UPRAVLJANJE RIZIKOM PRI TRANSPORTU

OPASNIH MATERIJA

Emeritus prof. dr Mirjana Vojinović – Miloradov, prof. dr Rade Biočanin2, Vukadin Davorin, dipl. ing.3 1-Tehnički fakultet univerzitet u Novom sadu

2-Panevropski univerzitet „APEIRON“ Banja Luka 3 - Centar za vozila Hrvatske, Zagreb

Rezime: Savremena civilizacija se susreće sa veoma ozbiljnim problemom koji je proizvod industrijskog društva, a to je transport i skladištenje opasnih materija. Imajući u vidu značaj tog problema, koji je i kod nas sve prisutniji i mogućim propustima prilikom transporta opasnih materija veoma je važno poštovanje određene procedure, tokom transporta opasnih materija. I pored preduzetih mera često se dešavaju incidentne situacije. Rizik od posledica nesreće je mnogo veći ako vozilo prevozi robu koja je, na primer, eksplozivna ili otrovna. Štaviše, neke materije su same po sebi opasne, na primer samozapaljive, tako da i bez saobraćajne nesreće mogu da izazovu štetu i povređivanje. Zbog toga postoje posebni propisi za prevoz opasnih materija, koji treba da obezbede sigurnost onih koji obavljaju prevoz, ostalih učesnika u saobraćaju i okruženja. S druge strane, svedoci smo brojnih nuklearnih, hemijskih udesa i bioloških akcidenata, vezanih za transport i upotrebu štetnih i opasnih materija. Ova činjenica je takođe važna i zbog toga što se zemlje prethodne SFRJ nalaze na raskrsnici značajnih evropskih i svetskih komunikacija kojima se opasni tereti prevoze. Veliki broj vrsta tih materija može da značajno naruši životnu sredinu za duži vremenski period. Ovaj rad, kroz različite parametre nastoji da prouči takvu mogućnost i pokuša da iznađe načine za sprečavanje i prevenciju sličnih događaja i zaštitu stanovništva. U vreme kada se obavlja transport opasnih materija, najčešće ne raspolažemo pouzdanim informacijama, koje su nam neophodne za preduzimanje mera prevencije. U ovom radu je težište na opasnim rizicima, kao izvornom dogadjaju za scenario u kojem lom dovodi do ekspolozije, čije posledice su - udarni talas, požar i kontaminacija ljudi i životne sredine. U tom smislu, ostvarenje projekta jedinstvenog sistema ABHO daje nam mogućnost da korišćenjem moderne opreme za komunikaciju i efikasne jedinice za brzo reagovanje u realnom vremenu, uspešno obavimo monitorin , uzbunjivanje, zaštitu i RHB dekontaminaciju. Međutim, sve više egzistencije poslovnih sistema zavise od njihove spremnosti da ispoštuju projektovane ekološke mere i propise. Obezbeđenje sistema menadžmenta zaštitom životne sredine po zahtevima serije standarda ISO 14000 je vrlo mukotrpan posao i zahteva uvažavanje: specifičnosti preduzeća, specifičnosti lokaliteta, uvažavanje zahteva standarda i uvažavanje zakonskih propisa. Ključne reči: životna sredina, saobraćaj, rizik, NHB udesi, opasne materije, transport, kontaminacija, monitoring, zaštita, dekontaminacija, mobilni sistem.

RISK PREDICTION DURING THE TRANSPORT OF DANGEROUS SUBSTANCES

Abstract: Population growth, urbanization and transport increase lead daily to more and more considerable noise in the cities, and housing developments as well. Modern civilization has met with very the serious problem which product of industrial society, and this is the transport and warehousing of dangerous substances. Considering the importance of this problem, which is and by us all more present and possible omissions on the occasion of the transport of dangerous substances very importantly respects the determined procedure, during the transport of dangerous substances. And by accept the arrangement road happens the incident situation. The every vehicle which participates in the traffic presents the determined danger. Risk from misfortunes is much larger if has driven conveys the slave which, on case, explosive or poisonous. Also, some substance are alone along himself dangerous, on case self-combustible, so that and without traffic misfortunes can that challenge the damage and violation. Therefore exist special regulations for carriage dangerous substances, which needs that protect the safety those which carriage, other participants in the traffic and surroundings. Not a long time ago we were the vitness of a number of accidents that included dangerous nuclear-chemical substances during the transport. This fact is also is important because we are the crossroad of numerous

