02.10. SRP N P A knjigaatina.org.rs/sites/default/files/Strategija borbe protiv... · 2017-07-03 · Kako je u praksi do{lo do problema u primeni ~lana 111b Krivi~nog zako-na Republike

S T R A T E G I J Uborbe protiv trgovine qudima

u Republici Srbiji

Na osnovu ~lana 45. stav 1. Zakona o Vladi(„Slu`beni glasnik RS”,

br. 55/05 i 71/05-ispravka),Vlada donosi

2 S T R A T E G I J U borbe protiv trgovine qudima u Republici Srbiji

1. UVODNI DEO

Trgovina qudima, a posebno ènamai decom je problem svetskih razmera.On jednako poga|a zemqe koje se nalaze upost-konfliktnom periodu, odnosnoperiodu ekonomske i dru{tvene tranzi-cije, kao i industrijski razvijene ze-mqe. Trgovina qudima, kao i sve drugeaktivnosti koje su u vezi sa organizova-nim kriminalom, nije ograni~ena nateritoriju samo jedne zemqe. Ovaj feno-men, obuhvataju}i faze vrbovawa, tran-sporta i eksploatacije `rtava, u svojimrazli~itim oblicima de{ava se na te-ritoriji zemaqa porekla, tranzita ikrajweg odredi{ta. U svim fazama - ze-mqama, ène, deca i mu{karci podvrga-vaju se raznovrsnim oblicima zlosta-vqawa i iskori{}avawa kojima se po-vre|uju wihova osnovna qudska prava.

Trgovina qudima je vi{eslojan,kompleksan i dinami~an dru{tvenifenomen koji zahteva sveobuhvatni(pravni i dru{tveni) pristup proble-mu, odnosno primenu efikasnih merana planu prevencije, suzbijawa, ka`wa-

vawa u~inilaca i za{tite `rtava, uzobaveznu me|usobnu saradwu dràva. Uskladu sa tim, Republika Srbija je iz-radila Strategiju borbe protiv trgo-vine qudima (u daqem tekstu: Strate-gija). Ovaj dokument je izra|en premaSmernicama za nacionalne planove ak-cije Pakta stabilnosti1 i u skladu saProgramom za izradu i realizacijusveobuhvatnog nacionalnog odgovorana problem trgovine qudima i najboqeprakse u regionu, pripremqenog odstrane Me|unarodnog centra za razvojmigracione politike (ICMPD).

Strategija Republike Srbije sastojise od niza mera i aktivnosti koje trebapreduzeti u ciqu pravovremenog i sve-obuhvatnog odgovora na problem trgo-vine qudima u zemqi, sa posebnim na-glaskom na za{titu qudskih prava `r-tava. Izradom Strategije uspostavqe-ni su jasni strate{ki ciqevi koji tre-ba da budu realizovani kroz razli~iteaktivnosti dràvnih institucija, ne-vladinih i me|unarodnih organizaci-ja. Ove aktivnosti }e biti posebnopredstavqene i u Nacionalnom planuakcije za borbu protiv trgovine qudi-ma, koji }e biti donet po usvajawu

3

1 Ove Smernice se mogu na}i na: http://www.stabilitypact.org/trafficking/default.asp

Strategije (u daqem tekstu: Akcioniplan), ~ije }e usvajawe uslediti. Stra-tegija predstavqa nacionalnu politi-ku borbe protiv trgovine qudima u Re-publici Srbiji i prvenstveno se bazi-ra na za{titi qudskih prava `rtava.

2. ZAKONODAVNIOKVIR

Republika Srbija je nasledila me|u-narodno-pravne obaveze preuzete pot-pisivawem Konvencije UjediwenihNacija protiv transnacionalnog orga-nizovanog kriminala i Protokola zaprevenciju, suzbijawe i ka`wavawe tr-govine qudskim bi}ima, naro~ito è-nama i decom, kao i Protokola protivkrijum~arewa migranata kopnom, mo-rem i vazduhom, koji dopuwuju ovu kon-venciju, usvojenix u Palermu od 12. do15. decembra 2000. godine.

Konvencija Ujediwenih nacija (UN)protiv transnacionalnog organizova-nog kriminala2 ima za ciq promovisa-we me|unarodne saradwe policije ipravosu|a radi suzbijawa i spre~avawatransnacionalnog organizovanog kri-minaliteta. Konvencija je pravno obve-

zuju}i instrument za dràve koje su jeratifikovale.

