СлавиСтика XXI/1–2 · Славистика XXi (2017) 10 Садржај ХроНика анжела Прохорова, ксенија кончаревић, Проф

СлавиСтикаXXI/1–2

СлавиСтичко друштво СрбијеФилолошки Факултет у београду

СлавиСтика

Serbian aSSociation for Slavic StudieSuniverSity of belgrade faculty of Philology

Slavic StudieS

Покренут 1997. године

главни уредници:од 1. до 15. књиге др богољуб Станковић (оснивач часописа)

од 16. до 20. књиге др Петар буњакод 21. књиге др Људмила Поповић

у р е ђ и в а ч к и о д б о р:

др дејан ајдачић (кијев), др ирина антанасијевић, др адриан баренцен (амстердам), др Марта бјелетић, др Петар буњак, др андриј даниленко

(Њујорк), др рајна драгићевић, др андреа Желе (Љубљана), др јелена иванова (Санкт Петербург), др ксенија кончаревић, др александра корда-Петровић, др јаромир линда, др биљана Марић, др Михаел Мозер (беч), др Мотоки

Номаћи (Сапоро), др борис Норман (Минск), др руселина Ницолова (Софија), др иво Поспишил (брно), др вучина раичевић, др каролина Скварска (Праг),

др Марија Стефановић, др Срето танасић, др бранко тошовић (грац), дописни члан НаНу анатолиј Захњитко (кијев),

академик СаНу Предраг Пипер

г л а в н и у р е д н и кдр ЉудМила ПоПовић

С е к р е т а р р е д а к ц и ј е мср Срђан Петровић

iSSn 1450-5061 udc 811.16+821.16

књ. XXІ, св. 1–2

www.slavistickodrustvo.org.rs/slavistika/

београд 2017

СлавиСтичко друштво СрбијеФилолошки Факултет у београду

Serbian aSSociation for Slavic StudieSuniverSity of belgrade faculty of Philology

СлавиСтика

Slavic StudieS

XXi, св.1–2

иМПреСуМ

Издаје

Славистичко друштво Србије, београд, Студентски трг 3 Филолошки факултет универзитета у београду, београд, Студентски трг 3

УДК класификација прилога: ана голубовић

Припрема за штампу:душко ћосић

Штампа: „графичар“, Севојно

Издавање ове књиге финансијски је подржало Министарство просвете, науке и технолошког развоја републике Србије

Ова књига „Славистике“ посвећује се професору Миодрагу Сибиновићу поводом 80 година његовог живота

Славистика XXI (2017)

Садржа ј 7

СадрЖај – contentS – СодерЖаНие

Људмила Поповић , Поводом 80 година живота професора Миодрага Сибиновића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15–23

кс ени ја кончаревић , Проф. др Миодраг Сибиновић, добитник награде радован кошутић“ (2016) за животно дело и две референтне монографије . . 24–29

андрей базилевский , Юбилей Миодрага Сибиновича. . . . . . . . . . . . . 30–33ана голубовић , ана јаковљевић радуновић , Селективна библио-

графија радова професора Миодрага Сибиновића . . . . . . . . . . . . . . . . 34–57

Студије и раСПраве

кс енија кончаревић , Помесни сабор рПЦ 1917-18. године и потоња судбина црквенословенског језика у русији и ареалу Pax Slavia Orthodoxa . . 58–64

игорь Матей , ольга Загоровская , о семантической многопланово-сти терминов православия в русском языке. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65–72

елена иванова , анаст асия данилова , болгарский союз ни(то)…ни(то) и его русские параллели . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73–81

Светла рускова Ђермановић , аорист у јужнословенским језицима (са освртом на бугарски и српски) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82–88

Светлана голяк , образная концептуализация безумия в русской, бело-русской и сербской фразеологии. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89–105

д е јан ајдачић , Поређење српских и пољских фразеологизама са одре-ђењем особености говора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106–111

Ірина гарбера , Інфонологічний етап проектування лінгвістичної бази даних. «концепт ´людина´ у фразеології східностепових говірок» . . . . . 112–118

Нелли красовская , Составные названия растений в русских говорах . . . 119–123јули ја шапић , о просторним фрагментизаторима у руском језику . . . . . 124–130јелена Недић , Прилози у изражавању квантификације предиката у

руском и српском језику . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131–139Сања Милићевић , о неким синтаксичким и семантичким карактери-

стикама обраћања у руском језику . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140–147Mar ína hr íbová , Slovenské nárečia v Srbsku v 21. storočí – perspektívy ich

vývinu a fungovania . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148–154јанко рамач , граматика русинског језика Хавријила костељника и њена

рецепција у периоду између два светска рата. . . . . . . . . . . . . . . . . . 155–161алекс андар Мудри , Назви житаркох при войводянских руснацох . . . . . 162–168Pave l Kre jč í , toponymické komponenty s příznakem kritiky, posměchu,

ironie v české, srbské a bulharské frazeologii . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169–175драгана радо јчић , лексеме хлеб, соль, каша у пословицама и изрекама

(руско-српска паралела) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176–181


8 Садржа јСветлана тер зић , облик суперлатива высший у саставу устаљених из-

раза у руском и српском језику. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182–189Сања коларевић , лексеме леви и десни у асоцијативним речницима

српског и руског језика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190–197Мария вереитинова , Представленность актуализированной парони-

мической лексики в современном русском и сербском языках (на при-мере прилагательных) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198–201

ва лентина кузьменкова , отражение специфики этнической языко-вой картины мира в русской классической литературе . . . . . . . . . . . . 202–208

екатерина волкова , компаративна анализа пословица и фразеологиза-ма прехрамбене тематике у српском и руском језику . . . . . . . . . . . . . 209–215

татьяна кадоло , Процесс нормализации в области городской номинации . 216–220вучина раичевић , о предусловима успешног функционисања система

наставе страног језика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221–228 Мaријана Папрић , о лингвистичким аспектима наставе руског језика

струке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229–237Михаил штудинер , Проблема вариантности в преподавании русского

языка как иностранного . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238–243ольга трапе зникова , унификация древних типов склонения и станов-

ление современной системы падежных флексий имен существительных в русском и сербском языках . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244–251

елена Пахомова , унификация форм существительных мужского рода консонантного склонения с основами на *N, *T и *I-склонения в древ-нерусской письменности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252–260

Снежана Jеле си јевић , аутографи јеромонаха Пахомија Србина у ру-копису тројице-Сергијеве лавре 753 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261–268

Павел трибунский , общество содействия славистике (1917 – начало 1920-х гг.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271–285

