07 Ispitivanja Bez Razaranja

7/22/2019 07 Ispitivanja Bez Razaranja

1/66

IWE kurs Moduo 4-Proizvodnja i in`enjerska primena

4.7 Ispitivanje bez razaranja

4.7. ISPITIVANJE BEZ RAZARANJA

Ocena bez razaranja (Nondestructive evaluation - NDE) obuhvata mnoge pojmove koji se koriste zaopisivanje raznih aktivnosti. Neki od ovih pojmova su ispitivanje bez razaranja (Nondestructive testing - NDT)inspekcija bez razaranja (Nondestructive inspection - ND!) i kontrola bez razaranja (Nondestructivee"amination sa oznakom - NDE mada treba da se ozna#ava $ NDE" da ne bi bilo zabune). Ove aktivnostiobuhvataju ispitivanje inspekciju i kontrolu kojima je zajedni#ko da prvenstveno gledaju i mere ne%to u veziobjekta da bi utvrdili neke karakteristike objekta ili da bi utvrdili da li u objektu postoje neregularnostidiskontinuiteti ili prsline.

&ojmovi nepravilnost (nesavr%enost) diskontinuitet i gre%ka mogu da se zamenjuju da bi objasnili da jene%to pogledu dela ili sklopa pod pitanjem ali speci'ikacije propisi i lokalno kori%enje mogu usloviti razli#itede'inicije ovih pojmova. ako svi pojmovi opisuju %ta se tra*i ispitivanjem inspekcijom ili kontrolom pojam

NDE (Ocena bez razaranja) obuhvata sve aktivnosti iz NDT ND! i NDE" koje se koriste da bi se na%lo lociraloizmerilo ili odredilo ne%to u vezi sa objektom ili gre%kama i dozvoljavaju inspektoru da odlu#i da li su objekt iligre%ke prihvatljive ili ne. +a neprihvatljivu gre%ku se obi#no koristi termin de'ekt.

Otkrivanje prslina se obi#no smatra najva*nijim aspektom NDE. &ostoje mnogi razumljivi pristupi zaizbor NDE metode. ,edan od njih je da se uzme u obzir postojanje samo %est primarnih 'aktora povezanih saizborom NDE metode- azlog za izvr%enje NDE- /rste prslina zna#ajne za objekt- /eli#ina i orijentacija prsline koja je neprihvatljiva- &redvi0ena lokacija prsline zna#ajne za objekt- /eli#ina i oblik objekta- arakteristike materijala koje treba oceniti

Najva*nije pitanje na koje treba odgovoriti pre izbora NDE metode je koji su razlozi za izbor NDEprocedure. &ostoji vi%e moguih razloga kao %to su- 1tvr0ivanje da li je objekt prihvatljiv posle svake 'aze proizvodnje2 to je NDE u radu ili inspekcija u radu- 1tvr0ivanje da li je objekt prihvatljiv za kona#nu upotrebu2 ovo se mo*e zvati kona#ni NDE ili kona#na

inspekcija- 1tvr0ivanje da li je postojei objekt koji je ve u upotrebi pogodan za stalnu upotrebu2 ovo se mo*e nazvati

NDE u eksploataciji ili inspekcija u eksploataciji&o%to se ustanove razlozi za izbor NDE mora se odrediti koji su tipovi gre%aka neprihvatljivi veli#ina i

orijentacija neprihvatljivih gre%aka i lokacija koja mo*e da prouzrokuje neprihvatljivost objekta. Tip veli#inaorijentacija i lokacija gre%ke koji e dovesti do odbacivanja moraju biti odre0eni ukoliko je mogue kori%enjemanalize napona i3ili prora#una mehanike loma (ako je gre%ka tipa prsline). 4ko precizni prora#uni nisuekonomski ostvarljivi tip veli#ina i orijentacija gre%ke koja e prouzrokovati odbacivanje objekta moraju biti

procenjeni uz odgovarajui 'aktor sigurnosti.Tip veli#ina orijentacija i lokacija neprihvatljive prsline #esto su odre0ene propisom standardom ili

zahtevom. 4ko je ne%to od gore navedenog u vezi sa objektom koji se razmatra potrebne in'ormacije biedostupne u odgovarajuem dokumentu.!zbor metode za inspekciju zavarenih delova tvrdo i meko zalemljenih spojeva za gre%ke (koje se u

zavariva#koj terminologiji ozna#avaju kao diskontinuiteti) zavisi od mnogih promenljivih uklju#ujui i prirodudiskontinuiteta pristupa#nost spoja tip spojenih materijala broj spojeva koje treba proveriti mogunost otkrivanjainspekcijske metode potreban nivo kvaliteta i ekonomski zna#aj. 5ez obzira na izabranu metodu obavezno jedr*ati se ustanovljenih standarda da bi se do%lo do va*eih rezultata inspekcije.

!spitivanje bez razaranja zavarenih spojeva ima dve 'unkcije- ontrolu kvaliteta koja predstavlja praenje osobina zavariva#a i opreme i kvaliteta potro%nih i osnovnih

materijala u upotrebi- &rihvatanje ili odbacivanje %ava prema njegovoj podobnosti za upotrebu u radnim uslovima konstrukcije.

Diskontinuiteti u zavarenom spoju su sredi%te aktivnosti inspekcije zavarene konstrukcije. Naj#e%ekori%ene metode inspekcije u zavariva#koj proizvodnji su vizuelna te#ni penetranti magnetne #esticeradiogra'ska kontrola ultrazvuk akusti#na emisija vrtlo*ne struje i metoda poremeaja toka elektri#ne struje. 6va-

7 od 88


2/66



ka od ovih metoda ima prednosti i ograni#enja. &ostojei propisi i standardi koji obezbe0uju uputstva za raznemetode su zasnovani na sposobnostima i3ili ograni#enjima metoda bez razaranja.

9nogi 'aktori uti#u na izbor odgovarajue tehnike ispitivanja bez razaranja za inspekciju zavarene kons-

trukcije uklju#ujui karakteristike diskontinuiteta zahteve mehanike loma veli#inu dela prenosivost opreme idruga ograni#enja. Ove kategorije iako mo*da jedinstvene za odre0eni inspekcijski problem mo*da nee jasnoukazati put ka najboljoj tehnici. Na#elno je neophodno primeniti in*enjersku procenu u rangiranju va*nosti ovihkriterijuma i time odre0ivanju optimalne tehnike inspekcije.

ako su tehnike bez razaranja zasnovane na 'izi#kim pojavama korisno je opisati svojstva zna#ajnogdiskontinuiteta kao %to su sastav i elektri#na magnetna mehani#ka i termi#ka svojstva. Najzna#ajnija su onasvojstva koja se u najveoj meri razlikuju od svojstava %ava ili osnovnog metala. Tako0e je neophodnoidenti'ikovati sredstvo za razlikovanje me0u diskontinuitetima sli#nim po osobinama.