Sama dràva ima pravo izbora mo-daliteta konkretne primene UN Kon-vencije u nacionalno zakonodavstvo,dakle ili putem neposredne primenestandarda me|unarodnog prava, ili pu-tem wihovog ugra|ivawa u nacionalnozakonodavstvo.

Odredbom ~lana 26. Ustava Republi-ke Srbije izri~ito je zabraweno da ni-ko ne moè biti dràn u ropstvu ili upoloàju sli~nom ropstvu odnosno, za-brawen je svaki oblik trgovine qudi-ma i prinudni rad.

Definicija trgovine qudima sadr-àna u Protokolu o prevenciji, suzbija-wu i ka`wavawu trgovine qudima, po-sebno ènama i decom, predstavqala jeosnov po kome je u ciqu suzbijawa trgo-vine qudima u Republici Srbiji aprila2003. godine, izmenama i dopunama Kri-vi~nog zakona Republike Srbije novim~lanom 111.b uvedeno krivi~no delo«Trgovina qudima» koje je obuhvatalosve vidove trgovine qudima.


2 Konvencija „UN“ usvojena je rezolucijom A/RES/55/25 od 15. novembra 2000. na pedeset i petojsednici Generalne skup{tine Ujediwenih nacija, a stupila je na snagu 29. septembra 2003.

Kako je u praksi do{lo do problemau primeni ~lana 111b Krivi~nog zako-na Republike Srbije (konzumirao je islu~ajeve trgovine qudima i krijum~a-rewa qudi), ukazala se potreba za no-vim zakonodavnim re{ewem i preci-znijoj definiciji ovih oblika krimi-nala. Stoga je u Republici Srbiji od 1.januara 2006 godine stupio je na snagunovi Krivi~ni zakonik koji je razdvo-jio i posebno sankcionisao trgovinuqudima i Nedozvoqeni prelaz dràvnegranice i krijum~arewe qudi (odred-bama ~lana 350.).

Trgovina qudima sankcionisana jeu svojim osnovnim oblicima slede}imzakonskim odredbama:

T r g o v i n a q u d i m a

^lan 388.

(1) Ko silom ili pretwom, dovo|e-wem u zabludu ili odràvawem u zablu-di, zloupotrebom ovla{}ewa, povere-wa, odnosa zavisnosti, te{kih prilikadrugog, zadràvawem li~nih ispravaili davawem ili primawem novca ili

druge koristi, vrbuje, prevozi, preba-cuje, predaje, prodaje, kupuje, posredujeu prodaji, sakriva ili drì drugo li-ce, a u ciqu eksploatacije wegovog ra-da, prinudnog rada, vr{ewa krivi~nihdela, prostitucije ili druge vrste sek-sualne eksploatacije, prosja~ewa, upo-trebe u pornografske svrhe, usposta-vqawa ropskog ili wemu sli~nog odno-sa, radi oduzimawa organa ili dela te-la ili radi kori{}ewa u oruànim su-kobima, kazni}e se zatvorom od dve dodeset godina.

(2) Za delo iz stava 1. ovog ~lanau~iweno prema maloletnom licu u~i-nilac }e se kazniti kaznom propisa-nom za to delo i kad nije upotrebio si-lu, pretwu ili neki drugi od navedenihna~ina izvr{ewa.

(3) Ako je delo iz stava 1. ovog ~lanau~iweno prema maloletnom licu, u~i-nilac }e se kazniti zatvorom najmawetri godine.

(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog~lana nastupila te{ka telesna povredanekog lica, u~inilac }e se kazniti za-tvorom od tri do petnaest godina.

(5) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog~lana nastupila smrt jednog ili vi{e

5

lica, u~inilac }e se kazniti zatvoromnajmawe deset godina.

(6) Ko se bavi vr{ewem krivi~nogdela iz st. 1. do 3. ovog ~lana ili je de-lo izvr{eno od strane organizovanegrupe, kazni}e se zatvorom najmawe petgodina.

T r g o v i n a d e c o mr a d i u s v o j e w a

^lan 389.

(1) Ko oduzme lice koje nije navr{i-lo ~etrnaest godina radi wegovog usvo-jewa protivno vaè}im propisima iliko usvoji takvo lice ili posreduje u ta-kvom usvojewu ili ko u tom ciqu kupi,proda ili preda drugo lice koje nijenavr{ilo ~etrnaest godina ili ga pre-vozi, obezbe|uje mu sme{taj ili ga pri-kriva, kazni}e se zatvorom od jedne dopet godina.