бобан ћурић , гостовања игора Северјaнина у београду (1930, 1931. и 1933. године) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286–297

даворка Маравић , осврт на двије комедије: Зојкин стан М. булгакова и Нови стан г. булгакова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298–302

Свјетлана комленовић , ана ахматова. историја једне пародије. . . . . . 303–309aлекс андра корда-Пет ровић , Непозната Милена јесенска . . . . . . . . 310–316Юлія драгойлович , Паратекстуальний код у художній прозі Ірени

карпи (ІІ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317–325 антон карин , т. г. шевченко и галицкие русофилы . . . . . . . . . . . . . . 326–335алекс андр шунков , роман Николы инджова По следам норвежца: по-

иск пути 336–344 adam Sve t l ík , román Tantalópolis Petra Maczovszkého v kontexte jeho

prozaickej tvorby . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345–350Zuzana Č íž iková , K prekladom v časopise pre deti Naši Pionieri/Pionieri

v období 1960 –1980 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351–355Mar ína Š imáková Speváková , Súčasná slovenská poetka veronika

dianišková . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356–360Mar ta Součková , K prozaickej tvorbe ondreja Štefaníka. . . . . . . . . . . . . 361–365aна Жикић , други поглед на штуровску генерацију у драми јане јурањове . 366–373dan ie l a Marčoková , J a rmi l a hodo l i čová , Ľudová slovesnosť v čítan-

kách slovenského jazyka pre prvý a druhý ročník základnej školy v Srbsku . . . 374–379


Садржа ј 9

ПрилоЗи и граЂа

да либор Соколовић , Спољашња историја језика као сегмент еколинг-вистичког описа лужичкосрпске језичке заједнице . . . . . . . . . . . . . . 380–389

анжела Прохорова , лингвокултурологема дурак и њен еквивалент у српском језику. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390–396

ивана кочевски , Над Стубом куге јарослава Сајферта . . . . . . . . . . . . 397–403теодора воркапић , ди јана тепавчевић , Марија кувека ловић ,

Фризерски и козметичарски жаргон у српском језику . . . . . . . . . . . . . 404–417емил Зороњић , ти јана Мит ровић , Милица Цар , Политички

жаргон у српском језику . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 418–440

ПрикаЗи

Срето танасић , допринос јапанских лингвиста српској филологији. . . . . 441–443Срђан Пет ровић , Лексикологија и лексикографија у светлу савреме-

них приступа: зборник научних радова ур. Стана ристић, ивана лазић коњик, Ненад ивановић. београд: институт за српски језик СаНу, чигоја штампа, 2016 – 577 стр . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444–453

анатол ій Загн ітко , Жанна краснобаєва -чорна , а. а. кретов, о. М. воевудская, и. а. Меркулова, в. т. титов. Единство Европы по данным лексики воронеж: воронежский государственный университет издательский дом вгу, 2016 – 412 с. 454–456

Mar ína hr íbová , Ján doruľa, Peter Žeňuch. Ján Stanislav a slovenská slavi-stika bratislava: Slavistický ústav Jána Stanislava Sav a Slovenský komitét slavistov, 2016 – 272 s. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 457–459

Светлана гољак , дејан ајдачић. Словославија Етнолингвистика и поредбена фразеологија београд: алма, 2017 – 250 стр. 460–462

драгана Савин , ксенија кончаревић, Слободанка Перкучин, Марија Мар ковић, Митра рељић. Историја руског књижевног језика (црквено-словенско-руска преплитања) београд: јасен, 2016 – 213 стр. . . . . . . . . 463–467

Срето танасић , Монографија о акционалности у савременом српском и украјинском језику . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 468–471

Милена ивановић , ольга Заневич. Українська мова XVI-XVII століть: дієслово Семантика, перехідність, об´єкт львів: Інститут україно-знавства ім. І. крип´якевича НаН украни, 2015 – 307 ст. 472–475

тања гаев , Joanna getka. Prosta mowa końca XVIII wieku Język „Nauk parafialnych” (Poczajów 1794) Warszawa : Wydawnictwo uniwersytetu Warszawskiego, 2012 – 315 s. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 476–478

Миленка ко стић , andrii danylenko. From the Bible to Shakespeare: Pantelejmon Kuliš (1819–97) and the formation of literary Ukrainian boston: academic Studies Press, 2016 – 447 p. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 479–481

бранислава Сто јановић , Мирослав топић, Петар буњак. Укрштања и паралеле: о пољским преводима српске народне поезије београд: eat – eco art & theory, 2015 – 141 стр. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 482–483

д е јан ајдачић , ewelina drzewiecka. Herezja Judasza w kulturze (po)no-woczesnej Studium przypadku, Kraków, 2016 – 410 s. . . . . . . . . . . . . . 484–486

Зорана Перић , hanna Makùrôt. Gramatika kaszëbsczégò jãzёka gdańsk: Zrzeszenie Kaszubsko-Pomorskie, 2016 – 176 s. . . . . . . . . . . . . . . . . . 487–488


10 Садржа ј

ХроНика

анжела Прохорова , кс ени ја кончаревић , Проф. др витомир вуле тић, добитник награде „радован кошутић“ (2016) за животно дело . . 489–490

одлука одбора за доделу награде „Павле и Милка ивић“ за 2016. годину . . . 491–494алекс андра ушакова , Светлана шишкина , Сербский язык в

тюмени: сотрудничество и перспективы . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495–499алекс андра корда-Пет ровић , Међународни славистички скуп у

Скопљу (Скопље, 15–16. јун 2017). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 500–501Срђан Пет ровић , lv cкуп слависта Србије (београд, 30–31. јануар 2017). . 502–507Миленка ко стић , Међународна научна конференција Украјинистика

и словенски свет Поводом 25 година украјинистичких студија на Универзитету у Београду (београд, 17–19. новембар 2016). . . . . . . . . . 508–510

библиограФија

ана голубовић , Сте фан Милошевић , библиографија часописа Славистика i (1997) – XX (2016) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 511–618

региСтри кЊ. ХХІ

региСтар кЉучНиХ речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 619–622

Сарадници у књизи XXi (1–2) часописа Славистика . . . . . . . . . . . . . . . 623–629

упутства за припрему рукописа за штампу. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 630–644

рецензенти приспелих радова за књигу XXi (1–2) часописа Славистика 645–646


Садржа ј 11

SadrŽaJ – contentS – СодерЖаНие

ljudmi la Popov ić on the occasion of 80th birthday of Miodrag Sibinović . . . . 15–23Ksen i j a Konča rev ić , Miodrag Sibinović, the winner of the “radovan

