1. Kob Poglavara Kletnika

8/20/2019 1. Kob Poglavara Kletnika

http://slidepdf.com/reader/full/1-kob-poglavara-kletnika 1/181



1. Kob poglavara kletnikabižuterije. Oslanjale su se o tezgu u izazovnim položajima i Kovenant oseti da mu se i protiv njegove voljesteglo grlo. Uhvatio je sebe kako zamera devojkama na tako izazovnim bokovima i grudima - oblinamanamenjenim milovanjima drugih muškaraca, a ne njegovim. On je bio impotentan. Usled propadanja nerava,njegova seksualna moć postala je samo još jedan od amputiranih delova. Bila mu je uskraćena čak imogućnost da olakša požudu; mogao je do besvesti u sebi da dočarava želje, ali nije bio u stanju ništa da

preduzme. Bez ikakvog upozorenja, odjednom se setio svoje žene i sećanje na nju gotovo je pomračilosunčevu svetlost, trotoar i ljude ispred njega. Ugledao ju je u jednom od onih neprozirnih noćnih ogrtača kojeoj je kupio, dok joj se grudi izazovno ocrtavaju ispod tankog materijala. Srce mu je zavrištalo: Džoan, kako sito mogla da učiniš? Zar je bolesno telo važnije od svega ostalog?

Obuhvativši rukama svoja ramena poput davitelja, potisnuo je sećanje. Takve misli predstavljale suslabost koju sebi nije mogao da dopusti; morao ih je izbiti iz glave. Bolje je biti ogorčen, pomisli on. Ogorčenostpreživljava. Izgleda da je još samo nju bio u stanju da iskusi.

Obeshrabren, otkri da je prestao da se kreće. Stajao je nasred trotoara stisnutih pesnica, dok su muse ramena tresla. Grubo natera sebe da se ponovo pokrene. Već pri prvom koraku sudario se s nekim.

Nečist prokažena.Na trenutak je ugledao nešto žuto-smeđe; osoba na koju je naleteo kao da je bila odevena u

prljavu, crvenkasto-smeđu odoru. Ipak nije zastao da se izvini. Nastavio je da korača kako ne bi morao da sesuoči sa strahom i gnušanjem tog građanina. Posle sasvim kratkog vremena, njegovi koraci ponovo postadošeprazni i mehanički.

Upravo je prolazio kraj ureda kompanije za elektrodistribuciju - koja je bila poslednja u nizu razlogazbog kojih je lično došao da plati račun za telefon. Pre dva meseca poslao je ček elektrodistribuciji - suma jebila zanemarlj iva; trošio je krajnje malo električne energije - ček mu je vraćen. U stvari, koverat nije ni biootvoren. Na priloženoj cedulji stajalo je da je nepoznata osoba platila njegove troškove za struju za najmanjegodinu dana unapred.

Posle borbe sa samim sobom, shvatio je da ako se ne odupre sličnim nastojanjima okoline, uskorouopšte neće imati razloga da zalazi među l jude. I zato je danas peške prevalio dve milje do grada kako bilično platio račun za telefon - da bi pokazao ostalima kako ne namerava da dopusti da ga liše ljudskosti.Besan što su ga izopštili, tražio je načina da im prkosi, da brani prava svoje obične, smrtne krvi.

I to lično, pomisli on. A šta ako je zakasnio? Ako je račun već plaćen? Zbog čega je onda ličnodolazio?

Na tu pomisao srce mu zadrhta. Na brzinu je ponovio VPE, a zatim vratio pogled na obešeni znakTelefonske kompanije Bel, udaljene pola bloka od njega. Dok je išao dalje, svestan pritiska da se odupreteskobi, primetio je da mu kroz um promiče melodija koja prati njegove korake. Potom se prisetio i reči:

Zlatni dečače sa stopom od pamuka,Daj da ti pomognem usred tvojih muka.

Ako te poguram stići ćeš k'o san Ali baš si ti šeprtljav deran!

Ta poskočica se podsmešljivo kikotala u njegovom umu, a njen grubi ritam nasrtao je na njegapoput uvreda, praćen laganom striptiz muzikom. Pitao se postoji li kakva gojazna boginja negde natajanstvenim nebesima vaseljene, koja oblikuje njegovu burlesknu sudbu: Ako te poguram (poruga) stići ćešk'o san - ali baš si ti šeprtljav deran! (bolno ismevanje). Oh, pa u redu, zlatni dečače.

Ipak nije bio u stanju da se podrugivanjem oslobodi ove misli, jer je nekada i on bio neka vrstazlatnog dečaka. Bio je srećno oženjen. Imao je sina. U ekstazi i neznanju napisao je roman koji se godinu

dana zadržao na svim bestseler listama. On mu je omogućio da sada ne oskudeva u novcu.Bio bih još imućniji, pomisli on, da sam bio svestan da pišem jednu takvu knjigu.

Ali on to nije znao. U vreme kada je još pisao knjigu nije čak ni verovao da će za nju pronaćiizdavača - bili su to dani neposredno pošto se oženio Džoanom. Ni ona ni on nisu razmišljali o novcu iliuspehu. Njegovu maštu zapalila je čista iskra stvaralaštva; a topla čarolija njenog ponosa i gorlj ivosti podsticalisu ga da plamti poput električnog luka, i to ne nekoliko sekundi ili delića sekundi, već čitavih pet meseci, divljeispuštajući energiju koja je izgleda ni iz čega stvorila taj predeo zemlje pukom silom svoga sjaja - brda i litice,drveće povijeno pod snažnim naletima vetra, ljude mračnih strasti, sve je to predala postojanju ona bela munjakoja je zaparala nebesa vinuvši se iz gromobrana njegovog pisanija. Kada je završio, osećao se tako isceđen izadovoljan kao da je celokupnu životnu ljubav izrazio tim jednim činom.

Nisu to bila laka vremena. Građenje visina i provalija bilo je veoma mučno, tako da je svaka reč kojue napisao poprimala oblik sasušene, crne krvi. A on nije bio čovek koji je voleo visine; nesputani izlivi osećanjanisu bili osobeni za njega. Ali ovo je bilo veličanstveno. Usredsređivanje na takvu žestinu bila je jedna od

najčistijih stvari koje su mu se ikada dogodile. Stameni jedrenjak njegove duše bezbedno je savladao duboki iopasni okean. Kada je poslao rukopis, učinio je to s nekom vrstom spokojnog poverenja.Page 2



1. Kob poglavara kletnikaZa vreme tih meseci dok je pisao, a potom čekao, živeli su od njene plate. Ona, Džoana Maht

Kovenant, bila je tiha ženica o kojoj su više izražavale njene oči i ten nego reči koje je govorila. Koža joj jeimala neki zlatni ton usled kojeg je delovala toplo i dragoceno poput silfa ili sukube radosti. Ali ona nije bila nikrupna ni snažna, tako da Tomas Kovenant nije prestajao da se čudi što ih ona oboje izdržava kroteći konje.

Izraz kroćenje, međutim, nije baš na pravi način oslikavao njenu veštinu u postupanju sa

životinjama. U njenom radu nije bilo ispitivanja snage, nisu postojali žestoki pastuvi divljih očiju kojima pena idena nozdrve. Kovenantu se činilo da ona ne kroti konje; ona ih je zavodila. Od njenog dodira opuštali su im sezgrčeni mišići. Njen mrmoravi glas smanjivao im je napetost u uglovima ušiju. Kada bi se popela na gola leđa,stisak njenih nogu bledeo je žestinu njihovog nerazumnog straha. Kada god bi joj konj izmakao kontroli, ona biednostavno skliznula s njegovih leđa i ostavila ga na miru dok ne izduva grč divljaštva koji ga je obuzeo. Zatimbi ponovo počela rad s tom životinjom. Na kraju bi ga povela u žestok galop po Nebeskoj farmi, kako bi konjupokazala da se može napregnuti do krajnjih granica ne suprostavljajući se njenoj vlasti.

Posmatrajući je, Kovenanta se osećao utučeno pred njenom veštinom. Čak i pošto ga je naučila daaše, nije uspeo da prevlada strah od konja.