+ahtevi mehanike loma samo sa ta#ke gledi%ta diskontinuiteta obuhvataju otkrivanje identi'ikacijulokaciju merenje i orijentaciju. 6lo*eniji oblici mogu zahtevati procenu bez razaranja stanja napona u podru#jukoje sadr*i diskontinuitet. 1 procesu izbora va*no je korektno utvrditi ove zahteve. Ovo mo*e usloviti konsultacijusa stru#njacima za analizu napona in*enjerima za materijale i statisti#arima.

:esto kriterijumi mogu da jasno predlo*e odre0enu tehniku. 1 idealnim uslovima kao u laboratorijiprimena takve tehnike mo*e biti rutinska. Na terenu sa druge strane drugi 'aktori mogu usloviti druga#iji izbortehnike.

&ojmovi preciznost, osetljivost i pouzdanost se koriste u NDT neodre0eno. :esto se smatraju istimpojmom da bi se izbeglo isticanje sa aspekta terminologije.

Preciznostje atribut metode inspekcije koji opisuje ta#nost u granicama njene odre0enosti. Drugim re#imaoprema je jako precizna ako su indikacije dobijene primenjenom tehnikom ta#ne. To ne zna#i da je tehnikauspela da otkrije sve prisutne diskontinuitete ve da oni koji su otkriveni postoje.

Osetljivost sa druge strane se odnosi na sposobnost opreme da oktrije diskontinuitete koji su mali ili imajusvojstva koja se malo razlikuju u odnosu na materijal u kome se nalaze. Na#elno osetljivost se poveava na ra#un

preciznosti jer velika osetljivost poveava verovatnou pojave la*nih upozorenja.Pouzdanostje kombinacija preciznosti i osetljivosti. Tri 'aktora uti#u na pouzdanost procedura inspekcije

uklju#ujui instrumentaciju2 ljudski 'aktor (motivacija inspektora iskustvo obu#enost obrazovanje itd.)2 ianaliza podataka. Nepode%ena oprema neodgovarajua primena tehnike i nestalni kvalitet pomone opreme(pretvara#i povezivanje 'ilm hemikalije itd.) mogu uticati na preciznost i u nekim slu#ajevima na osetljivost.;o%a inspekcijska tehnika neprikladan odziv nedostatak koncentracije i drugi ljudski 'aktori mogu kombinovanoda smanje pouzdanost. 4naliza podataka ili njeno nedostajanje tako0e mo*e uticati na pouzdanost2 na#elnoinspekcija se izvodi u uslovima u kojima je verovatnoa otkrivanja manja od 7


3/66



- &relepljivanje razlivanje metala %ava preko podno*ja lica ili korena %ava- 1klju#ci vol'rama #estice vol'rama sa elektrode zbog neprikladnog postupka elektrolu#nog zavarivanja u

luku vol'rama

- Ostavljena podlo*na plo#ica propust da se ukloni materijal postavljen u korenu zavarenog spoja radispre#avanja isticanja istopljenog metala %ava- @upljine skupljanja diskontiniteti tipa %upljina obrazovani pri skupljanju tokom o#vr%avanja- Oksidni uklju#ci #estice neistopljenih povr%inskih oksida pome%anih sa metalom %ava- Nestopljenost situacija kada je stapanje nepotpuno- Neprovar situacija kada je provar manji od zahtevanog- rateri udubljenja na kraju zavara ili u istopljenom kupatilu %ava- &rotapanje situacija kada luk protapa dno zavarenog spoja sa jedne strane- azbrizgavanje metalne #estice rasprsle tokom zavarivanja pa ne predstavljaju deo %ava- &aljenje luka diskontinuiteti koji se sastoje od lokalno rastopljenog metala metala pod uticajem toplote ili

promena u obliku povr%ine bilo kog dela %ava ili osnovnog metala prouzrokovana lukom

- Nepopunjenost ulegnue lica %ava ili povr%ine korena koje se prostire ispod povr%ine susednog osnovnogmetalaMetalurki diskontinuiteti su:

- &rsline diskontinuiteti tipa loma koji imaju o%tar vrh i veliki odnos du*ine i %irine prema otvoranju- 9ale prsline mali diskontinuitet tipa prsline kod kojih su povr%ine preloma neuo#ljivo razdvojene- iblje o#i diskontinuiteti uo#eni na povr%ini preloma u zavarenom spoju #elika koji se sastoje od malih pora

ili uklju#aka okru*enih svetlom zaokrugljenom povr%inom- 6egregacija neravnomerna raspodela ili koncentracija ne#istoa ili legirajuih elemenata do koje dolazi pri

o#vr%avanju %ava- ;amealrni lom vrsta prslina koje se javljaju u osnovnom metalu ili u +1T ukruenog zavarenog spoja kao

rezultat nedovoljne duktilnosti po debljini #eli#ne plo#e

1o#ene gre%ke i njihov obim uglavnom zavise od primenjenog procesa zavarivanja primenjene metodeinspekcije tipa izvedenog zavarenog spoja pripreme *ljeba upotrebljenog materijala uslova rada i okoline(ambijenta).

6em toga neke specijalne procese zavarivanja prate diskontinuiteti samo za njih svojstveni. Takvi procesi suzavarivanje elektronskim snopom pod plazmom pod troskom trenjem i otporno zavarivanje. Na#elnodiskontinuiteti kod ovih procesa nastaju iz istih razloga kao i kod konvencionalnog elektrolu#nog zavarivanja alizbog prirode procesa i primenjenog oblika spoja ti diskontinuiteti mogu biti usmereni druga#ije od ve opisanih ilimogu predstavljati poseban problem pri lociranju i oceni.

Da bi se izbegli bilo kakvi nesporazumi u standardu EN !6O 8A?


4/66



&rsline koje nastaju za vreme ili posle zavarivanja su navedene u standardu EN !6O 8A?


5/66



7


6/66



?


7/66



C


8/66




9/66



G


10/66



GA


11/66



GA


12/66



A7

GA77

GA7?

;o%e nastavljanje lokalna nepravilnost povr%inepri nastavku zavarivanja. To mo*e da se pojavi- u pokrivnom prolazun

- u korenom prolazuGA?rupa br. 8. azne nesavr%enosti8


13/66



G8


14/66



6tandard ,16 !6O AH7 odre0uje zahteve za tri nivoa prihvatljivosti gre%aka u zavarenim spojevima #elikaza procese elektrolu#nog zavarivanja po obimu i za debljine zavarenog spoja od C do 8C mm. 9o*e se koristitigde treba i za druge procese spajanja zavarivanjem ili debljine zavarivanja. +a aluminijum i njegove zavarljive

legure primenjuje se standard ,16 !6O 7re%ke se navode prema stvarnim dimenzijama i njihovo otkrivanje i ocena mogu zahtevati kori%enjevi%e od jedne metode ispitivanja bez razaranja. Otrkivanje i merenje veli#ine gre%aka zavisno je od metodeinspekcije i obima ispitivanja odre0enog standardom primene ili ugovorom.