Košutić” award for life achievement and two reference monographies (2016). . . 24–29andre i baz i l evsk i , anniversary of Miodarg Sibinović . . . . . . . . . . . . . . 30–33ana golubov ić , ana Jakov l j ev ić -radunov ić , Selective bibliography

of Miodrag Sibinović. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34–57

StudiJe i raSPrave – articleS and treatiSeS

Ksen i j a Konča rev ić , the local council of the russian orthodox church in 1917-1918 and the subsequent fate of the church Slavonic language in russia and the Pax Slavia Orthodoxa areal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58–64

igor Matey, o lga Zagorovskaya , on the semantic complexity of orthodox terms in the russian language. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65–72

Je lena ivanova , anas t a s i j a dan i lova , the bulgarian conjunc-tion ни(то)… ни(то) and its russian equivalents. . . . . . . . . . . . . . . . . . 73–81

Sve t l a ruskova Đermanov ić , the aorist in South Slavic languages (a study of Serbian and bulgarian) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82–88

Sve t l ana go l j ak , an illustrative conceptualization of foolishness in the russian, bulgarian and Serbian languages. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89–105

dejan ajdač ić , a comparative study of Serbian and Polish phrasemes with indications to the peculiarities of speech . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106–111

i r ina garbe ra , the infological stage in the construction of a linguistic data base. “concept “Person” in the phraseology of the ukrainian eastern-steppe dialects” . . 112–118

ne l i Krasovskaya , compound plant names in russian dialects . . . . . . . . . 119–123Ju l i j a Šap ić , on spatial fragmentizers in the russian language . . . . . . . . . . 124–130Je lena ned ić , adverbs as a means of expressing predicate quantification

in russian and Serbian . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131–139San ja Mi l i ćev ić , on certain syntactical and semantic features of forms of

address in the russian language . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140–147Mar ina hr ib , Slovak dialects in Serbia in the 21st century – future develop-

ment and functioning. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148–154Janko ramač , the grammar of the ruthenian language by havrijil Kosteljnik

and its reception in the period between two world wars . . . . . . . . . . . . . . 155–161aleksanda r Mudr i , ruthenian names for cereal crops with in voivodina . . . . 162–168Pave l Kre jč i , toponymic components with elements of criticism, ridicule

and irony in czech, Serbian and bulgarian phraseology. . . . . . . . . . . . . . 169–175dragana rado jč i ć , the lexemes хлеб, соль, каша in proverbs and sayings

(russian and Serbian parallels) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176–181


12 Садржа јSve t l ana te rz i ć , the высший superlative form as a component part of fixed

expressions in russian and Serbian . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182–189San ja Ko la rev ić , the lexemes left and right in associative dictionaries of the

Serbian and russian languages. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190–197Mar i j a vere i t i nova , the frequency of actualized paronym lexis in modern

russian compared to Serbian (the example of adjectives) . . . . . . . . . . . . . 198–201valen t ina Kuzmenkova , the specificities of the ethnic linguistic world-

view in classical russian literature. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202–208eka te r ina vo lkova , a comparative analysis of proverbs and idioms related

to food in Serbian and russian. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209–215ta t j ana Kado lo , the process of normalization in the field of urban nomination . 216–220vuč ina ra ičev ić , on the preconditions for a successful foreign language

teaching system . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221–228Mar i j ana Papr i ć , on the linguistic aspects of business russian language teaching 229–237Miha i l Š tud ine r, the problem of variants in the teaching of russian as a for-

eign language. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238–243olga trapezn j ikova , the unification of old types of declension and the estab-

lishment of the modern system of case inflection of nouns in russian and Serbian 244–251Je lena Pahomova , the unification of forms of masculine nouns of the con-

sonant declension with *n, *t and *i stems in old russian writing . . . . . . . 252–260Snežana Je l i s i j ev ić , the autographs of hieromonk Pachomius the Serb in

the manuscripts of the holy trinity-St. Sergius lavra 753 . . . . . . . . . . . . 261–270Pave l tr ibunsk i , Society for the advancement of Slavonic Study (1917 –

early 1920) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271–285boban Ćur i ć , the visits of igor Severyanin to belgrade (1930, 1931 and 1933) . 286–297davorka Marav ić , a closer look at two comedies Zojka’s apartment by

M. a. bulgakov and New apartment by g. K. bulgakov . . . . . . . . . . . . . 298–302Sv je t l ana Komlenov ić , ana akhmatova. the story of one parody . . . . . . . 303–309aleksandra Korda Pe t rov ić , unknown Milena Jesenska . . . . . . . . . . . 310–316Ju l i j a drago j lov ić , Paratextual code in the literary prose of irena Karpa (ІІ) . . 317–325anton Kar in , t. g. Shevchenko and the gallician russophiles . . . . . . . . . . 326–335aleksanda r Šunkov, the novel of nikola inzhov Tracking the Norwegian:

looking for the way 336–344adam Sve t l ik , the novel Tantalopolis by Peter Macsovszky in the context of

his prose writings. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345–350Zuzana Č iž ikova , on the translations in the magazine for children Our

Pioneers/Pioneers between 1960 and 1980 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351–355Mar ina Š imak Spevakova , veronika dianišková а contemporary Slovak poet. 356–360Mar ta Součkova , on the fiction of ondrej Štefánik. . . . . . . . . . . . . . . . 361–365ana Ž ik ić , another look at Štur’s generation in the play by Jana Juranova . . . . 366–373dan ie l a Marčok , J a rmi l a hodo l i č , folk literature in Slovak language

textbooks for the first and second grade of elementary school in Serbia . . . . . 374–379

PriloZi i graĐa – contributionS and MaterialS

dal ibo r Soko lov ić , the external history of language as a part of the ecolin-guistic description of the lusatian Sorb linguistic community . . . . . . . . . . 380–389

anže la P rohorova , the linguocultureme дурак and its equivalent in the Serbian language . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390–396

ivana Kočevsk i , on Jaroslav Seifert’s “the plague pillar“ . . . . . . . . . . . . 399–403


Садржа ј 13teodora vorkap ić , d i j ana tepavčev ić , Mar i j a Kuveka lov ić :

hair stylist and cosmetologist jargon in the Serbian language. . . . . . . . . . . 404–417emi l Zoron j i ć , ti j ana Mi t rov ić , Mi l i ca car : Political jargon in the

Serbian language . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 418–440

PriKaZi – revieWS

Sre to tanas i ć , Contribution of Japanese Slavists to Serbian philology . . . . . 441–443Srd jan Pe t rov ić , Лексикологија и лексикографија у светлу савремених