important Europian communications where a lot of such transports are passin by. Great number of such substances can hardly demage human environment for a very long period of time. This work studies such events according to different parametars, trying to show the way how to successifuly prevent them and protect from this threat as in the peace time, such as during the war operartions. At the time when dangerous substances are transported we usualy don’t have the valluable information about everything we need to know to prevent it. The emphasis of the paper is on chemical risks cased by structural failures leading to the scenarios involving presure wave, flames, eksplosions and toxic kontamination. So, realisation of the unversal and united sistem of NBCD gives us a possibility, using modern comunication equipment and very effective mobil units, to react in a real time and successifuly perform monitoring, alarming, protection and RHB decontamination. However, the existential aspect of business systems depend on their willingness to honor projected environmental measures and regulations. Security management system of environment protection requirements by a series of standards ISO 14000 is very painstaking work, and demands respect: the specifics of the company, the specifics of the site, taking into account the requirements and standards of respect of legislation. Key words: human environment, traffic, risk, NBC accidents, dangerous substances, transport, contamination, monitoring, protection, decontamination, mobil system.

Uvod U havarije u stacionarnim objektima i transportnim sredstvima svrstavamo one u proizvodnim sistemima,

magacinima, rezervoarima, cevovodima, transportnim trakama, pre svega, u okviru nekog proizvodnog sistema. Osnovne dve karakteristike su, da se nezna tačna lokacija i vreme kada će doći do havarije. Treću karakteristiku trebalo bi da znamo, jer su vrste toksičnih supstanci koje se mogu izliti u okolinu poznate. Njih odredjuje vrsta i tehnologija proizvodnje. Jedino kada se one izmene, što se ne dešava trenutno i u kratkom vremenu, izmeniće se broj i vrsta potencijalnih kontaminanata. Pri ovom razmatranju moramo voditi računa o količinama hemijskih supstanci, jer se one menjaju u toku proizvodnje, što zavisi od utroška, dinamike nabavke, zastoja u proizvodnji i drugih razloga.

Kada se govori o vrstama i količinama opasnih materija, treba naglasiti da njih ne čine samo supstance, koje kao sirovina ili odgovarajuća komponenta ulaze u proces proizvodnje, nego i one, koje nastaju kao medjuprodukt u toku procesa proizvodnje, a samo u slučaju havarije mogu iz proizvodnog sistema dospeti u životnu sredinu.

Takođe, prilikom izlivanja supstanci u okolinu može da dodje do gradjenja sekundarnih zagadjujućih materija koje se nalaze u procesu proizvodnje (nastaju spontanim hemijskim reakcijama).

Nuklearni i hemijski udesi u transportu su vezani za železnički, drumski, vodeni (rečni, pomorski, prekookeanski) i vazdušni transport. Jedan od načina transporta opasnih materija može biti primenom pneumatskog transporta kapsulama (cevovodima).

TEHNOLOŠKA OTKRIĆA

RAZVOJ INDUSTRIJE

MODERNIZACIJA RADA

EKSPLOATACIJA RESURSA

SAVREMENI ZAHTEVI

RIZICI I POSLEDICE

GOMILANJE PROIZVODA GOMILANJE OTPADAMASOVNAPRIMENA

Slika 1. Međuuslovljenost zahteva u sistemu transporta robe

1. Karakteristike opasnih udesa

Opasni udesi predstavljaju iznenadno i nekontrolisano oslobadjanje opasnih i štetnih materija u radnu i

životnu sredinu. Požari, eksplozije, visoki pritisak i naglo oslobadjanje kontaminanata prouzrokuju velike žrtve, povrede, razaranja, materijalnu štetu i degradaciju životne sredine za duže vreme sa nesagledivim posledicama. Hemijski udesi se klasifikuju prema broju žrtava i materijalnoj šteti: tehnološke katastrofe (sa 25 i više mrtvih, preko 10.000.000 dolara), veliki udesi (od 5 do 24 mrtvih) i značajni udesi (od 3 do 4 mrtvih).

Ugroženost objekata (fiksna instalacija, transportno sredstvo) može se svrstati u četiri stepena, sa različitim efektima i težim posledicama.

Tabela 1. Karakteristike hemijskih udesa po nivoima

Ste- pen

Nivo udesa Efekti udesa Posledice udesa

I Lokalni Ograničeni na sam pogon ili transport

Moguće su žrtve i manje materijalne štete

II Gradski Zahvaćeno preduzeće ili šira teritorija

Ima mrtvih i povredjenih i veće su materijalne štete

III Medju-gradski

Udes širih razmera,efekti regionalnog značaja

Karakteristične su posledice za značajni udes

IV Regio-nalni

Udes je velikih medjugradskih razmera

Ima karakteristike velikih udesa, ili tehnol. hatastrofa

Karakteristika havarija u opasnom transportu je nemogućnost saznavanja vremena kada će se desiti.

