09 Marija Beatris - Fabrika knjiga · EVROPSKA KOOPERATIVA LONGO MAI: IDEJE I PRAKSA MARIJA BEATRIS GRAF-ROBEN S francuskog prevela Slavica Mileti} UVOD Evropsku kooperativu Longo

EVROPSKA KOOPERATIVA LONGO MAI: IDEJE I PRAKSAMARIJA BEATRIS GRAF-ROBEN

S francuskog prevela Slavica Miletić

UVOD

Evropsku kooperativu Longo mai, u početku nazvanuEvropska pionirska sela, osnovale su 1973. godine grupeSpartakus iz Beča i Hidra iz Švajcarske. Ono što je svoje-vremeno bio samo pokušaj malog broja mladih da izgra-de globalnu životnu alternativu razvijalo se i menjalo to-kom trideset godina, baš kao što su se menjali i politički,društveni i ekonomski konteksti. Tema ovog rada je rađa-nje Longo maija iz osnovnih ideja, sprovođenje tih idejau praksi i njihov teorijski i praktični razvoj do današnjegdana. Više razloga me je navelo da izaberem ovu temu.Živim i radim u Longo maiju od 1973. godine, što značida od početka pratim njegov razvoj. Bilo je više pokušajada se ovaj pokret predstavi u celini: godine 1983. sociologŽilber-Fransoa Kati1 napisao je knjigu o predistoriji iprvoj deceniji Longo maija oslanjajući se na oko 1500novinskih članaka i longomajevske arhive, kao i na upit-nike i razgovore sa članovima; advokat i romansijer LikVilet2 opisao je, 1993. godine, dve decenije pokreta izugla dobronamernog prijatelja.3

Longo mai je objavio brojne tekstove o najraznovr-snijim temama. Do danas, međutim, ne postoji nijedantekst koji “iznutra” sagledava nastanak, razvoj i budućeperspektive pokreta. To bih pokušala da učinim u ovomradu. Ali Longo mai nije monolitan blok s “jedinstvenommišlju”, već federacija kooperativa u kojoj živi između 150i 200 osoba sa svojim idejama i vizijama. U ovom tekstutežim izvesnoj objektivnosti, ali na njega će svakako utica-ti moja stanovišta i moj lični angažman. Moja istraživanjazasnivaju se na raznim publikacijama Longo maija i grupa

1 Gilbert François Caty: Les héritiers contestés – Longo maïet les medias d’Euro-pe, Anthropos, Paris, 1983.

2 Luc Willette: Longo maï, 20 ans d’utopie communautaire, Syros, Paris,1995.

3 Postoje četiri magistarska rada i jedan istraživački izveštaj o Longomaiju; vidi bibliografiju.

Spartakus i Hidra, na razgovorima sa članovi-ma, prijateljicama i prijateljima, na novinskimčlancima i mom ličnom iskustvu. Većina člana-ka u raznim publikacijama napisana je u prvomlicu množine. Koristiću tu formu samo ondakad opisujem aktivnosti u kojima sam učestvo-vala s drugima. Da bih ilustrovala neke odlomkeu tekstu i opisala predistoriju u kojoj nisamučestvovala, izabrala sam sagovornice i sagovor-nike koji govore svojim rečima. Nisu mogli dadobiju reč svi članovi Longo maija, niti su svicitirani, jer to ne dopušta obim ovog rada.

U prvom delu, osvrnuću se na političku si-tuaciju krajem 60-ih i početkom 70-ih godinaprošlog veka, na aktivnosti grupa Spartakus iHidra, i na motive kojima su se one rukovodilekad su osnovale Longo mai.

Drugi deo biće posvećen sprovođenju dvaoblika društvene kritike: izgradnji alternativ-nih formi života i ekonomije, i aktivnostimausmerenim na obelodanjivanje i suzbijanjedisfunkcionisanja društva i problema koji iznjega proizlaze.

U trećem delu govoriću o Longomajevcimai Longomajevkama, njihovom obliku organiza-cije – samoupravljanju – i sredstvima izražava-nja. Poći ću od prakse i tragova koje su ostavilerazne teorije, od utopista XIX veka do maja1968. godine.

Na kraju se suočavam sa izazovima s kojimase Longo mai suočava posle trideset godinaprakse: u kom kontekstu postoji Evropska koo-perativa na početku XXI veka? Šta je ostalo odpočetaka, šta se fundamentalno promenilo?Šta privlači mlade? Kako bi se moglo razvijati iučvršćivati ono što je već stvoreno i, istovreme-no, otvarati prostor za nove inicijative?

I. POČECIDa bismo razumeli kontekst u kojem su se raz-vijale grupe Hidra i Spartakus, evo malog pre-gleda događaja koji su obeležili kraj 60-ih go-dina i koji su – barem neki – snažno podstaklirevolt mladih.

U svetu:– U Africi su mnogi oslobodilački pokretistekli nezavisnost u odnosu na bivše koloni-zatore.– U Latinskoj Americi zavedene su vojnediktature. Godine 1967. Če Gevara je ubi-jen u Boliviji.– Godine 1967. izbija rat između Izraela iarapskih zemalja u kojem Izrael odnosi po-bedu za šest dana.– U Vijetnamu se vodi rat. Godina 1968.obeležena je ofanzivom Vijetkonga i počet-kom pregovora između Sjedinjenih Ame-ričkih Država i Severnog Vijetnama.– Sjedinjene Države potresaju rasni nemi-ri, rađaju se pokreti kakvi su “Crni panteri”ili “Crna moć”. Jačaju protesti protiv rata uVijetnamu.

U Evropi:– Gotovo svuda u Evropi na vlasti su kon-zervativne vlade, a Španija i Portugal su jošdiktature. Ujedinjavanje Evrope polakonapreduje na ekonomskom planu. Šest dr-žava su članice Evropske ekonomske zajed-nice (EEZ). Godine 1968. potpredsednikSiko Mansholt prvi put predstavlja Savetuplan poljoprivrednih reformi. Više zemaljanastoji da se pridruži EEZ.– Brežnjev je na čelu partije u SSSR-u.

338

Reč no. 72/18, decembar 2003.

– U Čehoslovačkoj je Aleksandar Dubčekizabran za prvog sekretara Partije. Posle“Praškog proleća” trupe četiri zemlje člani-ce Varšavskog pakta upadaju u zemlju i us-postavljaju “red”.– U Francuskoj generalni štrajk posle stu-dentske pobune 1968. dovodi do raspušta-nja De Golovog parlamenta. Od izbora zazakonodavna tela degolisti su imali apsolut-nu većinu.– U Nemačkoj je od 1966. godine na vlastivelika koalicija SPD/CDU-CSU. Drugogjuna 1967. godine student Beno Onezorgubijen je za vreme demonstracija metkom uleđa. Stvorena je Vanparlamentarna opozi-cija (APO). Jedanaestog aprila 1968. godi-ne studentski vođa Rudi Dučke pogođen je stri metka. Nekoliko godina kasnije on ćeumreti od posledica tog atentata. Pobunanemačkih studenata dostiže vrhunac ukampanji protiv izdavačke kuće Špringer iprotiv specijalnog zakona u slučaju unutra-šnjih nemira. Drugog aprila 1968. godineAndreas Bader i Gudrun Enslin podmećupožar u jednoj velikoj prodavnici u Frank-furtu. To je početak talasa terorizma koji ćepotresati Nemačku u narednim godinama.– U Austriji od 1966. godine konzervativnapartija OVP vlada sama. Studentski bunt,koji potresa svet od Los Anđelesa do Pariza iod Berlina do Tokija, u Beču se ispoljavaprilično mirno; pokreću se samo kulturnesredine. Vanparlamentarna opozicija je turezervisana za neonaciste.

Međutim, svež vetar počinje da duva u jesen1968. godine, kad se sreću student Akademije

dramskih umetnosti Jakob Mitajs, sin radnikaVilija Štelchamera, studentkinja Akademijedramskih umetnosti Norma Majer i Rolan Pe-ro, zvani Remi, koji je napustio Francusku po-sle majskih događaja 1968. godine u Parizu.

1.2. SpartakusJakob, Norma, Vili, Remi i još nekoliko prija-telja osnivaju omladinsku sekciju Komunističkepartije Austrije, nazvanu “Sekcija VI” (po še-stom bečkom kvartu). Vilijeva porodica je ko-munistička, Remi je član KP Francuske, njegovotac i Jakobov otac borili su se u Pokretu otpo-ra, otac Kristijana Pilvajna borio se u Međuna-rodnim brigadama tokom španskog građanskograta. Kati Han, i sama potomak bečke komuni-stičke porodice, objašnjava razloge za osnivanjesekcije KP:

Austrijska komunistička partija bila je važnapod nacionalsocijalizmom zato što je to bilajedina partija koja je pozivala na otpor. Pozavršetku rata ona nije uspela da održi svojupolitičku poziciju (razlozi su vezani za spe-cifičnosti austrijske istorije: posebnu ulogusocijaldemokratije između dva rata – ‘malaInternacionala’ – austro-fašizam, pobunuradnika u februaru 1934, ‘staljinističkečistke’ u kojima su stradali mnogi austrijskiemigranti u Moskvi...). Posle povlačenjasavezničkih trupa (Crvena armija je otišla1955. godine), Komunistička partija posta-je sve beznačajnija. †...‡ U drugim evrop-skim zemljama, na primer, u Francuskoj,poratne komunističke partije imale su sa-svim drukčiji položaj nego u Austriji. I Re-mi je potekao iz komunističke porodice.

339

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

Bio je znatno stariji od nas. On je predlo-žio da pokušamo da osnujemo omladinskusekciju Komunističke partije. Kritikovao jeneke “ideološke i istorijske devijacije” Ko-munističke partije (npr. ‘Sovjetski Savez,otadžbina socijalizma’ = socijalizam u jed-noj jedinoj zemlji umesto svetske revoluci-je proletarijata, potiskivanje, pa čak i likvi-dacija revolucionarnih krila komunističkihpartija u Zapadnoj Evropi posle Drugogsvetskog rata da se ne bi ugrozili poredakJalte i sovjetska moć u zonama uticajaSSSR-a). Međutim, i na njega i na nas sna-žno su uticale tradicije radničkog pokreta,antifašističkog otpora, pa dakle i komuni-stičkih partija. Upravo u to vreme pojavilisu se drugi oblici opozicije; gotovo svi oslo-bodilački pokreti u Transkontinentali bilisu marksističko-lenjinistički orijentisani(čak i po svojim strukturama). Ne trebasmetnuti s uma da se sve to zbivalo u kon-tekstu ‘hladnog rata’, i da je vrlo brzo bilojasno ko je na kojoj ‘strani’.4

Sekcija VI imala je konkretne ideje i predlogekoji su se ticali “revolucionarne strategije i tak-tike u radu sa omladinom, stila rada, dinamikegrupa, formiranja mladih kadrova i drugih lo-kalnih i kosmičkih utopija”.5 Oni su želeli daregrutuju mlade za Partiju.

Sekcija VI je prvi put javno istupila u vrememeteža koji je izazvala poseta iranskog šaha Be-ču. Ona je skrenula pažnju na sebe akcijom

protiv zatvaranja jednog doma za mlade delin-kvente koji je držala organizacija Karitas. Domje već nekoliko meseci funkcionisao po načeli-ma samoupravljanja. Sekcija VI organizovala jedemonstracije, a potom i niz “hepeninga” – lo-gorovanje ispred bečke gradske skupštine, zau-zimanje katedrale Sv. Stefan i jednog praznogkaveza za tigrove u zoološkom vrtu Šenbrun. Teakcije su pokrenule javnu raspravu o skandalo-znom stanju u austrijskim popravnim domovi-ma, koja je trajala više godina. “Otvorite do-move” postao je slogan akcije koja je na krajunaišla na pozitivan odjek. Oni su u početku sa-mo šačica koja traži reformu. Malo kasnije re-formu je sprovela vlada Bruna Krajskog. U istojgodini članovi Sekcije VI zauzeli su krov fabri-ke lokomotiva Raksverk u Viner Nojštatu, ublizini Beča, u znak protesta protiv nacrta zako-na o “deetatizaciji” i protiv zatvaranja te fabri-ke.6 Zatim su istupili na omladinskom sajmu“Tvenšop”: za vreme jednog koncerta, zauzelisu pozornicu i pročitali manifest koji je ras-krinkavao taj “potrošački vašar”. U njihovimočima, taj festival je bio ne samo pokušaj da se“omladina pokori” podsticanjem sklonosti kapotrošnji već i otvorena provokacija: tu je biloizloženo društvo raskoši nedostupno šegrtima imladim radnicima.

Između kraja 1969. i leta 1970. godine de-finisani su prioriteti borbe; suočeni s neuspe-hom mobilizacije Komunističke partije, oniodlučuju da povedu sistematsku akciju u koristmladih i da grade međunarodne veze:

340


4 Pisani prilog Kathi Hahn, maj 2003.5 “Zaveštanje Sekcije VI, mrtve od gađenja na krovu Raksverka, 14. oktobra 1969”, koje je pro-

čitao Jakob na plenarnoj sednici Centralnog komiteta KP Austrije 27. oktobra 1969.6 Raksverk je zatvoren 1966. godine. Tada je 27.000 radnika ostalo bez posla.

Trebalo je mobilisati najsiromašnije i naj-potlačenije slojeve stanovništva, šegrte imlade radnike, oslanjajući se, uprkos sve-mu, na solidarnost svih naprednih i demo-kratskih snaga, na primer u Socijalističkojpartiji, i na simpatije i tradiciju stare gene-racije radnika.7

U svom “zaveštanju” Sekcija VI objašnjava zaštonapušta KP. Ona iznosi sledeće optužbe na ra-čun Partije: nedostaje joj “najelementarnijasolidarnost”, njena organizacija je teška i biro-kratska, ona odustaje od svih pokušaja da privu-če mlade.

Partija se nije aktivno angažovala ni u jed-noj akciji, koliko god ona bila važna na po-litičkom planu. †...‡ U Partiji vlada modakoja nalaže ne samo da koegzistiramo s bur-žoaskim vrlinama, već i da im se pridruži-mo. †...‡

Ponavljam da mladom Austrijancu kojise instinktivno buni protiv društva nikad nebi palo na pamet da se poistoveti s politič-kim turistima 25% angažovanim u VDS-u8

ili sa organizatorima tombola ili plesnih ča-janki u FOJ-u.9 Biti autonoman ili veranPartiji u načinu jedenja kobasica, jedno jete isto. Posledice takvog stanja su pasivnost,demobilizacija i osipanje članstva. Omla-dinski pokret ne postoji.10

Odluka da se osnuje Spartakus, “borbena or-ganizacija mladih”, doneta je za vreme kampau Mircušlagu, u Štajerskoj, 1970. godine.Tokom osnivačke skupštine u prostoriji KP-au Mircušlagu, kamp su napali Norbert Burgeri članovi NDP-a.11 Ubrzo potom, kad je izne-ta optužba da je Spartakus “podružnica Ba-der-Majnhofa” u Austriji i kad je na njegovstan u Beču bačena bomba, grupa je odlučilada napusti Austriju i da se pridruži Hidri uBazelu.

1.3. HidraPosle događaja u maju 68. u Parizu i drugimsvetskim prestonicama rađaju se pokreti u švaj-carskim univerzitetskim gradovima, posebno uBazelu i Cirihu. Pokret u Cirihu su ubrzo kri-minalizovale i ugušile, po nemačkom modelu,policija i agresivna desnica. U liberalnoj klimiBazela pokret je mogao da se razvija i da okupibrojne mlade akademce, ali i šegrte, gimnazi-jalce i mlade radnike.

U sledećem delu teksta oslanjaću se uglav-nom na razgovore vođene u novembru 2002. saosobama koje su učestvovale u aktivnostima Hi-dre.

Hanes Rajzer opisuje susret mladih Švajca-raca i Spartakusa koji je trebalo da rezultirastvaranjem jedinstvene grupe, austrijsko-švaj-carske osovine, što je prilično neuobičajeno ugermanofonskom prostoru:

341


17 Jakob Mytteis, Sećanja (neobjavljeno)18 Nezavisno udruženje studenata, blisko KP-u.19 Nezavisno omladinsko udruženje, blisko KP-u.10 Jakobov govor na plenarnoj sednici austrijske Komunističke partije, u oktobru 1969; vidi

fusnotu 5.11 Mala partija ekstremne desnice.

U tom uzburkanom vremenu nekoliko pri-jatelja iz bečkog Spartakusa došlo je u Ba-zel. Oni su krenuli u ‘obilazak onih mesta uEvropi gde se nešto komešalo’. Opisali susvoja iskustva i svoje akcije, i to nam je biloprivlačnije i bliže našim željama nego teo-rije o kojima su govorili veliki lideri ne-mačkog studentskog pokreta tokom obila-ska Švajcarske. Osetili smo da nas privlačitaj kolektiv koji nije razdvajao privatni životod političke akcije.12

Niki Buš govori o počecima Hidre koja je, naunutrašnjem planu, ukinula ograde izmeđudruštvenih slojeva i koja se nije plašila kontaka-ta s drugim političkim strujama. Hidrino delo-vanje bilo je “transkantonalno”, što je retkapojava u Švajcarskoj:

Osamdeset odsto Hidre činili su šegrti.Ostalo su bili studenti koji su ‘otkrili’ šegr-te. Oni su bili zaprepašćeni kad su saznalikakvo stanje vlada u preduzećima; naime, ušvajcarskim školama deca su bila podeljena,i bilo je vrlo malo dodira između društve-nih klasa.

Hidra je bila organizacija šegrta. Onisu radili u skladu s tradicionalnim sindi-kalnim metodama. Sastavljali su izveštaje sasvedočanstvima šegrta o nekvalitetnoj obu-ci, izrabljivanju itd.

Hidri je bilo važno da pridobije simpa-tije širih slojeva stanovništva. Njeni izveštaji

imali su veliki odjek, štampa se prema njimaodnosila prilično blagonaklono. U to vremejoš je postojala liberalna levičarska štampa.

Tokom tih akcija postali smo svesni dakonkretni rezultati rađaju osećanje snage iistinsku želju za promenom. Hidra je bilalevičarska, radikalna, demokratska i vrlopragmatična. Ona je kritikovala nemačkipokret iz 68. godine zbog njegovih teorij-skih uzleta i distance prema stanovništvu.Izveštaji šegrta bili su razumljivi, oni su ihsami pisali. Želeli su da osvoje simpatije li-beralnih krugova levice i buržoazije, a nisuzazirali ni od kontakata s konzervativnimsredinama.

Hidra nije želela da se bavi samo teori-jom, htela je da pokaže konkretne primere.

Za razliku od Spartakusa, koji je radio smladim ‘marginalcima’, Hidru su prete-žno činili ‘pošteni’ šegrti.

Albert Vidmer opisuje nekoliko tipičnih akcijaHidre:

Akcije kojih se najbolje sećam su kampanjaprotiv Švarcenbaha,13 s genijalnim sloga-nom koji bi se mogao prevesti ovako: ‘ZaŠvajcarsku nije opasan prevelik broj stra-naca, već prevelik broj budala’. U to vremeomeli smo više tih skupova. Druga akcijaodnosila se na popravne domove u kojimasu mladima delili drogu da bi ih primirili.Hidra je bila kategorično protiv droga. Ne-

342


12 Hannes R., pismo Lucu Viletu (neobjavljeno)13 Džejms Švarcenbah pokrenuo je početkom 70-ih prvu široku inicijativu da se ograniči broj

stranaca u Švajcarskoj. Njegova inicijativa doživela je neuspeh.

ki mladi su pobegli tako što smo im mi po-zajmili svoje lične isprave. Posle nekolikomeseci bio sam uhapšen zbog toga.

Kasnije smo otkrili da politički anga-žman u dve zemlje nije dovoljan i želeli smoda nađemo ljude u celoj Evropi koji mislekao mi, tamo gde su postojale zanimljivekonfrontacije.

Ubrzo su usledile prve zajedničke “prekogra-nične” akcije Hidre i Spartakusa. U njima sepojavio jedan značajan element koji će postoja-ti i u svim potonjim akcijama: stvaranje “hori-zontalnih” kontakata između ljudi u raznim ze-mljama, ljudi koji su se borili protiv istih teško-ća. Hanes R. se priseća:

Prva evropska akcija koju smo vodili zajednobila je usmerena protiv multinacionalnekompanije obuće Servas. Polazeći od svogsedišta u Nemačkoj, ona je otvorila predu-zeća u više evropskih zemalja, dobijala jesubvencije, kupovala fabrike, otpuštala rad-nike, preuzimala postojeće prodajne mrežei uništavala lokalnu proizvodnju. Sindikatisu bili nemoćni da prevaziđu svoje nacio-nalne strukture i da stanu na put toj ‘indu-strijskoj pirateriji’. Mi smo osnovali omla-dinske ‘Internacionalne brigade’,14 koje supovezivale radnike tog preduzeća iz više ze-malja i organizovale konferencije za štampuu tim zemljama da bi raskrinkale aktivnostivlasnika preduzeća.

Sisel Brodal govori o politizaciji članova Hidre:

Želeli smo da znamo ko su ti ljudi kojištrajkuju. Obilazili smo Evropu da bismo sesreli s ljudima koji se bore. Rudnici, tradi-cionalni radnički bastioni, zatvarani su ši-rom Evrope. Rudari su se branili. U Flan-driji su konfrontacije trajale više godina.Tu smo upoznali lidera belgijskih rudaraDezirea Dilsta. Ostali smo prijatelji sve donjegove smrti pre nekoliko godina. Želelismo sve da saznamo, kako ljudi žive, šta ma-žu na hleb, ko profitira od njihovog rada,kako rade; želeli smo da upoznamo istorijui tradicije raznih regiona itd. Te ‘sociološkestudije’ pomogle su nam da razumemo si-tuaciju u Evropi i da razmišljamo o tome štabismo mogli da učinimo, s kim, protiv ko-ga, zašto i za koga, kako se tada govorilo.Toga se sećam kao jedinstvene i dragocenepolitizacije, bliske svakodnevnom životuljudi.

Nismo imali novca, prodavali smo no-vine. Imali smo spisak osoba kod kojih semoglo jesti i prespavati. Bila je to sjajnaškola.

Rudnici su ipak bili zatvoreni, lučkiradnici su postali višak kad su uvedeni kon-tejneri, grafičke radnike su zamenili raču-nari. To su bili ključni sektori – njihovištrajkovi su tada mogli da parališu celo dru-štvo. Brutalna restrukturacija povukla jenezaposlenost i malodušnost.

Hidra i Spartakus i dalje su organizovali velikeskupove u nastojanju da okupe mlade iz više ze-malja i da pozovu i ljude koji se bore. Pionirska

343


14 Upućivanje na “Interbrigade” iz građanskog rata u Španiji 1936–38.

sela su, između ostalog, osnovana i kao mestaneprestanog okupljanja. Hanes R.:

Svakog leta organizovali smo međunarod-ne kampove mladih s prijateljima iz Spar-takusa, s kojima smo bili sve bliskiji. Želelismo da izađemo iz nacionalnog geta i nje-govih struktura koje su stvorile dede tada-šnjih patrona. Želeli smo svoju Evropu,Evropu mladih i radnika. Evropa koja setada rađala pre je bila Evropa multinacio-nalnih kompanija i nemačkih policijskihzakona.

Ali u “gradskim džunglama” margina za kritikudruštva postajala je sve uža. Sisel kaže:

Mnogi mladi buntovnici videli su samo dvemogućnosti da izraze svoj otpor premadruštvu: uzimanje droga, što je tada bilanovina, ili manje-više aktivne simpatije zaterorizam, koji se tada rađao.

Mi smo smatrali da ta autodestrukcijamože da se upotrebi kao opravdanje za kri-minalizaciju svih mladih pobunjenika. Po-kušali su čak da kažu da postoje veze izmeđuHidre i Bader-Majnhofa. Mi smo, među-tim, želeli prostor u kojem bismo mogli darazvijamo svoj revolt...

Spartakus i Hidra počeli su da traže izlaz iz togćorsokaka. Alber:

Pratili smo izbliza mnoge konfrontacije, naprimer limburških rudara, bretonskih se-ljaka, štrajk lučkih radnika u Engleskoj i ta-ko dalje. Ustanovili smo da one ne daju ne-

posredne rezultate. Počeli smo da čitamoutopiste XIX veka. Tokom jedne raspraverodila se ideja o Longo maiju. Čitali smoutopiste zato što smo želeli da nađemo noveforme zajedničkog života.

Nezaposlenost mladih ocrtavala je ho-rizont, bilo je sve manje perspektiva.Umesto da se popnemo na barikade sa svo-jim zahtevima, želeli smo da pokušamo dasami ostvarimo jedan oblik socijalne uto-pije, barem u početku. Među nama je biloljudi s intelektualnim bagažom, bilo jemnogo diskusija, često se govorilo o rad-ničkom pokretu. Imao sam osećaj da višenisam nevezani, usamljeni elektron u dru-štvu. Iako smo odrasli u blagostanju, bilismo deo tog društva, radničkog pokreta.Remi nam je preneo istoriju, mnogo namje govorio o svom životu – mogli smo dapratimo crvenu nit počev od njegovih ro-ditelja, preko Pokreta otpora, rata u Alži-ru, maja 68, sve do Spartakusa, Hidre...Imalo smo osećaj da pripadamo jednommnogo širem pokretu.

1.4.Osnivanje Longo maija

1.4.1. “Kriza – jedna ofanziva”Šezdesetih godina mogli su se opaziti znaci eko-nomske krize. Nivo nezaposlenosti je rastao,stanovništvo planinskih regiona se osipalo.Terminologija restrukturacije i racionalizacijeušla je u svakodnevni jezik. Godine 1972. Spar-takus i Hidra sastavili su tekst pod naslovom:“Kriza – jedna ofanziva”, u kojem su analizira-li političku situaciju i opisali ekonomsku krizukao strategiju ljudi na vlasti:

344


Dvadeset godina zadovoljni... Posle rata:rekonstrukcija, konkurencija u porastu,žvakaća guma, razvoj masovne proizvodnje,radna mesta za sve – na pokretnoj traci – iživotni standard raste, spaček, trosobanstan s kuhinjom, sve ide kako treba!

Evropski radnik upoređivan je sa zecom koji jepojeo slona i potpuno je zaokupljen varenjem.Istovremeno, vlastodršci su uništavali Evropu:

Budućnost Evrope je jasna: prazna staramešina, ogromni moderni industrijskicentri, visokokvalifikovani radnici i tehni-čari okruženi armijom nekvalifikovanih iposlušnih ruku i mrtvim regionima ispra-žnjenim od svih prirodnih bogatstava. Ka-ko hraniti te stotine hiljada ljudi?

U tekstu se pominje i poljoprivreda, koja će ka-snije postati jedna od glavnih preokupacijaLongo maija:

Industrija je uništila sitno seljaštvo. Razviose drukčiji svet, s drukčijim zakonima idrukčijim ‘vrednostima’. Poljoprivrednaproizvodnja nije mogla da prati industrij-sku. Ona je ostala vezana za hiljadugodišnjeritmove, dok su troškovi života mnogo bržerasli, i tako sitan seljak gleda kako se plodovinjegovog rada smanjuju, a na kraju i poni-štavaju pred galopom industrijskih vredno-sti. Taj nepovoljan odnos, udružen s meha-nizacijom poljoprivrede, povlači stalno za-duživanje a ubrzo i potpunu propast sitnogseljaštva. I ono žuri da izbegne u gradove.

Za evropsko stanovništvo to znači:

†...‡ da Evropa postaje potpuno zavisnaod velikih proizvođača hrane.

Raskrinkava se ratna industrija:

Industrija oscilira između rata i mira. Glav-ni znaci poslednjih meseci – masovno otpu-štanje, jačanje klasnih borbi u Evropi, skra-ćenje radnog vremena, slabljenje nekih in-dustrijskih sektora – sve ono što može ličitina brojne simptome agonije kapitalizma –zapravo su samo pripreme ili vesnici gigant-ske restrukturacije svetske ekonomije...

