11. 10. 2012.A v a n g a r d n i a k t i v i z a m i d i n a m i z a m

Luigi Russolo Dynamism of an Automobile, 1912-13Slikar futurizma, koji radi u skladu sa tom priom o aktivizmu i dinamizmu u slikarskoj reprezentaciji. Gubi se jasna figura, oblik, granice, javlja se ideja kretanja, kosmikog dinamizma, beskonanog kretanja linije sile i stanje sveopte proetosti u slici. Predmet se proima sa okolinom, ambijent nije naznaen. Kao da automobil probija kroz vazduh, ali to nije ni bitno, da se tako slika ne zove - moda neko ne bi ni prepoznao automobil.Avangardni pokreti insistiraju na kretanju; vreme je u kretanju, ono ima progresivni tok i percipira se kroz promene stanja. Sam koncept vremena podrazumeva promenu, a promene su konstantne. Jedna od vanijih linosti ovog doba (tj. sa kraja 19. veka) jeste arls Darvin koji predstavlja jednu od nekoliko taaka strukture modernosti kao to su to i neki drugi pojedinci: Sigmund Frojd (1856-1939), Fridrih Nie (1844-1900) i Karl Marks (1818-1883) sa svojom ideologijom socijalizma. Njegovo najznaajnije delo je Komunistiki manifest koji postavlja osnovne ideje koje e kasnije uticati na formiranje i irenje komunistikog pokreta u svetu. U pisanju tog manifeta uestvovao je i Fridrih Engels. Nie je bio znameniti filozof s kraja 19. veka i njegova koncepcija poimanja vremena se potpuno razlikuje od Darvinove teorije. Darvinistika koncepcija je evolucionistika; on smatra da se ovek razvija i nastaje u evolucionarnom toku od niih ka viim biima, to je slino i hrianskoj teoriji koja je kreacionistika svet je nastao u nekom trenutku, tako to ga je stvorio Bog. Prema evolucionistikoj teoriji promene se deavaju u sledu, linearno, tu nema povratka u prolost, ide se ka budunosti, ka progresu. To je koncept stalnog napretka u odnosu na Niea koji smatra da je sve ciklino i da se vrti u krug. Veno vraanje istog. Avangarda kao i Darvin gleda u budunost, dok prolost ostavlja za sobom tamo gde joj je i mesto. Vladimir Majakovski, ruski knjievnik kae: U muzeje i biblioteke treba podmetnuti bombe i sve to poruiti. I pored takvih slaganja ceo korpus Avangardnih pokreta nije bio homogen i bez sukoba unutar jedne sredine. Dadaizam je npr. bio ekstremno radikalno nihilistiki pokret, koji je smatrao da je neophodno ruenje svega. To je pokret koji nee nita da ponudi, pokret paradoksa i protivrenosti. On ne nudi nikakav projekat ak ni za budunost. Sa druge strane kapitalizam gradi taj san o budunosti, o lepoj budunosti koju treba da stvori. Izmeu Dade i Futurizma postoji mnogo konflikta.

Marinetti, Boccioni, Sant 'Elia and Sironi at Gallarate in 1915.Umetnici koji su podravali rat; Marineti je to opisivao na svoj nain: Rat je jedina higijena sveta. Re je o tome da vrste postoje ili opstaju u zavisnosti od svoje snage ili moi; zdrave nadmone jedinke opstaju dok druge propadaju. To je jednostavno prirodna selekcija koja dovodi do pozitivnog ishoda ouvanja zdravlja, pa samim tim i vrste. Rat je jedan od vrhunskih manifestacija aktivizma i dinamizma. Rat je higijena sveta, on proiuje i isti, on je filter, sito iz kog e se odvojiti ito od kukolja. U svom ekstremitizmu futurizam sledei svoje tenje vremenom dolazi do toga da ima pozitivan odnos prema ratu. Boccioni je poginuo u Prvom svetskom ratu. Sa druge strane Dadaisti smatraju da je taj isti rat finalni produkt svega onoga to je najnegativnije i to sa sobom nosi graansko i buroasko drutvo. Prvi svetski rat je bio prava klanica i to nije nepoznato. Rat nije vien kao defekt ve kao nuna stvar koja e doprineti srenijoj budunosti. Ruski futuristi koji su bili bliski Italijanima bili su protiv rata, dok se Marineti kasnije prikljuuje Musoliniju. To je ve pozna faza futurizma u kojoj dolazi do spoja futurizma i faizma.

