ПУТОВАЊА-ВИЗАНТИЈСКИХ-ЦАРЕВА-НА-ЗАПАД-У-XIV-И-XV-ВЕКУ

ПУТОВАЊА ВИЗАНТИЈСКИХ ЦАРЕВА НА ЗАПАД У XIV И XV ВЕКУ У доба о коме говоримо Царству Ромеја,које је у току само једне генерације доживело три грађанска рата,није више било спаса. Главни стубови некадашње моћи Византије били су њено новчано богатство и ефикасан управни апарат. Сада је државна благајна била празна док се управни систем налазио у расулу. Осиромашено и територијално јако смањено Царство приближавало се коначном слому,док су се у Малој Азији,извору његове моћи и богатства,утврдили Турци Османлије. Историја последњег века Византије није ништа друго до историја неповратног пропадања. Василевс Јован Пети Палеолог (1341-1391) је био свестан озбиљности ситуације у којој се Царство Ромеја налазило. Турци су стајали на прагу Тракије, једине преостале провинције Царства. Јован Пети тада прибегава преговорима са Римом, тражећи војну помоћ у замену за спровођење црквене уније,коју је као син западне принцезе искрено желео. Како му папа није могао послати галије,војнике и оружје,у преговорима о унији настаје дужи застој. Преварен у својим надама у помоћ од Рима, Јован Пети 1366.г. одлази у Угарску да потражи помоћ краља Лудовика Првог. То је било ПРВИ ПУТ да ЦАР РОМЕЈА ОДЕ У ИНОСТРАНСТВО не као војсковођа на челу трупа,већ као МОЛИЛАЦ туђе помоћи. Но све је било узалуд. Остало се при римској тези: најпре унија а потом помоћ. На повратку цара Јована Петог су Бугари задржали у Видину. Из ропства га је ослободио његов брат од ујака,гроф Амадео Савојски,који је 1366.г. са јаком крсташком војском Турцима одузео Галипоље. После тих догађаја, Јован Пети Палеолог (1341- 1391) је решио да лично оде у Рим ,где је стигао 1369.г. Цар се тамо одрекао вере својих предака, док је патријарх Филотеј у Цариграду позивао православне хришћане да остану верни својој вери. Цару Јовану овај потез није користио, јер су се његове наде у помоћ са Запада опет изјаловиле. Године 1370. одлази у Млетке

Documents

ПУТОВАЊА-ВИЗАНТИЈСКИХ-ЦАРЕВА-НА-ЗАПАД-У-XIV-И-XV-ВЕКУ