Treća godišnja konferencija Viktimološkog društva Srbije

Žrtve i savremeni društveni kontekst: teorija, praksa i aktivizam

Knjiga apstrakata

22. - 23. novembar 2012. godine, Beograd

Treća godišnja konferencija Viktimološkog društva Srbije

Žrtve i savremeni društveni kontekst: teorija, praksa i aktivizamBeograd, 22. i 23. novembar 2012. godine

PROGRAM

I dan - 22. novembar 2012. godine

09.00 – 09.30 Registracija učesnika09.30 – 10.00 Otvaranje konferencije

Prof. dr Slobodan Savić, predsednik Viktimološkog društva Srbije Mr Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o

ličnosti Prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović, direktorka Viktimološkog društva Srbije i

predsednica Evropskog udruženja za kriminologiju

10.00 – 10.15 Dodela nagrada Viktimološkog društva Srbije

10.15 – 11.45 Plenarna sesija 1: Žrtve kriminaliteta u savremenom društvu: uloga međunarodnih organizacija i ankete o viktimizacijiModeratorka: prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović

Prof. dr Jan Van Dijk, Međunarodni viktimološki institut INTERVICT, Univerzitet Tilburg, Holandija: Ankete o viktimizaciji: trenutna situacija i potrebe za njihovim redovnim sprovođenjem u zemljama u tranziciji

Prof. dr Carol Hagemann-White, Univerzitet Osnabrück, Nemačka: Konvencija Saveta Evrope i pravo žena na život bez rodno baziranog nasilja – uticaj na politiku i praksu

11.45 – 12.00 Pauza za kafu i poster prezentacije

12.00 – 14.00 Plenarna sesija 2: Položaj žrtava kriminaliteta: teorija, praksa, istraživanje Moderatorka: dr Sanja Ćopić

Prof. dr Natti Ronel, Bar-Ilan Univerzitet, Izrael: Pozitivna viktimologija u teoriji i praksi

Ilse Van de Walle, međunarodna trenerica i konsultantkinja, Belgija: Potrebe mladih kao žrtava kriminaliteta

Prof. dr Oliver Bačanović, Fakultet za bezbednost, Univerzitet „Sv. Kliment Ohridski“, Bitolj, Republika Makedonija: Položaj žrtve krivičnog dela i oštećenog u reformisanom makedonskom krivičnom zakonodavstvu

Doc. dr Almir Maljević, Fakultet za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije, Sarajevo, Bosna i Hercegovina: Struktura maloljetničke delinkvencije u BiH – rezultati međunarodne studije primjenom metode samoprijavljivanja

14.00 – 15.00 Pauza za ručak i poster prezentacije

15.00 – 16.30 Tematske sesije i radionica 1

Tematska sesija 1: Deca žrtveModeratorka: dr Ivana Stevanović

Prof. dr Zorica Mršević, Institut društvenih nauka Beograd, Fakultet za evropske pravno- političke studije, Novi Sad, Srbija: Žrtve vršnjačkog nasilja

Doc. dr Sandra Fabijanić Gagro, Pravni fakultet, Rijeka, Hrvatska: Uloga i aktivnosti UN-a u zaštiti djece u modernim oružanim sukobima

2

Dr Ivana Stevanović, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Centar za prava deteta, Beograd, Srbija: Deca uključena u život ili rad na ulici kao žrtve iskorišćavanja i zloupotreba

Bejan Šaćiri, Viktimološko društvo Srbije, Nikola Petrović, Visoka medicinska škola strukovnih studija “Milutin Milanković” i Viktimološko društvo Srbije, Srbija: Porodična kohezivnost kao faktor sklonosti ka vandalizmu adolescenata

Tematska sesija 2: Žene i deca žrtve nasilja: odnos viktimizacije i kriminalizacijeModeratorka: Jasmina Nikolić

Doc. dr Marissabell Škorić, Pravni fakultet, Rijeka, Hrvatska: Obilježja spola i roda u normama kaznenog prava

Dragana Grabovica, Ivana Savić, Zaštitnik građana RS, Srbija: Žene žrtve nasilja kao izvršiteljke krivičnih dela protiv života i tela

Jadranka Buljević, Osnovni sud u Novom Sadu, Srbija: Karakterističan osvrt na žene i decu kao žrtve nasilja

MSc Jelena Grujić, Univerzitet EDUCONS, MSc Ana Bilinović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija: Sociokulturni i demografski aspekti prakse infanticida i njegovih žrtava

15.00 – 17.00 Radionica 1: Nasilje u porodici i sudska praksa u Srbiji: prezentacija i diskusija rezultata istraživanja Moderatorka: prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović

Prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović, direktorka Viktimološkog društva Srbije i redovna profesorka na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerzitet u Beogradu, Srbija: Prezentacija studije Praćenje primene zakonskih rešenja o nasilju u porodici u Srbiji: nalazi pilot istraživanja

Vanja Macanović, Autonomni ženski centar, Beograd, Srbija: Krivičnopravni odgovor na nasilje u porodici u Vojvodini: nalazi istraživanja

Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije: Pravosudna akademija i edukacija sudija i tužilaca vezana za primenu zakonskih rešenja o krivičnom delu nasilja u porodici

Jelena Sekulić, Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women)

16.30 – 17.00 Pauza za kafu i poster prezentacije

17.00 – 18.30 Tematske sesije

Tematska sesija 3: Viktimizacija putem interneta i zloupotrebom drugih tehničkih dostignuća

Moderatorka: Ljiljana Stevković Ljiljana Stevković, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd, Srbija:

Društvene mreže kao sredstvo seksualnog uznemiravanja maloletnica Doc. dr Svetlana Nikoloska, MPhil Marijana Blaževska, Fakultet bezbednosti,

Skoplje, Republika Makedonija: Žrtve kompjuterskog finansijskog kriminala Doc. dr Dragana Batić, Fakultet bezbednosti, Skoplje, Republika Makedonija:

Fiksirani identitet žrtve – sudbina ili izbor?

Tematska sesija 4: Žrtve različitih vidova viktimizacijeModeratorka: Jasmina Nikolić

Prof. dr Nataša Tanjević, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Filip Mirić, Pravna klinika Pravnog fakulteta, Niš, Srbija: Osobe sa invaliditetom kao žrtve diskriminacije u vezi sa zapošljavanjem – stanje i perspektive

Dr Ana Batrićević, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd, Srbija: Ekološka krivična dela - zločini bez žrtve

3

Mr Marija Kuzmanović, Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici, Srbija: Faktori koji utiču na vršenje trgovine ljudima i povezanost viktimizacije i kriminalizacije

Olivera Kuljić, Osnovni sud u Zrenjaninu, Srbija: Ko su žrtve reformisanog pravosuđa?

II dan - 23. novembar 2012. godine

09.30 – 10.00 Predstavljanje studije Evidentiranje kriminaliteta: iskustva iz sveta i SrbijeStudija je nastala u okviru projekta „Razvoj metodologije evidentiranja kriminaliteta kao osnova efikasnih mera za njegovo suzbijanje i prevenciju“, br. 179044, koji realizuje Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, a finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Rukovoditeljka projekta je prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović.O studiji će govoriti autori i recenzenti.

10.00 – 12.00 Plenarna sesija 3: Žrtve i institucijeModeratorka: dr Sanja Ćopić

Dr Michael Platzer, Naučni savet Ujedinjenih nacija, Austrija: Deca migranti u pritvoru: loši momci ili žrtve

Prof. dr Branko Lobnikar, prof. dr Gorazd Meško, Laura Fišer, Fakultet za krivično pravo i bezbednost, Univerzitet u Mariboru, Janez Ogulin, Uprava policije, Ljubljana, Slovenija: Zadovoljstvo žrtava nasilja u porodici reakcijom državnih organa i nevladinih organizacija na njihove prijave – slučaj Slovenije

Prof. dr Martin Killias, Anastasiia Lukash, Institut za kriminologiju, Univerzitet u Cirihu, Švajcarska: Iskustvo maloletnika iz Srbije i zemalja Zapadne Evrope sa viktimizacijom: poređenje rezultata međunarodne studije maloletničke delikvencije primenom metode samoprijavljivanja

Dr Nadia Wager, Fakultet zdravstvenih i društvenih nauka, Odeljenje za psihologiju, Bedfordšir univerzitet, Ujedinjeno Kraljevstvo: Da li je restorativna pravda adekvatan odgovor na seksualno nasilje?

12.00 – 12.30 Pauza za kafu i poster prezentacije

12.30 – 14.00 Plenarna sesija 4: Žrtve nasilja u porodici i seksualnog nasiljaModerator: prof. dr Oliver Bačanović

Prof. dr Nevena Petrušić, Prof. dr Slobodanka Konstantinović-Vilić, Pravni fakultet, Univerzitet u Nišu, Srbija: Nedavanje izdržavanja deci kao oblik ekonomskog nasilja

Dr Axelle Reiter, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Veroni, Vićenca, Italija; Evropski univerzitetski institut, Firenca, Italija: Žrtve „privatnih“ zločina i poštovanje ljudskih prava u međuljudskim odnosima

Prof. dr Cristina Cabras, prof. dr Eraldo Nicotra, Odsek za pedagogiju, psihologiju, filosofiju, Univerzitet u Kaljariju, Italija: Žrtva ili izvršilac? Studija korelacije.

14.00 – 15.00 Pauza za ručak

15.00 – 16.30 Tematske sesije

4

Tematska sesija 5: Žrtve, institucije i NVOModerator: Dragan Obradović

Mr Dragan Obradović, Pravni centar za decu i maloletnike Valjevo, Srbija: Lica lišena slobode-potencijalne žrtve sistema zbog povrede prava na zdravstvenu zaštitu u Republici Srbiji (praksa Evropskog suda za ljudska prava)

Jasmina Nikolić, Viktimološko društvo Srbije, Srbija: Kako smo pomagali ženama žrtvama nasilja koje su počinile krivično delo?

Doc. dr Tatjana Gerginova, Fakultet bezbednosti, Skoplje, Republika Makedonija: Institucionalna zaštita ljudskih prava u slučajevima preokračenja ovlašćenja od strane policije

Doc. dr Vesna Stefanovska, mr Nataša Jovanova, Fakultet bezbednosti, Skoplje, Republika Makedonija: Uloga NVO u zaštiti žrtava kriminaliteta u Republici Makedoniji

Tematska sesija 6: Viktimogeni i kriminogeni faktori i prevencija viktimizacijeModeratorka: dr Sanja Ćopić

Dr Danica Vasiljević-Prodanović, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd, Srbija: Značaj identifikovanja ponovljene viktimizacije za prevenciju kriminaliteta

Mario Stanojević, Bejan Šaćiri, Viktimološko društvo Srbije, Srbija: Alkoholizam kao kriminogeni i viktimogeni faktor

Prof. dr Milica Gligorović, mr Nataša Buha, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd, Srbija: Izloženost zlostavljanju kao činilac adaptivnog funkcionisanja dece sa lakom intelektualnom ometenošću

Vesna Stevanović, Apelacioni sud Niš, Srbija: Zaštita pešaka – jedne od najbrojnijih kategorija žrtava krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja

16.30 – 16.45 Zatvaranje konferencije

5

Programski odbor Konferencije

Prof. dr Alenka Šelih, profesorka emerita na Pravnom fakultetu Univerziteta u Ljubljani i članica Slovenačke akademije nauka i umetnosti (Slovenija)

Prof. dr Gerd Kirchhoff, profesor na International Victimology Institute, Graduate School of Victimology, Tokiwa University (Japan), profesor na College of Applied International Studies (Nemačka) i počasni član Viktimološkog društva Srbije

Prof. dr Jaishankar Karuppannan, profesor na Department of Criminology and Criminal Justice, Manonmaniam Sundaranar University (Indija)

Prof. dr Janice Joseph, profesorka na Richard Stockton College of New Jersey (SAD) Prof. dr Robert Peacock, profesor na Department of Criminology, Howard College,

Durban (Južna Afrika) Prof. dr Violeta Čačeva, Centar za kriminologiju, Institut za sociološka, politikološka

i pravosudna istraživanja, Univerzitet Sv. Ćirilo i Metodije, Skoplje (Makedonija) Prof. dr Slobodan Savić, redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u

Beogradu i predsednik Viktimološkog društva Srbije Prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović, redovna profesorka na Fakultetu za specijalnu

edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu, direktorka Viktimološkog društva Srbije i predsednica Evropskog udruženja za kriminologiju

Prof. dr Slobodnaka Konstantinović-Vilić, redovna profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu

Prof. dr Nevena Petrušić, redovna profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i potpredsednica Saveta Vlade RS za ravnopravnost polova

Dr Ivana Stevanović, naučna saradnica u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu, predsednica Centra za prava deteta i članica Saveta Vlade RS za prava deteta

Organizacioni odbor Konferencije

Prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović, redovna profesorka na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu, direktorka Viktimološkog društva Srbije i predsednica Evropskog udruženja za kriminologiju

Prof dr Đorđe Alempijević, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Institut za sudsku medicinu

Dr Sanja Ćopić, naučna saradnica u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu i predsednica Upravnog odbora VDS

Jasmina Nikolić, rukovoditeljka Službe za žrtve Viktimološkog društva Srbije VDS info i podrška žrtvama

Tamara Kljajić, volonerka u Viktimološkom društvu Srbije

6

PLENARNE SESIJE

Plenarna sesija 1: Žrtve kriminaliteta u savremenom društvu: uloga međunarodnih organizacija i ankete o viktimizaciji

Ankete o viktimizaciji: trenutna situacija i potrebe za njihovim redovnim sprovođenjem u zemljama u tranziciji

Prof. dr Jan Van DijkMeđunarodni viktimološki institut INTERVICT, Univerzitet Tilburg, Holandija

Statistika krivičnih dela registrovanih od strane policije ne reflektuje stvarni obim i trendove kriminaliteta. Tamna brojka kriminaliteta je posebno visoka u većini zemalja u tranziciji, i to zbog slabe prakse u evidentiranju podataka i nedostatka poverljivosti i poverenja među građanima. Posmatrano iz komparativne, evropske perspektive, policijski podaci u zemljama u tranziciji imaju tendenciju da budu krajnje umanjeni. U meri u kojoj je policijska praksa unapređena, primećuje se da se veći broj krivičnih dela registruje iako ne dolazi do stvarne promene u obimu kriminaliteta. Komparativne standardizovane ankete o viktimizaciji, kao što je Međunarodna anketa o viktimizaciji, predstavljaju izvor verodostojnih informacija o stvarnom obimu i trendovima kriminaliteta. Međunarodna anketa o viktimizaciji je u periodu između 1989. i 2010. godine sprovedena barem jedanput u 80 država, uključujući evropske zemlje. U nekim zemljama u tranziciji, posebno u Poljskoj, Estoniji i Gruziji, ponovljene međunarodne ankete o viktimizaciji pokazale su da je kriminalitet zabeležio značajan rast nakon političkih promena 1990-tih, ali da je potom došlo do snažnog pada. Tako je 2010. godine nivo kriminaliteta u Poljskoj i Gruziji bio ispod evropskog nivoa. S druge strane, stopa kriminaliteta je u Estoniji i Moldaviji još uvek bila iznad prosečne stope za Evropu. Rezultati Međunarodne ankete o viktimizaciji su, takođe, pokazali da je u zemljama u tranziciji javnost nesrazmerno više zabrinuta zbog kriminaliteta. Stope kriminaliteta prijavljenog policiji su niske ali pokazuju rastući trend. U mnogim zemljama u tranziciji žrtve su relativno nezadovoljne načinom na koji se prema njima odnosi policija. Kako bi se problemi kriminaliteta na nacionalnom nivou posmatrali u evropskoj perspektivi, zemljama u tranziciji se savetuje da sprovode redovne komparativne ankete o viktimizaciji kako bi se pratili trendovi kriminaliteta, strah od kriminaliteta i ocena rada policije. Bez ovakvih anketa, kriminalna politika se planira i sprovodi bez pouzdanog znanja o posledicama koje takva politika ima. Sprovođenje anketa o kriminalitetu čini kriminalnu politiku daleko više zasnovanom na činjenicama, a vladu odgovornijom pred javnošću.