приступа: зборник научних радова ур. Стана ристић, ивана лазић коњик, Ненад ивановић. београд: институт за српски језик СаНу, чигоја штампа, 2016 – 577 стр . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444–453

ana to l i i Zahn i tko , Zhanna Krasnoba jeva -chorna , а. а. кретов, о. М. воевудская, и. а. Меркулова, в. т. титов. Единство Европы по данным лексики воронеж: воронежский государственный университет издательский дом вгу, 2016 – 412 с. 454–456

Mar ina hr ib , Ján doruľa, Peter Žeňuch. Ján Stanislav a slovenská slavisti-ka bratislava: Slavistický ústav Jána Stanislava Sav a Slovenský komitét slavistov, 2016 – 272 s. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 457–459

Sve t l ana go lyak , дејан ајдачић. Словославија Етнолингвистика и поредбена фразеологија београд: алма, 2017 – 250 стр. 460–462

dragana Sav in , ксенија кончаревић, Слободанка Перкучин, Марија Марковић, Митра рељић. Историја руског књижевног језика (црквено-словенско-руска преплитања) београд: јасен, 2016 – 213 стр. . . . . . . . . 463–467

Sre to tanas i ć , a monograph on the actionality in contemporary Serbian and ukrainian language. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 468–470

Mi lena ivanov ić , ольга Заневич. Українська мова XVI-XVII століть: дієслово Семантика, перехідність, об´єкт львів: Інститут україно-знавства ім. І. крип´якевича НаН украни, 2015 – 307 ст. . . . . . . . . . . 471–475

tan ja gaev, Joanna getka, Prosta mowa końca XVIII wieku Język „Nauk parafialnych” (Poczajów 1794) Warszawa : Wydawnictwo uniwersytetu Warszawskiego, 2012 – 315 s. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 476–478

Mi lenka Kos t i ć , andrii danylenko. From the Bible to Shakespeare: Pantelejmon Kuliš (1819–97) and the formation of literary Ukrainian boston: academic Studies Press, 2016 – 447 p. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 479–481

bran i s l ava S to janov ić , Мирослав топић, Петар буњак. Укрштања и паралеле: о пољским преводима српске народне поезије београд: eat – eco art & theory, 2015 – 141 стр. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 482–483

dejan ajdač ić , ewelina drzewiecka. Herezja Judasza w kulturze (po)no-woczesnej Studium przypadku, Kraków, 2016 – 410 s. . . . . . . . . . . . . . 484–486

Zorana Pe r i ć , hanna Makùrôt. Gramatika kaszёbschégò jãzёka gdańsk: Zrzeszenie Kaszubsko-Pomorskie, 2016 – 176 s. . . . . . . . . . . . . . . . . . 487–488

hroniKa – chronicleS

anže la P rohorova , Ksen i j a Konča rev ić , vitomir vuletić, the winner of the “radovan Košutić” award for life achievement. . . . . . . . . . . . . . . 489–490

the 2016 “Pavle and Milka ivić” award Jury decision . . . . . . . . . . . . . . . 491–494aleksandra ushakova , Sve t l ana Sh i shk ina , the Serbian language in

tyumen: cooperation and future perspectives 495–499


14 Садржа јaleksandra Korda , international Slavic Studies conference in Skopje

(Skopje, 15 – 16 June 2017) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 500–501Srđan Pe t rov ić , 55th conference of Serbian Slavists (belgrade, 30 – 31

January 2017) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 502–507Mi lenka Kos t i ć , international Scientific conference Ukrainian Studies and

the Slavic World, on the occasion of the 25th anniversary of ukrainian Studies at the university of belgrade (belgrade, 17 – 19 november 2016) . . . . . . . . 508–510

bibliografiJa – bibliograPhy

ana golubov ić , S t e fan Mi lošev ić , bibliography of Slavic Studies (1997 – 2017). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 511–618

regiSterѕ of vol. ХХІ (1-2)

regiSter of Key WordS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 619–622

list of contributors. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 623–629

instructions for authors . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 630–644

reviewers . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 645–646


удк 929 Сибиновић, М.

ПоводоМ 80 годиНа Живота ПроФеСора Миодрага СибиНовића

Постоје научници који својим делом одређују области истраживања чинећи устаљене дисциплине обухватнијим, темељнијим, значајнијим, додајући им нову димензију, неочекивану перспективу. Међу такве можемо свакако сврстати Миодрага Сибиновића, дугогодишњег професора катедре за слави-стику Филолошког факултета универзитета у београду, истакнутог српског слависту, надареног преводиоца који је приближио српској култури дела најистакнутијих словенских песника и писаца учинивши их на тај начин са-ставним делом те културе, аутора оригиналне теорије превођења, учитеља бројним генерацијама слависта.

Професор Миодраг Сибиновић је аутор 18 објављених монографија (најновија 19. књига се тренутно налази у штампи), око 300 научних и стручних радова, приређивач 36 књига, од којих су већина – збирке његових превода поезије из раз-личитих словенских књижевности, добитник бројних домаћих и међународних признања, међу којима су и три награде за животно дело – удружења књижевних преводилаца Србије (2004), удружења књижевника Србије (2012) и Славистичког друштва Србије (2016).

изнад свега, професор Миодраг Сибиновић је диван човек, принципијелан и искрен, спреман да притекне у помоћ сваком ко показује иоле дара за књижевни превод или научну анализу. током вишедеценијске професорске каријере, кад год је био у стању да то учини, налазећи се на функцијама продекана и в.д. дека-на Филолошког факултета, проректора универзитета у београду, председника Просветног савета Србије, подржавао је даровите ученике – своје и туђе, ули-вао им је веру у сврсиходност непрекидног рада на свом усавршавању, отварао је пред њима нове перспективе. управо професору Сибиновићу треба да захва-ле бројне генерације младих филолога и математичара који су се школовали и школују у гимназијама за даровите ученике – Филолошкој гимназији у београду или Сремским карловцима, као и у Математичкој гимназији у београду, јер је он иницирао отварање или обнављање тих гимназија и спровео је ту племени-ту идеју у дело на челу Просветног савета Србије. Професору Сибиновићу тре-ба да буду захвални и они који су први пут на његовим предавањима заронили у свет руске културе или открили за себе тајне уметности превођења. Његови курсеви из руске народне књижевности и теорије превођења први су курсеви из ових научних дисциплина на београдском универзитету.