Njen posao nije bio naročito unosan, ali prehranjivao je nju i njenog muža, sve do onog dana kadasu dobili od izdavača pismo u kome Kovenanta obaveštavaju da će mu objaviti roman. Toga je dana Džoanodlučila da je došlo vreme za dete.

Usled uobičajenog kašnjenja pri izdavanju knjiga, morali su još skoro godinu dana da žive odpredujma na račun Kovenantovih tantijema. Džoan je nastavila da radi na ovaj ili onaj način sve dok je bilasigurna da to neće ugroziti bezbednost deteta koje je nosila. Kada joj je telo reklo da je kucnuo čas, napustilae posao. Tog trenutka, njen se život okrenuo prema unutra, u toj meri se usredsredila na nošenje bebe da jenjen pogled okrenut prema svetu često ostajao prazan i osenčen iščekivanjem.

Pošto se dečak rodio, Džoan je objavila da će se zvati Rodžer, po njenom ocu i po ocu njenog oca.Rodžer! - zareža u sebi Kovenant dok se približavao vratima telefonske kompanije. To mu se ime

nikada nije dopadalo. Ali ljubav i ponos koje je osetio kada je ugledao detinje lice svoga sina, tako brižno i lepoizvajano, ljudsko i savršeno, prostrelili su mu srce bolom - da, bio je ponosan, što je kao otac učestvovao u tojtajni. A sada njegov sin više nije bio s njim - otišao je sa Džoanom, a on čak nije znao ni gde se nalaze. Zaštonije mogao da zaplače?

Narednog trenutka neko ga povuče za rukav. "Hej, gospodine," začu jedan plašljivi, užurbani glasić."Hej, gospodine." Okrenuo se s povikom koji mu je zastao u grlu - Ne dodiruj me! Nečist prokažena! - alizaustavilo ga je l ice dečaka koji ga je uhvatio za rukav i koji ga nije puštao. Dečak nije imao više od osam ilidevet godina - nema sumnje da je bio suviše mali da bi se toliko uplašio. Lice mu je bilo musavo, bledo-sivo odstraha i uzdržavanja, kao da je bio primoran da učini nešto što ga je užasavalo.

"Hej, gospodine", poče on tiho, a zatim ga ponizno zamoli još tišim glasom: "Izvolite. Uzmite."Potom tutnu neki stari list hartije u Kovenantovu ukočenu šaku. "Rekao mi je da vam dam ovo. Treba dapročitate šta piše. Molim vas, gospodine."

Kovenantovi prsti se nevoljno sklopiše oko hartije. On? razmišljao je glupo zureći u dečaka. On?"On." Dečak upre drhtavim prstom u pravcu iz koga je stigao Kovenant.Kovenant se osvrnu i ugleda starca u prljavoj, žućkastoj odori koji je stajao pola bloka odatle.

Mrmljao je, gotovo pevušio neku nejasnu, glupavu melodiju; usta su mu bila otromboljena, a usne i vilice muse nisu pomerale kako bi oblikovale ono što je mrmljao. Dugačka, raščupana kosa i brada vijorili su mu se okoglave na laganom povetarcu. Lice mu je bilo okrenuto prema nebu; činilo se da zuri pravo u sunce. U levojšaci držao je drveno čanče kakvo nose prosjaci. Desnom je stezao dugačak drveni štap, na čijem vrhu je biopričvršćen znak na kome je pisalo: "Čuvaj se."

Čuvaj se?

U jednom čudnom trenutku, sam taj znak kao da je zračio opasnost usredsređenu na Kovenanta.Kroz taj znak prolazile su opasnosti usmerene prema njemu, užasne opasnosti plovile su kroz vazduh putnjega, vrišteći poput lešinara. A među njima, gledajući u njegovom pravcu kroz vrisak, bile su oči - dva okapoput očnjaka, trula i smrtonosna. Posmatrala su ga s postojanom, hladnom i gladnom zluradošću,usredsređenom na njega kao da je on i samo on predstavljao crkotinu za kojom su tragale. Pakost je iz njihkapala poput otrova. U tom je trenutku zadrhtao od neobjašnjivog straha koji ga je obuzeo.

Čuvaj se! Ali to je bio samo znak, samo slepčev proglas pričvršćen za drveni štap. Kovenant se strese, a

vazduh pred njim se raščisti."Treba to da pročitate", ponovi dečak."Ne dodiruj me", promrmlja Kovenant kako bi mu ovaj pustio ruku. "Ja sam gubav."

Ali kada se okrenuo, dečaka više nije bilo.

2. "ZA TEBE NEMA NADE"Page 3



1. Kob poglavara kletnika

Onako zbunjen, brzo je osmotrio ulicu, ali dečaka više nigde nije bilo. Kada je okrenuo leđa staromprosjaku, ugledao je vrata na kojima je bilo ispisano pozlaćenim slovima: Telefonska kompanija Bel. Taj jeprizor bio dovoljan da zaboravi sve što mu je od njega u međuvremenu odvraćalo pažnju i da se zgrči odiznenadnog straha. Šta ako... Ovamo se uputio; došao je ovamo lično da bi se založio za svoje ljudsko pravo

da sam plaća vlastite račune. Ali šta ako...Stresao se. Bio je gubav; nije mogao sebi da dozvoli bilo kakve pretpostavke. Nesvesno je gurnuolist hartije u džep. Prošao je VPE sa nemilosrdnom odlučnošću. Zatim se napeo i krenuo prema vratima.

Neki je čovek žurno izišao kroz vrata i gotovo naleteo na njega, a onda ga je prepoznao i povukaose, a lice mu je iznenada posivelo od bojazni. Ovaj sudar prekinuo je Kovenantovo kretanje i on umalo nijenaglas povikao: gubavac, nečist prokažena! Ponovo je stao i dozvolio sebi kratku pauzu. Taj je čovek bioDžoanin advokat pri razvodu - niska, mesnata individua sva pretvorena u ljubazan i prijatan osmeh u čemu suadvokati i sveštenici pravi majstori. Kovenantu je ova stanka bila potrebna da se povrati od očajanja koje seočitovalo u advokatovom pogledu. I protiv njegove volje bilo ga je sramota što je on uzrok tog očajanja. Natrenutak nije mogao da se seti zbog čega je uopšte došao u grad.

Ali skoro u istom času u njemu je počelo tiho da ključa. Sram i bes bili su u njemu neraskidivopovezani. Neću dozvoliti da mi to čine, zakrešta on. U pakao! Nemaju na to prava. Pa ipak, nije tako lakomogao iz misli da odagna izraz advokatovog lica. To gnušanje predstavljalo je svršenu stvar, poput gubavosti -njegova opravdanost i ispravnost nisu se mogli dovesti u sumnju. Iznad svega ostalog onaj ko je oboleo odgube ne sme zaboraviti pogubnu stvarnost činjenica.

Dok je tako nepomično stajao, Kovenant pomisli kako bi trebalo da napiše pesmu.

To su blede smrti koje ljudipogrešno nazivaju svojim životima:

jer svi mirisi zelenih stvari koje rastu,svaki dah je samo ispuštanje daha groba.Tela se trzaju poput leševa-marioneta,a pakao se šeta smejući se...

Smeh - koje oštroumno opažanje. Vatru mu paklenu.Da li sam za to kratko vreme utrošio smeh namenjen čitavom svom životu?Osetio je da je upravo sam sebi postavio veoma važno pitanje. Smejao se kada mu je roman bio

prihvaćen - smejao se senkama dubokih i tihih misli koje su se talasale poput morskih struja na Rodžerovomlicu - smejao se kada mu je knjiga izišla iz štampe - smejao se zbog njenog prisustva na bestseler listama.Hiljade stvari velikih i malih ispunjavale su ga radošću. Kada ga je Džoana upitala šta u svemu tome nalazitoliko smešno, uspeo je tek da joj kaže kako sa svakim dahom u sebe uvlači ideje za narednu knjigu. Pluća sumu se nadimala od mašte i energije. Svaki put kada bi bio razdraganiji no što bi to mogao da zadrži u sebi,počeo bi da se kikoće.

Rodžer je imao šest meseci kada se roman proslavio, a šest meseci posle toga Kovenant zbognečeg još nije počeo ponovo da piše. Imao je suviše ideja. Kao da nije mogao da se odluči.

