao kosine etaà uzeti ugao bu{enja odnosno αr = 75 (Prilog br. 5.01.).

5.2.3. [irina radne kosine etaè "lr"

[irina kosine etaè (Prilog br. 5.01.) je u funkciji od visine i nagiba radne kosine etaà i iznosi:

h 15lr = ─────── = ───────── = 4,0 m

tg αr tg 75

5.2.4. [irina eta`ne reavni pri radnoj kosini etaè

Ova veli~ina predstavlja radnu {irinu eta`ne ravni odnosno {irinu eta`ne ravni u vremenu dok jo{ nije po~elo obru{avanje iz

zone mogu}eg obru{avanja (Prilog br. 5.01.).

le = lu - lr = 19 - 4 = 15 m

5.2.5. Ugao stabilnog drànja etaè "αs" i ugao prirodnog drànja obru{enog materijala "αp"

Radni ugao kosine etaà je odredjen nagibom bu{e- nja, odnosno za mek{e stene to je ugao koji etaà dobije pri zavr{etku utovara. Posle kra}eg ili duèg stajanja (Prilog br. 5.01.) usled razli~itih faktora dolazi do raspadanja stena, osi- panja i klizanja iz bloka mogu}eg obru{avanja. Materijal se deponuje na eta`noj ravni. Nakon izvesnog vremena koje moè biti vrlo razli~ito ovaj se proces stabilizuje. Radna kosina etaè zauzme ugao stabilnog drànja a obru{eni materijal ugao prirodnog drà- nja obru{enog materijala. Prema tome kako su se pona{ale sli~ne stene na Majdanpe~kim povr{inskim kopovima smatra se da se ugao stabilnog drànja etaè kre}e do 58 a ugao prirodnog drànja obru{enog materijala oko 39.

5.2.6. [irina zone mogu}eg obru{avanja "lo"

Zona mogu}eg obru{avanja je horizontalna povr{ina izmedju linije vrha etaè pri radnom uglu i linije mogu}eg obru- {avanja (linije vrha stabilisane kosine). Linija vrha stabilisane kosine je vrlo vaàn parametar za projektovanje jer ona odredjuje granicu kopa. [irina zone mogu}eg obru{avanja (Prilog br. 5.01.) je definisana radnim uglom, uglom stabilnog drànja i visinom etaà. Za usvojeni radni ugao αr = 75, ugao stabilnog drànja etaà αs = 58 i visinu etaà od h = 15m maksimalna {irina zone mogu}eg obru{avanja iznosi:

lo = h * (ctg αs - ctg αr) = 15 * (ctg 58 - ctg 75)lo = 5,35 m

5.2.7. Potrebna {irina eta`ne ravni za deponovanje obru{enog materijala "lm"

Povr{ina bloka mogu}eg obru{avanja "S" (Prilog br. 5.01.) je definisana radnom kosinom, kosinom stabilnog drànja i visinom etaè i ona iznosi: h2 152

S = ──── * (ctg αs - ctg αr) = ──── * (ctg 58 - ctg 75) 2 2

S = 40,15 m2

Kako je napred re~eno, raspadnuta stena iz bloka

mogu}eg obru{avanja se deponuje na eta`noj ravni preko noìce et- aè. Potrebna {irina eta`ne ravni za deponovanje ovog materijala iznosi: ───────────────────────────────────── / 2 * S * Kr

lm = / ──────────────────────────────────── / (sin αp)2

sin αp * cos αp + ─────────────── tg (αs - αp)

gde je:S = 40,15 m2 - Povr{ina bloka mogu}eg obru{avanjaKr = 1,45 - Koeficijent rastresitosti obru{enog materijala.

αp = 39 - Ugao prirodnog drànja obru{enog materijala.αs = 58 - Ugao stabilnog drànja kosine etaè.

───────────────────────────────────── / 2 * 40,15 * 1.45 lm = / ──────────────────────────────────── / (sin 39)2

sin 39 * cos 39 + ─────────────── tg (58 - 39)

lm = 8,5 m

5.2.8. [irina sigurnosne eta`ne ravni "ls"

Prema usvojenoj generalnoj kosini kopa, uglu stabilnog drànja etaè i visini etaè (Prilog br. 5.01.) {irina et- a`ne ravni iznosi:

ls = lu - lr - lo = 19 - 4 - 5,4 = 9,6 m

gde je:lu = 19,0 m - Korak etaè.lr = 4,0 m - [irina radne kosine etaè.lo = 5,4 m - [irina zone mogu}eg obru{avanja.

Kako je prema predhodnoj ta~ki potrebna {irina et- a`ne ravni za deponovanje obru{enog materijala lm = 8,5 m to sra- ~unata {irina eta`ne ravni od ls = 9,6 m zadovoljva.

5.2.9. Elementi puta

Glavni transportni putevi }e biti dvosmerni sa dve

kolovozne trake. Putevi po radnim etaàma }e takodje biti dvosmerni sa dve kolovozne trake. Kona~ni put +354/+320 po severoisto~noj strani, put +245/+305 i privremeni putevi za otvaranje pojedinih etaà }e biti dvosmerani sa jednom kolovoznom trakom.

Maksimalni uspon, odnosno pad glavnih transportnih puteva je 10 % a privremenih (u okviru radili{ta) do 13%.

[irina dvosmernog puta sa dve kolovozne trake (Prilog br. 5.02.) iznosi:

[dve = lo + lb + 2D + ld + lk + n[dve = 5,4 + 2,0 + 2 * 7,0 + 1,0 + 1,5 + 0,4 = 24,3 m

gde je:- lo = 5,4 m - [irina zone mogu}eg obru{avanja- lb = 2,0 m - [irina za{titne berme- D = 7,0 m - Maksimalna {irina vozila

- d = 1,0 m - Slobodna {irina puta za mimoilaènje vozila- lk = 2,0 m - [irina kanala- n = 0,4 m - Ostojanje noìce etaè od ivice kanala

[irina puta sa jednom kolovoznom trakom (Prilog br. 5.03.) iznosi:

[jed = lo + lb + db + D + dk + lk + n [jed = 5,4 + 1 + 1 + 7 + 1 + 1,5 + 0,4 = 17,3 mgde je:

- db = 1m - Rastojanje izmedju kolovozne trake i za{titne berme.

- dk = 1m Rastojanje izmedju kolovozne trake i kanala.- lk = 1,5 m [irina kanala.

Napred prora~unati i usvojeni glavni paramatri kopa i etaà u okviru poglavlja 5. ovog Dopunskog rudarskog projekta dati su u tabeli br. 5.2.02. Na osnovu ovih parametara uradjen je Plan otkopavanja, I i II Zahvat, prilozi br. 5.04. i 5.05.

Tabela br. 5.2.02.───────────────────────────────────────────────────────────

e l e m e n t vrednost───────────────────────────────────────────────────────────Generalna kosina kopa bez puteva "α"() 38,3Generalna kosina kopa sa putevima "α"() ispod 37Visina etaè "h"(m) 15Korak etaè lu (m) 19Radni ugao kosine etaè "αr"() 75Radna {irina kosine etaè "lr"(m) 4Ugao stabil. dr`. kos. etaè "αs"() 58Zona mog. obru{avanja kosine "lo"(m) 5,4Ugao prir.dr`. obru{. mater. "αp"() 39Min. radna {irina. eta`. ravni "le"(m) 15

Potrebna {irina eta`. ravni zazadr`. obru{enog materijala "lm"(m) 8,5Zavr{. {irina eta`. ravni "ls"(m) 9,6Min. {irina puteva sa dve kolovoz.trake "[2"(m) 24,3Min. {irina puteva sa jednom kolovoz.trakom "[1"(m) 17,3────────────────────────────────────────────────────────────

6.0. REZERVE RUDE I METALA

6.1.1. Geolo{ke rezerve rude

Ovo podru~je predstavlja severni deo Ju`nog revira. Glavna mineralizacija bakra je {tokverkno-inpregnacionog tipa i vezana je za hidrotermalnu etapu. Cirkulacija hidrotermalnih rastvora vezana je za tektonski izdrobljene zone koje su omogu}i- le deponovanje kvarca i drugih sulfidnih minerala. Deponovanje ekonomski zna~ajnih koncentracija bakra izvr{eno je u mezoepite- rmalnoj fazi pri temperaturi od 200C do 300C. Glavni rudni mineral je halkopirit a pirit i pirhotin su vrlo podredjeni. Halko- pirit se nalazi u izgradnji kontaktnih rudnih tela magnetita, piritnih rudnih tela a naj~e{}e se nalazi u zoni porfirske mineralizacije u vidu inpregnacija. Po obodu rudnog polja u kontaktnoj zoni izmedju andezita i gnajseva ili u ìcama zajedno sa halkopiritom javlja se i molibdenit. Minerali srebra su naj~e{}e udruè- ni sa halkopiritom. Zlato se najve}im delom nalazi kao samorodno u halkopiritu ili u arsenopiritu. Magnetit je podredjeno zastupljen. Sadràji korisnih metala rastu sa porastom silifikacije. Po svojim fizi~ko mehani~kim karakteristikama ruda je tvrda do srednje tvrda.

Na~in istraìvanja, kategorizacija i potvrda rudnih rezervi se moè na}i u Elaboratu o rudnim rezervama Rudnika bakra Majdanpek iz 1986. godine te se na ovu temu za ovaj Dopun- ski rudarski projekat netreba posebno zadràvati. Okonturenje rudnog tela za konkretno radili{te u granicama 0,1 % Cu je izvr{eno na osnovu podataka iz eksploatacionih bu{otina koji se obradjuju i ~uvaju u Rudarskoj pripremi

RBM-a i na osnovu rezultata dubin- skog istra`nog bu{enja koje je izvodjeno tokom 1984. godine od strane Instituta za bakar iz Bora a koji se takodje nalaze u Ru- darskoj pripremi RBM-a.

Konstrukcija kopa, prilozi br. 5.04.01, i 5.04.02. i obra~un geolo{kih rezervi za radili{te Mali Pek su vr{eni na situacionom planu na stanje 15.01.2003. godine. Grani~ni sadràj konture je 0,1% Cu. Koli~ina rude po etaàma data je u tabeli br. 6.01.

Geolo{ke rezerve rude Tabela br. 6.01.──────────────────────────────────────────────────────────── R u d a (t) Etaà ──────────────────────────────────── Zahvat I Zahvat II Ukupno──────────────────────────────────────────────────────────── 335 125.000 175.000 300.000 320 385.000 298.000 683.000 305 84.000 670.000 754.000 290 - 734.000 734.000 275 - 552.000 552.000 260 - 438.000 438.000 245 - 146.000 146.000 ─────────────────────────────────────────────────────────── U k u p n o: 594.000 3.013.000 3.607.000

6.1.2. Koli~ina metala u geolo{kim rezervama

Kao podloga za obra~un metala kori{}eni su eta`ni planovi sadràja metala koji se ~uvaju i redovno aùriraju u Teh- ni~koj pripremi povr{inskog kopa RBM-a.

Koli~ine metala u geolo{kim rezervama po etaàma prikazane su u tabeli br. 6.02.

GEOLO[KE REZERVE RUDE I METALA U ZAHVATU RADILI[TA MALI PEK

Tabela br. 6.02.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Geolo{ke rezerve rude Bakar u geol.rezer. Zlato u geol.rezer. Srebro u geol.rezer. Magnetit u geol.rezer. Etaà (t) (%) (t) (gr/t) (kg) (gr/t) (kg) (%) (t) ════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 335-I 125.000 0,300 375,0 0,310 38,8 1,100 137,5 0,500 625 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-II 175.000 0,350 612,5 0,322 56,4 1,250 218,8 0,500 875──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-Uk. 300.000 0,329 987,5 0,317 95,2 1,188 356,3 0,500 1.500──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-I 385.000 0,400 1.540,0 0,310 119,4 1,250 481,3 0,500 1.925 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-II 298.000 0,422 1.257,6 0,320 95,4 1,330 396,3 0,500 1.490──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-Uk. 683.000 0,410 2.797,6 0,314 214,8 1,285 877,6 0,500 3.415──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-I 84.000 0,350 294,0 0,210 17,6 0,960 80,6 0,500 420 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-II 670.000 0,390 2.613,0 0,220 147,4 0,990 663,3 0,500 3.350──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-Uk. 754.000 0,386 2.907,0 0,219 165,0 0,987 743,9 0,500 3.770──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 290-II 734.000 0,395 2.899,3 0,157 115,2 0,822 603,3 0,500 3.670──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 275-II 552.000 0,367 2.025,8 0,156 86,0 0,813 448,8 0,500 2.760──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 260-II 438.000 0,375 1.642,5 0,189 82,8 0,953 417,4 0,500 2.190──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 245-II 146.000 0,388 566,5 0,185 27,0 0,950 138,7 0,500 730════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno: 3.607.000 0,383 13.826,2 0,218 786,0 0,994 3.586,0 0,500 18.035

6.2. Eksploatacione rezerve

Kako je napred re~eno otkopavanje se vr{i u sredini rudnog tela gde nema ve}ih proslojke jalovine i dajkova i nije o{tra granica oko konture 0,1% Cu te se ne o~ekuju veliki eksploatacioni gubitci i osiroma{enje.

Okonturenje rudnog tela u granicama 0,1 % bakra i obra~un geolo{kih rezervi rude i metala izvr{en je na osnovu eta`nih planovi sadràja metala (geolo{kih) koji se ~uvaju i redovno aùriraju u Tehni~koj pripremi povr{inskog kopa RBM-a. Eks- ploatacione rezerve po etaàma, tabele od 6.03. do 6.08, su sra~- unate na osnovu geolo{kih rezervi i predpostavljenih eksploatacionih gubitaka i prido{le jalovine (rude sa sadràjem ispod 0,1% Cu). Obra~un eksploatacionih rezervi rude i metala prema usvojenoj dinamici otkopavanja prikazane su u tabelama od 7.01. do 7.07. u poglavlju 7.00. ovog projekta (dinamika otkopavanja) i na prilozima od 7.01. do 7.07.

Eksploatacione rezerve rude i jalovine po etaàma Tabela br. 6.03.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ R u d a (t) Eksploata- ──────────────────────────────────────────────── ciona Geolo{ke Eksploat. Razbla- Eksploatac. jalovina Etaà rezerve gubitak ènje rezerve (t) ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 350-II - - - - 250.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-I 125.000 15.000 10.000 120.000 180.000 ────────────────────────────────────────────────────────────── 335-II 175.000 20.000 15.000 170.000 280.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-Uk. 300.000 35.000 25.000 290.000 460.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-I 385.000 20.000 15.000 380.000 150.000 ────────────────────────────────────────────────────────────── 320-II 298.000 18.000 10.000 290.000 120.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-Uk. 683.000 38.000 25.000 670.000 270.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-I 84.000 9.000 5.000 80.000 40.000 ────────────────────────────────────────────────────────────── 305-II 670.000 30.000 20.000 660.000 80.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-Uk. 754.000 39.000 25.000 740.000 120.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 290-II 734.000 34.000 20.000 720.000 90.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 275-II 552.000 22.000 10.000 540.000 20.000 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────

260-II 438.000 12.000 4.000 430.000 20.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 245-II 146.000 9.000 3.000 140.000 10.000 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 3.607.000 189.000 112.000 3.530.000 1.240.000

EKSPLOATACIONE REZERVE BAKRA U ZAHVATU RADILI[TA MALI PEK

Tabela br. 6.03.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Geolo{ke rezerve Eksploatacioni gubitak Razblaènje rude Eksploatacione rezerve Etaà ─────────────────────────── ────────────────────────── ────────────────────────── ──────────────────────────── Ruda Sadràj Cu Bakar Ruda Sadràj Cu Bakar Ruda Sadràj Cu Bakar Ruda Sadràj Cu Bakar (t) (%) (t) (t) (%) (t) (t) (%) (t) (t) (%) (t)════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 335-I 125.000 0,300 375,0 15.000 0,150 22,6 10.000 0,080 8,0 120.000 0,300 360,4 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-II 175.000 0,350 612,5 20.000 0,150 30,0 15.000 0,080 12,0 170.000 0,350 594,5──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-Uk. 300.000 0,329 987,5 35.000 0,150 52,6 25.000 0,080 20,0 290.000 0,329 954,9──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-I 385.000 0,400 1.540,0 20.000 0,150 30,0 15.000 0,080 12,0 380.000 0,400 1.522,0 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-II 298.000 0,422 1.257,6 18.000 0,150 27,0 10.000 0,080 8,0 290.000 0,427 1.238,6──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-Uk. 683.000 0,410 2.797,6 38.000 0,150 57,0 25.000 0,080 20,0 670.000 0,412 2.760,6──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-I 84.000 0,350 294,0 9.000 0,150 13,5 5.000 0,080 4,0 80.000 0,356 284,5 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-II 670.000 0,390 2.613,0 30.000 0,150 45,0 20.000 0,080 16,0 660.000 0,392 2.584,0──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-Uk. 754.000 0,386 2.907,0 39.000 0,150 58,5 25.000 0,080 20,0 740.000 0,387 2.868,5──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 290-II 734.000 0,395 2.899,3 34.000 0,150 51,0 20.000 0,080 16,0 720.000 0,398 2.864,3──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 275-II 552.000 0,367 2.025,8 22.000 0,150 33,0 10.000 0,080 8,0 540.000 0,371 2.000,8──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 260-II 438.000 0,375 1.642,5 12.000 0,150 18,0 4.000 0,080 3,2 430.000 0,379 1.627,7──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 245-II 146.000 0,388 566,5 9.000 0,150 13,5 3.000 0,080 2,4 140.000 0,397 555,4════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

Ukupno: 3.607.000 0,383 13.826,2 189.000 0,150 283,6 112.000 0,080 89,6 3.530.000 0,386 13.632,2

EKSPLOATACIONE REZERVE ZLATA U ZAHVATU RADILI[TA MALI PEK

Tabela br. 6.04.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Geolo{ke rezerve Eksploatacioni gubitak Razblaènje rude Eksploatacione rezerve Etaà ─────────────────────────── ────────────────────────── ────────────────────────── ──────────────────────────── Ruda Sadràj Au Zlato Ruda Sadràj Au Zlato Ruda Sadràj Au Zlato Ruda Sadràj Au Zlato (t) (gr/t) (kg) (t) (gr/t) (kg) (t) (gr/t) (kg) (t) (gr/t) (kg)════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 335-I 125.000 0,310 38,8 15.000 0,200 3,0 10.000 0,180 1,8 120.000 0,313 37,6 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-II 175.000 0,322 56,4 20.000 0,200 4,0 15.000 0,180 2,7 170.000 0,324 55,1──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-Uk. 300.000 0,317 95,2 35.000 0,200 7,0 25.000 0,180 4,5 290.000 0,320 92,7──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-I 385.000 0,310 119,4 20.000 0,180 3,6 15.000 0,160 2,4 380.000 0,311 118,2 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-II 298.000 0,320 95,4 18.000 0,180 3,3 10.000 0,160 1,6 290.000 0,323 93,7──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-Uk. 683.000 0,314 214,8 38.000 0,180 6,9 25.000 0,160 4,0 670.000 0,316 211,9──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-I 84.000 0,210 17,6 9.000 0,150 1,4 5.000 0,130 0,7 80.000 0,211 16,9 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-II 670.000 0,220 147,4 30.000 0,150 4,5 20.000 0,130 2,6 660.000 0,221 145,5──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-Uk. 754.000 0,219 165,0 39.000 0,150 5,9 25.000 0,130 3,3 740.000 0,219 162,4──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 290-II 734.000 0,157 115,2 34.000 0,120 4,1 20.000 0,100 2,0 720.000 0,157 113,1──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 275-II 552.000 0,156 86,0 22.000 0,120 2,6 10.000 0,100 1,0 540.000 0,156 84,4──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 260-II 438.000 0,189 82,8 12.000 0,120 1,4 4.000 0,100 0,4 430.000 0,190 81,8──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 245-II 146.000 0,185 27,0 9.000 0,120 1,1 3.000 0,100 0,3 140.000 0,187 26,2

════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 3.607.000 0,218 786,0 189.000 0,153 29,0 112.000 0,138 15,5 3.530.000 0,219 772,5

EKSPLOATACIONE REZERVE SREBRA U ZAHVATU RADILI[TA MALI PEK

Tabela br. 6.05.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Geolo{ke rezerve Eksploatacioni gubitak Razblaènje rude Eksploatacione rezerve Etaà ─────────────────────────── ────────────────────────── ────────────────────────── ──────────────────────────── Ruda Sadràj Ag Srebro Ruda Sadràj Ag Srebro Ruda Sadràj Ag Srebro Ruda Sadràj Ag Srebro (t) (gr/t) (kg) (t) (gr/t) (kg) (t) (gr/t) (kg) (t) (gr/t) (kg) ════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 335-I 125.000 1,100 137,5 15.000 0,500 7,5 10.000 0,300 3,0 120.000 1,108 133,0 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-II 175.000 1,250 218,8 20.000 0,500 10,0 15.000 0,300 4,5 170.000 1,255 213,3──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-Uk. 300.000 1,188 356,3 35.000 0,500 17,5 25.000 0,300 7,5 290.000 1,194 346,3──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-I 385.000 1,250 481,3 20.000 0,500 10,0 15.000 0,300 4,5 380.000 1,252 475,8 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-II 298.000 1,330 396,3 18.000 0,500 9,0 10.000 0,300 3,0 290.000 1,346 390,3──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-Uk. 683.000 1,285 877,6 38.000 0,500 19,0 25.000 0,300 7,5 670.000 1,293 866,1──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-I 84.000 0,960 80,7 9.000 0,300 2,8 5.000 0,200 1,0 80.000 0,986 78,9 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-II 670.000 0,990 663,0 30.000 0,300 9,0 20.000 0,200 4,0 660.000 0,997 658,3──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-Uk. 754.000 0,987 743,7 39.000 0,300 11,8 25.000 0,200 5,0 740.000 0,996 736,9──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 290-II 734.000 0,822 603,3 34.000 0,300 10,2 20.000 0,200 4,0 720.000 0,829 597,1──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 275-II 552.000 0,813 448,8 22.000 0,300 6,6 10.000 0,200 2,0 540.000 0,823 444,2──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 260-II 438.000 0,953 417,4 12.000 0,300 3,6 4.000 0,200 0,8 430.000 0,964 414,6────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

245-II 146.000 0,950 138,7 9.000 0,300 2,7 3.000 0,200 0,6 140.000 0,976 136,6════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 3.607.000 0,994 3.585,8 189.000 0,377 71,4 112.000 0,245 27,4 3.530.000 1,003 3.541,8