Захваљујући подршци професора Сибиновића српска академска славистика обогатила се новим предметима из области украјинистике и белорусистике, које су наставиле дугу традицију свестрано оријентисаних славистичких студија на београдском универзитету. од самог почетка те студије су биле оријентисане на комплексно изучавање словенских језика – руског и пољског, а касније и чешког


16 Људмила Поповић

и словачког. Сасвим је логично што је професор, који је школован на тој и таквој катедри, наставио да негује комплексност проучавања словенске разнолико-сти бавећи се првенствено компаративним и типолошким истраживањима сло-венских књижевности, заснивајући свој научни опус на темељном познавању књижевног текста, откривајући његов скривени код. тај метатекст за посвећене Миодраг Сибиновић је приближавао и данас приближава свим заинтересова-нима кроз разгранате и језгровите анализе књижевних дела у монографијма, студијама, расправама, есејима, као и на бројним јавним предавањима која ре-довно држи на коларчевом народном универзитету, у Народној библиотеци Србије, руском дому, културном центру београда, као и у другим културним институцијама београда и Србије. од Задужбине илије М. коларца у новембру 2000. године је добио „Плакету за изванредне заслуге у програмској делатности коларчеве задужбине“, која сведочи о значају професорових предавања у дис-курсу књижевних трибина.

Парафразирајући изреку Милорада Павића „Цео људски живот се своди на сутра“, могли бисмо рећи да се цео људски живот своди на одмеравање. одмеравање свог места у универзуму, где човек позиционира себе као про-лазно у односу на трансцедентно вечно, одмеравање снага са природом, одмеравање координата у сваком тренутку свог постојања, одмеравање себе у односу на друге. тако се савладава страх од постојања – путем непрекид-ног позиционирања и препознавања оријентира. Све то упо-знавање, препо-знавање, распо-знавање у својој коначној инстанци има један циљ са-знање, стицање вештине оријентације у простору испуњеном знаковима. Зато човек стално преводи језик знакова на свој идиом, неартикулисано чини артикули-саним, мање препознатљиво препознатљивим, пре-води себе у свет знакова. Преводилац, полазећи од унутрашње форме те речи у многим језицима, јесте тај ко пре-води читаоца кроз њему непознате знакове путујући заједно с њим кроз простор текста.

Најпознатије дело професора Миодрага Сибиновића Нови живот ориги-нала Увод у превођење (2009) настало је као плод дугогодишњег рада у тој области али и научних истраживања, чији су резултати са различитих аспе-ката изложени у претходним монографијама сличне оријентације – Оригинал и превод (1979), О превођењу (1983), Нови оригинал (1990) и др. у њима Миодраг Сибиновић излаже аутентичну теорију превода као новог оригина-ла, која пружа методолошко утемељење за такву концепцију, као и конкрет-не препоруке за приближавање савршеном преводу. Превођење са једног језика на други сагледава се у контексту кључног транслатолошког пробле-ма – како учинити текст препознатљивим преводећи га са језика једне кул-туре на језик друге. оног ко истински жели да постане преводилац Миодраг Сибиновић уводи у тајне врхунског заната који захтева пре свега дар, али и дубоко познавање теорије, савршену оријентацију у дискурсима обеју кул-тура – оне из које се узима и оне на чији се језик преводи. аутор не нуди го-това решења, која уосталом нису ни могућа јер је превођење креативни чин, а сваки превод је вечита клацкалица између приближавања језику оригина-ла и удаљавања од њега у настојању да се сачува верност аутентичном ау-торском стилу и складност текста. Професор Сибиновић илуструје конкрет-


Поводом 80 година живота професора Миодрага Сибиновића 17

ним примерима како је сличне препреке савладавао он или други истакнути преводилац, књижевник, песник. Миодраг Сибиновић уопштава механизме своје преводилачке стратегије до нивоа једне теорије код чијих извора лежи позната теза о преводу као новом оригиналу. Није случајно што су први ту тезу формулисали управо песници – такав став проналазимо, рецимо, код езре Паунда или бориса Пастернака. Њима припада мисао да је превођење књижевног дела заправо фикција, а у старности настаје ново дело које постаје неодвојиви део културе народа на чији се језик преводи. Пишући о неопход-ности разликовања превода књижевног дела и књижевног превода, Миодраг Сибиновић примећује: „За живот превода те чудне биљке која мора имати два корена са комплетним коренским системима – једним у изворној, другим у преводној књижевно-културној традицији, за нови живот оригинала у прево-ду неопходно је и знање и таленат. Свака развијена зрела национална култу-ра данас би морала да буде заинтересована за пуну афирмацију управо такве концепције књижевног превода. уз пуну свест о томе да уметност не трпи ша-блоне, и без икаквих претензија на последњу реч, покушали смо да скицирамо обрисе модела који би младим преводиоцима могао бити од користи као увод у превођење, а преводиоцима и теоретичарима са искуством као подстицај за даља стваралачка промишљања.“

тако је Миодраг Сибиновић дефинисао задатак који је настојао да реши у бројним монографијама и уџбеницима из теорије превођења, веома значајним у његовом научном опусу. у том ставу као кључни издвајају се следећи аспек-ти: 1) превођење је креативни чин, 2) нема превођења без темељног читања, „рашчитавања“, оригинала. овде се Миодраг Сибиновић приближава начелима савремене херменеутике која је дефинисао Ханс георг гадамер у својим фило-зофским есејима. у есеју „читање и превођење“ (1989) гадамер види кључни проблем тумачења текста у удаљености читања оригинала од превођења. По његовом мишљењу, читање и превођење морају савладати растојање које постоји међу њима. онај ко зна да чита, тј. да интерпретира, знаће и како да донесе ту интерпретацију читаоцу. гадамерова херменеутка великим делом се ослања на учење његовог учитеља Хајдегера, пре свега када је у питању тумачење језика. Хајдегер, са своје стране, позивајући се на Фридриха шлегела, каже: „За пре-водиоца није довољно да разуме садржај замршеног дела боље него што га је схватао аутор. Потребно је такође знати принципијелни разлог те замршености, моћи је одредити и реконструисати“.

На примерима превода многих књижевних текстова на српски језик, првен-ствено из руске књижевности, из које је и сам аутор највише преводио, Миодраг Сибиновић илуструје стратегију упознавања замршености ауторске замисли реконструишући је на свим нивоима – тематско-мотивском, метричко-ритмич-ком, фоничко-ритмичком. у поглављу монографије Нови живот оригинала које је посвећено анализи винаверових превода блокове поеме „дванаесторица“ анализирајући успела решења до којих је долазио винавер а која се потврђују детаљном деконструкцијом оригинала и превода, као и прецизном квантитатив-ном анализом тако деконструисаног текста, Миодраг Сибиновић у једном тре-нутку пита: „да ли је винавер био тога свестан? тешко је рећи да ли је у свему имао овако осмишљену представу структуре изворника у тренутку превођења.