Džoana nije odobravala ovo neproduktivno preobilje. Spakovala je Rodžera i ostavila muža u tekkupljenoj kući, sa novouređenom kancelarijom u maloj, dvosobnoj brvnari koja je gledala na potok u šumi štoe ispunjavala stražnji deo Nebeske farme - ostavila ga je, izričito mu naredivši da počne ponovo da piše dokona bude s Rodžerom u poseti kod rođaka.

To je bio početak pada, trenutak kada je stena počela da se kotrlja ka njegovim stopalima od

pamuka - najpre uz zaglušujuća upozorenja, a potom udarom koji ga je pogodio tako snažno kao kada hirurgzaseče mesto napadnuto gangrenom. Čuo je ta upozorenja, al i se na njih nije obazirao. Nije shvatao njihovoznačenje.

Ne, radije no da potraži uzrok toj potmuloj tutnjavi, mahnuo je Džoani sa žaljenjem i nemimpoštovanjem. Znao je da je ona bila u pravu, da neće ponovo početi da radi ako izvesno vreme ne ostanesam; divio se njenoj sposobnosti da deluje čak i u trenutku kada se njemu srce cepalo usled teškog tereta kojise na njega svalio zbog njihovog razdvajanja. I tako kada ju je ispratio na avion, a kada je ovaj nestao s drugestrane njegovih obzorja, vratio se na Nebesku farmu, zaključao se u kancelariju, ukl jučio električnu pisaćumašinu i napisao posvetu za svoj naredni roman:

"Za Džoanu, koja je bila moj čuvar mogućeg."Prsti stadoše nesigurno da mu klize preko tipki i tek iz trećeg pokušaja mu pođe za rukom da bez

greške otkuca ovu jednu jedinu rečenicu. Ali nije bio dovoljno mudar da predvidi nadolazeću oluju.Nije obraćao pažnju ni na prigušeni bol u zglavcima i zglobovima; samo bi lupnuo koji put stopalom

da odagna trnce koje je sve jače osećao u njima. A kada je otkrio neosetljivu ružičastu mrlju na desnoj šaci ublizini korena malog prsta, naprosto ju je istisnuo iz misli. Dvadeset četiri časa posle Džoaninog odlaska, već jePage 4



1. Kob poglavara kletnikadobrano ogrezao u stvaranje zapleta nove knjige. Slike su mu se sl ivale kroz maštu poput slapova. Prsti su mupetljali, zaplitali se i kod najjednostavnijih reči, ali mašta je bila nepokolebljiva. Nije smeo nijednu misao dapropusti da bi očistio malu ranu koja se širila u središtu one ružičaste mrlje.

Džoan se sa Rodžerom vratila iz posete rođacima posle tri nedelje. Nije primetila ništa neobičnodok nije palo veče i Rodžer otišao na spavanje, a ona se našla u muževljevom zagrljaju. Prozori i vrata na kući

bili su zatvoreni jer je Farmom hujao hladni zimski vetar. U mirnom vazduhu dnevne sobe, osetila je slabi,sladunjavo bolesni zadah Kovenantove infekcije.Mesecima kasnije, dok je zurio u antiseptičke zidove svoje sobe u leprozarijumu, proklinjao je sebe

što nije stavio jod na šaku. Nije ga mučilo to što je izgubio dva prsta. Hirurški zahvat kojim su mu amputiralideo šake predstavljao je samo mali simbol udara koji ga je odvojio od života, izbacio iz vlastitog sveta kao dae neka vrsta malignog zagađenja. A kada ga je desna šaka bolela usled sećanja na izgubljene delove, taj bole predstavljao samo ono što je i trebalo da predstavlja. Ne, proklinjao je svoju lakomislenost, jer ga je lišilaposlednjeg Džoaninog zagrljaja.

Ali dok ju je te poslednje zimske večeri držao u naručju, nije ni pretpostavljao da je tako neštomoguće. Tiho joj pričajući o svojoj novoj knjizi, stezao ju je uz sebe, u tom trenutku zadovoljan što osećanjeno čvrsto telo uz svoje, što mu nozdrve golica njena sveže oprana kosa i što može da gleda sjaj njenetopline. Njena iznenadna reakcija ga je prenerazila. Pre no što je i shvatio šta ju je uznemirilo, ona je već bilana nogama, vukući ga sa sofe. Držala je između njih podignutu njegovu desnu ruku, pokazujući mu nainfekciju. A glas joj je škripao od besa i zabrinutosti.

"Oh, Tome! Zašto ne vodiš računa o sebi?"Posle toga nije više oklevala. Zamolila je komšinicu da ostane sa Rodžerom, a zatim je odvezla

muža kroz slabi februarski sneg do ambulante za hitne slučajeve u bolnici. Nije se odvajala od njega dok ganisu smestili i odredili vreme operacije.

Prvobitna dijagnoza glasila je - gangrena.Džoan je skoro sve vreme narednog dana kada ga nisu ispitivali provela s njim u bolnici. A sledećeg

utra, u šest sati, Tomas Kovenant je iz svoje sobe prebačen u salu radi operacije na desnoj šaci. Osvestio setri časa kasnije u bolničkom krevetu bez dva prsta. Izvesno vreme je još bio pod dejstvom narkoze, tako da muDžoan nije nedostajala negde do podneva.

Ali ona tog dana uopšte nije došla da ga poseti. A kada se narednog jutra pojavila u njegovoj sobi,bila je nekako drugačija. Koža joj je bila bleda, kao da joj se krv gomilala u srcu, a čeone kosti samo što jojnisu probile kožu. Pogled joj je bio unezveren kao u ulovljene životinje. Pravila se da ne primećuje njegovuispruženu šaku. Glas joj je bio tih, usiljen; morala je da prisiljava sebe da mu udeli čak i tako zanemarl jiv deosebe. Ostavši da stoji što je mogla dalje od njega, prazno zureći kroz prozor prema bljuzgavim ulicama,saopštila mu je novosti.

Lekari su otkrili da ima lepru.Potpuno pometen usled iznenađenja, izustio je: "Šališ se."

A onda se okrenula prema njemu, plačući. "Ne izigravaj budalu! Lekar je rekao da će ti on tosaopštiti, ali ja mu nisam dala, kazala sam mu da ću to ja učiniti. Razmišljala sam o tebi. Ali ne mogu - nemogu to da podnesem. Dobio si lepru! Zar ne znaš šta to znači? Šake i stopala će ti istruliti i otpasti, noge iruke će ti se iskriviti, a lice pretvoriti u gljivu. Posle izvesnog vremena oči će ti se ispuniti čirevima, što će tioslabiti vid, a ja to neću moći da podnesem - tebi će biti svejedno, jer ništa nećeš moći da osećaš, proklet dasi. I - oh, Tome, Tome! Zarazno je."

"Zarazno?" Kao da nije shvatao na šta je mislila."Da!" prosikta ona. "Većina ljudi je dobija jer..." na trenutak se zagrcnula usled straha koji ju je

neterao da ovako burno reaguje - "jer su bili izloženi kao deca. Deca su mnogo prijemčivija od odraslih.

Rodžer - ne smem da rizikujem - moram Rodžera zaštiti od toga!"Već je bila istrčala iz sobe kada je on konačno odgovorio: "Da, svakako." Šta je drugo mogao da

kaže. I dalje ništa nije shvatao. Um mu je bio prazan. Tek mnogo nedelja kasnije počeo je da shvata koliki deonjega je Džoana raznela svojom strašću. Tada se jednostavno prestravio.

Četrdeset osam časova posle operacije hirurg koji ju je izvršio izjavio je da je Kovenant sposobanda putuje i poslao ga u leprozarijum u Luizijani. Dok su se vozili od aerodroma do leprozarijuma, lekar koji gae sačekao ćaskao je o raznim spoljnim vidovima gubavosti. Mycobacterium leprae otkrio je Armauer Hensen1874. godine, ali se proučavanje bacila uvek loše završavalo usled greške istraživača koji se nisu držali prvadva od četiri Kohova koraka prilikom vršenja analiza: niko nije bio u stanju da veštačkim putem uzgaji dotičnimikroorganizam i niko nije mogao da otkrije kako se on prenosi. Međutim, izvesna moderna istraživanja dr O.