6tandard ,16 !6O AH7 ne obuhvata detalje za preporu#ene metode otkrivanja i merenja veli#ine pa prematome mora biti dopunjen zahtevima za kontrolu inspekciju i ispitivanje. Treba uzeti u obzir da metode kontrole bezrazaranja ne mogu da otkriju odrede i izmere neke tipove gre%aka. >ranice gre%aka su prikazane u ,16 !6O AH7

tabela 7.!ako standard pokriva debljinu materijala od C do 8C mm mo*e se biti upotrebljen i za spojeve manje i veedebljine

,16 !6O AH7 daje preporuke o nivoima kvaliteta gre%aka u elektrolu#no zavarenim spojevima #elika. Trinivoa su data na takav na#in da omoguavaju primenu za %irok raspon zavarenih proizvoda. Ovi nivoi se odnosena kvalitet proizvoda a ne na podobnost za upotrebu gotovog proizvoda. 6tandard ,16 !6O AH7 se primenjujena- nelegirane i legirane #elike2- sledee procese zavarivanja i njihove podprocese de'inisane u skladu sa !6O


15/66



- ru#ne mehani#ke i automatske procese2- sve pozicije zavarivanja2- su#eone spojeve ugaone spojeve i spojeve %tapova2

- materijale debljine izme0u C i 8C mm.ada postoje zna#ajna odstupanja od geometrije spoja i dimenzija u zavarenom proizvodu neophodno jeoceniti do koje granice se uslovi za ovaj standard mogu primeniti. 9etalur%ki aspekti npr. veli#ina zrna tvrdoanisu obuhvaeni sa ,16 !6O AH7. +avareni spoj normalno treba oceniti zasebno za svaki tip gre%ke (br. 7 do?A). azli#iti tipovi gre%aka koji se javljaju u bilo kom preseku spoja mogu zahtevati posebno razmatranje (vidi

br. ?8).

4.7.(. )sn!ve met!*a za isitivan"e +ez razaran"a ,IBR%

&ri proizvodnji zavarenih konstrukcija !5 #esto #ini zavr%nu operaciju. !nspekcija objekta je sa ciljem dase otkriju i ocene gre%ke koje mogu uticati na 'unkciju i integritet konstrukcije. Nedopustive gre%ke se morajuodkloniti i ta mesta popraviti. >re%ke se mogu pojaviti u %avu zoni uticaja toplote (+1T) i u osnovnommaterijalu locirane na povr%ini ili u unutra%njosti. +a njihovo otkrivanje je od posebnog zna#aja izbor optimalne

metode i tehnike !5.adni parametri zavarene konstrukcije u toku eksploatacije uti#u na kriterijum prihvatljivosti gre%aka iobim !5. Na#elno zavarena konstrukcija nije zavr%ena sve dok se zahtevani kvalitet ne potvrdi odgovarajuominspekcijom bez razaranja.

/izuelni pregled zavarenih spojeva

6tandard ,16 EN J< obuhvata vizuelno ispitivanje metalnih zavarenih spojeva izvedenih topljenjem.!spitivanje se obi#no izvodi nakon zavarivanja ali ako se zahteva standardom ili ugovorom ispitivanje se mo*eizvoditi i u toku pojedinih 'aza zavarivanja. Obim ispitivanja mora se de'inisati standardom ili ugovorom pre

po#etka zavarivanja. !spitiva# mora imati pristup zahtevanoj kontrolnoj i proizvodnoj dokumentaciji. &o praviluse zavareni spojevi kontroli%u u izvedenom stanju a ponekad i nakon povr%inske obrade. Osvetljenje povr%inamora biti najmanje CA< l" a preporu#uje se A


16/66



Obim vizuelne kontrole pre zavarivanja je u skladu sa EN?HH-? (obi#no uklju#en u Kelding &rocedure6peci'icatin - K&6). ada se zahteva zavar se kontroli%e i proverava da li su- oblik i dimenzije pripreme *ljeba usagla%eni sa speci'iciranim zahtevima2

- lice spoja i susedne povr%ine o#i%eni2- delovi za spajanje zavarivanjem postavljeni u skladu sa crte*ima i uputstvima.&o zahtevu vizuelna kontrola se sprovodi i u toku procesa zavarivanja u cilju provere

- da li je svaki zavar ili sloj o#i%en pre nego %to se nanese sledei sloj a posebnu pa*nju treba obratiti nastapanje metala %ava i stranica *ljeba2

- da nema vidljivih nedostataka odnosno prslina i %upljina2 ukoliko se primete takvi nedostaci se morajuukloniti pre nano%enja sledeeg zavara2

- da prelaz izme0u zavara i osnovnog materijala bude sa odgovarajuim topljenjem kvalitetno izveden prenano%enja sledeeg sloja2

- da dubina i oblik *ljeba budu u saglasnosti sa K&6 ili u pore0enju sa originalnim *ljebom u cilju obezbe0enjaspeci'iciranog oblika %ava.

/izuelna kontrola zavr%enog %ava (pre i posle termi#ke obrade) se izvodi sa ciljem da se utvrdi njegovausagla%enost sa utvr0enim standardom kriterijuma prihvatljivosti. @av se kontroli%e u cilju potvrde- da je sva troska uklonjena ru#no ili mehani#ki da bi se izbeglo maskiranje gre%aka2- da nema tragova mehni#kih o%teenja ili izduvavanja metala %ava2- da se pri uklanjanju nadvi%enja %ava izbegne pregrevanje pri bru%enju kao i zarezi2- da je %irina lica %ava ravnomerna a nadvi%enje %ava u predvi0enim granicama2- da je jednostrano ugaoni i su#eono zavareni spoj poravnat tako da se blago sliva u osnovni metal2- da pro'il lica %ava i visina svakog izdignutog metala %ava budu u u skladu sa standardom.- da je povr%ina %ava ravnomerna da izgled i polo*aj %ava budu prihvatljivi2 rastojanje poslednjeg prolaza i

osnovnog metala ili polo*aj prolaza treba da se mere ako se zahteva u K&62- da je %irina %ava prihvatljiva du* #itavog %ava i da ispunjava zahteve crte*a ili standarda prihvatljivosti2 kod

su#eonih spojeva treba proveriti da li je *ljeb pripreme potpuno ispunjen./izuelnom kontrolom zavarenog spoja pre u toku i posle popravke mora se potvrditi da su uklonjene sve

nepravilnosti i da je popravka izvedena kvalitetno. 6vaki popravljeni zavaren7i spoj se mora ispitati prema istimzahtevima kao i originalni zavareni spoj.