EKSPLOATACIONE REZERVE MAGNETITA U ZAHVATU RADILI[TA MALI PEK

Tabela br. 6.06.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Geolo{ke rezerve Eksploatacioni gubitak Razblaènje rude Eksploatacione rezerve Etaà ─────────────────────────── ────────────────────────── ─────────────────────────── ─────────────────────────── Ruda Sadràj Mg Magnetit Ruda Sadràj Mg Magnetit Ruda Sadràj Mg Magnetit Ruda Sadràj Mg Magnetit (t) (%) (t) (t) (%) (t) (t) (%) (t) (t) (%) (t)════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 335-I 125.000 0,500 625 15.000 0,300 45 10.000 0,200 20 120.000 0,500 600 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-II 175.000 0,500 875 20.000 0,300 60 15.000 0,200 30 170.000 0,497 845──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-Uk. 300.000 0,500 1.500 35.000 0,300 105 25.000 0,200 50 290.000 0,498 1.445──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-I 385.000 0,500 1.925 20.000 0,300 60 15.000 0,200 30 380.000 0,499 1.895 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-II 298.000 0,500 1.490 18.000 0,300 54 10.000 0,200 20 290.000 0,502 1.456──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-Uk. 683.000 0,500 3.415 38.000 0,300 114 25.000 0,200 50 670.000 0,500 3.351──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-I 84.000 0,500 420 9.000 0,300 27 5.000 0,200 10 80.000 0,504 403 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-II 670.000 0,500 3.350 30.000 0,300 90 20.000 0,200 40 660.000 0,500 3.300──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-Uk. 754.000 0,500 3.770 39.000 0,300 117 25.000 0,200 50 740.000 0,500 3.703──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 290-II 734.000 0,500 3.670 34.000 0,300 102 20.000 0,200 40 720.000 0,501 3.608──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 275-II 552.000 0,500 2.760 22.000 0,300 66 10.000 0,200 20 540.000 0,503 2.714──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 260-II 438.000 0,500 2.190 12.000 0,300 36 4.000 0,200 8 430.000 0,503 2.162

──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 245-II 146.000 0,500 730 9.000 0,300 27 3.000 0,200 6 140.000 0,506 709════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 3.607.000 0,500 18.035 189.000 0,300 567 112.000 0,200 224 3.530.000 0,501 17.692

EKSPLOATACIONE REZERVE RUDE I METALA U ZAHVATU RADILI[TA MALI PEK

Tabela br. 6.07.═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploatacione Bakar u eksploatac- Zlato u eksploatac- Srebro u eksploatac- Magnetit u eksploatac- rezerve rude ionim rezevama ionim rezervama ionim rezervama ionim rezervama Etaà (t) (%) (t) (gr/t) (kg) (gr/t) (kg) (%) (t)═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 335-I 120.000 0,300 360,4 0,313 37,6 1,108 133,0 0,500 600 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-II 170.000 0,350 594,5 0,324 55,1 1,255 213,3 0,497 845 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-Uk. 290.000 0,329 955,0 0,320 92,7 1,194 346,3 0,498 1.445 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-I 380.000 0,400 1.522,0 0,311 118,2 1,252 475,8 0,499 1.895 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-II 290.000 0,427 1.238,6 0,323 93,7 1,346 390,3 0,502 1.456 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-Uk. 670.000 0,412 2.760,6 0,316 211,9 1,293 866,1 0,500 3.351 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-I 80.000 0,356 284,5 0,211 16,9 0,986 78,9 0,504 403 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-II 660.000 0,392 2.584,0 0,221 145,5 0,997 658,3 0,500 3.300 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-Uk. 740.000 0,387 2.868,5 0,219 162,4 0,996 737,1 0,500 3.703 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 290-II 720.000 0,398 2.864,3 0,157 113,1 0,829 597,1 0,501 3.608 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 275-II 540.000 0,371 2.000,8 0,156 84,4 0,823 444,2 0,503 2.714 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 260-II 430.000 0,379 1.627,7 0,190 81,8 0,964 414,6 0,503 2.162

─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 245-II 140.000 0,397 555,4 0,187 26,2 0,976 136,6 0,506 709 ═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno: 3.530.000 0,386 13.632,3 0,219 772,5 1,003 3.542,0 0,501 17.692

7.0. DINAMIKA OTKOPAVANJA

Plan proizvodnje na radili{tu Mali Pek po mesecima, tabele br. 7.01. do 7.07. i prilozi br. 7.01. do 7.07. (eta`- ni planovi otkopavanja rude sa sadràjima metala na pojedinim et- aàma), uradjen je posle detaljnog sagledavanja ve}eg broja vari- janti od strane stru~nih ljudi Rudnika bakra Majdanpek. Plan je uradjen na osnovu mogu}e raspoloìvosti opreme, prvenstveno vozila, mogu}nosti flotacije i prilagodjen je, shodno postoje}im uslovima, dugoro~nom planu otkopavanja u Rudniku bakra Majdanpek i strategiji razvoja RTB Bor.

Da bi se odrào kontinuitet u proizvodnji rude neophodno je da se otkopavanje na radili{tu Mali Pek vr{i u dva zahvata (Zahvat I i Zahvat II). Zahvat I po~inje 01. januara 2003. godine i obuhvata otkopavanje dela etaà 335, 320 i 305. U ovom zahvatu ima 580.000 t rude {to prema usvojenom planu za 2003. godinu, tabele br. 6.07. i 7.01, obezbedjuje proizvodnju rude do sredine Septembra. Zahvat II treba da zapo~ne 01. Maja iste godine radovima na jalovini na etaì 350 (izrada kosog puta za S.revir i stvaranje uslova za izme{tanje korita reke Mali pek). Sa etaè 350 u zahvatu II treba otkopati i odvesti 250.000 t jalovine. Smatra se da }e ovaj posao mo}i da se obavi za 2,5 meseca (Maj, Jun i prva polovina Jula). Radovi na izmestanju korita reke Mali Pek, izrada propusta i izme{tanje dalekovoda bi se zavr{ili za naredna dva meseca (druga polovina Jula, Avgust i prva polovina Septembra) dokle }e biti rude u Zahvatu I. Sredinom Septembra Zahvat II treba da preuzme rudu na etaì 335. Za vreme rada na otkopavanju rude na etaì 320-II treba uspostaviti izvozni put preko zapada od nivoa +305 m.

G A N T O G R A M R A D O V A Tabela br. 7.01.╔═════════════════════╦═══════════════════════════════════════════════════════════╦═══════════════════════════════════════════════════════════╦════════════════════════════════════════════╗ ║ ║ 2 0 0 3. god. ║ 2 0 0 4. god. ║ 2 0 0 5. god. ║║ ╟───────────────────────────────────────────────────────────╫───────────────────────────────────────────────────────────╫────────────────────────────────────────────║║ O p e r a c i j a ║ M e s e c ║ M e s e c ║ M e s e c ║║ ╟────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────╫────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────╫────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────║

║ ║Jan.│Feb.│Mart│Apr.│Maj │Jun │Jul │Avg.│Sep.│Okt.│Nov.│Dec.║Jan.│Feb.│Mar │Apr.│Maj │Jun │Jul │Avg.│Sep.│Okt.│Nov.│Dec.║Jan.│Feb.│Mar.│Apr.│Maj │Jun │Jul │Avg.│Sep.║╠═════════════════════╬════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╬════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╬════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════║║ Prip.rad.na Et.350-I║▀▀──┼────┼───▀▀────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Rad na Et.335-I ║▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀───┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Otvaranje Et.320-I ╟────┼────┼───▀▀▀───┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Rad na Et.320-I ╟────┼────┼───▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀─┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Servis i transp. M-2╟────┼─────▀▀▀▀▀▀▀▀▀┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Radovi na Et.350 ╟────┼────┼────┼────┤▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀──┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Izrada puta za SR ╟────┼────┼────┼────│▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀───┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Izme{t.reke M.pek ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼─▀▀▀▀▀▀▀▀▀────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Izrada propusta ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┤▀▀▀▀▀────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Izme{t.dalekovoda ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┤▀▀▀▀▀────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────

┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Izrada puta po 350 ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────▀▀▀──┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Otvaranje Et.305-I ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼───▀▀▀▀▀▀┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Otvaranje Et.335-II ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼───▀▀▀───┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Rad na Et.335-II ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼───▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀──┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Rad na Et.320-II ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀──┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Izrada zapad.puta ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼──▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀──┼────╫▀▀──┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Rad na Et.305-II ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫──▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀─┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Rad na Et.290-II ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼───▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀───╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Rad na Et.275-II ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼─▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀───┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Rad na Et.260-II ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼─▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀──┼────┼────╢║ Rad na Et.245-II ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼─

───┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼──▀▀▀▀▀▀▀┼────╢║ Izvla}enje bagera ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────▀▀▀──╢╚═════════════════════╩════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╩════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╩════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╝

Dinamika otkopavanja na radili{tu Mali Pek za 2.003. godinu Tabela br. 7.02.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Zahvat I Zahvat II U k u p n o ────────────────────────────────────── ──────────────────────────────────── ────────────────────────────────── Mesec Jalovina (t) Ruda (t) Ukupno (t) Jalovina (t) Ruda (t) Ukupno (t) Jalovina (t) Ruda (t) Ukupno (t)════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Januar 70.000 - 70.000 - - - 70.000 - 70.000 Februar 30.000 30.000 60.000 - - - 30.000 30.000 60.000 Mart 110.000 70.000 180.000 - - - 110.000 70.000 180.000 April 50.000 70.000 120.000 - - - 50.000 70.000 120.000 Maj 10.000 80.000 90.000 100.000 - 100.000 110.000 80.000 190.000 Jun 10.000 80.000 90.000 100.000 - 100.000 110.000 80.000 190.000 Jul 10.000 90.000 100.000 50.000 - 50.000 60.000 90.000 150.000 Avgust 40.000 100.000 140.000 60.000 - 60.000 100.000 100.000 200.000 Septembar - 60.000 60.000 100.000 40.000 140.000 100.000 100.000 200.000 Oktobar - - - 50.000 100.000 150.000 50.000 100.000 150.000 Novembar - - - 40.000 110.000 150.000 40.000 110.000 150.000

Decembar - - - 30.000 110.000 140.000 30.000 110.000 140.000════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ UKUPNO: 330.000 580.000 910.000 530.000 360.000 890.000 860.000 940.000 1.800.000

Dinamika otkopavanja na radili{tu Mali Pek za 2.004. god. Tab.br. 7.03.══════════════════════════════════════════════════════════════ Mesec Jalovina (t) Ruda (t) Ukupno (t)══════════════════════════════════════════════════════════════ Januar 130.000 130.000 260.000 Februar 50.000 120.000 170.000 Mart 5.000 140.000 145.000 April 5.000 130.000 135.000 Maj 50.000 140.000 190.000 Jun 40.000 130.000 170.000 Jul 10.000 140.000 150.000 Avgust 5.000 140.000 145.000 Septembar 5.000 130.000 135.000 Oktobar 5.000 140.000 145.000 Novembar 25.000 130.000 155.000 Decembar 10.000 130.000 140.000══════════════════════════════════════════════════════════════ UKUPNO: 340.000 1.600.000 1.940.000

Dinamika otkopavanja na radili{tu Mali Pek za 2.005. god. Tab.br. 7.04.══════════════════════════════════════════════════════════════ Mesec Jalovina (t) Ruda (t) Ukupno (t)══════════════════════════════════════════════════════════════ Januar 5.000 130.000 135.000 Februar 5.000 120.000 125.000 Mart - 140.000 140.000 April 10.000 130.000 140.000 Maj 5.000 140.000 145.000 Jun 5.000 130.000 135.000 Jul 5.000 140.000 145.000 Avgust 5.000 60.000 65.000══════════════════════════════════════════════════════════════ UKUPNO: 40.000 990.000 1.030.000

PLAN RUDE I METALA SA RADILI[TA MALI PEK ZA 2003. GODINU PO MESECIMA Tabela br. 7.05.═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploatacione Bakar u eksploatac- Zlato u eksploatac- Srebro u eksploatac- Magnetit u eksploatac- Mesec Etaà- rezerve rude ionim rezevama ionim rezervama ionim rezervama ionim rezervama Zahvat (t) (%) (t) (gr/t) (kg) (gr/t) (kg) (%) (t) ═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Januar 335-I - - - - - - - - - ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Februar 335-I 30.000 0,295 88,5 0,313 9,4 1,100 33,0 0,498 149,4 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Mart 335-I 70.000 0,303 212,1 0,314 22,0 1,111 77,8 0,502 351,4 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── April 335-I 20.000 0,299 59,8 0,310 6,2 1,110 22,2 0,496 99,2 April 320-I 50.000 0,384 192,0 0,309 15,5 1,246 62,3 0,493 246,5─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Maj 320-I 80.000 0,397 317,6 0,310 24,8 1,249 99,7 0,498 398,4─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jun 320-I 80.000 0,405 324,0 0,314 25,1 1,258 100,6 0,503 402,4─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jul 320-I 90.000 0,409 368,1 0,313 28,2 1,258 113,2 0,501 450,9─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Avgust 320-I 80.000 0,400 320,3 0,307 24,6 1,250 100,0 0,496 396,8 Avgust 305-I 20.000 0,341 68,2 0,210 4,2 0,979 19,6 0,500 100,0─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Septem. 305-I 60.000 0,361 216,3 0,212 12,7 0,988 59,3 0,505 303,0 Septem. 335-II 40.000 0,342 136,8 0,322 12,9 1,247 49,9 0,493 197,2─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Oktobar 335-II 100.000 0,354 354,0 0,324 32,4 1,257 125,7 0,499 499,0─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Novembar 335-II 30.000 0,346 103,7 0,326 9,8 1,257 37,7 0,496 148,8 Novembar 320-II 80.000 0,420 336,0 0,320 25,6 1,339 107,1 0,500 400,0───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Decembar 320-II 110.000 0,429 471,9 0,325 35,8 1,348 148,3 0,504 554,4═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno: 940.000 0,380 3.569,3 0,308 289,2 1,230 1.156,4 0,500 4.697,4

PLAN RUDE I METALA SA RADILI[TA MALI PEK ZA 2004. GODINU PO MESECIMA Tabela br. 7.06═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploatacione Bakar u eksploatac- Zlato u eksploatac- Srebro u eksploatac- Magnetit u eksploatac- Mesec Etaà- rezerve rude ionim rezevama ionim rezervama ionim rezervama ionim rezervama Zahvat (t) (%) (t) (gr/t) (kg) (gr/t) (kg) (%) (t)═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Januar 320-II 100.000 0,431 430,7 0,323 32,3 1,349 134,9 0,502 501,6 Januar 305-II 30.000 0,377 113,1 0,216 6,5 0,984 29,5 0,489 146,7─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Februar 305-II 120.000 0,389 466,8 0,219 26,3 0,999 119,9 0,497 596,4─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Mart 305-II 140.000 0,394 551,6 0,223 31,2 1,000 140,0 0,500 700,0─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── April 305-II 130.000 0,395 513,5 0,221 28,7 0,992 128,9 0,503 653,9─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Maj 305-II 140.000 0,387 541,8 0,220 30,8 0,997 139,6 0,501 701,4─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jun 305-II 100.000 0,397 397,2 0,220 22,0 1,001 100,1 0,502 501,6 Jun 290-II 30.000 0,380 114,0 0,150 4,5 0,813 24,4 0,495 148,5─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jul 290-II 140.000 0,387 541,8 0,152 21,3 0,824 115,4 0,498 697,2─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Avgust 290-II 140.000 0,399 558,6 0,165 23,1 0,830 116,2 0,502 702,8─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Septem. 290-II 130.000 0,401 521,3 0,158 20,5 0,832 108,2 0,503 653,9─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Oktobar 290-II 140.000 0,392 548,8 0,160 22,4 0,826 115,6 0,501 701,4─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Novembar 290-II 130.000 0,387 541,2 0,152 19,8 0,839 109,1 0,504 654,6─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Decembar 290-II 10.000 0,386 38,6 0,149 1,5 0,819 8,2 0,496 49,6

Decembar 275-II 120.000 0,375 450,0 0,156 18,7 0,819 98,3 0,500 600,0═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno: 1.600.000 0,396 6.329,0 0,193 309,6 0,930 1.488,3 0,501 8.009,6

PLAN RUDE I METALA SA RADILI[TA MALI PEK ZA 2005. GODINU PO MESECIMA Tabela br. 7.07═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploatacione Bakar u eksploatac- Zlato u eksploatac- Srebro u eksploatac- Magnetit u eksploatac- Mesec Etaà- rezerve rude ionim rezevama ionim rezervama ionim rezervama ionim rezervama Zahvat (t) (%) (t) (gr/t) (kg) (gr/t) (kg) (%) (t)═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Januar 275-II 130.000 0,374 486,2 0,158 20,5 0,824 107,1 0,501 651,3─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Februar 275-II 120.000 0,365 438,0 0,155 18,6 0,826 99,1 0,505 606,0─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Mart 275-II 140.000 0,370 518,0 0,156 21,8 0,824 115,4 0,505 706,7─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── April 275-II 30.000 0,362 108,6 0,160 4,8 0,810 24,3 0,500 150,0 April 260-II 100.000 0,360 360,0 0,188 18,8 0,958 95,8 0,502 502,0─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Maj 260-II 140.000 0,388 543,2 0,193 27,0 0,964 135,0 0,501 701,4─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jun 260-II 130.000 0,388 504,9 0,189 24,6 0,966 125,6 0,504 655,2─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jul 260-II 60.000 0,366 219,6 0,190 11,4 0,970 58,2 0,506 303,4 Jul 245-II 80.000 0,393 314,4 0,187 15,0 0,973 77,8 0,507 405,6─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Avgust 245-II 60.000 0,402 241,0 0,187 11,2 0,980 58,8 0,506 303,4═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno: 990.000 0,377 3.733,9 0,176 173,7 0,906 897,1 0,504 4.985,0

PLAN RUDE I METALA SA RADILI[TA MALI PEK PO GODINAMA Tabela br. 7.08.═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploatacione Bakar u eksploatac- Zlato u eksploatac- Srebro u eksploatac- Magnetit u eksploatac- Godina rezerve rude ionim rezevama ionim rezervama ionim rezervama ionim rezervama (t) (%) (t) (gr/t) (kg) (gr/t) (kg) (%) (t) ═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 2003 940.000 0,380 3.569,3 0,308 289,2 1,230 1.156,4 0,500 4.697,4─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 2004 1.600.000 0,396 6.329,0 0,193 309,6 0,930 1.488,3 0,501 8.009,6─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 2005 990.000 0,377 3.733,9 0,176 173,7 0,906 897,1 0,504 4.985,0═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno: 3.530.000 0,386 13.632,2 0,219 772,5 1,003 3.541,8 0,501 17.692,0

PLAN SUVOG KONCENTRATA I METALA U SUVOM KONCENTRATU PO GODINAMA Tabela br. 7.09.═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Bakar u suvom Zlato u suvom Srebro u suvom Magnetit u suvom Suvi koncentratu koncentratu koncentratu koncentratuGodina Ruda koncentrat ─────────────────────── ───────────────────── ────────────────────── ─────────────────────

(t) (%) (t) iskori- (gr/t) (kg) iskori- (gr/t) (kg) iskori- (%) (t) iskori- {}enje {}enje {}enje {}enje═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 2003 940.000 16.670 18,00 3.000 84,05 8,400 140 48,41 35,39 590 51,02 60,18 680 19,99─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 2004 1.600.000 29.550 18,00 5.320 84,06 3,720 110 35,53 17,60 520 34,94 60,10 1.160 20,00─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 2005 990.000 17.390 18,00 3.130 83,83 3,450 60 34,54 17,83 310 34,56 60,00 720 19,94═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 3.530.000 63.610 18,00 11.450 83,99 4,870 310 40,13 22,32 1.420 40,09 60,09 2.560 19,98

8.0. TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA

8.1.0. PRIPREMNI RADOVI

Pripremni radovi se sastoje u ras~i{}avanju i pripremanju terena za izvodjenje glavnih radova i pripremi i otvaranju pojedinih etaà. Dinamika ovih radova je prikazana na gantog- ramu u okviru dinamike otkopavanja u poglavlju 7.0. (tabela br. 7.01.).

8.1.01. Radovi na Etaì 350

Pripremni radovi za radili{te Mali pek zapo~eli su krajem 2002. i po~etkom januara 2003. godine na etaì 350 na glavnoj raskrsnici i u njenoj neposrednoj okolini. Radovi su se sastojali iz ras~i{}avanja i pripreme terena na samoj raskrsnici i njenoj okolini, pomeranja transportnog puta prema reci Mali Pek, obnove kosog puta od raskrsnice do nivoa etaè 335, privre- menog izme{tanja dela kosog puta prema Primarnom drobljenju i spu{tanja bagera na nivo etaè 335. Ostalo je jo{ da se u mesecu Martu, kada za to budu stvoreni uslovi, glavni transportni put po et. 350-I izmesti za jo{ oko 4 m prema reci Mali Pek i put prema Rudnom drobljenju postavi na kona~nu lokaciju (prilog br.8.02.).

Zahvat II }e zapo~ti 01. Maja radovima na jalovini na severnom delu radili{ta na etaì 350 izradom kosog puta za Se- verni revir niskopno od mosta za javni put sa nivoa +365 pa prema istoku do nivoa +354 (do krivine za prelaz preko reke) sa padom od oko 8 %, prilog br. 8.04. Izrada kosog puta }e biti vr{ena kao zasek u severnom boku kopa po uhodanom postupku bagerom interne oznake M-2 i buldozerom. Po izradi pomenutog puta radovi }e biti nastavljeni po nivou etaè 350 izmedju korita reke i kosog puta utovarom vi{ka materijala. Sa etaè 350 u zahvatu II treba otkopati i odvesti oko 250.000 t jalovine. Smatra se da }e ovaj posao mo}i da se obavi za 2,5 meseca (Maj, Jun i prva polovina Jula). Radovi na izmestanju korita reke Mali Pek, izrada propusta i izme{tanje dalekovoda bi se zavr{ili za naredna dva meseca (druga polovina Jula, Avgust i prva polovina Septembra a radove bi izvo- dilo specijalizovano preduze}a sa svojom mehanizacijom).

8.1.02. Otvaranje etaè 335-I

Pripremni radovi za rad na ovoj ertaì izvr{eni su krajem 2002. i po~etkom januara 2003. godine. Pro~i{}en je stari kosi put od raskrsnice do nivoa +335, uradjen kosi put na istoku (kod Operative) od nivoa +354 do +335, Bager, M-3 je postavljen na nivo etaè 335 i ve} zapo~eo sa utovarom, bu{ilica BE-7 postavljena na nivo +350. Radovi se odvijaju prema planu za 2003. god. Utovar je zapo~eo sa nivoa +335 od istoka prema zapadu, prilog br. 8.01, od ta~aka A (x=19.737; y=74.666) i B (x=19.761; y=74.663) utovarom jalovine (starog kosog puta koji predstavlja nasipanu jalovinu).

8.1.03. Otvaranje etaè 320-I

Otvaranje ove etaè, prilog br. 8.03. }e biti izvr{eno pristupnim putem po~ev od krivine na nivou +335 m sa ta~ke A (x=19.754; y=74.812) i B (x=19.762; y=74.826). Put }e i}i niskopno sa padom od 12 % ka jugu do ta~aka C (x=19.713; y=74.854) i D (x=19.705; y=74.837) na nivou +328 m, gde }e biti uradjena krivina prilog br. 8.03. Od platoa pomenute krivine, ta~ke D (x=19.705; y=74.837) i E (x=19.695; y=74.816) put ide ka severu sa padom od pribli`no 7,5 % do nivoa +320 m, ta~ke F (x=19.719; y=74.727) i G (x=19.743; y=74.722).

Pristupni put od nivoa +335 m pa do krivine na nivou +328 m kao i sama krivina (okretnica) }e biti radjeni kao zasek u isto~nom boku kopa buldozerom prema uhodanom postupku preguravanjem materijala. Uz predpostavku da }e za radove biti upotrebljavan buldozer tipa D9N, uzimaju}i u obzir specifi~nost radova, u~inci su slede}i:

Po{to }e buldozer raditi uglavnom u rastresitom, miniranom ili nasutom materijalu u~inci }e biti ra~unati bez u~e- {}a riperovanja.