O naftnoj krizi se kaže:

Prekomerna industrijalizacija gradova iuništavanje poljoprivrednih regiona nisujedini ‘uspesi’ evropskih gazda. Oni su us-peli i da likvidiraju sva prirodna bogatstvaevropskog tla, sirovine i energiju. Oni, na-ravno, nisu pokušali da razviju nove oblikeenergije koji bi mogli da zamene ugalj inaftu.

Prioriteti borbe i ovde su jasno definisani – si-stematska akcija u korist mladih:

Dva potencijalna neprijatelja – radničkaimigracija i omladina

U poslednjoj deceniji su se, na sreću,pojavila dva moguća neprijatelja: radniciimigranti, koji nemaju šta da izgube, i mla-di, nova generacija. Oni su brojni, pojavilisu se naglo, nisu bili željeni. Uske i zastare-le ekonomske strukture nisu bile na vremepripremljene da prime sve te nove ljude.

345


Oni dolaze na tržište rada kao konkurenti.Za njih nema dovoljno radnih mesta, a nepostoje ni uslovi za njihovu obuku.

Rezultat: omladinski proletarijat kojiće biti otpisan, diskriminisan, kriminali-zovan i gurnut u razna geta.

Ogroman je postotak nezaposleneomladine, pristigle u vreme kad je konku-rencija već bila velika. U “krizi” koja nastu-pa, sistem je suočen sa eksplozivnom masommladih koju je dosad obasipao uglavnomudarcima i pretnjama. Ti mladi su krajnjeopasan potencijalni neprijatelj sistema. Onikojima će budućnost nužno pripasti ne mo-gu se potkupiti oveštalim frazama.

Oni objavljuju da žele akciju:

Otkad smo počeli svoju borbu, svakog danakonstatujemo da mladost čeka, da čeka svojušansu baš kao što je čekaju i radnici, čak istari. Svi oni čekaju, svi koji su nezadovoljnii koji razmišljaju. Čekaju da se podigne ne-ka sila, nešto čiji su oni deo, neka vrsta noveInternacionale koja neće ponoviti stare gre-ške – čekaju mogućnost da se jednom zauvekraskrsti s prošlošću. I da počne nešto novo.

Mi smo počeli.

1.4.2. Osnivački kongres u BazeluOd 18. do 20. decembra 1972. godine u Baze-lu su se okupili mladi iz 10 evropskih zemalja.Oni su odlučili da stvaraju evropske zajednice

mladih. Zato su zatražili od vlada svih evropskihzemalja da im stave na raspolaganje “nekolikokvadratnih kilometara – svaka na svojoj terito-riji – u ekonomski mrtvim i napuštenim regio-nima”.15 U svojoj rezoluciji te zajednice opisu-ju kao “eksperimentalne zone jedne solidarne,pacifističke i demokratske Evrope koja će bitigrađena na temeljima zajedničkog života (naosnovu Opšte deklaracije o ljudskim pravima) isamoizdržavanja radom u poljoprivredi, zanat-stvu i industriji (na zadružnoj osnovi). Onismatraju da “jedno takvo iskustvo može dati ži-vi sadržaj ideji solidarne, pacifističke i demo-kratske Evrope”, i pozivaju:

... sve mlade, profesionalce, grupe i institu-cije koji su malo razmislili i koji bi mogli dadoprinesu izvođenju Evrope iz ćorsokaka ilikoji bi bili spremni da na proleće kolonizu-ju zemlju sa ašovima i pijucima, i da se pri-druže evropskim komisijama za razvijanje ipodržavanje omladinskih komuna. †...‡

Omladinske komune nisu usamljenaostrva. One su rasadnik jedne Evrope u ko-joj se razmenjuju ne samo robe već i ljudi iideje koje ih povezuju.

U izveštaju s kongresa16 nabrojane su osnovneideje o tim zajednicama mladih:

Evropske zajednice mladih imaće oblik po-ljoprivredno-industrijskih kooperativa.Ekonomska osnova je poljoprivredno sa-

346


15 Apel za stvaranje evropskih zajednica mladih, Bazel, 15. 10. 1972.16 Objedinjeni izveštaj s međunarodnog kongresa za stvaranje evropskih zajednica mladih, Ba-

zel, 18–20. decembra 1972, koji je potpisao Holger Vajsvange.

moizdržavanje koje obezbeđuje minimalneuslove za preživljavanje. Zajedničke insta-lacije i zanatsko-industrijska proizvodnja,počev od vitalnih ljudskih potreba i granicakoje nameće priroda, biće organizovane natoj osnovi. †...‡ Svaki radni kolektiv, sači-njen u skladu s kompetencijama i prefe-rencijama, preuzimaće odgovornost za pojedan sektor aktivnosti. †...‡ Osporavanjepodele rada omogućuje svakom da stekneosnovno obrazovanje polazeći od prakse,opšteg pogleda na život zajednice, planira-nja i kontrole nad svim onom što ga se tiče.Zajednica mora ponovo da preuzme sekto-re koji su sad u nadležnosti države.

Tri radne grupe smišljale su konkretne predlo-ge vezane za poljoprivredu, zajedničke instala-cije i zanatsku i industrijsku proizvodnju.

Poljoprivreda:– kombinacija stočarstva, prerade mle-ka, intenzivnog ratarstva i povrtarstva.Predračun za samoizdržavanje zajedni-ce od 100 osoba na osnovu uravnoteže-ne ishrane;– samoizdržavanje, za razliku od poljo-privrede koja zavisi od tržišta: ukidanjeposrednika: kontrola proizvoda od pla-niranja, preko proizvodnje, do potro-šnje; u zajednici od 100 osoba, svakoima vrlo malo posla u poljoprivredi.

Zajedničke instalacije:– energija (voda, vetar, itd.)– zajednička kuhinja, pekara, radioniceitd.

– zdravlje i obrazovanje: sve instalacijeu zajednici moraju biti osnova za fizičkoi moralno zdravlje;– sredstva komunikacije moraju bitipodložna kontroli svakog člana zajedni-ce.

Zanatstvo i industrijska proizvodnja:– merila: osnovne potrebe na opštin-skom, regionalnom i evropskom nivou(nema proizvodnje za snobove);– primeri: prerada poljoprivrednihproizvoda, tekstil – odeća, koža – obu-ća, obrada drveta itd.

I objavljuju čvrstu rešenost:

... da ostvarimo svim svojim snagama idejuevropskih zajednica mladih. †...‡ Na krajućemo izabrati dva ili tri terena na kojimamožemo da se sastajemo, svako s lopatom naramenu, kozom, kravom ili bar piletompred sobom, za početak.

1.4.3. Potraga za terenomRečeno – učinjeno. Male grupe su se zaputile uviše evropskih zemalja u potrazi za pogodnimterenom.

Sisel kaže:

Posle bazelskog kongresa dali smo se na tra-ženje terena. Ja sam se našla u Belgiji, gde jetokom leta bilo lepo, ali je u ostalim godi-šnjim dobima neprestano padala kiša. Sre-ćom, tu nismo ništa našli. Remi nas je pod-sticao da tražimo, ali je on već imao na umu

347


Provansu. Kasnije smo otišli u Pre Žirokod Pjera Pelegrena. To je bio lep period.

Moja osetljivost skida sve maske sa svakodnevnestvarnosti, i ona se, evo, pojavljuje onakva kakvajeste, magična; ja sam realista.

Žan Žiono, Noje

Remi, rodom iz Provanse, poznavao je PjeraPelegrena, nekadašnjeg Žionovog pastira koji jeimao farmu u francuskom delu ProvansalskihAlpa. On je veoma dobro poznavao istoriju pa-cifističke zajednice koju je pisac iz Manoskaosnovao 30-ih godina u seocetu Kontadur uVisokoj Provansi. U to vreme, Pelegren je biovrlo blizak Žionou, koji ga je podstakao da po-stane seljak. Kasnije je napisao knjigu o svomiskustvu u Kontaduru.17 Žan Žiono je uputioRemija na Pjera Pelegrena kad ga je ovaj pose-tio posle događaja iz 68. godine. I Remi se sadobratio Pelegrenu s molbom da mu pomogneda nađe komad zemlje za prvo Evropsko pio-nirsko selo. On je znao za jedno brdo, u malomselu Liman, koje je vlasnik ostavio neobrađeno.

Pjer Pelegren se seća dolaska pionira:

Oni18 su želeli farmu. Politika im je bilaveoma važna, ali mene to nije zanimalo. Zamene je istina u poljoprivredi. Do osniva-nja Longo maija nisu dovele diskusije. Onisu želeli da se vrate zemlji, da izgrade solid-nu osnovu da bi mogli da rade i nešto dru-

go. Zaista su došli da rade, i upravo ih je tospaslo. †...‡ Spasla ih je i činjenica da suimali kapital. Braća Nik i Tomas Buš suprodala svoju kuću u Bazelu. Tako su timladi ljudi postali vlasnici zemlje. To senije slagalo s njihovim anarhističkim ideja-ma – anarhista ne želi da bude vlasnik. Alitako barem nisu mogli biti oterani sa svojezemlje, što im se kasnije dogodilo u Ne-mačkoj i Švajcarskoj.

Ideja o osnivanju Longo maija rezultatje logičnog niza događaja. Nije zanimljivopredstavljati revolucionarni pokret koji sa-mo osporava. Spartakus je morao da napu-sti Austriju. Trebalo je pronaći nešto čvr-sto, a to je bila farma, to je bila zemlja.”19

1.5. PočeciPjer Pelegren nje samo pronašao zemljište većje pružao gostoprimstvo grupi tokom tri mese-ca. U početku je dolazio gotovo svakog dana daprati prve korake gradskih devojaka i mladićakoji nisu imali pojma o poljoprivredi:

Došli su, raskrčili i počistili, i naučili ne-koliko pokreta. To im je bilo vrlo naporno,ali je dobro što su uložili te napore. Sasvimje drukčije kad se dođe na gotovo.20

Kuće su bile u ruševinama, izvori izgubljeni,brežuljak je bio pokriven niskim hrastovima,novac je otišao na kupovinu zemlje. Trebalo jegraditi, pronaći vodu, stvoriti njive i baštu i na-

348


17 Pierre Pellegrin, Le Contadour, mythes et realités, Sud-Est Lumières, Digne les Bains, 1992.18 Grupe Hidra i Spartakus.19 Razgovor s Pjerom Pelegrenom, Montlo, januar 2003.20Ibid.

ći novac da bi se moglo jesti. To je bilo u junu1973.

Pridružila sam se pionirima početkom julate godine. O njihovom projektu mi je govorilamoja drugarica iz gimnazije Brigite Vindhab,koja je poznavala Spartakus više godina.

Atmosfera tog prvog leta duboko me jeobeležila: treba zamisliti grupu od tridesetakmladih koji su krenuli u sopstvenu veliku avan-turu spremni da se odreknu karijere i pret-hodnog života da bi izgradili jedan drukčiji,novi život. Oni su čvrsto verovali u svoj proje-kat iako je budućnost bila potpuno neizvesna.Nisu unapred zamišljali teškoće koje su ih če-kale, bili su čvrsto rešeni da se s njima, kad na-iđu uhvate u koštac i da ih savladaju. Računalisu jedni na druge.

Pionirska sela dobila su ime Longo mai.Longo mai je provansalski pozdrav koji znači:“Neka dugo traje”.

II. GLOBALNA ALTERNATIVA

II. A. IZGRADNJAZa grupu osnivačica i osnivača Longo maija,borba protiv sistema kojem su se suprotstavljalisastojala se, s jedne strane, od pokušaja da upraksi ostvare svoje vizije “idealnog društva”, a sdruge od suprotstavljanja zlima koja je proizveopostojeći sistem. To su dve glavne ose tokomtrideset godina postojanja Longo maija. Vidi-mo ih u stvaranju kooperativa s poljoprivred-nom proizvodnjom kao materijalne baze, u ob-

liku unutrašnje organizacije, to jest samoupra-vljanju, i u političkim akcijama vođenim u imeLongo maija i kasnije u ime CEDRI-a21 iEvropskog građanskog foruma.22

Način postupanja u tim domenima često jeisti i rukovodi se sličnim merilima jer se oniznatnim delom podudaraju i presecaju. Nije ihmoguće razgraničiti, i bilo bi teško opisati svakizasebno, nevezano s celinom. To je jedan odosnovnih zahteva: ne napraviti rez u svakodne-vici između profesionalnog rada, privatnog ži-vota i političkog angažmana.

Značajan kriterijum je uvek bilo kretanje“centara” ka “periferijama”, gde ima više pro-stora za nove inicijative: na primer selo, a presvega planinski predeli, ili sektor vune, koji upoređenju s drugim vrstama proizvodnje igramarginalnu ulogu na evropskom tržištu, ali iangažman za prava izbeglica ili za oslobađanjeOtela de Karvalja u Portugalu23 – teme koje po-četkom osamdesetih godina još nisu bile “u mo-di” među evropskom levicom. Danas to, na pri-mer, znači obelodanjivanje skandaloznih uslovasezonskih radnica i radnika u sektorima voća ipovrća u Evropi i sve doslednije angažovanje uraznim pitanjima vezanim za poljoprivredu.

Jednako je važna i veza između teorije i prak-se. Refleksije i akcije nisu bile samo objašnjenejavnosti već smo pokušavali, koliko god smo mo-gli, da ih smestimo u okvir širih filozofskih i po-litičkih koncepcija. Kao protivteža onima koji susvojevremeno nazivani “levičarska naklapala” ilipolitičarima koji su često mnogo govorili ali nisusprovodili u delo svoje verbalne uzlete, fraze po-

349


21 Odbor za odbranu izbeglica i imigranata; vidi str. 370.22Vidi str. 373.23Vidi str. 372.

put “milimetar prakse vredi više nego kilometarteorije” ili “krčiti umesto govoriti” (roden statt re-den) postale su popularne krilatice u Longo ma-iju. To, međutim, može da stvori pogrešan uti-sak; naime, mi smo uvek nastojali da razumemosve što se kaže i napiše o onom što radimo. To-kom prve dve godine u prvom planu je bio radna farmi, često iscrpljujući, i tek 1975. godineotkrili smo, kao što kaže Žilber Kati:

†...‡ ravnotežu, kao u vreme Hidre i Spar-takusa, između teorijskih refleksija o dru-štvu i konkretnih rasprava o svakodnevnojpraksi.24

Nismo uvek uspevali da postignemo željenuravnotežu. Neprestano su se pojavljivale tenzijeizmeđu “sektora” i “politbiroa”, kako smo zvalite dve struje, između onih koji su se radijeokretali poljoprivredi ili zanatstvu i onih kojisu vodili političke akcije. Tokom poslednjihgodina, međutim, “unutrašnja poljoprivrednapolitika” i “spoljni” politički angažman sve višese presecaju u pitanjima koja se tiču primarnihsektora na međunarodnom nivou.

II.A.1. Poljoprivreda

Pesma o zemlji

Ko reče: sve je sprženo?Zar više nećete bacati seme u zemlju?Ko reče da je zemlja mrtva?Ne, ona samo zadržava dah.

Ona će sve to nadvladati, preživeće.Nemojte misliti da je zemlja slaba.Ko je rekao da zemlja ne peva? Da je zauvek ubijena?

Ne, odvraća ona, prigušujući ječanjeIz svih svojih rana, iz svih svojih posekotina,Jer je zemlja naša duša,A duša se ne lomi pod čizmama.

Vladimir Visocki25

U izveštaju osnivačkog kongresa Evropskih pio-nirskih sela nabrojane su smernice buduće po-ljoprivredne politike: polikultura, samoizdr-žavanje, kontrola proizvoda počev od planira-nja, preko proizvodnje, do potrošnje i prodaje,transformacija poljoprivredne proizvodnje uskladu sa osnovnim ljudskim potrebama i gra-nicama koje postavlja priroda.

Ideje su bile dobre, ali mi smo bili devojkei mladići iz gradova i nismo imali pojma o po-ljoprivredi; nešto su znali samo Hanes Lemler iRoland Špendlingvimer, koji su nekoliko godi-na studirali agronomiju, ali su imali vrlo malopraktičnog iskustva. Jedna anegdota iz tog vre-mena govori o kupovini dva jareta, tako mladada im još nisu nikli zubi. Kasnije se ispostaviloda su im zubi već ispali od starosti...

Tokom druge godine, Erve Tripar, pastirpo zanimanju, i Žilber Krisifiks, sin belgijskogseljaka, pridružili su se Longo maiju. Prva zna-nja o stočarstvu, povrtarstvu i ratarstvu steklismo zahvaljujući Pjeru Pelegrenu. Ali nismoskrivali svoje neznanje:

350


24Gilbert Caty, Les héritiers contestés, Paris, 1983.25 Ruski pesnik, umro 1980.

Pošto smo konstatovali nekoliko žalosnihšupljina u našoj opštoj kulturi, posebno uoblasti poljoprivrede, gajenja životinja, za-natstva, trgovine, sitne industrije, građevi-narstva, mehanike, medicine, knjigovod-stva, prava, voda, šuma i paleontologije,najednom smo shvatili da je naš prvora-zredni politički zadatak da se sprijateljimo snekoliko stotina hiljada prosečnih Evro-pljana koji se u sve to razumeju malo više odnas i čiji stručni tehnički saveti ne bi završi-li u nezahvalnim ušima.26

U to vreme mislili smo da će longomajevske far-me za nekoliko godina proizvoditi ne samo do-voljno hrane za sve nas već i da će nam omogu-ćiti potpuno samoizdržavanje.

Na prvom kongresu Evropskih pionirskihsela 1974. godine u Flihliju (Švajcarska), prika-zali smo rezultate proračuna koji je sačinio PjerPelegren:

Dakle: s 0,60 hektara po osobi obezbediće-mo egzistenciju za 200, 300, 400, 500,1000... mladih Evropljana na napuštenimpoljima i pašnjacima u planinskim regioni-ma.27

Posno tlo Provanse i nedostatak iskustva uskorosu se pokazali kao prepreke za ambicije mladihplaninskih seljanki i seljaka. Biodinamičke kul-ture koje su zasadile pridošlice – u kojima jeokolina videla “nežne sanjare” – dale su vrlo

mršave rezultate. Digli smo ruke od toga i poče-li da koristimo veštačko đubrivo jer nam je iz-gledalo besmisleno da insistiramo na biološkimmetodama u regionu u kojem svi koriste hemi-ju. Na proizvodnju hrane nismo gledali kao nacilj po sebi, već kao na sredstvo za preživljava-nje. Tek 90-ih godina, kad su postale svesneporaznih posledica sve veće upotrebe hemijskihsredstava u industrijskoj poljoprivredi, koope-rative Longo maija počele su da se bave biolo-škom poljoprivredom.

Što se tiče metoda, koristili smo, na jednojstrani sekire i konje, ali nismo prezirali trakto-re a kasnije ni kružne pile. Kristijan de Tuš,poslednji stručnjak za vunu u Francuskoj, opi-suje taj stav u jednom članku o preradi vune:

Naravno, ne treba se uljuljkivati u pasei-zmu, u potpuno zastarelom empirizmu...(Treba) doprinositi ponovnom usposta-vljanju ekonomske i društvene ravnotežepomoću modela koji vodi računa o kvalitetuživota, konkretnog gazdovanja, izdržavanjaod sopstvene zemlje.28

Iako većina pionira nije znala ništa o tome, po-stoji sličnost između njihovih ideja i ideologija“trećeg puta” koje su formulisali personalisti30-ih godina i na koje ću se vratiti u posled-njem poglavlju:

Nasuprot tradicionalnim nostalgičnim i li-beralističkim teorijama koje potiču iz jednog

351


26Jakob Mytteis, Završni izveštaj s 1. kongresa Longo maija u Flihliju, Messages de Longo maï, broj0, jesen 1974.

27 Ibid.28Christian des Touches, “La laine, moteur de civilisation”, Archipel, 14, januar 1995.

prošlog vremena, izazov personalista bio jenova modernost koju su osećali kao svoju;oni su, na primer prihvatali progresističketehnike stavljene u službu čoveka.29

MikroekonomijaUbrzo će se pokazati da je potpuna autonomijaLongo maija neostvariv, a zapravo i ne naročitopoželjan cilj. Godine 1993. rezimirana su ne-kadašnja pitanja koja su i dalje bila aktuelna:

Pokazalo se da je nemoguće – a zbog opasno-sti od povlačenja u sebe i nepoželjno – ostva-riti potpunu autarhiju. Onda se postavilo pi-tanje načela koja uređuju razmenu sa spolja-šnjim svetom. Cilj nam je bio da potpunoovladamo proizvodnim lancem, uključujući ipreradu, distribuciju i prodaju proizvoda.To je značilo direktan kontakt između proiz-vođača i potrošača, i između grada i sela.

Potpuno ovladavanje komplementar-nim ciklusima proizvodnje osigurava ren-tabilnost resursa i potencijala planinskih ibrdskih regiona.30

Istovremeno s planiranjem proizvodnje počelismo da lupamo glavu nad lokalnom i regional-nom ekonomijom nastojeći da razvijemo svojekoncepcije. Poslali smo upitnike u 5400 op-

ština u Švajcarskoj, Austriji, Francuskoj i Itali-ji da bismo stekli opštu sliku o poljoprivredi uevropskim planinskim regionima. “IzveštajFAO-u”31 sačinjen posle 18. konferencijeFAO-a o evropskoj poljoprivredi, održane uParizu februara 1976. godine, sadrži analizuposlatih upitnika, kao i konkretne predloge za“reorganizaciju proizvodnje u mikroekonom-skom okviru jedne ili više dolina.” Ideal autar-hije, koncept koji sadrži opasne tendencije kaošto je izolovanost, i koji su razvili nacionalistič-ki i reakcionarni32 teoretičari, napušten je ukorist ideje o regionalnoj ekonomiji:

U okviru jedne takve mikroekonomije kojane teži utopijskoj autarhiji već široj auto-nomiji, poljoprivredna preduzeća morajunajpre da pronađu ravnotežu čuvenog tra-dicionalnog ekonomskog trokraka: poli-kultura, uzgajanje više vrsta životinja, ra-znovrsno zanatstvo – to jest inteligentnijekorišćenje tla zahvaljujući raznovrsnoj po-ljoprivredi, stočarstvo (ovce, goveda) u zo-ni komplementarne ispaše, i obezbeđivanjenovca za preradu sopstvenih proizvoda usitnoj radinosti.33

Godine 1993. ovako smo opisali ideju mikroe-konomije:

352


29Thomas Keller, Deutsch-französische Dritte-Weg-Diskurse, Munich, 2001, str. 9.30Hannes Reiser, Gotthard Klingler, “La coopérative Européenne Longo Maï“, Archipel, 2,

novembar 1993.31 Food and Agriculture Organization of the United Nations (Organizacija ujedinjenih naci-

ja za hranu i poljoprivredu)32Vidi, na primer: Fihte o zatvorenoj trgovačkoj državi.33 Poruka Fao-u – Izveštaj o životnoj sredini u planinskim regionima Evrope, april 1977 (ko-

lektivno autorstvo)

To je, u stvari, vrlo jednostavno: osvrnemose oko sebe i osmotrimo lokalne resurse uregionu, raspitamo se šta su ljudi ranijeproizvodili i prerađivali, i s kojim drugimregionima su ostvarivali komplementarnurazmenu proizvoda. Dodamo malo moder-ne tehnologije prilagođene našim potreba-ma. Tako bi se mogao rezimirati koncept nakojem počiva Longo mai i koji se može pri-meniti u bilo kojoj zemlji.34

Rentabilnost?Ekonomija prilagođena ljudskim potrebama iprirodnim uslovima ne može biti rentabilna pomerilima svetskog tržišta. U “Povelji akcije zaponovno osvajanje zemljišta srednjih i visokihplanina” suočili smo se s pojmom rentabilnosti:

Pojam rentabilnosti ovde treba da bude po-vezan sa zadovoljavajućim uslovima života zaljudske grupe posmatrane kao lokalne za-jednice, zato što je očigledno iluzornouključiti planinske zone u obrasce rentabil-nosti po merilima aktuelne industrijske itrgovinske makroekonomije.35

Posle više od 20 godina kritika rentabilnosti jetema jednog uvodnika za Messages de Longo maï(Poruke Longo maija):

Kad je zarađivanje novca jedini cilj, dopu-šteno je izgubiti sve ostalo. Društvo koje u

ime svog napretka uništava svoju buduć-nost, osnovu sopstvenog opstanka, svojuprirodnu sredinu i društvene odnose, mo-že i mora biti opisano kao iracionalno iopasno. †...‡

S druge strane, smatra se sasvim nenor-malnim, pa čak i nerealnim iskustvo egzi-stencije zasnovane na uzajamnosti i poklo-nu, prijateljstvu, neposrednoj, slobodnoizabranoj organizaciji i proizvodnji kojaodgovara prirodnim uslovima i ljudskimpotrebama.36

Longo mai kao mreža proizvodnih kooperativakoja ne teži autarhiji ima potrebu za novcem kaosredstvom razmene sa “spoljnim svetom”, iakou unutrašnjim odnosima novac ne igra nikakvuulogu. Postavlja se, dakle, pitanje kako pronaćinovac i istovremeno očuvati najveću mogućunezavisnost. Na to pitanje ću se vratiti u jednomod narednih poglavlja.37

II.A.1.1. Put vune

Hiljadama godina čobanin izvodi iste pokrete – po-krete pastira koji vodi u sigurnost životinje i ljude.

Pjer Pelegren38

Gajenje ovaca i dobijanje vune čine deo evrop-ske kulture. Ta sirovina – oduvek prisutna u na-šoj civilizaciji kao motor razvoja nekih regiona –poslednjih decenija je izrazito obezvređena.

353


34 Messages de Longo maï, zima 1992–93, tematski broj 20 ans Longo maï(kolektivni rad s HelgomŠvarc na čelu).

35 Povelja Longo maija za planine, 1978 (kolektivno autorstvo).36 Johannes Vogele, “Critique de la rentabilité”, Messages de Longo maï, 82, jesen 2002.37 Vidi str. 361.38 Pierre Pellegrin, op. cit., str. 131.

Na primeru vune pokazaću kako je Longomai sproveo ideju kontrole proizvodnog lancakoji ide od poljoprivrede i stočarstva, preko za-natske i industrijske prerade, do neposredneprodaje, i koji okuplja druge odgajivače i radi-onice za preradu vune širom Evrope, i kako sepotom angažovao u revalorizaciji vune kao siro-vine, što ga je odvelo do vlada većeg broja zema-lja, kao i do evropskih instanci.

Gajenje ovaca i prerada vune u Longo maijuOd oktobra 1973. godine pioniri su, po savetuPjera Pelegrena, sastavili svoje prvo stado ovaca,životinja koje se najbolje prilagođavaju datimklimatskim uslovima. Vrlo brzo se postavilo pi-tanje šta će se raditi s vunom. Onda su kupilimašine i instalirali ih u kooperativi Espezon(Ardeš), koja više ne postoji.

Januara 1976. Longo mai je saznao da ublizini Briansona postoji predionica vune iz-građena u XIX veku, koja je prestala da radi1968. godine. Ona je mogla da bude kupljenazahvaljujući sredstvima prikupljenim u švaj-carskim parohijama. Posle pet meseci – posleunutrašnjeg preuređenja i revizije mašina iturbine za proizvodnju električne struje –predionica je bila spremna da nastavi s radom.

Predionica u Šantmerlu jedino je proiz-vodno preduzeće u tom selu koje inače živi go-tovo isključivo od turizma. Tu se prerađuje vu-na svih ovaca Longo maija i drugih odgajivača.Svake godine se opere, kardira, uprede, istka iisplete 12 do 15 tona sirovine. Pre toga, narav-no, treba ostrići ovce:

Striganje je veština koja se uči i usavršava.Biti strigač, to znači živeti nomadski u jed-nom delu godine. †...‡ Striža daje dobarpregled najraznovrsnijih oblika gajenjaovaca. †...‡ Iz finansijskih razloga, danas jestriža teret za odgajivače: konkurencija sin-tetičkih vlakana spustila je cene sirove vunei one više ne mogu da pokriju troškove stri-že.39

S Kristijanom de Tušom, poslednjim francu-skim ekspertom za vunu, u kooperativi u Lima-nu svake godine organizuje se obuka iz striže isortiranja vune. Striža danas zauzima važnomesto u životu izvesnog broja “druge generaci-je” Longomajevaca zato što im omogućuje daputuju i upoznaju regione širom Evrope:

Zahvaljujući striži pronašli smo zajedničkustrast. Mi već tri godine strižemo ovce, presvega u Austriji. Početna ideja ponikla je ukooperativi u Koruškoj †...‡ i sad imamomnogo mušterija koje s poštovanjem i do-bro raspoloženi govore o longomajevskojekipi za strižu.