/izuelno dostupni delovi spoja npr. koren %ava jednostranog su#eonog spoja i povr%ina %ava treba da seispitaju u pogledu odstupanja od standarda prihvatljivosti. +ahtevi treba da se upotpune navodima standarda

prihvatljivosti EN ?AH7 i !6O 7


17/66



- identi'ikacija ispitivanog objekta2- materijal i debljina2- vrsta spoja2

- proces zavarivanja2- kriterijumi prihvatljivosti2- nesavr%enosti koje prevazilaze kriterijume prihvatljivosti i njihov polo*aj2- obim ispitivanja sa pozivom na crte*e kada je potrebno2- upotrebljena oprema za ispitivanje2- rezultati ispitivanja sa pozivom na kriterijume prihvatljivosti2- ime ispitiva#a i datum ispitivanja.

Tabela ..C. 9erni instrumenti i ure0aji za zavarene spojeve - merni opseg i ta#nost o#itavanja prema EN Jde se o#ekuju prekrivanjaispitna povr%ina se mora prekriti ili primeniti druga alternativna metoda.

9aksimalna osetljivost koja mo*e da se postigne u ispitivanju magnetnom metodom zavisi od vi%epromenljivih ali na nju bitno uti#u hrapavost povr%ine objekta i nepravilnosti. 1 nekim slu#ajevima je potrebnoskinuti podsecanja i nepravilnosti povr%ina bru%enjem i ukloniti ili smanjiti nadvi%enje %ava. &ovr%ine pokrivene

tankom nemagnetnom bojom ili osnovnom bojom mogu da se ispitaju pod uslovom da nema prekida u sloju bojei da debljina sloja ne prelazi A< mm. +a vee debline osetljivost metode je smanjena i mora se utvrditi preispitivanja. ori%enje naizmeni#ne struje daje bolju osetljivost za otkrivanje povr%inskih gre%aka u odnosu nanaizmeni#u struju.

,aram proizvodi prikladno magnetno polje u jednostavnom su#eonom spoju ali ako je 'luks smanjen zazoromili prevelikim putem kroz objekt kao u T su#eonom spoju mo*e doi do smanjenja osetljivosti.

+a spojeve slo*enog oblika npr. ugaone spojeve nagiba manjeg od J


24/66



6lika ..8. Tipi#ne tehnike magnetizaije za savitljive kablove ili namotaje

?< a Aevaert)

Odugo na dole 7 - gasni mehurovi2 ? $ nedoatatak provara2 C $ uzdu*ne prsline2 $ popre#ne prsline2A $ gasni mehurovi u cevovodu2 8 $ troska u liniji2 - podsecanje

od 88


48/66



Table ..?C. Nivoi prihvatljivosti za su#eone spojeve

5roj Tip gre%ke prema EN ?8A?< Nivo prihvatljivosti C 7) Nivo prihvatljivosti ? 7) Nivo prihvatljivosti 7 7)

7 &rsline (7


49/66



!spitivanje %avova ultrazvukom

1 %avovima dobijenim topljenjem metala kao %to je poznato mogu da nastupe razli#ite nepravilnosti(gre%ke) koje pri ispitivanju ultrazvukom impulsno-eho metodom mogu da daju odzive (indikacije) ako su pritome ispunjeni odre0eni uslovi. Drugim re#ima zavisno od oblika %ava i postupka zavarivanja ispitivanjeultrazvukom treba da omogui otkrivanje u prvom redu najopasnijih i o#ekivanih (najverovatnijih) nepravilnostikao i svih drugih koje mogu nastati u zavarenom spoju. 1 daljem tekstu za ove nepravilnosti koristie se izrazgre%ke %ava ili ako se ne navodi njihova vrsta koristie se krai izraz gre%ka odnosno op%tiji izraz re'lektorultrazvuka ili krae re'lektor. Da bi ispitivanje %ava ultrazvukom ispunilo svoj cilj potrebno je primenitiodgovarajuu tehniku ispitivanja odgovarajue ispitne sonde i odgovarajuu osetljivost. 1 ovom izlaganju re# jeo kontaktnim tehnikama ultrazvu#nog ispitivanja.

Odskona udaljenost

&rvi zahtev ispitivanja ultrazvukom je ispitivanje celog popre#nog preseka %ava na odre0enoj ili celojdu*ini %ava. od ispitivanja ugaonim sondama u tom cilju se de'ini%e odsko#na udaljenost kao du*ina koja

ograni#ava udaljenost ispitne sonde od %ava #ime se izbegava nepotrebno pomeranje sonde i gubljenje vremena.&rednost ispitivanja ugaonom sondom u odnosu na ispitivanje pod pravim uglom tj. normalnom sondom

vea mogunost otkrivanja gre%aka razli#ite orijentacije kao i mogunost ispitivanja bo#nih stranica i korena%ava sl...H. azume se da osim toga ova sonda ne iziskuje poravnavanje %ava do nivoa osnovnog metala

bru%enjem.

6lika ..H. Odbijanje snopa popre#nih talasa ugaone sonde pri njegovom prostiranju kroz uzorak i odsko#naudaljenost kod ispitivanja ugaonom sondom plo#e (a) i %upljeg cilindra (b)

Na sl...H. je putanja ultrazvuka izlomljena linija zbog odbijanja na granici sa vazduhom.Odsko#na udaljenost p za ravnu geometriju odre0ena je proizvodom dvostruke debljine i tangensa ugla

snopa u osnovnom materijalu. &ri udaljenosti (izlazne ta#ke) sonde od ose %ava jednake polovini odsko#neudaljenosti ispituje se oblast korena %to pokazuju sl. ..H.c i ..H.d.

Odsko#na udaljenost za cilindri#nu geometriju ne mo*e da se izra#una kao za ravnu geometriju osim ako sesonda vodi du* izvodnice cilindra. +a ispitivanje po obimu cilindra prema sl. ..H.b odsko#na udaljenost jeo#igledno vea nego za plo#u jednake debljine sl...H.a po%to se snop ultrazvu#nih talasa odbija od konveksneunutra%nje povr%ine. Eksperimentalno ona se mo*e odrediti pomou zareza u pravcu izvodnice cilindra urezanogna spoljnjoj povr%ini.

ao %to je poznato sonde za ultrazvu#ne u#estanosti koje se koriste za ispitivanje metala daju divergentansnop talasa pri #emu se amplituda polja u udaljenom podru#ju smanjuje sa udaljavanjem od ose snopa. >ranicasnopa je odre0ena uslovom da je amplituda polja za 8 d5 manja od amplitude na osi snopa sl. ..H.d. &rinailasku na naspramnu povr%inu ugao odbijanja nije isti za sve delove snopa on je vei za deo snopa bli*i

J od 88


50/66



prednjoj ivici sonde nego za osu snopa a najmanji je za granicu snopa ispod njegove ose. +ato se od kraja plo#eumesto jednog dobija vi%e ehoa.