Medjutim, drugu karakteristiku - mesto na kome se može desiti, samo orijentaciono znamo. Pri kretanju voza odgovarajućom trasom u svakom momentu imamo promenu koordinata one tačke u kojoj se nalazi kompozicija. Ako za jednu od dimenzija ove tačke uzmemo dužinu kompozicije kao bitnu, onda broj tačaka na dužini trase od samo 10 km oko 20, a na dužini od više 100 - 1000 km veoma veliki. Kretanjem voza menja se tačka havarije sa njegovim položajem. Zato je znamo samo orijentaciono – negde na trasi. Treću karakteristiku znamo delimično, na osnovu unapred ugovorenih vrsta hemijskih jedinjenja i količina za prevoz, odnosno iskustveno na osnovu izvršenog prevoza u prethodnom razdoblju. Ono što čini posebnu specifičnost je mogućnost različitog sadržaja hemijskih supstanci u kompoziciji, što zavisi od niza uslova .

Veliki broj mogućih tačaka havarije praćen je raznovrsnim njihovim karakteristikama. Tačka havarije može se nalaziti na poljoprivrednom zemljištu, u ravnici, na livadi, u brdskom kraju, kanjonu, na mostu, u naselju, u tunelu... Zbog ovoga i posledice havarije mogu biti različite. Ovome treba pridodati kao karakteristiku i pristupačnost tačci. Ona može biti teško pristupačna (na planinskom useku, u šumovitom predelu) ili lako pristupačna (u naselju, na raskršću). Ove karakteristike tačaka znatno otežavaju mere za uklanjanje posledica, nastalog pri havarijama u transportu. Kada se razmatraju posledice hemijskog zagadjenja pri havarijama možemo ih svrstati u dve grupe. Prvu grupu čine akutne posledice, koje izazivaju neposredno smrt ili teška i laka povredjivanja ljudi, razlivanje i širenje hemijskih supstanci u okolinu, sa mogućim hemijskim reakcijama i sagorevanjima stvarajući zone visokog rizika. Drugu grupu posledica čine one koje izaziva prisustvo zagadjujućih supstanci na površini zemljišta, odakle postupno prodiru na veće površine, u dublje slojeve zemlje dospevajući i do vodonosnih slojeva Posebnu opasnost čini zagadjivanje vodonosnih slojeva koja čine izvorišta pijaćih voda i vode za tehničku upotrebu.

Slika 2. Opasan transport svim vrstama saobraćaja

2. Obezbeđenje od opasnih udesa Naznačene grupe posledica kontaminacije zahtevaju dva sistema za zaustavljanje i uklanjanje posledica.

Prvi mora da bude sistem hitnih intervencija (izvlačenje unesrećenih ljudi, zaustavljanje izlivanja hemijskih supstanci, gašenje požara, zaustavljanje širenja daljeg razaranja i primarna neutralizacija izlivenih supstanci). Ono što je bitno, ovaj sistem treba da počne da deluje u što kraćem vremenu i što smišljenije. Sigurno je jedno da u vremenu od nastanka havarije do početka intervencije postoji mrtvo vreme, tj. ono u kome se odvijaju odredjeni procesi i nastaju posledice. Ovo znači da ne postoji apsolutna sigurnost da posledica havarije neće biti, ali će brzina intervencije znatno uticati na intenzitet posledica. Sagledavanjem svih elemenata procene potencijalnog udesa i medjusobnog uticaja izvodi se zaključak na osnovu kojeg se planira i izvodi obezbedjenje od NHB udesa (reguliše se naredjenjem komandanta garnizona-erodroma – sidrišta, u saradnji sa licima lokalne vlasti). Za efikasan odgovor na udes, u sadašnjim uslovima, neophodno je u okviru organizacijsko formacijskih promena i dogradnje definisati i formirati snage za izvršavanje specijalističkih zadataka u okviru obezbedjenja - zaštite životne sredine.

Rešenje treba tražiti u okviru usavršavanja postojećeg sistema ABHO, odnosno njihovih podsistema. Potrebna je, takodje modernizacija sredstava i opreme, naročito za uslove obezbedjenja - zaštite od NHB udesa. Isto tako, potrebno je osposobljavanje kadra, koji će biti u mogućnosti da efikasno odgovori na udes u miru i ratu.