- ~asovni kapacitet:

3.600 * V * Kv * Kn

Qh = ────────────────────── Tc

Gde je:V - Zapremina guraju}e prizmeKv - koeficijent vremenskog iskori{}enjaKn - koeficijent nagiba terenaTc - Vreme trajanja ciklusa

L * H2 4,0 * 1,502

V = ─────────── = ───────────── 5 m3

2 * tg 2 * tg 42gde je:

L = 4.0 m - {irina guraju}e prizmeH = 1,50 m - Visina guraju}e prizme = 42 - Ugao nagiba materijala pri guranju

- Vreme trajanja ciklusa

lp lvTc = ──── + ──── + 2 * tp (sec)

Vp Vv

Gde je:Vp = 3,5 (km/h) Brzina pri guranju materijalaVv = 5 (km/h) Brzina pri povratkulp = max. 40 m - duìna puta guranja materijalalv = max. 40 m - Duìna puta povratkatp = 10 s - Vreme uklju~ivanja brzine, usmeravanja ma{ine i pripreme noà

- Vreme jednog ciklusa

40 40 Tc = ─────── + ──────── + 2 * 10 = 90 sec

0,97 1,39

3.600 * 5,0 * 0,85 * 1 Qh = ──────────────────────── = 170 m3/mh rada

90

- Smenski kapacitet:

Qsm = Qh * Ts * Ki = 170 * 8 * 0,65 = 884 m3/smenugde je:

Qh - ~asovni kapacitetTs - Vreme trajanja smeneKi - Koeficijent vremenskog iskori{}enja smene

- Potrebno vreme za izradu useka:

Qm 7.000 Hp = ─────── = ───────── = 7,92 smena Qsm 884gde je:

Qm = 7.000 m3 - Koli~ina materijala za izradu useka

Qsm = 884 m3/sm. - Smenski kapacitet

Zasek otvaranja (pristupni put) od krivine na +328 m pa do nivoa +320 m }e biti uradjen bagerom (utovaranjem materijala). Bager ~e raditi niskopno sa pribli`nim padom od oko 7,5 % ka severu. Fino doterivanje puta }e biti izvr{eno buldozerom.

8.1.04. Otvaranje etaè 335-II

U pripremne radove za rad na etaì 335-II, prilog br. 8.05, ulazi izme{tanje dela horizontalnog puta za S.kovej po nivou etaè 350, izrada kosog puta +353/+335 (useka) na severois- toku radili{ta i priprema platoa na istoku etaè 335.

Izme{tanje dela puta za S.kovej po nivou etaè 350zapo~inje sa platoa izmedju Operative i Vatrogasnog doma, u blizini korita reke, sa ta~aka E(x=19.863; y=74.717) i B (x=19.843; y=74.694). Put se uklju~uje na postoje}i put za S.kovej na nivou +355 m kod ta~aka G(x=19.823; y=74.829) i F (x=19.802; y=74.815). Radovi }e biti izvedeni buldozerom, a kako se radi o ravnom terenu sa malom koli~inom materijala, procenjuje se da }e ovaj posao biti uradjen za jedan radni dan (3 smene).

Izrada kosog puta, prilog br. 8.05, }e biti izvo- djena kombinovanim radom bagera M-2 i buldozera. Bager }e utova- riti jedan deo materijala sa postoje}eg kosog puta 354/335 sa nivoa +345 m i tako napraviti pro{irenje (usek). Buldozer }e zapo~- eti zasecanje sa platoa izmedju Operative i Vatrogasnog doma sa nivoa +353 m od ta~aka A (x=19.829; y=74.690) i B (x=19.843; y=74.694) i materijal gurati u usek koji je uradio M-2. U ovom useku bager }e utovarati pregurani materijal. Put }e se uklju~iti na postoje}i put na nivou +335 m kod ta~aka C (x=19.762; y=74.826) i D (x=19.758; y=74.804). Za izradu puta buldozer treba pregurati oko 4.000 m3 jalovine. Radovi }e se izvoditi u rastresitom, miniranom ili nasutom materijalu te }e rad buldozera biti ra~unat bez u~e{}a riperovanja. Radove }e izvoditi buldozer tipa D9N.


3.600 * V * Kv * Kn

Qh = ──────────────────────── Tc


L * H2 4,0 * 1,502

V = ─────────── = ────────────── 5 m3

2 * tg 2 * tg 42

gde je:L = 4.0 m - {irina guraju}e prizmeH = 1,50 m - Visina guraju}e prizme = 42 - Ugao nagiba materijala pri guranju


lp lvTc = ──── + ──── + 2 * tp (sec)

Vp Vv

Gde je:Vp = 3,5 (km/h) Brzina pri guranju materijalaVv = 5 (km/h) Brzina pri povratkulp = max. 40 m - duìna puta guranja materijalalv = max. 40 m - Duìna puta povratkatp = 10 s - Vreme uklju~ivanja brzine, usmeravanja ma{ine

i pripreme noà


40 40 Tc = ──────── + ──────── + 2 * 10 = 90 sec

0,97 1,39

3.600 * 5,0 * 0,85 * 1 Qh = ───────────────────────── = 170 m3/mh rada

90


Qsm = Qh * Ts * Ki = 170 * 8 * 0,65 = 884 m3/smenugde je:

Qh - ~asovni kapacitetTs - Vreme trajanja smeneKi - Koeficijent vremenskog iskori{}enja smene

- Potrebno vreme za izradu useka: Qm 4.000 Hp = ─────── = ───────── = 4,6 smena

Qsm 884 gde je:

Qm = 4.000 m3 - Koli~ina materijala za izradu usekaQsm = 884 m3/sm. - Smenski kapacitet

Priprema platoa na istoku etaè 335 }e biti izvr- {ena u sklopu predhodnih radova buldozerom. Radovi obuhvataju ~i- {}enje po~etka postoje}eg puta po nivou etaè 335. [irina platoa treba da bude tolika da moè bager da zapo~ne rad i da u njegovoj okolini vozila normalno manevri{u.

8.1.05. Otvaranje etaè 305

Otvaranje etaè 305, prilog br. 8.06, }e biti izvr{eno bagerom M-3 prema uhodanom postupku zasekom otvaranja po padu od oko 9,5 % prema zapadu. Radovi }e zapo~eti sa nivoa etaè 320 od ta~aka A (x=19.673; y=74.525) i B (x=19.670; y=74.543). Krajnje ta~ke zaseka C (x=19.521; y=74.484) i D (x=19.521; y=74.505) su na nivou 305 m.

Da bi se moglo otpo~eti sa utovarom etaè 305 neophodno je uraditi izvozni put preko zapada, prilog br. 8.07. Po- stoje}i put od nivoa +395 do krivine na nivou 320 m je u dosta dobrom stanju. Na njemu ima dosta materijala od nanosa i obru{e- nja sa vi{ih etaà. Smatra se da osposobljavanje ove deonice puta ne}e biti komplikovano. Po obilasku terena procena je da bi se ova deonica mogla osposobiti za tri radna dana (9 snena).

Od nivoa +320, od ta~aka M (x=19.207; y=74.340) i N (x=19.220; y=74.320) pa do ta~aka C i D na nivou +305 m situacija je vrlo sloèna i treba uloìti veliki rad na izradi ove deonice puta. Prvo treba odminirati materijal na etaì 350 na zapadu, ne{to ju`nije od trafo stanice "HAC". Ovim materijalom bi se radom buldozera izvr{ilo premo{tenje dela puta koji je uni- {ten klizanjem berme. Po premo{tenju ovog dela radovi na izradi pristupnog puta, prema prilogu br. 8.07, bi bili nastavljeni ka severu prema useku otvaranja etaè 305 do ta~aka F (x=19.365; y=74.441) i G (x=19.378; y=74.425) na nivou +305 m sa padom od 8 %. Od ta~aka F i G pristupni put }e do ta~aka C i D (po~etak etaè 305) i}i po horizontali. Koordinate ta~aka C i D su C (x=19.521; y=74.484) i D (x=19.521; y=74.505).

Za uspostavljanje cele deonice puta preko Zapada, ~ija je duìna oko 350 m, treba pregurati oko 85.000 m3. Prose~na duìna guranja materijala }e se kretati oko 35 m. Za izvodjenje ovih radova }e biti upotrebljen buldozer D10N karakteristika prema prilogu br. 8.17.Buldozer }e raditi u rastresitom, miniranom ili nasutom materijalu te }e rad buldozera biti ra~unat bez u~e{}a riperovanja.


3.600 * V * Kv * Kn

Qh = ─────────────────────── Tc


L * H2 4,5 * 1,72

V = ────────── = ────────────── 7,2 m3

2 * tg 2 * tg 42

gde je:L = 4.5 m - {irina guraju}e prizmeH = 1,70 m - Visina guraju}e prizme = 42 - Ugao nagiba materijala pri guranju


lp lvTc = ──── + ──── + 2 * tp (sec)

Vp Vv

Gde je:Vp = 3,5 (km/h) Brzina pri guranju materijalaVv = 5 (km/h) Brzina pri povratkulp = max. 35 m - duìna puta guranja materijalalv = max. 35 m - Duìna puta povratkatp = 10 s - Vreme uklju~ivanja brzine, usmeravanja ma{ine

i pripreme noà


35 35 Tc = ──────── + ──────── + 2 * 10 = 81,3 sec

0,97 1,39

3.600 * 7,2 * 0,85 * 1 Qh = ───────────────────────── = 271 m3/mh rada

81,3


Qsm = Qh * Ts * Ki = 271 * 8 * 0,60 = 1.301 m3/smenu

gde je:Qh - ~asovni kapacitetTs - Vreme trajanja smeneKi - Koeficijent vremenskog iskori{}enja smene

- Potrebno vreme za izradu useka:

Qm 85.000 Hp = ─────── = ─────────── = 65,3 smena (22 rad.dana) Qsm 1.301

gde je:Qm = 85.000 m3 - Koli~ina materijala za izradu putaQsm = 1.301 m3/sm. - Smenski kapacitet

Kako se iz gantograma radova u ta~ki 7.00, tabela 7.01, ovog projekta vidi, predvidjeno vreme za izradu ovog puta je od sredine Septembra do sredine Novembra 2003. god. i u prvoj polovini Januara 2004. god (doterivanje puta pred po~etak radova). Planirani period vremena za izvodjenje radova je daleko ve}i od potrebnog, medjutim, usvojeni buldozer }e se u ovom periodu koristiti i za druge neophodne radove.


Radovi na ovoj etaì treba da zapo~nu u Novembru 2003. godine sa isto~ne strane radili{ta bagerom M-3. Etaà je otvorena radovima iz predhodnog zahvata (320-I) te posebnih radova na otvaranju ove etaè ne}e biti, jedino }e se izvr{iti pop- ravka pristupnog puta i poravnavanje terena na mestu za po~etak utovara.


Otvaranje ove etaè, prilog br. 8.08, }e biti izvr{eno pristupnim kosim putem (zasekom u boku kopa) sa zapadne strane radili{ta sa padom od juga ka severu sa pribli`no 8 %. Po- ~etak zaseka }e biti na zapadnom putu na nivou +305 od ta~aka A (x=19.366; y=74.441) i B

(x=19.379; y=74.425) a kraj na nivou etaè 290 kod ta~aka C (x=19.540; y=74.505) i D (x=19.536; y=74.528). Radovi }e biti obavljeni po uhodanom postupku niskopnim radom bagera M-3 i doterivanjem puta buldozerom.


Otvaranje ove etaè, prilog br. 8.09, }e biti izvr{eno usekom sa nivoa etaè 290 od juga ka severu sa pribli`nim padom od 8 %. Po~etak useka je na nivou etaè 290 kod ta~aka A (x=19.537; y=74.528) i B (x=19.540; y=74.505) a kraj na nivou et- aè 275 kod ta~aka C (x=19.701; y=74.592) i D (x=19.677; y=74.608). Usek }e biti uradjen po uhodanom postupku niskopnim radom bagera M-3 i doterivanjem useka buldozerom.


Otvaranje ove etaè, prilog br. 8.10, }e biti izvr{eno usekom sa nivoa etaè 275 od zapada ka istoku sa pribli`- nim padom od 8 %. Po~etak useka je na nivou etaè 275 kod ta~aka A (x=19.684; y=74.603) i B (x=19.701; y=74.592) a kraj na nivou etaè 260 kod ta~aka C (x=19.662; y=74.740) i D (x=19.651; y=74.715). Usek }e biti uradjen po uhodanom postupku niskopnim radom bagera M-3 i doterivanjem useka buldozerom.


Otvaranje ove etaè, prilog br. 8.11, }e biti izvr{eno sa isto~nog dela etaè 260 od ta~aka A (x=19.629; y=74.709) i B (x=19.658; y=74.716). Zbog male povr{ine ove etaè, odnosno male duìne, cela etaà }e biti utovarana po padu od istoka ka zapadu sa pribli`no 7.5 %.

8.1.11. Izme{tanje korita reke Mali Pek

Pripremne radove za izme{tanje korita reke Mali Pek }e biti izvedeni od strane RBM-a prema postupku opisanom u ta~ki 8.1.01. ovog projekta a samo izme{tanje korita, prilozi br. 5.05. i 8.04. }e biti izvr{eno prema gradjevinskom elaboratu koji }e biti uradjen od strane gradjevinske slu`be RBM-a. Za izvodjenje radova }e biti angaòvano specijalizovano preduze}e.

8.1.12. Izme{tanje dalekovoda

Ovim projektom je predvidjeno izme{tanje dva stuba (stub-1 i stub-2) rezervnog dalekovoda za grad Majdanpek. Stub-1 se nalazi na Vidikovcu, kod mosta na javnom putu, a stub-2 kod Operative kopa. Pripremne radove za izme{tanje dalekovoda }e uraditi RBM a elektro elaborat i izme{tanje stubova Elektro distri- bucija.

8.2.0. BU[ENJE

Zbog specifi~nosti radili{ta (blizina grada, reke Mali Pek, glavnog rudni~kog puta po nivou 350, blizine javnog puta, mosta, dalekovoda i TS-1), miniranje na ovom delu }e biti specifi~no i treba da se izvodi sa posebnom oprezno{}u. Specifi~- nost miniranja zahteva primarno bu{enje bu{ilicom manjeg pre~nika (BE-45R sa pre~nikom bu{otine od 226 mm).

Za izvodjenje radova na ovom radili{tu }e biti upotrebljena bu{ilica BE-45R interne oznake BE-7. Glavne karakteristike usvojene bu{ilica su:

──────────────────────────────────────────────────────────── Karakteristika BE-45R──────────────────────────────────────────────────────────── Pre~nik bu{otine (mm) 229 Duìna bu{a}e {ipke (m) 9,98 Broj {ipki u magacinu (kom.) 1 Maksimalna dubina bu{enja (m) 19 Mogu}nost bu{enja pod uglom od () 0-90 Bu{enje pod uglom od () 75────────────────────────────────────────────────────────────

Ostale karakteristike bu{ilice su date u prilogu br. 8.12. Na osnovu dosada{njeg rada za period od 10 godina (1973.-1982.)

ostvarene brzine bu{enja u najzastupljenijim stenama su slede}e:

Tabela br. 8.1.01.─────────────────────────────────────────────────────────────Vrsta stene BE-45R (m/ef.h)─────────────────────────────────────────────────────────────Andezit 14Kre~njak 11Ruda 12,5─────────────────────────────────────────────────────────────

Ostvarena geometrija bu{enja je zavisna od vrste stenske mase i za pojedine vrste stena data je u tabeli:

Tabela br. 8.1.02.──────────────────────────────────────────────────────────── BE-45RVrsta stene ──────────── a (m) W (m)──────────────────────────────────────────────────────────── Andezit 7 6 Kre~njak 6 5 Gnajs 8 7 Ruda 7 6────────────────────────────────────────────────────────────

Gde je:a - Rastojanje izmedju bu{otina (m)W - Linija najmanjeg otpora (m)

8.2.1. Kapacitet bu{ilice BE-45R

Smenski kapacitet:

QS = v * 8 * Kr * Kef * q

Gde je:v - Brzina bu{enja u rudi.Kr - Koeficijent raspoloìvosti bu{iliceKef - Iskori{}enje radnog vremena.q - U~inak (t/m).

QS = 12,5 * 8 * 0,6 * 0,65 * 130 = 5.070 t/sm.

Tabela br. 8.2.03.═════════════════════════════════════════════════════════════ K a p a c i t e t b u { i l i c e Bu{enje ───────────────────────────────────────── tona/dan tona/mesec tona/god ═════════════════════════════════════════════════════════════ 1 smena na dan 5.000 142.000 1.622.000 2 smene na dan 10.000 284.000 3.240.000 3 smene na dan 15.000 425.000 4.867.000═════════════════════════════════════════════════════════════

Napomene:

1. U napred prikazanoj tabeli kapaciteti su zaokruèni na hiljade tona. 2. Pri ra~unanju mese~nog kapaciteta uzeto je da }e se raditi 28 dana mese~no. 3. Pri ra~unanju godi{njeg kapaciteta uzeto je da }e se raditi 320 dana u toku godine.

Prema usvojenoj dinamici, tabele broj 7.01, 7.02, 7.03. i 7.04, otkopavanje na ovom radili{tu }e se vr{iti sa prim- arnim bu{enjem od maksimalno 200.000 t/mes, ekstremno u januaru 2004. godine 260.000 t, {to je daleko ispod mese~nog i godi{njeg kapaciteta za jednu bu{ilicu tipa BE-45R. Kako }e se na ovom radili{tu na bu{enju raditi bi}e odredjivano dnevnim naredbama u zavisnosti od trenutne potrebe.

Plan efektivnog vremena bu{ilice Tabela br. 8.2.04.══════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Proizvodnja (t) U~inak Bu{otine (m') Brzina bu{. Godina ─────────────────── ───── ─────────────── ───────── Efekt.vreme Ruda Jalovina (t/m') Ruda Jalovina (m/efh) (h) ══════════════════════════════════════════════════════════════════════════2003 940.000 610.000 100 9.400 6.100 12,5 14 1.1882004 1.600.000 340.000 100 16.000 3.400 12,5 14 1.5232005 990.000 40.000 100 9.900 400 12,5 14 820══════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukup. 3.530.000 990.000 100 35.300 9.900 12,5 14 3.531

Napomena: Za usvojenu geometriju bu{enja na ovom radili{tu od 7x6

metara u~inak bu{otine se kre}e oko 100 t/m'bu{otine.

Parametre bu{enja za jednu seriju (broj bu{otina raspored, probu{enje, usmerenje}e i td.) }e odredjivati, u zavisnosti od trenutne situacije rukovodioci radne grupe bu{enja i miniranja.

Za bu{enje eta`nih pragova, blokova ve}ih gabarita, izradu kosog puta za Severni revir i pri izme{tanju korita reke Mali Pek }e biti upotrebljena bu{ilica za sekundarno bu{e- nje "CRAWLAIR" prilog br 8.13.

Radna snaga za bu{enje postoji a raspored }e prema trenutnoj situaciji i potrebama u dogovoru sa rukovodstvom RJ bu- {enje vr{iti smensko rukovodstvo.

8.3.0. OPROBAVANJE

Ova operacija predstavlja uzimanje reprezentativnog dela nabu{enog materijala iz bu{otina primarnog bu{enja. Materijal obraditi u laboratoriji. Dobivene rezultat evidentirati a na osnovu njih usmeravati radove.

8.4.0. MINIRANJE

Miniranje na povr{inskim kopovima Severnog i Ju`- nog revira RBM-a vr{i se prema "Dopunskom rudarskom projektu primene AN-FO i SLURY eksploziva na povr{inskom kopu RBM-a" i "Dopu- nskom rudarskom projektu o primeni emulzionih eksploziva pumpanog tipa detolit-PE i detolit-PEM na povr{inskim kopovima RBM-a".

Radili{te koje obradjuje ovaj Dopunski rudarski projekat se nalazi na severozapadnom delu Povr{inskog kopa Ju`ni revir. U okviru ovog radili{ta izvodi}e se radovi od nivoa +380m pa zaklju~no sa nivoom +245m (Etaè 365, 350, 335, 320, 305, 290, 275, 260 i 245).

Pomenuto radili{te je u neposrednoj blizini pa ~ak i jednim delom ispod zapadnog klizi{ta, pored ovoga, u neposrednoj blizini radili{ta se nalazi industrijski objekat (TS-1), glavni rudni~ki put po nivou +354m, reka Mali Pek, javni put sa mostom i urbano naselje (grad Majdanpek). Miniranjem iz eksplozivnih materija se u vrlo kratkom vremenskom periodu oslobadja velika koli~ina energije. Jedan deo

oslobodjene energije se iskoristi za usitnjavanje stenske mase a drugi u vidu rada beskorisno gubi u okolnom masivu na izazivanju seizmi~kih pomeranja.

Kako miniranje od svih tehnolo{kih operacija ima najve}i udeo na odrànje stabilnosti bokova kopa i okolnih obje-

kata, u cilju smanjenja {tetnih seizmi~kih efekata a istovremeno ve}eg iskori{}enja energije eksploziva za usitnjavanje stenske mase, potrebno je vrlo pa`ljivo odredjivati optimalne parametre bu{a~ko minerskih radova.

Uticaj seizmi~kog dejstva na okolne objekte do sada je ispitivano u vi{e navrata. Najpouzdanije ispitivanje je ob- avljeno 1980. i 1982. godine od strane Geofizi~kog zavoda i Ruda- rskog instituta iz Beograda. Koriste}i njihova merenja i istraì- vanja kao i ste~eno iskustvo usvoji}e se parametri za obavljanje bu{a~ko minerskih radova na pomenutom radili`tu.

Kako se radi o ve} razradjenom rudniku kod koga je ju`na strana radili{ta otvorena ranijim radovima, moè se re}i da mineri imaju dovoljno iskustva sa miniranjem u konkretnoj steni te u ovom projektu ne}e biti posebno prora~unavana specifi~na potro{nja eksploziva ve} }e biti data samo osnovna na~ela miniranja, onoliko koliko je neophodno da se mineri podsete na specifi~nost radili{ta.

8.4.1. Parametri bu{a~ko minerskih radova

Prilikom miniranja na radili{tu Mali pek treba razlikovati dva slu~aja, miniranje kada je visina serije manja od 15 m (pri izradi useka i zaseka otvaranja etaà) i miniranje serije ~ija je visina 15 m.

8.4.1.01. Miniranje za visine serija manje od 15 m (pri izradi useka i zaseka otvaranja etaà)

Miniranje useka i zaseka otvaranja pojedinih etaà vr{iti u vi{e serija. Minske bu{otine treba da budu paralelne osi useka odnosno zaseka sa usmerenjem bu{otina u prvom redu serije u pravcu napredovanja useka otvaranja dok usmerenje ostalih bu{o- tina kod svih serija }e biti pribli`no ka prvom redu bu{otina. Bu{otine bu{iti pod uglom od 75 sa rasporedom i dubinama koje }e za konkretne uslove odrediti stru~no lice.

Po{to se o~ekuje da }e bu{otine biti ovodnjene punjenje minskih bu{otina }e se vr{iti mehanizovano Majdanitom-10 i Detolitom PE i to koli~inama koje }e za konkretne uslove odrediti stru~no lice a koje nesmeju pre}i 400 kg po bu{otini odnosno intervalu. Iniciranje eksploziva vr{iti busterima od 360 gr. Za bu{otine dubine do 13 m iniciranje vr{iti sa jednim busterom sa dna bu{otine. Za dubine bu{otina

preko 13 m iniciranje vr{iti sa dva bustera i to oba sa dna.