&re ispitivanja potrebno je odrediti ili imati kao poznate

- debljinu ispitivanog materijala i brzinu ultrazvuka u njemu2- polo*aj izlazne ta#ke sonde ugao snopa i %irenje snopa u ispitivanom materijalu2- odsko#nu udaljenost (njeno eksperimentalno odre0ivanje iziskuje upotrebu i druge sonde)2- vrstu i prirodu %ava njegov idealizovani oblik i dimenzije2- osnovni metal u oblasti prola*enja ultrazvu#nih talasa treba da ne sadr*i gre%ke koje bi ometale prolaz

ultrazvuka pri oceni gre%ke.1 u*em smislu tehnika ispitivanja %ava odnosi se na izbor povr%ine sa koje se ispituje i izbor pravca u

kome se %alju ultrazvu#ni talasi %to je povezano sa izborom ispitne sonde. +ato je potrebno poznavati osnovnetehnike ispitivanja za odre0ene geometrije zavarenog spoja.

Osnovne tehnike ispitivanja

&rema standardu 46T9 E78 ispitivanje su#eonog %ava ugaonom sondom koja se vodi po cik cak liniji

izme0u udaljenosti od %ava jednake polovini odsko#ne udaljenosti i cele odsko#ne udaljenosti ozna#ava se kaotehnika 7 ispitivanja sl. ..H.c i sl. ..J.a. 1mesto cik cak linije putanja sonde mo*e da bude pravougaona pri#emu se sonda pomera u pravcu du*ine %ava kada je na najmanjoj i na najveoj udaljenosti od %ava tako daveli#ina pomeranja u pravcu %ava iznosi najvi%e A= aktivne %irine sonde. &otrebno je da se ispitane zonedelimi#no preklapaju i da se ispita sa obe strane.

/erzije tehnike 7 su date na sl...J.b za otkrivanje gre%aka u korenu /-%ava eliminisanjem kretanja sondeu pravcu normale na %av pomou 'iksne vo0ice postavljene paralelno %avu i na sl. ..J.c za otkrivanje gre%aka ukorenu dvostranog /-%ava pomou 'iksne vo0ice sonde postavljene na odgovarajuoj udaljenosti od %ava.

1 slu#aju da je nadvi%enje lica su#eonog %ava obru%eno do nivoa osnovnog metala %av mo*e da se ispitana popre#ne gre%ke ugaonom sondom koja se vodi paralelno podu*noj osi %ava sa zakretanjem (oscilovanjem) do7Ana obe strane ose %ava. Ovo je tehnika ? ispitivanja prema 46T9 E78.

1koliko nadvi%enje su#eonog %ava nije uklonjeno %av mo*e da se ispita na popre#ne gre%ke ugaonom

sondom koja se vodi pored %ava sa zakretanjem od 7Aprema podu*noj osi %ava. Ovo ispitivanje treba da seobavi sa obe strane %ava i ozna#ava se kao tehnika C ispitivanja prema 46T9 E78.

A< od 88


51/66



6lika ..J.Tehnika 7 za ispitivanje su#eonog %ava po celom popre#nom preseku prema 46T9 E78

+a ispitivanje debelih %avova predvi0ena je primena dve ugaone sonde (tandem tehnika) prema sl...7


52/66



&rva tehnika slu*i za ispitivanje zapremine %ava i ozna#ava se kao tehnika H a drugom se ispituje zonastapanja i ona se ozna#ava kao tehnika J prema 46T9 E78. Na sl. ..7C. desno je prikazana i mogunost(alternativnog) ispitivanja ugaonom sondom sa povr%ine sa koje se ispituje normalnom sondom. +a ovaj %av u

tab. ..?. koristi se krai izraz F%av na sl. ..7CF.Tehnike ispitivanja ugaonog %ava na kutijastim elementima koji pokazuje sl. ..7 su tehnika 7< zaugaonu sondu na povr%ini 4 izme0u udaljenosti odre0enih odsko#nom udaljeno%u i tehnika 77 za ugaonu sonduna istoj povr%ini koja se pomera du* %ava sa zakretanjem do 7A u odnosu na pravac %ava. +a ovaj %av koristiese krai izraz F%av na ugluF.

6lika ..7C. Tehnike H i J ispitivanja dvostrukog polu-/ %ava sa jednom zako%enom stranicom

.

6lika ..7. Tehnike 7< i 77 ispitivanja %ava na uglu. ;evo pojednostavljen prikaz tehnika 7< i 772 desno prikaz mogua vo0enja ugaone sonde pri ispitivanju ovog %ava

+a ispitivanje obimskih su#eonih %avova na %upljim cilindrima ugaona ispitna sonda se pomera uaksijalnom pravcu i zatim u obimskom pravcu na odre0enoj udaljenosti od %ava opisujui trajektoriju

pravougaonog oblika na spoljnjoj povr%ini. ontaktna povr%ina sonde u popre#nom preseku treba da se ma%inskiobradi na spoljnji pre#nik cilindra ukoliko je on manji od A


53/66



1koliko je obimski %av obru%en do nivoa spoljnje povr%ine osnovnog metala ugaona sonda se pomera po %avui ako je pre#nik te povr%ine manji od Aornja#etvrtina

&rete*nideo %ava

>ornja#etvrtina

6u#eoni 1gao snopa "ehnika -

dijagrama (eng. D>6) zasnovanog naravnom kru*nom re'lektoru (sl. ..?7) #iji pre#nik zavisi od u#estanosti ugaone sonde i debljine osnovnog metala(metoda ?). 4ko je D4B kriva dobijena pomou pravougaonog zareza dubine 7 mm re'erentni nivo odre0uje semetodom C. +a ispitivanje sa dve sonde (tehnika ) re'erentni nivo se odre0uje pomou ravnog kru*nog re'lektora

pre#nika 8 mm za sve debljine.

6lika ..?7. e'erentni re'lektori za kalibraciju osetljivosti gore - bo#no zabu%en cilindri#ni re'lektor2u sredini - ravno dno cilindra sa osom paralelnom osi snopa i dole - zarezi kvadratnog ili trougaonog preseka

&ri konstruisanju D4B krive prema 46T9 i 469E standardima re'erentni eho dobijen od bo#no zabu%ene

rupe na dubini / debljine plo#e mora da ima visinu jednaku H< = visine ekrana katodne cevi. Odgovarajuepoja#anje se ozna#ava kao re'erentno. !spituju se svi re'lektori #ije amplitude ehoa nisu manje od A< = visine D4Bkrive (prema 46T9 E78). 1 drugim standardima nivo za ocenu je odre0en u zavisnosti od izbora metodaodre0ivanja re'erentnog nivoa (D4B ili 4/>). Tako za metode 7 i C re'erentni nivo se smanjuje za 7< d5 %to iznosiCC = visine D4B krive. +a metodu ? re'erentni nivo se smanjuje za d5. +a ispitivanje tandem tehnikom nivo odkoga se ispituje jednak je re'erentnom nivou za sve debljine.