Zatim smo krenuli dalje i počeli dastrižemo kod prijatelja u Sloveniji i Mađar-skoj: to je bila prilika da osetimo sve pro-mene koje su se zbivale u tim zemljamapred ulazak u Evropsku zajednicu i da sa-znamo šta ljudi o tome misle. †...‡ Istovre-meno smo bili i nastavnici jer smo stupili ukontakt s Poljoprivrednim fakultetom uBeču i jednim sindikatom austrijskih odga-

354


39 Denis Buffet, Denis Brutsaert, “Les tondeurs, contrôleurs de qaulité itinérants”, Archipel,14, januar 1995.

jivača, kako bismo obezbedili obuku u tojoblasti.40

Predionicom samoupravlja desetak Longoma-jevaca koje tu i žive. Oni govore o njenom funk-cionisanju:

Samoupravljanje je pre svega novi oblik or-ganizacije rada. Svako se trudi da što prestekne predstavu o celini i da se osposobi daobučava novajlije u tom poslu. Tu treba do-dati i birokratiju koja nije poverena nekomGospodinu Generalnom Direktoru i nje-govim sekretaricama...41

Morali su da budu stvoreni ili ponovo otkriveninovi “komercijalni odnosi” između predionicei odgajivača na jednoj strani i kupaca na drugoj:

Direktna prodaja, bez posrednika, potroša-čima, porodicama i grupama u gradu, iliučešće odgajivača u komercijalnom sistemurazmene, u stilu ‘Mi šišamo tvoje ovce, a tinama plaćaš u sirovoj vuni’, ili pak ‘Ti namdoneseš svoju vunu, a mi ti platimo u ćeba-dima, puloverima, čarapama...’ †...‡ Takomale količine vune od različitih rasa ovacane zanimaju veliku industriju...42

Gotovi proizvodi prodaju se u prodavnici pre-dionice, na lokalnim pijacama u blizini drugih

kooperativa, preko narudžbenice iz katalogakoji kruži među prijateljima. Predionica je je-dina kooperativa Longo maija koja je finansijskiautonomna. Zvanično postoje plate, ali one seslivaju u zajedničku kasu. Ovce se ne gaje samozbog vune, već i zbog pečenja, jagnjećih kotletaili ragua. U nekoliko kooperativa (Liman, Aj-zenkapel, Trenas) prodaja jagnjećeg mesa jenezanemarljiv izvor prihoda.

Stado ovaca iz Limana provede veći deo go-dine u Provansi, ali se tokom leta penje na pla-ninske pašnjake iznad Briansona. Tokom ne-koliko godina ovce i pastiri silaze s pašnjaka ivraćaju se u Liman pešice (oko 250 km). U me-đuvremenu se tradicija transhumancije (bačija-nja) gotovo ugasila, između ostalog i zbog vrlostrogih propisa.

“Politika vune”Osnaženi svojim poznavanjem materije, “vu-nari” iz Longo maija počeli su da primećujuono što se događa u susednim zemljama. Goto-vo svuda isti scenario: pad cene sirove vune, za-tvaranje malih tekstilnih preduzeća. Okupljenioko Kristijana de Tuša, francuski eksperti zavunu i – podstaknuti tim projektom – odgaji-vači, strigači i zanatlije koji se bave preradomvune – ne samo iz Longo maija – osnovali su1989. godine ATELJE (ATELIER),43 da bi us-postavili saradnju između različitih grana pro-izvodnog procesa i podstakli regionalni razvoj.

355


40 Roman Graf, “Saltimbanques de l’utopie”, Nouvelles de Longo maï, 84, maj 2003.41 Marie-Thérèse Chaupin, Christophe Calais, “10 ans de la filature Longo maïà Briançon”,

Messages de Longo maï, 23. januar 1986.42 Ibid.43 Association Textile d’Etude, de Liaison, d’Innovation d’Echange et de la Recherche (Tek-

stilno udruženje za proučavanja, povezivanje, inovaciju i istraživanje)

To udruženje, koje je poniklo u Francuskoj,ali je preraslo u evropsko, danas je član Evrop-ske grupe za vunu (European Wool Group),interprofesionalne organizacije sastavljene odsindikata, grupa odgajivača i tekstilnih predu-zeća. Ono ima za cilj valorizaciju evropske vu-ne, podsticanje razmene iskustava na međuna-rodnom planu i predstavljanje zajedničkih in-teresa grupe pred Evropskom unijom i drugimorganizacijama. Takođe se bori i za priznava-nje vune kao poljoprivrednog proizvoda44 inastoji da podrži projekte zasnovane na idejimikroekonomije koja koristi lokalne resurse.Koordinaciju između te dve organizacije oba-vlja Mari-Terez Šopen iz predionice u Šant-merlu.

Godine 2002, kad je švajcarskoj Centraliza vunu – zaduženoj za sakupljanje vune od od-gajivača – pripretilo zatvaranje, i kad je vunašvajcarskih ovaca bila osuđena na spaljivanje,Longo mai je pokrenuo peticiju za održavanjete federalne strukture. Peticiju je potpisalo20.000 osoba. Debata o budućnosti vune vo-đena je u javnom prostoru, ali i u najvišim in-stancama. Zatvaranje Centrale za vunu je spre-čeno, a zakon iz 1999. godine, koji je obustaviosaveznu pomoć za vunu u skladu s kriterijumi-ma svetske trgovine, promenjen je kad je Švaj-carska 2003. usvojila novi zakon o poljoprivre-di, po kojem je država ponovo mogla da sub-vencioniše vunu.45

Istorija i kulturaU predionici u Šantmerlu nalazi se i Doku-mentacioni centar o vuni koji je osnovao ATE-LJE pomognut subvencijama Evropske zajed-nice. U okviru tog centra članovi Longo maijasu 1998. godine realizovali dokumentarni film“Vuna i čovek” u saradnji sa članovima Evrop-ske grupe za vunu u Francuskoj, Španiji, Por-tugalu i Italiji.

Pored toga, Longomajevke, Longomajevci inekoliko njihovih prijateljica i prijatelja posta-vili su modnu reviju/spektakl na temu vune,praćen video-projekcijama i originalnom mu-zikom. Prikazani su modeli kreirani posebno zatu priliku. Predviđena je turneja tokom leta ijeseni 2003. godine po Francuskoj, Švajcar-skoj i Nemačkoj.

Na primeru vune dobro se vidi kako se mo-že kontrolisati proizvod od početka do kraja ikako mu se, istovremeno, može dati “politička”dimenzija (bez zanemarivanja njegove istorije ikulture): pošto je vuna po zakonima svetskog tr-žišta marginalan proizvod, sloboda akcije u tojvrsti politike je, naravno, veća nego kad su po-sredi vino ili povrće. Lako se mogu otkriti me-hanizmi koji upravljaju jednim sektorom pro-izvodnje i onda se, u skladu s njima, može in-tervenisati kad su ulozi relativno skromni u po-ređenju sa onima u drugim sektorima. Poredtoga, rad članova ATELJEA ne diktiraju finan-sijski interesi; za lobiranje u evropskim i dru-

356


44 Evropska zajednica tretira vunu kao industrijski proizvod i ne dodeljuje joj nikakve poljo-privredne subvencije.

45 Ta akcija je izazvala brojne polemike o tome da li u ime Longo maija mogu da se iznosepredlozi na državnom nivou. Na kraju je ATELIER učestvovao u radnim komisijama i sači-nio konkretne predloge za švajcarsku politiku vune, a Longo mai je delio peticiju.

gim institucijama dovoljna su vrlo mala sredstvaa ono može dovesti do konkretnih rezultata.

II.A.2. Proizvodnja u kooperativama Longo maija

Longo mai – Liman, FrancuskaKooperativa u Limanu, u departmanu Provan-salskih Alpa, s njegova tri zaseoka – Pižonije,Granž-Nev i St. Ipolit – najveća je i najstarijalongomajevska kooperativa. Na tom imanju su od1973. godine ruševine rekonstruisane u lokal-nom stilu, što znači da je građevinski materijalbio tesani kamen... Pomoćne zgrade, štale i sto-larska radionica izgrađene su od zemljane cigle.Tu u proseku žive šezdesetak odraslih i tridesetpetoro dece, ali ne prođe ni dan bez posete prija-telja ili “radoznalaca” koji ostanu barem na ruč-ku ili večeri, a ponekad se zadrže nekoliko dana.

Od 240 ha pod šipražjem i niskim hrastom,45 ha koristi se za poljoprivredu i baštovanstvo.Gaje se i proizvode hlebna pšenica, ozimi krup-nik (pir), leblebije, povrće, voće, lekovite bilj-ke, provansalske biljke, razno bobičasto voće,kao i živina (jaja), svinje i ovce (za potrošnju ireprodukciju), med (60 košnica) i džemovi.Sami pravimo hleb. Na divljem delu brežuljkaseče se drvo za grejanje soba i zajedničke sale, aod kultivisanog i divljeg lekovitog bilja proizvo-de se pomade i esencijalna ulja. Većinu proiz-voda trošimo sami, a jedan deo prodajemo. Pri-hod od prodaje jagnjadi, ovaca, živine, hleba,meda, medicinskog bilja i pomada, džemova imalina, dovoljan je za kupovinu dopunskihprehrambenih proizvoda. Pored toga, proizvo-de se gotovo sve cerealije, kao i seno i slama kojisu potrebni za gajenje životinja. Samo živina se

hrani kupovnom biološkom hranom. Nedavnoje otvorena tekstilna radionica u kojoj se jedandeo prerađene vune iz predionice koristi za iz-radu jorgana i komada tkanine koji se dekorišutehnikom serigrafije.

Pored poljoprivredne proizvodnje postoji iregionalni radio s celodnevnim programomkoji se kreira na licu mesta. Ne treba zaboravitini drugu vrstu proizvodnje, objavljivanje pu-blikacija Nouvelle de Longo mai, Archipel i L’Ire desChènaies. U Limanu se obavlja konačna redaktu-ra i priprema za štampu. Na 15 km od Limananalazi se turističko selo Le Manjan kojim u pot-punosti upravlja Longo mai.

Longo mai – Ma de Grenije, FrancuskaZa razliku od drugih francuskih kooperativa,Ma de Grenije (opština Kafan, Buš-di-Ron)nalazi se na nadmorskoj visini od 22 m u ravni-ci Kro, staroj delti reke Dirans, u blizini Ka-marge. U njoj živi oko 10 do 15 odraslih i osmo-ro dece. Glavna aktivnost kooperative je biološkopovrtarstvo. Devedeset pet odsto proizvodnje seisporučuje, u obliku nedeljnih paketa, mrežipretplaćenih potrošača u obližnjim gradovima(Arl, Avinjon, Eks-an-Provans i Marsej).

U leto i zimu tu boravi stado ovaca iz Trena-sa, leti se proizvodi čuveno seno iz Kroa zahva-ljujući tradicionalnom navodnjavanju kojeomogućuje tri košenja, a konzerverija je do-stupna tokom cele godine za preradu voća i po-vrća iz svih kooperativa. U poslednjih nekolikogodina eksperimentiše se s povrtarskim kultu-rama dobijenim od nehibridnog semena, a usaradnji s drugim seljacima koji se bave biopro-izvodnjom i naučnicima radi se na poboljšava-nju kvaliteta regionalnih proizvoda.

357


Trenas, FrancuskaKooperativa se nalazi na obronku Centralnogmasiva, na 1000 m nadmorske visine, u opšti-ni Šaneak, u departmanu Ardeš. Tu tokom ce-le godine žive dvanaest odraslih i petoro dece.Eksploatiše se oko 60 hektara, od toga su 4 haobrađena i na njima se gaje krompir, cerealije,povrće i krmni kupus. Ima oko 8 hektara šumei 50 hektara pašnjaka za stado krava i stado ova-ca. Longo mai – Trenas pripada jednom udru-ženju proizvođača koje poseduje mali pogon zaproizvodnju suhomesnatih proizvoda. Tu sekolju i tranširaju životinje čije je meso name-njeno za prodaju. Ono se u paketima šalje kup-cima iz departmana. Mleko od tri krave koristise za pravljenje putera, jogurta i sira za potrebekooperative. Od kestenja sakupljenih u donjemArdešu pravi se džem od kestena. U pilani i sto-larskoj radionici proizvode se drvna građa i na-meštaj za druge kooperative, kao i za prodaju.

Montoa, ŠvajcarskaSmeštena u podnožju visoravni u sklopu Jure, uselu Undervelije (kanton Jura), farma Montoaproteže se na 11 hektara. Tu je stalno nastanje-no od osam do deset odraslih i šestoro dece.Njihovi biološki proizvodi (teleće i jagnjećemeso, jabuke i krompir, med i kozmetika) pro-daju se preko kataloga malom krugu kupaca.

U sastavu farme postoji i prodavnica u kojojse – po porudžbini ili na licu mesta – prodajuproizvodi drugih kooperativa, na primer pro-izvodi Predionice, tegle s povrćem, džemovi itako dalje. Od 1996. godine Montoa ima sop-stvenu mikrocentralu koja svake godine proiz-

vede oko 100.000 kWh; trećinu od toga trošifarma, a dve trećine se uključuju u državnumrežu.

Na ovoj farmi se obavljaju poslovi vezani zalongomajevsku kartoteku.

Ulenkrug, NemačkaNajmlađa kooperativa nalazi se u selu Štuben-dorf, u pokrajini Meklenburg (nekadašnja Po-meranija). Njenih 40 hektara ranije su bili ob-rađivani u ogromnim parcelama. Retka malagazdinstva u okolini bila su vrlo raspršena. Naovoj farmi tokom cele godine žive dvadeset od-raslih i desetoro dece. Povrtnjak od 0,5 hekta-ra obezbeđuje povrće, a stado ovaca meso za po-trošnju na farmi i za prodaju. Osnovano jeudruženje sa još sedam seljaka koji isporučujusvoje biopovrće za tržište Grajfsvalda. Uz po-moć stotinak kompanjonki i kompanjona kojisu izabrali Ulenkrug kao svoje “radilište soli-darnosti” i koji su tu održavali svoje godišnjesastanke, započeta je 2000. godine izgradnjavelike kuće koja će imati sobe za stanovanje i sa-le za sastanke. Aktivnosti na farmi – na primer,berba krompira, seča drveća, ali i kulturni do-gađaji u staroj štali – u kojima redovno učestvu-ju grupe iz Berlina, Rostoka itd., često stavljajuna ozbiljnu probu kapacitet gostoprimstva uUlenkrugu.

Hof Stopar, Austrija46

Ova farma se nalazi u dvojezičnom regionu(slovenačko-nemačkom) Koruške, u opštiniBad Ajzenkapel (Železna Kapla). Ona obuhva-ta 17 hektara, od toga 10 hektara šume i 7 pa-

358


46 Vidi odeljak o regionalnim udruženjima.

šnjaka i livada na strmim padinama. Pored pro-izvodnje za samopotrošnju, tu se proizvode i ov-čje meso i med za prodaju, a šuma zadovoljavapotrebe farme za drvetom za ogrev i gradnju.Posle otvaranja granica prema zemljama IstočneEvrope, putnici se rado zaustavljaju u Stoparu.Tu se tokom deset godina održavala većina ko-ordinacionih sastanaka mreže AIM.47

Finka Sonjador, Kostarika(vidi str. 370)

Nižnje Selišče, Zakarpatje, Ukrajina(vidi str. 378)

Kuća Longo maija u Bazelu, raskrsnica putevaU godišnjem izveštaju za 1999/2000. društvaPro Longo mai, u čije ime se prikupljaju sred-stva u Švajcarskoj, Kristof Gesler objašnjavaulogu kancelarije u Bazelu koja se zove i “cen-trala”:

Nakon što je godišnji izveštaj sačinjen, ra-čuni zaključeni, napravljen bilans, postavljase pitanje: kakva je uloga “bazelske kancela-rije” u tom arhipelagu poljoprivrednih izanatskih kooperativa? †...‡ Jednom rečikoja pre 25 godina nije postojala, Longomai bi se mogao opisati kao “mreža” u kojojje Bazel samo jedan čvor. Doduše čvor kojije obeležio potonju istoriju zato što je prvizavezan u decembru 1972. godine, kada jekonstituisano udruženje Evropska pionir-

ska sela; Bazel je i dalje sedište organizma zapodršku svim aktivnostima †...‡ tačka pre-seka u kojoj se sve informacije sustižu i po-vezuju pre nego što se proslede dalje.48

Zahvaljujući svom geografskom položaju u sre-dištu longomajevskog arhipelaga, Bazel je čestomesto susreta raznih kooperativa i tačka preda-ha na putovanjima između Meklenburga i Ko-ruške ili Zakarpatja i Provanse:

Čekaonica? Stanična hala? Pijačni trg?Starogrčka agora? Ne, mala kuća s nekolikospratova u starom gradu, opremljena sviminfrastrukturama potrebnim da se neštopokrene kad postoje ideje.49

II.A.3. Regionalna udruženjaVećina kooperativa danas je deo regionalnihudruženja sitnih seljaka koji zajednički prodajusvoje proizvode. U Austriji to je Verein Velach-taler Bergbauern – Coppla Kasa, udruženje ko-je je osnovala mala grupa seljanki i seljaka iz Aj-zenkapela kad se smanjio dohodak u planinskimregionima. Pored prodaje šljivovice, suhome-snatih proizvoda, meda, džema, suvog voća,biljnih pomada, esencijalnih ulja, vune itd.,udruženje prodaje drvo u okviru šireg društvašumara, organizuje marševe, zakuske, proslave iobuku svojih članova. Godine 2000. više od 50gazdinstava bilo je učlanjeno u Copplu Kasu.

U Francuskoj je 1966. godine osnovanoudruženje PaïsAlp. Njegovi članovi su limanska

359


47 Vidi str. 376.48 Christoph Gessler, “La maison de Bâle”. Godišnji izveštaj Longo maija 1999/2000, str. 47.49 Ibid., str. 48.

kooperativa i Kabreri, kao i još tridesetak malihproizvođača. Merila pripadnosti utvrđuje po-velja: kvalitetni proizvodi, metode koje poštujuprirodnu sredinu, prerada na farmi, nepo-sredna prodaja koja podstiče kontakt izmeđuproizvođača i potrošača.

Ta udruženja su, između ostalog, poniklaiz stava da je Zajednička poljoprivredna politi-ka (Politique agricole commune – PAC)Evropske zajednice, koja favorizuje industrij-sku poljoprivredu, dospela do svoje granice, štojasno pokazuju krize i skandali poslednjih go-dina, i da, prema tome, treba braniti seoskupoljoprivredu:

†...‡ mondijalizacija ekonomije u okviruMeđunarodnog monetarnog fonda i Svet-ske trgovinske organizacije jeste objava ratasitnim seljacima na celoj planeti. †...‡ Sa-dašnje i buduće bitke vode se oko kontrolesemena, etiketiranja živog sveta, genetskimodifikovanih organizama, otpora pred-vidljivoj industrijalizaciji bioproizvod-nje... Mora se hitno zahtevati podsticanjefarmerske poljoprivrede zato što samo onamože garantovati kvalitet proizvoda, zaštituprirodne sredine, stvaranje radnih mestazahvaljujući uvođenju novih postrojenja, izato što samo ona u poljoprivrednom svetumože obelodaniti sve češće skandaloznopostupanje prema sezonskim radnici-ma.50

Evropski sastanak o seoskoj poljoprivrediNa inicijativu Païsalpa i Konfederacije seljaka51

održan je u Forkalkjeu, početkom februara2003. godine, susret u kojem je učestvovalostotinak osoba iz 15 zemalja: Belgije, Danske,Nemačke, Italije, Norveške, Austrije, Poljske,Portugala, Švedske, Švajcarske, Slovenije, Špa-nije, Češke i Mađarske.

Cilj tog skupa bio je nalaženje zajedničkedefinicije poljoprivrede. Rezultati seminarapreneti su komisiji za poljoprivredu u Briselu.U završnom kominikeu rezimirane su tri glavneteme:

– proizvođači farmeri izdvajaju se svojimnajdirektnijim mogućim načinom prodaje†...‡ koji omogućuje da se odmah utvrdiporeklo proizvoda...;– potreba da se brani kvalitet naših proiz-voda. †...‡ Farmerska proizvodnja je kvali-tetna poljoprivreda; ona se ostvaruje u du-hu trajne poljoprivrede koja poštuje ze-mlju, tlo, životinje, radnike i potrošače†...‡;– dimenzije gazdinstava. Zahtevamo da onebudu po meri čoveka, ponekad se može re-ći po meri porodice, a u svakom slučaju onetreba da imaju dobrovoljno ograničene di-menzije. Naime, to omogućava poštovanjekvaliteta i kontrolu nad proizvodom, ali ibolju raspodelu proizvoda i održivost broj-nih seljaka.52

360


50 Bertrand Burollet, “Rencontre paysanne”, Archipel, 102, februar 2003.51 Vidi i str. 398.52 Ka boljem poznavanju farmerske poljoprivrede u Evropi. Dokumenti sa evropskih sastana-

ka koje je 31. januara i 1. i 2. februara 2003. godine u Forkalkjeu organizovao PaïsAlp,Proizvođači Farmeri Seljaci Visoke Provanse... http://paisalp.free.fr.

U poslednjem poglavlju vratiću se na ta regio-nalna udruženja.

II.A.4. Prikupljanje sredstavaZemlja je kupljena novcem koji su braća Niki iTomas Buš obezbedili prodajom svoje kuće uBazelu. Ko god je mogao dao je malo novca zakupovinu najosnovnijih stvari. Trebalo je brzonaći još sredstava za razvijanje projekta, neop-hodna ulaganja i početak proizvodnje.

U početku je cilj bio stopostotna autonomi-ja. S Pjerom Pelegrenom satima smo računalikolike su životne potrebe sto osoba. Ako smo že-leli potpuno da zavisimo od proizvodnje, to jeznačilo (a i danas znači) da svi moraju da radesamo za to. A čak ni u tom slučaju nije bilo izve-sno (kao što nije ni danas) da grupa može dapreživi samo od planinske poljoprivrede.

Plaćeni rad “napolju” nije dolazio u obzir.Postavilo se, dakle, pitanje: kako nastaviti s po-ljoprivredom – u skladu s vizijama “pionira” – ane ukinuti neophodno slobodno vreme za poli-tičko delovanje?

Nekadašnji članovi Hidre, “pragmatičniŠvajcarci”, smislili su originalan metod priku-pljanja novca. Hanes Rajzer, koji je učestvovaou razvijanju tog metoda i više od dvadeset godi-na radio u “finansijskom sektoru”, kaže:

Ekonomski sistem akumulira novac i ne znagde da ga stavi. Šalje ga na Mesec, trpa ga unaoružanje, itd. Mi smo otkrili da jedandeo tog novca može vrlo lepo ići i u razvojvitalnih stvari. Nalazili smo se u siroma-šnom regionu na periferiji i odlučili smo da

tražimo novac tamo gde ga ima na taj načinšto ćemo objašnjavati ljudima šta to mi ra-dimo.

Otišli smo da vidimo osobe koje su an-gažovane u društvenom sektoru u Švajcar-skoj i koje same prikupljaju sredstva za svo-je projekte; ti ljudi su nam u početku po-mogli. Polazeći od Hidrinih kontakata iz-gradili smo, malo pomalo, krug prijateljaLongo maija. U tom krugu smo našli na-stavnike, sindikaliste, grupe i pojedincekoji su delili naše društvene ideje i koji suzaradili malo novca u vreme velike poratnekonjunkture, levo orijentisanu crkvu, za-natlije i nekoliko “liberala” koji su želeli dainvestiraju svoj novac u društvene projekte.Njihov stav bi se mogao ovako opisati: svetusu potrebna rešenja, Longo mai je jedanzanimljiv poduhvat, učestvovaćemo u nje-mu. Takav stav je prilično uobičajen u pro-testantskim zemljama. Francuzi, ali i Au-strijanci među nama nikad ga nisu zaistarazumeli. Mi, Švajcarci, često smo kritiko-vani što tražimo novac od klasnog neprija-telja!53

U Longo maiju oni koji žele da realizuju nekiprojekat sami se bave traženjem sredstava. Ličnikontakt s donatorima, telefonski poziv ili pose-ta, vrlo je važan; po tome se Longo mai razliku-je od onih kojima je “fund-raising” profesija:

Sreli smo na hiljade ljudi s kojima smo raz-govarali. Činjenica da su kasnije mnogiŠvajcarci posetili neku od kooperativa da bi

361


53 Razgovor s Hanesom Rajzerom, maj 2003.

videli rad i rezultate objašnjava simpatijejavnog mnjenja prema Longo maiju. Ali netreba zaboraviti da je Švajcarska, u poređe-nju s Francuskom, mala zemlja u kojoj po-stoje gotovo ‘porodični’ odnosi i da tu ne-koliko hiljada osoba ima veću sociološku te-žinu nego što bi se moglo pomisliti naosnovu njihovog stvarnog broja. Na tojosnovi Longo mai je tokom godina izgradiosvoju organizaciju prikupljanja sredsta-va.54

Metoda se pokazala uspešnom. Možda i suvišeuspešnom jer se Longo mai upuštao u sve am-bicioznije projekte i akcije solidarnosti. Poštoje za to bilo potrebno sve više sredstava, uzelismo beskamatne kredite od privatnih lica. Du-govi su počeli da se gomilaju. Novinska kampa-nja 1980. godine55 stavila je tačku na tu politi-ku zaduživanja; trebalo nam je gotovo deset go-dina da otkrijemo praksu poklona i još deset dasvedemo dugove na nulu, ili blizu nule.

Tokom prvih dvadeset godina tim vidomprikupljanja sredstava bavila se jedna grupa odpet-šest osoba, što je ostalim zadrugarkama izadrugarima omogućavalo da žive bez finansij-skog pritiska, da se bave poljoprivredom u skla-du sa svojim vizijama i da budu politički aktiv-ni. Tek u poslednjih desetak godina ljudi iz svihkooperativa učestvuju tokom čitave godine uprikupljanju sredstava; danas “grupa za finan-sije” kao takva više ne postoji. Novac se deli pre-

ma potrebama kooperativa posle zajedničkihrasprava koje se manje-više redovno odvijaju zavreme “interkooperativnog sastanka”.56

U samom Longo maiju taj metod finansi-ranja često je dovođen u pitanje. Više proiz-vodnje za samopotrošnju ili više proizvodnje zaprodaju – glavni problem je uvek isti: kakoočuvati što veću nezavisnost. Tu se mišljenjarazlikuju, kao što jasno pokazuje učešće u pri-kupljanju sredstava. Generalno, odnos izmeđuprikupljenog novca i subvencija, s jedne strane,i prodaje proizvoda s druge, iznosi 50 naspram50, s varijacijama od jedne kooperative do dru-ge. Udeo prodaje se poslednjih godina pove-ćao.

Hanes R.:

Naravno da smo zavisni kad nam je potre-ban novac. Ali želeli bismo da biramo svojuzavisnost, da to bude zavisnost koja ne po-gađa naš identitet i dostojanstvo. Želeli bi-smo da budemo zavisni od ljudi koji na ne-ki način podržavaju našu utopiju. Longomai nije statičan entitet, već izraz volje zapromenom, jezgro koje želi da izađe izokvira vladajućeg društvenog sistema, a nenekakva niša. Ljude koji podržavaju Longomai susretali smo uglavnom u kontekstunaših političkih akcija – akcija “Besplatansmeštaj za čileanske izbeglice”, akcija soli-darnosti sa seljacima koje je ugrozila suša,kampanja Nikaragva, angažman za očuva-

362


54 Rapport sur le développement et la gestion des bases financières du groupe Longo maï, Mes-sages de Longo maï, posebno izdanje o 4. kongresu, redakcioni odbor pod upravom Vilija Štelz-hamera, Limans, 1979.