8.4.1.02. Miniranje za visine etaà od 15m

Ovo poglavlje obuhvata otvorene etaè gde je visina etaà 15 m. Zbog blizine grada, dubine kopa i blizine klizi- {ta miniranje vr{iti smanjenom koli~inom eksploziva od najvi{e 5.000 kg eksploziva po seriji odnosno 400 kg eksploziva po intervalu. Miniranje vr{iti sa najvi{e dva reda bu{otina po seriji. Serije sa dva reda bu{otina u prvom redu treba da imaju 6 a u drugom 5 bu{otina. Kada se minira jednoredna serija ona moè da ima najvi{e 12 bu{otina. Raspored i dubinu bu{otina u seriji, prema konkretnim uslovima, treba da odredi stru~no lice.

Po{to se o~ekuje da }e bu{otine biti ovodnjene punjenje minskih bu{otina vr{iti mehanizovano Majdanitom-10 i Deto- litom PE i to koli~inama koje su date u tabeli br. 8.4.01. sa ma- ksimalnim koli~inama po bu{otini od 400 kg. Iniciranje eksploziva }e se vr{iti busterima od 360 gr. Za bu{otine dubine do 13 m iniciranje }e se vr{iti sa jednim busterom sa dna bu{otine. Za dubine bu{otina preko 13 m iniciranje }e se vr{iti sa dva bustera i to oba sa dna. Da nebi do{lo do nepredvidjenih prekida ili premo{tenja unutar bu{otina ili izmedju bu{otina u seriji a samim tim do{lo do neèljenih posledica treba za iniciranje i aktivi- ranje minskih serija koristiti sredstva priznatih svetskih proizvodja~a koja su sigurna i proverena.

Parametri bu{a~ko minerskih radova za otvorenu etaù Tabela br. 8.4.01────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Pre~nik bu{otine 229 mm ───────────────────────── Za seriju I red II red ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────Visina etaè, H (m) 15 15 15 Ugao bu{enja, α () 75 75 75 Rastoj.prvog reda od ivice, b (m) 6 - - Rastoj.izmedju bu{otina, a (m) 7 7 - Rastoj.izmedju redova, c (m) - 6 - Probu{enje, lp (m) 1 1 1 Dubina bu{otine, lb (m) 16 16 16 Duìna stuba eksp.punjenja, Lp (m) 9 9 9 Min.duìna za~epa, l~ (m) 7 7 7 Maks.kol.eksp.po bu{otini, Qb (kg) 400 400 400 Broj.bu{otina u redu 6 5 11 Usmerenje bu{otine Upravno na bermuMax.koli~.eksp.u seriji (kg) 5.000 Max.kol.ekspl.po interv (kg) 400 400 400 Interval usporenja (ms) 50 50 50 Vrsta stenskog materijala andezit andezit andezitVreme traj.eksplozije (ms) 250 250 500 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Skre}e se pa`nja Radnoj grupi "Miniranje" da prilikom izvodjenja radova (miniranja) na radili{tu "Mali Pek", zbog blizine objekta od posebne va`nosti (radili{te je u neposrednoj blizini pa ~ak i jednim delom ispod zapadnog klizi{ta, u neposrednoj blizini radili{ta se nalazi industrijski objekat (TS-1), glavni rudni~ki put po nivou +354m, reka Mali Pek, javni put sa mostom i urbano naselje (grad Majdanpek), obrate posebnu pa`nju.

Predostro`nost bi se sastojala u izboru optimalnog broja, rasporeda, usmerenja i za~epljenja bu{otina i odredjivanja maksimalne koli~ine eksploziva po intervalu i seriji.

Maksimalna koli~ina eksploziva "q" po intervalu usporenja u zavisnosti od rastojanja od ugroènog objekta "d", prema Studiji ispitivanja i definisanja seizmi~kih dejstava miniranja na povr{inskom otkopu RBM-a koju je 1983. godine uradio Institut za bakar iz Bora, nesme da predje: q = (d-41,84)/k (kg)gde je:

k=0,14 .... koeficijent za int.usporenja od 50 mil.sek. k=0,21 .... koeficijent za int.usporenja od 40 mil.sek. k=0,35 .... koeficijent za int.usporenja od 20 mil.sek.

Maksimalna koli~ina eksploziva po seriji "Q" u zavisnosti od rastojanja ugroènog objekta "d" nesme da predje:

Q = (d-41,86)/0,014 (kg)gde je:

k=0,014 .... koeficijent za int.usporenja od 50 mil.sek. k=0,021 .... koeficijent za int.usporenja od 40 mil.sek. k=0,035 .... koeficijent za int.usporenja od 20 mil.sek.

Formule se ne mogu primeniti za intervale usporenja manja od 20 milisekundi i rastojanja od ugroènog objekta manja od 75 m.

Miniranje vangabaritnih blokova vr{iti isklju~ivo sta- vljanjem eksploziva u bu{otinu (nikako nalepljivanjem). O koli~i- ni eksploziva po bloku i usmerenju bu{otine vangabaritnog bloka strogo voditi ra~una.

8.5.0. UTOVAR

8.5.1. Izbor mehanizacije

Za utovar rude i jalovine na povr{inskim kopovima RBM-a trenutno je u uopotrebi slede}a utovarna mehanizacija: bageri ka{ikari MARION 182, MARION 191, MARION 191II i BE 395. Na delu povr{inskog kopa nazvanom radili{te Mali Pek od sredine 2002. godine nalazi se jedan bager M-182 interne oznake M-3. Ovaj bager je po~etkom 2003. godine zapo~eo pripremne radove za pome- nuti zahvat a bi}e upotrebljen i za otkopavanje. U odeljku o us- kladjivanju utovarno - transportnih kapaciteta se vidi da bager MARION 182 ne odgovara za utovar vozila sa kojima raspolaè RBM, medjutim zbog specifi~nosti radili{ta (mala mese~na proizvodnja, uski radni front, otvaranje novih etaà zasecima i usecima otvaranja po padu i naro~ito to {to posle zavr{etka radova na ovom radili{tu bager treba da se izvu~e putem preko Zapada koji je delom jednokolovozni i nije za velika optere}enja). Pema usvojenoj dinamici radova na ovom radili{tu (da nebi do{lo do prekida na rudi) neophodan je jo{ jedan bager u periodu Maj - Avgust 2003. godine radi izrade kosog puta za S. revir, obezedjenja uslova za izme{tanje korita reke Mali Pek i po~etak radova na Za- hvatu II. Za ovu potrebu, zbog specifi~nosti radova, }e biti upotrebljen bager MARIOM 182 interne oznake M-2 koji se trenutno nalazi na Severnom reviru u blizini TS-4 na platou +500m.

8.5.2. Prora~un utovarnih kapaciteta

Rad bagera }e se odvijati u dva reìma. U prvom reìmu bageri }e raditi na otvaranju etaè (useci ili zaseci otvaranja) i izradi puteva. U ovom slu~aju kapacitet bagera, zbog uslova rada, }e biti daleko ispod eksploatacionog i promenljiv u funkciji od visine serije i ostalih uslova. U po~etku rada na putu ili useku otvaranja, dok je visina odminiranog materijala mala, kapacitet bagera }e biti dosta mali. Sa pove}avanjem visine odminiranog materijala kapacitet bagera }e rasti. Veliki uticaj na kapacitet bagera imaju i uslovi za manevrisanje vozila (gubitak vremena oko parkiranja vozila).

Za rad u prvom reìmu rada prora~un eksploatacionih kapaciteta bagera i uskladjivanje utovarno transportnih kapaciteta, zbog rada u specifi~nim uslovima, ne}e biti vr{en. Reg- ulisanje kapaciteta bagera i uskladjivanje utovarno - transport-

nih kapaciteta }e biti prepu{teno smenskom rukovodstvu da prema konkretnim uslovima to ~ini.

U drugom reìmu bageri }e raditi na razradjenom radili{tu pri punoj visini etaè. U ovom reìmu bageri }e ostva- rivati svoj puni eksploatacioni kapacitet.

8.5.2.1. Prora~un utovarnog kapaciteta bagera MARION 182

Tehni~ke karakteristike bagera M-182 su date u prilogu br. 8.14.

- Teoretski kapacitet

Odraàva samo konstruktivne karakteristike bagera i ra- ~una se prema obrascu:

3.600Qth = ──────── qb (m3/h)

Tct

gde je :n = 2,4 - Konstruktivno - ra~unski broj ciklusa u minutiTct - Teoretsko vreme trajanja ciklusa bagera qb = 7,6 m3 - Geometrjska zapremina ka{ike bagera

3600Qt = ───────── 7,6 = 1.094 (m3/h)

25

-Tehni~ki kapacitet

Pored konstruktivnih karakteristika bagera tehni~ki kapacitet odraàva jo{ i uticaj fizi~ko mehani~kih karakteristika stena, oblik i dimenzije otkopa i ra~una se prema obrascu: 3.600 * qb * Kz

Qh = ───────────────── (m3/h) Tc

odnosno:gde je:

qb = 7,6 m3 - Geometrijska zapremina ka{ike bageraKz = 0,80 - Koeficijent punjenja bagerske ka{ike Tc = 45 s - Vreme trajanja ciklusa za date uslove rada. U ovom slu~aju uslovi rada su vrlo te{ki. Bager }e dobar

deo vremena provesti rade}i na usecima i zasecima otvaranja gde je {irina radnog ~ela vrlo mala {to izizkuje veliki

radijus okretanja, visina odminiranog materijala je mala, radi}e se po padu, zbog smanjenog probu{enja bu{otina ~esto }e se javljati i eta`ni pragovi. ~esto }e pad useka morati naknadno da se dovodi u planirane granice. Iz svega napred iznetog rezultovalo je ovako

visoko usvojeno vreme za ciklus rada bagera.

3.600 * 7,6 * 0.80Qh = ────────────────────── = 486,4 (m3/h)

45

odnosno:Qh = 486,4 * γ/Kr = 486,4 * 2,7/1.45 = 905,7 (t/ef.h)

gde je: γ = 2,7 (t/m3) - Zapreminska teìna stenskog materijala

Kr = 1,45 - Koeficijent rastresenja materijala u ka{ici.

- Eksploatacioni kapacitet

Eksploatacioni kapacitet pored faktora od uticaja na tehni~ki kapacitet odraàva jo{ i uticaj odràvanja i organizacije rada.


Qsm = Qh * tsm * Kr * Ks

gde je:Qh - Tehni~ki kapacitettsm - Vreme trajanja smeneKr = 0,60 - Koeficijent raspoloìvosti bagera. Zbog istro{e- nosti

bagera odràvanje je dosta oteàno te je ovaj koeficijent dosta nizak.

Ks - Koeficijent iskori{}enja smenskog vremena

tsm - tpz - tpr 8 - 0,5 -1Ks = ──────────────── = ──────────── = 0,81

tsm 8

gde je:tpz = 30 min. - Vreme pripremno zavr{nih operacijatpr = 60 min. - Vreme planiranih prekida (odmor, podmazi-

vanje)

Qsm = 905,7 * 8 * 0,6 * 0,81 = 3.521,4 (t/sm)

- Dnevni kapacitet Qd = Qsm * s (t/dan)

gde je:s - Broj smena u toku dana

Qd = 3.521,4 * 3 = 10.564,2 (t/dan)

- Mese~ni kapacitet

Qm = Qd * dm

gde je:Dd = 10.564,2 (t/dan) - Dnevni kapacitet

dm = 27 (dana) - Broj radnih dana u toku meseca

Qm = 10.564,2 * 27 = 285.233 (t)

Iz napred datog prora~una se vidi da je mese~ni eksploatacioni kapacitet bagera Qm = 285.233 t daleko ve}i od maksimalno usvojene proizvodnje sa datog radili{ta po jednom bageru koja iznosi do 180.000 t.

Potrebno efektivno vreme bagera Tabela br. 8.5.01═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Proizvodnja po bageru Prose~ni u~inak Efekt.vreme (h) Godina ─────────────────────────── ─────────────── ───────────────── M-2 M-3 (t/ef.h) M-2 M-3 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════2003 650.000 1.150.000 542 1.199 2.1222004 155.000 1.785.000 542 286 3.2932005 - 1.030.000 542 - 1.901═════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 805.000 3.965.000 542 1.485 7.316

Napomena: Prose~an u~inak bagera t/ef.h je dobiven iz smenskog u~inka za 6,5 h rada po smeni.

Plan otkopavanja po bagerima za 2003. god. Tabela br. 8.5.01═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ M e s e ~ n i p l a n Mesec ─────────────────────────── Etaà Bager Proizvodnja Ruda (t) Jalovina (t) po baeru (t)═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Januar - 70.000 335-I M-3 70.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Februar 30.000 30.000 335-I M-3 60.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Mart 70.000 80.000 335-I M-3 150.000 Mart - 30.000 320-I M-3 30.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── April 20.000 - 335-I M-3 20.000 April 50.000 50.000 320-I M-3 100.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Maj 80.000 10.000 320-I M-3 90.000 Maj - 100.000 350-II M-2 100.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jun 80.000 10.000 320-I M-3 90.000 Jun - 100.000 350-II M-2 100.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jul 90.000 10.000 320-I M-3 100.000 Jul - 50.000 350-II M-2 50.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Avgust 80.000 40.000 320-I M-3 120.000 Avgust 20.000 5.000 305-I M-3 25.000 Avgust - 55.000 335-II M-2 55.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Septem. 60.000 35.000 305-I M-3 95.000 Septem. 40.000 65.000 335-II M-2 105.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Oktobar 100.000 50.000 335-II M-2 150.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Novembar 30.000 35.000 335-II M-2 65.000 Novembar 80.000 5.000 320-II M-3 85.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Decembar - 25.000 335-II M-2 25.000 Decembar 110.000 5.000 320-II M-3 115.000 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno: 940.000 860.000 1.800.000

Plan otkopavanja po bagerima za 2004. god. Tabela br. 8.5.02.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ M e s e ~ n i p l a n Mesec ─────────────────────────── Etaà Bager Proizvodnja Ruda (t) Jalovina (t) po baeru (t)═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Januar 100.000 5.000 320-II M-3 105.000

Januar - 50.000 335-II M-2 50.000 Januar - 65.000 320-II M-2 65.000 Januar 30.000 10.000 305-II M-3 40.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Februar - 40.000 320-II M-2 40.000 Februar 120.000 10.000 305-II M-3 130.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Mart 140.000 5.000 305-II M-3 145.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── April 130.000 5.000 305-II M-3 135.000

───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Maj 140.000 40.000 305-II M-3 180.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jun 100.000 10.000 305-II M-3 110.000 Jun 30.000 30.000 290-II M-3 60.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jul 140.000 10.000 290-II M-3 150.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Avgust 140.000 10.000 290-II M-3 150.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Septem. 130.000 10.000 290-II M-3 140.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Oktobar 140.000 5.000 290-II M-3 145.00 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Novembar 130.000 20.000 290-II M-3 150.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Decembar 10.000 5.000 290-II M-3 15.000 Decembar 120.000 10.000 275-II M-3 130.000 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno: 1.600.000 340.000 1.940.000

Plan otkopavanja po bagerima za 2005. god. Tabela br. 8.5.03.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ M e s e ~ n i p l a n Mesec ─────────────────────────── Etaà Bager Proizvodnja Ruda (t) Jalovina (t) po baeru (t)═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Januar 130.000 5.000 275-II M-3 135.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Februar 120.000 5.000 275-II M-3 125.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Mart 140.000 - 275-II M-3 140.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── April 30.000 - 275-II M-3 30.000 April 100.000 10.000 260-II M-3 110.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Maj 140.000 5.000 260-II M-3 145.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jun 130.000 5.000 260-II M-3 135.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jul 60.000 - 260-II M-3 60.000 Jul 80.000 5.000 245-II M-3 85.000

───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Avgust 60.000 5.000 245-II M-3 65.000 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno: 990.000 40.000 1.030.000

8.6.0. TRANSPORT

U okviru transporta treba razlikovati dva slu~a- ja: transport jalovine i transport rude.

8.6.1. Transport jalovine

Na radili{tu Mali Pek ima 1.240.000 t jalovine. Planira se da deo jalovine sa ovog radili{ta}e u iznosu od 550.000 t bude voèn na Isto~no odlagali{te, deo jalovine u iznosu od 300.000 t na odlagali{te Bugarski potok (od etaè 305 i ni- è kada se izvoz bude vr{io preko zapada), deo jalovine u iznosu od 200.000 t }e biti upotrebljen za doradu puta preko Kalote, deo jalovine u iznosu od 150.000 t }e biti upotrebljen za izradu i odràvanje izvoznog puta preko zapada i deo kvalitetnije jalovine u iznosu od 40.000 t }e biti upotrebljen za odràvanje postoje}ih puteva. Izbor mesta voènja se, u zavisnosti od trenutne situacije i potrebe, prepusta ovla{}enim licima da kroz knjigu naredbe ili usmeno to odrede.

8.6.2. Transport rude

Ruda sa ovog radili{ta }e biti transportovana do Primarnog drobljenja. Voènje rude zaklju~no sa etaòm 320 (do uspostavljanja puta preko zapada) }e biti voèn preko istoka a po uspostavljanju transportnog puta preko zapada, ruda (etaà 305 i niè) }e biti voèna ovim putom. Transport }e se obavljati kamionski. Za transport }e biti kori{}eni postoje}i kamioni.

8.6.3. Prora~un kamionskog transporta i uskladjivanje utovarno transportnih kapaciteta

Kapacitet transporta }e biti prora~unavan samo za drugi slu~aj utovara (kada se radi na razradjenom radili{tu i pri punoj visini etaè). Uskladjivanje utovarno - transportnih kapaciteta pri otvaranju etaè i radu na jalovina za popravku puteva, }e biti prepu{teno smenskom rukovodstvu da prema konkretnim uslovima to ~ini. Transport iskopina na ovom radili{tu }e se vr{iti dizel-elektri~nim vozilima " DRESSER" 630 E. Karakteristike usvoje- nih vozila su date na prilogu br. 8.15.

8.6.3.1. Prora~un kamionskog transporta za utovar bagerom MARION 182

- Broj ka{ika bagera za utovar jednog kamiona ra~una se po obrascu:

Vk

nk = ─────────────── qb * Kz * Krv

gde je : Vk = 80 m3 - Zapremina korpe kamiona

qb = 7,6 m3 - Geometrijska zapremina ka{ike bagera

Kz = 0,80 - Koeficijent zapunjenosti ka{ike bageraKrv = 1,06 - Koeficijent pove}anja rastresitosti materijala u korpi vozila.

80nk = ──────────────────── = 12,4 (ka{ike)

7,6 * 0,80 * 1,06

Za dalji prora~un se usvaja 13 ka{ika bagera po vozilu.

Po literaturnim podacima kao najracionalniji odnos se predlaè 4 - 7 zahvata bagera za punjenje jednog kamiona. Iz ovoga sledi da bager tipa M -182 ne zadovoljava taj uslov, medjutim, bager M-3, tipa M-182, se nalazi na ovom radili{tu i ve} je zapo- ~eo pripremne radove a zbog specifi~nosti radili{ta (mala mese~na proizvodnja, uski radni front, otvaranje novih etaà zasecima i usecima otvaranja po padu i naro~ito to {to posle zavr{etka radova na ovom radili{tu bager treba da se izvu~e putem preko Zapada koji je delom jednokolovozni i nije za velika optere}enja), najvi{e odgovara. Pema usvojenoj dinamici radova na ovom radili{tu (da nebi do{lo do prekida na rudi) neophodan je jo{ jedan bager u periodu Maj - Avgust 2003. godine radi izrade kosog puta za S. revir,

obezedjenja uslova za izme{tanje korita reke Mali Pek i po~etak radova na Zahvatu II. Za ovu potrebu, zbog specifi~nosti radova, takodje je neophodno da bude upotrebljen bager tipa MARIOM 182.

- Teìna iskopina u kamionu

qb * Kz

Qk = nk * ──────────── * γ (t) Krb

gde je: nk = 12,4 - Broj ka{ika za utovar jednog vozilaqb = 7,6 m3 - Geometrijska zapremina ka{ike bageraKz = 0,80 - Koeficijent zapunjenosti ka{ike bageraKrb = 1,45 - Koeficijent rastresitosti materijala u

ka{iki bageraγ = 2,7 t/m3 - Zapreminska teìna materijala u masivu

7,6 * 0,80Qv = 12,4 * ─────────────── * 2,7 = 140,4 (t)

1,45

- Trajanje ciklusa utovara

Vreme utovara kamiona ra~una se prema obrascu:

tu = (tc * nk + tpr)/60 = (45 * 13 + 20) / 60 = 10,1 min.gde je:

tc - Vreme ciklusa 1 ka{ike bagera za date uslove rada nk - Potreban broj ka{ika bagera za utovar jednog vozila

tpr - Potrebno vreme za parkiranje kamiona za utovar

- Vreme trajanja transportnog ciklusa

T = tu + tm + ti + tv (min.)tu - vreme utovara 10,8 min.tm - Vreme manevrisanja 1,5 min.ti - Vreme istovara 1,5 min.tv - Vreme vo`nje u oba pravca (vreme vo`nje jednog ciklusa vozila).

N a p o m e n a: Po{to su radni uslovi na razradjenom radili{tu pribli`no isti za sve predvidjene radove, transportni ciklus, odnosno kapacitet vozila }e se menjati samo u funkciji od transportne duìne "s".

- Vreme jednog ciklusa vo`nje vozilom je:

s s s s 32 * s * 60tv = ──── + ──── = ────+ ──── = ─────────── (min.)

vp vpr 14 18 252 gde je:

s - Transportna duìna za aktuelno radili{tevp = 14 (km/h) - Brzina vo`nje punog vozilavpr = 18 (km/h) - Brzina vo`nje praznog vozila

Do prose~nih brzina praznih i punih vozila se do{lo ra~unski na osnovu merenih ciklusa.

T = 10,1 + 1,5 + 1,5 + tv = 13,1 + tv (min.)