7

Konvencija Saveta Evrope i pravo žena na život bez rodno baziranog nasilja – uticaj na politiku i praksu

Prof. dr Carol Hagemann-White Univerzitet Osnabrück, Nemačka

Nasilje nad ženama je na nivou politike Saveta Evrope prepoznato kao oblik kršenja ljudskih prava još 1993. godine. U sveobuhvatnoj Preporuci o zaštiti žena od nasilja iz 2002. godine, kao krajnji cilj definisano je „garantovanje ženama prepoznavanja, uživanja, korišćenja i zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda“. Time su postavljeni vodeći principi na kojima bi nacionalne politike trebalo da počivaju, i to kako u pogledu pružanja maksimalne zaštite i bezbednosti žrtava, tako i u odnosu na osnaživanje viktimiziranih žena kroz odgovarajuće službe za pružanje podrške i pomoći. Prema tome, uprkos fokusiranju na kriminalizaciju i gonjenje za sve vidove nasilja nad ženama, prihvaćen je pristup orijentisan ka žrtvama. Kako pokazuju komparativna istraživanja, praćenje primene politika pokazalo je njihovo sve veće približavanje u zemljama članicama i to na nivou eksplicitne politike, ali isto tako i široka tumačenja na nivou stvarne prakse. Da li je „model dobre prakse“ efikasan ili ne, zavisi od pravnog i institucionalnog okvira i načina na koji je implementiran.

Istanbulska konvencija, otvorena za potpisivanje maja 2011. godine, napravila je korak dalje u definisanju još specifičnijih obaveza država, kao i širenju njihove posvećenosti; to je Konvencija o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, pa ona definiše potrebu za akcijom čak i pre nego što se nasilje desi. Konvencija zahteva strateški pristup u eliminisanju nasilja, istovremeno apostrofirajući da bi sve mere trebalo u fokusu da imaju prava žrtve.

Na osnovu primera dobre prakse iz različitih država članica, u radu će se razmotriti šta glavni zahtevi istaknuti u Konvenciji znače u praksi.

Plenarna sesija 2: Položaj žrtava kriminaliteta: teorija, praksa, istraživanje

Pozitivna viktimologija u teoriji i praksi

Prof. dr Natti RonelBar-Ilan Univerzitet, Izrael

Pozitivna viktimologija je nova perspektiva na polju viktimologije, utemeljena na teorijama preuzetim iz pozitivne kriminologije i pozitivne psihologije. Glavna premisa ovog pristupa je da pozitivne komponente mogu imati jak isceljujući efekat te mogu da pomognu u prevazilaženju negativnih aspekata viktimizacije. Drugim rečima, „dobro“ može nadjačati „loše“. Pozitivna viktimologija ima za cilj pružanje pomoći osobama koje su preživele viktimizaciju, članovima njihovih porodica, praktičarima koji pružaju podršku žrtvama, pa čak i učiniocima. To je orijentacija zasnovana na oporavaku, koja nastoji da minimizuje uticaj koji je krivično delo moglo da ima. Pozitivna viktimologija sastoji se iz najmanje tri komponente, pri čemu svaka od njih podrazumeva različito pozitivno značenje. Prva je integracija usmerena na pojedince koji su iskusili viktimizaciju. Postajanje žrtvom može da dovede do socijalnog i duhovnog otuđenja, kao i samootuđenja, što se smatra negativnim

8

pravcem. To zahteva obrnutu integraciju kako bi se stvorio pozitivan napredak. Integracija je višeslojne prirode: uključuje proces socijalne inkluzije, iskustvo samointegracije i izazov duhovnog ujedinjenja. Druga komponenta sugeriše da bi intervencija trebalo da sadrži komponente koje žrtva doživljava kao pozitivne kako bi unapredila osećaj samovrednovanja. Iako se kroz proces terapije i oporavka može otkriti neizbežan bol, ukupno pozitivno iskustvo može nadjačati ovaj bol. Treća i poslednja komponenta je napor da pojedinac postigne zatvaranje vezano za primarnu vikitmizaciju (povređujući događaj ili događaje). Pored toga, cilj je i sprečiti sekundarnu viktimizaciju (dugotrajna reakcija pojedinca na povređujući događaj), kao što su subjektivne posledice primarne viktimizacije koje se ponekad razviju u determinante žrtvinog identiteta. Dok viktimizacija ugrožava dobrobit pojedinca na više nivoa, pozitivan pravac je u minimizovanju rizika i ispitivanju snaga pojedinca. Dalje, ovaj pristup je namenjen pomaganju žrtvi da sazre na socijalnom, ličnom i duhovnom nivou, uprkos tome što je bila povređena. Iako višestruka po definiciji, pozitivna viktimologija poseban akcenat stavlja na socijalni aspekat, uključujući reakciju društva na sopstvenost. Stoga pozitivna viktimologija utiče na proces sprovođenja zakona zasnovanog na osnovnim principima pozitivno doživljenog, integrativnog i isceljujućeg procesa. Poziv na fer postupak za žrtve, primenu terapeutskog suda i praksu restorativne pravde primeri su implementacije pozitivne vikitmologije u krivičnopravnom sistemu.

Potrebe mladih kao žrtava kriminaliteta

Ilse Van de Walle Međunarodna trenerica i konsultantkinja, Belgija

Bilo bi divno kada bismo mogli da zaštitimo decu i mlade od svih povreda koje se dešavaju u svetu odraslih, ali to nije moguće. Baš kao i odrasli, i deca i mladi postaju žrtve kriminaliteta. I oni, kao i odrasli, moraju da prođu kroz proces oporavka od viktimizacije. Postati žrtva kriminaliteta znači suočiti se sa brojnim posledicama. To se odnosi i na odrasle i na mlade. Kada se priča sa mladim ljudima koji su žrtve kriminaliteta, jedna od stvari koju svi navedu je: „Ne mogu da prestanem da mislim na to.“. Deca i mladi nikada neće zaboraviti šta im se dogodilo. Ali, uprkos tome, većina njih uspe da takvim događajima nađe odgovarajuće mesto u svojim životima i ima blistavu budućnost.

Da bi se oporavili od kriminaliteta, deci i mladima je potrebna pomoć. Oni to ne mogu da urade sami. Potrebna im je podrška, koja je zasnovana na njihovim potrebama. Na sreću, poslednjih godina mnogo toga se promenilo za decu žrtve. U zakonodavstvu mnogih država oni su prepoznati kao ranjiva grupa žrtava; postoje smernice za uspostavljanje pravde za decu žrtve i svedoke krivičnih dela, koje su usvojene u mnogim zemljama. Pa ipak, u svakodnevnoj praksi deca i mladi su veoma često zaboravljena grupa žtava. Njihove potrebe često nisu prepoznate.

Zašto je to tako? Postoji nekoliko odgovora na ovo pitanje. Mi, kao odrasli, želimo da zaštitimo decu od povređivanja. Pokušavamo da ih držimo dalje od posledica krivičnog dela: što su manje umešana, brže će zaboraviti. Nažalost, to nije tačno, ali je razumljivo. S druge strane, deca često ne traže pomoć kada im je potebna, već pokušavaju da zaštite svoje roditelje. Ili, ako zatraže pomoć, često su pogrešno shvaćena. Kada se krivično delo dogodi, deca su već uključena u to što se desilo i ako ih kasnije isključimo, često ćemo samo pogoršati situaciju. Deca i mladi žele da budu

9

uključeni, oni žele da budu informisani, žele da znaju šta se desilo. Oni žele da budu poštovani, viđeni ne samo kao žrtve, već kao mlade osobe ili deca sa sopstvenim potrebama, sa sopstvenim očekivanjima vezanim za podršku i krivičnopravni sistem.

Na osnovu višegodišnje prakse, kao i na osnovu savremenih istraživanja i literature, u ovom radu ću dati pregled potreba mladih ljudi koji su žrtve kriminaliteta i kako mi, kao odrasli, možemo najbolje odgovoriti na njihove potrebe.

Položaj žrtve krivičnog dela i oštećenog u reformisanom makedonskom krivičnom zakonodavstvu

Prof. dr Oliver BačanovićFakultet za bezbednost, Univerzitet „Sv. Kliment Ohridski“, BitoljRepublika Makedonija

Već skoro dve decenije u toku je reforma makedonskog krivičnog zakonodavstva. Prvi koraci napravljeni su posle osamostaljivanja Republike Makedonije, tačnije izdvajanjem makedonskog od tadašnjeg jugoslovenskog, odnosno saveznog (materijalnog i procesnog) krivičnog zakonodavstva. U početku, zakonski tekstovi su po pravilu sadržali odredbe koje su preuzete iz prethodnog zakonodavstva, da bi se u kasnijem periodu preduzeli smeliji i radikalniji koraci u pravcu reformiranja makedonskog krivičnog zakonodavstva.

Polazne osnove reforme kada su u pitanјu žrtve i oštećeni bili su: saznanja o važnosti žrtve s aspekta ostvarivanja kriminalno-političkih ciljeva, proces subjektivizacije krvičnog prava i s tim u vezi „nove kaznenopravne filozofije koncepta ljudskih prava“, kao i koncept restorativne pravde u čemu značajno mesto zauzima žrtva krivičnog dela.

Predmet našeg proučavanja je analiza Krivičnog zakonika, Zakona o krivičnom postupku i Zakona o maloletničkoj pravdi, koji su analizirani iz perspektive položaja žrtava krivičnog dela i oštećenog. U radu se osvrćemo na najznačajnije novine povezane sa položajem žrtve, odnosno oštećenog. Interesantno je da se te novine ne odnose samo na tipična procesna prava žrtve i oštećenog kao učesnika u krivičnom postupku, već i na prava povezana sa sprečavanjem sekundarne viktimizacije, kao i na neke oblike pomoći i podrške žrtvama.

Cilj rada je da se sagleda položaj žrtve i oštećenog u reformisanom makedonskom krivičnom zakondavstvu i da kritički osvrt na neka rešenja koja pogoršavaju položaj žrtve.

U radu se takođe definišu naredni koraci, sa čijim preduzimanjem se već kasni. Radi se o donošenju odgovarajućih zakona i podzakonskih akata sa kojima će se operacionalizovati rešenja iz napred pomenutih zakona i sa kojima će se postepeno zaokružiti normativni deo reformiranja kaznenog zakonodavstva.

Sledeća aktivnost svakako je edukacija i obuka pravosudnih organa. S tim u vezi, određeni pomaci su načinjeni, ali na tom planu neophodno je još dosta toga da se uradi.

10

Struktura maloljetničke delinkvencije u BiH – rezultati međunarodne studije primjenom metode samoprijavljivanja

Doc. dr Almir MaljevićFakultet za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije, Sarajevo, Bosna i Hercegovina

Medijski izvještaji, određeni broj stručnjaka, policijska statistika, potenciraju da je maloljetnička delinkvencija u BiH u porastu i da ispoljava nekoliko trendova. Prije svega, smatra se da je najčešći oblik maloljetničke delinkvencije vezan za imovinski kriminalitet. Nadalje, smatra se da maloljetnici sve češće vrše nasilne delikte, maloljetnici sve češće vrše krivična djela u grupama, maloljetnici se sve češće udružuju sa punoljetnim osobama prilikom izvršenja krivičnih djela i tako dalje. U ovom radu, analizirajući podatke prikupljene primjenom metode samoprijavljivanja na reprezentativnom uzorku djece završnih razreda u osnovnim školama u BiH, ispitaćemo u kojoj mjeri percipirani trendovi odgovaraju stvarnom stanju maloljetničke delinkvencije u BiH. Posebna pažnja  biće posvećena pitanjima kao što su najčešći oblici maloljetničke delinkvencije (naročito grupne delinkvencije), koji su najčešći oblici viktimizacije maloljetnika u BiH, te oblicima društvene reakcije na odabrane oblike maloljetničke delinkvencije.

Plenarna sesija 3: Žrtve i institucije

Deca migranti u pritvoru: loši momci ili žrtve

Dr Michael PlatzerNaučni savet Ujedinjenih nacija, Austrija

Kako je sve veći broj maloletnih imigranata i mladih prestupnika sa migrantskim statusom koji su uhapšeni u Austriji (kao i u većini zapadnoevropskih zemalja) zbog težih i lakših krivičnih dela, sprovedeno je istraživanje u pritvoru za maloletnike u Gerasdorfu i u zatvoru u Beču. U istraživanju je korišćen instrument Međunarodne ankete o viktimizaciji kako bi se došlo do saznanja o njihovoj zemlji porekla, etničkoj i verskoj pripadnosti, nivou obrazovanja, iskustvu iz škole, životnim očekivanjima, potom da li su u vezi, da li je porodična situacija stabilna i kakva su njihova lična iskustva sa nasiljem.

Najveće iznenađenje u nalazima bili su podaci o etničkoj i verskoj pripadnosti mladih ljudi. Veoma je visok procenat dečaka srpskog porekla – među pritvorskom populacijom nije bilo Hrvata niti Slovenaca. Iako je broj Srba i Hrvata u Beču gotovo isti, u pritvorima nije bilo Poljaka, Čeha ni Slovaka. Da li je pripadnost katoličkoj veri zaštitni faktor? Ispitivano je koje godine je njihova porodica došla u Austriju, kakva je veza sa zemljom porekla, kakvo je znanje nemačkog jezika i kakvo je njihovo druženje sa sunarodnicima (ili prijateljima koji su rođeni Austrijanci). Istraživanje je pokazalo da su njihovo iskustvo iz škole i očigledno socijalno isključivanje determinišući faktori. Bitnu ulogu imali su i slab nadzor roditelja, pritisci vršnjaka, kao i njihovi stavovi prema devojčicama.

Mladi ljudi u Austriji se optužuju i osuđuju samo za najteža krivična dela: pljačka, fizički napad, dilovanje droge, provalna krađa i krađa. Rastući problem

11

predstavljaju mladi Rumuni (koji se često iskorišćavaju od strane organizivanih grupa) ali postoje programi za njihov povratak u domovinu. Poseban problem je mali broj sportskih i vannastavnih aktivnosti ili programa podrške koji su namenjeni srpskoj omladini u Beču. Ekonomska situacija takođe znači da postoji manji broj mogućnosti za zapošljavanje ili bavljenje zanatima.