Slika 3. Kontrola hemijskog tereta nakon havarije

Uredba o prevozu štetnih i opasnih materija bliže propisuje uslove i način obavljanja prevoza u javnom

saobraćaju i način nadzora ovog prevoza. Opasne materije, u smislu ove uredbe, jesu materije propisane Evropskim sporazumom o medjunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju (ADR) i Medjunarodnim pravilnikom o prevozu na železnicama (RID). Prevoz opasnih materija, u smislu ove uredbe, obuhvata pakovanje, predaju opasnih materija na prevoz, vršenje prevoza opasnih materija, isporuku opasnih materija, mere koje se moraju preduzeti u pripremi opasnih materija za prevoz pri pakovanju, utovaru, istovaru, vaganju, utakanju, pretakanju, istakanju i drugim usputnim manipulacijama sa opasnim materijama, kao i primopredaja transportnih sredstava.

U nizu aktivnosti koje čine sastavni deo životne sredine, procena rizika je strateška metoda tj. kompleksna procedura koja na neposredan način opisuje svu težinu problema ugrožene životne sredine i nastale posledice. Procena rizika obuhvata takodje i analizu izloženosti jedinke, ili odredjene populacije, tokom proteklog vremena, zatim analizu vrste i stepena negativnih uticaja po zdravlje i procenu mogućih posledica u budućnosti za odredjene uslove izloženosti.

Slika 4. Najveća je opasnost u transportu atomskih bombi Analiza i procena rizika obuhvata: - sakupljanje podataka i obradu (ovu grupu čini prepoznavanje ugrožene populacije, odnosno regiona i

opasne supstance tj. hazardal); - procenu izloženosti (odnosi se na analizu stepena izloženosti ili populacije opasnoj supstanci uz

odredjivanje vremena pri odredjenoj dozi); - ocenu štetnosti i toksičnosti (kvalitativna i kvanititativna odredjivanja toksičnih supstanci uz primenu

proverenih analitičkih metoda i postupaka); - karakterizaciju rizika (prepoznavanje vrste rizika koji izaziva štetna supstanca i nivoa pouzdanosti

tokom karakterizacije rizika); - upravljanje i sanaciju rizika (faza koja sledi nakon procene rizika je upravljanje i sanacija rizika).

Slika 5. Kontrola radioaktivnosti na prekograničnom prelazu

3. Proračun RHB kontaminacije U zoni hemijskog udesa, u zavisnosti od uslova nastanka i fizičko-hemijskih karakteristika toksikanata,

primarni oblak nastaje oslobadjanjem para i aerosola (usled eksplozije, požara, slobodne turbulencije ili

isticanjem tečnosti), posle čega (uticajem meteo faktora) se rasprostire na odredjenu daljinu. Kontaminanti u atmosferi, zemljištu i objektima najčešće nisu pristupačni ljudskim čulima, mada detekcija može biti uz pomoć instrumentalne tehnike i vizuelnim otkrivanjem i ona mora biti pravovremeno i kvaliltetno sprovedena.

Zbog toga se postavlja pitanje: Nakon udesa, koliko ima vremena da se otkrije i prikupe odgovarajući parametri, da bi se preduzele mere zaštite i uklanjanja posledica?

Vreme otkrivanja opasnosti može se izračunati uz pomoć jednačine: / 60(min)vT D V= ⋅ D - udaljenost od objekta gde može doći do udesa Vv - brzina vetra kojim kontaminirani oblak stiže do odredjenog mesta U svakom slučaju, može se zaključiti da je vreme za uzbunjivanje ljudstva veoma kratko, pogotovo ako

se radi o visokotoksičnim jedinjenjima. Mere hemijske zaštite moraju se preduzeti u što kraćem vremenskom roku, kao i sama evakuacija.

Proračun sigurnosih odstojanja može se izvršiti uz: a) Poluempirijski prilaz:

3L C M= M - masa supstance supstance i meteo uslova) C - konstanta (zavisi od prirode toksične L -poluprečnik opasnosti b) Proračun na bazi Gaus-ove raspodele; c) Prilaz koji se zasniva na korišćenju nomograma, a ima za osnovu "Puff" model; d) Model OME ( Ministry of Environment); e) Matematički model za prognozu KonA; f) Proračun opasnosti po Lajtenerovoj formuli; g) Proračun sigurnosni po modelu Sladea.

Slika 6. Neophodnost NHB zaštite u intervencijama

Model Slade-a može se iskoristiti za proračun sigurnosnih odstojanja prema programu koji je uradio

Pasivirta. U tom modelu koristi se adekvatan izraz za tri stanja atmosfere: neutralno (izotermija), nestabilno (konvekcija) i stabilno (inverzija). Stanje atmosfere odredjuje se na osnovu vrednosti koeficijenta e:

2

Dtev

=

v - brzina vetra Dt - temperaturni gradijent e - stepen vertikalne stabilnosti vazduha Ukoliko je vrednost e manja od -0,1 stanje atmosfere je stabilno, za vrednosti veće od 0,1 nestabilno, dok

je izmedju te dve vrednosti neutralno.