A. Skisnesa sa Havaja, izgleda da obećavaju. Kovenant ga je površno slušao. Mogao je da oseti apstraktnevibracije užasa koje su izbijale iz reči lepra, ali one nisu bile ubedlj ive. Uticale su na njega poput pretnje

izrečene na nekom stranom jeziku. Pored pretnje, same te reči ništa mu nisu saopštavale. Posmatrao jelekarevo ozbiljno lice isto kao što je zurio u Džoanu koju je zahvatila neshvatljiva strast, i ništa nije odgovarao.Page 5



1. Kob poglavara kletnika Ali kada su Kovenanta smestili u sobu u leprozarijumu - jednu kvadratnu ćeliju s belim,

ednostavnim krevetom i antiseptičkim zidovima - lekar je promenio taktiku. Iznenada je rekao: "GospodineKovenant, vi izgleda ne shvatate o čemu ja govorim. Pođite za mnom. Želim nešto da vam pokažem."

Kovenant krenu za njim u hodnik. Dok su koračali njime, lekar nastavi: "Dobili ste ono što nazivamoprimarni slučaj Hansenove bolesti - prirođeni slučaj koji, kako izgleda, nema vlastito rodoslovlje. Osamdeset

posto slučajeva u ovoj zemlji otpada na ljude - imigrante i njima slične - koji su bili izloženi bolesti kao deca udrugim zemljama, sa tropskom klimom. Bar znamo gde su je navukli, ako već ne znamo zašto i kako.Razume se, i primarna i sekundarna mogu dalje da se razvijaju istim opštim tokom. Ali pravilo je da

ljudi iz skupine sekundarnih slučajeva dolaze iz sredina u kojima je Hansenova bolest rasprostranjenija negoovde. Već pri pojavi prvih simptoma njima je jasno od čega su se razboleli. Što znači da imaju bolje izglede dana vreme potraže pomoć.

Želim da vam predstavim još jednog našeg pacijenta. Pored vas on je sada jedini iz skupineprimarnih slučajeva. Ranije je u izvesnom smislu živeo kao pustinjak - sam, daleko od ljudi u planinamaZapadne Virdžinije. Uopšte nije znao šta ga je snašlo sve dok vojska nije pokušala da stupi s njim u vezu -kako bi mu saopštila da mu je sin poginuo u ratu. Kada je oficir ugledao čoveka, smesta je pozvao hitnupomoć. A ovi su ga poslali k nama."

Lekar se zaustavio ispred vrata istovetnih onima koja su vodila u Kovenantovu ćeliju. Pokucao je, alinije sačekao odgovor. Gurnuo je vrata, uhvatio Kovenanta za lakat i uveo ga u sobu.

Kada je Kovenant prekoračio prag, nozdrve mu zapahnu prodoran smrad, zadah nalik na onaj kojise širi oko istrulelog mesa što leži u latrini. Bio je jači od karbonske kiseline i masti koje je trebalo da gapriguše. Dopirao je od skvrčene prilike koja je u grotesknoj pozi sedela na belom krevetu.

"Dobar dan", reče lekar. "Ovo je Tomas Kovenant. Dobio je primarni oblik Hansenove bolesti, aliizgleda ne shvata u kakvoj se opasnosti našao."

Pacijent je lagano podigao ruke kao da namerava da zagrli Kovenanta.Od šaka su mu ostali naduveni patrljci, komadi ružičastog, bolesnog mesa bez prstiju, prošarani

brazgotinama i čirevima iz kojih su kroz nanete lekove probijale žute izlučevine. Visile su na tankim,obručastim rukama poput nezgrapnih štapova. Iako su mu noge bile prekrivene bolničkom pižamom, ličile suna čvornovato drvo. Više nije imao polovinu jednog stopala, bilo mu je izglodano, a tamo gde se nekadanalazilo drugo stopalo zjapila je otvorena rana.

Pacijent tada pokrenu usne u nameri da nešto kaže i Kovenant podiže pogled prema njegovom licu.Činilo se da njegove tupe, kataraktične oči predstavljaju središte erupcije. Koža njegovih obraza bila jebelo-ružičasta kao kod albina; nadimala mu se oko očiju i curela iz njih u talasima, potocima, kao da jezagrevana do tačke topljenja; a ti talasi bili su oivičeni debelim bradavičastim ispupčenjima.

"Ubij se", zahripa on užasnim glasom. "Bolje nego da ovako živiš."

Kovenant se otrgnu lekaru. Izjuri u hodnik i ceo sadržaj stomaka izruči po čistim zidovima i podupoput mrlje svetogrđa.

Tako je odlučio da preživi.Tomas Kovenant proveoje u leprozarijumu više od šest meseci. Vreme je provodio lunjajući

hodnicima poput kakve začuđene utvare, vežbajući VPE i ostale veštine koje će mu pomoći da preživi,izdržavajući s napadnom voljom duge razgovore sa lekarima, slušajući predavanja o lepri, terapiji irehabilitaciji. Uskoro je shvatio da lekari veruju kako je psihologija pacijenata ključ za tretiranje gubavosti.Želeli su da ga uteše. Ali on je odbijao da govori o sebi. Negde duboko u njemu uvećavalo se čvrsto jezgronepomirljivog besa. Došao je do zaključka da usled nekog gorkog trika nerava jače oseća ona dva prsta kojae izgubio nego one preostale. Desnim palcem je stalno posezao za onim odsečenim prstima i neugodno i

iznenađeno se trzao kada bi napipao ožiljak. Pomoć lekara ličila mu je na taj trik. Ono nekoliko njihovihsterilnih slika nade pogađale su ga poput pipkanja bezprste mašte. I tako su se razgovori, isto kao ipredavanja, završavali kao dugački govori koje su stručnjaci držali o problemima s kojima se on, TomasKovenant, suočavao.

Nedeljama je bio bombardovan sličnim govorima, dok nije i noću počeo da ih sanja. Saveti supreplavili opustošeno igralište njegova uma. Umesto priča i strasti, sanjao je bombastične govore.

"Gubavost je", slušao je iz noći u noć, "možda jedna od najneobjašnjivijih ljudskih nesreća.Predstavlja tajnu kao i ona čudna, tanana razlika koja razdvaja živu od nežive materije. Oh, ponešto i znamo onjoj: nije fatalna; ne može se preneti ni na koji poznati način; deluje tako što uništava nerve, naročito uudovima i u rožnjači oka; izaziva deformitete, uglavnom stoga što smanjuje sposobnost tela da se zaštitiosećajući i reagujući na bol; ishod ove bolesti može biti potpuna nesposobnost, krajnja deformacija lica i udovai slepilo; neizlečiva je, budući da se nervi koju odumiru ne mogu oporaviti. Takođe znamo da se, u gotovo svimslučajevima, uz pravilno lečenje DDS-om - diamino-difenil-sulfonom - i pojedinim novim sintetičkim

antibioticima može sprečiti širenje bolesti, kao i da se, kada se jednom zaustavi odumiranje nerava, pravilnimlečenjem i terapijom, obolenje može držati pod kontrolom do kraja pacijentovog života. Međutim, ne znamoPage 6



1. Kob poglavara kletnikazašto ili kako se određena osoba razboli. Koliko smo uspeli da dokažemo, pojavljuje se niotkuda i bez ikakvograzloga. A kada se razbolite, nema nade da ćete se izlečiti."

Reči koje je sanjao nisu bile preterane - mogle su doslovce poticati sa bilo kog od mnogobrojnihpredavanja ili razgovora - ali je njihovo jednolično odzvanjanje zvučalo poput nečeg u toj meri nepodnošljivogda nikada nije trebalo da bude izgovoreno. Bezlični lekarev glas je nastavljao: "Tokom mnogih godina

proučavanja saznali smo da Hansenova bolest stvara pacijentu dva jedinstvena problema - međusobnopovezane teškoće koje se ne javljaju ni kod jedne druge bolesti, tako da mnogo više pažnje treba obratiti namentalno stanje obolelih od lepre nego na fizičko.