55 Vidi str. 363.56 O distribuciji i kontroli finansija vidi str. 384.

nje prava azila kroz akcije CEDRI-a57 itd.,Ljudi su podržavali Longo mai zato što smoimali i takve aktivnosti. Kada smo počinjali,smatrali su nas marginalcima, a danas seLongo mai u nekim krugovima vidi kao jed-no od mogućih rešenja za budućnost.

Pitanje nezavisnosti – ne samo materijalne –postavljeno je u publikaciji Messages de Longo maï1993. godine:

Da ne bude nesporazuma: nikad se nismouljuljkivali iluzijom da možemo da živimo uautarhiji. U naše vreme to više nije moguće.Ipak, uspeli smo da očuvamo svoju nezavi-snost dvadeset godina, u smislu da niko nijemogao da se meša u naše stvari i još manje danas ućutkava. Štaviše, slobodni radio kojivodimo i razne publikacije koje objavljuje-mo ne zavise od plaćenih reklama i mogu se-bi dozvoliti da bobu kažu da je bob. Sve tomožemo zahvaljujući mreži prijatelja koja seproteže u mnogo zemalja. Možemo da raču-namo da će ta mreža pružiti finansijsku po-dršku našim novim projektima ili učestvova-ti u kampanjama solidarnosti †...‡ čak i kadse nađemo na nišanu džangrizave admini-stracije. Jer nezavisnost uvek uznemirava.58

Na tragu poslednje napomene sledi opis neko-liko napada na Longo mai.

II.A.5. Napadi na Longo mai

1973: Proterivanje iz FrancuskeSeptembra 1973. godine tadašnji ministarunutrašnjih poslova Remon Marslen, proteraoje iz Francuske osam članova-osnivača Pionir-skih sela. Kao zvaničan razlog navedena je blizi-na visoravni Albion59 – tu ne bi trebalo dozvo-liti nastanjivanje “mladih Evropljana, opasnihlevičara”.

U odgovor na to, proterani pioniri suosnovali nove kooperative u Švajcarskoj, Ne-mačkoj i Belgiji (nijedna od tih kooperativa da-nas više ne postoji). Četiri godine kasnije odlu-ka o proterivanju je ukinuta.

Nepredviđena posledica – nekoliko novin-skih članaka o proterivanju u kojima se čulo zaPionirska sela.60 Više stotina mladih Francu-skinja i Francuza pohrlili su u Liman da bi po-držali projekat ili prosto da bi videli o čemu seradi. Bilo je, naravno, teškoća u organizaciji ismeštaju posetilaca, ali je to pre svega izazvalojednu značajnu promenu: priliv mladih Fran-cuskinja i Francuza stavio je tačku na “nemačkuprevlast” jer je broj pionira naglo porastao.

1979/80: Novinska kampanjaU decembru 1979. godine Longo mai je odlučioda započne akciju u korist seljaka iz oblasti No-akali u Bangladešu. U isto vreme, evropska koo-perativa traži dozvolu od kantona Bazel-grad da

363


57 Vidi str. 370.58 Posebno izdanje 20 ans Longo maï(20 godina Longo maija), zima 1992/93.59 Donedavno je francuska udarna sila bila stacionirana na visoravni Albion.60 Na primer, “Après l’expulsion de huit ressortissants étrangers dans les Alpes de Haute-

Province. L’histoire d’un refus de séjour”, Le Monde, 17. 10. 1973; “Jeunes? Etrangers? De-hors!”, Libération, 3. 10. 1973.

raspiše javni zajam od 15 miliona švajcarskihfranaka. Mada se do tada moglo reći da je švaj-carska štampa uglavnom naklonjena Longomaiju, njen stav se preko noći promenio 10.decembra 1979: u trideset listova pojavili su sečlanci koji su iznosili teške optužbe na računLongo maija. Žiber Kati je analizirao tu novin-sku kampanju u svojoj knjizi Osporeni naslednici:

Desetog decembra trideset listova objaviloje članak o Longo maiju, a neki su mu čakposvetili celu stranicu; 11. decembra člancisu se pojavili u šezdeset jednom listu štoznači da je skandal – moglo se već reći: afe-ra Longo mai – poprimio nacionalne raz-mere. †...‡ Sve u svemu, samo u Švajcar-skoj, od 10. decembra 1979. do 29. febru-ara 1980. godine, dakle za osamdeset jedandan, pojavila su se 533 članka, ne računa-jući radijske i televizijske emisije i komen-tare, brojna longomajevska saopštenja ničlanke koji su se pojavili u Austriji, Špani-ji, Finskoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji,Italiji i Nizozemskoj.61

Longo mai se optužuje da je proćerdao poklo-ne:

Ono što smo saznali tokom poslednje dvegodine, a posebno u poslednjih šest mesecio ‘operacijama’ tog velikog preduzeća višeje nego žalosno. Nekadašnje nade potonulesu u lošem upravljanju i sektaškim praksa-

ma; posle samo osam godina progutalo ihje jedno preduzeće koje je u osnovi biro-kratsko i potpuno zatvoreno. Iz redova pr-vih pionira izdvojila se jedna kasta gospo-dara koja je sebi dala pravo da se služi gru-bom silom...62

Longo mai se optužuje da je izdao osobe koje suga podržavale, da vrši psihološki pritisak namlade ljude koji žele da se pridruže pokretu i daih prisiljava da se pokore. Zamera mu se ne-mar, nered, raskošan život “vođa”, ugnjetava-nje žena, itd. Izvori tri švajcarska lista koja suobavila istraživanje o Longo maiju – Basler AZ,Schweizerischer Beobachter i Blick – bili su svedočan-stva “bivših Longomajevaca” koji su do dan-da-nas ostali anonimni. Samo nekolicina od broj-nih novinara koji su napisali te članke kročila jeu neku od kooperativa Longo maija.

U Francuskoj je prvi članak protiv Longomaija objavio levičarski nedeljnik La gueule ouver-te. Spisateljica Fransoaz d’Obon bila je na čelufrancuske kampanje. Ona je pre svega napadalaRemija, koga je odranije poznavala, kao “guruasekte Longo mai”. Izašli su članci u listovimaRouge, Sud i La Bugada koji, po Žilberu Katiju,svedoče o tome da je “novinarska strast potpu-no pomračila poznavanje fenomena zajedniceili poljoprivrednog gazdinstva u seoskoj sredi-ni”. Tri meseca kasnije pojavili su se članci u li-stovima Le Matin, Libération i Le Monde koji su po-kazali “nijansiraniji stav.63

Ž. Kati komentariše kampanju:

364


61 Gilbert Caty, op. cit., str. 136-7.62 “Longo maï, la grande vie à crédit”, na prvoj strani lista Basler AZ, 10.12 1979.63 G. Caty, op. cit., str. 250.

Uočimo, ipak, da su poprište te novinskekampanje bile pre svega Francuska i Švaj-carska; uz nekoliko izuzetaka (na primer, uKoruškoj) austrijska štampa se očiglednodržala na odstojanju od rasprave, a nemač-ka je reagovala sa znatnim zakašnjenjem iupotrebila je samo tešku artiljeriju Spiegela.†...‡

Iako se sve to ticalo samo dve zemlje,novinska kampanja imala je obim, frekven-ciju, ostrvljenost, žar, strasnu žestinu kakvise retko viđaju u savremenoj štampi. Sve toje utoliko neobičnije što nisu bili u pitanjuili u igri politički režim, niti finansijskiskandal po italijanskom ili švajcarskom mo-delu, pa čak ni opasna teroristička ili zloči-načka banda. Ne, jednostavnije i skromnije– jedna komuna, svakako originalna i zna-čajna, ali koju ipak čine samo stotinak oso-ba, u proseku starih 22-23 godine.64

Longo mai je reagovao specijalnim izdanjemMessages -”Blitzkrieg” i deljenjem 15.000 letaka našvajcarskim ulicama:

Uzbuna! Listovi koji više od nedelju danaorganizuju paljbu nisu naveli nikakav dokazprotiv nas, već samo sumnje i lažne i ano-nimne dojave. †...‡ Naši kritičari ne preza-ju ni od čega. Ne libe se da zadaju najnižeudarce. Oni su, izgleda, njuškali i kopali ponašim korpama s prljavim vešom.

Najalarmantniji je ton tih članaka. Onnije ni kritički ni polemički, već podstiče

mržnju i hajku na ljude. To nije dostojnoŠvajcarske. To priziva u sećanje, na nepri-jatan način, izvesne velike istorijske kampa-nje u kojima su grupe i pokreti koji su ima-li različito mišljenje obeležavani žigom sra-ma. Terali su ih da nose žutu zvezdu ili su ihopisivali kao izopačene neprijatelje naro-da...65

Longo mai je tužio listove koji su ga napali zbogklevete i dobio je gotovo sve procese, što je teknekoliko godina kasnije pomenuto u antrfile-ima tih istih novina.

Brojni roditelji Longomajevaca ustali su uodbranu svoje dece. Švajcarski pisci Fridrih Di-renmat i Adolf Mušg napisali su pisma podrškeLongo maiju. Šezdeset nekadašnjih pripadnikaPokreta otpora i logoraša u austrijskim koncen-tracionim logorima potpisali su tekst u kojem sekaže da su mladi iz Longo maija najbolje shvati-li njihovu poruku da se treba boriti protiv faši-zma.

U očima Longo maija ta novinska kampanjaimala je za cilj da odseče Evropsku kooperativuod podrške koju je zadobila u širokim krugovi-ma stanovništva. Nekoliko projekata – na pri-mer, zajam – morali su da budu napušteni.Možda su ti projekti bili odveć ambiciozni, mo-žda je Longo mai precenio svoje snage, ali to ni-malo ne opravdava tako žestoku kampanju. Štose tiče privatnog života, ne pravdamo se javnoiako se on, po “longomajevskim principima” nemože odvojiti od profesionalnog rada i politič-kog angažmana.

365


64 G. Caty, op. cit., str. 246.65 Messages de Longo maï, posebno izdanje Blitzkrieg, januar 1980. Kolektivno autorstvo.

Na jednoj konferenciji za štampu u Bernu11. decembra Remi je zaključio:

Pre deset godina smo predvideli da će, akovremena postanu teška zbog finansijskekrize u Evropi, vladajuća društva, samoživakao sva vladajuća društva, panično reagova-ti protiv svih onih koji uznemiruju, i svihonih koji bi mogli doneti neke inovacije.†...‡

Mladi Longo maija ne žele da cela nji-hova generacija bude bačena na kolena,drogirana ili poslata da obija izloge u Ciri-hu ili drugde. Jer na taj način je lako na-metnuti poštovanje prema industrijskomporetku, koliko god da on znači svetski ne-red. †...‡

Želja da se izađe iz postojećih okovaočigledno je kriminalna. Pa dobro, mićemo još dugo biti prilično kriminalni inapadaćemo kao prave neprijatelje sveone koji se odnose represivno prema tojgeneraciji koja mora konačno da nađe svojput. Put koji joj pokazuju nije dobar. †...‡Treba naći neki drugi. A ako je nalaženjedrugog puta uvek kriminalna radnja, uredu, onda ćemo još dugo biti kriminalci,ali konstruktivni, nećemo obijati izlo-ge...66

1989: Upad policije u LimanDvadeset devetog novembra 1989. godine200 policajaca upalo je kooperativu u Lima-nu. Naoružani mitraljezima ušli su oko 7 sati i30 minuta na sve farme i trgli odrasle, decu ipse iz sna. Zvanični razlog za raciju bio je tra-ženje kurdskih terorista. Međutim, jediniKurd koji se nalazio u Limanu bio je advokat idugogodišnji prijatelj Longo maija HuseinJildrim.67 Posle višečasovnog ispitivanja upolicijskoj stanici u Manosku on je pušten.Nakon celodnevnog pretresanja i ispitivanja,policajci su uhapsili dva mlada Malijca bezdokumenata koji su prolazili poljoprivrednuobuku u Longo maiju. Oni su proterani izFrancuske. Dvesta policajaca – članova fran-cuske tajne službe DST, obaveštajne službe,Sudske policije, Mobilne garde, specijalnihjedinica (CRS), žandarmerije, iz Pariza, Lio-na i Marselja, koji su tu došli po dojavi jednogsvedoka “pokajnika” koga je Švedska izručilaNemačkoj kroz nemački Bundeskriminalamt– morali su da odu praznih šaka. Od tadašnjesocijalističke vlade nikad nismo dobili obja-šnjenje a kamoli izvinjenje.

U brošuri pod naslovom To je bilo jedne sredeobjavili smo svedočenja stanovnika Limana,kao i dve stotine izjava solidarnosti i protestaupućenih francuskoj vladi iz cele Evrope.68 U

366


66 Izveštaj s konferencije za štampu u Bernu, 11. 12. 1980.67 Posle državnog udara u Turskoj 1980. godine, H. Jildrim bio je jedan od poslednjih bra-

nilaca Kurda sve dok nije i sam uhapšen i podvrgnut torturi. Godine 1982, pošto je oslo-bođen zahvaljujući međunarodnoj kampanji organizacije Amnesty International i Među-narodne komisije pravnika demokrata u Ženevi, napušta Tursku. Jildrim je učestvovao u vi-še kampanja CEDRI-a. Danas živi u Švedskoj kao politički izbeglica.

68 C’était un mercredi, brošura na brzinu sačinjena u Limanu 6. decembra 1989. sedamde-set strana formata A4.

svom svedočenju Remi nudi jedno moguće ob-jašnjenje te racije:

†...‡ Naime, tačno je da su neke naše akcijei stavovi neprijatni pobornicima “mišićave”Francuske u opandurenoj Evropi. †...‡ Ovonije prvi put da je Longo mai poslužio tojlepoj gospodi kao zamorče za njihove velikemanevre koordinacije na evropskom nivou.Još u leto 1979. francuska i austrijska poli-cija izvršile su istovremeni prepad, istog da-na, otprilike u isti sat i iz vrlo različitih i vr-lo glupih razloga, što nas je nateralo da sta-vimo prst na čelo. Desetog decembra te iste1979. godine četrnaest velikih dnevnih li-stova iz čitave Evrope istovremeno su napaliLongo mai...

Mislimo da sad ponovo igramo uloguzamorčeta za eksperimentalnu primenuŠengenskog sporazuma. Eksperimentalnu inezakonitu. †...‡

Eto, dobri ljudi, kakvu vam Evropuspremaju: gadnu rabotu u kojoj bilo kojidoušnik koji je bilo gde, od Hamburga doPalerma i od Berlina do Bresta, istrtljao bi-lo šta, može da pošalje prvog evropskog gra-đanina koji tuda naiđe u ćorku ili na poli-cijsko saslušanje.

“Sekta Longo mai”Štampa je redovno opisivala Longo mai kao sek-tu. Najviše buke napravila je knjiga Sekte – stanjeuzbune,69 s dugačkim poglavljem o Evropskoj ko-

operativi. Knjigu je izdao Centar za dokumen-taciju, edukaciju i akciju protiv mentalnih ma-nipulacija (CCMM). Ona se zasniva uglavnomna svedočenjima osoba koje su izvesno vreme ži-vele u nekoj od kooperativa, a onda zaključile daje Longo mai opasna sekta.

S dosijeom sačinjenim od svedočanstavanastavnika, lekara, sociologa, roditelja, prijate-ljica i prijatelja, osoba koje su i same izvesnovreme živele u nekoj od kooperativa, psihologa,lokalnih vlasti itd., Longo mai je tužio CCMMkad je ovaj ponovo izdao knjigu 1995. godine, idobio proces u decembru 1996. UNADFI70 jemorao da izbriše Longo mai sa svoje liste koja sepojavila u izveštaju francuskog parlamenta osektama.

II.B. POLITIČKE KAMPANJE I AKCIJE SOLIDARNOSTI

Političke akcije i kampanje prethodile su stva-ranju kooperativa i pratile su ih tokom tridesetgodina njihovog postojanja. One su usmerenena razotkrivanje disfunkcionisanja i nepravdi,širenje informacija, solidarnost sa ugroženimljudima, predlaganje rešenja i, po mogućno-sti, sprovođenje tih predloga. Pokušaću da ilu-strujem kriterijume i način delovanja Longomaija pomoću nekoliko primera. Među mno-štvom kriterijuma najveću težinu imaju osnov-ne ideje:

Pokušaj da se ostvare život i utopija u skla-du sa sopstvenim vizijama, i odbrana uto-pije i dostojanstva drugih – to su od samog

367


69 CCMM, Les sectes – état d’urgence, Albin Michel, Paris, 1995, drugo izdanje.70 Union Nationale des Assotiations de Défense de la Famille et de l’Individu.

početka bile dve ideje vodilje Longo mai-ja.71

Veza s nekim od sektora delatnosti Longo mai-ja ili poznanstvo, pa i prijateljstvo sa ugroženimosobama, takođe su igrali značajnu ulogu. Vo-dili smo borbe u područjima koja su bila namargini interesovanja tradicionalne levice,prekogranične akcije koje su imale ulogu pri-mera i koje nam nisu izgledale sasvim nerealne.

Posle analize situacije, raspravljali smo, kadgod je to bilo moguće, sa ugroženim osobama okoracima koje bi trebalo preduzeti. Zatim smose savetovali sa stručnjacima za dato područje(advokatima, naučnicima, itd.). U mnogimslučajevima obraćali smo se direktno opštinamai tražili od njih da učestvuju, pogotovo u Švaj-carskoj gde su opštine zadržale izvesnu politič-ku autonomiju i ostale bliske građankama i gra-đanima kao strukture. (Deni de Ružmon ih na-ziva “osnovnim jedinicama građanske partici-pacije”.)72 Cilj nam je uvek bio da se direktnoobratimo javnosti i da je mobilišemo – nacio-nalne granice i društvena ili politička pripad-nost nisu bile prepreke. U nekoliko slučajevakonzervativni krugovi podržali su kampanjeLongo maija, što je uvek iznenađivalo i šokiralotradicionalnu “levicu”. Najvažnije je bilo stvo-riti “horizontalne” kontakte zaobilazeći velikeorganizacije kao što su partije, sindikati, itd.Često smo mobilisali umetnike, pisce, muziča-re, itd. Naše akcije uvek je pratila informacija uodgovarajućim medijima i publikacijama.

II.B.1. Sedamdesete godine

Akcija “Besplatan smeštaj” za čileanske izbegliceU doba vlade Salvadora Aljendea, Hidra jeosnovala društvo prijateljstva “Švajcarska – Či-le”. Socijalističko iskustvo Čilea probudilo jevelike nade i izazvalo divljenje. Državni udar11. septembra 1973. godine i Aljendeovo ubi-stvo označili su početak proganjanja svih levihsnaga u Čileu, koje će trajati mnogo godina.Niki Buš i Klemens Šaublin iz Longo maijakrenuli su s jednom delegacijom građana uSantjago da bi organizovali odlazak ugroženihosoba.

Ubrzo potom, Švajcarska je uvela vize za iz-beglice iz Čilea. Longo mai se obratio švajcar-skim građanima s molbom da svako prihvati petizbeglica. Tako su oko dve hiljade Čileanacauspeli da uđu u Švajcarsku i da tu ostanu. To-kom te akcije uspostavljeni su mnogi kontakti sljudima koji će postati važan deo budućeg “kru-ga prijatelja” Longo maija.

“Akcija suša” – “Krizni fond za evropske planinske regione”Godine 1976. u Evropi je vladala velika suša. Izrelativno pošteđene Provanse, Longo mai jeorganizovao akciju pomoći za pogođene seljakeu okolnim područjima. Desetine seljaka u su-sedstvu pomagale su da se ispresuje i preneseslama. U Švajcarskoj smo organizovali dobro-voljačke ekipe za ručnu kosidbu trave na str-

368


71 Hannes Reiser, “25 Jahre Longo mai und jetzt?” (25 godina Longo maija a sada?), BaslerZeitung, 29.9.1998.

72 Denis de Rougement, L’avenir est notre affaire, Stock, 1977.

mim padinama i delili smo seno. Ta akcija jeomogućila da se pred širu javnost iznese temaplaninske poljoprivrede, koja se neposredno ti-če Longo maija.

Pro Longo mai je poslao pismo svim doma-ćinstvima u Švajcarskoj tražeći pomoć za regio-ne pogođene sušom. Reagovalo je oko 80.000osoba. Na ulicama velikih gradova simboličnosmo prodavali čašu vode za pet švajcarskih fra-naka.

Longo mai je odlučio da iskoristi “sprem-nost na angažman u korist planinskih regiona” ida preobrazi “improvizovanu pomoć u slučajukatastrofe u stalni instrument uzajamne pomo-ći” da bi se “stvorila materijalna osnova za revi-talizaciju tih regiona” na duži rok.73

U oktobru 1977. godine Longo mai jepredstavio “Urgentan program za evropske pla-ninske regione”. Između ostalog, on sadržipredloge za “zaustavljanje osipanja planinskogstanovništva”:

– osnivanje zadružnih i javnih preduzeća†...‡;– zadružna raspodela visokokvalitetnih pla-ninskih proizvoda na osnovu neposrednogkontakta s potrošačima;– razvoj seoskog turizma, †...‡ ljudskikontakti između seoskih i gradskih poro-dica.

Evropa ne zna šta da radi sa svojom omladi-nom. Mi možemo da joj damo jedan cilj:rekonstrukcija i revitalizacija planinskihpodručja.74

U februaru 1978. godine osnovan je Kriznifond za evropske planinske regione, saobrazanšvajcarskom zakonu. Fond ima za cilj:

†...‡ da obezbedi podršku i priloge u najši-rem smislu reči, da spreči odlazak planin-skog stanovništva, da ponovo naseli napu-štene i opustele regione, i da omogući...75

Početni kapital fondacije (25.000) švajcarskihfranaka sakupljen je prodajom ploče koju je ob-javio Longo mai “Oproštaj jednog planinskogseljaka” (pesma Vilija i Nikija). U akciji priku-pljanja sredstava Longo mai objašnjava:

Prema švajcarskoj tradiciji, Krizni fond jestvoren kao privatna institucija i mora poči-vati, barem u prvo vreme, na prilozima kojidolaze iz širokih krugova stanovništva. Da bise obezbedile postojanost u radu i realizacijadugoročnih projekata najvažniji je redovan‘dobrovoljni porez’ koji mogu organizovatiprivatna lica, udruženja, savezi, preduzeća iopštine. Do danas se oko hiljadu osoba oba-vezalo da plaća mesečni doprinos.76

369


73 Gotthard Klingler: “Bulletin d’information sur la fondation et la première action duFonds des crise”, document interne.

74 Programme d’urgence pour les régions de montagne européenns, brošura, Coopérative Européenne Lon-go maï, Bâle, 1977, kolektivno autorstvo.

75 Odlomci iz statuta fondacije.76 Programme d’urgence.

Finka Sonjador u Kostariki

Koncept pribežišta u kojem se izbeglice ioni koji su ostali bez svojih korena mogureintegrisati i postati nezavisni zahvaljujućiekonomskim praksama mora da bude pro-dubljen, raširen i isproban na plemenit ivelikodušan način... Važno je †...‡ da se nepravi razlika između izbeglica iz političkihrazloga i ‘unutrašnjih prognanika’ koje susa sela oterali industrijski centri i ekonom-ska restrukturacija.

Tokom “Foruma za stvaranje zadružnih pribe-žišta u zonama sukoba” 1980. godine u Ženeviprofesor teologije Andre Biler sažeto je opisaoideje koje su 1979. godine navele Longo mai dastvori izbegličku kooperativu Finka Sonjador uKostariki.77

Godine 1979. predstavnici nikaragvanskihsandinista obratili su se Longo maiju da zatražepodršku za osobe koje su, bežeći od građanskograta u svojoj zemlji, došle u Kostariku. Posledugih rasprava o tome da li bi projekat u Cen-tralnoj Americi ugrozio opstanak mladihevropskih kooperativa, početkom 1979. godineLongo mai je kupio napuštenu farmu u Kosta-riki. Uz pomoć tamošnje vlade i humanitarnihorganizacija koje su se nalazile na licu mesta,izbeglice i pripadnici kooperative Longo maipočeli su da ostvaruju projekat “pribežišta” nafarmi Finka Sonjador. Sandinisti su svrgnulidiktaturu u svojoj zemlji u julu 1979. godine.Stotinak prvih izbeglica koji su počeli da rašči-

šćavaju teren i grade kuće na Finki vratili su se uNikaragvu.

Između 1980. i 1983. godine nekoliko de-setina porodica izbeglih iz Salvadora, kao i ne-koliko porodica kostarikanskih bezemljaša istarosedelaca nastanili su se na Finki. Zemlji-šte, koje pripada Longo maiju, stavljeno je naraspolaganje tim ljudima. Roland Špendling-vimer, njegova žena Klodina i njihovo šestorodece žive od tada u Kostariki na farmi kaopredstavnici Longo maija.

Danas tamo oko 400 osoba živi od sopstve-ne proizvodnje (kafa, šećerna trska, voće, povr-će, gajenje životinja).

II.B.2. Osamdesete godine: CEDRIU duhu “Akcije besplatnog smeštaja” i FinkeSonjador, i kao njihov nastavak, godine 1982,ubrzo posle vojnog udara u Turskoj – kad suevropske zemlje počele da zatvaraju svoje grani-ce za nove izbeglice – osnovan je CEDRI,Evropski komitet za odbranu izbeglica i imi-granata. Počeo je da se ocrtava jedan od velikihproblema narednih godina u Evropi, i Longomai je odlučio da deluje. U kratkom predsta-vljanju CEDRI-a, koje je razaslato kao cirku-larno pismo 1988. godine, opisani su razlozi zanjegovo osnivanje:

Emigracija, kako ekonomska tako i politič-ka, ne može se posmatrati izvan opšteg kon-teksta, to jest dominacije nekoliko bogatihzemalja nad celim svetom. Sve dok trajepljačkanje siromašnih zemalja, praćeno

370


77 Citirano u Christoph Burkard, “Finca Sonador, terre d’accueil”, Messages de Longo maï, 73, zi-ma 1999.

diktaturama, ratovima, masovnim seoskimegzodusom, glađu i bedom, neće presušitireka izbeglica od koje će samo nekoliko kapistići u Evropu. Zato CEDRI pokušava da seuhvati u koštac s tim problemom na što glo-balniji način...

Glavni dodatak u nekoliko reči:– Odbrana izbeglica koje traže pomoć uEvropi: doček, pravni savet, odbrana odproterivanja, koordinacija između inicija-tiva azila, tradicionalnih formi azila kaosvetilišta, mobilizacije stanovništva.– Intervencija u zemljama odakle dolaze iz-beglice, poput opštine Fatsa u Turskoj, kojaje proživela iskustvo opštinskog samoupra-vljanja. Posle puča 1980. godine, 760 gra-đana i celo opštinsko veće pozvani su predvojni sud. Na inicijativu CEDRI-a, četiriopštinske delegacije iz istočne Evrope78 po-slate su da posmatraju taj proces.– Solidarnost, poput one s Kanacima iz No-ve Kaledonije (koja se i danas smatra francu-skom kolonijom); solidarnost s Kurdima injihovim predstavnicima u Evropi jer je nji-hovo pravo na samoopredeljenje brutalnougušeno; partnerstva evropskih i nikara-gvanskih opština.– Kulturna mobilizacija: izbeglička pravamorali bi braniti širi krugovi, a ne samo“ubeđeni”. Kultura nas može približitimnogim temama i pomoći u njihovoj po-pularizaciji.

