MERKANTILIZAM EVROPA, 1500. DO 1750.

KARAKTERISTIKE PERIODA: GEOGRAFSKA OTKRIĆA PLEMENITI METALI (ZLATO, SREBRO) KAO NOVAC PERIOD RAZVOJA MEĐUNARODNE TRGOVINE PRVOBITNA AKUMULACIJA KAPITALA (KROZ TRGOVINU)

CILJ: POVEĆANJE DRŽAVNOG BOGATSTVA (mereno količinom novca, tj. zlata i srebra).

NAČINI POSTIZANJA CILJA: PRONALAŽENJEM RUDNIKA SREBRA I ZLATA POROBLJAVANJEM I PLJAČKANJEM DRUGIH NACIJA OSTVARENJEM SPOLJNOTRGOVINSKOG SUFICITA (X>M).

PERIODI RANOG I RAZVIJENOG MERKANTILIZMA

MERKANTILIZAM MERKANTILIZAM KAO EKONOMSKI

NACIONALIZAM

BOGAĆENJE NA RAČUN DRUGIH ZEMALJA (“win-lose” situacija)

MERE MERKANTILISTA: VISOKE CARINE NA UVOZ GOTOVIH PROIZVODA RAZNA ADMINISTRATIVNA UVOZNA OGRANIČENJA

ZABRANA IZVOZA MAŠINA NISKE NADNICE IMIGRACIJA VISOKOKVALIFIKOVANE RADNE SNAGE

SAVREMENI MERKANTILIZAM 1980-IH GODINA (NAFTNI ŠOK.. ) PREVASHODNO NECARINSKE BARIJERE

KRITIKE MERKANTILIZMA SU DALI LIBERALISTI (Dejvid Hjum, Adam Smit i sledbenici):

SPOLJNOTRGOVINSKI SUFICIT (i deficit) JE NEODRŽIV NA DUGI ROK (DEJSTVO AUTOMATSKOG MEHANIZMA URAVNOTEŽENJA)

Obrnuto je sa spoljnotrgovinskim deficitom

KRITIKA MERKANTILIZMA

SUFICIT

PAD IZVOZA, RAST UVOZA

RAST CENA (INFLACIJA

POVEĆANJE KOLIČINE NOVCA U OPTICAJU

UKLANJANJE SUFICITA

KLASIČNA TEORIJA MEĐUNARODNE TRGOVINE

TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI

TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI

TEORIJA RECIPROČNE TRAŽNJE

KLASIČNA TEORIJA MEĐUNARODNE TRGOVINE

ZALAGANJE ZA SPECIJALIZACIJU I MEĐUNARODNU TRGOVINU

KORIST IMAJU SVI UČESNICI

OSNOVNE PRETPOSTAVKE: CENA PROIZVODA ZAVISI SAMO OD UTROŠENOG RADA MOBILNOST FAKTORA PROIZVODNJE UNUTAR ZEMLJE, NE

MEDJU ZEMLJAMA MODEL SA DVE ZEMLJE (A I B) I DVA PROIZVODA (X I Y)

PRIRODNE I STEČENE PREDNOSTI

Adam Smit (1723-1790): “Bogatstvo naroda“(1776)

Istakao prednosti međunarodne podele rada i specijalizacije

“nevidljiva ruka tržišta” Pošto su prirodno usklađeni lični i

zajednički interesi nema potrebe da se država meša u ekonomski život.

TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI

TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI

Ako jedna zemlja može proizvesti neku robu efikasnije nego neka druga, kaže se da ona ima APSOLUTNU PREDNOST u proizvodnji te robe.

Efikasnost proizvodnje meri se utroškom rada u proizvodnji jedinice proizvoda, ili alternativno, proizvedenom količinom po jedinici vremena.

Zemlja ima apsolutnu prednost u proizvodnji nekog proizvoda ako za njegovu proizvodnju troši manje rada, tj. ukoliko za isto vreme proizvodi veću količinu proizvoda.

Države bi trebalo da se specijalizuju u proizvodnji i da izvoze onaj proizvod u kome imaju apsolutnu prednost u odnosu na druge države. Tako se povećava svetsko bogatstvo, pa se može povećati i nacionalno bogatstvo država koje trguju.

Za razliku od merkantilista, po klasičarima je međunarodna trgovina “win-win” situacija.

TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI

MODEL

TABELA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI(Moguća proizvodnja za određeno vreme,

recimo jedan sat)

X Y

A 6 4

B 1 5ili

ili

ZATVORENE PRIVREDE (AUTARKIJA)

PRETPOSTAVKA: POLOVINA VREMENA SE TROŠI NA PROIZVODNJU JEDNOG, A DRUGA POLOVINA NA PROIZVODNJU DRUGOG PROIZVODA

X Y

A 3 2

B 0.5 2.5

3.5 4.5

TABELA PROIZVODNJE I POTROŠNJE

OTVORENE PRIVREDE

ZEMLJE SE SPECIJALIZUJU U PROIZVODNJI ONOG PROIZVODA GDE IMA APSOLUTNIH PREDNOSTI, A ZATIM RAZMENJUJU PROIZVODE

Zemlja A ima apsolutne prednosti u proizvodnji X, a zemlja B u Y.