али можемо наћи одиста непобитне доказе да је неке од ових чињеница имао у виду осмишљено, а да је друге на које није нашао за сходно да посебно указује осетио и својим преводом их, понекад можда и вођен само интуицијом, аутен-тично пренео“.

На тај начин Миодраг Сибиновић сугерише да није све у деконструкцији-реконструкцији приликом превођења, увек мора да остане онај део интуитив-ног који и аутора води у његовој жељи да подели своју замисао са читаоцем-слушаоцем. Само тако може да буде очувана хармонија, да се стално осећа одјек појединог фрагмента у целом и целине у фрагменту, тј. да се оствари прикривена хармонија која звучи снажније од отворене. Поредећи креативни чин превођења са неким другим процесима креирања у другим врстама умет-ности, професор Сибиновић запажа: „ако је вредност солистичке вокалне интерпретације сразмерна степену уметникове надахнутости делом које се ин-терпретира, с обзиром на то да је књижевни превод као и солистичка музичка интерпретација заправо индивидуална конкретизација изворника – онда је и за резултат преводилачког процеса преводиочева надахнутост делом које преводи изузетно значајна компонента. Занимљиво је пре свега, прецизније одговори-ти на питање у којим конкретним саодносима је то преводилачко надахнуће са спољашњим и унутрашњим одликама оригинала“. Задатак савремене теорије превођења професор Сибиновић види у систематизацији облика преводилачке креације који су карактеристични за превод књижевних дела и сам нуди оквир-ну скицу основних облика креације у књижевном преводу које разврстава у се-дам група.

теорија превођења као самостална филолошка дисциплина, на граници линг-вистике и теорије књижевности али и филозофије, постаје популарна у другој половини двадесетог века. у томе видимо одраз једне опште тежње ка ширењу граница научних дисциплина и њиховом интердисциплинарном прожимању која је преобладала у науци у том периоду. у филозофији конкретно у исто време постају веома популарне две теорије од којих свака има много додирних тачака са превођењем – деконструктивизам, који се везује за име француског филозофа Жака дериде, и савремена херменеутика, која је доживела свој процват почев од антологијске књиге Истина и метод Ханса георга гадамера. Могло би се рећи да су те две теорије узајамно супротстављене према својој основној тежњи. једна настоји да измакне устаљену тачку ослонца испод посматрачевих ногу преводећи препознатљиве опозиције које чине основу наше цивилизације на нови ниво, а друга има за циљ посматрање сваког текста у тоталном семиотичком простран-ству људске културе, као део свеукупне комуникације која се истовремено одигра-ва у свим правцима – дијахронијском и синхронијском. Негде на месту укрштања свих тих кодова рађа се текст који тумачимо. такав пораст интересовања за превођење на једном вишем, научно-филозофском нивоу, нагони високош-колске институције да поклоне посебну пажњу теорији превођења. Професор Миодраг Сибиновић је низ година предавао овај предмет на Филолошком фа-култету у београду, стога је његова књига одраз различитих курсева из тог пред-мета. Хиљаде преведених стихова, томове преведених књига, сате, дане и године својих промишљања, потраге за решењима мукотрпних преводилачких проблема сажео је он у књизи Нови живот оригинала Увод у превођење.



***уколико би се целокупни опус Миодрага Сибиновића могао свести на

заједнички именитељ, он би могао добити име словенска вертикала. управо тако се зове књига књижевнотеоријских и књижевноисторијских расправа овог плодног научника и преводиоца – Словенска вертикала : српске, руске, белору-ске и украјинске књижевне теме (2008). Наведено дело сублимира другу важну константу научног и стваралачког рада професора Сибиновића, поред оне која је посвећена теорији и пракси превођења. обе константе су блиско повезане јер проистичу из једног идеала служења култури свог народа, али и културама дру-гих словенских народа.

култура је сећање. Сећање као колективно памћење рода-народа о својим коренима, о својој историји, о прихватању у свој унурашњи свет појава из прошлости и савремености, свих стваралачких импулса. вероватно је управо у том смислу богиња памћења Мнемосина сматрана код старих грка мајком свих девет муза. данас се такав приступ култури посматра са тачке гледиш-та језичке слике стварности чија је основна јединица концепт – конгломерат културе. концепт подразумева постојање асоцијативне мреже око једног вер-бализованог појма која дубоко задире у порекло речи а истовремено обухва-та све синтагматске комбинације са том речи које се намећу као регуларне у једној средини. Словенска вертикала је пример таквог културног конгломера-та, који, с једне стране, настоји да нас упути ка извору и још једном подсети на заједничке корене свега што сачињава особеност савремених словенских култура, а, са друге стране, на посебан начин осветљава тај континуум. тај брушени дијамант чија свака раван рефлектује сјај и ствара хармонију одбле-сака задивљујуће лепоте. лепота брушеног дијаманта се састоји у што већем броју његових равни, небрушени их има најмање. Није свако у стању да избру-си дијамант, да га окрене, измакне даље од очију, за такво сагледавање неопход-на је дистанца, а за дистанцу моћ синтетисања појединачног у целину, вештина мајстора или ум научника који попут птице у лету види и најмањи део терена не испушајући из вида хоризонт.

Професора Миодрага Сибиновића одликује ширина погледа и индивиду-алност приступа. како у стручним круговима тако и у јавности он пропаги-ра схватање славистике као научне дисциплине у којој се, полазећи од свога, прихвата и негује туђе, тако блиско, а тако различито. Професор Сибиновић је вичан да у тој подударности сагледава лепоту различитог. он подједнако занимљиво пише о народној поезији и уметничкој, о српској, руској, украјинској или белоруској књижевности, о великим универзалним темама и специфичним националним мотивима.

једној од таквих универзалних тема је посвећена најновија књига Миодрага Сибиновића Кроз гриву зене Рашчитавање песама о коњу из поезије словен-ских народа (2017). као што је било поменуто, Миодраг Сибиновић је прире-дио 36 књига. једна од таквих књига – Ветар у гриви: коњ у поезији словенских народа (2011), заправо рад на њој, послужила је као основа за даље критичко промишљање текстова који су ушли у ову специфичну антологију, или пак за „рашчитавањe” текстова, како тај поступак тумачи сам аутор. На овај начин читалац добија јединствену прилику да после упознавања са стиховима у ок-



виру антологије песама о коњу у словенским књижевностима завири у ствара-лачку лабораторију уметника и научника који приступа процесу превођења као креирању новог оригинала у складу са постулатима аутентичне транслатолош-ке теорије.