– Politička pravda u Evropi: međunarodnaakcija solidarnosti sa Otelom de Karvaljom,strategom portugalske Revolucije karanfila(vidi str. 372); donosi se sve više zakona ko-ji izbeglicama zabranjuju bilo kakvu poli-tičku aktivnost i omogućuju njihovo prote-rivanje i diskriminaciju; solidarnost sa oni-ma koji, zbog svog angažmana u korist izbe-glica, padnu u zupčanike pravde.– Obuka izbeglica i imigranata u Evropi; uposlednjih nekoliko godina prihvatamo iobučavamo izbeglice u kooperativama Lon-go maija, u sektorima poljoprivrede i za-natstva, imajući u vidu njihov povratak uzemlje iz kojih su došli.– Podrška uzajamnoj pomoći po uzoru naizbegličku kooperativu Finka Sonjador uKostariki, osnovanu 1978. godine kao pri-bežište osobama koje su pobegle od Somo-zine diktature u Nikaragvi (u Finki danasživi oko 200 izbeglica iz Salvadora); podr-ška “Dijemskom krugu” (organizacija ma-lijskih imigranata u Francuskoj za uzajam-nu pomoć); podrška sindikatu nadničaraSOC u Andaluziji koji nastoji da osnuje ko-operativu za nadničare.

Od 1982. do 1990. godine vođene su brojneakcije u ime CEDRI-a, neke od njih trajale suviše godina, a neke još traju, na primer odbranaizbeglica koje su potražile pomoć u Evropi. Da-nas je glavni angažman CEDRI-a podrška orga-nizaciji “Ljudi bez isprava” u Švajcarskoj.79

371


78 Frederik Fire iz Longo maija učestvovao je u jednoj od tih delegacija kao opštinski odbor-nik iz Limana.

79 Vidi i internet sajt grupe Sans-papiers: www.sans-papiers-basel.ch.

CEDRI je objavio brojne brošure sa osnov-nim podacima i dokumentima, kao i redovnebiltene.

II.B.2.1. Međunarodna kampanja za oslobađanje Otela de KarvaljaNa primeru te kampanje ilustrovaću način radaLongo maija. S jedne strane, čini mi se da onaodgovara većem broju kriterijuma kojima serukovodimo u političkim kampanjama, a sdruge, u njoj sam direktno učestvovala, izmeđuostalog i zato što znam portugalski.

ČinjeniceGodine 1984. Portugal je doneo novi zakon ounutrašnjoj bezbednosti po ugledu na nemač-ke i italijanske antiterorističke zakone. U tovreme uhapšeni su major Otelo de Karvaljo ijoš sedamdeset članova njegove partije FUP.80

Otelo je 1974. godine, bio strateg Revolucijekaranfila koju je uspešno izveo demokratskipokret u okviru Oružanih snaga i koja je oslo-bodila Portugal 48-godišnje fašističke diktatu-re, okončala ratove u portugalskim kolonijamau Africi i otvorila put njihovoj nezavisnosti.Optužba je glasila – osnivanje terorističke or-ganizacije.

Analiza situacijePo novom zakonu o bezbednosti bili su kažnji-vi, između ostalog, različiti oblici pripadnostiili podrške “terorističkom udruženju”. Zakonje predviđao postupak protiv osoba koje suučestvovale u planiranju ili vršenju teroristič-

kih činova, ali i protiv onih koji nisu počinilikonkretan prekršaj već su bili optuženi kaomoralni tvorci ili simpatizeri terorizma. Moglaje biti izrečena visoka kazna za “zločin mišlje-nja” zbog viđanja s nekim ili zbog izjava. Bilonam je jasno da je tu posredi pokušaj proširi-vanja zakonodavstva koji bi mogao da ugrozipravnu državu i demokratiju u još jednojevropskoj zemlji. Bio im je potreban žrtvenijarac, i to je bio Otelo. Portugal je mala zemljau kojoj se svi poznaju, i zaista je bilo kontakataizmeđu članova Otelove partije FUP i članovaterorističke organizacije FP-25.81 Po tomosnovu, Otelo je optužen kao “moralni autor”atentata koji je izveo FP-25 i istovremeno kri-minalizovan čovek koji je bio simbol oslobođe-nja zemlje od diktature. On je u stanovništvupobudio ogromne nade, ali je uvek predsta-vljao opasnost za pokušaje restauracije od stra-ne onih koji su morali da napuste zemlju poslerevolucije i koji su sada želeli da se vrate. Mismo u tom slučaju videli presedan koji je mo-gao da utiče na političku klimu ne samo u Por-tugalu već i u celoj Evropi.

Posle Revolucije karanfila, Portugal je po-stao mesto hodočašća za evropsku levicu ali jeposle kontrarevolucije 1975. godine, entuzija-zam naglo opao. Razlog više da se nešto predu-zme.

Konsultovanje specijalista, međunarodna mreža, prikupljanje informacijaPosle detaljnog proučavanja zakonskih teksto-va, zapisnika sa suđenja i više stotina novinskih

372


80 Forças de Unidade Popular, ekstremna levica.81 Forças Popular 25 de Abril.

članaka, i posle razgovora sa Otelom, s mnogimadvokatima iz različitih zemalja i komitetom zapodršku u Portugalu, u julu 1987. godine obja-vili smo brošuru82 u kojoj su bili opisani isto-rijski i politički kontekst i raskrinkane neregu-larnosti procesa.

Mediji, diplomatija s “protivnikom”Više konferencija za štampu u prisustvu grupeevropskih advokata, jedna konferencija Remzi-ja Klarka, bivšeg vrhovnog tužioca (ministrapravde) Sjedinjenih Država, koje su potvrdileda Otelo nije terorista, snažno su odjeknule uPortugalu. Zbog te afere sreli smo se i s tada-šnjim predsednikom republike Mariom Soare-šom. Više advokata pripremalo je žalbu predEvropskim sudom za ljudska prava u Strazburuprotiv portugalskog pravosuđa zbog brojnih ne-pravilnosti u proceduri.

Mobilizacija dve kulturne sredineZa vreme velike manifestacije koja je održavanasvake godine 25. aprila, na godišnjicu Revolu-cije karanfila, prodavali smo dupli album s pe-smama koje nam je dvadesetak umetnika iz celogsveta83 stavilo na raspolaganje posebno za tu ak-ciju, i za koje je brazilski pisac Horhe Amadonapisao jedan tekst. Raspoloženje među stanov-ništvom se promenilo. Iako je samo pre dve go-dine Otelo smatran “mozgom” terorizma, ma-nifestacija 1989. bila je u znaku njegovog oslo-bađanja. Sve političke snage u zemlji koje su još

bile privržene idejama revolucije iz 1974. godi-ne podržale su taj zahtev.

Sve kooperative Longo maija delile su pločui brošuru.

Sedamnaestog maja 1989. godine Otelo deKarvaljo je oslobođen jer je Vrhovni sud Portu-gala vratio postupak Apelacionom sudu zbognekog formalnog propusta i zbog toga što je is-teklo pet godina, koliko je po zakonu mogao datraje preventivni pritvor. Od tada je Otelo naslobodi. Pokušali smo više puta da ponovo otvo-rimo proces, ali može se reći da u Portugalu da-nas to više nikog ne zanima.

II.B.3. Devedesete godine: Evropski građanski forum

U oktobru 1989. godine jedan moskovski novi-nar koga smo sreli 1980, u vreme kad je bio do-pisnik Literaturnaje Gazete iz Pariza, pozvao nas je usvoj rodni kraj – Zakarpatje u zapadnoj Ukraji-ni. Pošlo nas je osmoro; među četiri člana našemuzičke grupe Comedia Mundi našla sam se i ja.84

Deset dana je bilo ispunjeno bogatim progra-mom: prijemi, zabave, izleti, diskusije, prosla-ve. U poslednjih četrdeset godina mi smo biliprvi zapadni Evropljani koji su doputovali u tajregion. U svakom pogledu taj izvanredan doga-đaj probudio je mnogo oduševljenja i nada ikod nas i kod naših domaćina. Otvarao se novisvet, susretali smo ljude drukčijih mentaliteta,učinilo nam se da će ubuduće mnoge stvari bitimoguće. Kad smo se vratili u Francusku čuli

373


82 Nicholas Busch, Beatriz Graf-Roben: “Le procès contre Otelo de Carvalho – la Révolutiondes Oeillets au banc des accusés”, brošura, 47. str., CEDRI, 1987.

83 Među ostalima, Mikis Teodorakis, Žorž Mustaki, Reno, Žak Ižlen, Čiko Buarke, MersedesSosa, Pablo Milanes, Gizela Maj...

84 Vidi str. 393.

smo da je pao Berlinski zid. To je bio početakangažovanja Longo maija u istočnoj Evropi.

U decembru 1989. godine Longo mai je, uduhu vremena, sačinio apel naslovljen Manifestza Evropski građanski forum. Evo jednog odlomka:

Velike promene u zemljama Istoka, koje sezbivaju zahvaljujući masovnoj mobilizacijinjihovih populacija, ne pobuđuju međustanovništvom Zapada ništa osim radozna-losti za nešto egzotično. Anestezirani rela-tivno lagodnim životom koji loše prikrivanepodnošljive nejednakosti, oni mlakoprotestuju protiv toga što su sve odluke ko-je se tiču njihove budućnosti udaljene odnjih i okreću se izvršavanju svojih građan-skih dužnosti. †...‡

Ako postoji lek za takvo stanje, treba daga potražimo u brzom preduzimanju ne-posrednih dodira između građana celeEvrope, nosilaca novih solidarnosti.

Godina 1990. prošla je u znaku velikih prome-na u Evropi, koja je, posle događaja u jesen1989. izgledala mnogo veća nego pre. Trebaloje delovati:

Pošto su države, partije i crkve pružile do-kaz o svojoj zajedničkoj nesposobnosti danas, građane Evrope, približe, ostaje namda to učinimo sami. Sazrelo je vreme za ta-kav pokušaj. Dovoljno je samo malo hra-brosti, kako su nam to divno pokazale de-mokrate iz istočnih zemalja. Između osta-log i zato da bismo iskazali poštovanje pre-

ma njihovoj mirnoj hrabrosti, predlažemoda se Evropski građanski forum nazove Ve-liki susret i da od danas radimo na tom su-sretu.

U leto 1990. godine četiristo osoba iz istočne izapadne Evrope obrelo se u Limanu na prvomkongresu FCE-a:

Cilj ovog susreta je stvaranje neposrednihveza između građana istoka, zapada, juga isevera, radi uzajamne pomoći u traženjunovih oblika autonomnog razvoja, nezavi-snih od mehanizama birokratskog centrali-zma i neobuzdanog ‘slobodnog tržišta’.85

Navešću tri primera da bih pokazala kako su tenamere sprovedene u praksi:

– U bivšem NDR-u aktivnosti FCE-a su seusmerile na osnivanje nove kooperativeLongo maija u Meklenburgu.– U bivšoj Jugoslaviji FCE se angažovao natri plana: za dezertere i prigovarače savesti,za nezavisne medije, i za neposredan kon-takt između švajcarskih opština i opština ubivšim jugoslovenskim republikama.– U Nižnjem Selišču u Zakarpatju (Ukraji-na) danas žive četiri člana Longo maija ko-ji učestvuju u životu sela i ostvarivanju pro-jekata koji se tiču lokalnog razvoja.

II.B.3.1. NemačkaU avgustu 1990. godine Forum je odlučio da po-šalje jednu evropsku delegaciju na velike demon-stracije seljaka u Berlinu, gde su sedam poljopri-

374


85 Jürgen Holzapfel, “1989–1999: Dix ans après”, Archipel, 60, april 1999.

vrednih sindikata iz NDR-a protestovali protivštetnih posledica monetarnog ujedinjenja.

Godine 1993. FCE organizuje u Silovu(Brandeburg) međunarodni simpozijum o “de-etatizaciji poljoprivrede u istočnoj Evropi”.86

Malo posle tog simpozijuma u selu Volup uBrandeburgu osniva se društvo kojem pristupa-ju stotinak žitelja, opštinsko veće i gradonačel-nik, i koje zahteva da opština upravlja državnimgazdinstvom Volup. Pokrajinska vlada u počet-ku izražava podršku, ali Trojhand,87 koji jeubrzavao privatizaciju u Istočnoj Nemačkoj,sprečava taj projekat.

Četvrtog novembra 1990. godine, 3000osoba iz cele Evrope susreću se u Berlinu u“Kući mladih talenata” na poziv FCE-a. Poziv-nicu za taj susret naslovljen “4. novembar – dase ne zaboravi” potpisali su, između ostalih,Štefan Hajm, Krista Volf i Fridrih Šorlemer.Na “evropskim okruglim stolovima” o poljopri-vredi, medijima i kulturi, obrazovanju, zdra-vlju, životnoj sredini i pitanju “Kakva Nemačkau kakvoj Evropi?” razmenjuju se informacije iraspravlja se o konkretnoj solidarnosti naevropskom nivou.88

Posle četiri godine obeležene konferencija-ma, delegacijama, protestima, simpozijumima,publikacijama i brojnim diskusijama, Longo

mai odlučuje da se nastani u Volupu, uprkosneizvesnoj situaciji. Presudilo je prijateljstvo,poniklo iz zajedničkih aktivnosti s jednom gru-pom istočnih Nemaca koji su preko FCE-a čulio Longo maiju, i odlučili da osnuju kooperati-vu u bivšoj Istočnoj Nemačkoj. Ali 1995. godinepostalo je očigledno da Trojhand odbija svepredloge opštine; tada oni odlučuju: ako ne uVolupu, onda negde drugde:

Odluka je polako sazrevala. Naši prijateljisu ‘tražili nemoguće’ posle ujedinjenja: dadržavno zemljište, kojim upravlja Troj-hand, bude dato u zakup samostalcima po-sredstvom opštine. †...‡ ... razumeli smobezbrojne probleme koje je ujedinjenje do-nelo stanovništvu. Zajednička svojina nadzemljištem ostala je utopija. Shvatili smo darešenje problema ne može doći odozgo i damoramo da počnemo sami, malim kon-kretnim koracima.89

Godine 1996. Volfran i Štefan našli su u opštiniŠtubendorf, u Meklenburgu, regionu s najve-ćom stopom nezaposlenosti u Nemačkoj, imanjeUlenkrug s 42 ha zemlje, okruženo bukovom ihrastovom šumom. Longo mai se zatim obraćaEvropskoj uniji s jednim davnašnjim zahtevom:

375


86 Posle tog simpozijuma FCE je objavio brošuru pod naslovom L’avenir de l’agriculture en Europe del’Est.

87 Preduzeće za nekretnine Savezne vlade za pokrajine bivše NDR, ranije Treuhand, danasTLG Immobilien GmbH, iznajmljuje, procenjuje, asanira, prodaje svoje nekretnine i nji-ma upravlja.

88 Odlomci iz intervencija Štefana Hajma, Kriste Volf i Hajnriha Finka, bivšeg rektora Ber-linskog univerziteta Humbolt, Archipel, 60, april 1999. Postoji i brošura 4 novembre – ne pasoublier sa intervencijama na toj konferenciji, na nemačkom.

89 Jürgen Holzapfel, “Projets à long terme en ex-RDA”, Archipel, 60, april 1999.

Umesto da subvencionišete pretvaranje po-ljoprivrednog zemljišta u ugare širomEvrope, zašto ne biste stavili tu zemlju naraspolaganje ljudima kojima je ona potreb-na kao sredstvo za preživljavanje?90

Ali dvadeset tri godine kasnije, taj razumnizahtev ponovo se priča gluvima. Kupovinu ze-mlje finansirao je na kraju krug prijatelja uŠvajcarskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji,Holandiji i Austriji. Hof Ulenkrug je prva ko-operativa Longo maija kupljena sredstvimaEvropskog zemljišnog fonda.91

II.B.3.2. Jugoslovenska konferencijaKroz ranije susrete i akcije, i zahvaljujući polo-žaju koruške kooperative u blizini slovenačkegranice, Longo mai je izgradio prijateljske od-nose s mnogim Jugoslovenima.

Kad je u Jugoslaviji izbio građanski rat, uavgustu 1992. godine osnovana je jugoslovenskakonferencija. Ona se zatim usredsredila na ak-tivnosti u domenima medija, ljudskih prava imanjina, dezertera, prigovarača savesti i izbegli-ca, kao i crkava i opština. Naravno, nije se moglouticati na okončanje rata, ali je izgledalo da su utim domenima moguće konkretne intervencije.

Kampanja u korist dezertera i prigovarača savestiFCE je vodio kampanju u šesnaest evropskihzemalja, a njen cilj je bio da se otvore granice zadezertere i izbeglice iz područja zahvaćenih ra-

tom. To ne ide baš lako, mada sve zemlje Za-padne Evrope zvanično osuđuju građanski rat:bilo bi, dakle, logično da prihvataju one kojiodbijaju da učestvuju u njemu, utoliko pre štorat uglavnom vode paramilitarne grupe a nezvanično zaraćene države. Jedna peticija s200.000 potpisa predata je Evropskom parla-mentu. U njoj se traži od evropskih vlada da da-ju dozvole boravka dezerterima i prigovaračimasavesti. (Među prvim potpisnicima te peticijebili su portugalski general i bivši predsednikAntonio Ramaljo Eanes i demokratski orijenti-sani oficiri koje smo upoznali tokom kampanjeza oslobađanje Otela de Karvalja.) Nije nampoznat tačan broj onih koji su dobili pravo bo-ravka u Evropi zahvaljujući toj kampanji; mno-gi od njih su ostali “ilegalci” uprkos svim napo-rima. Dva dezertera su “aterirala” u kooperati-ve Longo maija. Kasnije su dobili politički azil,jedan u Francuskoj, drugi u Švajcarskoj, i višene žive u Longo maiju.

Alternativna informativna mreža (AIM)92

Komisija za medije Jugoslovenske konferencijezasedala je prvi put u oktobru 1992. godine uUžgorodu (Zakarpatje, Ukrajina) u okvirusimpozijuma “Građani i mediji u Zajedničkojkući Evropi”, koji je organizovao FCE. Tride-set novinara iz republika bivše Jugoslavije odlu-čili su da stvore alternativnu medijsku mrežu.Glavni cilj AIM-a bio je da prevlada blokaduinformacija između zemalja i regiona zahvaće-nih sukobom. To je bilo moguće zahvaljujući

376


90 Herma Ebinger, Hof Ulenkrug, Archipel, 60. april, 1999.91 O Fondu za zemlju vidi str. 387.92 Alternativna informativna mreža.

uspostavljanju razmene informacija pomoćuelektronske pošte i centralnog računara smešte-nog u Parizu: članci i komentari iz bivše Jugo-slavije dostavljani su svakog dana u Pariz, odaklesu automatski distribuirani u sve redakcije.AIM je želeo da na taj način obezbedi protokinformacija između republika i da podrži neza-visne medije u svakoj od novonastalih zemalja.

Godine 1994. AIM je imao redakcije u svimrepublikama bivše Jugoslavije i na Kosovu.

Novinari su smatrali da je rad u AIM-u nji-hov doprinos smanjivanju međuetničkihtenzija i podrška svima onima koji ne pri-hvataju etničke identitete kao osnovniprincip države. Bilo je neophodno suprot-staviti se dominantnoj tendenciji – defini-sanju pripadnika drugih nacija kao nepri-jatelja.93

Dugoročni ciljevi AIM-a bili su ponovno uspo-stavljanje poverenja između različitih grupa inacija na jugoistoku Evrope i podrška procesudemokratizacije:

Međuetnička saradnja je svakodnevna stvar-nost, kako među redakcijama tako i unutarsvake redakcije. Na primer, AIM Makedo-nije je jedna od vrlo retkih struktura u tojzemlji u kojoj ne rade samo Makedonci iAlbanci već i članovi turske manjine i Ro-mi. U Bosni i Hercegovini novinari tri na-cionalnosti rade u redakcijama u Sarajevu iBanjaluci. Čak i na Kosovu koordinatorkaredakcije – i sama iz mešane albansko-srp-

ske porodice – okupila je Albance i Srbe uistoj ekipi.

Za AIM je pisalo gotovo 120 novinara. Oni susvakog meseca nudili stotinak članaka. Devede-set medija iz balkanskog regiona – dnevnih li-stova, magazina, lokalnih radija i televizija – re-dovno su objavljivali te članke ili se pozivali naAIM. Nezavisni mediji iz celog regiona objavilisu više od 12.000 članaka Alternativne mreže.

Nekoliko članova FCE-a pratilo je AIM svevreme njegovog postojanja. Jedan od njihovihnajvažnijih zadataka bio je da obezbede finansi-ranje jer je AIM nudio svoje članke besplatnonezavisnim medijima u bivšoj Jugoslaviji. Dvaglavna izvora finansiranja AIM-a bili su Evrop-ska unija i Savet Evrope. Pored toga, mreža jeuživala podršku više evropskih vlada (neke odnjih su pomagale u okviru Pakta stabilnosti zaBalkan), raznih fondacija, nevladinih organi-zacija i privatnih osoba. Nekoliko puta, u te-škim trenucima, FCE je pritekao u pomoć i sta-vio AIM-u na raspolaganje neophodna sred-stva.

Drugi važan zadatak FCE-a bio je prisustvona internim sastancima mreže. Oni su se održa-vali otprilike svaka tri meseca u kooperativiLongo maija u Ajzenkapelu, i okupljali su ure-nike, koordinatore, tehničare i prevodioce. Zavreme rata odnosi među redakcijama često subili zategnuti uprkos dobroj volji, i prisustvočlanova FCE-a često je doprinosilo opuštenijojatmosferi.

Godinu 2002. obeležile su stalne improvi-zacije. To treba pripisati činjenici da je među-

377


93 Predstavljanje AIMA-a, FCE-Austrija, Ajzenkapel 2000.

narodna zajednica smanjila finansiranje sekto-ra medija u jugoistočnoj Evropi jer se stanje urepublikama bivše Jugoslavije relativno stabili-zovalo.

Ubuduće više neće biti redakcija u mnogimregionima. Iako tražnja još postoji, restrikcijabudžeta onemogućuje redovnu proizvodnju udeset redakcija. AIM predviđa nastavak redak-cijske aktivnosti u formi tematskih dosijea, ve-rovatno na svaka dva meseca. Sajt AIM-a –www.aimpress.org – i dalje je aktivan, a nasta-vlja se i program obuke mladih novinara.

Opštine zajedno – ŠvajcarskaU tradiciji prethodne saradnje sa opštinama,godine 1992. FCE pokreće akciju “Opštine za-jedno – Švajcarska”. Rađaju se partnerstva iz-među švajcarskih opština i opština u bivšoj Ju-goslaviji:

Stvorena na inicijativu FCE-a, organizaci-ja Opštine zajedno – Švajcarska odavno letisopstvenim krilima. Njen cilj je razvijanjepartnerstava između švajcarskih i bivših ju-goslovenskih opština radi pružanja materi-jalne pomoći, unapređivanja razmene ipodsticanja autonomije i lokalne demo-kratije, kao i mirnog suživota raznih etnici-teta.

Danas postoji šesnaest regionalnih ko-miteta koji obuhvataju brojne švajcarskeopštine i parohije.94

Organizacija Opštine zajedno još postoji i ne-zavisna je od FCE-a.

II.B.3.3. ZakarpatjeOd 1990. godine Longo mai postoji i u Zakar-patju (zapadna Ukrajina) zahvaljujući tome štosu uspostavljeni kontakti s grupom studentki-nja i studenata koje smo upoznali na prvom pu-tovanju u taj region.95

U Nižnjem Selišču Longo mai je izgradio,zajedno sa stanovnicima sela, sirarnicu koja jepočela s proizvodnjom u septembru 2002. go-dine. Mašine, obuku u proizvodnji sira i finan-sijska sredstva obezbedio je krug švajcarskihprijatelja. Stotinak malih poljoprivrednika ko-ji nisu nalazili tržište za svoje mleko imaju kori-sti od te mlekare. Novac koji mesečno dobijajuza deset litara mleka na dan odgovara platisrednjoškolskog profesora. Pre nekoliko godi-na u Užgorodu, odnosno Nižnjem Selišču,otvorene su škola jezika i stolarska radionica.Zajedno sa stanovnicima sela, Longo mai svakegodine organizuje proslavu koja privlači višehiljada osoba iz celog regiona. Od maja 2002.godine u domu kulture organizuju se kurseviplesa i razne igre; nekoliko računara priključe-no je na Internet. To je i prostor za probe seo-ske muzičke grupe Hudaki. U ovom trenutkuradimo na vodovodu za seoske infrastrukture:dispanzer, obdanište, mlekaru, dom kultureitd. Projekat finansira švajcarsko odeljenje zapomoć u razvoju DEZA.

378


94 Joélle Meunier, Yougoslavie, Archipel, 60, april 1999.95 Od tada se svake godine održavaju kursevi jezika u kooperativama Longo maija za student-

kinje i studente francuskog na Univerzitetu u Uzgorodu, u saradnji sa institutom CEILA izAvinjona.

III. SAMOUPRAVLJANJE, MEDIJI I KULTURA

III.1. Longomajevci96 i njihova organizacija

III.1.1. “Naši ljudi”Tokom prethodnih trideset godina više hiljadaljudi posetilo je kooperative Longo maija. Pr-vobitna grupa osnivačica i osnivača – u početkutridesetak osoba od kojih danas polovina još ži-vi u Longo maiju – znatno se uvećala. Danas uLongo maiju živi oko 200 članova.

Brojni “spartakovci” potekli su iz komuni-stičkih ili socijalističkih porodica. Oni su uglav-nom bili studenti i učenici u privredi i nasta-vljali su antifašističku tradiciju svojih roditelja,koji su se borili protiv nacista u Drugom svet-skom ratu.

I među Švajcarcima, Nemcima, Englezima iNorvežanima okupljenim u Hidri nalazimostudente i učenike u privredi iz građanskih iliradničkih porodica, ali gotovo uvek bez politič-ke tradicije.

Kad su osnovana Pionirska sela, svi su bilisvesni ograničenja tradicionalne političke bor-be u okviru sindikata ili partija. Longo mai jemorao da izgradi čvrstu osnovu za preživljavanjei slobodan prostor za eksperimentisanje s dru-gim formama života, a da pri tom izbegne kri-minalizaciju. Tu je moglo da se radi željenimtempom. Nisu se svi slagali s tom vizijom. Mno-

go godina su trajale polemike o tome da li je ži-vot na selu zaista “politički rad” i da li bi se tre-balo više angažovati u gradovima. Žilber Kati iLik Vilet anketirali su Longomajevce o motiva-ciji. Vilet piše:

Kad kažemo da su šesnaest Longomajevacadeca radnika, troje deca sitnih poljopri-vrednika, a većina potiče iz dobrostojećihporodica, slobodnih profesija ili kadrova,to ne znači bogzna šta. Ono što nam, među-tim, izgleda važno jeste pokušaj da razume-mo kako i zašto su ti mladi ljudi jednog da-na odlučili da napuste utabanu stazu, daskrenu voz svoje egzistencije sa zadatog ko-loseka, da raskrste sa studijama ili zanatom,sa svojom budućnošću i prijateljima, pone-kad i s porodicom da bi se upustili u neizve-snu avanturu.97

U ovom poglavlju oslanjam se uglavnom na re-zultate njihove ankete. Mada je motivacija grupeosnivača bila očigledno politička, većina pripad-nika prve generacije Longomajevaca kažu da suželeli da izgrade nešto novo, da preobraze pobu-nu protiv sistema u nešto konstruktivno i da živeu grupi, uprkos svim sukobima. Uzajamno razu-mevanje nije bilo lako. Posle proterivanja osamosnivača iz Francuske,98 Longo mai je bio “pre-plavljen” Francuskinjama i Francuzima, Nemi-cama i Nemcima, Švajcarcima i “manjinama”:

379


96 Osobe koje žive u Longo maiju i one koje, na ovaj ili onaj način, osećaju da pripadaju po-kretu nazivaju se u raznim publikacijama Longomajevke i Longomajevci, zadrugari i zadru-garke, pripadnici ili članovi Longo maija. Pojavljuje se i termin Longo (mn. Longos), sa ilibez navodnika.

97 Luc Willette, op. cit, str. 77.98 Vidi str. 363.

Englezima, Špancima, Holanđanima, Belgijan-cima, Italijanima... Posle pada Berlinskog zidadesetak Nemica i Nemaca iz Istočne Nemačkekoji nisu verovali u “obećanja kapitalizma” pri-družili su se Longo maiju; kontakti su se proši-rili, pre svega prema Ukrajini.