SO2

Dust Monitor

CO

Data Logger with PC

Modem GSM(GPRS)with ext. antennaRS232

HV Sampler

O3

Wet only sampler

RS232(10–15 m)

RS232(10–15 m)

10–15 m

NOx

Calibration Control

Slika 7. Modernizovani alarmni sistem NHB oipasnosti

Proračun sigurnosnih odstojanja po Slade-u:

2 1000hh

h z

BCpM M v D

⋅ ⋅=

⋅ ⋅ ⋅

Ch – koncentracija Bt – količina toksičnog gasa Mh, Mz – difuzioni koeficijenti v – brzina vetra D – toksična doza h – sigurnosno odstojanje

log( )2

ChDxN

=−

h – sigurnosno odstojanje od centra udesa Trajanje opasnog dejstva primarnog i naknadnog oblaka izračunava se prema obrascu:

2 8 0,5L Ko tT hv

⎛ ⎞+ ⋅ ⋅= ⋅⎜ ⎟⎝ ⎠

v -brzina vetra T - vreme trajanja KonA L - dubina oblaka Ko - koeficijent t - vreme proteklo od nastanka KonA

Slika 8 . Poseban problem je u transportu opasnog otpada

4. Projektni menadžment rizika u transportu Glavni elementi za upravljanje studijama, projektima i programima razvoja u naučnoj delatnosti su ljudi,

procesi i tehnologija. Tehnologija je alat, dok procesi određuju strukturu i stazu za upravljanje izvođenje projekta. Organizaciono planiranje se fokusira na uloge, odgovornost i odnose između stejkholdera u projektu. Ovi pojedinci ili grupe mogu biti interni ili eksterni u odnosu na projekat. Organizaciono planiranje uključuje kreiranje strukture projekta koja će podržati projektni proces i stejkholdere kako bi se projekat izveo efikasno i efektivno. Angažovanje osoblja podrazumeva angažovanje najbolje raspoloživih ljudi za taj projekat. Efikasno angažovanje zahteva posedovanje politike, procedura i prakse koji služe kao vodič za angažovanje sposobnog i iskusnog naučnog i stručnog kadra.,

Uspeh organizacije ili projekta u velikoj meri zavisi od toga kako su njegovi resursi organizovani. Strukture u organizacijama su stvorene da bi upravljale ulazima, procesima i izlazima. Organizaciona struktura otkriva formalno grupisanje i specijalizaciju aktivnosti. Ovo grupisanje i aktivnosti su dokumentovane u organizacionoj karti kako bi razjasnile i ucrtale linije autoriteta, komunikacionu kompetentnost, odnose izveštavanja i odgovornosti pojedinaca i grupa u organizaciji. Organizaciona struktura nam ne govori ništa o neformalnim linijama komunikacije, ali nam daje nagoveštaj u kakvom je međusklopu ovaj projekat sa “organizacijom roditeljem” koja ga podržava..

Ovakva organizaciona struktura podržava projekte kao dominantnu formu poslovanja. Projektna organizacija podržava više projekata u isto vreme i integriše alate i tehnike projektnog upravljanja u organizaciji. Na svaki projekat se gleda kao na posebnu i relativno nezavisna jedinica u organizaciji. Menadžer projekta ima autoritet i odgovoran je za resurse dok organizacija u kojoj se projekat realizuje obezbeđuje finansijsku i administrativnu kontrolu.Menadžer projekta i tim koji je izabran da radi na njemu su vezani za taj projekat dok se isti ne završi.

GLAVNI MENADŽER

MENADŽER PROJEKTA

PROJEKAT “A”

MENADŽER PROJEKTA

PROJEKAT “B”

MENADŽER PROJEKTA

PROJEKAT “C”

Slika 9. Projektna organizacija u transportu

Prednosti projektne organizacione strukture ogledaju se u:

Jasan autoritet i odgovornost – za razliku od funkcionalne organizacije, ovde menadžer projekta ima pun nadzor. Ima potpuni autoritet i odgovornost nad projektom. Ovakva struktura obezbeđuje potpunu usredsređenost projektnog tima na sam projekat;

Poboljšanje komunikacije – Kanali komunikacije su mnogo kraći nego kod funkcionalne organizacione strukture jer su linije autoriteta skraćene. Ovo obezbeđuje efikasniju komunikaciju , sa manje problema;

Visok nivo integracije – komunikacija u organizaciji je povećana, postoji potencijal za viši nivo integracije kroz organizaciju. Manje konflikta oko resursa jer svako ima dodeljene konkretne zadatke.

posledice

Nepredvidivi (vanredni) događaji se mogu kategorizovati u nekoliko grupa, a njihove glavne karakteristike moguće je opisati po kriterijumima:

Način nastanka

Stepen mogućnosti merenja indikatora

događaja

Stepen neizvesnosti ili nepredvidivosti

Poreklo

Poreklo nepredvidivog događajase određuje na osnovu

mesta njegovog pojavljivanja,verovatnoće njegovog pojavljivanja

i procesa usled koga je nastao

Način nastanka nepredvidivih događaja je moguće predvideti

kada oni nastaju postepenoali se mnogi događaji

još uvek ne mogu tako lako predvideti

Neizvesnost ili nepredvidivostnastanka nepredvidivog događaja

u većini slučajeva određuje gakao „slučajan“ događaj

Merljivost svakog nepredvidivog događajakoji utiče na određene objekte definiše

se preko merljivog uticaja uz pomoćodređenih indikatora

Posledice koje izaziva nepredvidivi događajna jednom nivou tehnoloških ili poslovnih

procesa na ostale nivoe tehnoloških iliposlovnih mreže zavisi od njegove

ozbiljnosti

Slika 10. Uvod u problem-nepredvidivi događaji

Menadžment-plan rizika obuhvata sledeće entitete: ‐ Naziv projekta, ime rukovodioca ili menadžera projektnog tima i imena članova projektnog tima; ‐ Kratak opis projekta (sadržajna, kontekstualna, ciljna, metodolška i funkcionalna struktura projektne

strategije i misije); ‐ Projektni MOV (Merljive Organizacione Vrednosti); ‐ Originalni projektni plan koji uključuje i kopije originalne dinamike projekta i budžete. To je “snimljeni MS

izveštaj” koji će obezbediti osnovni pravac za reviziju projektnog plana; ‐ Odštampani revidirani plan projekta, u kome su unesene modifikovane vrednosti planskih kategorija (na

primer da je dinamički raspored projekta smanjen za 10%, a projektovani budžet za 20%); ‐ Analiza plana upravljanja projektnim rizikom sadrži pet identifikovanih rizika u projektu, odnosno po

jedan rizik za svaku od pet faza IT projekta. Okvir za analizu svakog rizika upućuje nas na smer od spoljnih krugova ka cenrtu;

‐ Za svaki od pet rizika vezanih za strateške resurse (fizički, finansijski, ljudski, opšti organizacioni i rizici zasnovani na znanju) identifikuju se i dodeljuju im se nosioci rizika, a zatim opisuje strategija za upravljanje svakim rizikom ponaosob.

Faze-etape rizika i aktivnosti: Identifikacija rizika - Uzroci i efekti svakog rizika trebaju biti shvaćeni tako da uspešna strategija i odgovor

mogu biti preduzeti. Važno je imati na umu da je projekni rizik retko izolovan. Rizik teži međuvezama i utiče različito na projekat i njegove korisnike.

Procena rizika - obezbeđuje osnove za razumevanje kako se baviti sa projektnim rizikom. U odgovorima na postavljena pitanja (Koji je neočekivani posebni rizik dešavanja? Šta je neočekivano u dešavanju posebnog rizika? Koji je njegov uticaj na projekat ako se desi?), može biti upotrebljen kvalitativni i kvantitativni prilaz.

Strategija rizika -projekat strategije rizika usmeren je na jedan od sledećih pristupa: ‐ Prihvatiti ili zanemariti rizik ‐ U potpunosti izbegavati rizik ‐ Umanjiti iznenađenja ili uticaj rizika (ili oba) ako se desi ‐ Preneti rizik na nekog drugog (na primer osiguranje)

Praćenje i kontrola rizika - obezbeđuje blagovremeni sistem upozorenja za praćenje otkrivenih rizika ili nekih novih rizika. Sistem osigurava da odgovori na rizik budu primenjeni kako je planirano i da će imati željeni efekat.

Odgovori na rizik - uključuju razvijanje procedura i tehnika za smanjenje pretnji rizika i pojačavanje verovatnoće mogućnosti. Šablon za plan odgovora na rizike dat je u Tabeli .

Vrednovanje (ocena) rizika - se odnosi na potpun proces upravljanja rizikom od planiranja do vrednovanja. Treba se usmeriti na sledeća pitanja: ‐ Kako smo to uradili? ‐ Šta treba unaprediti sledeći put? ‐ Koje su naučene “lekcije” iz prakse? ‐ Koja najbolja praksa može biti upotrebljena u procesu upravljanja rizikom?

Ciljevi k

oji su

naz načeni u

polju

rada,kvaliteta, ra

sporeda

i budžeta. P

redstavlja

ju

Kritičnu ul

ogu u

Podržava

nju

MOV.