Zadovoljstvo žrtava nasilja u porodici reakcijom državnih organa i nevladinih organizacija na njihove prijave – slučaj Slovenije

Prof. dr Branko Lobnikar, Prof. dr Gorazd MeškoFakultet za krivično pravo i bezbednost, Univerzitet u Mariboru, Slovenija

Laura Fišerstudent, Fakultet za krivično pravo i bezbednost, Univerzitet u Maribor, Slovenija

Janez Ogulin Uprava policije, Ljubljana, Slovenija

Cilj ovog rada je da predstavi rezultate ankete o zadovoljstvu žrtava radom državnih organa i nevladinih organizacija u slučaju prijave nasilja u porodici. Žrtve su zamoljene da ocene različite aspekte rada policijskih službenika, socijalnih radnika, sudija i volontera nevladinih organizacija vezano za njihovu prijavu nasilja u porodici. Žrtve su procenjivale nivo adekvatnosti reakcije, stavove državnih organa i NVO, kao i to da li je komunikacija predstavnika nadležnih službi pri interakciji sa njima ispunila njihova očekivanja. Pored toga, žrtve su zamoljene da ocene nivo stručnosti ovih institucija u oblasti prevencije nasilja u porodici, uključujući i to da li su bile zadovoljne merama prevencije buduće viktimizacije. Na kraju ankete, žrtve su bile zamoljene da kažu u koga imaju najviše poverenja. Istraživanje je sprovedeno u leto 2012. godine, a obuhvatilo je 52 žene žrtve nasilja u porodici. Istraživanje je inicirano od strane slovenačke policije. Upitnik koji su konstruisali autori ovog rada prosleđen je žrtvama preko članova nevladinih organizacija. Učešće u istraživanju je bilo dobrovoljno a poverljivost zagarantovana.

Svi odgovori mereni su na petostepenoj skali (1-uopšte se ne slažem, 5-u potpunosti se slažem). Što se tiče prve reakcije, žrtve su bile najzadovoljnije reakcijom NVO (AS=4,80), zatim socijalnih radnika (AS=3,85), policije (AS=3,69) i sudom (AS=3,40). Istim redom su žrtve ocenjivale nivo razumevanja njihove situacije, gde je najniži skor imao sud - 3,56. Kvalitet komunikacije je bio iznad 3 u slučaju ocenjivanja policije, socijalnih radnika i suda, i skoro 5 u slučaju NVO. Žrtve nasilja u porodici su uglavnom bile zadovoljne dobijenom pomoći (sud je dobio najnižu ocenu kada se radi o ocenjivanju njihovih usluga). Učesnici su ocenili iznad proseka zadovoljstvo kada su u pitanju mere zaštite koje su dobile (od 3,20 u slučaju suda, 3,40 službe socijalne zaštite, 3,57 policije i 4,60 nevladinih organizacija). Žrtve nasilja u porodici u Sloveniji najveći stepen poverenja imaju prema nevladinim organizacijama (AS=4,68), zatim socijalnim radnicima (AS=3,71), policiji (AS=3,30) i na kraju sudovima (AS=3,16). Rezultati se mogu koristiti kako bi se poboljšala mreža službi za podršku žrtvama u Sloveniji.

12

Iskustvo maloletnika iz Srbije i zemalja Zapadne Evrope sa viktimizacijom: poređenje rezultata međunarodne studije maloletničke delikvencije primenom

metode samoprijavljivanja

Prof. dr Martin KilliasAnastasiia LukashInstitut za kriminologiju, Univerzitet u Cirihu, Švajcarska

Predmet ovog rada je poređenje iskustava maloletnika u Srbiji i zemljama zapadne Evrope sa viktimizacijom, kao i ukazivanje na glavne izazove takvog istraživanja i načine za njihovo prevazilaženje. Ponekad se fenomen žrtve i viktimizacije shvata različito zbog specifičnosti u zakonodavnim, kulturalnim i istorijskim perspektivama. Iz tog razloga je poređenje iskustva sa viktimizacijom (kao i ponašanja učinilaca) na osnovu zvaničnih statističkih podataka veoma teško. Neki izazovi i primeri takvih razlika biće razmatrani.

Među njima su: 1. razlike u pravnom položaju žrtve u različitim zemljama, 2. razlike u viktimološkom, sociološkom i zakonskom razumevanju pojma žrtve, 3. problemi sopstvenog prihvatanja kao žrtve (takođe i kao učinioca) u slučajevima kršenja osnovnih ljudskih prava, bez obzira na to da li su oni predviđeni zakonskim rešenjima (na primer, problem vršnjačkog nasilja, proganjanja, batinjanja i slično). U radu će biti navedeni neki razlozi i primeri.

Jedno od rešenja u globalizovanom svetu je anketa sa samoprijavljivanjem maloletničke delinkvencije, koja će biti sprovedena po treći put (ISRD-3). Biće proučavano iskustvo maloletnika sa viktimizacijom, zajedno sa drugim pitanjima vezanim za vršenje krivičnih dela i zloupotebu psihoaktivnih supstanci u pomenutoj društvenoj grupi. Srbija je učesnik u ovom istraživanju, kao i druge zemlje zapadne i istočne Evrope i Azije. Učešće zemalja iz različitih delova sveta je veoma važno zbog procesa globalizacije, migracija i imigracije ljudi iz različitih društava. Migracije ponekad uzrokuju posebna iskustva viktimizacije i iskustva sa vršenjem krivičnih dela, koja će biti ukratko opisana.

U radu će biti opisan glavni nalaz ISRD-2, zajedno sa glavnim očekivanjima od ISRD-3, koji će biti sproveden u Srbiji. Među prednostima ovog istraživanja je standardizovani upitnik, jedinstven način sprovođenja ankete i mnoge druge prednosti koje dozvoljavaju poređenje iskustva maloletnika sa viktimizacijom.

Da li je restorativna pravda adekvatan odgovor na seksualno nasilje?

Dr Nadia WagerFakultet zdravstvenih i društvenih nauka, Odeljenje za psihologiju, Bedfordšir univerzitet, Ujedinjeno Kraljevstvo

Primena restorativne pravde u slučaju seksualnih delikata je veoma sporna, sa jakim argumentima i u prilog i protiv njene primene. Međutim, postoji relativan nedostatak studija sprovedenih na slučajnom uzorku, koja istražuju iskustva i uticaj restorativne pravde na žrtve seksualnog nasilja. Stoga nije jasno koji dokaz se koristi u prilog različitim tvrdnjama, a smatra se da se rasprava proširila u „empirijskom vakuumu“. Zbog toga je cilj ovog preglednog rada da istraži ključne argumente u ovoj raspravi i da ispita prirodu, validnost i konzistentnost dokaza koji potkrepljuju ili osporavaju različite strane argumenata. Glavno istraživačko pitanje bilo je u kojoj meri

13

restorativna pravda može da doprinese ostvarivanju pravde i da izađe u susret potrebama žrtava seksualnog nasilja u procesu oporavka, i to kako onda kada seksualno nasilje uključuje seksualno zlostavljanje u detinjstvu, tako i seksualno nasilje prema odrasilima.

Kao metod korišćen je Arksijev i O’Malijev (2002) okvir, koji se sastoji iz šest faza koje uključuju sintezu i analizu kako neempirijske literature tako i studija koje uključuju različite modele procesa pregledanja. Termini za pretraživanje bili su: seksualni napad ili seksualno zlostavljanje ili seksualno nasilje ili seksualno ili rodno zasnovano nasilje ili seksualno zlostavljanje dece ili teško nasilje ili učestalo nasilje i restorativna pravda ili rasprava ili posredovanje između žrtve i učinioca ili dijalog između žrtve i učinioca. Korišćene su sledeće elektronske baze podataka: SocIndex, Google Scholar, PsychInfo, Sage Criminology Collection, Psychological and Behavioural Sciences Collection, PubMed. Nije postavljena granica u pogledu godine izdanja. Međutim, najraniji rad koji je identifikovan objavljen je 1998. godine, a prikupljanje podataka je bilo završeno krajem juna 2012. godine. Istraživanje je bilo ograničeno na članke/izveštaje objavljene na engleskom jeziku. Spiskovi nađenih referenci bili su pretraživani kako bi se identifikovali drugi mogući izvori, koje treba uključiti. Prvobitno je identifikovano 58 izvora koji su potencijalno odgovarali za uključivanje; uključujući knjige, novije članke, recenzirane članke i neobjavljene teze.

Nalazi nude smernice za buduća istraživanja koja bi zauzvrat mogla pomoći u daljem razvoju rasprave sve do faze gde bi praktičari bili sposobni da koriste empirijske nalaze prilikom formulisanja presuda kao vid stvarne primene restorativne pravde u slučajevima seksualnog nasilja.

Plenarna sesija 4: Žrtve nasilja u porodici i seksualnog nasilja

Nedavanje izdržavanja deci kao oblik ekonomskog nasilja

Prof. dr Nevena Petrušić, prof. dr Slobodanka Konstantinović-VilićPravni fakultet, Univerzitet u Nišu, Srbija

Ekonomsko nasilje u porodičnom kontekstu jedan je od najmanje izučavanih oblika rodno zasnovanog nasilja. Uprkos negativnim posledicama koje izaziva, ovaj vid nasilja još uvek je na marginama feminističkih istraživanja, teško se prevenira, prepoznaje i sankcioniše. Ovaj rad posvećen je ekonomskom nasilju nad decom, koje se negativno odražava na njihov celokupan fizički i psihički razvoj, a pogađa i roditelje, najčešće majke, koje posle prestanka zajednice života po pravilu samostalno vrše roditeljsko pravo. Iako roditelji imaju zakonsku dužnost da izdržavaju svoju decu, česti su slučajevi neizvršavanja ove obaveze, o čemu svedoči broj sudskih postupaka za ostvarivanje prava deteta na izdržavanje. Istraživanja pokazuju da je ovaj postupak izuzetno neefikasan, uprkos proklamovanom načelu hitnosti. Tokom trajanja alimentacionih parnica, mnoga deca žive u krajnjoj bedi, bez mogućnosti da zadovolje i najelementarnije životne potrebe, čemu doprinosi i retka primena privremenih mera, kojima se može pružiti provizorna zaštita i obezbediti zadovoljenje egzistancijalnih potreba deteta. Evidentne su teškoće i u prinudnom izvršenju sudskih odluka o izdržavanju deteta, a problemi postoje i u procesuiranju krivičnih dela nedavanja izdržavanja, propisanog čl. 195. Krivičnog zakonika Srbije.

14

U nastojanju da steknu uvid u delotvornost i efikasnost postupka za sudsku zaštitu i ostvarivanje prava deteta na zakonsko izdržavanje, autorke su tokom 2012. godine, u organizaciji Odbora za ljudska prava Vranje, S.O.S. telefon Vranje, sprovele istraživanje prakse sudova u Vranju, Bujanovcu i Bosilegradu, opštinama koje pripadaju jednom od najnerazvijenijih područja Srbije. Istraživanjem je obuhvaćeno 60 parničnih predmeta, 48 izvršnih predmeta, kao i 19 krivičnih predmeta procesuiranih tokom 2010. godine. Podaci prikupljeni korišćenjem posebno sastavljenog upitnika, koji su u radu prezentovani i analizirani, pružaju uvid u ključne probleme koji se u praksi javljaju prilikom rešavanja sporova koji se tiču izdržavanja deteta, prinudnog izvršenja presuda kojima je naloženo davanje izdržavanja, kao i procesuiranja krivičnog dela nedavanja izdržavanja.

Žrtve „privatnih“ zločina i poštovanje ljudskih prava u međuljudskim odnosima

Dr Axelle Reiter Ekonomski fakultet, Univerzitet u Veroni, Vićenca, Italija Evropski univerzitetski institut, Firenca, Italija

Posmatrano iz različitih, međusobno suprotstavljenih perspektiva, pred međunarodne dokumente o ljudskim pravima postavljeni su, teorijski i u praksi, brojni izazovi. Jedna od najoštrijih kritika upućenih međunarodnim normama o ljudskim pravima i institucijama je interna u odnosu na paradigmu o ljudskim pravima; ona napada navodnu nesposobnost međunarodnog pravnog poretka da osigura prava i interese najranjivijih žrtava nasilja i drugih vidova zloupotrebe, posebno žena i dece, i u svojoj najekstremnijoj varijanti poziva na demontiranje čitavog „režima ljudskih prava“. Međutim, kako su u stvarnosti ove ranjive grupe žrtava često marginalizovane i ostavljene bez adekvatne zaštite, to ne može biti pripisano nedostatku adekvatnog normativnog okvira već pre nepoštovanju, neadekvatnoj primeni zakona i sistemskom zanemarivanju legitimnog prava ovih žrtava na zaštitu i obeštećenje. U potpunosti priznajući važnost hitnog otklanjanja nedostataka u postojećem sistemu, ovaj rad predlaže da se pronađe „lek“ unutar (pre nego spolja) međunarodnog zakonodavstva o ljudskim pravima, oslanjajući se na sudsku praksu koja je u nastajanju u međunarodnim i regionalnim telima koja se bave tom temom, tako što će se ojačati mehanizmi koji dopuštaju horizontalnu primenu standarda ljudskih prava u odnosima između privatnih aktera.

Ovaj rad je podeljen u četiri dela. Prvi opisuje problematiku o kojoj je reč i savremeni neuspeh da se isprave nepravde koje su iskusile ranjive žrtve, fokusirajući se posebno na nasilje usmereno ka ženama i deci. Tri sledeća dela potom dubinski analiziraju mogućnosti dostupne žrtvama kako bi kao „treća strana“ tražila primenu međunarodnih ugovora o ljudskim pravima u postupku protiv nedržavnih aktera koji su ugrozili njihova osnovna prava, tako im obezbeđujući preko potrebna sredstva za ublažavanje posledica pretrpljenog zlostavljanja. Drugi deo ispituje mogućnost davanja međunarodnom zakonodavstvu o ljudskim pravima direktan uticaj na sukobe između pojedinaca pred nacionalnim sudovima, što je u skladu sa primenom ustavnih normi u postupcima po privatnoj tužbi. Treći deo osvrće se na savremene slučajeve u kojima su osuđene države zbog toga što nisu zaštitile pojedince nakon narušavanja njihovih prava, sa naglaskom na indirektan uticaj međunarodnih ugovora na privatne odnose. Najzad, četvrti deo proučava direktnu primenljivost međunarodnog okvira o

15

ljudskim pravima na nedržavne aktere u međunarodnim ili transnacionalnim sudovima i domaćim sudovima zasnovanim na načelu univerzalne jurisdikcije.

Žrtva ili izvršilac? Studija korelacije

Prof. dr Cristina Cabras,Prof. dr Eraldo NicotraOdsek za pedagogiju, psihologiju, filosofiju, Univerzitet u Kaljariju, Italija

Tokom prethodnih nekoliko decenija, nalazi istraživanja o rodno zasnovanom nasilju nisu jednoznačni kada je reč o rasprostranjenosti rodne simetrije ili asimetrije. Nekoliko istraživanja pokazalo je da je nasilje u porodici uglavnom dvosmerno, dok druga tvrde da su manji prestupi simetrični, ali da će ozbiljnije povrede najverovatnije biti nanešene od strane muških partnera ženama. Takođe, noviji rezultati pokazuju da nasilje u porodici karakteriše rodna asimetričnost i da nasilje u najvećoj meri vrše muškarci prema svojim partnerkama.