(2) Ko se bavi vr{ewem delatnostiiz stava 1. ovog ~lana ili je delo izvr-{eno na organizovan na~in od stranevi{e lica, kazni}e se zatvorom najma-we tri godine.

Z a s n i v a w e r o p s k o g o d n o s ai p r e v o z l i c a u r o p s k o m

o d n o s u

^lan 390.

(1) Ko, kr{e}i pravila me|unarod-nog prava, stavi drugog u ropski iliwemu sli~an odnos ili ga drì u ta-kvom odnosu, kupi, proda, preda drugomlicu ili posreduje u kupovini, prodajiili predaji ovakvog lica ili podsti~edrugog da proda svoju slobodu ili slo-bodu lica koje izdràva ili o kojem sestara, kazni}e se zatvorom od jedne dodeset godina.

(2) Ko prevozi lica koja se nalaze uropskom ili wemu sli~nom odnosu izjedne zemqe u drugu, kazni}e se zatvo-rom od {est meseci do pet godina.

(3) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog ~lanau~ini prema maloletnom licu, kazni}ese zatvorom od pet do petnaest godina.

U glavi 18. Krivi~nog zakonika Re-publike Srbije u krivi~nim delimaprotiv polne slobode odredbama ~lana184. i ~lana 185. sankcionisani su iposebni oblici trgovine decom.


Tako|e, u glavi 19. predvi|ena sukrivi~na dela protiv braka i porodi-ce, a odredbom ~lana 193. krivi~no de-lo Zapu{tawe i zlostavqawe malolet-nog lica u kome ima elemenata trgovi-ne decom.

Od 1. januara 2006. godine stupio jena snagu Zakon o programu za{titeu~esnika u krivi~nom postupku kojimse bliè ure|uju uslovi i postupak zapruàwe za{tite i pomo}i u~esnicimau krivi~nom postupku i wima bliskimlicima, koji su usled davawa iskazaili obave{tewa zna~ajnih za dokaziva-we u krivi~nom postupku izloèniopasnosti po ìvot, zdravqe, fizi~kiintegritet, slobodu ili imovinu, kao iZakon o maloletnim u~iniocima kri-vi~nih dela i krivi~nopravnoj za{ti-ti maloletnih lica, koji }e imati po-seban zna~aj sa aspekta za{tite de~ijihprava i sprovo|ewa principa Konven-cije Ujediwenih Nacija o pravima de-teta, kao i dva fakultativna protoko-la: o prodaji dece, de~ijoj pornografi-ji i de~ijoj prostituciji i o u~e{}u de-ce u oruànim sukobima.

3. POMO] I ZA[TITA@RTAVA

Fenomen trgovine qudima posebnopoga|a ène i decu kao posledica novedru{tvene i politi~ke realnosti. Ta-kozvana “feminizacija siroma{tva”,tj. slaba zastupqenost èna i wihovadiskriminacija na trì{tu rada, na-ro~ito je karakteristi~na za zemqe uperiodu tranzicije. Ovo, zajedno sa re-striktivnom imigracionom politi-kom zapadnoevropskih zemaqa i mili-tarizacijom regiona u prethodnom pe-riodu, jedan je od naj~e{}ih uzroka tr-govine ènama na Balkanu.

Broj `rtava, tj. obim i karakteri-stike trgovine qudima je gotovo nemo-gu}e utvrditi sa apsolutnom ta~no{}u.Ovo je delom posledica nepostojawa za-jedni~kih kriterijuma svih aktera uborbi protiv trgovine qudima zaidentifikaciju `rtava, ali i posledi-ca nepostojawa objediwenog sistemasakupqawa podataka, koji bi se prime-wivao uz obavezu po{tovawa privatno-sti i identiteta `rtava.

7

Od osnivawa Skloni{ta za `rtvetrgovine qudima (januar 2002. godine)od strane radnika Ministarstva unu-tra{wih poslova prepoznato je i u

skloni{te sme{teno ukupno 190 `rta-va trgovine qudima, od ~ega 39 doma-}ih dràvqana i 151 strani dràvqa-nin-ka.