TABELA PROIZVODNJE SA SPECIJALIZACIJOM

U odnosu na slučaj zatvorenih privreda, ukupna svetska proizvodnja je sada veća za 2,5X i 0,5Y, te će za toliko biti veća i ukupna potrošnja. To je dobit od specijalizacije i međunarodne trgovine koju dve zemlje raspodeljuju među sobom.

X Y

A 6 /

B / 5

6 5

DOBITAK OD RAZMENE Kako će biti raspodeljena dobit od trgovine zavisi od odnosa

razmene po kojim će zemlje trgovati (koliko proizvoda X će se razmenjivati za koliko proizvoda Y). Tačan odnos razmene se ne može utvrditi dok u obzir ne uzmemo i tražnju!

Ako zemlje razmenjuju na primer 3X za 3Y, potrošnja nakon razmene će biti:

U odnosu na zatvorene privrede, zemlja A sada troši 1Y više, pa dobit izražena u časovima rada iznosi 0,25 časova. Zemlja B troši 2,5X više i 0,5Y manje. Dobit izražena u časovima rada je: 2,5 sata – 0,1 sat = 2,4 časova.

X Y

A 3 3

B 3 2

6 5

Dejvid Rikardo (1772-1823.): "Načela političke ekonomije i oporezivanja", 1817.

Postoji li motiv za međunarodnu trgovinu između dve zemlje ukoliko jedna od njih ima apsolutne prednosti u svim proizvodima?

Apsolutno zaostajanje - situacija u kojoj zemlja nema apsolutnu prednost ni u jednom proizvodu

TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI

TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI

TABELA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI:

Zemlja A ima apsolutnih prednosti u oba proizvoda. Pod pretpostavkom da jednako utrošeno vreme rada vredi isto, odnos cena u zemlji A je:

6X= 4Y, ili1X= 0,66Y ILI 1Y=1.5X.

Takođe, kažemo da je oportunitetni trošak 1X u zemlji A jednak 0,66 Y, tj. da je trošak 1Y jednak 1.5X.

Oportunitetni trošak proizvodnje jedinice nekog proizvoda je količina drugog proizvoda koja se za to vreme mogla proizvesti.

X Y

A 6 4

B 1 2

TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI

Zemlja B nema apsolutnih prednosti ni u jednom proizvodu. Pod pretpostavkom da jednako utrošeno vreme rada vredi isto, odnos cena u zemlji B je:

1X= 2Y, ili 1Y=0.5X.

Takođe, kažemo da je oportunitetni trošak 1X u zemlji B jednak 2Y, tj. da je trošak 1Y jednak 0.5X.

Proizvod X je relativno jeftiniji u zemlji A, a proizvod Y u zemlji B.

Zemlja A ima komparativne prednosti u proizvodnji proizvoda X, a zemlja B u proizvodnji proizvoda Y.

TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI

Zemlja bi trebalo da se specijalizuje u proizvodnji i da izvozi onaj proizvod u kome ima komparativne prednosti.

Zemlja ima komparativne prednosti u proizvodnji nekog proizvoda ukoliko je njegov oportunitetni trošak niži nego u inostranstvu.

TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI

U modelu sa dve zemlje i dva proizvoda, zemlja koja ima apsolutnih prednosti u oba proizvoda ima komparativnih prednosti u proizvodu gde je njena apsolutna prednost veća.

Primer: zemlja A je bila 6 puta produktivnija u proizvodnji proizvoda X, a dva puta produktivnija u proizvodnji proizvoda Y.

Zemlja koja apsolutno zaostaje u oba proizvoda ima komparativnu prednost u proizvodu gde je njeno zaostajanje manje.

DOBITAK OD RAZMENE

Pretpostavimo da zemlje trguju razmenjujući 1X za 1Y (zemlja A izvozi X, a zemlja B proizvod Y). Ovakvi odnosi razmene odgovaraju zemlji A jer se na domaćem tržištu može dobiti samo 0,66Y za 1X. Dobit od razmene je dakle 0,33Y za svaki prodati X. Izraženo u časovima rada, to je 0,08 časova rada.

Ovi odnosi razmene odgovaraju i zemlji B, jer za svaki uvozni X plaća sa 1Y, dok se na domaćem tržištu svaki X mora platiti sa 2Y. Dobit od trgovine je dakle 1Y za svaki kupljeni X. To je ekvivalentno 0,5 časova rada.

DOBITAK OD RAZMENE

Zemlji A se isplati izvoz proizvoda X ako će za 1X dobiti više od 0,66Y, jer je to cena na domaćem tržištu bez specijalizacije.