Prvi problem vezan je za vaš odnos sa ostalim ljudskim bićima. Za razliku od leukemije danas, ilituberkuloze u prošlom veku, lepra nije, niti je ikada bila, 'poetična' bolest koja se može romantizovati. Stvari snjom stoje upravo suprotno. Čak i u društvima koja mnogo manje mrze svoje bolesne od nas Amerikanaca,gubavce su uvek prezirali i plašili ih se - odricali su ih se čak i njihovi najvoljeniji, a za sve je kriv redak bacil čijeponašanje niko ne može da predvidi niti da kontroliše. Gubavost nije fatalna i sredovečni bolesnik možeočekivati da kao gubavac proživi još trideset, pa čak i pedeset godina. Ta činjenica, udružena sa sve većomnesposobnošću koju bolest donosi, uslovljava da je obolelima od lepre, više nego svim ostalim bolesnicima,očajnički potrebna ljudska podrška. Zapravo, sva društva osuđuju svoje pripadnike obolele od lepre naizolovanost i očajanje - žigošu ih kao zločince, degenerike, izdajnike i razbojnike - odbačene od ljudi jer naukanije uspela da rasvetli tajnu ove bolesti. U svim zemljama i u svim kulturama sveta obolelog od lepre smatrajupersonifikacijom svega onoga čega se l judi privatno i javno plaše i čega se gnušaju.

Ljudi na ovaj način reaguju iz nekoliko razloga. Prvo, oboleli od ove bolesti poružne i oko njih se širizadah koji je van svake sumnje neprijatan. I drugo, uprkos već mnogim pokolenjima medicinskih istraživanja,ljudi ne mogu da poveruju da nešto tako upadljivo, ružno i tajanstveno nije zarazno. Činjenica da ne možemoda odgovorimo na pitanja vezana za bacil samo pojačavaju njihov strah - nismo sigurni da se bolest ne širidodirom, putem vazduha, hrane, vode ili čak sažaljenja. U nedostatku bilo kakvog prirodnog, dokazivogobjašnjenja ove bolesti, ljudi je objašnjavaju na drugačije načine, koji su svi redom nepovoljni - kao dokazzločina, nemorala, perverzije, dokaza Božje osude, kao užasni znak izvesne psihičke, duhovne ili moralneizopačenosti ili krivice. Te stoga uporno ostaju pri tome da je bolest prelazna, uprkos dokazima da je sasvimneznatno zarazna, čak i kada su u pitanju deca. Mnogi od vas će morati da žive sasvim bez pomoći drugihljudi koji bi s vama poneli taj teret.

To je jedan od razloga što ovde toliko pažnje pridajemo davanju saveta; želimo da vampomognemo da naučite da se nosite sa usamljenošću. Mnogi pacijenti koji odu iz ovog instituta ne dožive punustarost. Ne uspeju da savladaju šok kada shvate da su odbačeni i izgube motive koji su u stanju da ih održe uživotu; zanemare samotretmane i pretvore se u aktivne ili pasivne samoubice; tek mali broj ih se vrati ovamona vreme. Oni pacijenti koji prežive pronađu negde nekog ko je voljan da im vrati volju za životom. Ili negde usebi pronađu snagu da istraju.

Međutim, kojim god putem pošli, jedna stvar se nikada neće izmeniti: od sada pa dok ne umrete,gubavost će predstavljati najveću pojedinačnu činjenicu vašeg postojanja. Upravljaće celokupnim vašimživotom. Od trenutka kada se probudite do časa kad zaspite moraćete svu svoju pažnju da usmeravate nauglove i oštre ivice života. Ne smete ni časa da se opustite. Ne smete pokušati da se odmarate sanjareći,pažnja vam ne sme ni na trenutak popustiti. Sve što uzrokuje modrice, udara, gori, lomi se, grebe, što jenazubljeno, što bode, ili oslabljuje, može vas osakatiti, onesposobiti ili čak ubiti. A razmišljanje o tome kakavvam je život uskraćen može vas odvesti u očajanje i navesti na samoubistvo. Viđao sam i to."

Kovenantu je bilo ubrzano kucalo, a čaršavi su mu se usled znoja prilepili za udove. Glas iz noćnemore ostao je nepromenjen - uopšte se nije trudio da ga užasne, niti je uživao u njegovom strahu - ali reči susada postale mračne poput mržnje, a iza njih se prostirala jedna ogromna sveža rana ispraznosti.

"To nas dovodi do drugog problema. Zvuči jednostavno, ali uverićete se da može biti poguban.Većina ljudi u velikoj meri se oslanja na čulo dodira. U stvari, način na koji reaguju na stvarnost svodi se nadodir. U stanju su da posumnjaju u ono što vide ili čuju, ali kada nešto dodirnu onda znaju da je to stvarno.Nije nimalo slučajno što najdublje delove samih sebe - svoja osećanja - opisujemo pomoću izraza čula dodira.Tužne priče diraju naša osećanja. Nepovoljne situacije nas nadraže ili povrede. To neizbežno proizlazi izčinjenice da smo biološki organizmi.

Morate se boriti i promeniti to usmerenje. Vi ste inteligentna stvorenja - svaki od vas ima mozak.Iskoristite ga. Iskoristite ga da prepoznate opasnosti koje vas vrebaju. Iskoristite ga da preživite."

A onda se probudio sam u krevetu natopljenom znojem, razrogačenih očiju, stisnutih usana i zubakoji su zadržavali jecaje. San za snom, iz nedelje u nedelju, ustrojstvo se pomaljalo. Dan za danom morao jesam sebe da ošine besom kako bi napustio nedelotvorno utočište svoje ćelije.

Ali to nije uticalo na njegovu osnovnu odluku. Sreo je pacijente koji su već nekoliko puta bili uleprozarijumu - opsednute povratnike koji nisu bili u stanju da zadovolje osnovni zahtev onoga što ih je mučilo,

potrebu da se drže života ne tražeći zauzvrat ništa zbog čega je vredno živeti. Njihova ciklična degeneracijaukazala mu je na to da se u košmarima koji su ga mučili nalazi sirov materijal neophodan da preživi. Iz noći uPage 7



1. Kob poglavara kletnikanoć, nemilosrdno su ga suočavali sa okrutnim i neizlečivim zakonom gubavosti; nanosili su mu udarac zaudarcem, pokazujući mu da samo potpunim predavanjem tom zakonu može da se odbrani od gnoja, truleži islepila. U petom i šestom mesecu svog boravka u leprozarijumu, uvežbavao je VPE i ostale vežbemanijačkom prilježnošću. Zurio je u prazne antiseptičke zidove svoje ćelije kao da je hipnotisan njima. A unekom uglu uma brojao je časove između uzimanja lekova. Svaki put kada bi pogrešio, preskočio otkucaj

svog odbrambenog ritma, počastio bi sebe kletvama.Posle sedmog meseca, ubedio je i lekare da njegova marljivost nije prolazna. Imali su razloga daveruju kako je dalje napredovanje bolesti kod njega zaustavljeno. Poslali su ga kući.

Kada se u kasno leto vratio u svoj dom na Nebeskoj farmi, mislio je da je na sve spreman.Pripremio se na to da Džoan s njim neće stupiti ni u kakvu vezu, da će ga negdašnji prijatelji i saradnici sastrahom i gnušanjem izbegavati - iako su slične uvrede i dalje kod njega izazivale vrtoglavu mučninu besa isamodvratnosti. Međutim, kada je video sve one stvari koje su nekada pripadale Džoani i Rodžeru, a koje nisuponeli sa sobom, i prazne štale u kojima je Džoana ranije držala konje, njegovo ranjeno srce kao da je napalakorozija - ali već je bio naučio da se suprotstavlja sličnim stvarima koje su mu nanosile bol.

Pa ipak, nije bio baš pripravan na sve što ga je snašlo. Naredni šok koji je doživeo nije očekivao.Pošto je dva-tri puta pregledao prispelu poštu kako bi se uverio da od Džoane nije stiglo nijedno pismo i poštoe preko telefona razgovarao sa advokatom koji mu je vodio poslove - pri čemu je osetio njeno nezadovoljstvoi uzbuđenje - otišao je do brvnare u šumi i seo da pročita ono što je trebalo da bude početak njegove noveknjige.