Bitno je napraviti odvajanje na

unutrašnje ili spolja šnje

izvore rizika u projektu

Proj

ekt -m

enad

žer

treba

da

ima

kont

rolu

nad

unut

rašn

jim, a

li ne

i na

spol

jašn

jimriz

icim

a

tri različite vrsterizika:

POZNAT, POZNAT-NEPOZNAT i

NEPOZNAT-NEPOZNAT

Vreme trajanja

ciklusa projekta . Može

pomoći da se odredi ili otkrije

kada se rizik mo že desiti

2. Sloj okvi

ra 3. Sloj okvira

4. S

loj o

kvira

5. Sloj okvira

6. Sloj okvira

1. Sloj Cilj projektaje Jezgro okvira

(MOV)

Slika 11. Elementi okvira (frejma) za upravljanje projektnim rizikom

Bezbedan transport opasnih materija duž Koridora X podrazumeva ispunjenost sledećih osnovnih zahteva na

celom evropskom prostoru, pa i u našoj zemlji: - jedinstveno definisanje i usaglašenost regulative na svim nivoima; - izvršenu identifikaciju i karakterizaciju opasne robe koja se transportuje (posedovanje bezbednosne

liste podataka); - kvalitetnu saobraćajnu infrastrukturu; - kvalitetna transportna sredstva; - monitoring stanja bezbednosti životne sredine i ljudske bezbednosti pre početka transporta opasnih roba i - praćenje transporta robe u realnom vremenu i prostoru. Usaglašavanje propisa EU vrši se u domenu društvene ravni (harmonizacijom regulative od lokalnog i

nacionalnog do regionalnog nivoa) i u domenu naučno-tehničke ravni (unifikacijom tehničkih standarda) na celom prostoru duž pomenutog koridora. Na taj način se gradi osnova i za kvalitetnu komunikaciju između svih učesnika u prometu opasnih materija..

7.Vrednovanje

rizika

7.Vrednovanje

rizika

1. Planiranje

rizika

1. Planiranje

rizika2.

Identifikacijarizika

2.Identifikacija

rizika

6.Odgovor na

rizik

6.Odgovor na

rizik

3.Procena

rizika

3.Procena

rizika

5.Praćenje I

kontrola rizika

5.Praćenje I

kontrola rizika

4.Strategija

rizika

4.Strategija

rizika

UPRAVLJANJE PROJEKTNIM RIZIKOM U TRANSPORTU

Slika 12. Faze upravljanje rizikom (1-7)

Za pružanje kvalitetnih informacija o karakteristikama opasnih materija razvija se (u okviru projekta)

odgovarajući originalni algoritam za elektronsku karticu za multimodalni saobraćaj (bezbednosna lista podataka), tako da će biti stvoreni uslovi za adekvatna hardversko-softverska rešenja za jednostavan prelazak iz jednog vida saobraćaja u drugi. Ovo je od velike važnosti za bezbedan transport je i kvalitet samog sadržaja informacija

koje se razmenjuju između privrednih subjekata i lokalne samouprave, kao i informacija dobijenih monitoringom postojećeg stanja ljudske bezbednosti i bezbednosti životne sredine u zoni uticaja na Koridoru X.

Kvalitetno praćenje transporta robe u realnom vremenu i prostoru, kao i razvoja vanredne situacije posle akcidenta na pruzi, moguće je samo u slučaju uspostavljanja i funkcionisanja jedinstvenog sistema monitoringa, koordinacije i informisanja, odnosno uspostavljanja horizontalne integracije bezbednosnih funkcija (izmedu lokalne samouprave i saobraćajnog sistema) i vertikalne integracije istih funkcija (usklađenosti svih aktivnosti od polazne do dolazne tačke robe na koridoru).

Slika 12. Opasne krstarice na putu

Zaključak Veliki rizici u proizvodnji, transportu, skladištenju i korišćenju opasnih i štetnih materija leži u