$ivoi ispitivanja

Te*nja je da se nivoi kvaliteta odre0eni standardom ,16 !6O AH7 i primenljivi u radiogra'iji primene ipri ispitivanju ultrazvukom. !deja je u tome da nivoi ispitivanja odgovaraju nivoima kvaliteta ali ovaj pristupnije jednostavan. &reporu#eni nivoi ispitivanja ozna#eni sa 4 5 B i D poveavaju verovatnou otkrivanjagre%ke kada se sa nivoa 4 prelazi na nivo 5 ili B prema tab. ..?A. Ovo se posti*e veim obimom ispitivanja ili3i

odstranjivanjem nadvi%enja %ava. Nivo D je predmet sporazuma zainteresovanih strana u posebnim slu#ajevima ispitivanjaza koje je predvi0eno da se napi%e procedura koja treba da se zasniva na op%tim zahtevima standarda za ispitivanjeultrazvukom. Odgovarajui nivo ispitivanja mo*e da bude odre0en standardom za ispitivanje standardima za

proizvode ili drugim dokumentima.

Tabela ..?A. &reporu#eni nivoi ispitivanja

Nivo ispitivanja Nivo kvaliteta (,16 !6O AH7)45BD

B5

&rema sporazumu6pecijalna primena

AJ od 88


60/66



#zvetaj o ispitivanju

+apis o mestu gre%ke 9esto gre%ke u izve%taju o ispitivanju se odre0uje u odnosu na koordinatni sistem #iji sepo#etak postavlja na ispitnu povr%inu sl. ..??. 1koliko se ispituje sa vi%e od jedne povr%ine

koordinatni sistem se de'ini%e za svaku od povr%ina tako da mesto gre%ke mo*e da se odredi u odnosuna svaki od ovih sistema i da se izme0u njih mo*e uspostaviti poziciona relacija.1 slu#aju obimskih %avova mo*e da bude potrebno de'inisanje koordinatnih sistema na spolj[njoj i

unutra%njoj povr%ini pre zavarivanja.Oznake na sl. ..??. su

- - du*ina gre%ke (re'lektora)2- h - dimenzija u pravcu debljine2- " - polo*aj gre%ke u podu*nom pravcu2- U - polo*aj gre%ke u popre#nom pravcu2- z - polo*aj gre%ke u pravcu debljine2-

z- dimenzija gre%ke u pravcu debljine2

- 0 - dimenzija gre%ke u "-pravcu2

- 1 - dimenzija gre%ke u U-pravcu2- p - odsko#na udaljenost.

7 - koordinatni po#etak

6lika ..??. oordinatni sistem za de'inisanje mesta gre%ke

!zve%taj o ispitivanju treba da sadr*i najmanje sledee podatkeOp%te podatke i to identi'ikacija objekta ispitivanja mesto %ava koji se ispituje podaci o postupku

zavarivanja i termi#koj obradi stanje povr%ine odredbe ugovora kao speci'ikacije identi'ikacija operateratemperatura okoline (ispitnog komada) itd.

&odatke o opremi i to ispitni ure0aj sonde u#estanost stvarni ugao snopa kablovi re'erentni blok ikontaktno sredstvo.

&odatke o tehnici ispitivanja i to nivoi ispitivanja podaci o pisanim procedurama ako su kori%ene obimispitivanja mesta ispitanih oblasti koordinatni sistem za odre0ivanje mesta gre%ke podaci o polo*ajima sondi(sa skicom) ispitni opseg podaci o kalibraciji osetljivosti i korekcije ako su primenjene re'erentni nivoirezultati ispitivanja osnovnog metala standard za nivo prihvatanja odstupanja od ovog standarda ili zahtevi

ugovora itd.

8< od 88


61/66



ezultate ispitivanja i to tabelarni pregled ili3i crte*i sa podacima o zabele*enim indikacijama kao np.koordinate sa oznakama sondi i njihovim polo*ajima najvee visine ehoa i ako se tra*i tip i veli#ina gre%ke(visina) du*ina gre%ke i rezultat ocene na osnovu nivoa prihvatanja.

!spitivanje probnim pritiskom (na propustljivost)+avarene konstrukcije se ispituju probnim pritiskom radi potvrde integriteta konstrukcije u kojoj se sme%ta

gas te#nost polu#vrste materije i #vrste materije a dr*e se pod pritiskom ili vakuumom. Naj#e%e metodeispitivanja su (pore0ane prema rstuoj osetljivosti)- miris tipi#nog gas2- promena pritiska2- te#nost pod pritiskom (naj#e%e voda) i vizuelno praenje2- gas pod pritiskom i re%enje za otkrivanje procurivanja2- tipi#ni gas sa termi#kim indikatorom procurivanja2- helijum uz maseni spektrometar tokom ispitivanja pritiskom i vakuumom.

>re%ke u zavarenom spoju koje omoguavaju procurivanje u konstrukciji su pore i prsline. &rsline su od

posebnog zna#aja jer mogu da rastu pri ispitivanju pritiskom ili druga#ijem ispitivanju konstrukcije. +bog togaispitivanje pritiskom treba izvesti na kraju. !zbor metode ispitivanja propustljivosti zavisi od okoline u kojoj sekonstrukcija koristi i potencijalne opasnosti i ekonomskih e'ekata pri lomu u eksploataciji.

!spitivanje vrtlo*nim strujama

!spitivanje vrtlo*nim strujamase zasniva na principima elektromagnetne indukcije i koristi se da bi se utvrdilaili napravila razlika 'izi#kih strukturnih i metalur%kih stanja u provodnim 'eromagnetnim i ne'eromagnetnimmetalima. 1glavnom ispitivanje vrtlo*nom strujom se koristi samo kod tankozidnih zavarenih cevi i cevovoda radiotkrivanja uzdu*nih diskontinuiteta %ava kao %to su otvoreni %av prsline i poroznost.

9etoda poremeaja elektri#ne struje se sastoji u uspostavljanju toka elektri#ne struje kroz ispitni predmet(uglavnom pomou indukcionog kalema) i otkrivanja magnetnog polja koje prate poremeaje toka struje okogre%aka koristei posebne senzore magnetnog polja. Ova tehnika je primenljiva za otkrivanje i veoma malih

povr%inskih prslina kao i podpovr%inskih prslina u materijalima visoke i niske provodljivosti i une'eromagnetnim materijalima kao %to su titan i aluminijumske legure.

!spitivanje akusti#nom emisijom

4kusti#na emisija su impulsno generisani elasti#ni naponski talasi malih amplituda nastali kao posledicade'ormacija u materijalu. Naglo osloba0anje kineti#ke energije zbog mehanizma de'ormacije rasprostireelasti#ne talase iz izvora i ovi se detektuju kao mala pomeranja na povr%ini uzorka. Emisija pokazuje nastanak irazvoj de'ormacije i mo*e se iskoristiti za lociranje izvora de'ormacija tehnikom trougla.