Slepo siromaštvo napisanog ga je zaprepastilo. Nazvati ono što je do tada uradio smešnim inaivnim predstavljalo bi čist kompliment. Teško da je mogao i poverovati da je odgovoran za to oholo smeće.

Te je noći ponovo pročitao svoj prvi roman, bestseler. Zatim je krajnje oprezno zapalio vatru uognjištu i spalio i roman i započeti rukopis. Vatra! - pomislio je. Pročišćenje. Ako ne napišem više nijednu reč,bar ću osloboditi svoj život tih laži. Mašta! Kako sam mogao biti u toj meri samozadovoljan? I dok je takoposmatrao stranice kako se pretvaraju u pepeo, spalio je s njima i sve misli o daljnjem pisanju. Prvi put jeshvatio bar delić onoga što su lekari govorili; morao je da izbije iz glave maštu. Nije sebi mogao da dozvoli damašta, da zamisli Džoanin lik, radost, zdravlje. Ako se bude mučio nedokučivim željama, zaboraviće da se držizakona koji mu je omogućio da preživi. Mašta ga je mogla ubiti, navesti ga, zavesti ili trikom naterati nasamoubistvo: kada uvidi čega će sve morati da se liši, zapašće u očajanje.

Kada se vatra ugasila, utabao je pepeo stopalom kao da je time hteo da zapečati jedno razdoblježivota.

Narednog jutra počeo je da organizuje svoj novi život.Prvo je pronašao staru britvu. Njena dugačka oštrica od nerđajućeg čelika svetlucala je poput peći

za hlađenje stakla na fluorescentnoj svetlosti u kupatilu; namerno ju je zadržao, nasapunao lice, osloniokukavičke kosti o lavabo i prislonio ivicu uz grlo. Kao da je uz jabučicu prislonio hladnu liniju vatre, istančanupretnju krvi, gangrene i reaktivirane leproznosti. Ako mu se oskaćena šaka omakne ili zgrči, posledice mimogle biti krajnje opasne. Ali svesno je preuzeo taj rizik kako bi se disciplinovao, kako bi što bolje shvatioosnovne uslove kojih se morao držati ako je želeo da preživi, kako bi naterao sebe na pokornost. Brijanje tomoštricom zaveo je kao l ični obred, svakodnevno suočavanje sa vlastitim stanjem.

Iz istog je razloga počeo svuda sa sobom da nosi i oštar perorez. Kad god bi osetio da mu pažnjapopušta, kada bi osetio da ga ugrožavaju sećanja, nade ili ljubav, vadio bi nož i isprobavao njegovu oštricu nazglavku.

Pošto se obrijao, dao se na sređivanje kuće. Doveo ju je u red, ispremeštao nameštaj kako bi nanajmanju moguću meru sveo mogućnost da se udari u kakav ugao, tvrdu ivicu, skrivenu prepreku; uklonio jesve što je moglo da ga saplete, nanese mu modricu ili ga navede na pogrešan put, tako da je čak i u mraku

mogao bezbedno da se kreće po sobama; preuredio je kuću tako da je veoma nalikovala na ćeliju u kojoj jeboravio u leprozarijumu. Sve što je bilo riskantno, ubacio je u gostinsku sobu; kada je završio, gostinsku sobue zaključao i bacio ključ.

Posle toga otišao je do brvnare, pa je i nju zaključao. Zatim je povadio osigurače kako se stareinstalacije ne bi slučajno zapalile.

Na kraju je oprao znoj sa šaka. Trljao ih je snažno kao da je opsednut time; nije mogao drugačije -fizički utisak nečistoće bio je suviše žestok.

Gubavac, nečist prokažena.Jesen je proveo balansirajući na ivici ludila. U njemu se sve vreme kuvalo kao da mu je picar

zaboden među rebra i stalno ga podbada. Osećao je nezasitnu potrebu za snom, ali joj se nije mogaoprepustiti, jer je sve vreme sanjao kako ga nagriza nešto što je predstavljalo pravu moru; uprkos otupelostiizgleda da je osećao da ga nešto polako izjeda. A dok je bio budan morao je da se suočava sa opakim inepopravljivim paradoksom. Bez podrške i ohrabrenja od strane drugih ljudi, nije verovao da može da

podnese teret svoje borbe protiv užasa i smrti; pa ipak, taj užas i smrt su objašnjavali, činili razumljivim, gotovoopravdavali odbijanje na koje je kod ljudi nailazilo i koje mu je uskraćivalo bilo kakvu podršku ili ohrabrenje.Page 8



1. Kob poglavara kletnikaNjegova je borba predstavljala proizvod istih strasti koje su uslovile i to da bude odbačen. Mrzeo je i samupomisao na to šta bi mu se dogodilo ako ne bi uspeo u toj borbi. Mrzeo je sebe što je morao da vojuje unapredizgubljen i beskonačan rat. Ali nije mogao da mrzi ljude koji su ga osudili na potpunu moralnu osamljenost.Oni su samo delili njegov vlastiti strah.

U nemogućnosti da se izbavi iz začaranog kruga nedoumice koja mu se nametnula, jedina stvar

koja ga je smirivala bila je zajedljivost. Držao se svoje ogorčenosti i besa kao da su mu oni sidro koje gaspašava da ne utone u ludilo; bes mu je bio potreban da bi preživeo da se uhvati za nešto čvrsto kao za kakvouporište u životu. Bilo je dana kada je išao od svitanja do svitanja ne mogavši da se oslobodi besa.

Ali vremenom čak je i ta strast počela da gubi snagu. Prokaženost je postala deo njegovog zakona;predstavljala je neprikosnovenu činjenicu, isto toliko stvarnu i prisilnu kao što su sila teže, pošast i neosetljivost.

Ako ne uspe da slomi sam sebe kako bi se uglavio u kalupe svojih činjenica, neće uspeti ni da preživi.Kada je gledao u dalj inu, činilo mu se da je drveće koje je delilo njegovo imanje od autoputa tako

daleko da ništa ne bi moglo da premosti taj jaz.Tu protivurečnost nije umeo da razreši. Prsti su mu se zgrčili u nemoćnom besu, tako da se umalo

nije posekao za vreme brijanja. S jedne stran,e bez strasti nije mogao da se bori - a s druge, pak, sve njegovestrasti vraćale su mu se poput bumeranga. Što je jesen više odmicala to je on manje proklinjao nemogućnostikoje su ga zarobljavale. Tumarao je šumama iza Nebeske farme - taj visoki, vitki muškarac divljeg pogleda,mehaničkog koraka i bez dva prsta na desnoj šaci. Svaka prepreka na putu, oštri kamen, strma padinapodsećali su ga da mu život zavisi od opreznosti, da je potrebno samo malo nepažnje, pa da se tiho, ni odkoga ožaljen i bezbolno reši svih nedaća.

Kada bi dodirnuo koru drveta i ništa ne bi osetio, samo bi se još više rastužio. Jasno je predviđaokraj koji će ga snaći; srce će mu postati neosetljivo kao i telo, a tada će zauvek biti izgubljen.

Pa ipak, kada je saznao da je neko platio njegov račun za struju, iznenada je dobio priliku da se nanešto usredsredi, kao da je uspeo da identifikuje neprijatelja. Taj neočekivani poklon iznenada mu je stavio doznanja šta se događa. Ljudi iz grada ne samo da su ga izbegavali, već su se trudili da ga liše svakog izgovorada se pojavi među njima.

Kada je to prvi put shvatio, reagovao je tako što je otvorio prozor i povikao u zimu: "Samo napred!Do đavola, niste mi potrebni!" Ali ishod nije bio tako jednostavan da bi ga mogao oduvati razmetanjem. Dok sezima povlačila pred ranim prolećem u martu, ubedio je sam sebe da nešto mora preduzeti. Kao i svi drugi i one bio ljudsko biće; u životu ga je održavala l ična srčanost. Nije nameravao da stoji po strani i odobrava ovoodbacivanje.

I tako, kada je primio naredni račun za telefon, skupio je hrabrost, brižljivo se obrijao, obukao odećuod čvrstog materijala, ugurao stopala u udobne i nepropustljive čizme i krenuo u grad udaljen dve milje dalično plati račun za telefon.