Приликом рашчитавања текстова својих и туђих превода, али и стихова који су настали на српском језику, аутор полази од интерпретативне методе која об-ухвата како поступке поетске анализе књижевног текста и версологије тако и лингвистички приступ тексту с ослонцем у лексичко-семантичкој анализи.

изазива дивљење ауторова ерудиција у чијој је основи дубоко познавање словенске поезије – како јужнословенских народа – српског, бугарског и маке-донског, тако и западнословенских – пољске, чешке и словачке, са најдубљим упориштем у источнословенској – руској, белоруској и украјинској. аутор се с лакоћом премешта кроз разне хронолошке и стилске регистре непогрешиво бирајући у сваком од њих оно што најбоље репрезентује тему и тумачи одабра-ни текст у контексту времена у којем је настао, што помаже читаоцу да про-дре у суштину универзалне, али истовремено и веома специфичне – национал-но обојене и ауторски изнијансиране, симболике једног архетипског знака. у том калеидоскопу, кроз призму ауторског, националног и универзалног, проф. Сибиновић успева да формира словенску матрицу која повезује одређене нацио-налне обрасце поимања нечег што је у људској свести конкретно и материјално, али је уједно саткано од бројних митских представа и интертекстуалних насла-га – алузија, цитата итд.

користећи контекстуално-интерпретативну методу, Миодраг Сибиновић одређује место и статус поетске слике коња у дискурсу, схваћеном, у складу са тумачењем Фукоа, као скуп текстова сагледаних у контексту истог појма. дијалошка природа дискурса намеће аутору поступак који обухвата анализу како гносеолошког тако и језичког дијалога. Први је представљен испитивањем сложеног односа између песника и реалног света који је категорисан у складу са индивидуалним и колективним искуством, док је други аспект приказан као дијалог колективног и индивидуалног кроз језик, песничку тежњу да се постиг-не непоновљиви начин изражавања помоћу речи чија је природа сама по себи стереотипна. анализа ове врсте захтева широко познавање како словенске и светске књижевности, реалија које су пратиле настанак тих или других тексто-ва, тако и суштине песничке слике, начина да се она непогрешиво транспонује из једног језика у други не изгубивши у новом руху ништа од своје свежине и дубине. управо такав сплет знања које је логички повезано у целину путем разуђене и уједно језгровите интерпретације кључног појма одликује најновију књигу из пера Миодрага Сибиновића.

Монографија се састоји од краћег уводног дела и четири поглавља, свако од којих осветљава предмет истраживања са друкчијег аспекта у општем контек-сту словенске поезије.

у првом поглављу „о читању и рашчитавању песме“ аутор уводи чита-оца у европски контекст мита о коњу путем детаљне интерпретације пес-ме „тракија“ Миодрага Павловића. Паралелно навођење у истом поглављу енциклопедијског текста исте тематике омогућује аутору да илуструје раз-



лику између енциклопедијске и комплексне вишеслојне песничке слике све-та. Потоња је представљена као „опредмећена и асоцијативна, сликовна (пла-стична) и аудитивна, фиксирана али и динамична, денотативна и, истовремено, живо упечатљиво конотативна целина која је својствена уметничком начи-ну мишљења“. већ у овом поглављу аутор даје тумачење основног термино-лошког појма своје монографије – рашчитавање, које види као „једно могуће индивидуално читање које је образложено сажетим објашњењима... или пак „ископавање смисла из постојећих слојева књижевног дела“.

друго, најобимније, поглавље – „општи поглед на тематско-мотивски план песама словенских народа о коњу“, доноси обилну анализу мотива коња код бројних словенских песника током дужег раздобља – од класицизма до словен-ске модерне и постмодерне. у непосредној близини нашле су се анализа тексто-ва державина и крилова, „Пушкиново кроћење младог ждрепца зауздавањем“ и Љермонтовљево разигравање свога коња, које изазива прекоре луне, коњ Цветајеве, који је одраз њене страствене природе, али и коњ који има „другу, тамну страну“, ону коју су наговестили красицки, Њекрасов, ракић, Зболоцки, Павликовска-јасножевска, шливјак и др.

епитафи и панегирици коњима, као уљези из других дискурса са друкчијим жанровским карактеристикама које одређују поетику текста, нашли су се у ана-лизи поред текстова пуних дубоког филозофског поимања коња као хтонског бића које одводи човека у онострано или, боље рећи, прати човека на путу у вечност. таква визија је дочарана помоћу анализе Пушкинове песме „таљиге живота“ или гогољеве лирске дигресије из Мртвих душа. Није заборављен ни друштвени аспект доживљавања коњаника као вође који је послужио као под-лога за анализу Пушкиновог „бронзаног коњаника“ или песме „Споменици на коњима“ пољског песника тадеуша шливјака.

Посебна пажња је посвећена дихотомији дивљи versus припитомљени или поробљени коњ. Потоњи, према ауторовом мишљењу, послужио је као осно-ва за слику коња – жртве социјалне експлоатације код Њекрасова, дучића, Мајаковског, ракића, пољског песника са размеђа 19. и 20. века леополда Стафа и других словенских песника.

треће поглавље „дијахронијске карактеристике словенске уметничке поезије о коњу; рашчитавање песама о коњу у књижевном контексту“ садржи суптил-ну поредбену анализу песме „алхемичари“ бугарског песника константина Павлова и песме „Пегаз“ срспког поете драгољуба луне Симоновића. Затим следи поређење кантауторских остварења „коњи хировити“ владимира висоцког и „ратник паорског срца“ Ђорђа балашевића, а на крају се доноси анализа Набоковљеве песме „Пегаз“ и песме „ти ћеш јездити“ јосифа бродског. Свака од ових песама представља вишеслојан текст чијој свеобухватној анали-зи доприноси сагледавање водећег знака око којег су концентрисани сви оста-ли мотиви у контексту сличних остварења која су поетски различита али су прожета аналогним доживљавањем стварности. комплексност и инспиратив-ност анализе која је изложена у овом поглављу, помоћи ће да дочара следећи одломак из књиге: „Многозначна је и песникова аргументација: да се не зах-тева од њега да ‘све разуме’, јер ‘чак да Створитељ на иконама својим не живи, не снева, // нешто изненада у виду копита севнуће из твог сабора јела’.



у Набоковљевој песми Пегаз већ смо на почетку овог поглавља видели шта се с Пегазом дешава у тами: ‘стрми траг копита самог’ препознаје се ‘у звезди, која се стрмоглави жива’, док ‘Млечни пут плови над том непрегледном тамом / к’о ваздушаста распуштена грива’. управо то ‘копито’ у контексту са знаком о присуству Створитеља у том ‘сабору јела’ – открива да је и цела ова песма бродског исплетена на матрици Пегаза као симбола стваралачког божанског по-етског надахнућа.