4kusti#na emisija se mo*e koristiti za ocenjivanje kvaliteta %ava praenjem tokom zavarivanja ili poslezavarivanja. 1 zavarenim spojevima podru#ja koje sadr*e pore prsline %upljine uklju#ke ili druge diskontin-uitete se mogu identi'ikovati otkrivanjem akusti#ne emisije iz ovih podru#ja. Tokom zavariva#kih procesaakusti#na emisija se javlja zbog razli#itih 'aktora uklju#ujui plasti#ne de'ormacije topljenje trenje

o#vr%avanje 'azne trans'ormacije i pojava prslina. 1 nekim slu#ajevima praenje akusti#ne emisije tokomzavarivanja mo*e obuhvatiti i automatsko upravljanje procesom zavarivanja. 1 automatskom zavarivanju velikihdimenzija oprema za o#itavanje se mo*e postaviti blizu mesta zavarivanja ili u prostoriji za praenje kvaliteta.

;okacija izvora akusti#ne emisije na zavarenoj liniji mo*e se predstaviti na vi%e na#ina. ,edna tehnikaprikazuje doga0aje prema rastojanju po %avu na osciloskopu ili "-z pisa#u. Druga tehnika koristi digitalni%tampa# koji daje vreme doga0aja njegovu lokaciju i intenzitet. Ova in'ormacija olak%ava procenu zna#ajasvakog izvora akusti#ne emisije. ada se izvori akusti#nih emisija ocene mogu se koristiti druge !5 metode da

bi se detaljno prou#ili diskontinuiteti.&onekad je te%ko ostvariti dobru akusti#nu vezu izme0u senzora (ili vi%e njih) i ispitnog predmeta. Ovo

posebno va*i za zavariva#ke procese koji imaju 'iksirani luk i pokretni radni predmet. +a praenje akusti#ne emi-sije posle zavarivanja mora se primeniti njeno poja#anje posle potpunog hla0enja %ava. Ovo zahteva mehani#kooptereenje ili ponekad termi#ki napon dela ili konstrukcije. +a terensku inspekciju %avova u radu zbog prslina ilidrugih gre%aka %avovi se #esto izla*u naponima koji prelaze maksimalni napon kojem je prethodno %av bio izlo*en./eliki napon je neophodan da bi izazvao akusti#nue emisiju zbog plasti#nih de'ormacija na vrhu prsline. Ovakav

87 od 88


62/66



napon je me0utim #esto te%ko ostvariti i u nekim slu#ajevima je nepo*eljan. 4lternativna metoda koja #esto mo*ejasno da otkrije postojee prsline u %avu je cikli#no optereivanje %ava niskim naponom. elativno pomeranjepovr%ina prsline uzrokuju klizanje izazvano optereenjem.

&raenje akusti#ne emisije za ocenu kvaliteta i kontrolu procesa zavarivanja zahteva prethodnu analizuza zasvaku primenu da bi se ustanovili uslovi za broj polo*aj i postavljanje senzora 'iltriranje prikaz podataka ituma#enje podataka. Ove analize obi#no obuhvataju usagla%avanje sa drugim metodama kontrole sa ili bezrazaranja. Na primer otkrivanje uklju#aka vol'rama u spojevima zavarenim T!> postupkom pomou akusti#neemisije mo*e da uklju#i i njegovu klasi'ikaciju radiogra'ijom.

&raenje spojeva posle zavarivanja!buhvata i kontrolu kvaliteta u periodu posle zavarivanja i dodatnihradova na predmetu i inspekcije bez razaranja zavarenih spojeva u eksploataciji. &rimer je kontrola su#eonozavarenih plo#a u brodogradnji. !lustracije radi navodi se primer praenja akusti#ne emisije su#eono zavarenihspojeva neposredno posle zavarivanja.

&raenje akusti#ne emisije su#eonih spojeva zavarenih plo#a od niskougljeni#nog #elika. +avarivanje dveplo#e 8< " 87< mm debljine C? mm je izvedeno jednosmernom strujom da bi se dobila plo#a oko 7? m (sl...?C) sa posebnim zahtevom dobijanja kvalitetnog %ava. &osle hla0enja metala %ava plo#a je postavljena u

stegu tako da mo*e da se prati akusti#na emisija iz metala %ava.&lo#a je horizontalno oslonjena sistemomgumenih valjaka. Tegovi su postavljeni na oba kraja plo#e da bi je dr*ali #vrsto na valjcima. 5lago savijanje jeizazvano u su#eonom spoju dizanjem i spu%tanjem sredine plo#e hidrauli#nom dizalicom. 4kusti#na emisija je

praena tokom oscilacija optereenja i rastereenja i dok je plo#a bila pod naponom senzorima postavljenim sagornje strane na oba kraja %ava. Ova emisija je iskori%ena da bi se podesio osciloskopski ekran i bile je osnovaza naredne inspekcije plo#a za poznate ili sumnjive diskontinuitete u metalu %ava.

!zlazni signal svakog senzora je poja#an (A-d5) 'iltriran (A< kz do 7 9z) i prikazan na dvokanalnomosciloskopu. Tragovi oba signala su aktivirani po pristizanju prvog signala. Oni su 'otogra'isani sa dvokanalnidisplej i sledee 'otogra'ije omoguavaju dokumentovanje razlike izme0u vremena prolaska kroz dva senzora zavi%e izvora. ;okacije najva*nijih izvora su potom uzimane za dokaz.

&osle prethodnih eksperimenata druga ispitna plo#a je pripremljena i su#eono zavarena po celoj %irini.@av je namerno izveden sa neprovarom i uklju#cima troske u srednjem delu na oko 7asovodi koji su kori%eni godinama zahtev-ali su inspekciju integriteta konstrukcije posebno na gasno zavarenih %avova. !ako je polo*aj podzemnih

8? od 88


63/66



cevovoda bio poznat ali ne i polo*aj %avova. 1 uvodnim analizama je utvr0eno da se signali akusti#ne emisije izdiskontinuiteta u %avu %ire nekoliko stotina metara niz cev. 6toga prona0ena je veoma e'ikasna metoda lociranjade'ektnih %avova. !zvor optereenja veoma te%ko vozilo koje se polako kree po povr%ini iznad cevi izazivalo je

napone savijanja koji su bili dovoljni da prouzrokuju emisiju iz diskontinuiteta. 6enzori su postavljani sa obestrane sumnjivog %ava i signali koji su stizali do senzora su praeni pomou portabl opreme. &ore0enjemvremena potrebnog emisijama da stignu do svakog para senzora i pore0enjem intenziteta signala utvr0ivane sulokacije de'ektnih %avova. +avareni spojevi su uklanjani i %avovi su dalje proveravani ili popravljani.