Lik Vilet se pita:

Kako omogućiti suživot tako različitih lju-di, Švajcaraca i Ukrajinaca, Belgijanaca iItalijana, Francuza i Nemaca, Malijaca,Austrijanaca, Kurda?99

†...‡ U Longo maiju se sve može naći:italijanski profesor fizičkog vaspitanja, ber-linska spremačica, virtuoz na violini i socio-lozi; stručna vaspitačica i diplomirani pa-stir; ali i električar, stručnjak za masline,automehaničari, grafički radnici, diplomi-rani stručnjak za marketing, oficir švajcar-ske vojske,100 pariski advokat, glumice...101

Ali zajednički život je ipak moguć, formiraju sebrojni “mešoviti parovi”, roditelji se trude danjihova deca nauče više jezika. Glavni jezici uLongo maiju i dalje su nemački i francuski, i svepublikacije osim biltena Radio Zenzina102 pre-vode se s jednog od ta dva jezika na drugi. Inter-nacionalizam se živi iz dana u dan, komunikaci-ja je postala lakša, ali se i dalje ne podrazumeva.

Messages de Longo maïiz 1993. godine sadrži ijedan tekst o tome:

Melting pot je zaista jedini izraz koji može daopiše stapanje jezika i kultura u Longo ma-iju. Sama činjenica da ljudi koji su došli sčetiri strane Evrope prilično miroljubivožive i rade zajedno punih dvadeset godina,znatan je uspeh. S njima se povremenomešaju Kurdi, Kanaci, Malgaši, Latino-amerikanci... a u poslednje dve godine i is-točni Nemci, Rusi, Ukrajinci i Rumuni.Afrikanci dodaju tačku na i: ‘Ovde se ose-ćamo kao kod kuće, u svom selu. Vi ste naj-luđe crno pleme u celoj Evropi!’ Jedinarazlika je to što ne govorimo Bambaru većFranmački i Nemcuski.103

Najmlađa generacija, naročito Francuskinje iFrancuzi, i Belgijanke i Belgijanci koji su sepridružili Longo maiju tokom poslednjih go-dina kažu o svojim motivima:

Ne pristajemo na agresiju reklamnih panoa,na društvo koje ih proizvodi, na vrednostikoje ih pokreću i na nasilje onih koji te vred-nosti štite. †...‡ Mi smo relativno mladi ineobični ljudi, mi koji smo pristigli posled-njih godina, uglavnom smo urbani ili rur-

380


199 Luc Willette, op.cit, str. 98.100 Albert Vidmer i Pol Braun su oficiri švajcarske vojske. Godine 1995. Albert je učestvovao

u jednoj posmatračkoj misiji UN u Gruziji. Godine 1997, 1999. i 2001. radio je, tokomviše meseci kao ekspert za ljudska prava za švajcarsko Ministarstvo spoljnih poslova u He-bronu (Palestina).

101 Luc Willette, op. cit., str. 85.102 Vidi str. 391.103 Messages de Longo maï, posebno izdanje 20 ans de Longo maï, zima 1992/93.

bani. Lična odluka da se ostane dolazi na-kfon temeljnog odmeravanja projekta i neiz-bežnog dubokog raskida s normalnim i stan-dardizovanim životom svetskog sistema. Po-čev od ovih oslobođenih prostor-vremena,ratarskih ili hercenovskih, upisanih u jednujaku istoriju, mi doživljavamo raskide, kakosa infantilizacijom koju indukuju plaćenirad ili socijalna pomoć, tako i s militantnimkonsenzusom i naivnim progresizmom.

Do stupanja u kolektiv doveli su nas ra-zni putevi; ono podrazumeva definisanjeciljeva, svakodnevno kretanje ka njihovomostvarivanju i neprestano preispitivanje.Usvajajući znanja seljaka i veštine zanatlija,testirajući ih naspram tridesetogodišnjegiskustva Longo maija, mi sričemo svoj od-nos prema prirodi, skroman, savestan i od-lučan. †...‡ Refleksija koja je odbacila sme-šno tvrđenje da je kapitalizam neizbežan ot-kriva da sve treba izgraditi, iznad i protivtehno-tržišne tamnice.104

Zašto su neke/neki otišli?Na jednoj konferenciji o zadružnom pokre-tu,105 generalni sekretar SCOP-a, Antoan An-toni, podseća na osnovna načela kooperativa:

Niko ne može biti zadržan u kooperativiprotiv svoje volje, svako je slobodan da jenapusti. To je načelo otvorenih vrata.

Mnogi su ostali manje-više dugo, neki su otišliposle mnogo godina. Svako od njih imao je vrlolične razloge za to, te je bilo kakav pokušaj gene-ralizacije pogrešan. U maju 2003. godine raz-govarala sam s nekoliko “bivših Longomajeva-ca”, koji su mi rekli zašto su otišli. Većina je go-vorila o nedostatku individualne autonomije ugrupi, o potrebi za većim ličnim prostorom, onerešivim sukobima s nekim osobama koje sučinile nepodnošljivim život u grupi; V. je imalapotrebu za ozbiljnijim studijama izvan Longomaija (u Longo maiju je studiranje dugo sma-trano gotovo “tajnom aktivnošću”).106 B. jeotišla sa svojim prijateljem koji nije želeo da ži-vi u Longo maiju. Pored toga, “bila je sita ko-lektivnog života” i “neprestanih rasprava”. Tojoj nije smetalo da i dalje učestvuje u političkimakcijama ili da u Longo maiju provodi odmor sasvojom decom. Razlog za odlazak najčešće jeljubavna veza s partnerom koji ne želi da živi ukooperativi. S., koja je otišla iz Longo maija previše od petnaest godina, oštro kritikuje načinfunkcionisanja kolektiva:

Svi osećaju strukture moći, ali o tome se ni-kad ne govori otvoreno. †...‡ Sada sam uve-rena da smo potpuno potcenili dinamikujedne tako velike grupe i probleme koji iznje proizlaze. †...‡ Pokretala nas je ideja onovom kvalitetu života, mogućnost da ‘živi-mo’ politički rad, da on bude u direktnojvezi sa svakodnevnim životom. Taj spoj je

381


104 Cédric Bertaud, Maxime Biaumet, Raphaël Mangano, Sylvain Bineau, “moi aussi, quandj’avais ton âge...”, Nouvelles de Longo maï, 84, maj 2003.

105 Osmog maja 1972. u centru za primenjene književne i naučne studije.106 U međuvremenu su mnogi Longomajevci završili studije i manje-više druge obuke izvan

kooperativa.

bio dobrim delom koban jer je lična sfera –potrebe, brige, problemi – uvek bila u dru-gom planu...107

U svojoj knjizi Budućnost je naša stvar, Deni de Ru-žmon posvećuje jedno poglavlje Longo maiju(str. 249–250):

Tako se razvija formula otvorene zajednice,koju ipak pokreće manjina odgovornih, re-lativno ‘zatvorena’ svojom funkcijom.

Tokom razgovora sa onima koji su neko vremeživeli u Longo maiju redovno sam nailazila natematiku “unutar i izvan”.

S. kaže:

To što jedna grupa postavlja granicu prema‘spoljašnjosti’ sasvim je prirodan procesrazvijanja identiteta. Ali u Longo maiju suljudi verovali da samo oni žive istinsku al-ternativu. †...‡ Volela bih da su ‘granice’propustljivije. Imam utisak da se ta granicadanas više ne postavlja tako strogo, ali sesnažno održava u glavi.

Brigite, jedna od osnivačica Longo maija, živiod 1994. godine u blizini kooperative Ajzen-kapel:

Moje društveno okruženje je i dalje snažnoobeleženo Longo maijem. Ne prođe nede-lju dana da neko iz Ajzenkapela ne svratikod nas. Naša deca često odlaze na farmuStopar. Imam utisak da u svom sadašnjemradu108 koristim znanja akumulirana uLongo maiju. Svojevremeno takav rad uokviru Longo maija nije bio moguć. Kadsam se nastanila u Klagenfurtu, nismouspevali da se složimo u nekim pitanjima.Bila sam za veliko otvaranje celog Longomaija, tenzije između grupa u Limanu iAjzenkapelu postale su prevelike...109

Nikad nije postojala – pa ne postoji ni danas –formalna pripadnost Longo maiju. Pripadnostse ili oseća ili ne oseća, a taj osećaj je, naravno,potpuno subjektivan. Ima onih koji, za razlikuod S., misle da su “granice propustljivije” negoranije. U poslednjem poglavlju vratiću se napitanje “unutrašnjosti” i “spoljašnjosti”.

DecaDanas neka od dece koja su rođena u Longomaiju i sama imaju decu, što, naravno, znači dasu neki Longomajevci postali bake i deke. U ko-operativama danas živi oko sedamdesetpetorodece. Oni idu u državne škole da bi bili u kon-taktu s decom iz sela i regiona.110 Deca žive za-

382


107 Pismo S. S., maj 2003.108 Brigite je profesor i istraživač u domenu komunikacija u Beču i Klagenfurtu.109 Razgovor sa Brigite Buš, maj 2003.110 Roditelji učenika iz Limana uspeli su, uz pomoć Opštinskog odbora, da ponovo otvore

osnovnu školu u tom selu. Škola je bila okupirana godinu dana, gospođa Roben, Aleksovamajka i učiteljica u penziji, jedan prijatelj učitelj i roditelji, obezbedili su kurseve. Danasu Limanu postoji i zabavište. Longomajevska deca čine polovinu učenika. U Koruškoj jeLongo mai učestvovao u akcijama za održavanje dvojezičnih škola. Vidi: Brigitte Busch, Le-pena, ein Dorf macht Schule, Drava, Klagenfurt, 1996.

jedno po starosnim grupama, roditelji na sme-nu brinu o njima, prevoz do škole se zajedničkiorganizuje. Adolescenti koji pohađaju srednješkole obično žive u internatu zato što su koope-rative predaleko od gradova u kojima postoje ta-kve škole.

Većina dece koja su u međuvremenu odra-sla ne žive više u kooperativama. Ono što je bilaavantura za roditelje, nije to nužno i za decu;oni žele da vide i upoznaju druge stvari, da gra-de sopstveni život. S mnogima od njih održava-mo srdačne odnose, oni često obilaze roditelje,prijateljice i prijatelje. Neki su ostali u koope-rativama i preuzeli obaveze.

III.1.2. “Ništa nije poetičnije od samoupravljanja”111

Iako sam pomno pregledala sve publikacije,nigde nisam našla opis “samoupravljanja nalongomajevski način”. S vremena na vremekratko se pominje način funkcionisanja. On je,zapravo, mešavina različitih teorija koje se pri-menjuju u praksi, u specifičnom kontekstu, ikoje su i nastale zahvaljujući toj praksi.

Pre osnivanja Longo maija, nekoliko člano-va Hidre i Spartakusa čitali su utopiste XIX ve-ka. Oni su želeli da nađu već isprobane alterna-tivne modele života i ekonomije, ali da izbegnugreške zbog kojih je većina tih pokušaja propala.Kad danas pitamo osnivačice i osnivače šta suzapamtili od tog štiva, šta su primenili i kojegreške treba izbegavati, oni se ne sećaju gotovoničeg. O toj temi ništa nije napisano. Mislim dasu većini “pionira” nepoznati detalji tih teorija.

Pokušaj da se danas, posle trideset godina, ot-kriju sastojci te mešavine teorija izgleda, dakle,prilično besmislen.

Lik Vilet je to pokušao, ali zapravo bez većegudubljivanja:

Uzmite pregršt furijerizma, i još jednuanarhizma †...‡ dodajte trunčicu blankizmai prstohvat anarho-sindikalizma.112

Organizacija rada i svakodnevnog životaDefinišu se razni domeni aktivnosti i raspode-ljuje se odgovornost za sektore: male grupe sebave poljoprivredom, baštom, životinjama, šu-mom, gradnjom – odluka čime će se ko baviti jespontana i zavisi od želja jer se niko nije formal-no obučavao za te aktivnosti.

Tu nalazimo Furijeovu ideju “nizova” i “ra-da u harmoniji”. On kaže o aktivnostima:

One treba da se obavljaju u društvu sponta-no okupljenih prijatelja, zainteresovanih ipodstaknutih vrlo aktivnim rivalstvima.”113

Furije misli da rad, kad je dobro organizovan,može biti sredstvo pomoću kojeg pojedinac živisopstvene strasti i slobodno se razvija:

Falanga kakvu je on zamislio nije, dakle,prosto zajednica čije bi planiranje imalo zacilj poboljšavanje nivoa života i rast proiz-vodnje; pre svega je reč o stvaranju institu-cionalne strukture u kojoj rad može postati

383


111 Naslov jedne pesme francuskih kabaretista Patrika Fona i Filipa Vala.112 L. Willette, op. cit., str. 98.113 Charles Fourier: Oeuvres complètes III, str. 15-16.

saveznik a ne neprijatelj večnih ljudskihstrasti.114

Svi su bili orni za nove aktivnosti. Seča drveta,zidanje kuća, traženje vode, kuvanje za više de-setina osoba, branje lavande, čuvanje ovaca – usvemu smo se oprobali. Svako je morao da upo-zna sve sektore da bi mogao da učestvuje u od-lukama koje su bile s njima povezane. S vreme-nom, i u skladu s karakterom, sposobnostima iželjama, postignut je izvestan stepen specijali-zacije koji je svakako rezultat želje da se produ-be znanja i usavrše sposobnosti. U početku smoraspravljali o svim detaljima vezanim za rad nasastancima kojima su prisustvovali svi pripad-nici kooperative. S razvojem sposobnosti to jepostepeno postalo izlišno.

Za svakodnevne zadatke u kojima učestvuju(gotovo) svi – kuhinja, kućni poslovi, prevoz doškole i nazad (od 1981. godine dežurstvo u RadioZenzinu),115 svako se upisuje na listu u nedeljuuveče. Rad u sektorima planiraju oni koji su zanjih odgovorni, a u poslovima kakvi su berba,plevljenje, izbacivanje đubriva iz štala i staja itd.učestvuju svi. To je način funkcionisanja u Li-manu. Naravno, u drugim kooperativama, u za-visnosti od veličine kooperative i broja osoba ko-je u njoj žive, on je nešto drukčiji. Hajke Šibek,koja živi u kooperativi u Ajzenkapelu, kaže:

Naš način života nije podvrgnut čvrstimpravilima. U Longo maiju nema pisanihzakona... †...‡ Svaka grupa odlučuje o tome

kako želi da živi, †...‡ kako će se organizova-ti za svakodnevne zadatke, da li će pravitiraspored za kuhinju ili ne, ko će preuzetikoju odgovornost, ko će gde ići i kada...116

III.1.3. Zajedničke struktureJoš postoji zajednička blagajna, koja se napajaprodajom proizvoda, subvencijama i pokloni-ma. O blagajni, kao i knjigovodstvu, brinu nasmenu male grupe. Ne isplaćuju se plate, ali se,u zavisnosti od potreba i mogućnosti, raspode-ljuje džeparac. O investicijama koje se tiču od-ređenog sektora odlučuje se zajednički u svakojkooperativi. Predstavnic-e-i kooperativa pred-stavljaju planove na “interkooperativnim sa-stancima” koji se održavaju na raznim mestima.Zatim se odlučuje o prioritetima. Za prikuplja-nje i raspodelu sredstava zadužena je u posled-njih godinu dana komisija od oko 25 osoba izsvih kooperativa. U užem krugu se efikasnijeraspravlja o tehničkim pitanjima.

Opšti sastanci koji su se dugo održavali sva-ke večeri, a danas se održavaju nekoliko putanedeljno, imaju dugu istoriju. U načelu, tu seraspravlja o svemu i svi treba da učestvuju. Ne-ma glasanja, diskutuje se sve dok se ne postignekonsenzus. Analiza mehanizama po kojimafunkcionišu ti sastanci verovatno bi mogla dabude životno delo nekog vrlo hrabrog sociologaili psihologa...

Početkom 90-ih godine, Matje Fire kaže osastancima koji su se održavali u velikoj saliGranž Neva:

384


114 Jonathan Beecher, Fourier, The Regents of the University of California, 1986.115 Vidi str. 391.116 Heike Schiebeck, Wandern über die Grenze, diplomski rad na Univerzitetu u Klagenfurtu, In-

stitut za geografiju i regionalna istrživanja, novembar 2002, str. 114-115.

... svake ili gotovo svake večeri u Granž Ne-vu (se održava) neformalna generalna skup-ština na kojoj se raspravlja o svemu. Od in-terne poljoprivredne politike do Zalivskograta, od finansiranja antifašističke kampa-nje u Koruškoj do stava nekog člana kojiodveć često gunđa dok bere maline. Narav-no, ti neformalni sastanci se ponekad, pačak i često, pretvore u svađu.117

Sastanci su svakako zamorni posle radnog dana,ali njihova uloga je da se ljudi uzajamno infor-mišu i da se različite aktivnosti postave u širiokvir:

Druga osobina Longo maija jeste to što jeuspeo da okupi učenike u privredi i studen-te, što oni tu žive pod istim krovom... zah-tev iz maja 68. godine, koji je Rolan Pero(Remi) proživeo u Parizu. Odatle potičeneobična sposobnost sprovođenja onog štopo dogovoru nazivamo istraživanje-akcija.Taj tipično maoistički postupak udaljen jeod stavova sobnih revolucionara koji se za-dovoljavaju menjanjem sveta oko zadimlje-nog stola između ponoći i pet sati ujutro.On je jednako udaljen i od ograničavajućihneposrednih činjenica, od iznurujućihmaterijalnih razmatranja na koje obavezujeopstanak grupe...118

Uprkos načelu zadružnog pokreta “Jedan član –jedan glas”, Longo mai je poznavao hijerarhijezasnovane na starosti, iskustvu, karakteru,

kompetencijama, jeziku, a ponekad i na “grla-tosti”, i to je imalo veliki uticaj u zajedničkomodlučivanju. U poslednjih desetak godina Lon-go mai se, po mom mišljenju, približava tomeda svaka osoba kaže šta misli i da autoritet zaistabude zasnovan na kompetencijama. Velika ra-znovrsnost aktivnosti je svakako problem; teškoje zainteresovati se za sve i biti u toku svih zbiva-nja. Tome ću se vratiti u poslednjem poglavlju.

III.1.4. Odnosi između kooperativaDanas se Longo mai sastoji od devet samouprav-nih kooperativa u Francuskoj, Nemačkoj, Au-striji i Švajcarskoj, kojima treba dodati i grupuu Nižnjem Selišču u Ukrajini, Finku Sonjadoru Kostariki i centralu u Bazelu. Između tih gru-pa i mesta postoje odnosi razmene “ljudi” iproizvoda. Živeti neko vreme u drugoj koope-rativi znači upoznati drugu realnost i Longo-majevce iz drugih kooperativa, i steći izvestanodmak od sopstvene svakodnevice. Kad se pove-ćao broj dece u školskom uzrastu, ta vrsta “no-madizma” je redukovana, ali je i dalje većinaupražnjava (sa ili bez dece). Oko tridesetakLongomajevaca na smenu učestvuje u priku-pljanju sredstava i administrativnim poslovimau Bazelu.

Hajke Šibek opisuje odnose u kooperativa-ma u svom diplomskom radu:

U kooperativama se praktikuje ekonomijasamoizdržavanja, to jest proizvodi se za sa-mopotrošnju. Postoji razmena među koo-perativama; usluge se, međutim, ne pruža-

385


117 L. Willette, op. cit., str. 99.118 G. Caty, op. cit., str. 121.

ju za novac. †...‡ U unutrašnjosti Longomaija ne postoje računi. Svako ima nešto daponudi: stado ovaca iz Trenasa provodi zi-mu u Ma de Grenijeu u Krou, gde se pro-izvodi vrlo malo mesa. Nekoliko svinja sehrane otpacima od povrća, a tu je i nekoli-ko pataka koje uklanjaju puževe sa salate.Trenas im isporuči juneću polutku. Svi suzadovoljni. Dobrovoljci iz svih kooperativaučestvuju u berbi grožđa u Kabreriju. Vinose isporučuje kooperativama prema potre-bama, a veći deo se prodaje. Ne računamoko je koliko radio i ko je koliko isporu-čio.119

Ta vrsta razmena razvila se tokom godina s po-rastom proizvodnje; ona je postojala i u drugimvremenima i na drugim mestima u svetu, alismo tek kasnije počeli da upoznajemo teorije onjoj. Ovo je odlomak iz Nouvelles de Longo maï,2002:

Ekonomija samoizdržavanja odlikuje se či-njenicom da funkcioniše bez novca. U dru-štvima koja upražnjavaju takvu ekonomiju,trampa je gotovo uvek bila marginalni ele-ment. Postojali su drugi oblici kruženja kojisu preživeli do danas u nekim nišama mon-dijalizovane ekonomije tržišta. Brojne neka-pitalističke ekonomije bile su zasnovane napoklonu i uzajamnosti; one su često izlazileiz okvira proste ekonomije samoidržavanja iproizvodile vrlo složena društva.120

Razmene se ne ograničavaju na proizvode:

Odnosi među kooperativama zasnivaju sena uzajamnoj pomoći, solidarnosti, prija-teljstvima. Često učinimo uslugu ne očeku-jući nikakvu protivuslugu: četvoro Francu-za pomogne u izgradnji automehaničarskeradionice u Stoparu; Kro isporučuje povr-će za vreme sastanka svih kooperativa ili ne-ke proslave u Limanu; u tim prilikamasmeštaj, hrana i piće su, naravno, besplatniza ljude iz drugih kooperativa.121

III.1.5. Pravne strukture – kolektivno vlasništvoU jednoj prezentaciji projekta upućenoj kruguprijatelja u Švajcarskoj, posle uvodnog dela irazmišljanja koja su rezultirala osnivanjem Pi-onirskih sela, nalaze se karta zemljišta, finan-sijska predviđanja i opis pravne forme tih za-jednica:

Na osnovu ekspertize koju je obavio advokatHalbvahs iz Mulhausa, izabrali smo formuRadničkog proizvodnog društva, u skladu sfrancuskim Zakonom o radu, III, 2, čl. 27-31 i 39-45. SCOP je društvo akcionara ko-je u svakom trenutku može da primi novečlanove i uveća svoj kapital. SCOP je orga-nizovan na demokratski način. Najviši or-gan je generalna skupština zadrugara. †...‡Svaki zadrugar koji radi za SCOP ima jedanglas bez obzira na to koliki je kapital uneo.Članovi mogu biti i osobe s vrlo malim ka-

386


119 H. Schiebeck, op. cit., str. 114.120 J. Vogele, “Réflexions sur la rentabilité”, prilog za jednu internu diskusiju.121 H. Schiebeck, op. cit., str. 115.

pitalom. U našem slučaju, od 40 franakanaviše.

Stranci mogu postati članovi.Unutrašnja organizacija SCOP-a može

se odrediti pravilnikom, ali može biti i ne-formalna.

†...‡ Pravo glasa imaju samo zadrugarikoji rade u Pionirskim selima.122

Sledeći status najbolje je odgovarao organizaci-onim idejama zadružnog pokreta i izgledao jenajpogodniji kao pravna osnova zajednice:

Kooperativno udruživanje nije instinktivnogrupisanje, već strukturiran oblik života udruštvu. Možemo s dobrim razlogom da ve-rujemo da su prvi zadružni oblici života bilispontani: uzajamna pomoć... Mogu se štavi-še pronaći primeri ‘zadružne preistorije’:kolektivno upravljanje farmama u Vavilonu ipogrebna bratstva u rimskoj antici imali sunekih sličnosti sa zadružnim institucijama.Možemo pomenuti i družine zidara koje sukružile Evropom u vreme katedrala. †...‡

U Francuskoj se prve zadružne aktivno-sti pojavljuju u seoskoj sredini. †...‡123

Antoan Antoni, generalni sekretar Opšte kon-federacije SCOP-a učestvovao je na 4. kongre-

su Evropske kooperative u Limanu, u septem-bru 1979. godine. Pored brojnih “praktičnih imoralnih saveta” koje nam je dao kao jedan od“pionira teorije kooperative”, on je u svom izla-ganju naglasio četiri osnovna načela koja je vi-deo u osnivanju i razvoju Longo maija:

Internacionalizam, bez kojeg je svaki podu-hvat samoživo povlačenje u sebe koje povlačikonkurenciju punu iskušenja i opasnosti;

zadružni duh koji podrazumeva jakusolidarnost bez kakve se ne može zamislitinijedno trajno delo;

velikodušnost koja je vrlo rano navelanaše zadrugare da se upuste u razne opera-cije spasavanja u zemljama Trećeg sveta, ne-uporedivo siromašnijim od najsiromašni-jih socijalnih grupa u Evropi;

i, konačno, realizam koji strukturiranormalne discipline jednog egzaktno pro-gramiranog poduhvata, u skladu s raspolo-živim snagama koje su sposobne da deluju udatom okruženju.124

S vremenom je status SCOP-a postao preuzakza naš način funkcionisanja. On je zahtevao dačlanovi dobijaju plate, što je bilo u protivrečno-sti s potpunim odbacivanjem plata u Longo ma-iju. Nekoliko godina kasnije zamenjen je statu-

387


122 Pioniersiedlung in Südfrankreich, Komitee für eine Europäische Pioniersiedlung inSüdfrankreich, Nicholas Busch, Bâle, 1973.

123 Odlomak iz predavanja Antoana Antonija, generalnog sekretara generalne konfederacijeSCOP-a, 8. maj 1972, Centar za primenjene književne i naučne studije o temi “Koope-racija: narodna tradicija, ekonomska realnost, nastajanje preduzeća”.

124 IV kongres Evropske kooperative Longo mai, dnevni izveštaj, 3. septembar 1979, Messagesde Longo maï, posebno izdanje, septembar/oktobar 1979. Dnevne izveštaje pisao je i prevo-dio svake noći redakcioni odbor sa Vilijem Štelchamerom na čelu.

som GFA-a (Grupisanje poljoprivrednog ze-mljišta), Udruženjem Longo mai, koje je iz-najmljivalo zemljište i brinulo o dobrobiti za-drugarki i zadrugara i strukturom komercijali-zacije SICA (Interesno društvo poljoprivred-nog kolektiva). U drugim zemljama u kojimapostoje kooperative prilagodili smo se držav-nim zakonima jer još ne postoji evropski statutza kooperative.

Početkom 90-ih godina počeli smo da tra-žimo status koji bi najbolje odgovarao našemstvarnom funkcionisanju i koji bi nam omogu-ćio da utvrdimo kolektivno vlasništvo nad ze-mljom i zgradama. U svim prethodnim statusi-ma, vlasnik ili odgovorno lice bio je pojedinac.Longo mai je morao da bude zaštićen od speku-lacija i rasprava o nasledstvu i da istovremenoispunjava svoju prvobitnu funkciju – rad i sa-moupravljanje u skladu s društvenim i ekolo-škim kriterijumima:

Želimo da stvorimo objedinjenu strukturukoju će moći da prihvate sledeće generacije,to jest deca koja odrastaju u Longo maiju ioni koji su nam se pridružili. Ne pravimorazliku između te dve grupe, one su se većpomešale. Prenoseći dobra Longo maija ušvajcarsku fondaciju Evropski zemljišnifond uspeli smo da ostvarimo taj cilj. †...‡Fondacija će biti vlasnik zemljišta i farmi.Osobe koje žive i rade u kooperativamaimaju neograničeno pravo korišćenja. Akose neka grupa odrekne eksploatacije nekefarme, farma će biti stavljena na raspolaga-nje naslednicima...125

U saradnji sa advokatima i beležnicima u ze-mljama u kojima postoje kooperative Longomaija, obavili smo pravno restrukturiranje ko-operativa da bismo ih uneli u Evropski zemlji-šni fond, fondaciju zasnovanu na švajcarskomzakonu. Njom upravlja Administrativni savetsastavljen od članova Longo maija. Tako su go-tovo sve kooperative postale vlasništvo Zemlji-šnog fonda.

U nekim kooperativama upravljanje svako-dnevnim životom preuzele su asocijacije člano-va.