Zemlji B se isplati uvoz proizvoda X ako će za 1X platiti manje od 2X, jer je to cena na domaćem tržištu bez specijalizacije.

Dakle, cena po kojoj se trgovina isplati obema zemljama se nalazi u intervalu od 0,66 do 2 proizvoda y za jedan proizvod x. To je zona međusobno isplative razmene.

0 0,66 2 3 Y za 1X

Zemlja AZemlja B

TEORIJA RECIPROČNE TRAŽNJE

Džon Stjuart Mil

Izvoz se isplati samo po ceni koja je viša od one u zatvorenoj ekonomiji, a uvoz samo po ceni koja je niža od one u zatvorenoj ekonomiji.

Koji će tačno odnos razmene, tj. cena biti uspostavljena u međunarodnoj trgovini od svih mogućih cena koje odgovaraju obema zemljama?

Odnos razmene zavisi od intenziteta (jačine) međusobne tražnje (zakon recipročne tražnje).

Cena (odnos razmene) će više odgovarati zemlji čija je tražnja za proizvodima druge zemlje relativno manja.

ČISTI ODNOSI RAZMENE

U modelu sa dve zemlje i dva proizvoda, odnos razmene je odnos cena izvoznog i uvoznog proizvoda (npr. cena pšenice/cena tekstila).

U realnom svetu (sa mnogo proizvoda, mnogo zemalja sa kojima se trguje i sa izražavanjem cena u novcu) odnosi razmene se definišu kao količnik indeksa izvoznih i uvoznih cena:

Ipx

Ipm

Tt = X 100

ČISTI ODNOSI RAZMENE

Indeks izvoznih, tj. uvoznih cena meri tekuće izvozne, tj. uvozne cene u odnosu na neku baznu godinu. Indeks veći od 100 je rezultat rasta cena, a manji od 100 pada cena.

Ukoliko su odnosi razmene veći od 100, to znači da se za istu količinu izvoza kao u baznoj godini, u tekućoj godini može kupiti veća količina uvoznih proizvoda. Odnosi razmene su se poboljšali, tj. položaj zemlje na svetskom tržištu se poboljšao.

Odnosi razmene mere korist koju zemlja ostvaruje međunarodnom trgovinom (definicija Save Obradovića).Što su odnosi razmene povoljniji, korist je veća, i obrnuto.

ČISTI ODNOSI RAZMENE

Pet mogućih slučajeva poboljšanja odnosa razmene su:

Rast izvoznih i pad uvoznih cena, Rast izvoznih i nepromenjene uvozne cene, Nepromenjene izvozne i pad uvoznih cena, Rast uvoznih i još veći rast izvoznih cena, Pad izvoznih i još veći pad uvoznih cena.

ČISTI ODNOSI RAZMENE Singer-Prebiš teza (1950): Odnosi razmene nerazvijenih zemalja

se vremenom pogoršavaju u odnosu na razvijene zemlje. Ovo je posledica dugoročnog trenda opadanja cena primarnih proizvoda u odnosu na cene industrijskih proizvoda.

Objašnjenje: dohodovna elastičnost tražnje industrijskih proizvoda je veća od dohodovne elastičnosti primarnih proizvoda. Sa ekonomskim razvojem više raste tražnja industrijskih nego primarnih proizvoda, pa više raste cena industrijskih nego primarnih proizvoda.

Imajući u vidu da su primarne proizvode sredinom XX veka izvozile uglavnom nerazvijene zemlje, a industrijske proizvode uglavnom razvijene zemlje, ovo znači da se odnosi razmene nerazvijenih zemalja vremenom pogoršavaju, a razvijenih zemalja poboljšavaju.

Izuzetak su zemlje izvoznice nafte, čiji su se odnosi razmene u

više navrata poboljšali zahvaljujući naglim povećanjima cene nafte (naftni šokovi).

ČISTI ODNOSI RAZMENE

Implikacija SP teze za ekonomsku politiku: nerazvijene zemlje bi trebale da razvijaju industrijsku proizvodnju.

Međutim, u poslednje dve decenije, porast cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu je doveo do poboljšanja odnosa razmene u odnosu na industrijske proizvode i time demantovao dugoročni karakter Singer-Prebiš teze.

Implikacija SP teze na odnose razmene razvijenih i nerazvijenih zamalja je izgubila na relevantnosti poslednjih decenija kao posledica promena u svetskoj alokaciji proizvodnje, jer su zemlje u razvoju (osim većine afričkih zemalja) postale izvoznice industrijskih proizvoda.

ČISTI ODNOSI RAZMENE

Primer: U modelu sa dve zemlje i dva proizvoda, na osnovu datih kretanja cena izračunati odnose razmene zemlje A (zemlja A izvozi tekstil, a uvozi pšenicu).

Kretanje cena izvoznog i uvoznog proizvoda zemlje A:

Cena tekstila Cena pšenice

2010. 10 $ 20 $

2012. 30 $ 40 $