- Propra~un broja kamiona

Maksimalni broj kamiona za opsluìvanje bagera moè se sra~unati iz odnosa: Qhb

Nmax = ────────── Qhk * Kn

gde je: Qhb = 905,7 (t/ef.h) - Maksimalni ~asovni kapacitet bageraQhk - Eksploatacioni ~asovni kapacitet kamiona za odredjenu

relaciju (dat je u slede}oj tabeli)Kn = 0,92 - Koeficijent neravnomernosti rada vozila

Potreban broj kamiona za usvojeni ~asovni kapacitet bagera (potrebnu proizvodnju) moè se sra~unati iz relacije: Qu

N = ───────── Qhk * Kn

gde je:

Qu = (t/ef.h) - Usvojeni ~asovni kapacitet bageraQhk - Eksploatacioni ~asovni kapacitet kamiona za odredjenu relaciju (dat je u slede}oj tabeli)Kn = 0,92 - Koeficijent neravnomernosti rada vozila

Parametri transporta za radili{te Mali Pek su, zbog preglednosti, prikazani tabelarno. Za prora~un transporta, tabele br. 8.6.01. do 8.6.07, kori{}en je kao osnovni parametar (u~inak vozila) tonkilometar po efektivnom satu (tkm/efh) do koga se do{lo na osnovu programa koji je uradio autor ovog projekta za potrebe rudarske pripreme. Program se ve} duè vreme koristi pri izradi planova iz oblasti transporta a pokazao se kao vrlo efikasan. Parametre koje daje su vrlo bliski onima {to se ostva- ruju na terenu. Ovaj program uzima u obzir slede}e uslove rada (ulazne elemente):

- Geometrijska zapremina ka{ike bagera- Koeficijent punjenja bagerske ka{ike- Vreme trajanja ciklusa bagera za date uslove rada- Zapreminska teìna stenskog materijala- Koef. rastresenja materijala u ka{ici bagera- Gubitak efek. vremena rada bagera oko parkiranja i polaska vozila- Nosivost vozila (t)- Koeficijent neravnomernosti rada vozila- Potrebno vreme za parkiranje kamiona za utovar- Zapremina korpe kamiona- Koef. pove}anja rastres. materijala u korpi vozila- Vreme manevrisanja i ~ekanja pri istovaru- Vreme istovara- Transportna duìna za aktuelno radili{te- Prose~na brzina vo`nje punog vozila- Prose~na brzina vo`nje praznog vozila

Plan tonkilometara po mesecima za 2003. god. Tabela br. 8.6.01.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Etaà i Proizvodnja sa pripadaju}om relacijom Mesec zahvat ───────────────────────────────────── Tonkilometri (lokacija) Ruda Relacija Jalovina Relacija (tkm) (t) (km) (t) (km) ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Januar 335-I - - 70.000 1,8 126.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Februar 335-I 30.000 2,1 30.000 1,9 120.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Mart 335-I 70.000 2,2 80.000 2,0 314.000 Mart 320-I - - 30.000 1,6 48.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── April 335-I 20.000 2,2 - - 44.000 April 320-I 50.000 2,1 50.000 1,7 190.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Maj 320-I 80.000 2,2 10.000 1,8 194.000 Maj 350-II - - 100.000 3,8 380.000

───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jun 320-I 80.000 2,2 10.000 1,9 195.000 Jun 350-II - - 100.000 3,8 380.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jul 320-I 90.000 2,3 10.000 2,0 227.000 Jul 350-II - - 50.000 3,8 190.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Avgust 320-I 80.000 2,4 40.000 2,1 276.000 Avgust 305-I 20.000 2,3 5.000 4,4 68.000 Avgust 335-II - - 55.000 4,4 242.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Septem. 305-I 60.000 2,4 35.000 4,4 298.000 Septem. 335-II 40.000 2,0 65.000 1,9 204.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Oktobar 335-II 100.000 2,1 50.000 4,1 415.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Novembar 335-II 30.000 2,2 35.000 4,2 213.000 Novembar 320-II 80.000 2,1 5.000 2,2 179.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Decembar 335-II - - 25.000 4,2 105.000 Decembar 320-II 110.000 2,2 5.000 2,2 253.000 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno: 940.000 2,2 860.000 3,0 4.661.000

Plan tonkilometara po mesecima za 2004. god. Tabela br. 8.6.02.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Etaà i Proizvodnja sa pripadaju}om relacijom Mesec zahvat ───────────────────────────────────── Tonkilometri (lokacija) Ruda Relacija Jalovina Relacija (tkm) (t) (km) (t) (km) ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Januar 320-II 100.000 2,2 5.000 2,0 230.000 Januar 335-II - - 50.000 4,2 210.000 Januar 320-II - - 65.000 4,0 260.000 Januar 305-II 30.000 2,1 10.000 1,0 73.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Februar 320-II - - 40.000 4,2 168.000 Februar 305-II 120.000 2,2 10.000 1,0 274.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Mart 305-II 140.000 2,3 5.000 1,0 327.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── April 305-II 130.000 2,3 5.000 1,0 304.000

───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Maj 305-II 140.000 2,4 40.000 4,1 500.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jun 305-II 100.000 2,5 10.000 2,0 270.000 Jun 290-II 30.000 2,1 30.000 4,1 186.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jul 290-II 140.000 2,2 10.000 4,1 349.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Avgust 290-II 140.000 2,3 10.000 4,2 364.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Septem. 290-II 130.000 2,4 10.000 4,2 354.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Oktobar 290-II 140.000 2,5 5.000 4,2 371.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Novembar 290-II 130.000 2,5 20.000 4,3 411.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Decembar 290-II 10.000 2,5 5.000 4,3 47.000 Decembar 275-II 120.000 2,3 10.000 4,2 318.000 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno: 1.600.000 2,3 340.000 3,8 5.016.000

Plan tonkilometara po mesecima za 2005. god. Tabela br. 8.6.03.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Etaà i Proizvodnja sa pripadaju}om relacijom Mesec zahvat ───────────────────────────────────── Tonkilometri (lokacija) Ruda Relacija Jalovina Relacija (tkm) (t) (km) (t) (km) ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Januar 275-II 130.000 2,4 5.000 4,2 333.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Februar 275-II 120.000 2,4 5.000 4,3 310.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Mart 275-II 140.000 2,5 - - 350.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── April 275-II 30.000 2,5 - - 75.000 April 260-II 100.000 2,5 10.000 4,1 291.000 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Maj 260-II 140.000 2,5 5.000 4,2 371.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jun 260-II 130.000 2,6 5.000 4,3 360.000 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jul 260-II 60.000 2,7 - - 162.000 Jul 245-II 80.000 2,6 5.000 4,3 230.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Avgust 245-II 60.000 2,7 5.000 4,4 184.000 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno: 990.000 2,5 40.000 4,3 2.666.000

U~inci i potreban broj vozila za planiranu proizvodnju po mesecima za 2003. god. Tabela br. 8.6.04.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ J a l o v i n a R u d a UkupnaMesec ───────────────────────────────────────────────────── ─────────────────────────────────────────────────────── floa Proizvodnja Rel. Tonkilometri U~inci Ef.vreme Vozila Proizvodnja Rel. Tonkilometri U~inci Ef.vreme Vozila vozila (t) (km) (tkm) (tkm/efh) (h) (kom.) (t) (km) tkm) (tkm/efh) (h) (kom.) (kom.)════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════Jan. 70.000 1,8 126.000 534 236 0,8 - - - - - - - ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Feb. 30.000 1,9 57.000 548 104 0,4 30.000 2,1 63.000 584 108 0,4 0,8 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Mart 110.000 1,9 208.000 548 379 1,3 70.000 2,2 154.000 596 258 0,9 2,2 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Apr. 50.000 1,7 85.000 520 164 0,6 70.000 2,1 149.000 584 255 0,9 1,5 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Maj 110.000 3,6 398.000 702 567 2,0 80.000 2,2 176.000 596 295 1,0 3,0 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Jun 110.000 3,6 399.000 702 568 2,0 80.000 2,2 176.000 596 295 1,0 3,0 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Jul 60.000 3,5 210.000 695 302 1,1 90.000 2,3 207.000 607 341 1,2 2,3 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Avg. 100.000 3,5 348.000 695 501 1,7 100.000 2,4 238.000 618 385 1,3 3,0 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Sept. 100.000 2,8 278.000 644 432 1,5 100.000 2,2 224.000 596 376 1,3 2,8 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Okt. 50.000 4,1 205.000 729 281 1,0 100.000 2,1 210.000 584 360 1,2 2,2 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Nov. 40.000 4,0 158.000 724 218 0,8 110.000 2,1 234.000 584 401 1,4 2,2 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Dec. 30.000 3,9 116.000 719 161 0,6 110.000 2,2 242.000 596 406 1,4 2,0 ════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 860.000 3,0 2.588.000 661 3.913 1,2 940.000 2,2 2.073.000 596 3.480 1,1 2,3

Napomena: 1. Prora~un je izvr{en sa vremenskim iskori{}enjima vozila: Rasp/Mog=60%, Efek/Rasp=65%; 2. U tabeli, u koloni vozila, je data flota vozila;

U~inci i potreban broj vozila za planiranu proizvodnju po mesecima za 2004. god. Tabela br. 8.6.05.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ J a l o v i n a R u d a UkupnaMesec ───────────────────────────────────────────────────── ─────────────────────────────────────────────────────── floa Proizvodnja Rel. Tonkilometri U~inci Ef.vreme Vozila Proizvodnja Rel. Tonkilometri U~inci Ef.vreme Vozila vozila (t) (km) (tkm) (tkm/efh) (h) (kom.) (t) (km) (tkm) (tkm/efh) (h) (kom.) (kom.)════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════Jan. 130.000 3,8 490.000 713 687 2,4 130.000 2,2 283.000 596 475 1,6 4,0 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Feb. 50.000 3,6 178.000 702 254 0,9 120.000 2,2 264.000 596 443 1,6 2,5 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Mart 5.000 1,0 5.000 387 13 0,1 140.000 2,3 322.000 607 531 1,8 1,9 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Apr. 5.000 1,0 5.000 387 13 0,1 130.000 2,3 299.000 607 493 1,8 1,9 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Maj 40.000 4,1 164.000 729 225 0,8 140.000 2,4 336.000 618 544 1,9 2,7 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Jun 40.000 3,6 143.000 702 204 0,7 130.000 2,4 313.000 618 507 1,8 2,5 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Jul 10.000 4,1 41.000 729 56 0,2 140.000 2,2 308.000 596 517 1,8 2,0 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Avg. 10.000 4,2 42.000 734 57 0,2 140.000 2,3 322.000 607 531 1,8 2,0 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Sept. 10.000 4,2 42.000 734 57 0,2 130.000 2,4 312.000 618 505 1,8 2,0 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Okt. 5.000 4,2 21.000 734 29 0,1 140.000 2,5 350.000 628 557 1,9 2,0 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Nov. 20.000 4,3 86.000 739 116 0,4 130.000 2,5 325.000 628 518 1,8 2,2 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Dec. 15.000 4,3 64.000 739 87 0,3 130.000 2,3 301.000 607 496 1,7 2,0 ════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 340.000 3,8 1.281.000 713 1.798 0,5 1.600.000 2,3 3.735.000 611 6.117 1,8 2,3


U~inci i potreban broj vozila za planiranu proizvodnju po mesecima za 2005. god. Tabela br. 8.6.06.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ J a l o v i n a R u d a UkupnaMesec ───────────────────────────────────────────────────── ─────────────────────────────────────────────────────── floa Proizvodnja Rel. Tonkilometri U~inci Ef.vreme Vozila Proizvodnja Rel. Tonkilometri U~inci Ef.vreme Vozila vozila (t) (km) (tkm) (tkm/efh) (h) (kom.) (t) (km) (tkm) (tkm/efh) (h) (kom.) (kom.)════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════Jan. 5.000 4,2 21.000 734 29 0,1 130.000 2,4 312.000 618 505 1,7 1,8 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Feb. 5.000 4,3 22.000 739 30 0,1 120.000 2,4 288.000 618 466 1,8 1,9 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Mart - - - - - - 140.000 2,5 350.000 628 557 1,9 1,9 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Apr. 10.000 4,1 41.000 729 56 0,2 130.000 2,5 325.000 628 518 1,8 2,0 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Maj 5.000 4,2 21.000 734 29 0,1 140.000 2,5 350.000 628 557 1,9 2,0 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Jun 5.000 4,3 22.000 739 30 0,1 130.000 2,6 338.000 638 530 1,9 2,0 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Jul 5.000 4,3 22.000 739 30 0,1 140.000 2,6 370.000 638 580 2,0 2,1 ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Avg. 5.000 4,4 22.000 744 30 0,1 60.000 2,7 162.000 647 250 0,9 1,0 ════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 40.000 4,3 171.000 731 234 0,1 990.000 2,5 2.495.000 630 3.963 1,8 1,9


U~inci i potreban broj vozila za planiranu proizvodnju po godinama eksploatacije Tabala br. 8.6.07.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ J a l o v i n a R u d a UkupnaGodina ──────────────────────────────────────────────────── ─────────────────────────────────────────────────────── floa Proizvodnja Rel. Tonkilometri U~inci Ef.vreme Vozila Proizvodnja Rel. Tonkilometri U~inci Ef.vreme Vozila vozila (t) (km) (tkm) (tkm/efh) (h) (kom.) (t) (km) (tkm) (tkm/efh) (h) (kom.) (kom.)════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 2003. 860.000 3,0 2.588.000 661 3.913 1,2 940.000 2,2 2.073.000 596 3.480 1,1 2,3 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 2004. 340.000 3,8 1.281.000 713 1.798 0,5 1.600.000 2,3 3.735.000 611 6.117 1,8 2,3 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 2005. 40.000 4,3 171.000 731 234 0,1 990.000 2,5 2.495.000 630 3.963 1,8 1,9 ════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukup: 1.240.000 3,3 4.040.000 680 5.945 0,7 3.530.000 2,4 8.303.000 612 13.560 1,5 2,2

8.7. ODLAGANJE JALOVINE

Na radili{tu Mali Pek ima 1.240.000 t jalovine. Planira se da deo jalovine sa ovog radili{ta}e u iznosu od 550.000 t bude odloèn na Isto~nom odlagali{tu, deo jalovine u iznosu od 300.000 t na odlagali{tu Bugarski potok (od etaè 305 i niè kada se izvoz bude vr{io preko zapada), deo jalovine u iznosu od 200.000 t }e biti upotrebljen za doradu puta preko Kalo- te, deo jalovine u iznosu od 150.000 t }e biti upotrebljen za izradu i odràvanje izvoznog puta preko zapada i deo kvalitetnije jalovine u iznosu od 40.000 t }e biti upotrebljen za odràvanje postoje}ih puteva. Izbor mesta odlaganja se prepusta ovla{}enim licima da kroz knjigu naredbe ili usmeno u zavisnosti od trenutne situacije i potrebe oni to odrede.

Mesto odlaganja na Isto~nom odlagali{tu ([a{ka) je prikazano na prilogu br. 8.18. a profil kroz jalovi{te na mestu odlaganja na prilogu br. 8.19. Mesto odlaganja na odlagali{tu Bugarski potok je prikazano na prilogu br. 8.20. a profil kroz jalovi{te na mestu odlaganja na prilogu br. 8.21.

Odlaganje jalovine na jalovi{tima }e se vr{iti prema do sada uhodanom postupku, materijal }e biti kipan na ivici jalovi{ta a ivica }e biti odràvana buldozerima. U slu~ajevima kada je materijal lo{ijeg kvaliteta ili pak lo{i vremenski uslovi kipanje treba vr{iti dalje od ivice a materijal preguravati buldozerom do ivice. Za odlaganje jalovjne }e biti kori{}eni buldo- zeri tipa D9N i D10N karakteristika prikazanih na prilozima br. 8.16. i 8.17.

Za odlaganje jalovine na ova dva jalovi{ta postoji projektna dokumentacija i potrebne dozvole i saglasnosti. Pri od- laganju jalovine u svemu se pridràvati projekata odlaganja jalovine, izdatih uputstvima za rad na jalovi{tima kao i usmenih na- redbi smenskog rukovodstva i drugih ovla{}enih lica.

9.00. ODVODNJAVANJE

Odvodnjavanje zahvata (radili{ta) Mali Pek }e biti uklopljeno u ve} postoje}i sistem odvodnjavanja Ju`nog revira koji se izvodi prema Dopunskom rudarskom projektu odvodnjavanja Ju- `nog revira do kote +125m.

9.1. Hidrogeolo{ke karakteristike podru~ja

Hidrogeol{ke karakteristike podru~ja koje obuhvata ovo uputstvo su detaljno obradjene u Dopunskom rudarskom projektu odvodnjavanja Ju`nog revira do kote +125 i Studiji hidrogeologije iz 1981. godine te ovde ne}e biti posebno obradjivane.

Kako se iz hidrogeolo{kih podataka, istra`nih radova i ste~enog iskustva u dosada{njoj eksploataciji moè zaklju~- iti, pri izvodjenju radova na radili{tu Mali Pek do nivoa +245m odnosno za period koji obuhvata ovaj projekat ve}u opasnost od podzemnih voda netreba o~ekivati jer je na ovom delu bok kopa otvoren. Uglavnom treba posvetiti pa`nju povr{inskim vodama od atmosferskih padavina i voda iz reke Mali Pek koje bi mogle u manjoj koli~ini da se infiltriraju kroz pukotine i rastre{eni materijal.

9.02. Maksimalne padavine

[to se maksimalnih padavina ti~e, za pra}eni period od dvadeset godina, maksimalne godi{nje padavine su bile 848,0 mm, maksimalne dnevne padavine 80,9 mm, maksimalne u jednom satu 12,0 mm i maksimalne u petominutnom intervalu 1,2 mm.

9.03. Slivno podru~je

Radili{te Mali pek zahvata relativno malu povr{inu i nalazi se ispod nivoa gravitacionog vodjenja voda u Mali Pek. Za{tita zapadne strane Radili{ta od povr{inskih voda ve} postoji u vidu kanala pored puta koji prihvata vodu sa zapadnog slivnog podru~ja i gravitaciono vodi u reku Mali Pek. Severoisto~ni deo ovog radili{ta, koji }e zahvatom pretrpeti velike promene, po nivou et.350 u kanalu pored glavnog transportnog puta }e prihvatati vodu sa zahvata Istok. Zahvat Istok se odvodnjava gravitaciono tako {to se voda sa slivne povr{ine prihvata u kanal pored puta i gravitaciono vodi u reku Mali Pek. Kriti~ni presek ovog kanala je na nivou etaè 350 u blizini reke Mali Pek te }e njegove karakteristike da budu sra~unate za ovaj deo.

Smatra se da slivno podru~je koje pripada Isto~nom zahvatu do nivoa koji ovaj Projekat obuhvata u nijednom momentu ne}e pre}i povr{inu od 150.000 m2. Voda od atmosferskih padavina sa pomenutog slivnog podru~ja }e biti prihvatana u kanal pored kosog puta ~ija }e izrada pratiti napredovanje otkopavanja. Pos-

toje}im kanalom }e voda gravitaciono biti vodjena u reku Mali Pek. Najkriti~niji deo kanala za usvojeni zahvat je na nivou +353m

9.4. Kanal pored kosog puta

Kanal za odvodnjavanje pored kosog puta }e biti trapezastog oblika, prilog br. 9.01. Ovaj oblik je uslovljen na~inom izrade i odràvanja kanala i njegovim zapunjavanjem, naime, kanal se izradjuje zako{enim noèm buldozera, odràva (~isti) zako{enim noèm grejdera ili buldozera. Pri izradi i ~i{}enju kanal ima trouglasti oblik, medjutim pri stajanju ili sprovodje- nju vode dolazi do odlaganja materijala na dno ~ime kanal dobija pribli`no trapezni oblik sa kakvim oblikom treba u}i u prora~un. Kako je napred re~eno pri izradi kanal je trouglastog preseka {irine 1,5 m i dubine 0,5m {to odgovara popre~nom preseku od F i = 0,4 m2. Pri zapunjenju kanala od 22 cm presek kanala se smanjuje za 0,066 m2

i dobija pribli`no trapezni oblik odnosno svetla povr{ina kanala se smanjuje na 0,309 m2.

Priliv vode "Qv"je:

Qv= m * qmax * P = (0,8 * 0,2 * 150.000) / 1.000Qv = 24,0 m3/min odnosno Qv = 0,4 m3/sec

gde je:m = 0,8 - Koeficijent oticanja

qmax = 0,2 mm/min - Maksimalne padavine u minuti dobivene iz maksimalnih satnih padavina.P = 150.000 m2 - Maksimalna slivna povr{ina

Koli~ina vode u kanalu je:

Qvk = kn * km * Qv = 1,1 * 1,1 * 0,4 = 0,484 m3/s

odnosno:Qvk = 60 * 0,484 = 29,4 m3/min

gde je:kn = 1,1 - Koeficijent neravnomernosti kretanja vode

u kanalu usled promene brzine vode koja nastaje zbog promenljivosti pada kanala i turbulencije.

km = 1,1 - Koeficijent uve}anja vode u kanalu zbog sit- nog stenskog materijala koga sa sobom nosi ili kotrlja voda.

Koli~ina vode koju moè da sprovede kanal je:

Qk = F * W = 0,309 * 1,78 = 0,550 m3/s

gde je:F = 0,309 m2 - Povr{ina popre~nog preseka kanala posle

zapunjenja.W - Brzina vode u kanalu po [eziju.

___________ __________________________

W = c * R * i = 17,05 * 0,182 * 0,06W = 1,78 m/s

gde je: c - Koeficijent po Bazinui = 6,0 % - Pad kanala.

______ ____________

87 * R 87 * 0,182c = ---------- = ----------------- = 17,05

______ ___________

ρ + R 1,75 + 0,182

gde je:R - Hidrouli~ki radius

ρ = 1,75 - Koeficijent hrapavosti kanala za stensko tlo.

F 0,309R = --- = ------- = 0,182 m' O 1,70

gde je:F = 0,309 m2 - Popre~ni presek kanala.O = 1,70 m - Obim kva{enja kanala

Kako se iz napred datog prora~una vidi, propusna mo} kanala Qk = 0,550 m3/s je ve}a od maksimalno o~ekivanog prili- va vode koji iznosi Qvk = 0,484 m3/s.

Za ekstremne prilive voda, u toku provala oblaka, za prihvatanje i odvod voda }e biti kori{}ena kolovozna traka glavnog transportnog puta.

10.0. POTREBNA RADNA SNAGA

Za ovo radili{te }e biti kori{}ena postoje}a radna snaga zapo{ljena na Povr{inskom kopu. Neposredni rukovodioc smene }e prema trenutnoj potrebi ovog radili{ta od raspoloìve radne snage odrediti izvr{ioce. U ovom projektu }e biti data samo ori- jentaciona potreba, tabele br. 10.01, 10.02, i 10.03, po smenama odnosno za dan po godinama eksploatacije. Posebne, specijalizovane i zajedni~ke poslove kao {to su rukovodjenje radili{tem, ruda- rska priprema, administracija, bu{enje vangabaritnih blokova i eta`nih pragova, oprobavanje, miniranje, priprema terena, odrà- vanje radili{ta, odràvanje puteva, odràvanje mehanizacije, odvodnjavanje, snabdevanje elektro energijom, energentima i mazivom }e obavljati posebne ili specijalizovane grupe radnika koje ve} postoje u RBM-u.

Na Povr{inskom kopu RBM-a se prema ustaljenom na~inu radi u tri smene sa ~etiri brigade (~etvorobtigadni sistem) sa promenom smene nakon dva dana). Dva dana se radi u I smeni, dva dana u drugoj i dva dana u tre}oj nakon ~ega dolazi dva dana odmora.