Na kraju je stigao do vrata Telefonske kompanije Bel dok mu je oko glave sve titralo oduznemirenosti kao da ju je zavukao u neki vlažan oblak. Izvesno vreme stajao je ispred vrata sa mesinganimnatpisom, razmišljajući

To su blede smrti...

i pitajući se o smehu. Zatim se pribrao, gurnuo vrata poput naleta vetra i zakoračio prema devojci našalteru kao da ga je ona izazvala na dvoboj.

Spustio je šake na dasku šaltera kako bi smirio njihovo podrhtavanje. Na trenutak mu zubi divljeblesnuše. Zatim reče: "Zovem se Tomas Kovenant."

Devojka je bila uredno obučena i držala je ruke prekrštene ispod grudi, pridržavajući ih tako da su

samo još više dolazile do izražaja. Naterao je sebe da podigne pogled do njenog l ica. Tupo je zurila porednjega. Dok je tragao neće li na njenom licu ugledati kakav drhtaj odvratnosti, ona skrenu pogled ka njemu ireče: "Izvolite."

"Želim da platim račun", odvrati on, razmišljajući. Ona ne zna, još nije čula."Svakako, gospodine", reče ona. "Koji je vaš broj?"On joj saopšti i ona lenjo ode u drugu prostoriju da proveri dokumentaciju.Usled iščekivanja dok je bila odsutna grlo mu se steglo. Morao je nečim da se zabavi, nečim da

zaokupi pažnju. Iznenada je posegao u džep i izvukao list hartije koji mu je dao dečak. Trebalo bi ovo dapročitate. Prešao je nekoliko puta šakom preko njega kako bi ga ispravio, a zatim se zagledao u ono što je bilonapisano.

Stari odštampani tekst je glasio: Stvaran čovek - stvaran u svakom pogledu koji prepoznajemo kaostvaran! - odjednom se nađe izopšten iz sveta i smešten u fizičku situaciju koja je, u stvari, nemoguća: zvuciimaju miris, mirisi boju i dubinu, prizori kakvoću, dodiri su preliveni katranom i imaju oplatu od drveta. Tamo ga

edan bestelesni glas obaveštava da je doveden na to mesto kao prvak iz svog sveta. Mora učestvovati udvoboju na život i smrt sa prvakom iz jednog drugog sveta. Ako bude poražen, umreće, a njegov svet - stvarniPage 9



1. Kob poglavara kletnikasvet - biće uništen, jer mu nedostaje unutrašnja snaga da preživi.

Čovek odbija da poveruje u ono što mu je rečeno. Brani se da on to ili sanja ili halucinira i odbija dase bori na život i smrt pošto mu ne preti nikakva "prava" opasnost. Nepokolebljiv je u svojoj odluci da nepoveruje u istinitost situacije u kojoj se našao, te se ni ne brani kada ga napadne prvak s drugog sveta.

Pitanje: da li se čovek ponaša hrabro ili kukavički? To je osnovno pitanje etike.

Etika! - frknu Kovenant. Ko li samo, do đavola, izmišlja ovakve stvari?U narednom trenutku vratila se devojka sa upitnim izrazom lica. "Tomas Kovenant? Sa Nebeskefarme? Na vaš je račun, gospodine, uloženo dovoljno novca da se pokriju svi troškovi za nekoliko meseci. Danam niste nedavno poslali poveći ček?"

Kovenant posrnu kao da ga je neko udario, a zatim se zadrža za dasku šaltera, nagnuvši se nastranu poput nasukane galije. Nesvesno je zgužvao hartiju u šaci. U glavi mu se zavrtelo, čuo je reči kako muodzvanjaju u ušima: doslovce sva društva osuđuju, denunciraju, odbacuju - za tebe nema nade.

Usredsredio je pažnju na hladna stopala i zglavke koji su ga boleli dok se borio da ne plane. Krajnjeoprezno, na šta je već bio navikao, spustio je izgužvani list hartije na šalter ispred devojke. Trudeći se da zvučišto prirodnije, on reče: "Znate, nije zarazno. Od mene je nećete dobiti - nemate se čega plašiti. Nije zarazno.Osim za decu."

Devojka zatrepta, kao da ju je zadivio širinom svojih misli.Zatim se pogrbio, prigušujući bes u grlu. Okrenuo se što je dostojanstvenije mogao i izišao na

sunce, pustivši vrata da se za njim zalupe. Paklene mu vatre! - zaklinjao se u sebi. Paklene mu vatre i krvavogprokletstva.

Zanoseći se od besa, on pređe pogledom uz i niz ulicu. Sa mesta na kome je stajao mogao je davidi svu preteću dužinu grada. U pravcu Nebeske farme nalazile su se načičkane male radnje poput zuba sobe strane puta. Usled jarkog sunca osećao se ranjiv i usamljen. Brzo je pregledao šake tražeći ogrebotine ilioguljena mesta, a zatim je žurno navukao dugačku rukavicu. Stao je nesigurno da se kreće po trotoaru, jer sumu stopala bila ukočena; činilo mu se da je cement klizav od očajanja. Mislio je da je veoma hrabro od njegašto nije potrčao.

Posle svega nekoliko trenutaka pred njim se pomolio sud. Na trotoaru ispred njega stajao je stariprosjak. I dalje je zurio u sunce, i dalje je nešto besmisleno mrmljao. Njegov znak, Čuvaj se, bio jebeskoristan, poput zakasnelog upozorenja.

Kada mu se Kovenant približio, zapanjio se koliko je starac izgledao lišen svega. Prosjaci, fanatici,sveti ljudi, proroci apokalipse nisu pristajali toj ulici obasjanoj suncem; namršteni, potcenjivački pogledikamenih stubova nisu sadržali nimalo popustljivosti prema sličnim minulim zanosima. A ono malo novčića kojee sakupio nije bilo dovoljno ni za jedan obrok. Taj prizor izazva kod Kovenanta samilost. Gotovo i protiv svojevolje on zastade ispred starca.

Prosjak ne napravi nikakav pokret, niti prekide da posmatra sunce; ali glas mu postade jači i iznerazumljivog mrmljanja izdvoji se jedna prepoznatljiva reč:

"Daj."To se naređenje izgleda odnosilo na Kovenanta. Kao na zapovest on ponovo spusti pogled prema

činiji. Taj zahtev, napor prinude, ponovo ga razbesni. Ništa ti ne dugujem - sreza on u sebi.Pre no što je mogao da se povuče, starac ponovo progovori."Upozorio sam te."Ta tvrdnja pogodi Kovenanta poput groma iz vedra neba, podseti ga na intutivni zbir svih njegovih

iskustava iz prošle godine. Istog časa se iz njegovog besa rodila odluka. Iskrivivši lice u grimasu, on nesigurnimprstima posegnu za svojom burmom.

Nikada ranije nije skinuo burmu od belog zlata; iako se razveo, i uprkos činjenici da mu se Džoan

nije uopšte javljala, prsten je i dalje nosio. Bio je njegova ikona. Podsećao ga je na to gde je nekada bio i gdese našao posle toga - na obećanje koje je dao i nije održao, izgubljeno drugarstvo, bespomoćnost - i nanjegovu zakržljalu čovečnost. Sada ga je strgnuo s prsta leve šake i spustio u činiju. "Ovo vredi više odnekoliko novčića", reče on i krenu.

"Čekaj."Ta reč bila je izgovorena tako autoritativnim glasom da je Kovenant ponovo stao. Stajao je mirno,

obuzdavajući bes, dok nije osetio čovekovu šaku na svojoj mišici. Tada se okrenuo i zagledao u plave oči kojesu prazno gledale kao da i dalje proučavaju tajne vatru na suncu. Starac je bio veoma moćan.

Obuze ga iznenadna nesigurnost, izvestan osećaj srodstva sa stvarima koje nije razumeo, štouznemiri Kovenanta. Ali on ipak odgurnu starca od sebe. "Ne dodiruj me. Gubav sam."

Pogled kojim je neodređeno bludio kao da ni njega uopšte nije primećivao, kao da nije postojao ilikao da su te oči bile slepe; ali starčev glas bio je jasan i siguran.