Godina 2002 2003 2004 2005 Ukupno

Rumunija 32 15 7 3 57

Moldavija 13 18 4 8 43

Ukrajna 10 8 10 6 34

Srbija i CrnaGora 16 23 39

Rusija 4 1 1 6

Gruzija 2 2

Bugarska 1 1 1 3

BiH 1 1

Albanija 1 1

Hrvatska 1 1 2

Irak 1 1

Kongo 1 1

Ukupnosme{teno 60 43 43 44 190

Broj otkrivenih `rtava trgovine qudima od strane policije i sme{tenih uSkloni{te za `rtve trgovine qudima -prema dràvqanstvu-

U ciqu za{tite prava i interesa`rtava, Republika Srbija je potpisalaIzjavu o obavezama na Ministarskomforumu Pakta stabilnosti odrànog uTirani 2002. Potpisivawem ove izjaveMinistarstvo unutra{wih poslovaobavezalo se da }e legalizovati status igarantovati produètak boravka stra-nim dràvqanima `rtvama trgovinequdima do zavr{etka wihovog oporav-ka, a u ciqu obezbe|ivawa wihovog sve-do~ewa protiv trgovaca qudima, i ti-me efikasnijeg prekidawa mreè ovogvida organizovanog kriminala.

Imaju}i u vidu pomenute standardeza{tite `rtava trgovine qudima, kaoi me|unarodne obaveze na{e zemqe,2004. godine ministar unutra{wih po-slova je doneo Instrukciju o uslovimaodobrewa privremenog boravka stra-nim dràvqanima `rtvama trgovinequdima.3

Prema ovoj Instrukciji, organ unu-tra{wih poslova, nadleàn prema me-

stu boravka `rtava, moè odobritiprivremeni boravak iz humanitarnihrazloga stranim dràvqanima za kojeSlu`ba za koordinaciju za{tite `rta-va trgovine qudima4 proceni da imtreba pruìti za{titu i tretman kao`rtvama trgovine qudima.

@rtvi trgovine qudima moè seodobriti privremeni boravak iz huma-nitarnih razloga u trajawu od:

– 3 meseca, u ciqu pruàwa za{titei pomo}i u oporavku i povratku uzemqu porekla ili prethodnogprebivali{ta;

– 6 meseci ukoliko sara|uje sa orga-nima vlasti u otkrivawu krivi~-nih dela i izvr{ilaca;

– jedne godine ukoliko aktivno u~e-stvuje u sudskom postupku kao sve-dok ili o{te}eni, kao i u slu~ajukada to zahtevaju razlozi weneli~ne bezbednosti.

9

3 Dana 5. jula 2004. godine ministar unutra{wih poslova doneo je Instrukciju o uslovima za odo-brewe privremenog boravka stranim dràvqanima `rtvama trgovine qudima, a na osnovu ~lana101. Zakona o kretawu i boravku stranaca i me|unarodnih obaveza koje je na{a zemqa preuzela.

4 Slu`ba za koordinaciju za{tite `rtava trgovine qudima osnovana je 1. marta 2004. pri Zavodu zavaspitawe dece i omladine u Beogradu koji je u nadle`nosti Ministarstva rada, zapo{qavawa isocijalne politike.

U ciqu suzbijawa trgovine qudima,za posledwih pet godina Ministarstvounutra{wih poslova je podnelo ukupno182 krivi~ne prijave protiv 250 licazbog izvr{ewa 294 krivi~na dela u ve-zi sa trgovinom qudima.

4. INSTITUCIONALNIOKVIR I KOORDINA-CIJA AKTIVNOSTI

Problem trgovine qudima je te{kouspe{no suzbiti bez saradwe razli~i-tih aktera u zemqi i van we. U skladusa tim, me|unarodna zajednica je podr-àla i osnaìla napore dràvnih in-stitucija Republike Srbije da stvorestrate{ko partnerstvo sa predstavni-cima nevladinih i me|unarodnih orga-nizacija u zemqi i svetu u skladu sa me-|unarodnim standardima.

Uz podr{ku me|unarodne zajednice,a posebno Misije OEBS-a, 2001. godinekreirano je prvo multi-disciplinarnotelo za borbu protiv trgovine qudimana federalnom nivou (tada{wa Save-zna Republika Jugoslavija) ~iji su ~la-novi bili predstavnici dràvnih in-stitucija, nevladinih i me|unarodnih

organizacija. Kreirawem ovog multi-disciplinarnog tima omogu}ena jeefikasnija borba protiv trgovine qu-dima na teritoriji Republike Srbije.Multidisciplinarni pristup je obu-hvatio preventivne aktivnosti, aktiv-nosti pomo}i i za{tite `rtava, kao iizmene zakona i efikasnije goweweu~inilaca i me|unarodnu saradwu. Po-sle usvajawa Ustavne poveqe Srbije iCrne Gore 2003. godine ovakav modelrada je preuzet i nastavqen na nivouRepublike Srbije.