Neki autori su ispitivali motivaciju koja stoji iza nasilja i otkrili da muškarci imaju tendenciju da započnu nasilje, dok žene uglavnom koriste nasilje kao odgovor na nasilničko ponašanje muškaraca.

Skorašnji pregled literature sumira neke faktore koji utiču na prijavljivanje nasilja i pokazuje da postoje rodno specifični faktori koji utiču i na prijave muškaraca u vezi sa nasiljem nad njihovim partnerkama (okrivljivanje, iskazivanje potreba, strah od posledica i izbegavanje), kao i na tendenciju žena da u manjoj meri prijavljuju nasilje koje trpe od svojih partnera (opravdavanje, normalizovanje situacije, odnos zavisnosti i samookrivljavanje).

Na tim osnovama, naša studija istražuje vezu između indikatora pretrpljenog i izvršenog nasilja i vezu između strategija prevladavanja i frekvencije pretrpljenog nasilja. Naš uzorak je sačinjen od 60 žrtava nasilja u porodici. Instrumenti koje smo koristili bili su CISS (inventar prevladavanja stresnih situacija) i CTS2 (revidirana skala taktika u upravljanju konfliktima). Sprovedena statistička analiza bila je konfirmatorna faktorska analiza sa metodom kovarijanse MIMIC (multipli indikatori i višestruki uzroci), korelacione analize i binarne logističke regresije.

16

TEMATSKE SESIJE

Tematska sesija 1: Deca žrtve

Žrtve vršnjačkog nasilja

Prof. dr Zorica MrševićInstitut društvenih nauka Beograd, Fakultet za evropske pravo- političke studije, Novi Sad

Rad će predstaviti činjenice vezane za žrtve vršnjačkog nasilja koje vrše maloletna lica/deca protiv drugih maloletnika, kao što je npr. ukazivanje na uočenu pojavu sve mlađeg uzrasta žrtava koji su najčešće osnovci, grupno izvršavanje i povećana brutalnost nasilnih akata, pojava zataškavanja nasilja od strane školskih vlasti, rodno diferencirane uloge žrtava vršnjačkog nasilja.

Metodologija prikupljanja podataka za analizu bazirala se uglavnom na kvalitetnim medijskim izveštajima u Srbiji objavljenim u jednogodišnjem fokusiranom periodu (juli 2011. – juli 2012. godine). Taj medotodološki pristup ne pripada onoj sada već napuštenoj „elitnoj kriminološkoj“ analizi tzv. velikih tema. Umesto njih, taj metodološki pristup je karakterističan za kriminologiju svakodnevnog života kojom se analiziraju oblici kriminaliteta koji pogađaju svakodnevnog čoveka, a koji pristup sve više preovlađuje u savremenoj kriminologiji.

Vršnjačkog nasilja uvek je bilo, ali je opasno što ono postaje sve brutalnije i što su žrtve sve mlađe. Čitav je spektar neprihvatljivog ponašanja čije su žrtve deca, od pretnji, nazivanja pogrdnim imenima, ogovaranja, ignorisanja, omalovažavanja, do seksualnog i fizičkog nasilja, čak i uz primenu oružja, čak i ono koje dovodi do silovanja. Posebno je zabrinjavajuće kontinuirano nasilje nad jednim detetom od strane vršnjačke grupe.

Otkriveni slučajevi su samo vrh ledenog brega mnogobrojnih i još neotkrivenih, jer je uvek potrebno vreme da se dete-žrtva osmeli i usudi da alarmira okolinu na ono što joj se desilo. Zlostavljanje dece od strane druge dece u školi već godinama uzima maha, a žrtve su, najčešće, nemoćni, ometena deca, ili mlađi kao žrtve starijih. Iako su i žrtve i počinioci deca, ukazaće se na uloge i odgovornosti odraslih jer su disfunkcije u funkcionisanju porodice i škole, do kojih dolazi u odnosima odraslih lica bliskih i žrtvama i učionicima vršnjačkog nasilja, neminovna uzročna pozadina ovog fenomena. Rad će sadržati i analizu najnovijih i najdrastičnijih slučajeva vršnjačkog nasilja, kao i reakcije javnosti, ulogu medija, ulogu policije i drugih institucionalnih aktera.

Osnovni ciljevi rada su: da se ukaže na ozbiljnost ove pojave jer nasilje koje se dešava žrtvama dečjeg uzrasta ostavlja teške, a ponekada i tragične posledice; da se kritički osvrne na dosadašnje efikasne (ali i one neefikasne) mere sprečavanja viktimiziranja dece vršnjačkim nasiljem u školama; da se identifikuju prave mere preventivnog karaktera i mogućeg sankcionisanja ovakvog socijalno devijantnog i opasnog ponašanja maloletnih lica u školskom ambijentu.

Osnovne teme su pojam, vrste, nivo brutalnosti, učesnici vršnjačkog nasilja, ko su žrtve, involvirani posmatrači, aspekt rodne (ne)ravnopravnosti; mesto i vreme dešavanja vršnjačkog nasilja, trajanje, posledice; mere protiv nasilnika, mere za

17

pomoć žrtvama, uloga porodice, uloga škole, uloga drugih institucionalnih aktera, uloga medija.

Uloga i aktivnosti UN-a u zaštiti djece u modernim oružanim sukobima

Doc. dr Sandra Fabijanić GagroPravni fakultet, Rijeka, Hrvatska

Djeca su uvijek, barem posredno, žrtve oružanih sukoba. Moderne oružane sukobe općenito karakterizira visok postotak civilnih žrtava, uglavnom žena i djece, a položaj djece u takvim okolnostima je izuzetno kompleksan. Posljedica neprijateljstava za dijete nije samo trenutačna, vidljiva „šteta“; ona uključuje prizmu dalekosežnih manifestacija po život i psihički razvoj djece, njihovu stabilnost, blagostanje ili osjećaj sigurnosti. Djeca se u oružanim sukobima zlostavljaju, ubijaju, raseljavaju, a (pre)često i koriste kao instrument ratovanja. Podobna su za manipuliranje, često nasilno odvojena od obitelji, „dezorijentirana“ zbog svoje mladosti i ranjivosti, žive u strahu od nemogućnosti pronalaska izlaza iz takve situacije i vrlo lako postaju sudionici ili počinitelji zločina. Imajući u vidu brojnost sukoba i dalekosežnost utjecaja ratnih stradanja na djecu, nastojanja ka njihovoj zaštiti u oružanim sukobima nužno je prepoznati kao bitna.

Predmet ovog rada jest istraživanje aktivnosti Ujedinjenih naroda u pitanjima opće sigurnosti i zaštiti djece u modernim oružanim sukobima. Ta su se pitanja u posljednjem desetljeću često razmatrala pred Ujedinjenim narodima: u Općoj skupštini, pred Vijećem sigurnosti, u izvješćima glavnog tajnika. Države su se tim dokumentima pozivale na poštivanje obveza preuzetih po međunarodnom humanitarnom pravu, posebno na poštivanje odredbi Ženevskih konvencija iz 1949. godine, Dopunskih protokola I i II, kao i Konvencije o pravima djeteta i njenog Fakultativnog protokola o pravima djeteta glede uključivanja djece u oružane sukobe. Zbog specifičnosti, ali i širine problema ustanovljena je i funkcija Posebnog predstavnika glavnog tajnika za djecu u oružanim sukobima (Special Respresentative of the Secretary-General on Children and Armed Conflict), formirana je Radna grupa za analizu praćenja i izvješćivanja o stanju u različitim područjima. Osnovna je namjera prilikom utemeljena Radne grupe bila da njena izvješća služe kao okidači za akciju (triggers for action) Vijeća sigurnosti, kako bi se time stvorio pritisak na sukobljene strane da se u svojim aktivnostima pridržavaju relevantnih međunarodnopravnih odredbi o zaštiti djece u oružanim sukobima.

Cilj rada je ukazati na činjenicu da osam usvojenih rezolucija Vijeća sigurnosti (od 1999. do 2011. godine) i petnaest usvojenih rezolucija Opće skupštine (od 1997. do 2012. godine) nesumnjivo naglašavaju da se radi o veoma važnom pitanju. Sustav praćenja i izvješćivanja ukazao je, između ostalog, na nekoliko čestih, ponavljajućih, a istodobno krajnje teških povreda prava djece i njihova integriteta u oružanim sukobima (primjerice, ubojstvo i sakaćenje djece, novačenje i iskorištavanje djece vojnika, silovanje i ostala seksualna iskorištavanja, otmice, vojni napadi na škole i bolnice itd.).

Nažalost, i najnovije rezolucije Vijeća sigurnosti i pojedinačna Izvješća glavnog tajnika UN-a te njegova Posebnog predstavnika za djecu u oružanim sukobima, u odnosu na problem iskorištavanja djece te povrede njihovih prava u oružanim sukobima, i dalje izražavaju duboku zabrinutost za trenutno stanje.

18

Deca uključena u život ili rad na ulici kao žrtve iskorišćavanja i zloupotreba

Dr Ivana StevanovićInstitut za kriminološka i sociološka istraživanja,Centar za prava deteta, Beograd, Srbija

„Dete ulice“ je bilo koji dečak ili devojčica do 18 godina starosti za koga je ulica postala pretežni izvor prihoda i koje nije adekvatno zaštićeno ili nadzirano od strane odrasle zrele osobe. Za decu i mlade koja žive ili borave na ulici u Srbiji se koriste još i termini „društveno neprilagođena“, „vaspitno zapuštena“ ili „vaspitno ugrožena“, „deca prosjaci“, deca sa „asocijalnim“ ili „antisocijalnim ponašanjem“. Pomenuti nazivi ukazuju na različite pristupe društva pojavi, različitosti uzroka i ispoljavanja. U poslednje vreme je u upotrebi i novi termin „deca u pokretu“, koji podrazumeva i decu uključenu u život ili rad na ulici. Uzimajući u obzir terminološku neusklađenost u ovoj oblasti, za potrebe ovog rada biće korišćen termin „deca uključena u život ili rad na ulici“, uz ukazivanje na neophodnost jasnog terminološkog određenja posmatrane pojave, kao i jasnog definisanja i razlikovanja pojmova „dete na ulici“ i „dete sa ulice“. Ukazujući na značaj teme ovog rada autorka daje prikaz relevantnih istraživanja u ovoj oblasti u Republici Srbiji, dostupnih podataka o deci koja su uključena u život ili rad na ulici i posebno ističe faktore rizika koji doprinose da se dete uključi u život ili rad na ulici i postane žrtva zloupotreba i iskorišćavanja.

Imajući navedeno u vidu, osnovni cilj ovog rada je da, preko analize stanja, ukaže na oblasti za prioritetno delovanje, odnosno na neophodnost sistemskog odgovora na ovu pojavu. U tom smislu autorka posebno ukazuje na potrebu: razvijanja i sprovođenja celovitih mera prevencije; smanjivanje siromaštva; efikasnije delovanje sistema zaštite dece koja su uključena u život ili rad na ulici od iskorišćavanja i zloupotreba; unapređenje zakonodavnog okvira; razvijanje povećane odgovornosti za temu od strane relevantnih aktera; unapređenja saradnje na svim nivoima (lokalnom, nacionalnom, regionalnom i međunarodnom); kontinuiranog praćenje ove pojave i evaluacije rezultata; razvoj edukativnih i informativnih programa, kao i primenu holističkog principa i kontinuiranog razvoja kapaciteta svih aktera koji su nosioci ovlašćenja u zaštiti dece uključene u život i rad na ulici od iskorišćavanja i zloupotreba.

Porodična kohezivnost kao faktor sklonosti ka vandalizmu adolescenata

Bejan ŠaćiriViktimološko društvo Srbije, Beograd, Srbijua

Nikola M. PetrovićVisoka medicinska škola strukovnih studija “Milutin Milanković”,Viktimološko društvo Srbije, Beograd, Srbija

Kohezivnost se definiše kao emocionalna veza između članova porodice i može biti izražena kroz četiri nivoa: razjedinjenost – veoma nizak nivo kohezivnosti; izdvojenost – nizak do umeren nivo kohezivnosti; povezanost – umeren do visok nivo kohezivnosti; isprepletenost – veoma visok nivo kohezivnosti. Središnji nivo kohezivnosti optimalan je za funkcionisanje porodice. Kada je nivo kohezije veoma visok ima previše konsenzusa unutar porodice i premalo nezavisnosti, dok je kod

19

previše niske kohezivnosti situacija obrnuta. Porodični odnosi koji karakterišu nisku kohezivnost mogu uticati na pojavu različitih oblika devijantnosti kod adolescenata. Jedna od devijantnosti koja može biti posledica nefunkcionalnosti porodice i nestabilnih i slabih emocionalnih veza je vandalističko ponašanje. Vandalizam je zlonamerno i bespravno uništavanje, zagađivanje ili oštećivanje tuđeg materijalnog ili intelektualnog vlasništva, bez namere da se time stekne direktna materijalna korist za sebe ili druge. Namera ovog rada bila je da ispita u kojoj meri porodična kohezivnost utiče na sklonost ka vandalizmu kod adolescenata. U istraživanju su korišćena dva upitnika: skala kohezivnosti i skala sklonosti ka vandalizmu. Druga skala ispitivala je više kategorija vandalizma: klasični, estetski, ekološki, kulturni i sajber vandalizam. Ispitano je 100 učenika beogradskih srednjih škola. Pretpostavka je bila da će ispitanici koji percipiraju svoju porodicu kao manje kohezivnu imati veći skor na skali sklonosti ka vandalizmu. Pored toga, pretpostavka je bila da će postojati razlika u sklonosti ka vandalizmu između devojčica i dečaka.

Tematska sesija 2: Žene i deca žrtve nasilja: odnos viktimizacije i kriminalizacije

Obilježja spola i roda u normama kaznenog prava

Doc. dr Marissabell ŠkorićPravni fakultet, Rijeka, Hrvatska

U radu će biti riječi o tome (pre)poznaju li norme kaznenog prava obilježja spola s aspekta počinitelja/ice kaznenog djela i s aspekta žrtve kaznenog djela, te imaju li spol ili rod ikakvu ulogu u kaznenom pravu. U tu svrhu analizirane su odredbe Kaznenog zakona RH, a kako bi se odgovorilo na pitanje postoje li specifičnosti između muškog i ženskog kriminaliteta poslužili smo se statističkim pokazateljima o ukupnom kriminalitetu u Republici Hrvatskoj i odnosom između muških i ženskih počinitelja kaznenih djela. Statistički podaci pokazuju kako muškarci u prosjeku sudjeluju s oko 90% u ukupnom kriminalitetu, čineći tako znatno više kaznenih djela od žena. Osim toga, žene i muškarci razlikuju se i prema tipu kaznenih djela čijem počinjenju su skloni. Žene kao počiniteljice kaznenih djela koja u sebi sadrže element nasilja javljaju se iznimno rijetko. Istodobno, žene su često žrtve nasilnih kaznenih djela, posebice obiteljskog nasilja i silovanja pa će se navedena kaznena djela posebno analizirati.