&raenje u toku zavarivanja. &rocesi lu#nog zavarivanja su u su%tini ultrazvu#ni naro#ito prikontinualnom visoko'rekventnom zavarivanju. 9e0utim akusti#na emisija tokom zavarivanja bez nastajanjadiskontinuiteta ima stabilne karakteristike. ada do0e do pojave prslina brojnih uklju#aka troske ili zna#ajnije

promene u uslovima zavarivanja nivoi akusti#ne emisije se menjaju u skladu sa promenom. 6toga praenjetokom zavarivanja odmah ukazuje na promene u kvalitetu %ava. ladne prsline mogu biti otkrivene praenjemzavarene konstrukcije nekoliko minuta ili sati posle zavarivanja.

&ri elektrootpornom zavarivanju je mogue #itav proces pratiti akusti#nom emisijom jer su u svakoj 'azisignali ove emisije razli#iti.

'va#iika3i"a i sertiika3i"a !s!+#"a za isitivan"e +ez razaran"a

6tandard !6O J7? je uspostavio sistem kvali'ikacije i serti'ikacije preko centralnog nezavisnog telaosoblja za izvo0enje industrijskog ispitivanja bez razaranja za sledee postupke- isptivanje te#nim penetrantima (&T)2- magnetna ispitivanja (9T)2- radiogra'ska ispirivanja (T)2- ultrazvu#na ispitivanja (1T)2- ispitivanja vrtlo*nim strujama (ET).

1vedeni sistem se mo*e koristiti i za vizuelnu kontrolu ispitivanje probnim pritiskom neutronskuradiogra'iju akusti#nu emisiju i druge !5 metode za koje postoji nacionalni sistem serti'ikacije.

Nivo kompetencije&ojedina#ne serti'ikacije prema ,16 !6O J7? treba da se kalsi'ikuju jednim od tri nivoa prema odgo-

varajuem nivou kompetencije pojedinca dok se osoba koja jo% nema serti'ikaciju smatra da je na obuci.!5 nivo 7 Osoba serti'ikovana za !5 nivo 7 je kvali'ikovana da izvodi !5 operacije prema pisanim

instrukcijama i pod nadzorom osoblja nivoa ? ili C. Osoba treba da bude u stnju da postavi ure0aj izvede ispitivanjezapi%e dobijeni rezultat klasi'ikuje rezultat prema napisanim kriterijumima i da saop%ti rezultate. Ona nije odgovorna zaizbor metode ili tehnike ispitivanja koja se koristi ni za ocenu razultata ispitivanja.

!5 nivo ? Osoba serti'ikovana za !5 nivo ? je kvali'ikovana da izvodi i usmerava !5 ispitivanjaprema uspostavljenoj i prihvaenoj tehnici. Osoba treba da bude kompetentna da izabere tehniku ispitivanja kojae se koristiiti da postavi i kalibri%e opremu da tuma#i i oceni rezultate prema primenljivim prpisimastandardima i speci'ikacijama da izvede sve zadatke za koje je kvli'ikovana osoba nivoa 7 i da proveri da su oniizvedeni ispravno2 da razvije !5 procedure prilago0ene problemima koji su predmet !5 speci'ikacije2 i da

pripremi pisane instrukcija i organizuje i saop%ti rezultate ispitivanja bez razaranja. Osoba treba da budeupoznata sa obimom i ograni#enjima metode za koju je kvali'ikovana i da bude u stanju da doka*e pripadajuuodgovornost za obuku u toku rada i upuivanje za obuku osoblja !5 nivoa 7.

!5 nivo C Osoba serti'ikovana za !5 nivo C treba da bude sposobna da preuzme potpunu odgovornost zaopremu i osoblje za ispitivanje2 uspostavi prehnike i porcedure2 tuma#i propise standarde i speci'ikacije2 i

projektuje posebne metode tehnike i procedure ispitivanja koje e se koristiti. Osoba treba da bude kompetentna datumai i oceni rezultate prema postojeim propisima standardima i speci'ikacijama2 da poseduje dovoljno

prakti#nog iskustva u pogledu kori%enih materijala izrade i tehnologije da bi izabrao metode i uspostavio tehniku ipomogao u uspostavljanju kriterijuma kada niko od uklju#enih nije na#elno upoznat sa ostalim !5 metodama2 i dabude sposoban za obuku osoblja za nivo 7 i ?.

8C od 88


64/66



posobnost za ispitivanje

anididati treba da poseduju kombinaciju obrazovanja obuke i iskustva takvu da osigurava njihovusposobnost razumevanja principa i procedure primenljive !5 metode. Dokaz o obrazovanju mo*e da se zahteva

da bi se ocenila sposobnost kandidata.Obuka za nivo 7 i ? da bi bili osposobljeni da tra*e serti'ikaciju bilo koje !5 metode kandidati treba dapodnesu dokaz o uspe%no zavr%enom programu obuke odobrenog od strane nacionalnog serti'ikacionog tela za tumetodu. Tabela ..?8. je uputstvo2 me0utim nacionalna serti'ikaciona tela treba da uzmu u obzir obrazovanjeserti'ikaciju u drugim metodama pogodnosti obuke i druge 'aktore.

Obuka za nivo C uzimajui u obzir nau#ni i tehni#ki potencijal kandidata za serti'ikaciju nivoa C smatrase da priprema za kvali'ikaciju mo*e da se izvede na na razli#ite na#ine putem kurseva za obuku u#e%em nakon'erencijama ili seminarima koje organizuju industrijske ili nezavisne organizacije ili iz knjiga periodi#nih#asopisa ili drugog %tampanog materijala. +bog toga nisu navedeni #asovi za obuku u tab. ..?8.

1 tabeli ..?. je dato potrebno iskustvo kandidata za serti'ikaciju za nivo 7 i ?.!skustvo za odgovornost nivoa C treba da je vee od tehni#kog obima za bilo koju metodu. Ovako %iroko

znanje mo*e da se stekne razli#itim obrazovanjem obukom i iskustvom. Tabela ..?H. daje minimum iskustvaprema 'ormalnom obrazovanju. andidati za nivo C moraju imati polo*en prakti#ni ispit za nivo ? zaodgoovarajuu !5 metodu.

Tabela ..?8. 9inimalno trajanje obuke

!5 metoda:asovi obuke (teorijski i prakti#ni)

Nivo7 Nivo ?!spitivanje te#nim penetrantima 78 re%ke u zavarenim spojevima i odlivcima adiogra'ija N! \5orisidri#] 5eograd 7JH.C. !. rivnjak +avarljivost #elika 5eograd 7JH?.. 4. adovi +avrljivost i ispitivanje zavarljivosti 9ehanika loma zavarenih spojeva Tehnolo%ko $

9etalur%ki 'akultet 5eograd 7JHA.A. unstelj D. >re%ke u zavarenim spojevima +avarivanje 7J8 ( H $ J )8. Nikoli 9. >re%ke u zavarenim spojevima izvedenim topljenjem +avariva# 7JJ< ( C $ ). !6O 8A?


66/66



Documents

07 Ispitivanja Bez Razaranja