Na republi~kom nivou je usposta-vqen Nacionalni mehanizam za koor-dinaciju aktivnosti i kreirawe poli-tike borbe protiv trgovine qudima.Ovaj mehanizam se sastoji iz dva nivoa.:centralnog-strate{kog5 i operativ-nog.

Centralni nivo za implementaciju~ine:

1) Savet za borbu protiv trgovinequdima;

2) Koordinator za borbu protiv tr-govine qudima;


5 Prilog br. 1 Strate{ki subjekti borbe protiv trgovine qudima.

11

3) Republi~ki tim za borbu protivtrgovine qudima.6

Operativni nivo ~ine:

1) Pravosudni organi i policija;

2) Slu`ba za koordinaciju za{tite`rtava trgovine qudima.

Zna~ajnu podr{ku i na operativnomnivou pruàju specijalizovane nevla-dine i me|unarodne organizacije

Na inicijativu i uz podr{ku me|u-narodne zajednice stvoren je i prvi in-stitucionalni mehanizam za identifi-kaciju, pomo} i za{titu `rtava (Naci-onalni mehanizam7). Ovim mehanizmomidentifikovani su svi akteri koji mo-gu do}i u kontakt sa `rtvama, odnosnopotencijalnim `rtvama trgovine qu-dima, kao i sistem neophodne pomo}ikoji obuhvata medicinsku, psiho-soci-jalnu i pravnu pomo}. Tako|e, u okviru

Ministarstva unutra{wih poslovaformirani su Specijalni policijskitimovi za borbu protiv trgovine qu-dima, kao i specijalizovane jedinice uokviru Uprave kriminalisti~ke poli-cije i Uprave grani~ne policije.

Prvi vaàn deo ovog mehanizmapredstavqa Ministarstvo rada, zapo-{qavawa i socijalne politike, odno-sno Slu`ba za koordinaciju za{tite`rtava trgovine qudima, koja je for-mirana u okviru Zavoda za vaspitawedece i omladine u Beogradu. Slu`ba jeod 01. juna 2005. godine u potpunostiintegrisana u sistem socijalne za{ti-te, a nastala je kao rezultat zajedni~kogprojekta Ministarstva rada, zapo{qa-vawa i socijalne politike i MisijeOEBS-a u Republici Srbiji. Kqu~nauloga Slu`be je za{tita qudskih prava`rtava pri wihovoj identifikaciji itokom procesa pruàwa pomo}i i za-{tite. Slu`ba u svom radu svakodnev-no sara|uje sa specijalizovanim nevla-dinim organizacijama, policijom i

6 Prilog br. 2 Shema Republi~kog tima za borbu protiv trgovine qudima.7 Nacionalni mehanizam za upu}ivawe `rtava je okvir rada baziran na saradwi razli~itih akter-

a u borbi protiv trgovine qudima. Primenom ovakvog okvira rada dràvi je omogu}eno da za{ti-ti qudska prava `rtava trgovine qudima i da kroz strate{ko partnerstvo sa nevladinim sekt-orom omogu}i sveobuhvatni odgovor na problem trgovine qudima. Za vi{e informacija o ovomepogledati: National Referral Mechanisms, Joining Efforts to Protect the Rights of Trafficked Persons, APractical Handbook, OSCE/ODIHR 2004.


pravosudnim organima, kao i drugimprofesionalcima i organizacijama ak-tivnim na poqu borbe protiv trgovinequdima. Ovaj model rada Slu`bi dajemogu}nost kreirawa fleksibilnih mo-dela pomo}i u skladu sa individual-nim potrebama `rtve. Istovremeno,Slu`ba u partnerstvu sa ostalim su-bjektima aktivnim na poqu borbe pro-tiv trgovine qudima, garantuje konti-nuirani rad na za{titi i pomo}i `r-tvama trgovine qudima. Tako|e, priMinistarstvu rada, zapo{qavawa isocijalne politike formiran je Sek-tor inspekcije rada koji ima zna~ajnuulogu u spre~avawu trgovine qudima,posebno najgorim oblicima de~ijeg ra-da i radnoj eksploataciji.