кад се ово осети, накнадно се осмисли и укупна поетска артистичност ове баладе јосифа бродског: троделно (трофазно) дочаравање обриса динамичне лирске фабуле са упечатљивим пластично отелотвореним сликама – и интона-ционо је оформљено у ритму пегазовског галопа. а скоковити галоп захтевао је и одговарајући метар – тросложну стопу са акцентом на последњем слогу, ана-пест. та стопа, иначе, није превише честа ни у силабо-тонској поезији на руском језику чији је акценат, иначе, покретан...“

Наведени одломак дочарава не само комплексност анализе, већ и вештину њеног излагања, неусиљеност с којом аутор прелази са промишљања метафи-зичког у поезији на версолошку анализу.

у последњем поглављу „врлине и мане полазног узорка“ Миодраг Сибиновић илуструје пажљив приступ преводилачком поступку наводећи основне посту-лате своје теорије превода као новог оригинала, али и разоткривајући замке које за интерпретатора крије погрешно тумачење знака на примеру једног мање успелог превода песме јосифа бродског.

излагање је истовремено дубоко и приступачно читаоцима свих профила – од средњошколаца до филолога, од љубитеља коња до заљубљеника у поезију. Првима се отвара моћ поетске речи, док пред другима оживљава денотативни свет знака који се често губи у вишеслојним конотацијама и интертексту.

***човек који улаже у младост за уздарје добија вечиту младост. Професор

Миодраг Сибиновић несебично је даривао својим ученицима искуство и знање, подржавао сваку њихову амбицију, сваку жељу да напредују у свету науке, храбрећи их и водећи својим примером. „имате дара за превођење“, „имате смисла за научну анализу“, то су речи којима је обично реаговао на прве не-веште преводе или прва излагања младих колега. Сувишно је рећи колико значи такав ветар у леђа почетнику, колико је важно да га подржи еминентни зналац који ће му улити самопоуздање, што је подједнако значајно колико и природни дар или рад на свом усавршавању.

Професор Сибиновић и данас остаје млад духом, у пуном креативном залету, плоднији делима него икад. Његова мисао је луцидна а преведена реч прецизна и опојна у својој свежини. о томе сведоче нове књиге превода, нове монографије, нова поезија, јер професор Сибиновић ствара и своју поезију. Песник суптил-ног израза, годинама је крио свој дар иза превода поезије великих мајстора. Превод као нови оригинал, живот као стваралачки чин – то су путокази које вер-но прати Миодраг Сибиновић. Желимо му на том путу бројне нове успехе и за-служена признања, добро здравље и дуге године испуњене стваралаштвом, а из-



над свега љубављу и поштовањем најближих и пријатеља, свих оних до кога је професору стало, свих који би желели да искажу своју искрену захвалност свом уваженом учитељу и драгом колеги. а таквих је заиста много.

Примите, драги професоре, ову књигу Славистике, која је посвећена вама, као знак признања њеног уредништва, али и свих српских слависта, поводом вашег јубилеја. Нека вам послужи као лепа успомена на многаја лета!

београд, Људмила Поповић6. септембар 2017.


удк 929:005.88 СибиНовић, М.

ПроФ. др Миодраг СибиНовић, добитНик ПовеЉе “радоваН кошутић“ За 2016. годиНу За ЖивотНо дело

и две реФереНтНе МоНограФије

др Миодраг Сибиновић, слависта, русиста, књижевни историчар компара-тистичке оријентације, истраживач типолошких и обостраних контактних веза српске књижевности и књижевности других словенских народа, преводилац и теоретичар превођења рођен је 6. септембра 1937. године у Зајечару.

Наставни рад професора Сибиновића везан је за групу за руски језик и књижевност катедре за источне и западне словенске језике Филозофског фа-култета у београду на којој је радио од 1960. године, а која је после поде-ле Филолошког и Филозофског припала Филолошком факултету. докторат књижевних наука стекао је 1970. године (тема: Љермонтов у српској књи-жевно сти до Другог светског рата).

радећи на предмету руска књижевност, прошао је сва наставничка звања – од приправничког преко асистентског и доцентског, до звања ванредног и редов-ног професора Филолошког факултета у београду. као хонорарни наставник радио је на универзитетима у Новом Саду, Скопљу и Приштини. две године провео је на раду на катедри за словенску филологију Филолошког факултета у Москви, где је држао вежбања из српскохрватског језика и курс Увод у теорију превођења (на материјалу руско-српских књижевних веза) са т. П. Поповом.

Његови курсеви из руске народне књижевности и теорије превођења први су курсеви из ових научних дисциплина на београдском универзитету.

један је од иницијатора развоја украјинистике и белорусистике на Фило-лошком факултету у београду и српској славистици. Формирао је, као његов први управник, Центар за научни рад и публикације Филолошког факултета у београду.

био је продекан за наставу и в. д. декана Филолошког факултета у београду, проректор за наставна питања универзитета у београду (1983–1985) и председ-ник Просветног савета Србије (1984–1989). као председник Просветног саве-та Ср Србије, био је један од иницијатора и реализатора веће бриге о дарови-тим ученицима у редовном раду свих школа и враћања у наш школски систем специјализованих средњих школа за таленте (формирање Филолошке гимназије у београду и Сремским карловцима, обнављање Математичке гимназије у београду и др.).

Научни савет Московског државног универзитета 14. јуна 1996. године доде-лио му је звање почасног доктора Московског универзитета.

Словенско-српски, српско-словенски и руско-српски и српско-руски кул-турни контакти и прожимања предмет су дугогодишњих истраживања про-фесора Сибиновића, која су остваривана су и у оквирима истраживачких


Проф др Миодраг Сибиновић, добитник награде „Радован Кошутић“ 25

међуфакултетских и међуинституционалних пројеката на којима је он био научни руководилац: Историја и поетика српског књижевног превода (фа-култетски пројекат), Међусловенске књижевне и културне везе (руководилац пројекта, рађеног заједно са институтом за књижевност и уметност – београд), Српска књижевност и култура у европском контексту (међуфакултетски пројекат београдског Филолошког факултета, Филозофског факултета из Но-вог Сада, Факултета драмских уместности из београда и академије уметности из Новог Сада).

иницирао је и, заједно с колега

Documents

СлавиСтика XXI/1–2 · Славистика XXi (2017) 10 Садржај ХроНика анжела Прохорова, ксенија кончаревић, Проф