Plan radne snage za 2003. god. Tabela br. 10.01.═════════════════════════════════════════════════════════════════════ Potreban broj radnika prema kvalifikacionoj strukturiTehnolo{ka ───────────────────────────────────────────────────────operaccija I sm. II sm. III sm. Odmara Odsutnost Dnevno═════════════════════════════════════════════════════════════════════ Bu{enje 1 VKV 1 VKV - 1 VKV 1 VKV 4 VKV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Utovar 2 VKV 1 VKV 1 VKV 1 VKV 1 VKV 6 VKV 2 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 6 KV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Transport 3 VKV 3 VKV 3 VKV 3 VKV 2 VKV 14 VKV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Rud.odr`.kopa 1 VKV - - - - 1 VKV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ═════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno po 7 VKV 5 VKV 4 VKV 5 VKV 4 VKV 25 VKV kvalifikac. 4 KV 3 KV 3 KV 3 KV 3 KV 16 KV═════════════════════════════════════════════════════════════════════ U k u p n o: 11 8 7 8 7 41

Plan radne snage za 2004. god. Tabela br. 10.02.═════════════════════════════════════════════════════════════════════ Potreban broj radnika prema kvalifikacionoj strukturiTehnolo{ka ───────────────────────────────────────────────────────operaccija I sm. II sm. III sm. Odmara Odsutnost Dnevno───────────────────────────────────────────────────────────────────── Bu{enje 1 VKV 1 VKV - 1 VKV 1 VKV 4 VKV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Utovar 1 VKV 1 VKV 1 VKV 1 VKV 1 VKV 5 VKV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Transport 3 VKV 3 VKV 3 VKV 3 VKV 2 VKV 14 VKV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Rud.odràv. 1 VKV - - - - 1 VKV kopa 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ═════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno po 6 VKV 5 VKV 4 VKV 5 VKV 4 VKV 24 VKV kvalifikac. 3 KV 3 KV 3 KV 3 KV 3 KV 15 KV═════════════════════════════════════════════════════════════════════ U k u p n o: 9 8 7 8 7 39

Plan radne snage za 2005. god. Tabela br. 10.03.═════════════════════════════════════════════════════════════════════ Potreban broj radnika prema kvalifikacionoj strukturiTehnolo{ka ───────────────────────────────────────────────────────operaccija I sm. II sm. III sm. Odmara Odsutnost Dnevno───────────────────────────────────────────────────────────────────── Bu{enje 1 VKV - - 1 VKV - 2 VKV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Utovar 1 VKV 1 VKV - 1 VKV 1 VKV 4 VKV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Transport 3 VKV 2 VKV 2 VKV 2 VKV 1 VKV 10 VKV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Rud.odràv. 1 VKV - - - - 1 VKV kopa 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ═════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno po 6 VKV 3 VKV 2 VKV 4 VKV 2 VKV 17 VKV kvalifikac. 3 KV 3 KV 3 KV 3 KV 3 KV 15 KV═════════════════════════════════════════════════════════════════════ U k u p n o: 9 6 5 7 5 32

11.0. POTREBNA OPREMA

Za obavljanje pojedinih tehnolo{kih operacija bi}e kori{}ena postoje}a oprema.

Tabela br. 11.01═════════════════════════════════════════════════════════════ Vrsta opreme Tip opreme Komada Int.oznaka════════════════════════════════════════════════════════════ B u { i l i c e BE-45R 1 BE-7 ───────────────────────────────────────────────────────────── B a g e r i M-182 2 M-2 i M-3 ───────────────────────────────────────────────────────────── V o z i l a WABCO-630E 2-3 ───────────────────────────────────────────────────────────── Buldozer*** 1 P o m o }. m e h a n. T.traktor*** 1 Grejder*** 1 ─────────────────────────────────────────────────────────────

*** Postoje}a mehanizacija koja }e biti kori{}ena povremeno prema potrebi

12.0. SNABDEVANJE ENERGIJOM, ENERGETICIMA, MAZIVOM, NORMATIVNIM MATERIJALOM, REZERVNIM DELOVIMA I INDUSTRIJSKOM I PIJA}OM VODOM

Radovi }e se odvijati u okviru ve} razradjenog rudnika te }e snabdevanje elektro energijom, energentima, mazivom i normativnim materijalom biti vr{eno po ve} uhodanom postupku a poslove }e obavljati specijalizovane grupe radnika iz pojedinih oblasti.

12.1. Snabdevanje elektro energijom

Javno preduze}e za distribuciju elektro energije prema ve} postoje}em ugovoru ima obavezu za isporukom elektri~ne energije. Za ovu potrebu ve} postoje trafo stanice i dalekovodi koji su vlasni{tvo Javnog preduze}a za distribuciju elektri~ne energije. Elektro razvod od Trafo stanica do potro{a~a u krugu preduze}a obezbedjuje rudnik. Dovod

elektro energije do radili{ta Mai Pek i razvod do bagera i bu{ilice postoji. Elektro razvod (viso- konaponski kablovi i njihovi spojevi) su dosta stari i u lo{em

stanju, ali se smatra da }e mo}i uz normalno odràvanje da pos- luè za planirani period od 2,5 godine.

12.2. Snabdevanje naftom i naftinim derivatima

Snabdevanje naftom i naftinim derivatima se vr{i po uhodanom postupku preko nabavne slu`be RTB-a.

Objekti za lagerovanje nafte i to~enje postoje. Njihov kapacitet je dovoljan za naredni period te posebna sredstva za ovu potrebu netreba predvidjati.

12.3. Snabdevanje uljima i mastima

Snabdevanje uljima i mastima se takodje vr{i po uhodanom postupku preko nabavne slu`be RTB-a. Magacini za ~uvanje ovih materijala postoje.

12.4. Snabdevanje normativnim i repro materijalom

Kada se radi o ve}im koli~inama normativnog i repro materijala, zbog odgovaraju}e pogodnosti, nabavka se uglavnom vr{i preko Komercijalne slu`be RTB-a. Snabdevanje sitnim i specifi~nim normativnim materijalom se vr{i od raznih dobavlja~a u zavisnosti od uslova koje nude a za ovo postoji Komercijalna slu`ba pri RBM-u.

12.5. Snabdevanje eksplozivom

Rudnik bakra Majdanpek je veliki potro{a~ eksploziva. Koristi eksplozive iz grupe SLURRY i ANFO. Zbog specifi~nosti ovih eksploziva u krugu RBM-a je uradjen pogon za izradu eksploziva. Izradu i distribuciju eksploziva vr{i specijalizovano preduze}e za ovu svrhu "MILOJE ZAKI}" iz Kru{evac. U dosada{njem periodu nije bilo problema u snabdevanju sa eksplozivom. [to se sredstava za paljenje ti~e ona se uglavnom dobavljaju preko Komerci- jalne slu`be RTB-a ili direktno od proizvodja~a.

12.6. Snabdevanje rezervnim delovima

Snabdevanje rezervnim delovima se uglavnom vr{i preko Komercijalne slu`be RTB-a. Kada se radi o specifi~nim rezervnim delovima, o manjim koli~inama, o jeftinijim delovima, Komercija- lna slu`ba RBM-a vr{i nabavku direktno od proizvodja~a ili od trgovinskih ku}a. Za ~uvanje rezervnih delova postoje odgovaraju}i magacini.

12.7 Snabdevanje industrijskom i pija}om vodom

Snabdevanje pija}om vodom:

Pogoni rudnika se pija}om vodom snabdevaju iz gradskog vodovoda. Grad Majdanpek a time i RBM nemaju za sada potrebnu koli~inu pija}e vode. Smabdevanja RBM-a pija}om vodom }e biti re{e- no u sklopu re{enja pija}e vode za grad Majdanpek.

Snabcevanje industrijskom vodom:

Smatra se da kapaciteti za industrijsku vodu zadovoljavaju za postoje}i period te ne treba ulagati u nove objekte ve} samo u odràvanje postoje}ih.

13.0. PREVOZ RADNIKA

Prevoz radnika se moè posmatrati dvojako : Prevoz radnika od mesta stanovanja do kruga preduze}a i nazad i prevoz radnika u krugu preduze}a. Prevoz radnika od mesta stanovanja do kruga preduze}a i nazad vr{i Autotransportno preduze}e "Litas" iz Poàrevca. Za ovu potrebu ima ~etiri linije (Crnajka - Majdan- pek, Milanovac - Majdanpek, Vlaole - Majdanpek i Ku~evo - Majdan- pek). Prevoz radnika u krugu predue}a se vr{i rudni~kim autobusima ili terenskim putni~kim vozilima. Za stalne pravce kao {to su Flotacija i PUS, Filtraà i Primarno drobljenje i Novi servis postoje stalne autobuske linije. U zavisnosti od broja radnika za odredjeno radili{te i pristupa~nosti istog prevoz se vr{i prema potrebi

autobusima ili terenskim putni~kim vozilima.

14.0. SREDSTVA VEZE, KOMUNICIRANJE I SIGNALIZACIJA

14.1. Telefonske veze

Rudnik bakra Majdanpek je preko vi{e telefonskih linija uklju~en u javni telefonski saobra}aj. Pored ovoga poseduje sopstvenu telefonsku centralu "ISKRA 200 M-48" sa 300 broje- va. Preko ove centrale je povezan sa skoro svim glavnim punktovima po radnim jedinicama i glavnim preduze}ima i ustanovama u gradu. Ova centrala omogu}ava deset dvosmernih linija sa javnim po{tanskim telefonskim saobra}ajem. Dosta je stara i lo{em je stanju ali jo{ uvek je u funkciji i mo}i }e verovatno, uz solid- no, odràvanje da posluì narednih petnajestak godina. Mreà ove centrale (spoljni kablovi) su takodje u lo{em stanju te bi veliki deo trebalo zameniti.

14.02. Sredstva radio veze

Pored telefonskih veza RBM poseduje i radio veze u obliku stacionarnih i prenosnih-mobilnih radio stanica. Stacionarne stanice su rasporedjene po objektima i ma{inama (Dispe~er, Koord- inacija, Flotacija, Flotacijska jalovi{ta, ulazne rampe, Novi servis, Drobljenje, Pustinjac, obezbedjenje, bageri i na pojedinim vozilima. Stanice su zastarele, amortizovale se, trenutno u vrlo lo{em stanju, ali uz normalno odràvanje one }e mo}i da posluì za naredni period od 2,5 godine za koliko se vreme planira da bude zavr{en ovaj zahvat. Za obavljanje posebnih poslova i u vreme kvarova na stacionarnim stanicama koriste se prenosne-mobilne radio stanice.

14.03. Signalne veze

Za ogla{avanje miniranja grupa za miniranje raspolaè odgovaraju}im sirenama i zastavicama.

Za ogla{avanje po~etka pojedinih operacija na utovaru i transportu se koriste za to predvidjene sirene i ugovoreni sig- nalni znaci.

Vatrogasna slu`ba, koja je trenutno pri Slu`bi unutra{njih poslova a koja je locirana u krugu rudnika, ima odgovaraju}e sirene i sredstva veze za ogla{avanje opasnosti i komuniciranje.

15.0. OBJEKTI DRU[TVENOG STANDARDA

Objekti dru{tvene ishrane postoje na vi{e lokacija i dovoljnog su kapaciteta. Trenutno se ne koriste jer su se radnici na zborovima izjasnili da }e se o ishrani starati individualno.

U pogonima RBM-a ne postoje kupatila, jer je sistem rada, primopredaje i prevoza radnika do radili{ta dosta specifi- ~an. Primopredaja se vr{i po punktovima (uglavnom na terenu) na lice mesta. Radnici po izvr{enoj primopredaji ulaze u sredstva prevoza i tako dolaze do Rudni~ke autobuske stanice ili Operative gde postoje ~esme za pranje obu}e. Veliki deo radne snage je iz okoline i skop~an je sa prevozom.

[to se garderobe ti~e, zbog specifi~nosti preduze}a, u RBM-u ne postoji klasi~na garderoba. Postoje garderobni ormari po pogonima i kancelarijama gde god je to mogu}e.

16.0. NORMATIVNI MATERIJAL

Plan normativnog materijala za 2003. god. Tabela br. 13.01.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════Teh. Vrsta normativ. Jedin. Plan normativnog Koli~ina normativ.jed. materijala mere materijala na 1.000t materijala ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Krunice 9" kom. 0,0020 3,1 ─────────────────────────────────────────────────────────────────BU[ENJE Bu{.{ipke 45 R kom. 0,0002 0,31 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,0 1.550 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Eksploziv kg 150,3 232.965 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Amonex kg 0,30 465 ───────────────────────────────────────────────────────────────── ANFO kg 75 116.250 ─────────────────────────────────────────────────────────────────MINIR- Detolit kg 75 116.250 ANJE ───────────────────────────────────────────────────────────────── Polinel m 6,0 9.300 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pent.poja~iva~ kom. 0,40 620 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Usporiva~i kom. 0,30 465 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Deton. {tapin m 5,0 7.750 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija JR kWh 280 504.000 UTOVAR ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,2 2.160 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.45,65x45 kom. 0,0000 0 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.29,5x25 kom. 0,00019 0 ─────────────────────────────────────────────────────────────────ROK Pneumat.18,00x25 kom. 0,0006 1 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,4 2.520 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 40,0 72.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 3.500 3.290.000 ─────────────────────────────────────────────────────────────────R.DROB. Mazivo kg 4,8 4.512 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Obloge kg 4,0 3.290 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 40,0 72.000 ─────────────────────────────────────────────────────────────────OSTALI Nafta lit. 6,50 11.700 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 0,00 0 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Normativ na 1.000 tkm ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Pneumat. 36.00x51 kom. 0,00274 12,7

───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 4,50 20.975 TRANS- ─────────────────────────────────────────────────────────────────PORT Antifriz lit. 0,4 1.864 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 172 801.692 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploziv kg 150,3 232.965 ─────────────────────────────────────────────────────────────────UKUPNA El. energija kWh 2.147,78 3.866.000 POTRO[. ─────────────────────────────────────────────────────────────────ENERG. Nafta lit. 491,88 885.392 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 17,62 31.717 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════

PARAMETRI ZA RA~UNANJE NORMATIVA: RUDA ........................................ 940.000 t JALOVINA .................................... 860.000 t ISKOPINE .................................. 1.800.000 t BU[ILICA BE 45R ........................... 1.550.000 t KOPANJE ..................................... 250.000 t TONKILOMETRI .............................. 4.661.000 tkm RUDNO DROBLJENJE ............................ 940.000 t

Plan normativnog materijala za 2004. god. Tabela br. 13.02.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════Teh. Vrsta normativ. Jedin. Plan normativnog Koli~ina normativ.jed. materijala mere materijala na 1.000t materijala ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Krunice 9" kom. 0,0020 3,88 ─────────────────────────────────────────────────────────────────BU[ENJE Bu{.{ipke 45 R kom. 0,0002 0,39 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,0 1.940 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Eksploziv kg 150,3 291.582 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Amonex kg 0,30 582 ───────────────────────────────────────────────────────────────── ANFO kg 75 145.500 ─────────────────────────────────────────────────────────────────MINIR- Detolit kg 75 145.500 ANJE ───────────────────────────────────────────────────────────────── Polinel m 6,0 11.640 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pent.poja~iva~ kom. 0,40 776 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Usporiva~i kom. 0,30 582 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Deton. {tapin m 5,0 9.700 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija JR kWh 280 543.200 UTOVAR ─────────────────────────────────────────────────────────────────

Mazivo kg 1,2 2.328 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.45,65x45 kom. 0,0000 0 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.29,5x25 kom. 0,00019 0 ─────────────────────────────────────────────────────────────────ROK Pneumat.18,00x25 kom. 0,0006 1 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,4 2.716 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 40,0 77.600 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 3.500 5.600.000 ─────────────────────────────────────────────────────────────────R.DROB. Mazivo kg 4,8 7.680 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Obloge kg 4,0 5.600 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 40,0 77.600 ─────────────────────────────────────────────────────────────────OSTALI Nafta lit. 6,50 12.610 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 0,00 0 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Normativ na 1.000 tkm ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Pneumat. 36.00x51 kom. 0,00274 13,7 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 4,5 22.572 TRANS- ─────────────────────────────────────────────────────────────────PORT Antifriz lit. 0,4 2.006 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 172 862.752 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploziv kg 150,3 291.582 ─────────────────────────────────────────────────────────────────UKUPNA El. energija kWh 3.206,6 6.220.800 POTRO[. ─────────────────────────────────────────────────────────────────ENERG. Nafta lit. 491,22 952.962 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 19,19 37.236 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════

PARAMETRI ZA RA~UNANJE NORMATIVA: RUDA ........................................ 1.600.000 t JALOVINA ...................................... 340.000 t ISKOPINE .................................... 1.940.000 t BU[ILICA BE 45R ............................. 1.940.000 t KOPANJE .............................................0 t TONKILOMETRI ................................ 5.016.000 tkm RUDNO DROBLJENJE ............................ 1.600.000 t

Plan normativnog materijala za 2005. god.

Tabela br. 13.03.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════Teh. Vrsta normativ. Jedin. Plan normativnog Koli~ina normativ.jed. materijala mere materijala na 1.000t materijala ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Krunice 9" kom. 0,0020 2,06 ─────────────────────────────────────────────────────────────────BU[ENJE Bu{.{ipke 45 R kom. 0,0002 0,21 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,0 1.030 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Eksploziv kg 150,3 154.809 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Amonex kg 0,30 309 ───────────────────────────────────────────────────────────────── ANFO kg 75 77.250 ─────────────────────────────────────────────────────────────────MINIR- Detolit kg 75 77.250 ANJE ───────────────────────────────────────────────────────────────── Polinel m 6,0 6.180 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pent.poja~iva~ kom. 0,40 412 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Usporiva~i kom. 0,30 309 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Deton. {tapin m 5,0 5.150 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija JR kWh 280 288.400 UTOVAR ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,2 1.236 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.45,65x45 kom. 0,0000 0 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.29,5x25 kom. 0,00019 0 ─────────────────────────────────────────────────────────────────ROK Pneumat.18,00x25 kom. 0,0006 1 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,4 1.442 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 40,0 41.200 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 3.500 3.465.000 ─────────────────────────────────────────────────────────────────R.DROB. Mazivo kg 4,8 4.752 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Obloge kg 4,0 3.465 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 40,0 41.200 ─────────────────────────────────────────────────────────────────OSTALI Nafta lit. 6,50 6.695 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 0,00 0 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Normativ na 1.000 tkm ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Pneumat. 36.00x51 kom. 0,00274 7,3 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 4,5 11.997 TRANS- ─────────────────────────────────────────────────────────────────

PORT Antifriz lit. 0,4 1.066 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 172 458.552 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploziv kg 150,3 154.809 ─────────────────────────────────────────────────────────────────UKUPNA El. energija kWh 3.684,08 3.794.600 POTRO[. ─────────────────────────────────────────────────────────────────ENERG. Nafta lit. 491,7 506.447 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 19,86 20.457 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════

PARAMETRI ZA RA~UNANJE NORMATIVA: RUDA ........................................ 990.000 t JALOVINA ..................................... 40.000 t ISKOPINE .................................. 1.030.000 t BU[ILICA BE 45R ........................... 1.030.000 t KOPANJE ........................................... 0 t TONKILOMETRI .............................. 2.666.000 tkm RUDNO DROBLJENJE ............................ 990.000 t

Plan normativnog materijala za 2003.-2005. god. Tabela br. 13.04.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════Teh. Vrsta normativ. Jedin. Plan normativnog Koli~ina normativ.jed. materijala mere materijala na 1.000t materijala ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Krunice 9" kom. 0,0020 9,04 ─────────────────────────────────────────────────────────────────BU[ENJE Bu{.{ipke 45 R kom. 0,0002 0,904 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,0 4.520 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Eksploziv kg 150,3 679.356 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Amonex kg 0,30 1.356 ───────────────────────────────────────────────────────────────── ANFO kg 75 339.000 ─────────────────────────────────────────────────────────────────MINIR- Detolit kg 75 339.000 ANJE ───────────────────────────────────────────────────────────────── Polinel m 6,0 27.120 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pent.poja~iva~ kom. 0,40 1.808 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Usporiva~i kom. 0,30 1.356 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Deton. {tapin m 5,0 22.600 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija JR kWh 280 1.335.600 UTOVAR ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,2 5.724

───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.45,65x45 kom. 0,0000 0 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.29,5x25 kom. 0,00019 1 ─────────────────────────────────────────────────────────────────ROK Pneumat.18,00x25 kom. 0,0006 3 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,4 6.678 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 40,0 190.800 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 3.500 12.355.000 ─────────────────────────────────────────────────────────────────R.DROB. Mazivo kg 4,8 16.944 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Obloge kg 4,0 12.355 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 40,0 190.800 ─────────────────────────────────────────────────────────────────OSTALI Nafta lit. 6,50 31.005 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 0,00 0 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Normativ na 1.000 tkm ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Pneumat. 36.00x51 kom. 0,00274 33,8 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 4,5 55.544 TRANS- ─────────────────────────────────────────────────────────────────PORT Antifriz lit. 0,4 4.937 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 172 2.122.996 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploziv kg 150,3 679.356 ─────────────────────────────────────────────────────────────────UKUPNA El. energija kWh 2.910,15 13.881.400 POTRO[. ─────────────────────────────────────────────────────────────────ENERG. Nafta lit. 491,6 2.344.801 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 18,74 89.410 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════

PARAMETRI ZA RA~UNANJE NORMATIVA: RUDA .......................................3.530.000 t JALOVINA ...................................1.240.000 t ISKOPINE .................................. 4.770.000 t BU[ILICE BE 45R ........................... 4.520.000 t KOPANJE .................................... 250.000 t TONKILOMETRI ..............................12.343.000 tkm RUDNO DROBLJENJE ...........................3.530.000 t

17.0. TRO[KOVI OTKOPAVANJA

════════════════════════════════════════════════════════════ tro{kovi otkopavanja ($) Operacija ili materijal ────────────────────────── po t iskopine ukupno ════════════════════════════════════════════════════════════Izme{tanje korita reke Mali Pek ...... 0,0107 51.282Izrada prelaza preko reke M.Pek ...... 0,0043 20.513Izme{tanje dalekovoda ................ 0,0090 42.735Izrada puta preko Zapada ............. 0,0059 28.280Normativni materijal (ukupni) ........ 0,5862x 2.796.157x

Eksploziv i sredstva za miniranje .... 0,0728 347.223Elektro energija ..................... 0,0873 416.442Nafta i njeni derivati ............... 0,3097 1.477.225Ulje i maziva ........................ 0,0594 283.430Ostali normativni materijal .......... 0,0570 271.890Radna snaga .......................... 0,1507 719.016Odràvanje opreme .................... 0,0600 286.200Amortizacija ......................... 0,2400 1.144.800Kamate ............................... 0,0900 429.300Osiguranje ........................... 0,0050 23.850════════════════════════════════════════════════════════════U k u p n o: ......................... 1,1619 5.542.186

18.0. OP[TE MERE ZA[TITE PRI RADU NA OTKOPAVANJU LEÌ[TA "JU`NI REVIR" - RADILI[TE MALI PEK

18.1. Tehni~ka za{tita

U cilju eliminisanja {tetnih uticaja radne sredine i opasnostima od povreda pri kretanju i rukovanju mehanizacijom i potpune sigurnosti svake faze rada u tehnolo{kom procesu otkopavanja rude i jalovine na Povr{inskom kopu "Ju`ni revir - radili- {te Mali Pek" moraju se primenjivati vaè}i zakoni, pravilnici, standardi i uputstva za rad a posebno:

- Zakon o rudarstvu- Zakon o za{titi na radu- Zakon o à{titi od poàra- Zakon o à{titi ìvotne sredine- Pravilnik o tehni~kim normativima za povr{insku eksploata-

ciju leì{ta mineralnih sirovina- Pravilnik o tehni~kim normativima pri rukovanju eksploziv-

nim sredstvima i miniranju u rudarstvu- Zakon o osnovama bezbednosti saobra}aja na putevima.

Takodje treba:* Da tehni~ki rukovodioc, pre rasporedjivanja radnika na odredjeno

radno mesto, organizuje obuku za rad radnika na konkret- nom radnom mestu (sa odgovaraju}om ma{inom), obuku iz oblasti za- {tite na radu i iz oblasti protivpoàrne za{tite. O svemu ovome mora postojati odgovaraju}a dokumentacija.

* Da ovla{}eno tehni~ko lice, uz predhodnu saglasnost slu`be za{tite na radu i direktora preduze}a, uz potpis radnika, izda uputstva za rad na pojedinim radnim mestima.

* Da tehni~ki rukovodilac uz saglasnost slu`be à{tite na radu u koliko dodje do posebnih okolnosti izda pismena uputstva o na~inu rada.

* Da mehanizacijom rukuju za to stru~no osposobljena lica,* Da svaka ma{ina u proizvodnji ima knjigu primopredaje odnosno

dnevnik rada u koji se upisuje stanje ma{ine pre po~etka rada, zapaànja u toku rada i stanje ma{ine na kraju smene.