mogućnostima NHB udesa u miru, neposredne ratne opasnosti i ratu. U ovom radu razmatrane su moguće havarije u drumskom i železničkom transportu opasnih materija, prikazani su primeri posledica i predlog mera za obezbedjenje od udesa i zaštitu životne sredine. Obezbedjenje od udesa zahteva kompleksne mere (monitoring, zaštita, uklanjanje posledica) i reagovanje tj. “odgovor” na udes prema unapred pripremljenim planovima odbrane i zaštite u miru, neposrednoj ratnoj opasnosti i u ratu. U procesu opasnog transporta neophodno je organizovati i sprovoditi propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu i adekvatnu NHB zaštitu. Pored osposobljenog kadra i savremene tehnologije, neophodna je hermetizacija procesa proizvodnje, kvalitetna filtroventilacija i korišćenje sredstava za ličnu i kolektivnu hemijsku zaštitu. Sistem treba da objedini delovanje svih snaga i sredstava, u okviru jedinstvenog sistema ABHO (PNHB obezbedjenje Vojske, MUP, Civilna odbrana i zaštita, 112 -DUZS – državna uprava za zaštitu i spašavanje). Posebno mesto i ulogu imaju: jedinice i ustanova roda ABHO, VTI, visokoškolske i naučne ustanove, zavodi za zaštitu zdravlja i laboratorije. U cilju rane dijagnostike, blagovremene i adekvatne medicinske zaštite neophodno je da osim lekara medicine rada i toksikologa i drugi profili stručnjaka budu detaljnije upoznati sa hemizmom i patofiziološkim dejstvima opasnih smeša i jedinjenja kao i kliničkom slikom, pr-vom pomoći i opštim principima lečenja, nakon udesa i velikog broja povređivanja. Radna mesta, na kojima su ljudi izloženi u pripremi, utovaru, transportu i istovaru opasnih materija treba označiti kao mesta sa poseb-nim uslovima rada, što povlači striktno pridržavanje zakonskih propisa, u okviru eko-bezbednosti.

Literatura 1. Burton I. "What happened at Mississaga", Planning emergency responce system for chemical accidents, World

Health Organization, Regional office for Europe, Copenhagen, 1981. 2. Biočanin R., Veselinović D., Božović – Simić S.: Uklanjanje posledica hemijskih udesa u železničkom

saobraćaju opasnih materija, "III seminar železničke gradjevinske infrastrukture", 11-13.05.2000. Zlatibor. 3. Biočanin R. Procena rizika i mere zaštite od akcidenata, "Bezbednost" br.5, RMUP Srbije, Beograd, 1991. 4. Biocanin R. Protection of the human enviroment in case chemical accident, II regional Simposium

"CHEMISTRY AND THE ENVIRONMENT" 18-22.june 2003. Krusevac. 5. Mc.Lean, A.S. Radiation Accidents, Proc. Symposium Handling of Radiation Accidents, IAFA, Vienna 1997. 6. Jakšić S., Biočanin R. Obezbeđenje od hemijskih udesa u miru, N. glasnik 3-4/96, VIZ, Beograd, 1996. 7. Kim N., “Exploring Determinant Factors for Effective End-of-Life Vehicle Policy, Thesis for the fulfilment

Management and Policy”, The International Institute for Industrial Environmental Economics, IIIEE Reports 2002:7, Lund, 2002.

8. Biočanin R. Zaštita radne i životne sredine u uslovima hemijske kontaminacije, PMF Novi Sad, 1999.

9. Biočanin R., Amidžić B. Risk prediction during the transport of dangerous substances in environment protection, IV International conference " Research and development in mechanical industri-RaDMI 2004", 31.08.-04. 09. 2004. Zlatibor, SSG.

10. Stajkovac J., Jordović B., Amidžić B. Ekološki menadžment u sistemu kvaliteta, XXXIII Simpozijum o operacionim istraživanjima-SYM-OP-IS 206. 03-06. oktobar 2006. Banja Koviljača.

11. Redclift M.Benton T.’’Sociology and the Environment:Discordant Discourse?’’in Social Theory and the Global Environment, London, 1994.

12. Amidžić B., Biočanin R. Nuklearni udesi-izazovi, pretnje i mere zaštite u sistemu bezbednosti, MEDICINSKA PRAKSA br. 28, SLD Kruševac, 2006.

13. 13. Banjanin M. Metodološki aspekti menadžmenta projektnog rizika, Naučno-stručni skup „PROCENA RIZIKA U RADNOJ INDUSTRIJI“, 13-16.jun 2007. Banja Vrujci.

14. Biočanin R. Upravljanje hemijskim rizikom i osiguranje pri transportu opasnih materija, Preventivno inženjerstvo br. 1/2002. PREVING A.D. Beograd, 2002.

15. Direktiva Europskog parlamenta i Vijeća od 28. siječnja 2003. godine o pristupu javnosti informacijama o okolišu (2003/4/EC), Zagreb, 2003.

16. Konvencija o pristupu informacijama, sudjelovanju javnosti u odlučivanju i pristupu pravosuđu u pitanjima okoliša (Arhuška Konvencija).

17. Biočanin R. Višekriterijumska optimizacija eko-bezbednosti u toku pripreme i transporta opasnog tereta, Naučno-stručni skup RID „Transport opasnog tereta“, 28-29. maj 2009. Novi Sad.

18. Nacrt Zakona o transportu opasnog tereta (ZOTOT), Uprava za transport opasnog tereta R Srbije, Beograd, 2009.