U zaključku se ističe kako norme kaznenog prava ne prave razliku između kaznenopravnog statusa žena i muškaraca niti s aspekta počinitelja/ice kaznenog djela niti s aspekta žrtve kaznenog djela. To znači da počinitelji/ce svih kaznenih djela (osim čedomorstva), kao i žrtve mogu biti osobe oba spola. No, iako su norme kaznenog prava spolno neutralne, one nisu rodno neosjetljive. Na normativnom nivou učinjeni su znatni pomaci u opisima pojedinih inkriminacija te u pogledu zaštite žrtava i jačanja njihove uloge u kaznenom postupku. Seksualni delikti u proteklih dvadesetak godina doživjeli su brojne izmjene te su i dalje u fokusu stučne javnosti. Presude Europskog suda za ljudska prava, kao i niz međunarodnih instrumenta zahtijevaju stalno usklađivanje kaznenopravnog uređenja ove materije. Značajan pomak učinjen je i u pogledu rješavanja problema obiteljskog nasilja i potrebe stvaranja pretpostavki za njegovo sprječavanje. Nužnost da se žrtvama nasilnih kaznenih djela pruži dodatna zaštita razlog je usvajanja posebne pravne regulative u

20

ovom području i propisivanja niza mjera kojima se na izravan ili neizravan način štite žrtve nasilja.

Unatoč postojanju odgovarajućeg pravnog okvira u praksi su još uvijek vidljivi rodni sterotipi kada su u pitanju seksualni delikti te smo svakodnevno svjedoci obiteljskom nasilju. Sve to upućuje na zaključak kako je nužno i dalje ulagati napore u razvijenje svijesti ljudi o neprihvatljivosti pojedinih oblika ponašanja, osigurati uvjete za provedbu postojećih propisa o zaštiti žrtava nasilja kao i uspostaviti sustav u kojem će pojedinci zaduženi za njihovu provedbu odgovorati za svoje propuste.

Žene žrtve nasilja kao izvršiteljke krivičnih dela protiv života i tela

Dragana Grabovica,Ivana SavićZaštitnik građana, Srbija

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, odnosno na bazi sprovedenih istraživanja o stanju u oblasti porodičnog/partnerskog nasilja, u poslednjoj deceniji u Republici Srbiji, uočava se porast prijava porodičnog/partnerskog nasilja i broj pokrenutih postupaka za zaštitu od nasilja. Studije pokazuju da povećan broj prijavljenih slučajeva ne predstavlja nužno i povećanje stope nasilja, već jačanje društvene svesti o potrebi rešavanja ovog problema. Zaštitnik građana, u okviru svojih nadležnosti preduzima mere i aktivnosti na zaštiti i unapređenju prava žena, samim tim i žena žrtava porodičnog/partnerskog nasilja. Analizirajući zakonodavni okvir zaštite žena od nasilja i rad organa javne vlasti u procesu zaštite žena od nasilja, kroz razgovor sa osuđenicama, koje izdržavaju višegodišnje zatvorske kazne zbog ubistva ili drugog dela počinjenog prema partneru, kako bi se zaštitile od dugogodišnjeg nasilja koje su trpele, uočeno je da se postojeći zakonodavni okvir nedovoljno efikasno sprovodi u praksi. Naime, kao posebno značajno postavlja se pitanje primene, prihvatanja olakšavajućih okolnosti u sudskom postupku kada su žene žrtve višegodišnjeg nasilja ujedno i izvršioci krivičnog dela protiv života i tela prema svom partneru. Otuda, ovaj rad za predmet ima porodičnopravne i krivičnopravne norme u oblasti zaštite od nasilja, kao i norme koje se odnose na krivična dela protiv života i tela i pojedine institute krivičnog prava. Opšti cilj rada je da prikaže i analizira zakonodavni okvir Republike Srbije u oblasti pružanja zaštite od porodičnog i partnerskog nasilja naročito onda kada je žrtva ujedno i izvršilac krivičnog dela protiv života i tela. Takođe, rad ima za cilj analizu osnovnih izazova i prepreka za efikasnu zaštitu od nasilja, unapređenje položaja žrtava i njihove zaštite u institucionalnim okvirima.

Karakterističan osvrt na žene i decu kao žrtve kriminaliteta

Jadranka BuljevićOsnovni sud, Novi Sad, Srbija

Ova rasprava ima za cilj da pokrene pitanje zašto žrtve postaju izvršioci krivičnih dela i do koje mere društvo okreće glavu pred ovim začaranim krugom da zlostavljani postaje zlostavljač. Ukoliko se ozbiljnije i sistematično u rešavanje ovog problema

21

uključe nadležne institucije sistema sigurno će i stepen kriminala, kao i patnje ljudi, biti daleko manji.

Žene koje su ubile lica koja su ih zlostavljala tretiraju se u sudskoj praksi kao izvršioci krivičnih dela i to najtežih krivičnih dela. Postaju okrivljene, optužene i osuđene na veoma visoke kazne zatvora. Tačno je da je život najvažniji zaštitni objekt u krivičnom pravu (i to ne samo sa pravnog već i moralnog i socijalnog stanovišta), što zakonodavac pravilno sankcioniše. Međutim, u napred navedenim slučajevima i zakonodavac i institucije sistema javno priznaju da je u takvim slučajevima žrtva nasilnik, odnosno zlostavljač, koji kao takav očito čini krivično delo ili čak više njih i to, veoma često, u dužem periodu, i po nekoliko godina ili decenija, ali takvog učinioca niko ne procesuira, okreće se glava od takve vrste kriminala, a kad njegova žrtva u svom trpljenju pređe prag izdržljivosti i reaguje, te se okrene protiv svog nasilnika, umesto žrtve, ubistvom, postaje izvršilac krivičnog dela, a njen mučitelj dobija status žrtve.

Svako će reći da je u vreme zlostavljanja žena imala zaštitu u vidu krivičnog dela nasilja u porodici, ali malo ljudi razmišlja o tome da se radi o novijem krivičnom delu, pa neko ko je trpeo zlastavljanje decenijama nije imao takvu vrstu zaštite. Isto tako zlostavljači sve što čine ne čine javno, pa je teško dokazivo njihovo ponašanje, jer na „sceni“ u sudnici žena po pravilu ostaje sama. Ukoliko neko od drugih građana to i primeti, neće da se meša u strepnji i strahu od reakcije zlostavljača, obzirom da policija po pozivu obično samo konstatuje uznemiravanje, upozori zlostavljača i time se slučaj završava. Tek kada žena ubije zlostavljača, nemoćna da više trpi poniženja, fizički, psihički i seksualni teror, uključuju se institucije sistema, počinje suđenje i klupko se odmotava, ali tada je za nju isuviše kasno.

Pored zlostavljanja žena, koje se okrenu protiv svojih zlostavljača, veliki problem je i zlostavljanje dece i to naročito u seksualne svrhe. Malog A.R. (starog 6 godina) u kući očuha i majke seksualno i fizički zlostavljala su dva maloletnika (17 godina), a sve to je mobilnim telefonom snimao očuhov sin (19 godina) i snimljeni materijal pokazivao drugim licima. Policija je uspela da dođe samo do jednog snimka, koji je sam po sebi užasavajuć, jer su ostali uništeni. Nakon pokretanja sudskog postupka, mali A.R. odveden je sa majkom u sigurnu kuću, ali je posle dve nedelje zajedno s majkom preseljen kod bake i dede po majci. Već tokom prvostepenog krivičnog postupka majka se sa njim vratila kod njegovog očuha, u istu sredinu u kojoj je zlostavljan, a protiv očuhovog sina, Apelacioni sud u Novom Sadu je ukinuo prvostepenu presudu kako bi utvrdilo da li je on bio dovoljno zreo (mlađi punoletnik) u vreme izvršenja dela.

A mali A.R.? Dete koje tek počinje da živi i dalje ostaje u sredini zlostavljača koji još nisu ni sankcionisani. Tada izreka – zlostavljani postaje zlostavljač dobija svoje puno značenje. I krug se nastavlja.

Ove žrtve nužno zaslužuju pažnju svih institucija sistema, a naročito viktimologije.

22

Socioantropološki i demografski aspekti prakse infanticida i njegovih žrtava

MSc Jelena GrujićUniverzitet EDUCONS, Sremska Kamenica, Srbija

MSc Ana BilinovićFilozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija

U ovom radu će biti reči o socio-antropološkim i demografskim aspektima prakse infanticida i strukturnim specifičnostima novorođenčadi kao žrtava ovog krivičnog dela do kojih se došlo pomoću postojećih teorijsko-empirijskih istraživanja u antropologiji, etnologiji, demografiji i komparativnoj kriminologiji kao naukama koje se ovim fenomenom bave. Kroz konkretne istorijske oblike infanticida, sa posebnim osvrtom na njegovu viktimološku dimenziju, biće reči o njegovim funkcijama koje je imao u predindustrijskim društvima, kao i u nekim društvima sa prostom društvenom strukturom koje danas postoje: funkciji kontrole broja stanovnika na primeru australijskih Aboridžina i infanticidu blizanaca, funkciji održavanja genetskog zdravlja društva i infanticidu novorođenčadi sa fizičkim deformacijama, kao i funkciji regulacije odnosa u polnoj i starosnoj strukturi na primerima infanticida u Japanu i Indiji. U poslednjem delu rada biće predstavljeni zaključci do kojih se došlo istraživanjem postojeće empirijske građe (studije plodnosti, studije albinizma, popisi stanovništva) zasnovane na dva modela: 1. sociolobiologističkom modelu prakse infanticida kao selektivnog uklanjanja potomstva svesnom namerom i 2. maltuzijanskom modelu infanticida kao kulturnog konstrukta i mehanizma kontrole broja populacije u određenim fazama društveno-ekonomskog razvoja.

Tematska sesija 3: Viktimizacija putem interneta i zloupotrebom drugih tehničkih dostignuća

Društvene mreže kao sredstvo seksualnog uznemiravanja maloletnica

Ljiljana StevkovićInstitut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd, Srbija

U uslovima ubrzanog tehnološkog razvoja virtuelni prostor postaje pogodno sredstvo i mesto izvršenja različitih kriminalnih ponašanja. Informaciono-tehnološka pismenost mladih i njihov virtuelni život na društvenim mrežama, sa minimalnim mogućnostima zaštite, vode riziku njihove viktimizacije različitim vidovima nasilja u virtuelnom svetu čije se posledice često manifestuju u realnim životnim okolnostima. U skladu sa tim, predmet rada je seksualno uznemiravanje maloletnica na društvenim mrežama. Rad ima za cilj predstavljanje rezultata istraživanja seksualnog uznemiravanja maloletnica na društvenim mrežama koje je realizovala autorka rada. Istraživanje je realizovano u periodu od februara do maja 2012. godine, primenom kvalitativne metodologije, pri čemu su podaci prikupljani fokus grupnim intervjuisanjem 20 maloletnica uzrasta od 14 do 17 godina i individualnim intervjuisanjem njihovih roditelja. U prvom delu rada biće prikazane osnovne metodološke karakteristike istraživanja. Potom će biti prikazani rezultati koji se odnose na oblike i dinamiku seksualnog uznemiravanja maloletnica, kao i karakteristike žrtava i virtuelnih

23

seksualnih nasilnika. Na samom kraju, kroz analizu iskustava ispitanica i njihovih roditelja biće ukazano na posledice koje je ovaj, po mnogo čemu specifičan oblik viktimizacije, ostavio na psihički i socijalni život maloletnica i njihovih porodica.

Viktimizacija proganjanjem putem interneta

Vida Vilić Studentkinja doktorskih studija, Pravni fakultet Univerziteta u Nišu, Srbija

Globalne društvene mreže doprinele su stvaranju novog, sofisticiranog, neupadljivog, tehnički savršenog oblika vršenja krivičnih dela putem interneta kojima je teško suprotstaviti se zbog njihove „nevidljivosti“ i „neopipljivosti“. Zbog izuzetno velikog broja korisnika, dostupnosti podataka, otvorenosti u komunikaciji, ali i nedovoljene zakonske regulative na nacionalnom i međunarodnom planu, društvene mreže predstavljaju odlično skrovište za izvršioce ove vrste krivičnih dela i znatno otežavaju zaštitu žrtava. Internet komunikacija predstavlja način povezivanja ljudi širom planete – na ovaj način, svet je u mogućnosti da vizualizuje veze između pojedinaca, otvarajući prostor zloupotrebi ove virtuelne komunikacije. Najčešći vidovi zloupotrebe su proganjanje i uznemiravanje korišćenjem internet komunikacija, krađa identiteta, internet prevare, manipulacija ličnim podacima i zloupotreba ličnih fotografija, nadgledanje i „zatrpavanje” elektronske pošte („spam“), prisluškivanje i snimanje „pričaonica” (chat rooms).

Proganjanje korišćenjem interneta (cyber stalking) definiše se kao uporno i ciljano zlostavljanje pojedinca putem elektronskih načina komunikacije. Ovakvo ponašanje može da bude samo „virtuelno“ i ograničeno samo na komunikacioni prostor u okviru interneta, ali se može preneti iz „virtuelnog“ u „stvarni“ svet i tada predstavljati uvod u najopasnije oblike viktimizacije. Slično pravim progoniteljima, internet progonitelji pokušavaju da nadgledaju aktivnosti svoje žrtve, da pronađu što više podataka o njoj, da kontaktiraju osobe sa kojima je žrtva bliska, da na nezakonit način čitaju poštu svoje žrtve i da prate njene aktivnosti na internetu. Žrtva postaje nesigurna, uplašena, zastrašena i ne sagledava način na koji može da utiče na prestanak uznemiravanja i proganjanja. Viktimizacija putem interneta predstavlja izraz „moralne panike“ u društvu, koja za rezultat ima strah od nepoznatih ljudi.

Cilj ovog rada je da ukaže na značaj i neophodnost proučavanja proganjanja putem interneta, na oblike tog proganjanja i najčešće žrtve. Osnovne teme koje će biti u radu analizirane odnose se na definisanje proganjanja putem interneta, karakteristike žrtava i određivanje faktora viktimizacije putem interneta, moguće načine otkrivanja izvršilaca i pronalaženje žrtava radi sagledavanja obima i učestalosti javljanja pomenute vrste proganjanja, kao i načina suzbijanja i sprečavanja.