* Da se pregled i opravka mehanizacije vr{i pri potpunom zaustavljanju iste.

* Mehanizacija se mora odràvati ~isto; nesme biti po podu prosutog ulja i masti, prolazi moraju biti slobodni i osvetljeni, a stepeni{ta i platforme moraju biti u ispravnom stanju,

* Nezaposlenim licima dozvoljen je pristup na Kopu samo uz odobrenje, te u tom smislu treba na svim prilaznim mestima na

granici zone opasnosti postaviti table upozorenja o zabrani pristupa Kopu, * Pomeranje VN-kable vr{iti kukama ili odgovaraju}im elek-

trorukavicama.

18.2. Li~na za{tita

U cilju otklanjanja {tetnog uticaja radne sredine, spre~avanja profesionalnih oboljenja i povreda radnika na radu, kao posledica zapra{enosti, klimatskih prilika,buke, vibracije i dr. u cilju za{tite tela odnosno organa za disanje, sluha, o~i- ju, ruke itd, a u skladu sa zakonskim obavezama, radnicima se daju li~na za{titna sredstva u zavisnosti od uslova rada, stepena opasnosti i {tetnosti na radnom mestu.

Vrsta, rok trajanja i na~in kori{}enja li~nih sredstava od strane radnika reguli{u se internim Pravilnikom o li~- nim za{titnim sredstvima.

18.3. Protiv-poàrna za{tita

Za{titu od poàra regulisati internim Pravilnikom preduze}a za protiv-poàrnu za{titu uz u~e{}e zaposlenih i obezbedjenje potrebnih sredstava i uredjaja za spre~avanje i ga{enje po~etnih poàra. Za svu mehanizaciju u neposrednoj proizvodnji, koja radi na dizel gorivo i benzin kao i za elektro ma{ine pre- dvideti dovoljan broj protiv-poàrnih aparata.

Svi radnici, a posebno rukovaoci mehanizacije moraju biti obu~eni iz za{ite od poàra a naro~ito o pravilnom aktiviranju i upotrebi protiv-poàrnih aparata koji su postavljeni po ma{inama.

Svakodnevno kontrolisanje brojnog stanja i ispravnosti protiv-poàrnih aparata vr{e sami rukovaoci mehanizacije, a svaki kvar ili nedostatak prijavljuju odgovornim licima za{tite od poàra ili neposrednim rukovodiocima.

18.4. Mere za{tite pri bu{enju

18.4.01. Op{te odredbe

1. Poslove bu{enja i ostale poslove vezane za bu{enje moè

obavljati samo lice koje odredi direktor RBM-a a koje poseduje odgovaraju}u kvalifikaciju.

2. Pre rasporedjivanja na mesto bu{a~a svaki rukovaoc mora da

bude obu~en za samostalan rad sa bu{ilicom, da bude obu~en iz oblasti za{tite na radu i iz oblasti protivpoàrne za{tite. O svemu ovome mora postojati odgovaraju}a dokumentacija.

3. Posadu bu{ilice ~ine dva radnika (majstor - VKV radnik i pomo}nik - KV radnik) i jedino oni imaju pravo u svojoj smeni da rukuju bu{ilicom.

4. Radne zadatake rukovaoci dobijaju direktno ili posredno od svog neposrednog rukovodica ili drugog ovla{}enog lica i du`ni su da se striktno pridràvaju tog zadatka i upustva za rad.

5. Rukovaoc na radnom mestu mora biti zdrav, odmoran, psihofizi~ki sposoban i da nije u pripitom stanju.

6. Zabranjeno je raditi bez li~nih za{titnih sredstava.7. Pre po~etka rada sa ma{inom rukovaoci su du`ni da pregledaju

knjigu primopredaje iz koje }e saznati sve nedostatke odnosno stanje ispravnosti ma{ine.

8. Pre po~etka bu{enja mora se detaljno pregledati radili{te i konstrukcija ma{ine.

9. O neispravnosti ma{ine za rad rukovaoc je duàn da odmah obavesti neposrednog rukovodioca i grupu za odràvanje kao i dispe~era Pov.kopa i isto evidentira u knjigu primopredaje.

10. Zabranjeno je raditi sa neispravnom ma{inom.

18.4.02. Du`nost posade bu{ilice

1. Pre nego {to po~ne primopredaja smene posada mora od neposrednog rukovodioca dobiti zadatak koji treba da obavlja u toku smene.

2. Primaju zadatke od neposrednog rukovodioca i ostalih predpostavljenih, a kojih se moraju pridràvati u potpunosti.

3. Vr{e pregled radili{ta i bu{ilice prilikom primopredaje.4. Obave{tavaju predpostavljene rukovodioce o stanju radili- {ta i

bu{ilice u smislu uslova za rad i ispravnosti ma{ine.5. Kontroli{u rad ma{ine u toku eksplotacije.6. Pravilno koriste ma{inu i pridràvaju se svih postoje}ih propisa i

upustava.7. Prilikom transporta (pomeranja i seljenja ma{ine) prate uslove na

putu i prilagodjavaju im se. Nastale promene na putevima, radili{tu (sneg, poledica, magla, pra{ina, odron itd.) prijavljuju neposrednom rukovodiocu.

8. Pridràvaju se propisa o bezbednosti saobra}aja na javnim

putevima iz Zakona o osnovama bezbednosti na putevima, kao i pra- vila koja su utvrdjena ovim uputstvom.

9. Uredno vode knjigu primopredaje bu{ilice u koju mora da unesu svoja zapaànja u vezi ispravnosti bu{ilice i stanje na radili{tu u toku smene, vode evidenciju o podmazivanju i dolivanju ulja, vode i ostalih te~nosti. kao i vreme i koli~inu dolivanja.

10.. Du`ni su da prisustvuju servisiranju i opravci bu{i- lice.11. Staraju se da ma{ina uvek ima dovod struje, mazivo i vodu u

potrebnim koli~inama i vode ra~una o racionalnoj potro{nji istih.12. Vode reìm bu{enja tako da bude optimalna potro{nja nor-

mativnog materijala.13. Odgovorani su za neposredno sprovodjenje mera za{tita u okviru

svog delokruga rada.14. Posada bu{ilice je du`na da redovno odràva ~isto}u kabine i da

se za{titi od nedozvoljene buke, gasova, pra{ine, hlad- no}e i prisutnih u kabini.

15. U slu~aju izbijanja poàra na bu{ilici rukovaoci su du`- ni da zaustave rad, osiguraju bu{ilicu, isklju~e elektri~nu struju i odmah pristupe ga{enju poàra sa aparatima sa kojima ma{ina raspolaè. O nastalom slu~aju najkra}im putem obavestiti vatrogasnu slu`bu i predpostavljene.

16. Obavljaju i druge poslove u hitnim i izuzetnim slu~ajevima po naredjenju predpostavljenog rukovodioca ili drugog ovla{- }enog lica.

17. Vr{e i ostale poslove iz delokruga svog rada, a po opisu poslova i radnih zadataka.

Pre startovanja posada bu{ilice je du`na da izvr{i vi- zuelni pregled ma{ine i to:

- Da pregleda knjigu primopredaje tj. da vidi primedbe rukovaoca ma{ine iz predhodne smene.- Da pregleda stanje kabine i hale i u knjizi primopredaje upi{e zapaànje.- Eventualna fizi~ka o{te}enja na bu{ilici.- Stanje donjeg frema.- Stanje sistema za putovanje.- Stanje tornja i spoljne ma{ine.- Obratiti pa`nju na eventualna curenja ulja i te~nosti.- Stanje elektromotora.- Stanje kai{eva.- Stanje kompresora.- Ventilatora.- Uredjaje za dizanje pribora.- Uredjaje za odvijanje {ipke.

- Sistema za hladjenje.- Kontrola nivoa hidrouli~nog ulja.- Da izvr{i kontrolu podmazivanja.- Da proveri koli~inu vode u rezervoaru.- Po izr{enom startovanju pregleda da li su svi instrume- nti u

funkciji tj. da ne pokazuju neku neispravnost ili upozorenje.

18.4.03. Posebne napomene za bu{a~e primarnog bu{enja:

1. Ne startovati bu{ilicu u slu~aju curenja vode, ulja i ostalih te~nosti i fluida.

2. Ne transportovati bu{ilicu po mekom terenu gde moè do}i do propadanja i zaglavljivanja.

3. Ne transportovati bu{ilicu po isuvi{e strmom i nagnutom terenu.4. Prilikom transportovanja bu{ilice po nasipu ili blizu ivice terena

voditi ra~una da ne dodje do odronjavanja i klizanja terena.5. Ne bu{iti na opasnim mestima gde moè do}i do odrona ili

zatrpavanja bu{ilice.6. Za rad bu{ilice pri smanjenoj vidljivosti ona mora biti snabdevena i

odgovaraju}im svetlima.7. Pri bu{enju bu{ilica mora biti podignuta na hidrauli~nim

papu~ama.9. Ne bu{iti bez vode (na suvo).10. Ne bu{iti na mestima i ne obavljati poslove gde postoji opasnost

za povredjivanje.11. Visokonaponsku kablu nikada ne hvatati golim rukama.12. Obavezno koristiti predvidjena za{titna sredstva.13. Postupak u slu~aju poàra:

- zaustaviti rad- osigurati bu{ilicu- isklju~iti elektri~nu struju- pristupiti ga{enju poàra

18.4.04. Posebne napomene za bu{a~e sekundarnog bu{enja:

1. Ne startovati bu{ilicu - kompresor u slu~aju curenja vode, ulja i ostalih te~nosti i fluida iz bu{ilice ili kompresora.

2. Ne transportovati bu{ilicu po mekom terenu gde moè do}i do propadanja i zaglavljivanja.

3. Ne transportovati bu{ilicu po isuvi{e strmom i nagnutom terenu.4. Prilikom transportovanja bu{ilice po nasipu ili blizu ivice terena

voditi ra~una da ne dodje do odronjavanja i klizanja terena.5. Prilikom bu{enja bu{ilica i kompresor moraju biti na stabilnom i

sigurnom terenu, na bezbednom odstojanju od ivice i bezbednom odstojanju od vise}ih samaca u bermi.

6. Ne bu{iti na opasnom mestima gde moè do}i do odrona ili zatrpavanja bu{ilice.

7. Ne bu{iti vise}e samce8. Za rad bu{ilice pri smanjenoj vidljivosti ona mora biti snabdevena i

odgovaraju}im svetlima.9. Ne bu{iti bez vode (na suvo).10. Ne bu{iti na mestima gde postoji opasnost za povredjivanje.

11. Ne bu{iti bez primene potrebnih za{titnih sredstava.12. Postupak u slu~aju poàra:

- zaustaviti rad- osigurati bu{ilicu- isklju~iti bateriju (akumulator) u koliko gori kom-

presor.- pristupiti ga{enju poàra

18.4.05. Mere za{tite pri bu{enju

Bu{a~ je u obavezi da obavi slede}e:* Po dolasku do bu{ilice pregledava stanje etaè na kojoj se nalazi

bu{ilica, kao i stanje niìh i vi{ih etaà.* Traì da se plato na bu{ilici poravna, u koliko za tim postoji

potreba.* Vizuelno vr{i pregled donjeg stroja bu{ilice, posebno sistema za

putovanje (lance, rolne i dr.) i sistema za otpra{ivanje.* Po stupanju na bu{ilicu kontroli{e nivo ulja u reduktorima i

hidrauli~nom sistemu, ispravnost sistema za putovanje, ispravnost rashladnog sistema, ispravnost sistema za podmazivanje, stanje katarke sa bu{a}im priborom i dr.

* Pri bu{enju prvog reda minskih bu{otina prema ivici etaè, bu{ilicu postavlja tako da njena duà osa bude pribli`no normalna na ivicu etaè, a hidrauli~ne stope da se nalaze najmanje na 5 m. od ivice etaè.

* Dovodi bu{ilicu u horizontalan poloàj pri minimalnoj visini.* Reìm bu{enja u razli~itim stenskim sredinama pode{ava da se

uvek ide sa dozvoljenim odnosom rotacije i osovinskog pritis- ka, kako bi se dobio najbolji stepen prodornosti bu{a}eg pribora.

* Pre po~etka a i po zavr{etku bu{enja minske bu{otine pro-

verava ispravnost bu{a}e krune i rimera i iste ~isti od naleplje- nog materijala.

* Po zavr{etku bu{enja minske bu{otine, pri vadjenju bu{a}ih {ipki iz bu{otine, pustiti da se bu{a}e {ipke okre}u, vazduh ne isklju~ivati, jer se time izbegava mogu}nost zaglavljivanja istih u bu{otini.

* Podignuti zavese za pra{inu i spustiti bu{ilicu na guse- nice.* Radi pove}avanja stabilnosti prilikom kretanja na usponu, treba

uvek i}i zadnjim delom bu{ilice napred.* Takodje, da bi se pove}ala stabilnost prilikom kretanja na nizbrdici,

treba uvek i}i delom bu{ilice napred.* Sa visokonaponskom kablom rukovati pa`ljivo i po propisima,

nesme da se vu~e bu{ilicom i ista se nesme dràti u vodi.* Na vi{e mesta na bu{ilici mora biti obeleèn broj, a i postavljene

table o zabrani zadràvanja u radnom krugu bu{ilice. * Visokonaponsku kablu hvatati samo sredstvima predvidjenim za to

(visokonaponskim rukavicama i visokonaponskom kukom.* Bu{a~ je obavezan da vodi evidentni karton bu{ilice.* Za vreme miniranja bu{ilicu treba skloniti na sigurno mes- to i

okrenuti je zadnjim delom prema minskoj seriji.

18.4.06. Protivpoàrna za{tita na bu{enju

Na svakoj bu{ilici na za to pogodna mesta treba rasporediti najmanje 3 vatrogasna aparata (2 aparata tipa S-9 i 1 tipa CO2).

Postupak u slu~aju poàra:- zaustaviti rad- osigurati bu{ilicu- isklju~iti elektri~nu struju- pristupiti ga{enju poàra- najbrìm putem obavestiti predpostavljene rukovodioce

i vatrogasnu jedinicu.Postupak aktiviranja aparata i samo ga{enje poàra mora biti

savladani pri obuci iz protivpoàrne za{tite:

18.5. Mere za{tite pri miniranju


Pre rasporedjivanja na radno mesto miniranja radnik mora da bude obu~en iz ove oblasti, da o tome poseduje odgovaraju}u potvrdu, da bude obu~en iz oblasti za{tite na radu i iz oblasti protivpoàrne za{tite. O svemu ovome mora postojati odgovaraju}a dokumentacija.

Rukovanje eksplozivnim sredstvima i miniranje mogu vr{iti samo stru~no-osposobljena lica.

Palioci mina moraju imati poloèni ispit za pali- oce mina i redovnu proveru znanja iz oblasti miniranja za {ta moraju posedovati odgovaraju}u dokumentaciju.

Voza~i na miniranju moraju biti obu~eni za taj posao i imati redovnu proveru znanja o ~emu moraju posedovati odgovaraju}u dokumentaciju.

Po~etak i zavr{etak minerskih radova moraju se pravovremeno objaviti predvidjenim postupkom i signalnim sredstvima.

Table sa vremenskim rasporedom miniranja i signa- lima za obave{tavanje o miniranju treba postaviti na glavnim prilaznim putevima Povr{inskog kopa.

U minskom polju mogu se zadràti lica koja su an- gaòvana na miniranju sva ostala lica moraju se udaljiti iz minskog polja.

Takodje, treba vidno obeleìti minsko polje, pomeriti VN-kable iz minskog polja, prekontrolisati udaljenost mehanizacije od minske serije i preduzeti druge mere za sigurno miniranje.

Odgovorno lice za svaku minsku seriju pravi skicu i na licu mesta utvrdjuje:

* Broj, raspored i dubinu minskih bu{otina,* Vrstu eksplozivnih sredstava, pribor i alat za miniranje,* Vrstu sredstava za iniciranje i paljenje mina,* Potrebnu koli~inu eksploziva za svaku minsku bu{otinu,* Na~in za~epljivanja minskih bu{otina,* Na~in iniciranja i redosled paljenja i* Drugo ( ovodnjenost bu{otina itd.) a sve u cilju sigurnog

miniranja.Pri radu sa poja~nicama detonacije (busterima) treba

uraditi slede}e:* O~istiti ulaz bu{otine, a posebno ukloniti ili obru{iti u bu{otinu

labave i vise}e komade stenske mase,* Ise}i detoniraju}i {tapin potrebne duìne,* Kalem sa detoniraju}im {tapinom udaljiti od minske bu{o-

tine,* Vezati poja~nike detoniraju}im {tapinom i iste pa`ljivo spu{tati

u minske bu{otine, ali tako da kada su bu{otine suve oni vise na 0,5m , a kada su mokre na 1 m od dna same bu{otine,

* Kod samog punjenja bu{otine, vozilo sa eksplozivnom sme{- om, zbog sigurnosti, treba biti {to vi{e udaljeno od bu{o- tine, crevo za punjenje nesme biti povijeno ili ukr{teno i da se kod istakanja spusti {to vi{e u bu{otinu kako bi se smanjila visina padanja eksplozivne sme{e.

Pri pojavi bilo kakvih anomalija na minskoj seriji (eksplozivnoj sme{i, vozilu i dr.) rad treba prekinuti dok se nastala anomalija ne otkloni.

Za za{titu radnika pri samom aktiviranju minske serije, od lete}ih komada stena vazdu{nog udara, moraju biti si- gurni prirodni ili ve{ta~ki zakloni.

Posle izvr{enog aktiviranja minske serije, radnici koji su izvr{ili paljenje moraju ostati u zaklonima sve dok se nastali gasovi i pra{ina ne razrede i ne budu {tetni po zdravlje radnika.

Ostalim radnicima na radili{tu je dozvoljen pristup tek po{to lica koja su izvr{ila paljenje izvr{e pregled radili{ta i konstatuju bezbedan nastavak radova.

Ako neko minsko punjenje nije aktivirano ili se u to posumnja, onda se u zaklonu mora sa~ekati jo{ najmanje 20 min.

Neeksplodirano minsko punjenje palilac mina vidno obeleàva i preduzima mere za njegovo uni{tenje.

O neaktiviranom minskom punjenju mora se voditi evidencija u "Knjizi zatajenih mina" i to sa opisom poloàja minske bu{otine i na~inom njenog onesposobljavanja ili uklanjanja.

Sve dok se neeksplodirana minska bu{otina ne uni{- ti,

ne smeju se u blizini izvoditi bilo kakvi radovi koji se ne odnose na uni{tavanje iste.

Neeksplodirane - zatajene mine smeju se uni{tavati prema uputstvu o upotrebi i uni{tavanju eksplozivnih sredstava.

O svakom masovnom miniranju mora se voditi dnevnik miniranja sa skicom minskog polja, geodetskim planovima i geolo{- kim profilima, brojem minskih bu{otina, njihovom ukupnom duìnom, vrstom i koli~inom eksploziva po bu{otinama i sva utro{ena eksp- lozivna sredstva odnosno ta~na evidencija upotrebjlenog eksploz- ivnog materijala.

18.5.02. Posebne napomene za miniranje na zahvatu Mali Pek

Kako je radili{te Mali Pek u neposrednoj blizini pa ~ak i jednim delom ispod zapadnog klizi{ta a pored ovoga u neposrednoj blizini radili{ta se nalazi industrijski objekat (TS-1), glavni rudni~ki put po nivou +354m, reka Mali Pek, javni put sa mostom i urbano naselje (grad Majdanpek), miniranje na ovom delu kopa treba da se vr{i sa posebnom oprezno{}u, uz sve mere predostro`nosti i po{tovanje ograni~enja u pogledu koli~ine eksploziva po bu{otini, koli~ine eksploziva po seriji, pravilan izbor usporenja izmedju bu{otina i redova, na~in otvaranja serije (redosled paljenja) i.t.d.

Po{to u blizini radili{ta postoji velika frekven- cija kretanja ljudi (kako zapo{ljenih u rudniku tako i gradjan- skih lica - slu~ajnih prolaznika) i kretanja vozila po javnom putu, prilikom miniranja na na ovom radili{tu treba uzeti u obzir i ovu okolnost.

18.6. Mere za{tite pri utovaru


Pre rasporedjivanja na mesto bageriste svaki rukovaoc mora da bude obu~en za samostalan rad sa bagerom, da bude obu~en iz oblasti za{tite na radu i iz oblasti protivpoàrne za{tite. O svemu ovome mora postojati odgovaraju}a dokumentacija.

Bagerista je odgovoran za kvalitet radova pri utovaru odnosno za nivo eta`ne ravni, siguran rad bagera i njego-

vo redovno smensko odràvanje. Bagerista je u obavezi da:

* Prati stanje radne etaè, kao i stanje niìh i vi{ih etaà u pogledu sigurnosti bagera i ljudstva.

* Na po~etku smene, vizuelno pregleda stanje ka{ike, tregera katarke i uàdi, provera ispravnost sistema za putovanje i okretanje, ispravnost ko~nica, ispravnost sistema za podmazivanje i dr. i nakon uveravanja u ispravnost bagera, po~inje sa radom.

* Na po~etku smene pogleda u knjizi primopredaje zapaànja

bageriste iz predhodne smene.* Svoja zapaànja o radu bagera tokom smene unosi u knjigu

primopredaje.* Zvu~nim signalom objavljuje po~etak rada bagera, dopu{ta

parkiranje kamiona za utovar kao i polazak punih kamiona.* Istresanje materijala iz ka{ike u kamion vr{i sa najmanje mogu}e

visine, ali tako da otvoreno dno ka{ike ne udara u korpu vozila.* Ka{ikom bagera, bilo ona puna ili prazna, ne prelaziti iznad kabine

vozila.* Ne potiskivati bo~no ka{ikom blokove velikog gabarita.* Ne razbijati ka{ikom blokove .* Ne skidati nalepljeni materijal sa ka{ike preterano jakim trzanjem

tregera ili jakim udaranjem ka{ike o korpu vozila.* Bagerom raditi po poravnatoj etaì. Kretanje (putovanje) vr{iti po

poravnatom terenu.* Kod putovanja, ka{iku podi}i najmanje 1,5 m iznad zemlje.* Pri kretanju po usponu katarku dràti napred, a pri kretanju po

padu katarku dràti nazad.* Ne koristiti ka{iku bagera za vu~enje visokonaponske kable.* Pri transportu bagera ne vu}i visokonaponsku kablu i ne nositi je na

ka{ici.* Prilikom bilo kakvog prekida rada ili za vreme opravke, ~i{}enja i

podmazivanja spustiti ka{iku na zemlju.* Bagerom ne izvoditi radove za koje nije predvidjen.* Ne vr{iti utovar etaà ~ija je visina ve}a od maksimalne dohvatne

visine bagera i ne raditi bagerom u zonama sklonim klizanju i obru{ivanju.* Unutra{njost bagera, kao i radna zona bagera moraju biti dovoljno

osvetljeni.* Za vreme miniranja bager se mora skloniti na sigurno mesto i

okrenuti zadnjim delom prema minskoj seriji.* Bager mora biti vidno obeleèn internom oznakom.* Na bageru moraju biti vidno postavljene table sa upozo- renjima o

zabrani zadràvanja u radnom krugu i drugim opasnostima.