III.2. Mediji i kultura

III.2.1. Pre Longo maijaSpartakus je imao jedan list koji je neredovnoizlazio, Messages aux Mécontents (Poruke nezado-voljnima). Većinu članaka su pisali Remi, Ja-kob, Vili, Mihael Gener i Kristijan Pilvajn.Mnogi su pisani i timski, a Jakob je prevodioRemijeve tekstove jer je u to vreme samo onznao francuski. Oni koji su bili punoletni sno-sili su odgovornost za publikacije.

List se bavio aktuelnim političkim temama iakcijama. Spartakus je objavljivao i mnoštvo le-taka i plakata sa originalnim crtežima. Svi suoni imali direktan, provokativan, borben ton,kao na primer ovaj manifest objavljen u Messagesaux Mécontents koji je lepljen po zidovima škola zaučenike u privredi i popravnih domova:

Jedanaest hiljada mladih zatvoreno je u po-pravne domove. †...‡ Prisilni rad, telesnekazne – i hiljade mladih se slamaju u tim

388


125 Pismo krugu prijatelja, mart 2001, Michael Rössler.

centrima. †...‡ U Francuskoj i Skandinavijiveć godinama postoje samoupravni centri.Zahtevamo otvorene samoupravne cen-tre.126

Hidra je povremeno preuzimala naslov Sparta-kusovog lista da bi objavila izveštaje sačinjene sašegrtima o njihovim preduzećima. I u Švajcar-skoj su opisivane i komentarisane političke ak-cije; “Interbrigade” su pisale podrobne izvešta-je o svojim putovanjima.

Ali Hidra je objavljivala i tekstove u kojimaje preuzimala stil Spartakusa, na primer “Ma-nifest Hidre za omladinu” iz 1970. godine:

Easy Rider i Vudstok nisu više jedina alter-nativa komformizmu, ni jedino oružje pro-tiv fašizma koji proizvodi ovo društvo. Mismo izabrali. †...‡ Naša grupa je u borbi.Ona opstaje, ali je svaka izolovana osoba ne-moćna. Grupa ne može da se zadovolji timešto će postati ostrvo srećnog komunarskogživota. Niti time što će popravljati kvarove udruštvu. Moramo da naučimo da sami reša-vamo probleme. †...‡ Neposredna demo-kratija na svim nivoima – to je ono za šta seborimo.127

U Hidrinim publikacijama nalazimo, izmeđuostalog, izveštaj Kongresa o ugroženim regioni-ma (koji je ona organizovala), brošuru Hidra i voj-ska i dokument “Kriza – jedna ofanziva” koji je,zahvaljujući svojoj analizi političke situacije, po-služio kao temelj za Evropska pionirska sela.128

III.2.2. Messages de Longo maïU prvo vreme, od 1974. do 1977. godine, u tojpublikaciji predstavljali smo aktivnosti Longomaija. Ton se potpuno promenio, govorilo se osasvim konkretnim koracima u izgradnji pio-nirskih sela: prvi broj bio je pogled na celinu, au četiri sledeća glavne teme su bile voda, bašta,krčenje zemljišta i ovce. Članci nisu bili potpi-sani, ali se jasno vidi da su Remi, Vili, Niki iTomas (i nekolicina drugih) učestvovali u ko-načnoj redakturi.

Počev od 1975. godine ponovo se govori opolitičkim temama: poseban broj posvećen jeakciji solidarnosti sa indijanskim kooperativa-ma u Paragvaju koje je progonio diktator Stre-sner. Godine 1977. jedna brošura opisuje trans-humanciju kroz Austriju sve do osnivanja koo-perative u Ajzenkapelu. U decembru 1978. go-dine izašao je specijalni broj o Kriznom fonduza evropske planinske regione.

Drugi period smešta se u 1979. godinu, sašest brojeva koji govore o kooperativama i ra-znim putovanjima. Svaki od njih posvećen jeposebnoj temi: narodnom turizmu, mikroeko-nomiji, pozorišnim predstavama u Beču, puto-vanju u Bangladeš, 4. kongresu Longo maija,zajmu, planovima vezanim za šumu. Treći pe-riod, od 1980. do 1983. godine obeležen je presvega reakcijom na novinsku kampanju1979/1980. u posebnom broju “Blitzkrieg”, za-tim brojem koji je, preuzevši stari naslov Spar-takusovog lista Messages aux Mécontents, izveštavao oaktivnostima kooperativa i, na kraju, brojemMessages aux Européens (Poruke Evropljanima), sa

389


126 Odlomak jednog letka.127 Nisam uspela da utvrdim ko je autor ili ko su autori ovih redova.128 Vidi odlomke, str. 8. i 9.

analizom situacije u Francuskoj posle izboraFransoa Miterana za predsednika Republike.

U četvrtom periodu, od aprila 1983. domarta 1986. godine objavljivano je osam broje-va godišnje; oni su se bavili kooperativama, ali ipolitičkim akcijama.

Peti period, od juna 1987. do danas poči-nje brojem 31. Od tada se članci potpisuju.Publikacija izlazi tromesečno i uglavnom jenamenjena krugu švajcarskih prijatelja. U po-slednjih nekoliko godina publikacija Nouvellesde Longo maïdistribuira se i u Francuskoj, a ša-lje se i u Nemačku i Austriju. U rubrici “duhvremena” svaki put se govori o jednoj politič-koj temi. U Belgiji i Francuskoj dodato je i pi-smo s više pojedinosti o tamošnjim kooperati-vama.

III.2.3. L’Almanach BuissonnierAlmanah je izlazio kao tromesečnik, 80 stranaformata A4, na nemačkom i na francuskom, sbrojnim ilustracijama. Od 1980. do 1984. go-dine prodavan je u pretplati i na štandovima. Uuvodniku prvog broja objašnjava se zašto je iza-bran taj način izražavanja:

Više nije reč samo o tome da se otkriju no-ve ideje i tehnike već i da se ponovo naučimnogo jednostavnih stvari, zaboravljenihtokom evolucije naših društava. Svi danasznaju šta je postalo od poljoprivrede, da jeona industrijalizovana preko svake mere, isvima su poznata štetna dejstva preterane inekontrolisane urbanizacije. †...‡ AlmanachBuissonnier je uzeo na sebe da odgovori tim

novim potrebama za praktičnim informa-cijama i mirnijim refleksijama.129

Prateći ritam godišnjih doba, Almanah se bavioraznim domenima poljoprivrede i zanatstva.Članke su pisali Longomajevci ili njihovi prija-telji poljoprivrednici i zanatlije. Almanahu jebilo svojstveno to da su u njegovoj redakciji bilimnogi “praktičari” koji nisu pisali za druge pu-blikacije Longo maija.

Drugi važan aspekt je istorijska rubrika omalo poznatim događajima koji su, po mišlje-nju redakcije, bliži istoriji naroda nego što suto priče o pustolovnim osvajačkim pohodimanacionalnih junaka.

U Almanahu su objavljivane i priče za decu,pesme, pa čak i kulinarski recepti, uz mnoštvoilustracija koje su često bile delo “domaćih” cr-tača. Almanah je prestao da izlazi posle četirigodine zato što je njegova realizacija zahtevalapreviše rada na štetu drugih aktivnosti.

III.2.4. Archipel, mesečnik Evropskog građanskog forumaOn je naslednik neredovnog informativnog bil-tena, CEDRI-a, a zatim FCE-a. Archipel (Arhi-pelag) izlazi na osam strana od 1993. godine, je-danaest puta godišnje, na nemačkom i na fran-cuskom. Tiraž od oko 8.000 primeraka uglav-nom se šalje u Švajcarsku, ali i čitaocima u tride-setak zemalja. Izveštava o aktivnostima FCE-a,drugih grupa ili pojedinaca, i objavljuje analizeo političkoj situaciji, ali i članke iz oblasti istori-je i filozofije. Tokom dve poslednje godine u Ar-chipelu su objavljeni odlomci iz studije FCE-a ostanju poljoprivrede u Evropi. Autori članaka su

390


129 Almanach Buissonier, nulti broj, uvodnik.

kako članovi FCE-a, tako i specijalisti kojima seobratimo da pišu o određenoj temi. Konačnaredaktura obavlja se u Limanu. Članovi svih ko-operativa učestvuju u Archipelu. Ja sam od početkaodgovorna urednica nemačkog izdanja. Mojfrancuski kolega i ja svakog meseca sastavljamo,elektronskom poštom ili telefonom, redakcioniodbor za prikupljanje članaka. Archipel i Nouvellesde Longo maï imaju značajnu ulogu u održavanjukontinuiranih kontakata s donatorima i krugo-vima prijatelja u više od trideset zemalja.

III.2.5. Druge publikacijeLongo mai, CEDRI, FCE i FERL130 objavili sui više desetina kraćih ili dužih brošura o raznimtemama. One su pobrojane u jednom od doda-taka.

Ne treba zaboraviti ni pisma koja se šalju vi-še puta godišnje krugovima prijatelja. Ona sadr-že opis određenih projekata i molbu za podršku.

III.2.6. PrevodiPublikacija Messages de Longo maïu početku je ob-javljivana na francuskom i nemačkom, s prevo-dima u oba smera. Prevođenje je veština kojazahteva mnogo godina prakse ako nije reč samoo prenošenju reči iz jednog jezika u drugi, već io prenošenju mentaliteta i kultura koji se krijuiza reči. Mnogo sam prevodila i mogu da potvr-dim da smo tome uvek posvećivali veliku pažnju.Ovde bi valjalo reći da su svi germanofoni ma-nje-više naučili francuski. Danas samo malombroju istočnih Nemaca nije poznat Volterov je-zik, možda zato što nisu dovoljno dugo živeli uFrancuskoj. S druge strane, samo je mali broj

Francuza uistinu ovladao nemačkim. Valja na-pomenuti i to da većina Francuza živi u francu-skim kooperativama...

“Prevesti” sve aspekte života nije nimalo la-ko, što nas, prevoditeljke i prevodioce, ne spre-čava da pokušavamo. Jedina publikacija od čijegsmo prevođenja morali da odustanemo jeGrand-Père des Chênaies, prvi nedeljnik Radio Zen-zina. On je godinama imao svoj pandan na ne-mačkom – Ulenspiegel. Za razliku od Messages deLongo maïi biltena CEDRI-a, te dve publikacijenegovale su satiričan ton pozajmljen od KarlaKrausa ili Kurta Tuholskog.

III.2.7. Radio Zenzin – slobodne radio-staniceKad su otvoreni talasi za slobodne radio-stani-ce, posle izbora Fransoa Miterana 10. maja1981. godine, u Limanu se nije dugo oklevalo.Već 3. juna Longo mai je počeo da emituje pro-gram iz pastirske kolibe na brežuljku Zenzin.

Zatim je od kamena sakupljenog u poljimasagrađen studio u koji su smeštene instalacije ina hiljade gramofonskih ploča i CD-a, kao i je-dan računar za realizaciju emisija. Radio Zen-zin pokriva departmane Provansalskih Alpa,Visokih Alpa, jedan deo Vara i Vokliza i gradEks-an-Provans.

Program realizuju članovi Longo maija.Informativni žurnal – dva puta dnevno uživo pojedan sat u formi diskusije između voditelja –smatra se jednom od najvažnijih emisija. AleksRoben kaže:

Našim vestima svojstven je ‘normalan’ ton.Možemo sebi da dozvolimo da razvijamo

391


130 Fédération Européenne des Radios Libres, vidi str. 55.

originalna gledišta koja se ne podudaraju smišljenjem koje preovlađuje u velikim me-dijima. Pokušavamo da postavimo infor-macije u širi prostor, za razliku od komer-cijalnog radija ili televizije koji puštaju‘ekskluzivne vesti’ istrgnute iz njihovogkonteksta.131

U traženju informacija pomaže kartoteka s ne-koliko stotina adresa specijalista iz više zemaljakoji se redovno konsultuju telefonom o raznimpitanjima. I slušaoci se često uključuju u pro-gram i diskutuju.

Programi se redovno bave i temama iz isto-rije i filozofije, nauke i društva, književnosti,Afrike, evropskih institucija, seoskog života ipoljoprivrede, itd. Mesečni magazin DossiersInternationaux, ostvaruje se u saradnji s mesečni-kom Monde diplomatique. Većina tih emisija šaljese na CD-u u četrdeset drugih frankofonskihradio-stanica i emituje se u drugim regionimaFrancuske, u Belgiji i Švajcarskoj, ali i u Malijui na Madagaskaru.

Radio Zenzin proizvodi i muzičke emisije:klasična i savremena muzika, “Zvuk juga”, mu-zika iz 30-ih i 40-ih godina u emisiji “Jučera-šnji i svagdašnji mladi”, ciganska muzika, fol-klor, francuska šansona, džez, rep, ukratko,muzika iz celog sveta i svi stilovi u skladu sa uku-som onoga ko vodi program prema nedeljnojšemi. Više pozorišnih komada adaptirano je zaradiofonsko izvođenje, i niz romana pročitanje u nastavcima uz muzičku pratnju. SlušaociRadio Zenzina su se malo-pomalo navikli namnoštvo akcenata: francuski sa španskim, ne-

mačkim, engleskim, švajcarskim ili belgijskimprizvukom, u zavisnosti od voditelja. “RadioZenzin je najevropskiji od lokalnih radija i naj-lokalniji od evropskih”, kaže Aleks.

U julu 1998. godine otvoren je i drugi stu-dio u Eks-an-Provansu, koji kreira sopstveneemisije u saradnji s lokalnim organizacijama;program se emituje lokalno ili kroz celu mrežutokom nekoliko sati. Pored čvrste implantacijeu regionu i više stotina kontakata, Radio Zen-zin igra i značajnu ulogu u obrazovanju i infor-misanju Longomajevaca. U pripremi informa-tivnih emisija svakodnevno se čitaju francuski,ali i nemački, engleski, španski i švajcarski li-stovi; Radio Zenzin prima i više desetina alter-nativnih publikacija i informiše se na Interne-tu. Razne teme, intervjui s ljudima iz celog sve-ta, i s onima koji posećuju kooperativu u Lima-nu i koje “kidnapujemo” za diskusije na radiju– sve te aktivnosti znatno su proširile horizontLongomajevaca, a svakako i slušalaca RadioZenzina.

Radio Zenzin je slobodan radio u izvornomsmislu jer emituje program bez reklama. Fi-nansira ga Fond za podršku radiofonskom izra-žavanju, koji izručuje slobodnim radio-stani-cama procenat od zarade komercijalnih radijana reklamama. Pored toga, on prima subvenci-je od više opština u zoni slušanosti, od depart-mana Provansalskih Alpa i od slušalaca. Drugiizvor finansiranja je prodaja emisija drugimradio-stanicama. Voditelji su uglavnom Lon-gomajevci, ali su dobrodošli i slušaoci kojipredlažu sopstvene programe. Radio Zenzin ječlan fondacije Evropska federacija slobodnih radio-sta-

392


131 Intervju sa Aleksom Robenom, maj 2003.

nica (FERL), koja je više godina objavljivala pu-blikaciju Euroradio. Ta federacija okuplja radio-stanice iz više evropskih zemalja.

U Austriji se u njeno ime vodila borba pro-tiv monopola države nad medijima, koja se za-vršila otvaranjem talasa za nezavisne medije.Godine 1998. u Klagenfurtu pokrenuta je, za-jedno sa slovenačkim udruženjima, dvojezičnastanica Radio Agora. Longomajevci iz Ajzenka-pela imali su veliki udeo u njenom osnivanju,upravljanju, organizaciji i koncepciji progra-ma. Zbog raznih finansijskih teškoća, RadioAgora danas ne radi s punim kapacitetom.

Pored toga, Radio Zenzin je učestvovao ustvaranju slobodnih radija u Maliju i na Mada-gaskaru.

Publikacije Radio Zenzina

Informacija je slobodna, komentari su sveti...Ipolit Trubad132

Pored proizvodnje emisija, radio Zenzin je dvegodine po osnivanju počeo da izdaje informa-tivni nedeljni list s komentarima aktuelnih zbi-vanja. On se u početku zvao Radio Zinzine info. Re-mi, koji je jedini znao dobro da kuca na mašini,pisao je tekstove, okružen redakcijskim odbo-rom koji je davao ideje. Posle izvesnog vremena,taj list je postao Le Grand-Père des Chènaies; redak-cijska forma ostala je nepromenjena. Prvih go-dina trudili smo se133 da što vernije prevodimona nemački komentare Grand-Pèrea, ali smo mo-

rali da odustanemo jer se u nemačkoj verzijifrancuski humor i elegantan i sarkastičan tonnisu dovoljno pokazivali. Posle Remijeve smrti1993. godine, list je nazvan Le Père Lapurge. Otadsu redaktori sami pisali svoje članke i potpisiva-li ih. Matje Fire i Evanželin Birole sakupljali suih svakog ponedeljka i sklapali list s novim gra-fičkim rešenjem, obogaćen ilustracijama. PosleMatjeove smrti u avgustu 2002. godine, ured-ništvo nedeljnika preuzeo je novi tim, koji ga jenazvao L’Ire des Chènaies. U njemu se objavljujučlanci i komentari zenzinske redakcije, novina-ra prijatelja ili specijalista. Danas tri člana pr-vobitne redakcije još pišu za list koji ima 1000pretplatnika, uglavnom u Francuskoj. Brojpretplatnika nije se znatnije menjao od početkado danas.

III.2.8. Muzika i pozorište: Komedija mundi (Comédia Mundi)

Vili i Norma su i te kako nadareni, ali to ni-je razlog da se ostali zadovolje time što će ihslušati kako pevaju.

Ova rečenica iz izveštaja sa kongresa u Flihli-ju134 najavila je odluku da se u Longo maijuosnuje kulturna grupa. Pre nego što se pridru-žila Spartakusu, Norma Mitajs bila je glumica iželela je da “menja svet pomoću pozorišta”. Vi-li, jedan od osnivača Spartakusa, imao je mo-ćan glas i pisao je tekstove na koje je Niki, sinAdolfa Buša, i sam violinista, komponovao

393


132 Imaginarni pisac, često citiran na Radio Zenzinu.133 Naročito moji sapatnici Uli, Kati, Tomas, Niki i ja.134 Jakob Mytteis u Messages de Longo maï, nulti broj, jesen 1974.

muziku. Oni su pratili Spartakusove manife-stacije pesmama Bertolda Brehta, radničkimpesmama, pesmama iz španskog rata i drugimkoje su naučili od svojih roditelja ili koje je Ka-ti Han naučila u letnjim kampovima komuni-stičke omladine. Uveče su često pevali u ma-njem krugu.

U Longo maiju su se još neki muzičari pri-družili grupi: gitarista Žerar Šopen, Žizel Peli-son sa svojim repertoarom francuskih šansona ija, pošto sam klavir zamenila harmonikom.

Godine 1978. krenuli smo na turneju sprogramom “Antifašističke pesme”, koji smosnimili na ploču. Evo odlomka iz te predstave:

Hitler, nikad čuo/čula! govorili su mladiNemci sve do 1975. godine. †...‡ Posled-njih meseci, uporedo s jačanjem policijskedržave i ponovnim naoružavanjem Nemač-ke, objavljen je sraman broj članaka, knjigai filmova koji slave Hitlera. Nemačka omla-dina bi danas pre mogla da kaže: Mihsam,Vedekind, Tuholski, Breht – nikadčuo/čula! A ti ljudi očigledno su bili najbo-lji pesnici i pisci svog vremena, jedini kojisu se usudili da dignu glas protiv postroja-vanja i degradiranja svog naroda. Mnoganjihova dela još nisu poznata širokoj publi-ci. Da bismo ispravili tu nepravdu, nudimovam ovu ploču.135

Longomajevci su često prevodili i koristili tek-stove tih autora; za predstavu u Francuskoj od-

štampali smo brošuru s francuskim verzijamapesama.

U prvoj polovini 80-ih svake godine smopostavljali po jedan muzički komad, koji smoigrali u Francuskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj iAustriji. Tekstove je pisao Vili, a muziku Nuki.Norma nam je davala časove pevanja i pomaga-la je Viliju oko režije. Tada je naša grupa dobi-la ima Komedija mundi.

Godine 1983. postavili smo muzički komadSolaluna, ostrvo prijateljstva s latinoameričkom gru-pom Karumanta i madagaskarskom grupomMahaleo. Turneja nas je odvela u Francusku,Švajcarsku, Austriju, Nemačku, čak i u NDR iPortugaliju. Komad je govorio o odnosima se-ver–jug iz perspektive tri kontinenta, a pratilaga je muzika s ta tri kontinenta. Tokom pred-stave projektovani su na dijapozitivu prevoditekstova. Snimljeni su jedna long-play ploča ijedan video te predstave.

Cilj turneje bio je da predstavimo Longomai u tim zemljama i da upoznamo mlade i po-zovemo ih kod nas.

Osamdesetih godina, a naročito posle Vili-jevog povratka u Beč, za nas je počelo vreme ci-ganskih i istočnoevropskih pesama. JirgenKreftner iz Beča pridružio se grupi sa svojiminstrumentima (klarinet, saksofon i tarago),136

kao i braća Johanes i Volfram Vogele, rodom izSelingštata (Hese), gitarista, odnosno pevač ikontrabasista, Elke Luce iz Berlina, koja sviraviolinu i violu. Remi, koji nas je naveo na tu za-misao, objašnjava Liku Viletu:

394


135 Long-plej ploča kulturne grupe Longo maija “Chansons antifascistes”, s pesmama B. Bre-hra, Eriha Muhsama, Kurta Tuholskog.

136 Drveni duvački instrument koji se najviše koristi u Rumuniji i Bugarskoj.

Konačno, zar se ne može biti revoluciona-ran na veseo način, a? Pesme Komedijemundi bile su lepe, slažem se, ali u njimanije bilo dovoljno radosti i mladosti.137

S Martinom Šeferom, violinistom rodom izŠlezije, koji je živeo dve godine u Longo maiju,ubrzo smo proširili repertoar. Ne odričući setradicije antifašističkih pesama, Norma i Joha-nes su naučili tekstove na ruskom, rumunskom,poljskom, bugarskom i romskom, a muzikusmo prilagodili svom sastavu.

Godine 1989, za dvestagodišnjicu francuskerevolucije, formirali smo pozorišnu trupu od40 Longomajevaca, “L’escale de Limans”, i naviše mesta odigrali pozorišni komad Lika ViletaDo skorog viđenja (A la prochaine), u kojem jedanprovansalski seljak govori o tome kako je proži-veo revoluciju kao zidar u Parizu. Norma je re-žirala komad, a Niki je bio zadužen za muzičkupratnju.

S godinama smo razvili sopstvenu “kulturusvetkovanja”. Longomajevski tulumi ne mogu sezaobići. Lik Vilet piše:

Na kraju, ne treba zaboraviti jedan suštinskielement u funkcionisanju Longo maija:svetkovinu. Ona se ne vezuje za izuzetne do-gađaje poput rođendana ili venčanja, već jedeo svakodnevice, normalnog funkcionisa-nja, baš kao i diskusije i svađe za koje je ona,u izvesnom smislu, pravi melem.138

Jirgen objašnjava šta za nas znači muzika:

Mi zapravo želimo da pravimo muziku kaošto se to nekad radilo u selima. Ne muzikukoja je rampom odvojena od publike, većhumanu muziku, muziku kontakta.139

Danas Komedija mundi svira na seoskim svet-kovinama, povodom dana “Otvorenih vrata”, uraznim kooperativama, na demonstracijama,kao pratnja za neme filmove, na festivalima, anaročito na “domaćim” muzičkim večerima isvetkovinama u kojima učestvuju sve generacije.Poslednjih godina Žerar i Johanes su počeli dakomponuju sopstvenu muziku; pokušavamo darazvijemo nove stilove. Od leta 2002. godinenaša grupa se uvećala s dolaskom mladih muzi-čara. Niki i Volfram više ne žive u Longo maiju,ali nas posećuju s vremena na vreme, i tada uvekbude muzike. Jirgen uglavnom živi u NižnjemSelišču; ponekad dolazi da nam se pridruži unekom slavlju. Samo s Martinom, večitim no-madom, danas više nismo u kontaktu.

IV. LONGO MAI DANAS

Ljudi neprestano govore da je lepo uživati u izvesnosti-ma. Kao da su potpuno zaboravili suptilniju lepotusumnje. Verovati, to je tako mediokritetski. Sumnja jetako zabavna. Ostati budan, to znači živeti. Uljuljkivatise izvesnošću, to znači umreti.

Oskar Vajld140

395


137 L. Willette, 20 and d’utopie communautaire, str. 149.138 L. Willette, str. 103.139 L. Willette, str. 150.140 Oscar Wilde, Aphorismes, Mille et une nuits, Paris, 1995.

Nije mi namera da, na ovaj ili onaj način, pra-vim bilans proteklih trideset godina. Evropskakooperativa nije etablirana institucija koja nu-di rešenja za sve probleme društva, i to nikadneće ni biti. Pokret mladih iz 70-ih godina os-tao je pokret, iako su tadašnji mladi ostarili.Pristižu drugi mladi.

Svet se ubrzao, politički kontekst se prome-nio. Frontovi hladnog rata sa svojim ideolo-škim bazama i podela sveta na dva bloka više nepostoje. Danas govorimo o raskoraku između“centara” i “periferija”, o polarizaciji društvana bogate i isključene ili eksploatisane. Ako suosnivačice i osnivači Longo maija 1973. godinemogli da izaberu da se povuku na “marginu”društva, danas je sve više ljudi, čak i u bogatojEvropi, koji moraju da traži druge puteve. Raz-gradnja socijalnog sistema, zatvaranje granicaza izbeglice i migrante, usavršavanje policijskognadzora nad građanima zahvaljujući napredo-vanju tehnologije, destabilizacija i gubitak re-pera usled sve fleksibilnijih radnih mesta – tosu neki od frontova na kojima se danas vodebitke u Evropi. Na svetskom nivou vidljivo jesuprotstavljanje neoliberalnoj mondijalizacijiekonomskog sistema i njenim štetnim posledi-cama; ono se ispoljava na velikim protestimapovodom međunarodnih samita, a nedavno jepovod bio rat u Iraku. Manje su vidljive brojnegrupe i pokreti širom sveta koji se suprotstavlja-

ju dominaciji svemoćne globalizovane ekono-mije:

To je mondijalizacija sa svim svojim protiv-rečnostima, ali ne nužno i kraj Istorije:141

poslednjih godina oseća se izvesno građan-sko komešanje – poratni produktivizamdošao je do svoje granice i naši savremenicisu ostali kratkih rukava...142

Longo mai nikad nije bio zamišljen kao ostrvoblaženstva na koje bi se čovek mogao povući.Evropska kooperativa je deo društva koji posto-ji na margini postojećeg ekonomskog sistema.Provansa danas više nije “napušten” region:

I vrlo rano su shvatili da ih je opet dohvatilaruka industrijskog društva:Nisu samo turističke gomileOtkrivale zabačene krajeve

Decentralizacija autoputeva i železniceOtvorila ih je za novu urbanizaciju

Ali su shvatili i toDa radioaktivni oblaci, posledice ekonomske

krize,ratovi i patnje izazvani ekonomskom mašinom,

mašinom koja sve pretvara u novacne oklevajući ni pred kakvim razaranjem,

da se sve to ne zaustavlja na imaginarnoj grani-ci ‘alternativnog’...143

396


141 Izraz Fransisa Fukujame: kraj konkurencije između dva sistema označava i kraj istorije, tepolitička borba više nema smisla...

142 Alex Robin, “Un tour d’horloge de sablier”, brošura Place à l’utopie, 25 ans Longo maï, ProLongo maï, Bâle, 1998.

143 Johannes Vogele, La passarelle défile, tekst za istoimeni film o preradi vune, deljen publi-ci za vreme projekcije, Longo maï, Bâle, zima 2002/2003.