Žrtve kompjuterskog finansijskog kriminala

Doc. dr Svetlana Nikoloska,MPhil Marijana BlaževskaFakultet za bezbednost, Skoplje, Makedonija

Kompjuterski kriminal poslednjih godina dobija sve veći broj novih pojavnih oblika, a jedan od njih je kompjuterski finansijski kriminalitet ili izrada i upotreba lažnih

24

platnih kartica. U makedonskom Krivičnom zakoniku iz 2009. godine, u glavi 25 pod nazivom „Krivična dela protiv javnih finansija, platnog prometa i privrede“, uvedena je nova inkriminacija „Izrada i upotreba lažnih platnih kartica“. Slučajevi sa elemenima ovog dela u Republici Makedoniji su otkriveni, a policija je postupala i ranije, ali su krivične prijave podnošene za druga krivična dela koja imaju slična obeležja. Radi se o finansijskom kriminalu, ali ovo delo se svrstava u grupu kompjuterskog kriminala jer se u vršenju dela koriste komjuterski uređaji koji omogućavaju obezbeđivanje podataka iz kompjuterskih sistema, izradu lažih platnih kartica i njihovu upotrebu za podizanje novca na bankomatima ili pri plaćanju u radnjama. Osnovni cilj je izvlačenje novca sa tuđih bankovnih računa, pri čemu izvršioci ciljaju na visinu računa u banci, a ne na to čiji je račun. Žrtve ovog vida kriminaliteta su sva fizička i pravna lica koja imaju račune u banci. Da li žrtva doprinosi da bude žrtva ovog vida kriminaliteta time što ima novac na računu ili banke imaju slab mehanizam zaštite bankarskih podataka? Činjenica je da oba ova momenta iskorišćavaju vešti učinioci komjuterskog kriminaliteta i izvlače tuđi novac upotrebom lažnih platnih kartica. Komjuterski finansijski kriminalitet je kriminalitet novijeg datuma koji već ima međunarodni karakter, tako da se kriminalci organiziraju u procesu planiranja i izvršenja krivičnog dela „izrada i upotreba lažnih platnih kartica“, pri čemu je njihov cilj da izvuku što više novca sa bankarskih računa. Ove kriminalce žrtva ne interesira kao „osoba“ ili „firma“, interesuje ih isključivo novac. Položaj žrtve ovog vida kriminaliteta je isti kao i položaj žrtve drugog imovinskog kriminaliteta, odnosno, ono što policija pronađe i oduzme, može da bude vraćeno žtvama. Novi koncept kriminalističke istrage, koja obuhvata i finansijsku istragu, merama proširene konfiskacije omogućava istražnim organima da pronađu i obezbede novac stečen ovim krivičnim delom kod direktnih izvršilaca, ali i kod organizatora i pomagača. Predmet ovog rada je analiza slučajeva iz policijse i sudske prakse u periodu 2010-2011. godine, pri čemu se posebno uzima u obzir način biranja žrtve, kao i položaj žrtve u procesu krivičnog postupka s aspekta njihovog obeštećenja. Biće iskorišćen metod analize slučaja, statistički metod i metod komparacije.

Fiksirani identitet žrtve – sudbina ili izbor?

Doc. dr Dragana BatićFakultet za bezbednost, Skoplje, Makedonija

Nesreće su sastavni deo života svih ljudi i one izazivaju reakcije tuge, straha, očaja, ljutnje. Ljudi se neretko nađu u položaju žrtve, pogođeni nesrećama koje se najčešće dešavaju iznenada i neočekivano. One mogu da se odvijaju na individualnom planu (smrt bliske osobe, sopstvena fiička bolest, nasilje) ili na planu celokupne zajednice (ratovi, izbeglištvo, prirodne nesreće razornih moći).

Praksa kao i istraživanja su pokazali da su različiti ljudi u sličnim situacijama reagovali različito u zavisnosti od njihovih ličnih karakteristika i porodične istorije. Neodgovarajuća strategija savladavanja može dovesti do „naučene bespomoćnosti“, koja, pak, vodi do fiksiranog identiteta žrtve. Cilj rada je da ukaže na faktore koji vode ka fiksiranom identitetu žrtve, kao i na faktore koji su ključni da do toga ne dođe.

Nasuprot fiksiranom identitetu žrtve stoji rezilijentnost, kao sposobnost prevladavanja stresa i teškoća. To znači da postoji relativno dobar ishod uprkos tome što se individua nalazi u situacijama koje nose veliki rizik za razvoj psihopatologije.

25

Fokus je na relativnoj otpornosti na iskustvo psiho-socijalnog rizika. Pojam rezilijentnosti je koncept pozitivne psihologije, koji se protivi determinističkim shvatanjima, koja doprinose pesimističkom shvatanju ljudske prirode. Po ovom shvatanju, stresni događaji zauvek određuju identitet pojedinca, obično ostavljajući trajne posledice po ličnost, što dovodi do etiketiranja osoba koje su bile žrtve nekog stresnog događaja.

Naše mišljenje je da identitet nije fiksiran stresnim okolnostima kojima je ličnost izložena. To znači da ono što se nekome desilo, ne predstavlja tu ličnost, to nije njen identitet. U određenoj, adekvatno podstičućoj sredini, svi ljudi imaju kapacitet za pozitivne promene, iako su se našli u položaju žrtve. Psiho-socijalna intervencija i psihoterapija doprinose prevladavanju traumatizovanosti i razvijanju rezilijentnosti.

Tematska sesija 4: Žrtve različitih vidova viktimizacije

Osobe sa invaliditetom kao žrtve diskriminacije u vezi sa zapošljavanjem – stanje i perspektive

Prof. dr Nataša TanjevićVisoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Srbija

Filip MirićPravna klinika Pravnog fakulteta u Nišu,Student doktorskih studija, Pravni fakultet Univerziteta u Nišu, Srbija

Osobama sa invaliditetom pripadaju sva ona prava koja su svim ljudskim bićima zagarantovana opštim međunarodnopravnim aktima. S obzirom da je pravo na rad jedno od osnovnih ljudskih prava, ono takođe pripada i osobama sa invaliditetom, a država i društvo imaju obavezu da svet rada učine otvorenim, dostupnim i pravednim za sve. Međutim, diskriminacija po osnovu invalidnosti je veoma složena pojava koja je prisutna u svim sferama društvenog života, a naročito u sferi rada i zapošljavanja. Razlozi koji su doveli do toga su brojni: životni uslovi, socijalna i ekonomska politika raznih perioda, ali i mnogi društveni faktori poput neznanja, nemara, nebrige, straha, predrasuda. Zbog toga su na međunarodnom i nacionalnom nivou usvojeni različiti dokumenti koji sadrže odredbe o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom i koji pružaju pravni okvir za njihovo zapošljavanje. U skladu sa tim, Srbija je domaće zakonodavstvo u značajnoj meri približila standardima međunarodne zajednice i Evropske unije u ovoj oblasti i time otvorila mogućnost za efikasniju zaštitu osoba sa invaliditetom. Ipak, jedan od osnovnih problema je primena zakona u praksi. Poražavajuća je činjenica da je stopa zaposlenosti ovih osoba veoma niska, budući da je zaposleno oko 13% osoba sa invaliditetom, a od toga 10% u nevladinom sektoru (najviše u organizacijama samih osoba sa invaliditetom) a svega 1% u privrednom i javnom sektoru, što uslovljava da veliki broj ovih osoba živi ispod ili na samom pragu siromaštva, a pored toga se suočava sa različitim fizičkim i socijalnim barijerama, te se diskriminacija nastavlja i nakon usvajanja pomenutih zakona. Nedostatak zvanične evidencije o broju osoba sa invaliditetom u Srbiji je doveo do toga da je veoma teško utvrditi pokazatelje o stanju nezaposlenosti i drugim činjenicama u vezi sa radom i zapošljavanjem osoba sa invaliditetom. Zbog toga smo se u radu ograničili na podatke Nacionalne službe za zapošljavanje, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a koristili

26

smo i pojedina istraživanja sprovedena pre svega od strane različitih nevladinih organizacija koje se bave zaštitom ove grupe ljudi. Posebna pažnja je posvećena osobama sa invaliditetom kao žrtvama diskriminacije u vezi sa zapošljavanjem i faktorima koji utiču na njen nastanak. U radu smo pokušali da, kroz prikaz svih relevantnih dokumenata međunarodnog i unutrašnjeg prava, ukažemo na pojedine njihove manjkavosti predlažući pritom i određene izmene postojećih zakonskih rešenja de lege ferende. Imajući u vidu sve navedeno, u okviru zaključka smo preporučili i pojedine praktične mere za suzbijanje diskriminacije osoba sa invaliditetom u vezi sa zapošljavanjem i radom.

Ekološka krivična dela – zločini bez žrtve?

Dr Ana BatrićevićInstitut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd, Srbija

Ekološka krivična dela (poput zagađenja životne sredine, nezakonitog lova i ribolova i šumske krađe), predstavljaju najozbiljnije oblike povređivanja i ugrožavanja životne sredine ili njenih integralnih delova (zemljišta, vazduha, vode, flore i faune). Ova dela postaju globalni fenomen, čiju rapidnu ekspanziju potvrđuju mnoga istraživanja eminentnih nacionalnih i međunarodnih organizacija i stručnjaka pojedinaca iz oblasti zaštite životne sredine. Takođe je utvrđeno da krivična dela usmerena protiv životne sredine nose u sebi mnogo viši stepen društvene opasnosti nego što se to na prvi pogled može zaključiti. Ona se često pojavljuju kao delovi mreže organizovanog transnacionalnog kriminaliteta i tesno su povezana sa vršenjem krivičnih dela protiv života i tela, korupcijom, poreskom evazijom i diskriminacijom. Međutim, činjenica da ni u teoriji ni u praksi nije postignuta saglasnost o prirodi zaštitnog objekta ovih inkriminacija nameće pitanje: „Ko se može smatrati žrtvom (bilo direktnom bilo indirektnom) ekoloških krivičnih dela – pojedinac kome se krši pravo na zdravu životnu sredinu, društvene grupe koje su najviše izložene negativnim posledicama tih krivičnih dela, društvo kao celina, čitavo čovečanstvo uključujući ne samo sadašnje već i buduće generacije ili životna sredina odnosno njene komponente kao vrednosti per se?“ Poimanje ekoloških krivičnih dela kao zločina bez žrtve može umanjiti njihov značaj u očima javnosti i, istovremeno, preti da suzi krug subjekata potencijalno zainteresovanih za njihovo otkrivanje, dokazivanje, sprečavanje, suzbijanje i kažnjavanje. Zbog toga autorka ovog rada kao ključnu temu razmatra održivost obima i sadržine tradicionalnog, antropocentrično definisanog pojma žrtve u kontekstu osnovnih postulata savremene etike, zasnovane na biocentrizmu. Autorka naglašava rastući uticaj biocentrizma na formulisanje predominantnih shvatanja u krivičnom pravu, kriminologiji i viktimologiji. Zatim, nastojeći da odgovori na pitanje da li su ekološka krivična dela zločini bez žrtve, autorka najpre determiniše pojam, karakteristike i značaj tih inkriminacija. Zatim, polazeći od tradicionalnih definicija pojma žrtve, ona analizira pojam zločina bez žrtve i njegovu opravdanost i održivost uopšte, a posebno u kontekstu ekološkog kriminaliteta. Konačno, autorka se fokusira na karakteristike društvenih vrednosti koje se štite ekološkim krivičnim delima da bi odredila ko su njihove direktne ili indirektine žrtve i kako ih prepoznati i zaštititi na najefikasniji način.

27

Faktori koji utiču na vršenje trgovine ljudima i povezanost viktimizacije i kriminalizacije

Mr Marija KuzmanovićKazneno- popravni zavod u Sremskoj Mitrovici, Srbija

Trgovina ljudima kao oblik kriminaliteta, ozbiljan je i složen društveni problem, koji postoji od davnina. Devedesetih godina XX veka problem je posebno aktuelizovan. Procenjuje se da je godišnja zarada kriminalaca od krijumčarenja migranata oko 6,75 milijardi dolara, a da je, prema podacima US Department of State (2012), čak 27 miliona muškaraca, žena i dece širom sveta viktimizirano.

Predmet ovog rada su izvršioci trgovine ljudskim bićima kao organizovane kriminalne aktivnosti, a cilj rada je prikaz nekih rezultata dosadašnjih istraživanja o izvršiocima trgovine ljudima i o faktorima koji utiču na vršenje ovog krivičnog dela uz posvećivanje posebne pažnje vezi između viktimizacije i vršenja trgovine ljudima.

Trgovina ljudskim bićima je operacionalizovana definicijom Konvencije UN iz 2000. godine koja je 2005. godine implementirana u Krivični zakonik Republike Srbije. U radu će biti prikazana i analiza relevantnih pojmova kao i analiza faktora izvršenja krivičnog dela trgovine ljudima koja predstavlja oblik kriminaliteta i viktimizacije u čijoj etiologiji se prepliću gotovo svi makro i mikro kriminogeni i viktimogeni faktori.

U periodu do 2011. godine, u svetu je sproveden relativno mali broj istraživanja posvećen izvršiocima trgovine ljudima i trgovini ljudima kao organizovanoj kriminalnoj aktivnosti. Znatno veći broj istraživanja je posvećen žrtvama čija se viktimizacija i kriminalizacija objašnjava “push” i “pull” faktorima, odnosno faktorima guranja i privlačenja, koji postoje u zemljama porekla i destinacije. Istraživanja potvrđuju da su žene i deca uglavnom izloženi trgovini ljudima u cilju seksualne eksploatacije.

Kada je u pitanju Srbija, istraživanja trgovine ženama, decom i muškarcima vršena su u cilju sticanja saznanja o samoj pojavi, o broju viktimiziranih, podizanju svesti, nasilju nad ženama u periodu tranzicije, poziciji teritorije Srbije u kriminalnim kanalima. Istraživanja o karakteristikama izvršilaca trgovine ljudima i organizovanim kriminalnim grupa ukazuju na faktore kriminalizacije, pol izvršilaca, etničku pripadnost, starosnu dob, školsku spremu i zanimanje, pozicije u kriminalnoj organizaciji.

Ko su žrtve reformisanog pravosuđa?

Olivera KuljićOsnovni sud, Zrenjanin, Srbija

Pre tri godine desila se reforma pravosuđa u Republici Srbiji. Kako i zašto? Brzopotezno, oktroisano i bez javne debate. Trebalo bi jasnije istaći žrtve ove reforme. Da li su to „stari“, koji su uspešno preživeli reformu ili „novi“, koji se nakon traumatičnog otpuštanja, prema najavama, vraćaju na posao kao povratnici. Kakav će biti odnos „starih“ i „novih“ pravosudnih kadrova? Ko je odgovoran za iskonstruisanu podelu na žrtve i dželate u pravosuđu? Kako obeštetiti materijalno i moralno oštećene kadrove? Ovo je samo deo pitanja kako se politički revanšizam nakon smene vlasti prelama u pravosuđu. Može li se uopšte u ovom procesu tragati za žrtvama, ili smo

28

svi žrtve? Ja bih govorila o ovoj temi na primeru raznih konkretnih slučajeva u sudu u Zrenjaninu. Radi se o povratnicima koji su se ovih dana vratili na posao.

Tematska sesija 5: Žrtve, institucije i NVO

Lica lišena slobode - potencijalne žrtve sistema zbog povrede prava na zdravstvenu zaštitu u Republici Srbiji (praksa Evropskog suda za ljudska prava)

Mr Dragan ObradovićPravni centar za decu i maloletnike Valjevo, Srbija

Predmet ovog rada je jedan specifičan vid zaštite prava lica lišenih slobode – njihovo ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu u uslovima izolacije. Naime, u različitim vrstama sudskih postupaka dolazi do lišenja slobode pojedinih lica – prekršajni postupak, krivični postupak. Po pravnosnažnosti odluke kojom je izrečena efektivna kazna prema nekom od ovih lica značajan je i postupak izvršenja kazne u nekoj od ustanova za izvršenje kazne u našoj zemlji. Jedno od osnovnih prava koja pripada svim kategorijama lica lišenih slobode je pravo na zdravstvenu zaštitu.