Drugi vaàn deo Nacionalnog meha-nizma za identifikaciju, pomo} i za-{titu `rtava predstavqa Republi~kitim za borbu protiv trgovine qudima.Ovo multidisciplinarno telo, koje sesastoji od predstavnika dràvnih in-stitucija, nevladinih i me|unarodnihorganizacija, predstavqa forum na ko-me se dogovara dugoro~na, vi{esekto-ralna i koordinisana politika borbeprotiv trgovine qudima. Ovaj forumpruà mogu}nost za brù razmenu in-formacija u vezi sa aktivnostimapreduzetim na ovom poqu, kao i po-vratne informacije o wihovim rezul-

tatima. Time se omogu}ava planirawei sprovo|ewe aktivnosti usmerenih naprevazilaèwe uo~enih nedostataka upostoje}em zakonodavstvu, na~inimarada ili pruàwu usluga (potencijal-nim) `rtvama trgovine qudima. ^la-novi Republi~kog tima u skladu sa svo-jim mandatima sprovode aktivnosti u~etiri radne grupe:

– u oblasti prevencije i edukacije,

– za{tite `rtava,

– spre~avawa trgovine decom i

– krivi~nog gowewa u~inilaca.

Sistemsku podr{ku za implementa-ciju Strategije pruì}e i ostali dr-àvni organi i institucije, svaki izsvoje nadle`nosti.

Va`no je napomenuti da konstruk-tivno ukqu~ivawe nevladinog sektorakao ravnopravnog partnera u ovoj bor-bi omogu}ava da se vladine mere predu-zete u ovim oblastima adekvatno dopu-ne aktivnostima, iskustvom i eksper-tizom nevladinih organizacija.

U ciqu odrìvosti kapaciteta, od-nosno redovnog sprovo|ewa aktivnostii mera u borbi protiv trgovine qudimai za{titi `rtava, neophodno je uspo-

staviti mehanizme za finansirawe izbudèta Republike Srbije.

Republika Srbija je izradom Stra-tegije za borbu protiv trgovine qudi-ma kao i svojim dosada{wim inicija-tivama i aktivnostima pokazala punuspremnost i politi~ku voqu da se pri-druì svetskim naporima u borbiprotiv ovog oblika organizovanogkriminala i vi{eslojnog, komplek-snog i dinami~nog dru{tvenog feno-mena, sa znatnim {tetnim i dugoro~-nim posledicama, kako za pojedince -`rtve trgovine qudima, tako i za dru-{tva u kojima se ovaj oblik savreme-nog ropstva i drasti~nog kr{ewaqudskih prava doga|a.

1. STRATE[KI CIQEVI

Strate{ki ciqevi Republike Srbi-je u borbi protiv trgovine qudima gru-pisani su u pet oblasti: institucio-nalni okvir, prevencija, pomo}, za-{tita i reintegracija `rtava, me|una-rodna saradwa i pra}ewe i evaluacijarezultata.

Institucionalni okvir1. Unapre|ewe Nacionalnog meha-

nizma za identifikaciju, pomo} i za-{titu `rtava putem:

1.1 formalizovawa mehanizmasaradwe vladinih, nevladi-nih i me|unarodnih aktera uborbi protiv trgovine qudi-ma na lokalnom, regionalnomi me|unarodnom nivou, i tozakqu~ivawem protokola osaradwi kojima }e biti jasnodefinisane uloge i odgovor-nosti pojedinih aktera;

1.2 kontinuiranog pregleda ak-tivnosti svih aktera ukqu~e-nih u identifikaciju `rtava;

1.3 kontinuiranog pregleda ak-tivnosti svih aktera ukqu~e-

13

nih u pruàwe pomo}i i za-{tite `rtvama;

1.4 planirawe sredstava u budè-tu Republike Srbije za podr-{ku realizaciji aktivnosti uborbi protiv trgovine qudi-ma i za{tite `rtava. Od po-sebne je va`nosti obezbe|iva-we sredstava u budètu zakontiuiranu finansijsku po-dr{ku skloni{tima za `rtvetrgovine qudima8.