Lazar Markovich LissitzkyAvangardni pokreti ele da participiraju u najirem javnom prostoru. Oni hoe da budu aktivni na javnoj sceni, pa tako i u Rusiji nastaju neki pokreti ruske avangarde. Ovo je delo velikih razmera, primer plakata ili bilborda i na njemu se jasno demonstrira aktivistiki stav, koji manifestuje negativan stav ka prolosti. El Lisicki pie na ovoj slici: Udri, tuci bele crvenim klinom. On time iskazuje nedvosmisleni stav prikazujui sukob izmeu belog kruga i crvenog klina (trougla). Primetna je plona forma. Trougao oznaava proletersku boljeviku revoluciju koja je u znakuFuturisti imaju potpuno apologetski odnos prema industrijskom progresu koji ne ide u korist pokretima koji u tom trenutku postoje. Njima se dogodilo to da su oni postali slepi za negativne strane evolucije, tehnologije i svega slinog. Ovde je re o ekstremnom aktivizmu.

crvene boje. On se ubada u srce starog sveta i njegove ideologije. Ovo je primer apstraktnog i redukovanog jezika, lapidarnog govora. Krhotine koje nastaju u tom procepu naruavaju njegovo tkivo.Odnos avangardnih pokreta i politike ideje je vrlo blizak; avangardni pokreti su bliski anarhistikim idejama. Godine 1917. nakon revolucije mnogi protagonisti su izlazili sa anarhistikim idejama, ak je postojao i asopis Anarhija. Boljevici su ubrzo to potisnuli jer je anarhizam podrazumevao odsustvo svake vlasti, pa je imao negativan stav prema dravi. Ovi umetnici esto imaju anarhistiki temperament. Jedan od znaajnijih ruskih umetnika je Aleksandar Rodenko, koji je imao nadimak Anti jer je bio stalno neto protiv. Negativizam je opte mesto na nivou programskih koncepata koji se protive starom svetu, drutvu, aristokratiji i sve to u korist novog. Sve to ini korpus dominantnih vladajuih konvencija ovde se ne priznaje. Staru umetnost treba unitavati kao imperijalistiku vlast. Staro treba radikalno da sa ukolni u temelju, a ne da se modifikuje, jer nee svet bez toga propasti. Svet treba da bude kao prazan list hartije, tabula rasa, treba poi od nule i to zagovaraju mnogi avangardni pokreti. Vladimir Majakovski: Ja piem nihil preko svega to je do sada uinjeno.

amar drutvenom ukusuManifest ruskih futurista. amar je usmeren prema svemu to ini vladajui ukus. Pukin, Akademija, Tolstoj sve to treba izbaciti sa parobroda savremenosti jer oni tu ne pripadaju. Mladi umetnici nastupaju militantno. amar je akt i agresija, destruktivizam koji vodi ka sukobu. On je suprotnost akademskom kultivisanom obrazovanju. On svedoi o nekim psiholokim sklonostima. akomo Bala, slika i skulptura Boonijeva pesnica

Umberto Boccioni A Futurist Evening in Milan, 1911Kabare je najbolja re za mesta okupljanja ovih umetnika. Kabare Volter u Cirihu je prvi kabare gde su se futuristi okupljali. Tamo se svata deavalo, tu su se umetnici ponaali provokativno, skandalozno, agresivno, provocirali su publiku, ali ne sa idejom da je potcenjuju. Dadaistika ideologija podrazumevala je da sa provokacijama probudi publiku koja nee da se suprodstavi. Publika je Pesnica re koja efektno govori o ovim umetnicima i njihovom porivu ka destrukciji. etiri-pet godina pre dela ovih umetnika stvarao je Anri Matis koji je u svojim Belekama slikara govorio kako bi umetnost trebala da bude poput tople fotelje za odmor. To su ekstremno razliite pozicije kreemo se od fotelje do amara i to u vrlo kratkom vremenskom periodu. To su upravo razlike izmeu ranih modernih i ovih pokreta. Ovde imamo neke klinove, strele, otre uglove, iljke, sukob.. Ovi umetnici su skloni da lupe pesnicom od sto, da budu glasni, buni, agresivni.

nesigurna, pasivna i treba joj mnogo provokacije da bi odreagovala. Marginalizovan pojedinac treba da se probudi, da dri do sebe, da zna da vredi i da se pokrene, da uradi neto. Na kraju te seanse zakljuak bi bio da su svi oni isti, i publika i umetnici.

David Burljuk Mihail Larionov David BurljukOni piu manifest pod nazivom zato bojimo i slikamo svoja lica. Oni bi nosili odela i kravate u dreavim bojama, drvene kaike u depovima, i sve to ilustruje potrebu da se nekonvencionalnost manifestuje u javnom prostoru. Sve je to deo umetnikog stava.

Prikazan je odnos prema onome to je Mona Liza i ono to ona predstavlja. Maljevi u kolau lepi fragmente njenog lica preko ega stavlja putau i natpis da se izdaje stan u Moskvi. Mona Liza je postala status kultnog predmeta, ona ima uzvien status, ona u sebi vie ne nosi ono to je Leonardo zamislio. Umetnika dela esto ne nose nikakva znaenja koje je uneo sam umetnik i koja su univerzalna i vena, pa da mi Maljevi Dian (l.h.o.o.q.- vrua zadnjica)otkrivamo neto to postoji. Znaenja su promenljiva kategorija, pa i sama slika tokom vekova postaje simbol svega i sveega. Toliko se znaenja unosi u nju pa ona poseduje tragove raznih vremena. Sada ona oznaava konzervativnu, akademsku i zastarelu kulturu. Reenica iz Hikokovog filma Psiho: I don't hate her, I hate what she's become.*Film Kabare prati deavanja za vreme nacizma.