Cilj rada je upoznavanje stručne pravničke javnosti sa postupanjem službenih lica prema licima lišenim slobode u različitim fazama postupka i omogućavanje ovoj kategoriji lica da ostvari pravo na zdravstenu zaštitu u uslovima izolacije. Značajno je upoznati stručnu javnost u kojoj meri se prema licima lišenim slobode kada je u pitanju ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu krše ljudska prava i uskraćuje im se ovo pravo. U tom pogledu naročito je značajna dosadašnja praksa Evropskog suda za ljudska prava kada je u pitanju ova problematika, a naročito odluke donete u odnosu na Republiku Srbiju.

Osnovne teme koje će biti pokrivene u izlaganju su pojedini važeći propisi Republike Srbije po kojima dolazi do mogućnosti lišenja slobode pojedinih kategorija lica od strane nadležnih službenih lica u našoj zemlji, najvažniji međunarodni propisi koji se odnose na lica lišena slobode, kao i neke od presuda Evropskog suda za ljudska prava koje se odnose na pojedine kategorije lica lišenih slobode i kršenje njihovih prava na zdravstvenu zaštitu. Posebno ćemo ukazati na dosadašnju sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava u odnosu na našu zemlju po ovom osnovu. To je od značaja radi utvrđivanja da li su lica lišena slobode žrtve sistema sa aspekta ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu u uslovima izolacije u našoj zemlji. Takođe, u pogledu ostvarivanja ovog prava ukazaćemo i na najznačajnije probleme koji opterećuju efikasnije postupanje nadležnih državnih organa - domaćih sudova odnosno ustanova u kojima borave lica lišena slobode u praksi i daćemo određene predloge, kao i zaključak.

Kako smo pomagali ženama žrtvama nasilja koje su počinile krivično delo?

Jasmina Nikolić Viktimološko društvo Srbije, Srbija

Cilj izlaganja će biti predstavljanje podrške koju je Viktimološkog društva Srbije u okviru projekta Ljudska prava žena u zatvoru - Zalaganje za žene žrtve nasilja koje se nalaze u zatvoru pružalo ženama koje su u zatvoru.

29

Podrška ovim ženama je bila pružana putem direktnih razgovora u prostorijama KPZ u Požarevcu, putem telefona i prepiske putem pisama. Ovim putem ženama je pružana: emotivna podrška, informacije o njihovim pravima, pravna pomoć, pomoć u privikavanju na zatvorski život i priprema za izlazak na slobodu.

Tokom podrške koju smo pružali ovim ženama, shvatili smo koliko je važno da se one osnaže i da im se podigne samopouzdanje kako bi mogle da podnesu duge kazne i druge izazove i probleme sa kojima se susreću tokom suđenja, zatvorskog života i posle izlaska iz zatvora.

U svom izlaganju ću predstaviti: projekat Ljudska prava žena u zatvoru - Zalaganje za žene žrtve nasilja koje se nalaze u zatvoru; analizu podrške koja je pružana ovim ženama sa posebnim osvrtom na žene koje su počinile krivično delo ubistva supruga i krivično delo nasilje u porodici; vezu između viktimizacije i kriminizacije, i studiju slučaja jedne žene žrtve nasilja koja je počinila krivično delo, a koju Viktimološko društvo Srbije prati od vremena kada je bila u pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu 2000. godine do današnjih dana.

U razgovorima sa ovim ženama čuli smo njihove životne priče i drame koje se dešavaju ispred naših očiju, širom Srbije, u velikim gradovima ali i u selima. Nažalost u većini slučajeva društvena reakcija je izostala. U svom izlaganju pokušaću da kroz analizu podrške koju smo pružali ovim ženama skrenem pažnju na probleme koje imaju ove žene u toku zatvorskog života, ali i na probleme koji su doprineli da počine krivično delo. Analiza će biti potkrepljena autentičnom životnom pričom jedne osuđenice.

Institucionalna zaštita ljudskih prava u slučajevima prekoračenja ovlašćenja od strane policije

Doc. dr Tatjana GerginovaFakultet za bezbednost, Skoplje, Republika Makedonija

Glavni cilj svakog modernog demokratskog društva u zaštiti ljudskih prava i sloboda trebalo bi da bude uspostavljanje, jačanje i promocija nezavisnih nacionalnih tela u domenu ljudskih prava i vladavine prava. Svaka demokratska zemlja, pa i Republika Makedonija, trebalo bi da jača demokratiju kao jedini sistem vlasti, gde su zaštita i promocija ljudskih prava glavna obaveza vlade, a njihovo praćenje predstavlja vrlo važnu zaštitu od delovanja organa prinude pri ilegalnoj upotrebi moći. Uz to, njihovo uživanje i potpuno ostvarivanje temelji su slobode, pravde i mira. Temelj demokratije čini poštovanje ljudske ličnosti i vladavina prava.

U ovom radu ću se osvrnuti na potrebu da se ustanovi institucionalna zaštita ljudskih prava u Makedoniji. Proces procene trenutne situacije i potreba zakonodavnih i institucionalnih mehanizama uspostavljenih u zemlji, kao i istrage svih navodnih slučajeva zloupotrebe moći od strane policije i drugih organa vlasti odgovornih za primenu zakona, sa posebnim naglaskom na one slučajeve koji su rezultirali ozbiljnim povredama ljudskih prava, pokazuju da su pravni okvir i institucionalni sistem Makedonije u skladu sa zahtevima Evropske konvencije o ljudskim pravima, sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava i drugim primenjivim međunarodnim standardima. Usvojen je predlog koji sadrži sledeće: usvajanje zakona koji treba da omoguće uspostavljenje kompletnog, obuhvatnog i konzistentnog sistema spoljne kontrole policije i drugih tela koji imaju policijska ovlašćenja i pokrivaju intervencije u krivičnom postupku i u pogledu primene Zakona

30

o unutrašnjim poslovima, kao i promene u okviru nacionalnih zakona koji regulišu rad institucija odgovornih za kontrolu policije: javni tužilac, ombudsman, sudovi itd.

U ovom radu govorim o međunarodnim instrumentima i nacionalnom zakonodavstvu, kao i o ulozi nevladinih organizacija u okviru sistema vezanog za unapređenje i zaštitu ljudskih prava. U svom radu, nevladine organizacije koriste razne metode i strategije, među kojima najčešće primenujuju sledeće: same vode istrage oko povreda ljudskih prava u konkretnim situacijama; sprovode analize nivoa ostvarivanja ljudskih prava u pojedinim zemljama, regionima ili pojedinim situacijama; pružaju materijalnu i pravnu pomoć žrtvama – licima čija prava su povređena; organizuju javne diskusije i tako dalje.

Uloga NVO u zaštiti žrtava kriminaliteta u Republici Makedoniji

Doc. dr Vesna Stefanovska, Mr Nataša JovanovaFakultet za bezbednost, Skoplje, Republika Makedonija

U ovom radu razmatraju se uloga, mesto i razvoj nevladinih organizacija u Republici Makedoniji, koje, direktno ili indirektno, pružaju odgovarajuću podršku i pomoć žrtvama kriminaliteta. Stoga ćemo se u ovom radu posebno osvrnuti na specifično polje interesovanja nevladinih organizacija za pružanje određene zaštite žrtvama krivičnih dela, njihovu organizacionu strukturu, vrste usluga koje nude i finansijske i ljudske kapacitete i resurse. Istraživanje i analiza nevladinog sektora u vezi sa napred pomenutim pitanjima, omogućava identifikovanje prednosti i nedostataka sa kojima se susreću.

Cilj ovog rada je da proceni uticaj civilnog društva na unapređenje položaja žrtava kriminaliteta i da prizna i prepozna njegovu komplementarnu ulogu postojećim državnim službama i institucijama koje pružaju podršku žrtvama. Pored toga, analiza kvaliteta i efikasnosti pruženih usluga žrtvama kriminaliteta, zajedno sa analizom broja i vrste žrtava kriminaliteta, može da ukaže na određene indikatore tamne brojke viktimizacije, kao i na poverenja žrtve u javne institucije koje je povezano sa njihovim zadovoljstvom u pogledu toga kako su njihove potrebe prepoznate. Biće date preporuke za dalji razvoj kapaciteta civilnog društva usmerene na poboljšanje položaja žrtava kriminaliteta.

Kako bi se utvrdila uloga civilnog društva u domenu poboljšanja položaja žrtava, sprovedeno je istraživanje NVO koje pružaju specifične vidove pomoći i podrške žrtvama kriminaliteta. Uzorak je obuhvatio trideset NVO na teritoriji Republike Makedonije. Podaci su prikupljani primenom intervjua, uz korišćenje struktuiranog upitnika, koji je sadržao otvorena i zatvorena pitanja.

Postojeći nalazi govore da u Republici Makedoniji većina NVO kao posebno polje interesovanja ima pružanje usluga deci i ženama kao osetljivim grupama žrtava nasilja u porodici, seksualnog nasilja i trgovine ljudima.

31

Tematska sesija 6: Viktimogeni i kriminogeni faktori i prevencija viktimizacije

Značaj identifikovanja ponovljene viktimizacije za prevenciju kriminaliteta

Dr Danica Vasiljević-ProdanovićFakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerzitet u Beogradu, Srbija

Istraživanja su pokazala da mali procenat viktimiziranih osoba doživljava nesrazmerno veliki broj krivičnih dela. Nalazi pojedinih istraživanja ukazuju da 40-60% svih seksualnih incidenata predstavljaju krivična dela izvršena prema istim ženama. Ponovljena viktimizacija se obično dešava u vrlo kratkom periodu nakon prethodne viktimizacije. Najveća verovatnoća ponovne viktimizacije je u prvih par nedelja nakon prethodnog incidenta. Drugim rečima, viktimizacija je dobar prediktor ponovne viktimizacije. Zbog toga je potpuno racionalno usmeriti preventivno delovanje na žrtve kriminala. Identifikovanje osoba i lokacija za koje postoji verovatnoća da mogu biti viktimizovane znači da znamo gde i kada kriminal može da se desi. Međutim, policija obično ne poklanja dovoljno pažnje slučajevima ponovljene viktimizacije. Osnovni razlog za to je što ona svoje delovanje prvenstveno fokusira na počinioce, a ne na žrtve krivičnih dela. Hapšenje i procesuiranje počinioca se posmatra kao glavno sredstvo prevencije i suzbijanja kriminaliteta. Drugi važan razlog za zanemarivanje značaja ponovljene viktimizacije, koji proizilazi iz prethodnog, leži u metodologiji evidentiranja kriminaliteta. Činjenica je da zvanični sistemi za evidentiranje kriminaliteta ne beleže detaljne informacije o žrtvama i nisu adekvatni za identifikovanje slučajeva ponovljene viktimizacije. Neprecizno i nepotpuno unošenje podataka otežava njihovu obradu i detektovanje lokacija prethodne viktimizacije. Usled nedostatka informacija o žrtvama policija tretira slučajeve ponovljene viktimizacije kao nezavisne incidente. Sličan je slučaj i sa pravosudnim statistikama. Dobro je poznato da su informacije o žrtvama kriminala tek odnedavno uvrštene u domaću pravosudnu statistiku. Unapređenje računarskih programa i procedura za unos podataka može povećati pouzdanost u lociranju žrtava ponovljene viktimizacije. Cilj ovog rada je da ukaže na značaj identifikovanja slučajeva ponovljene viktimizacije za prevenciju kriminaliteta. Prevencija koja je orijentisana prema žrtvi može biti adekvatno sredstvo za redukovanje kriminaliteta, kao i efektivan način za zadovoljavanje potreba onih koji su iznova viktimizirani. Da bi se to postiglo neophodno je promeniti način na koji krivičnopravni sistem tretira žrtve kriminala i unaprediti mehanizme za evidentiranje slučajeva ponovljene viktimizacije.

32

Alkoholizam kao kriminogeni i viktimogeni faktor

Mario StanojevićVolonter Viktimološkog društva Srbije, Beograd, Srbija

Bejan ŠaćiriViktimološko društvo Srbije, Beograd, Srbija

Alkoholizam predstavlja složen fenomen koji se može posmatrati iz više različitih aspekata. Pre svega, izučava se njegov medicinski, psihološki i sociološki aspekt. Sa druge strane, mnoga istraživanja ukazuju na prisustvo povezanosti alkoholizma i kriminalnog ponašanja, što govori u prilog činjenici da je neophodno više izučiti i njegov kriminološki i viktimološki aspekt.

Cilj ovog rada je da prikaže rezultate relevantnih istraživanja o povezanosti alkoholizma i pojedinih tipova krivičnih dela. U radu je korišćena ekstenzivna definicija alkoholizma koja pod tim pojmom podrazumeva svaku upotrebu alkoholnih napitaka koja šteti jedinki, društvu ili oboma.

Relevantna istraživanja pokazuju da je alkoholizam kao faktor prisutan kod različitih tipova krivičnih dela kao što su: nasilje u porodici, ubistva, seksualni delikti i saobraćajni delikti. Stoga, na osnovu rezultata istraživanja o povezanosti alkoholizma i pojedinih tipova krivičnih dela može se uvideti da alkoholizam predstavlja kriminogen i viktimogen faktor kod pojedinih tipova krivičnih dela, što govori u prilog tezi da je neophodno više radova koji bi se bavili njegovim kriminološkim i viktimološkim aspektom, kako na teorijskom planu, tako i kroz empirijska istraživanja.

Izloženost zlostavljanju kao činilac adaptivnog funkcionisanja dece sa lakom intelektualnom ometenošću

Prof. dr Milica GligorovićMr Nataša BuhaFakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerzitet u Beogradu, Srbija

Deca sa smetnjama u razvoju su pod znatno većim rizikom od viktimizacije i reviktimizacije u odnosu na decu tipičnog razvoja. Imajući u vidu da zlostavljanje u ranom detinjstvu predstavlja potencijalni riziko faktor za pojavu problema u ponašanju tokom kasnijeg detinjstva, adolescencije i odraslog doba, sprovedeno je istraživanje sa ciljem da se utvrdi odnos između izloženosti zlostavljanju i adaptivnog funkcionisanja dece sa lakom intelektualnom ometenošću.

Uzorkom je obuhvaćeno 40 dece sa lakom intelektualnom ometenošću (13 kod kojih je potvrđeno prisustvo zlostavljanja i 27 dece koja nisu bila izložena zlostavljanju), oba pola, uzrasta 10-14 godina. U uzorak su uključena deca sa nespecifikovanom intelektualnom ometenošću, bez evidentnih neuroloških i/ili geneteskih poremećaja. Istraživanje je obavljeno u školama za decu sa teškoćama u mentalnom razvoju iz Beograda, tokom 2010. godine.

Analizom dokumentacije pedagoško-psihološke službe škola autori su prikupili podatke o uzrastu, intelektualnim sposobnostima i izloženosti zlostavljanju.

33

Podaci o adaptivnim veštinama dobijeni su na osnovu standardizovanog intervjua s defektolozima, primenom AAMR Skale adaptivnog funkcionisanja. Na osnovu faktorske analize skorovi skale adaptivnog funkcionisanja grupisani su u 5 faktora: Lična samostalnost (praktične veštine), Socijalna samostalnost (konceptualne veštine), Lična i socijalna odgovornost (socijalne veštine), Socijalna prilagođenost (prisustvo eksternalizovanih problema u ponašanju) i Lična prilagođenost: (prisustvo oblika ponašanja koji se mogu okvalifikovati kao autistički, stereotipni, hiperaktivni ili socijalno neprikladni).