2. Obu~avawe i stru~no usavr{ava-we svih aktera ukqu~enih u prepozna-vawe i pruàwe usluga `rtvama trgo-vine qudima u ciqu boqe identifika-cije, pomo}i i za{tite `rtava putem:

2.1 usavr{avawa stru~waka kojimogu do}i u prvi kontakt sa`rtvama trgovine qudima,posebno radnika iz sistemasocijalne za{tite, zdravstve-nih radnika, radnika polici-je, inspektora rada, prosvet-

nih radnika, konzularnihradnika, i dr;

2.2 usavr{avawa stru~waka kojirade na sprovo|ewu zakona,posebno predstavnika sud-stva, tuìla{tva, policije, idr;

2.3 usavr{avawa vladinih i ne-vladinih stru~waka koji radena pruàwu direktne pomo}i`rtvama, posebno zdravstve-nih radnika, radnika iz si-stema socijalne za{tite, oso-bqa skloni{ta i dr.

3. Poboq{awe pravnog okvira radau skladu sa preuzetim me|unarodnimobavezama putem:

3.1 analize zakonodavstva i sud-ske prakse u vezi sa svim ob-licima trgovine qudima;


8 Tokom 2006. godine skloni{ta NVO Savetovali{te protiv nasiqa u porodici i NVO Atina, sp-ecijalizovana za sme{taj i podr{ku `rtvama trgovine qudima, }e funkcionisati uz podr{kustranih donatora i IOM programa za direktnu asistenciju.

3.2 izrade preporuka i izmena od-govaraju}ih zakonskih propi-sa na osnovu rezultata ovihanaliza.

4. Unapre|ewa statisti~kog pra}e-wa pojave u ciqu poboq{awa Nacio-nalnog odgovora na trgovinu qudimana strate{kom i operativnom nivouputem:

4.1 sistematskog prikupqawa po-dataka o podlo`nosti trgovi-ni qudima, posebno ̀ ena i de-ce;

4.2 sistematskog prikupqawa po-dataka o novim trendovimatrgovine qudima, i

4.3 sistematskog prikupqawa po-dataka o profilu `rtava.

Prevencija5. Pove}ati nivo svesti o problemu

trgovine qudima kao oblika modernogropstva putem:

5.1 pove}awa nivoa svesti naj{i-re javnosti;

5.2 pove}awa nivoa svesti rizi~-nih grupa, a na osnovu rezul-tata istraìvawa i wihoveredovne evaluacije;

5.3 pove}awa nivoa svesti klije-nata i potencijalnih eksplo-atatora `rtava trgovine qu-dima;

5.4 pove}awa nivoa svesti dràv-nih i nevladinih predstavni-ka koji rade sa grupama podrizikom.

6. Smawiti faktore rizika i podlo-`nosti problemu putem:

6.1 poboq{awa znawa grupa podrizikom o merama opreza kojemogu preduzeti u ciqu smawe-wa rizika od trgovine qudi-ma;

15

6.2 poboq{awa socijalnih i eko-nomskih uslova grupa pod ri-zikom, posebno sprovo|ewemStrategije za smawewe siro-ma{tva, i

6.3 razvijawa ekonomskih i soci-jalnih programa za osnaèweèna i dece pod rizikom.

Pomo}, za{tita i reintegracija`rtava7. Poboq{ati identifikaciju `r-

tava svih oblika trgovine qudima pu-tem:

7.1 poboq{awa sposobnosti vla-dinih i nevladinih predstav-nika da identifikuju `rtverazli~itih oblika trgovinequdima;

7.2 adekvatne identifikacije `r-tava i olak{awa samoidenti-fikacije osoba kojima se tr-guje.

8. Spre~iti sekundarnu viktimiza-ciju `rtava/svedoka od strane dràv-nih organa putem:

8.1 doslednog po{tovawa qud-skih prava `rtava i primeneme|unarodnih standarda za-{tite qudskih prava `rtavatrgovine qudima u borbiprotiv trgovine qudima, kao{to su UNICEF Smerniceza za{titu prava dece `rtavatrgovine decom u jugoisto~nojEvropi9 i UNHCHR Princi-pi i smernice o qudskim pra-vima i trgovini qudima10 , i

8.2 unaprediti propise u svrhuefikasnije za{tite `rtve i


9 Guidelines for Protection of the Rights of Children Victims of Trafficking in Southeastern EuropeDostupno na sajtu Human Rights Library of University of Minnesota na: www1.umn.edu/humanrt-s/instree/UnicefGuidelines2004.doc

10 United Nations High Commissioner For Human Rights Principles and Guidelines on Human Rights andTrafficking, E/2002/68/Add.1 (2002).www.unhchr.ch/huridocda/huridoca.nsf/(Symbol)/E.2002.68.Add.1.En?opendocument

omogu}iti otkrivawe, proce-suirawe i sankcionisawe iz-vr{ilaca krivi~nog dela tr-govine qudima;