Opisati situaciju iz unutrašnjosti pokreta danasje složena stvar. Kolektivi koji žive u raznim ko-operativama razvijali su se svako na sopstveninačin i izgradili su sopstvene “zajedničke tradi-cije” koje zavise od raznih činilaca: sastav i veli-čina grupe, lokalni i regionalni kontekst itd.Raznovrsnost aktivnosti, od Zakarpatja do Ko-starike, otežava opšti pogled. Danas je gotovonemoguće biti neprestano obavešten o svim ak-tivnostima u svim kooperativama. Ja većim de-lom godine živim u kooperativi u Limanu, kojaima najveći kolektiv i najraznovrsnije aktivno-sti. Moje sagovornice i sagovornici za ovo po-slednje poglavlje uglavnom su Longomajevci izLimana.

Pokušaću da predstavim nekoliko aspekata.

Solidarnost, internacionalizam, mešavina kul-tura, moralna i intelektualna autonomija i sa-moupravljanje su, između ostalog, i dalje osno-ve Longo maija. Ali one se s vremena na vrememoraju redefinisati u odnosu na unutrašnji ispoljni kontekst.

Na jednoj konferenciji o univerzalnim ieksperimentalnim utopijama švajcarski filozofHans Zaner je rekao:

†...‡ Ona †eksperimentalna utopija‡ doistarazmišlja na univerzalan način, ali se ostva-ruje u malim prostorima i malim, komuni-

tarno organizovanim grupama. Zato je onavrlo fleksibilna i kadra da brzo sprovedeideje u praksu, da ih testira metodom ‘po-kušaja i pogreške’ i zatim ispravi. Ona raz-mišlja i o ciljevima. Ona, na primer, možestaviti solidarnost iznad ‘shareholder value’i živeti na taj način iako veliko društvo neprihvata njene preferencije. Ona nije misi-onarska zato što ne želi da promeni svet ucelini, već onaj deo sveta u kojem živi izve-sna grupa. Ona menja ‘kulturu zajednice’.Pošto ne govori u ime svih i ne obraća se svi-ma, ona prihvata činjenicu da drugi živedrukčije. Njena vrlina je prihvatanje razlikekoje je povezano s njenom sopstvenom hra-brošću da bude drukčija.144

Šta su danas aktivnosti Longo maija? Svaka ko-operativa učestvuje u lokalnoj i regionalnoj po-litici. U Limanu su, na primer, 1983. godinedva Longomajevca izabrana u opštinski od-bor.145 Aleks Roben je predsednik Lige za ljud-ska prava u departmanu Provansalskih Alpa iistovremeno predsednik Radio Zenzina čiji re-porteri obilaze sve važne događaje u regionu.Pred razne izbore146 radio uživo emituje deba-te kandidata.

U Meklenburgu su se Longomajevci anga-žovali u odbrani izbeglica i u regionalnim akci-jama protiv rata u bivšoj Jugoslaviji i Iraku. U

397


144 Intervencije Hansa Zanera na konferenciji za štampu koju je organizovao Longo mai uBernu 22. maja 1997, objavljene u brošuri Les 25 ans des Coopératives Longo maï– place à l’utopie,Pro Longo maï, Bâle, 1988.

145 U ovom trenutku to su Žerar Šopen i Kristijana Varta.146 Aleks je 1985. i 1992. godine bio kandidat na kantonalnim izborima u kantonu Forkal-

kjea, i osvojio je 4,5% (PSU), odnosno 8% (zeleni); na izborima za zakonodavna tela1988. godine Izabel Burbulon osvojila je 2.5% (crvena i zelena alternativa).

Švajcarskoj FCE uvek zauzima stav prema aktu-elnim političkim događajima, a prošle godineLongo mai je vodio kampanju za spasavanjecentrale za vunu;147 nekoliko Longomajevacaangažovalo se u prilog ljudima bez isprava imobilizaciji javnog mnjenja za odbranu njiho-vih prava. U Austriji još traje borba u oblastimedija, a kancelarija FCE-a u Ajzenkapelu idalje se bavi agencijom AIM. Ovo nabrajanjeje, naravno, nepotpuno, i moglo bi se još dugonastaviti.

Agrarna politikaPoljoprivreda je oduvek bila jedna od glavnihpreokupacija Longo maija. Pošlo se od nastoja-nja da se revalorizuje prostor kojim raspolažukooperative, od lokalne i regionalne implanta-cije, saradnje s poljoprivrednicima u okolinikoji dele slične ideje, kao i od nastojanja da setaj rad postavi u širi nacionalni i međunarodnikontekst.148

O tome sam razgovarala sa Antoanom deRifrejom, koji već gotovo trideset godina živi uLongo maiju. On je pre svega odgajivač ovaca iratar. Antoan i još nekoliko Longomajevacaučestvuju poslednjih godina u aktivnostimaKonfederacije seljaka (Conf.), francuskog sin-dikata seljaka koji su 1987. godine osnovali ot-padnici iz tadašnjeg sindikata. Želela sam daznam šta danas znači sindikalni angažman jer jejedno od polazišta Longo maija bio stav da jesindikalna borba ograničena:

Konfederacija svim silama nastoji da budenezavisna od političkih partija i vlada. Natoj osnovi smo joj se pridružili. Ona imajaku samoupravnu tendenciju, svake godi-ne se obnavlja nacionalna direkcija. Ali idalje smo oprezni. Ako se ona na bilo kojinačin kompromituje s nekom partijom ilivladom, istupićemo, i nećemo biti jedinikoji će to učiniti.149

Konfederacija dovodi u pitanje produktivizamu poljoprivredi, metode i sredstva proizvodnjekoji imaju štetan uticaj na životnu sredinu; bo-ri se protiv nestajanja sitnog seljaštva, protivgenetskih manipulacija, itd.:

Njihovo viđenje poljoprivrede vrlo je bli-sko našem. S nekoliko prijatelja mi moosnovali jednu sekciju Konfederacije uProvansalskim Alpima. Tu smo dobroupoznali seosku sredinu u regionu, ali ibrojne ‘neoruralce’ koji su se ovde nastani-li u poslednjih 25 godina. Iz toga je nastaoPaïsalp. Učestvujemo i u nacionalnim sa-stancima i akcijama Konfederacije. Reč je oborbi protiv koncentracije poljoprivred-nog zemljišta i zemljišne spekulacije s ci-ljem da se sačuvaju mala gazdinstva i podr-že mladi koji žele da se nastane na nekojfarmi i, opštije, o merama za odupiranjedominaciji industrijske poljoprivrede ipoljoprivredno-prehrambene industrije.

398


147 Vidi i str. 17.148 Na primer u okviru udruženja: Coordination Paysanne Européenne ili Via Campesina; u

udruženju Kokopelli, koje ima za cilj održavanje proizvodnje semena.149 Razgovor sa Antoanom de Rifrejom, maj 2003.

Na primer, o uspostavljanju kratkih tokovaprodaje. To gotovo uspeva u regionima kaošto je naš, ali je veoma teško u regionima saintenzivnom poljoprivredom. Poljoprivre-da je izgubila deo svoje snage, ali je posled-njih godina u Francuskoj revalorizovan po-sao seljaka zahvaljujući, između ostalog, ak-cijama Konfederacije. U Francuskoj je bilomnogo akcija protiv OGM-a (genetički ma-nipulisanih organizama); te akcije su ome-le njihovo širenje.

Ranije se na seljaka gledalo kao na ‘gea-ka’, danas je drukčije. Potrošači su postalisvesniji. Oni više ne ulaze u samoposluguzatvorenih očiju, žele da znaju kako je pro-izvedena hrana koju kupuju. U tom poljutreba da delujemo.150

Posle rasističkih nemira protiv marokanskih se-zonskih radnika u El Ehidu u Španiji februara2000. godine, FCE je poslao jednu delegacijuu Andaluziju gde se u plastičnjacima na30.000 hiljada hektara proizvodi povrće, kojese zatim izvozi po celoj Evropi kroz velike lance

distribucije. Otada jedna grupa FCE-a radi sproizvođačima, ekspertima, studentima i uni-verzitetskim osobljem na analizi situacije se-zonskih radnika u sektoru voća i povrća u višeevropskih zemalja pokušavajući da otkrije uzro-ke i posledice masovne emigracije iz zemalja ju-ga, kao što je Maroko. Jedan od zaključaka testudije jeste to da u većini evropskih zemalja po-ljoprivreda više ne može da zadovolji kriteriju-me konkurentnosti i isplativosti ako ne upošlja-va “tajnu” radnu snagu.151

TeoretičariDruga grupa se okrenula kritici društva na teo-rijskom planu. Njeni pripadnici imaju vrlo kri-tički stav prema sindikalnom radu i lobiranju uevropskim institucijama i vladama.152

Johanes Vogele živi u Longo maiju od 1983.godine. On i nekoliko prijatelja radili su sagrupom Krizis:153

Čitao sam Gija Debora i situacioniste kadsam, preko jednog prijatelja u Nemačkoj,naišao na grupu Krizis. Ta grupa mi je za-

399


150 Isto.151 Vidi i El Ejido, terre de non-droit, brošura, 138 strana, FCE/CEDRI, Bazel, 2000 i Le goût amer

de nos fruits et légumes – l’exploitation de migrants dans l’agriculture intensive en Europe,brošura, 132 strane, Ascension Uriarte i Nicholas Bell na čelu redakcije, FCE i l’Associa-tion pour un nouveau développement, F-38700 Corenc. U aprilu 2003. godine, na far-mi Ulenkrug, održan je seminar “Sezonski radnici u Nemačkoj”.

152 Na primer, povodom akcije u prilog švajcarske Centrale za vunu, kad se odlučivalo o tomeda li Longo mai treba da iznese predlog direktno vladi.

153 “Grupa Krizis definiše sebe kao teorijski forum za reformulaciju radikalne kritike društva.Poraz tradicionalnog marksizma za nas nije razlog da postanemo ‘realisti’, u smislu koji tojreči daje tržišna ekonomija, već ukazuje na nužnost prekoračivanja njegovih teorijskih ipraktičnih ograničenja.”Odlomak iz predstavljanja grupe Krizis (www.krisis.org). Istoi-meni časopis objavljuje teorijske tekstove o kritici tržišnog društva.

nimljiva zato što njeni pripadnici pokuša-vaju da analiziraju političku i društvenu si-tuaciju izvan uobičajenih šema ugnjeteni--ugnjetači, dobri i rđavi. Oni nastoje darazumeju probleme u njihovom istorij-skom kontekstu, kao društvene odnose kojiustanovljuju te kategorije.

U njihovoj kritici rada, na primer,može se naći direktna veza s Longo maijem.Sadržaj rada nije važan, njegov osnovni ciljje valorizacija, to jest novac. Rad je sfera iz-van života.154 U Longo maiju možemo re-lativno slobodno da odlučujemo o svojimaktivnostima, možemo da postavljamo pi-tanja o njihovom smislu zato što nismo podneposrednim pritiskom rentabilnosti.

Ja vidim perspektivu u pokušaju da seod sistema odvoje što veći sektori, organi-zovani u male grupe u kojima odnosi nisunastali kroz tržište ili proizvodnju robe.Longo mai s tim eksperimentiše tridesetgodina na srednjoj lestvici; postavlja se pi-tanje kako bi mogao da postavi svoja isku-stva u širi društveni kontekst i da ih formu-liše zajedno s drugim grupama?

†...‡ Grupa proizvođača poput Paisalpamože da prodaje svoje vrlo dobre proizvodedirektno, ali da ipak bude prinuđena da

proizvodi na najrentabilniji mogući način ida proizvode prodaje pre svega turistima sdebelim novčanicima. To bi, međutim,mogla biti jedna etapa odvajanja koje sampomenuo, ako želimo da pođemo u tompravcu.155

U saradnji sa advokatima iz više zemalja jednagrupa radi na analizi evropskog zakonodavstva osaradnji policijskog i sudskog aparata. Onaupozorava na to da ta saradnja predstavlja pret-nju slobodama pojedinca.156

Traženje novih oblika osporavanjaSedrik Berto živi četiri godine u Longo maiju.Pre toga se angažovao u jednoj anarhističkojgrupi, zatim u odborima za podršku Ćapasu, ugrupama nezaposlenih, u AMP-u,157 a ondaje, za vreme Interkontinentalnog karavana,sreo pripadnike Longo maija.158 Posetio jekooperativu u Limanu i privukli su ga lepotaprirode, ozbiljnost, dugoročne perspektive ipotencijali koje je tu video. U skvotovimamnogo energije odlazi na odbranu samog me-sta; ovde je video mogućnost da razvija projek-te u manje “astmatičnom” ritmu. Sedrik i ne-koliko drugih Longomajevaca deo su grupeSans Titre:

400


154 U postojećem okviru FCE-a tri godine je radila komisija “vreme, rad, život”, koja se bavi-la kritikom plaćenog rada i pojmom rada uopšte. Ona je organizovala dva seminara o tojtemi. Vidi i izveštaje u Archipel, 51, 52 i 53.

155 Razgovor sa Johanesom Vogeleom, maj 2003.156 Vidi i Fortress Europe? – Circular letter, ur. Nicholas Busch, www.fecl.org.157 Svetska akcija naroda protiv slobodne razmene i OMC, neformalna mreža ponikla na me-

đunarodnim sastancima koje su sazvali meksički zapatisti.158 Tokom mesec dana 450 predstavnika pokreta s južne hemisfere krstarili su Evropom upo-

zoravajući na pogubne posledice međunarodne ekonomske politike u njihovoj zemlji.

Grupa Sans Titre ponikla je iz života u ko-lektivu. Ona okuplja grupe i pojedincekoji izdaju bilten, redovno organizujukulturne i političke akcije i okupljaju sesvaka dva meseca. Reč je o traženju novihoblika političkog delovanja i frontalnomnapredovanju kako u teorijskoj, tako i upraktičnoj ravni. Pripadamo grupi Sanstitre zato što ja i drugi želimo da ostanemou dodiru s prijateljima i zato što želimo daučestvujemo u akcijama, na primer, uokviru AMP-a. U dinamici tih kolektivaLongo mai može da doprinese razvijanjudugoročnih perspektiva. Štaviše, u Longomaiju se nalaze ljudi koji su bili političkiangažovani 60-ih i 70-ih godina. To jezanimljivo za mlađe generacije zato što suone odsečene od svoje istorije. Nedostajemi, međutim, bolje prenošenje istorije,ne samo istorije Longo maija. Ranije ste,na primer, satima diskutovali o radnič-kom pokretu; danas toga gotovo da i nema.Kad se nađem u situaciji da treba da govo-rim o Longo maiju ili da odgovaram nakritička pitanja, često imam osećaj da bra-nim istoriju koja nije moja. S druge stra-ne, u Longou postoji izvesna rutina, a ugrupi Sans titre ima mnogo energije iimaginacije. Mislim da je danas Longootvoreniji prema takvim pokretima. Nekovreme sam imao utisak da se sve što izlazi izokvira svakodnevne rutine vidi kao smet-nja.159

Pogled unazad ka budućnosti

Razumećete da se Longo mai, po uzoru nasvemir, atomizira u sitne deliće posle hiper-koncentrisanog Big Benga u početku. To da-je mnoštvo srodnih krugova koji se presecajukao kakav biciklistički metež na Mon Vantuui rezultiraju bezbrojnim inicijativama nalikna mehuriće penušavog apirina...160

Longo mai se nalazi pred izazovom da pronađeput između održavanja i razvijanja onoga što jeizgrađeno i otvaranja prema novim inicijativa-ma preduzetim “iznutra” ili predloženim “spo-lja”. S vremena na vreme Longo maiju se obra-ćaju grupe koje imaju slične projekte s molbomza podršku:

†...‡ Često moramo da žongliramo izmeđusvojih potreba, želja, sposobnosti, afiniteta,savesnosti i nesavesnosti, ne računajući‘spoljne’ zahteve kojima je još teže ovladati –sve to da bi se stvorila jedna više raspršenanego koncentrisana organizacija...161

Mlađa generacija poistovećuje se sa osnovamapolitičke analize iz 1972. godine:

Stavovi usvojeni u vreme stvaranja pokretaostali su isti u razumnim granicama, upr-kos, između ostalog, žalosnom porazu so-vjetskog kapitalizma i naglom jačanju libe-ralizma. Suočeni smo s rastakanjem dru-

401


159 Razgovor sa Sedrikom Bertoom, maj 2003.160 Alex Robin, “Année buleuse”, Nouvelles de Longo maï, 83, februar 2003.161 Vidi prethodnu fusnotu.

štva, nemogućnošću slobodnih i ravno-pravnih ljudskih odnosa i nezavisnog mi-šljenja ili delovanja...162

Šta su poslednjih godina motivi za pridruživa-nje Longo maiju? Postavila sam to pitanje ne-kolicini novih “članica” i “članova” i evo rezi-mea njihovih odgovora:

“Raznovrsnost manuelnih i intelektualnihaktivnosti, samoupravljanje, otvorenost...”

“Organizacija svakodnevnog života,globalni životni projekat, susreti s najra-znovrsnijim ljudima...”

“Ozbiljnost, lepota regiona, moguć-nost pravljenja dugoročnih projekata...”

“Nema plate, nema privatne svojine...”“Život u kolektivu, poverenje...”163

Ali svi, mladi i oni manje mladi, vide problemekoje, dan za danom, donosi kolektivni život.Aleks ukratko opisuje teškoće posle kongresa naBožić 2002. godine:

Započeli smo godinu tako što okupilo nasdvesta iz raznih kooperativa †...‡ da mirno itrezveno procenimo stanje, bez posebnihpriprema jer nas je, izgleda, posle tridesetgodina napustio voluntarizam. Sastali smose u sali Granž-Neva, †...‡ našoj glavnojagori. †...‡ Stara renovirana sala čiji se ka-

men užasava praznog prostora i žudi da seispuni žagorom dostojnim neke istambul-ske pijace. †...‡ Progovorimo o javnomprostoru koji je i dalje nezaobilazan, poštosu ljudi iz Longo maija preuzeli na sebeizazov Vavilonske kule, izazov koji pobuđu-je zajednički smeh na površini prijateljsta-va, ljubavi, seoskih aktivnosti, prirodnihritmova, jednom reči – blagostanje prosto-ra slobode. Ali to jednako iscrpljuje kad seodnosi istroše, kad je teško s nekim podeli-ti sopstvene poglede, kad je razdražljivostna vrh jezika, na korak od raskida.164

Mnogi smatraju da diskusije na generalnim sa-stancima u kooperativama, ali i za vreme “me-đuzadružnih” okupljanja moraju imati jasnijestrukture da bi se zajednički odlučivalo, uz uče-šće svih, i da bi se definisala zajednička merila.Johanes kaže:

U grupi je teško ostati precizan i trezven uraspravama jer nivo emocija uvek igra zna-čajnu ulogu. Mogu vrlo dobro da radim ne-što s ljudima prosto zato što ih volim, čak iako se s njima ne slažem u nekim stvarima.Ali to čini konfrontacije veoma složenim.165

Pojedinac i kolektiv – antagonizam?Da, u početku su lične potrebe bile podređeneinteresima grupe, ali “novopridošli” kažu da

402


162 Cédric Bertaud, Maxime Biaumet, Raphaël Mangano, Sylvain Bineau, “moi aussi, quandj’avais ton âge...”, Nouvelles de Longo maï, 84, maj 2003.

163 Razgovori s Doroteom, Fernandom, Sedrikom, Sofi, Mabel, Silvenom, Janikom, maj2003.

164 Alex Robin, “Année buleuse”, Nouvelles de Longo maï, 83, februar 2003.165 Razgovor s Johanesom, maj 2003.

danas nije teško stvoriti individualni prostor. Upočetku se nije govorilo o ličnim problemima,oni nisu smeli da postoje zato što su u Longomaiju živeli ljudi koji su izabrali jedan način ži-vota, način koji im je izgledao idealan. Sa izve-sne distance danas mogu da kažem da su ti pro-blemi, naravno, mučili Longomajevce i da suoni prošli kroz bolno iskustvo da svako nosi svoj“prtljag” nerešenih problema, ali i potreba, že-lja itd., koji se ne mogu večito žrtvovati zbog“viših” interesa. Oni su isto tako shvatili da ukolektivu nastaju dodatni problemi i da grupane može sve da reguliše...

U odeljku svoje teze koji govori o Longomaiju Hajke Šibek kaže da interesi grupe i inte-resi pojedinca nisu nužno protivrečni:

Naravno, opstanak kooperativa i interesigrupe su ispred opstanka i interesa poje-dinca, ako je uopšte moguće posmatrati ihodvojeno.166

Po mom mišljenju, odnos između tih interesadelimično je subjektivna stvar, ali je, u suštini,reč o podeli zahteva i odgovornosti. U svojojknjizi o trećim francusko-nemačkim putevima,Tomas Keler citira Denija de Ružmona, koji jeu knjizi Budućnost je naša stvar posvetio jedno po-glavlje Longo maiju. Longomajevci nisu pozna-vali njegove teorije o personalizmu; njegovo za-nimanje za Evropsku kooperativu verovatno ni-je bilo slučajno. De Ružmon definiše osobu – zarazliku od individue – kao ljudsko biće koje de-

li odgovornost sa svojim bližnjim. Rekla bih dase to viđenje može primeniti na Longo mai bezreligijske konotacije:

Istinski odnos između ljudskih bića je za-jednica odgovornih osoba. †...‡ Njegovosredište je u svakoj od osoba koje čine zajed-nicu, i on je definisan upravo tim sredi-štem. On je dugoročna posledica spontanogčina koji ujedinjuje Ja i Ti vezom odgovor-nosti.167

Deljenje odgovornosti za stvari u čijoj se izgrad-nji učestvovalo, bez redovnih dogovora i bezmogućnosti da se njihov smisao dovede u pita-nje, nije nešto što se zbiva samo od sebe. Sedrikvidi teškoću u tome što se održava mnogo aktiv-nosti, a nije postignut dogovor o prioritetima:

Čini mi se da je jedan od najvećih problemakoje moramo da rešimo protivrečnost iz-među velike grupe i stalnog pomanjkanjaljudi za razne aktivnosti. Longo mai imabrojne angažmane i započeo je aktivnostikoje treba dugo voditi ili pratiti. To postajesve teže zato što s vremenom ima sve više ak-tivnosti. Neke od njih su zaustavljene ili seodržavaju na tihoj vatri, ali o tome se ne go-vori dovoljno, nema pravog odlučivanja,prosto se ide dalje bez rasprave.168

Za vreme jednog internog skupa pred kongresna Božić 2001. godine, Matje Fire je rezimirao:

403


166 Heike Schiebeck, Wandern über die Grenze – eine humangeographische Fallstudie. Vidi str. 48.167 Navedeno u Thomas Keller, Deutsch-franzözische Dritte-Weg-Diskurs, Munich 2001., str. 242.168 Intervju sa Sedrikom, maj 2003.

S one strane pojmova Dobra i Zla, dobrih irđavih, moglo bi se govoriti o kohabitaciji –koja je ponekad izvor nesporazuma – izme-đu stalno nastanjenih ‘upravljača’ i onihkoji ‘periodično učestvuju u samouprav-nom spektaklu’, sve brojnijih nomada kojiperiodično navraćaju. Bez rasprave je goto-vo nemoguće realizovati projekte za koje jepotreban kontinuitet, godinu dana ili više,ukoliko oni ne počivaju na vrlo malombroju pojedinaca.169

Unutrašnjost – spoljašnjostOblici delovanja su se promenili, granice iz-među Longo maija i “spoljašnjosti” postale supropustljivije, naročito za “saveznike” u raznimdomenima ili za one koji više ne žive u nekomod kolektiva Longo maija ali ne žele da prekinukontakte.

Kontakti s povremenim ili trajnim save-znicima, kao i s bivšim Longomajevcima obič-no počivaju na prijateljstvima između nekolikoosoba, ali postoje i lične averzije koje često ote-žavaju odnose.

U tom pogledu nema opštih, pisanih kon-vencija. Ako neko napusti Longo mai nema“odštete”, ali se, u nekim slučajevima, možedodeliti privremena finansijska pomoć. Čini seda je nemoguće imati jedinstven stav o tome;Longo mai mora naučiti da živi sa izvesnimprotivrečnostima koje iz toga proizlaze i s če-stim teškoćama u komunikaciji.

Sa svoje strane, nadam se da mi, Longoma-jevci, i mnogi drugi, nikad nećemo prestati da

postavljamo pitanja o smislu onoga što radimo,čak i ako odgovor nije uvek nadohvat ruke. Utom duhu završavam ovaj rad citirajući još jed-nom Johanesa:

Početi konkretno živeti zajedno,ne ekonomsko preduzeće, politička partija

prijateljstvo, lična ljubavveć jedan društveni kosmos

u kojem je odlučivanje prilagođeno sporostiljudskih odnosa

proživljenim potrebamagde svako ima svoju stvarnu važnost

a ne samo načelnu? †...‡Ima li još smisla postavljati slična pitanja?

Zar mehanizam nije postao savršen?Zar nas još nije potpuno progutao? †...‡

Ali zar to što postavljamo pitanje,zar to nije već odgovor?

Recimo otvoreno – ono što radimo nije savršeno.

A kako bi i moglo biti?Mi smo ljudi kao i mnogi drugi

Smrtnici(barem većina)

Sa osećanjima, nadarenošću i glupošćuPonikli iz sveta takvog kakav jeste

Iz protivrečnosti koje su ponekad nametnuteA ponekad se uveliko mogu izbeći

Jednog sveta u kojem zasad nismo deo odgovora već pre deo pitanja!170

Bazel/Liman, proleće 2003.

404


169 Neobjavljeni interni dokument.170 Johannes Vogele, Le Passarelle défile, 2002/2003

LITERATURA

Beecher Jonathan, Fourier, Le visionnaire et son monde, California, 1986

Busch Brigitte, Lepena. Ein Dorf macht Schule. Eine Mikrountersuchung sozialerund kultureller Gegensätze, Drava-Verlag, Klagenfurt, 1996

Busch Brigitte, Der virtuelle Dorfplatz. Minderheitenmedien, Globalisierung und kulturelleIdentität. Drava Verlag, Klagenfurt, 1999

Caty Gilbert-François, Les héritiers contestés - Longo maïet les media d'Europe, Ed.Anthropos, Paris,1983.

Centre de documentation, d'éducation et d'action contre les manipulationsmentales C.C.M.M. (Hrsg.), Les sectes: état d'urgence. Albin Michel, Paris,1995

De Rougemont Denis, L'avenir est notre affaire, Ed. Stock, 1977

Keller Thomas, Deutsch-französische Dritte-Weg-Diskurse, München, 2001

Keller Thomas, Les Verts allemands, un conservatisme alternatif, L'Harmattan, Paris,1993

Labica Georges, (directeur), Les nouveaux espaces politiques, L'Harmattan, Paris,1995

Pellegrin Pierre, Le Contadour, mythes et réalités, Digne les Bains, 1992

Wilde Oscar, aphorismes. Ed. Mille et une nuits, Paris 1995

Willette Luc, Longo maï20 ans d'utopie communautaire, Syros, Paris 1995

Mémoires:

Dejean Nicolas, L'agriculture paysanne : vers un développement rural à échelle humaine,BTSA ACSE, Session 1999/2001

Deschamps Marie, Longo maï: les contradictions d'une tentative d'utopie concrète comme fac-teur de pérennité d'une communauté contestataire, mémoire de maîtrise de sociolo-gie sous la direction de Monsieur Nahel, Université de Rouen

Müller Benjamin, Methodische und konzeptionelle Ansätze alternativer Lebensgemein-schaften. Diplomarbeit im Fachbereich Sozialpädagogik der Fachhoch-schule Köln (1. Gutachterin Dipl.-Soz.Päd. Elke Ostbomk-Fischer)

Orenes Cyrielle, Coopérative européenne Longo maï, une micro-société dans le règne de l'in-dividualisme. Licence d'ethnologie 1993/94, anthropologie culturelle, sousla direction de Madame Jocelyne Bonnet

Schiebeck Heike, Wandern über die Grenze – eine humangeographische Fallstudie.Diplomarbeit an der Universität Klagenfurt, Institut für Geographie undRegionalforschung, November 2002

405


Documents

09 Marija Beatris - Fabrika knjiga · EVROPSKA KOOPERATIVA LONGO MAI: IDEJE I PRAKSA MARIJA BEATRIS GRAF-ROBEN S francuskog prevela Slavica Mileti} UVOD Evropsku kooperativu Longo