Na osnovu rezultata analize varijanse je utvrđeno da je izloženost zlostavljanju značajan činilac praktičnih veština (p=0,002), konceptualnih veština (p=0,004), socijalnih veština i eksternalizovanih problema u ponašanju (p=0,048). Nije utvrđen statistički značajan odnos između izloženosti zlostavljanju i faktora lične prilagođenosti.

Sumirajući rezultate istraživanja, možemo da zaključimo da izloženost zlostavljanju u ranom detinjstvu predstavlja značajan činilac razvoja i modulacije različitih domena adaptivnog funkcionisanja kod dece sa lakom intelektualnom ometenošću.

Zaštita pešaka – jedne od najbrojnijih kategorija žrtava krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja

Vesna StevanovićApelacioni sud, Niš, Srbija

Novi Zakon o bezbednosti saobraćaja sadrži brojne novine koje se odnose na zaštitu učesnika u saobraćaju. Posebna pažnja poklanja se poboljšanju bezbednosti pojedinih kategorija učesnika u saobraćaju. U tom pogledu odredbe novog Zakona predstavljaju značajno poboljšanje u odnosu na ranije važeće propise (savezni i republički) iz oblasti saobraćaja u našoj zemlji.

Predmet ovog rada su najvažnije odredbe koje se odnose na poboljšanje bezbednosti pešaka, jedne od najbrojnijih i najranjivijih kategorija učesnika u saobraćaju, koje odredbe su ugrađene u novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, i razlike u odnosu na prethodno važeće propise u odnosu na ovu kategoriju učesnika u saobraćaju.

Cilj rada je da se ukaže na novine u zakonodavstvu iz ove oblasti, da se da njihova ocena, ukaže na potrebu daljeg unapređenja pojedinih odredaba u cilju poboljšanja važećih zakonskih rešenja. Takođe, ukazaćemo i na pojedine stavove sudske prakse kada su pešaci u pitanju. To je neophodno jer zvanični podaci ukazuju da su učesnici u saobraćaju brzo zaboravili pozitivne efekte novih odredaba ovog zakona i da se vraćaju starom, neodgovornom modelu ponašanja u saobraćaju što dovodi do povećanja broja žrtava u saobraćaju, među kojima su i pešaci.

Osnovne teme obrađene u izlaganju su najvažniji propisi Republike Srbije iz oblasti bezbednosti javnog saobraćaja na putevima odnosno iz krivičnog zakonodavstva u vezi sa ovom problematikom. Posebno, ukazaćemo na sudsku praksu domaćih sudova. To je od značaja radi pravilnog sagledavanja doprinosa pešaka – žrtava, učesnika saobraćajnih nezgoda za nastupanje štetnih događaja koji za posledicu imaju odgovarajući krivični postupak. Takođe, ukazaćemo na određene probleme u praksi kada je ova kategorija žrtava u pitanju, i to kod grupe krivičnih dela

34

protiv bezbednosti javnog saobraćaja, sa kojima se susreću policija, javno tužilaštvo i sudovi.

35

POSTER PREZENTACIJE

Centar za prava detetaBeograd, Srbija

Poster prezentacija će sadržati kratak opis razvoja Centra za prava deteta za petnaest godina njegovog postojanja uz prikaz misije, vizije i vrednosnih principa delovanja Centra. Centralno mesto u poster prezentaciji biće namenjeno podsećanju na dosadašnje najvažnije rezultate Centra za prava deteta u sledećim oblastima: praćenje i izveštavanje o stanju prava deteta u Republici Srbiji, istraživanja, kreiranje politike, uticaj na zakonske promene, lobiranje, kampanje za razvoj civilnog društva, saradnja i umrežavanje, razvoj dečje participacije, obrazovanje za prava deteta i informisanje u oblasti prava deteta. Poseban osvrt u prikazu dosadašnjih najvažnijih rezultata biće, pre svega, usmeren na aktivnosti koje su činjene u cilju unapređenja položaja dece žrtava od iskorišćavanja i zloupotreba (predstavićemo aktivnosti predstavnika Centra koji su u poslednjih deset godina neposredno bili uključeni kao članovi radnih grupa u izradi pojedinih zakonskih rešenja, kao i izradi strateških dokumenata od neposrednog značaja za unapređenje položaja dece žrtava nasilja).

Nasilje nad ženama u porodičnim i partnerskim odnosima

Jovana ČvorićDiplomirana sociološkinja i volonterka u Viktimološkom društvu Srbije, Srbija

Poster prezentacija će sadržati prikaz nasilja nad ženama u porodičnim i partnerskim odnosima dobijen na osnovu komparativne analize nekoliko domaćih istraživanja. Fokus je stavljen na rodnu nejednakost koja se temelji u porodičnom sistemu muške vladavine, tako da će prezentacija najpre sažeto ukazati na istorijski i društveni kontekst porodičnog i partnerskog nasilja prema ženama u našoj zemlji. Ukazaće se na nejednak odnos moći u domaćinstvu i porodici, a potom i u drugim sferama društva. Zatim će biti istaknuti glavni uzroci, oblici, karakteristike i rasprostranjenost nasilja, kao i mitovi o nasilju nad ženama u interpersonalnim partnerskim i porodičnim relacijama. Statistički će biti prikazani slučajevi različitih oblika nasilja nad ženama (od psihičkog zlostavljanja do femicida), a pažnja će biti skrenuta i na problem nedovoljne vidljivosti partnerskog i porodičnog nasilja nad ženama u javnom diskursu. Poslednji deo prezentacije biće posvećen društvenoj i institucionalnoj odgovornosti i reakcijama na ovakvo nasilje. Ukazaće se na organizacije koje pružaju podršku ženama sa iskustvom nasilja u partnerskim i porodičnim odnosima, na aktivizam ženskih nevladinih organizacija, kao i na konkretne zakonske regulative (domaće i međunarodne). Opšti cilj prezentacije je da se nasilje nad ženama izdvoji iz konteksta privatne sfere života i da se problematizuje kao ozbiljan društveni (dakle javni) problem.

36

Deprivacije i homoseksualnost u zatvoru za žene

Popović MilicaRadovanović UnaStudentkinje Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerzitet u Beogradu, Srbija

Zatvori su tipični primeri totalnih institucija čije su osnovne karakteristike mortifikacija sopstva i brojne deprivacije koje pogađaju osuđeničku populaciju. Poster prezentacija će predstaviti deprivacije i homoseksualne odnose u ženskim zatvorima sa posebnim osvrtom na situaciju u Srbiji. Na posteru će se nalaziti vidovi deprivacija navedeni u stranoj literaturi, ali i oni koji su utvrđeni na našem području, kao i deprivacioni i importacioni modeli objašnjenja razvoja specifičnih odnosa među osuđenicama. Najvažnije deprivacije koje pogađaju žene u zatvoru jesu deprivacija majčinstva, partnera i heteroseksualnih odnosa. Još jedna specifičnost ženske osuđeničke populacije jesu tradicionalne ženske uloge (majke, ćerke, supruge) koje, zajedno sa deprivacijama kojima su žene u zatvoru izložene, dovode do potrebe za nalaženjem supstituta pravoj porodici, što se u literaturi označava kao stvaranje pseudoporodičnih veza. Pored pseudoporodičnih veza, među osuđenicama postoji i tip veza koje karakteriše zadovoljenje seksualnih nagona. Stoga će homoseksualnost žena u zatvoru biti podeljena na dispozicionu (pravu) i situacionu, a zatim će biti ukazano na njihove podtipove i karakteristike. Koristićemo se sprovedenim istraživanjima i na taj način ukazati na postojanje homoseksualnih veza među osuđenicama u Srbiji, ali i na neke zanimljivosti u vezi njih.

Prostitucija- društvena reakcija u Srbiji i svetu

Zorica Milosavljević,Aleksandra Aranđelović Studentkinje Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerzitet u Beogradu, Srbija

Poster prezentacija će sadržati prikaz postojećih zakonskih rešenja u vezi sa prostitucijom u Srbiji i zemljama sveta, sa posebnim osvrtom na prednosti i nedostatke kriminalizacije i legalizacije ove društvene pojave. Uvodni deo poster prezentacije će biti posvećen samom istorijskom poreklu pojma prostitucije, definisanju pojma od strane različitih autora i osnovnih karakteristika modernih definicija prostitucije sa socijalnog, kriminološkog i krivičnog aspekta. Centralni deo poster prezentacije biće posvećen društvenoj reakciji na prostituciju sa poređenjem regulacije prostitucije u Srbiji, koja ima ambivalentan stav prema ovoj pojavi, SAD-om kao zemljom predstavnicom striktno prohibitivnog reagovanja u odnosu na Holandiju i Nemačku koje reprezentuju zemlje reglementacije ove pojave. Poseban osvrt će biti na problemima koji su u postojećoj literaturi prepoznati kao prateći efekti ove pojave, poput uključenosti prostitutki u kriminalitet i zloupotrebu PAS, trgovinu ženama u cilju seksualne eksploatacije i prisilne prostitucije sa poređenjem koliko prohibitvni sistem i sistem legalizacije ove pojave doprinose u nastajanju i održavanju ovih problema i u kojoj meri deluju na suzbijanje ove društvene pojave i problema koje ona sa sobom nosi.

37

Edukativne radionice za konstruktivno rešavanje konflikata za decu iz Svratišta

Jelena Simić,Ana NedićStudentkninje psihologije na Filozofskom fakultetu, Univerzitet u Beogradu, Srbija

Svratište je program Centra za integraciju mladih čiji su korisnici većinom romska deca koja žive i/ili rade na ulici. Ova populacija ne uživa ravnopravan status u društvu, izložena je visokom stepenu diskriminacije i omalovažavanja usled čega je podložna različitim oblicima viktimizacije. Stoga, ovaj projekat se bavi pitanjima nasilja i neadekvatnog reagovanja u uobičajenim životnim prilikama. Osnovni cilj projekta je podučavanje dece adekvatnom ponašanju u različitim vršnjačkim konfliktnim situacijama, kako bi se preveniralo agresivno reagovanje i prenošenje takvog modela vladanja na drugu decu. Primarna metoda izvedbe projekta odnosi se na radioničarski postupak. Konkretno, postupak se svodi na četiri glavne radionice: uvodno predavanje, gledanje edukativnih filmova i crtaća, interaktivno pozorište i grupnu diskusiju. U proces rada, pored autora, uključen je i stručni tim Svratišta čije uloge obuhvataju širok dijapazon delatnosti: održavanje discipline i optimalnog nivoa radne aktivnosti, učestvovanje u samim radionicama, procene o toku spovođenja projekta, kao i procene o izazvanim efektima. Ovaj projekat je od velike važnosti za zajednicu zbog pokušaja smanjenja predrasuda i diskriminacije prema romskoj populaciji i njihovog integrisanja u opštu populaciju. Ukoliko ova deca budu adekvatnije reagovala u društvenim situacijama (u školi, na javnim mestima, u prevozu), to će voditi postepenoj promeni slike koju okolina ima o njima.

38

SPISAK AUTORA/AUTORKI

Almir Maljeviće-mail: amaljevic@fkn.unsa.ba

Aleksandra Aranđeloviće-mail: sanja-pn@hotmail.com

Ana Batrićeviće-mail: a.batricevic@yahoo.com

Ana Nediće-mail: 4ananedic@gmail.com

Anastasiia Lukashe-mail: anastasiia.lukash@rwi.uzh.ch

Axelle Reitere-mail: axelle.reiter@eui.eu

Bejan Šaćirie-mail: bejansaciri@yahoo.com

Branko Lobnikare-mail: Branko.Lobnikar@fvv.uni-mb.si

Carol Hagemann-Whitee-mail: chageman@uni-osnabrueck.de

Centar za prava detetae-mail: office@cpd.org.rs tanja@cpd.org.rs

Cristina Cabrase-mail: ccabras@unica.it

Danica Vasiljević-Prodanoviće-mail: vp.danica@gmail.com

Dragan Obradoviće-mail: pcdm.valjevo@gmail.com

Dragana Batiće-mail: dbatic@yahoo.com

Dragana Grabovica e-mail: dragana.grabovica@zastitnik.rs

Eraldo Nicotrae-mail: eraldo.nicotra@unica.it

Filip Miriće-mail: filip.miric@gmail.com

Goražd Meškoe-mail: gorazd.mesko@fvv.uni-mb.si

Ilse Van de Wallee-mail: ilse.vande.walle@telenet.be

Ivana Saviće-mail: ivana.savic@zastitnik.rs

Ivana Stevanoviće-mail: ivana@cpd.org.rs

Jadranka Buljeviće-mail: jadranka91@yahoo.com

jadranka.buljevic@ns.os.sud.rs

Jan Van Dijke-mail: Jan.vanDijk@uvt.nl

Janez Ogulin e-mail: janez.ogulin@policija.si

Jasmina Nikoliće-mail: jtrnovac@gmail.com

Jelena Čvoriće-mail: estrella@sezampro.rs

Jelena Grujiće-mail: grj0107@gmail.com

Jelena Sekuliće-mail: Jelena.sekulic@unwomen.org

Jelena Simiće-mail: jecas0612@gmail.com

39

Laura Fišere-mail: laura.fis90@gmail.com

Ljiljana Stevkoviće-mail: stevkoviclj@gmail.com

Marija Kuzmanoviće-mail: kuzmadragan@gmail.com

Marijana Blaževskae-mail: marijana.blazevska@hotmail.com

Mario Stanojeviće-mail: mariofasper@gmail.com

Marissabell Škoriće-mail: skoric@pravri.hr

Martin Killiase-mail: martin.killias@rwi.uzh.ch

Michael Platzere-mail: michaelkplatzer@yahoo.com

Milica Gligoroviće-mail: gligorovic@fasper.bg.ac.rs

Milica Popoviće-mail: milicap1986@gmail.com

Nadia Wagere-mail: Nadia.Wager@beds.ac.uk

Nataša Buhae-mail: natasabuha@fasper.bg.ac.rs

Nataša Jovanovae-mail: natasa.akademija@yahoo.com

Nataša Tanjeviće-mail: ntanjevic@sbb.rs

Natti Ronele-mail: Natti.Ronel@biu.ac.il

Nenad Vujiće-mail: nenad.vujic@pars.rs

Nevena Petrušiće-mail: nevena.petrusic@gmail.com

Nikola Petroviće-mail: oksel@open.telekom.rs

Oliver Bačanoviće-mail: bacanovicoliver@gmail.com

Sandra Fabijanić Gagroe-mail: sandra.fabijanic.gagro@pravri.hr

Slobodanka Konstantinović-Viliće-mail: boba411@gmail.com

Svetlana Nikoloska e-mail: svetlananikoloska@ hotmail.com

Tatjana Gerginovae-mail: tanjagerginova@gmail.com

Una Radovanoviće-mail: una.radovanovic@gmail. com

Vanja Macanoviće-mail: vanja@azc.org.rs

Vesna Nikolić-Ristanoviće-mail: vnikolic@eunet.rs

Vesna Stefanovskae-mail: vesne_stojkovska@yahoo.com

Vesna Stevanoviće-mail: losarijum@glosarijum.com

Vida Viliće-mail: vila979@gmail.com

Zorica Milosavljeviće-mail: z.milosavljevic@yahoo.com

Zorica Mrševiće-mail: zmrsevic@idn.org.rs

40

41