8.3 omogu}iti efikasno obe{te-}ewe za `rtve trgovine qudi-ma

9. Sa~initi dugoro~ne programe za-{tite i reintegracije `rtava trgovinequdima radi:

9.1 pruàwa psihosocijalne po-dr{ke, pomo}i i za{titesvim `rtvama trgovine qudi-ma, nezavisno od wihove voqeda sara|uju sa dràvnim orga-nima u istra`nom i dokaznompostupku;

9.2 omogu}avawa nastavka {ko-lovawa;

9.3 profesionalnog usavr{ava-wa;

9.4 iznalaèwa adekvatnog sme-{taja za `rtve trgovine qu-dima, i

9.5 iznalaèwa mogu}nosti zadobijawe mese~ne nadoknade uprocesu (re)integracije.

Me|unarodna saradwa

10. Ostvariti kontinuiranu me|u-narodnu i regionalnu saradwu sa dru-gim slu`bama, institucijama, organi-zacijama koje rade na ovom problemu uciqu efikasnijeg gowewa u~inilacakrivi~nog dela trgovine qudima i dru-gih krivi~nih dela sa elementima eks-ploatacije qudi putem:

10.1 potpisivawa i sprovo|ewaodgovaraju}ih pravnih in-strumenata za zajedni~kopriznavawe dokaza i zajed-ni~ke istrage uz saradwu tu-ìla{tva, policije i sud-stva iz drugih zemaqa, ukqu-~uju}i saradwu sa Interpo-lom, Europolom, SECI cen-trom, SEEPAG-om i drugimorganizacijama;

17

10.2 poboq{awa sistema razmenepodataka sa drugim zemqama;

10.3 ubrzawa postupka pravne po-mo}i, posebno izru~ewa u~i-nilaca kada se radi o kri-vi~nom gowewu za trgovinuqudima;

10.4 sprovo|ewa sveobuhvatnefinansijske istrage u ciqupronalaèwa i oduzimawaimovinske koristi ste~eneizvr{ewem krivi~nog delatrgovine qudima i srodnihkrivi~nih dela sa elementi-ma eksploatacije qudi.

Pra}ewe primene mehanizama za bor-bu protiv trgovine qudima i evalu-acija rezultata11. U ciqu uspostavqawa uspe{nog

Nacionalnog mehanizma za borbu pro-tiv trgovine qudima, neophodno je vr-{iti redovnu analizu delovawa dr-àvnih institucija, nevladinih i me-|unarodnih organizacija. U tom smi-slu Republi~ki tim }e periodi~no, sa-~iwavati izve{taj o rezultatimasprovedenih mera i aktivnosti pred-vi|enih Strategijom i Akcionim pla-nom (koji }e biti donet) i izve{taj do-

stavqati Savetu za borbu protiv trgo-vine qudima.

Da bi se omogu}io boqi uvid u pro-ces realizacije strate{kih ciqeva,svi ~lanovi Republi~kog tima }e pod-nositi godi{wi izve{taj Koordina-toru za borbu protiv trgovine qudi-ma, koji se nalazi na ~elu Republi~kogtima.

Na osnovu izve{taja Republi~kogtima Savet za borbu protiv trgovinequdima }e vr{iti analizu rezulatatai dostavqati nadle`nim organimapreporuke za revizuju strate{kih ci-qeva i predlagati neophodne mere.


2. BUXET

Strate{ki i specifi~ni ciqevi }ebiti realizovani kroz razli~ite ak-tivnosti vladinih i nevladinih akte-ra predvi|enih Stragegijom borbe pro-tiv trgovine qudima.

Sredstva potrebna za sprovo|eweovih aktivnosti treba obezbediti izbudèta Republike Srbije.

3. ZAVR[NI DEO

Sastavni deo ove Strategije su dvapriloga:

– prilog 1 „Strate{ki subjektiborbe protiv trgovine qudima uSrbiji”, i

– prilog 2 „Shema Republi~kog ti-ma za borbu protiv trgovine qu-dima”.

Ovu strategiju objaviti u „Slu`be-nom glasniku Republike Srbije”.

19

VLADA

Predsednik,Vojislav Ko{tunica

Documents

02.10. SRP N P A knjigaatina.org.rs/sites/default/files/Strategija borbe protiv... · 2017-07-03 · Kako je u praksi do{lo do problema u primeni ~lana 111b Krivi~nog zako-na Republike