18.6.02. Posebne napomene za posade bagera

1. Ne startovati bager u slu~aju curenja vode, ulja i ostalih te~nosti i fluida.

2. Ne transportovati bager po mekom terenu gde moè do}i do propadanja i zaglavljivanja.

3. Ne transportovati bager po isuvi{e strmom i nagnutom terenu.4. Prilikom transportovanja bagera po nasipu ili blizu ivice terena

voditi ra~una da ne dodje do odronjavanja i klizanja terena.5. Prilikom utovara bager i kamioni moraju biti na stabilnom i

sigurnom terenu, na bezbednom odstojanju od ivice i bezbednom odstojanju od vise}ih blokova samaca u bermi.

6. Ne utovarati na opasnim mestima gde moè do}i do odrona ili zatrpavanja bagera.

7. Ne utovarati blokove velikog gabarita koji ne mogu da prodju kroz ka{iku (ne utovarati blokove preko zuba).

8. Ne obarati bagerom blokove velikog gabarita iz berme ako od njih postoji opasnost po bager i posadu.

9. Za rad bagera no}u i pri smanjenoj vidljivosti on mora biti snabdeven odgovaraju}im svetlima.

10. Zbog pove}anog optere}enja centralne osovine i ko~nice izbegavati utovar po padu i usponu.

11. Pri utovaru bager treba da bude postavljen tako da uz ostale optimalne i potrebne uslove treba da ima i najmanji radijus okretanja.

12. Ne utovarati ne odminiranu stenu ako je njena ~vrsto}a takva da se nemoè kopati bez pove}anog napora bagera.

13. Ne utovarati na mestima i ne obavljati poslove gde postoji pove}ana opasnost za povredjivanje.

14. Ne nadnositi ka{iku bagera iznad ljudi.15. Posada bagera je du`na da u posebnim okolnostima, ako preti

opasnost od poplave bagera, od zaru{avanja berme, od pojave klizanja terena ili druge opasnosti, bez posebne naredbe predpostavljenih ukloni bager na bezbedno mesto i o tome najkra}im putem obavesti predpostavljene.

16. Posada bagera je takodje du`na da i u drugim posebnim okolnostima koje nisu direktno vezane za utovar o njima najkra}im putem obavesti predpostavljene.

17. Visokonaponsku kablu nikada ne hvatati golim rukama.18. Obavezno koristiti predvidjena za{titna sredstva.

18.6.03. Protivpoàrna za{tita na utovaru

Na svakom bageru na za to pogodna mesta treba rasporediti 4 vatrogasnih aparata (3 aparata tipa S-9 i 1 tipa CO2 ).

Postupak u slu~aju poàra:- zaustaviti rad- osigurati bager- isklju~iti elektri~nu struju- pristupiti ga{enju poàra- najbrìm putem obavestiti predpostavljene rukovodioce



18.7. Mere za{tite pri transportu


1. Poslove voza~a te{kog vozila i druge poslove vezane za tehnolo{ku operaciju transport moè obavljati lice koje odredi direktor RBM-a a koje poseduje odgovaraju}u kvalifikaciju.

2. Te{kim vozilom upravlja jedan VKV radnik.3. Pre rasporedjivanja na mesto voza~a te{kog vozila, voza~ mora

da bude obu~en za samostalan rad sa ma{inom na koju se rasporedjuje, da bude obu~en iz oblasti za{tite na radu i iz oblasti protivpoàrne za{tite. O svemu ovome mora postojati odgovaraju}a dokumentacija.

4. Radne zadatke voza~i dobijaju direktno ili posredno od svog neposrednog rukovodica (brigadira ili smenskog poslovodje) ili drugog ovla{}enog lica i du`ni su da ih se pridràvaju.

5. Voza~i na radnom mestu moraju biti zdravi, odmorni, psihofizi~ki sposobni i da nisu u pijanom stanju.

6. Voza~ je odgovoran za kvalitet rada, siguran rad i redovno odràvanje ma{ine.

7. Voza~ je u obavezi da prati stanje radne okoline (nivoa), kao i stanje niìh i vi{ih etaà u pogledu sigurnosti ma{ine i ljudstva.

8. Zabranjeno je raditi bez li~nih za{titnih sredstava.9. Pre po~etka rada voza~i su du`ni da pregledaju knjigu

primopredaje iz koje }e saznati sve nedostatke odnosno stanje ispravnosti ma{ine.

10. Voza~, pre nego {to odpo~ne sa radom mora se detaljno upoznati sa radili{tem i stanjem vozila.

11. O neispravnosti vozila voza~ je duàn da odmah obavesti neposrednog rukovodioca i grupu za odràvanje kao i dispe~era Po- vr{inskog kopa i isto evidentira u knjigu primopredaje.

12. Zabranjeno je raditi sa neispravnim vozilom.13. Na po~etku smene, vizuelno pregleda stanje korpe, {asi- je,

sistema za upravljanje, ispravnost ko~nica, ispravnost sistema za podmazivanje i dr. i nakon uveravanja u ispravnost, po- ~inje sa radom.

14. Na po~etku smene pogleda u knjizi primopredaje zapaànja voza~a iz predhodne smene.

15. Svoja zapaànja o radu tokom smene unosi u knjigu primopredaje.

16. Voza~ ugovorenim zvu~nim signalom ogla{ava kretanje i ostale operacije .

17. Ne startovati ma{inu u slu~aju curenja goriva, vode, ulja i ostalih te~nosti i fluida.

18. Ne kretati se vozilom i ne obavljati poslove po mekom terenu gde moè do}i do propadanja i zaglavljivanja.

19. Ne kretati se vozilom i ne obavljati poslove po isuvi{e strmom i nagnutom terenu.

20. Prilikom kretanja po nasipu ili blizu ivice terena voditi ra~una da

ne dodje do odronjavanja i klizanja terena.21. Prilikom izvodjenja radova sve angaòvane ma{ine i ljudstvo

moraju biti na stabilnom i sigurnom terenu, na bezbednom odstojanju od ivice i bezbednom odstojanju od vise}ih blokova.

22. Ne i}i vozilom na opasnim mestima gde moè do}i do

odrona ili zatrpavanja.23. Ne gaziti blokove ili metalne delove koji mogu o{tetiti

pneumatike.24. Ne pribliàvati se suvi{e vise}im blokovima u bermi.25. Za rad no}u i pri smanjenoj vidljivosti vozila moraju imati

odgovaraju}e osvetljenje.26. Ne gaziti preterano duboku vodu koja mo~e izazvati kva- rove na

vu~nim motorima.27. Ne izvoditi radove na mestima i ne obavljati poslove gde postoji

pove}ana opasnost za povredjivanje.28. Pri izvodjenju sloènih radova neophodno je prisustvo signaloste i

organizatora izvodjenja radova.29. Ne kretati se sa podignutom korpom.30. Voza~i su du`ni da u posebnim okolnostima, ako preti opasnost

od poplave, od zaru{avanja berme, od pojave klizanja terena ili druge opasnosti, bez posebne naredbe predpostavljenih uklone ma{inu na bezbedno mesto i o tome najkra}im putem obaveste pretpostavljene.

31. Voza~i su takodje du`ni da i o drugim posebnim okolnostima koje nisu direktno vezane za njihovo obavljanje posla najkra}im putem obaveste predpostavljene.

32. Ne prelaziti vozilom preko neza{ti}ene visokonaponske kable.33. Obavezno koristiti predvidjena za{titna sredstva.34. Rudni~ki putevi, bilo da su stalni ili privremeni, koji sluè za

transport korisne mineralne sirovine i jalovine od mesta otkopavanja do istovarnih mesta, moraju imati ~vrstu podlogu i da se stalno odràvaju kako bi odgovarali svojoj nameni i zahte- vima bezbednosti saobra}aja.

35. Rudni~ki putevi na spoljnoj ivici moraju imati za{titne pojaseve od ~vrstog materijala visine min. 1 m, radi spre~avanja pada kamiona niz kosinu.

36. Kod jednosmernih puteva tehni~ki rukovodilac kopa duàn je da propi{e uputstvo za rad i reìm vo`nje kamiona. Uputstvo predati voza~ima uz potpis istih o preduzetom uputstvu.

37. Kolovozna traka rudni~kih puteva treba da bude uvek ravna i ~ista. U su{nim periodima kada na putevima ima pra{ine, treba ih prskati vodom, dok u zimskom periodu puteve treba ~istiti od snega i leda, a posipati ih solju ili peskom u cilju spre~avanja zaledjivanja.

38. Stalni rudni~ki putevi, u cilju odvodnjavanja, moraju imati nagib u popre~nom preseku i vodovodni kanal du` unutra{nje ivice po ~itavoj duìni.

39. No}u i danju pri smanjenoj vidljivosti (magla, jaka ki- {a, vejavica itd.) vozila bez ispravnih svetla nesmeju se uklju- ~ivati u rad.

40. U slu~aju mraka i smanjenje vidljivosti voza~ je duàn da upali

svetla.41. Kamion se sme utovarati samo sa bo~ne ili zadnje strane.

Zabranjeno je nadno{enje ka{ike bagera iznad kabine kamiona.42.Kamion se nesme preoptere}ivati niti utovarati tako da se iz njega

materijal prosipa po putu.43. Voza~ kamiona duàn je da se uveri, pre po~etka rada, u

tehni~ku ispravnost vozila za rad.

Voza~ je duàn da:

* Startovanje i polazak kamiona objavi zvu~nim signalom. * Postavljanje kamiona za utovar i odlazak sa utovarnog

mesta vr{i tek po dobijanju signala od bageriste.* Brzinu vozila prilagodi uslovima puta {to mu omogu}ava uvek sigurnu kontrolu nad vozilom, pri ~emu nesme preko-

ra~iti propisanu brzinu za odgovaraju}u deonicu puta.* Da brzinu vozila prilagodi krivini kako se nebi prosipao

materijal iz korpe.* Signalne i za{titne uredjaje, osvetljenje, sve vrste ko~nica i ostalo na kamionu upotrebi onako kako je proizvodja~ propisao i propisima regulisano.* Praznim vozilom propusti puno vozilo na bilo kom delu transportnog puta.

Voza~u je zabranjeno:

* Da napusti kabinu vozila sve dok traje utovar ili istovar, dok vozilo ne obezbedi i dok je motor u radu.

* Da krene sa bagera dok mu bagerista za to ne da signal.* Da vr{i kipanje na drobljenju ako na semaforu nema zeleno

svetlo ili mu ovla{éno lice za to ne da dozvolu.* Da bez preke potrebe kipa jalovinu ili rudu na mestima koja za

to nisu predvidjena.* Da podje kamionom pre nego {to se materijal potpuno ne iskipa iz korpe i korpa ne spusti u normalan poloàj za vo`nju.* Da prelazi preko visokonaponskih kablova koji nisu specijalno za{ti}eni ili da vu~e kablove pod naponom.* Da vr{i kretanje kamionom unazad do mesta utovara ili

istovara na duìnama ve}im od 30 m izuzev u posebnim slu- ~ajevima i pri prisustvu signaliste.

* Da parkira kamion na nagib, osim u posebnim okolnostima ako se kamion posebno obezbedi za slu~aj nekontrolisanog pokretanja.

* Da vr{i preticanje vozila na putevima izuzev kada su u pitanju velike razlike u brzinama.

* Da pri vo`nji nizbrdo ubaci ru~icu bira~a brzina u neutralan poloàj radi obezbedjivanja ve}e brzine

kretanja kamiona.* Da koristi veliko vozilo za prevoz radnika na platformi.

18.7.02. Protivpoàrna za{tita na transportu

Na svakom te{kom vozilu mora se na za to pogodnim mestima postaviti najmanje 3 vatrogasna aparata (2 tipa S-9 i 1 tipa CO2-5.

Postupak u slu~aju poàra:- zaustaviti rad- osigurati vozilo- isklju~iti bateriju (akumulator) ako je to mogu}e.

- pristupiti ga{enju poàra- najbrìm putem obavestiti predpostavljene rukovodioce



18.8. Mere za{tite za rad na rudarskom odràvanju kopa


1. Poslove rukovaoca ma{inama rudarskog odràvanja kopa i druge poslove vezane za rudarsko odràvanje kopa moè obavljati lice koje odredi direktor RBM-a a koje poseduje odgovaraju}u kvalifikaciju.

2. Ma{inom ROK-a upravlja jedan radnik (VKV radnik ili KV zavisno od sloènosti operacije).

3. Pre rasporedjivanja na mesto rukovaoca, rukovaoc mora da bude obu~en za samostalan rad sa ma{inom na koju se rasporedjuje, da bude obu~en iz oblasti za{tite na radu i iz oblasti protivpoàrne za{tite. O svemu ovome mora postojati odgovaraju}a dokumentacija.

4. Radne zadatke rukovaoci dobijaju direktno ili posredno od svog neposrednog rukovodica ili drugog ovla{}enog lica i du`ni su da ih se pridràvaju.

5. Rukovaoci na radnom mestu moraju biti zdravi, odmorni, psihofizi~ki sposobni i da nisu u pijanom stanju.

6. Rukovaoc je odgovoran za kvalitet rada, siguran rad i redovno odràvanje ma{ine.

7. Rukovaoc je u obavezi da prati stanje radne okoline (nivoa), kao i stanje niìh i vi{ih etaà u pogledu sigurnosti ma{ine i ljudstva.

8. Zabranjeno je raditi bez li~nih za{titnih sredstava.

9. Pre po~etka rada sa ma{inom rukovaoci su du`ni da pregledaju knjigu primopredaje iz koje }e saznati sve nedostatke odnosno stanje ispravnosti ma{ine.

10. Rukovaoc pre nego {to odpo~ne sa radom mora se detaljno upoznati sa radili{tem i stanjem ma{ine.

11. O neispravnosti ma{ine rukovaoc je duàn da odmah obavesti neposrednog rukovodioca i grupu za odràvanje kao i dispe- ~era Povr{inskog kopa i isto evidentira u knjigu primopredaje.

12. Zabranjeno je raditi sa neispravnom ma{inom.13. Na po~etku smene, vizuelno pregleda stanje ka{ike, tregera,

sistema za putovanje i okretanje, ispravnost ko~nica, ispravnost sistema za podmazivanje i dr. i nakon uveravanja u ispravnost, po~inje sa radom.

14. Na po~etku smene pogleda u knjizi primopredaje zapaànja rukovaoa iz predhodne smene.

15. Svoja zapaànja o radu tokom smene unosi u knjigu primopredaje.

16. Rukovaoc ugovorenim zvu~nim signalom ogla{ava po~etak rada i ostale operacije .

17. Ne startovati ma{inu u slu~aju curenja goriva, vode, ulja i ostalih te~nosti i fluida.

18. Ne kretati se ma{inom i ne obavljati poslove po mekom terenu gde moè do}i do propadanja i zaglavljivanja.

19. Ne kretati se i ne obavljati poslove po isuvi{e strmom i nagnutom terenu.

20. Prilikom kretanja i rada po nasipu ili blizu ivice terena voditi ra~una da ne dodje do odronjavanja i klizanja terena.

21. Prilikom izvodjenja radova sve angaòvane ma{ine i ljudstvo moraju biti na stabilnom i sigurnom terenu, na bezbednom odstojanju od ivice i bezbednom odstojanju od vise}ih blokova samaca u bermi.

22. Ne izvoditi radove na opasnim mestima gde moè do}i do odrona ili zatrpavanja.

23. Ne utovarati i pomerati blokove velikog gabarita koji mogu izazvati nestabilnost ili havariju ma{ine.

24. Ne obarati blokove velikog gabarita iz berme ako od njih postoji opasnost po rukovaoca, ma{inu ili prisutne radnike.

25. Za rad no}u i pri smanjenoj vidljivosti ma{ine moraju imti odgovaraju}e osvetljenje.

26. Ne izvoditi radove u preterano ~vrstoj steni ako se time preoptere}uje ma{ina.

27. Ne izvoditi radove na mestima i ne obavljati poslove gde postoji pove}ana opasnost za povredjivanje.

28. Pri izvodjenju sloènih radova neophodno je prisustvo signaloste i organizatora izvodjenja radova.

29. Ne nadnositi pokretne delove ma{ina (ka{iku, no`, rao- nik, riper itd,) iznad ljudi uredjaja ili visokonaponske kable pod naponom.

30. Rukovaoci su du`ni da u posebnim okolnostima, ako preti opasnost od poplave, od zaru{avanja berme, od pojave klizanja terena ili

druge opasnosti, bez posebne naredbe predpostavljenih uklone ma{inu na bezbedno mesto i o tome najkra}im putem obavesti predpostavljene.

31. Rukovaoci su takodje du`ni da i o drugim posebnim okolnostima koje nisu direktno vezane za njihovo obavljanje posla najkra}im putem obaveste predpostavljene.

32. Visokonaponsku kablu nikada ne gaziti ma{inom.33. Obavezno koristiti predvidjena za{titna sredstva.

18.08.02. Protivpoàrna za{tita za rad na rudarskom odràvanju kopa

Na svakoj ma{ini rudarskog odràvanja kopa se na za to pogodna mesta moraju postaviti po 2 vatrogasna aparata tipa S-9 ili CO2.

Postupak u slu~aju poàra:- zaustaviti rad- osigurati ma{inu- isklju~iti bateriju (akumulator)- pristupiti ga{enju poàra- najbrìm putem obavestiti predpostavljene rukovodioce



19.00. POSEBNE MERE ZA[TITE

Kako pomenuto klizi{te predstavlja potencijalnu opasnost za dalje izvodjenje radova neophodno je preduzeti slede- }e posebne mere za{tite:- Stalno geodetsko pra}enje klizi{ta na ~etiri profila od strane Geodetske slu`be RBM-a i stalno dostavljanje izve{taja o kretanju opaànih ta~aka tehni~kom rukovodiocu Povr{inskog kopa.- Prilikom miniranja maksimalna koli~ina eksploziva po intervalu usporenja nesme da predje 500 kg.- Smensko rukovodstvo du`no je da upozna sve radnike na radili{tu o potencijalnoj opasnosti tako da i oni obrate pa`nju i o bilo kakvim promenama izveste smensko rukovodstvo.- Smensko rukovodstvo je du`no da u vreme izvodjenja radova i fu- nkcionisanja puta na delu radili{ta u zoni klizi{ta najmanje dva puta u toku smene a po potrebi i vi{e puta obidje zonu klizi{ta.- Prilikom rada no}u i pri smanjenoj vidljivosti, u koliko to potreba nalaè, odrediti signalistu koji }e vizuelno pratiti pona- {anje zone klizi{ta. U slu~aju zapaènih promena odmah obavestiti smensko rukovodstvo.- U slu~aju ve}ih pomeranja masa obustaviti rad i mehanizaciju skloniti na bezbedno mesto.

Zbog blizine objekata neophodno je da se posebna pa`nja

posvetiti tehnolo{koj operaciji minitranja kako ne bi do{- lo do ve}ih potresa i neèljenih posledica.

Obezbediti uslove da se utovar vozila vr{i sa leve strane bagera.

Voza~i moraju biti upozoreni na posebne opasnosti na ovom radili{tu. Posevnu pa`nju obra}ati na opasnost od materijala iz vi{ih etaà.

Obratiti pa`nju na mogu}nost prodora vode kroz pukotine iz Malog Peka u Kop. U zlu~aju ove pojave na vreme preduzeti potrebne mere.

20.0. EKOLOGIJA

Ekolo{ka za{tita okoline na kopu Ju`ni revir RBM-a obradjivana je na nivou raznih studija i idejnih projekata i to sa aspekata o~uvanja kvaliteta voda, vazduha i rekultivacije de- gradiranih povr{ina zemlji{ta.

Ekolo{ka za{tita reke Mali Pek od odpadnih voda sa rudnika i odlagali{ta detaljno je obradjena u Idejno-tehnolo{- kom projektu za{tite reke Mali Ppek od otpadnih voda sa kopova Ju`ni i Severni revir i odlagali{ta Bugarski potok.

Na osnovu hemijskih i mikro-biolo{kih ispitivanja otpadnih voda sa kopova Ju{ni i Severni revir i odlagali{ta Bug- arski potok, koja su vr{ena u periodu April '95. godine do Aprila '96. godine utvrdjeni su

zagadjiva~i reke Mali Pek, u koju se prema koncepciji odvodnjavanja oba kopa ispu{taju otpadne vode. I ako je reka prolaskom kroz grad ve} zagadjena i van svoje tre}e kategorije rudni~ke vode prema pravilniku o opasnim materijama u vodama (Sl. glasnik SRS br. 37/82.) sadrè ne~isto}e kao {to su bakar, cink, gvo`dje, kadmijum, magnezijum, sulfate, suspendo- vane materije i drugo u koncentracijama iznad maksimalno dozvolj- enih i iste se pre ispu{tanja u vodotok moraju pre~istiti. Ovde se radi o ispumpanim vodama iz dubinskih delova kopova.

Kao zagadjiva~ se javljaju i vode sa slivnih povr{ina izvan i iz zahvata kopova iznad nivoa reke Mali Pek koje se u nj' gravitaciono ulivaju. Ove vode zbog kratkog vremena kon- takta sa rudnim mineralima ne sadrè hemijske elemente kao zagadjiva~e iznad MDK, ali zato su muljevite obzirom na to da su buji~ave i sa ve}om snagom erodovanja. Radi pre~i{}avanja ovih voda i za{tite reke Mali Pek Radni tima za rudarsku pripremu RBM-a uradio je 2001. godine "Projekat sanacije reke Mali Pek u cilju stvaranja ekolo{ki ~iste reke" autor projekta je Jovanovi} Drag- ana, dipl.ing.rud. Projekat je uradjen radi konkurisanja za sredstva iz donacija.

Iz napred navedenog vidi se da tretman voda pri ispumpavanju u reku Mali pek mora biti dvojak:

* Tehnolo{ko hemijski tretman za ispumpavanje vode i* odmuljivanje gravitacionih voda iz brdskog dela kopova.

Razmatraju}i napred iznetu problematiku moè se re}i da u vreme izvodjenja radova na ovom radili{tu ne}e biti is- pumpavana voda kako sa Severnog tako i sa Ju`nog revira, koja predstavlja glavni hemijski zagadjiva~ reke Mali Pek, ve} }e u reku i}i samo povr{inske vode kanalisane sa slivnog podru~ja te ne postoji posebna opasnost po eko sistem zbog koje bi se moralo graditi posebno postrojenje za hemijsko pre~i{}avanje voda. Svi problemi oko zagadjivanja }e mo}i da se re{avaju u hodu. Po{to postoji ve}ina uradjenih projekata njihova realizacija }e se vr- {iti deo po deo prema onome kako za to budu pristizala sredstva.

Po{umljavanje (rekultivisanje) odlagali{ta jalovine se ne}e vr{iti jer }e odlaganje jalovine na ovim jalovi{tima da se nastavi i posle zavr{etka radova na radili{tu Mali Pek.

21.00. TEHNO-EKONOMSKA OCENA OPRAVDANOSTI ZAHVATA

D O O R U D N I K B A K R A M A J D A N P E K Radni tim za poslove povr{inske eksploatacije

DOPUNSKI RUDARSKI PROJEKAT OTKOPAVANJA RUDE NA JU`NOM REVIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK

D D D R U D N I K B A K R A M A J D A N P E K Radni tim za poslove povr{inske eksploatacije

DOPUNSKI RUDARSKI PROJEKAT OTKOPAVANJA RUDE NA JU`NOM REVIRU DDD RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +158m

Majdanpek, 20. Novembra 1999. god.

Documents

djovanovic.files.wordpress.com · Web viewHidrogeolo{ki uslovi i prisustvo vode u postoje}im ko- sinama kopa su najmanje ispitivani i o postoje}em stanju ovodnje- nosti kosina ne