"Nalaziš se u paklu, sine moj."

Ovlaživši usne jezikom, Kovenant odgovori: " Ne, starče. Ovo je normalno - l judska bića ovakoizgledaju. Ništavno." Kao da je citirao zakon gubavih, pomisli: ništavnost je ustanovljena karakteristika života.Page 10



1. Kob poglavara kletnika"Tako izgleda život. Ja samo manje trućam o činjenicama od većine ljudi."

"Tako mlad - a već toliko ogorčen."Već duže Kovenanta nije ni u čijem glasu začuo odjeke naklonosti, tako da ga je starčeva simpatija

duboko dirnula. Bes se povukao, ostavivši mu grlo stegnuto i bespomoćno. "Hajde, starče", reče on. "Nismo mistvorili svet. Naše je samo da živimo u njemu. Svi smo u istom čamcu - na ovaj ili onaj način."

"Misliš?"Ne sačekavši odgovor prosjak ponovo poče da zapeva. Nije dao Kovenantu da ode dok ponovo nijeprekinuo pesmu. A onda mu glas poprimi novi kvalitet, postade agresivan i na taj način je uspeo da iskoristiKovenantovu neočekivanu ranjivost.

"Zašto ne uništiti sebe?"Kovenantovim grudima raširi se osećanje kao da ga nešto pritiska, da mu steže srce. Bledoplave

oči ispuštale su neku vrstu opasnosti u njegovom pravcu. Preplavi ga teskoba. Želeo je da se otrgne od licatog starca, da izvrši VPE, da se uveri da je s njim sve u redu. Ali nije mogao; prazni pogled ga je prikovao zamesto. Konačno je uspeo da mu odgovori: "To bi bilo suviše lako."

Njegov odgovor ne naiđe na suprotstavljanje, ali njegova uznemirenost je i dalje rasla. Podpritiskom starčeve volje, stajao je nad ponorom svoje budućnosti i gledao s visine na zupčaste, neobuzdaneopasnosti - gruba prokletstva koja su se gomilala ispod njega. Upoznao je razne moguće načine na koje jeoboleli od lepre mogao da umre. Ali ovaj ga je prizor smirio. Predstavljao je neku vrstu kamena temeljcanečeg poznatog u jednoj fantastičnoj situaciji; vratio ga je na poznato tle. Otkrio je da se može odbraniti odsvog straha i reči: "Mogu li nešto da učinim za tebe? Hrana? Prebivalište? Možeš dobiti sve što ja imam."

Kao da je Kovenant izgovorio neku odlučujuću lozinku, starčeve oči prestadoše da zrače opasnost."Učinio si suviše. Ovakve i slične poklone vraćam onome ko mi ih udeli."Zatim ispruži činiju prema Kovenantu."Uzmi prsten. Budi što jesi. Ne moraš da propadneš."Glas mu više nije bio zapovednički. Kovenantu se sada činio nežan i zaklinjući. Oklevao je, pitajući

se kakve veze ovaj starac ima s njim. U svakom slučaju morao je da mu odgovori. On uze prsten i vrati ga naprst leve šake. Zatim reče: "Nema toga ko ne propadne. Ali ja ću preživeti - živeću koliko god to budemmogao."

Starac se opusti, kao da je upravo prebacio teret proročanstva ili naredbe na Kovenantova pleća.Glas mu je sada bio slabašan.

"Biće kako bude."Ne izustivši više ni reč, on se okrenu i udalji. Oslanjao se o svoj štap poput kakvog iscrpljenog

proroka, onemoćalog usled kazivanja onoga što je video. Po trotoaru su čudno odjekivali udarci koje jeproizvodio njegov štap, kao da je drvo bilo tvrđe od cementa.

Kovenant je zurio za odorom boje zemlje koja je lepršala na vetru i kosom koja se vijorila dokstarac nije zavio za ugao i nestao. Zatim se stresao i obavio VPE. Pogled mu se zaustavio na venčanomprstenu. Kao da mu je sada labavo visio na prstu, kao da mu je bio prevelik. Propast, pomisli on. Ostavljen jedepozit. Moram nešto učiniti pre no što mi preseku odstupnicu.

Izvesno vreme ostao je da stoji na mestu na kome se zatekao i pokušao da smisli šta da preduzme.Odsutno je podigao pogled prema stubovima suda, prema njihovim kamenim glavama. Imale su nemaranpogled, a usne su im se grčile od odvratnosti urezane u stalnu pretnju, prinudne i koja će doveka ostatinezavršena. One su mu pružile ideju. Proklevši ih u sebi, on nastavi trotoarom. Odlučio je da poseti svogadvokata, da od njega zatraži da žena koja se brinula o njegovim ugovorima i finansijama pronađe pravninačin da se odupre ovoj mračnoj milostinji koja ga je sprečavala da dođe u grad. Neka povuče ta plaćanja,pomisli on. Nije moguće da oni mogu da plaćaju moje dugove - bez moje saglasnosti.

Advokatova kancelarija nalazila se u zgradi na uglu poprečne ulice s druge strane puta. Hod odnekoliko minuta dovede Kovenanta do ugla i jedinog semafora u gradu. Osetio je potrebu da požuri, da obaviono što je odlučio pre no što ga nepoverenje u advokate i društveni mehanizam ne ubedi da je njegovaodlučnost prava budalaština. Morao je da savlada poriv da ne pređe ulicu dok se ne pojavi zeleno svetlo.

Signal nikako da se promeni, ali na kraju se ipak upalilo zeleno za pravac kojim je krenuo. Onzakorači na kolovoz.

Pre no što je napravio tri koraka, začuo je sirenu. Crvena svetla su treperila, policijska kala supojurila iz bočne u glavnu ulicu. Klizala su se i krivudala usled velike brzine u zaokretu, a onda su se usmerilapravo na Kovenanta.

On se ukopao kao da ga je stegla neka nevidljiv pesnica. Želeo je da se pokrene, ali mogao jesamo da stoji onako obešen, zarobljen, zagledan u gubicu pomahnitalih kola. Na trenutak je začuo divljuškripu kočnica. Zatim su ga smrvila.

Dok je padao, imao je neki neodređen osećaj da je pao prerano, da još nije udaren. Ali on tu ništa

nije mogao; bio je suviše uplašen, uplašen da će biti pregažen. Posle onolike samozaštite, da ovako umre! Aonda je postao svestan silovitog crnila koje se nahodilo iza sunčeve svetlosti, obasjanih izloga robne kuće iPage 11



1. Kob poglavara kletnikaškripe guma. Svetlost i asfalt naspram njegove glave kao da nisu predstavljali ništa više od slika na crnojpozadini; a sada se ta pozadina učvrstila, posegnula za njim i oborila ga. Kroz sunčevu svetlost prodrla je tamapoput hladnog zraka noći.

Pomislio je da ga ponovo muči noćna mora. Apsurdno, čuo je starog prosjaka kako govori: Budi štoesi. Ne moraš da propadneš.

Tama se razlila, preplavila dan, tako da je jedina stvar za koju je Kovenant zacelo znao da je vidibio jedan jedini crveni zrak što je dolazio sa policijskog automobila - crveni snop, topao, jasan i smrtonosan,koji mu je probio čelo poput koplja.

3. POZIV NA IZDAJU

Izvesno vreme, koje je mogao da meri samo otkucajima srca, Kovenant je ostao da lebdi u tami.Ona crvena, probadajuća svetlost predstavljala je jedinu postojanu tačku u Vaseljeni koja kao da je ključalaoko njega. Osećao je da bi mogao da opazi sveopšte kretanje neba i zemlje, samo kada bi znao u kom pravcuda usmeri pogled; ali tama i topao crveni zrak na njegovom čelu sprečavali su ga da se okrene, tako da jemorao da pusti struje koje su se kovitlale oko njega da promaknu neviđene.

Pod pritiskom razjarene svetlosti jasno je osećao svaki otkucaj pulsa u slepoočnicama, kao da jenjegov um udarima čekića istiskivao iz njega život, ne srce. Otkucaji su bili spori - suviše spori za sve ono što jeopažao. Nikako nije mogao da shvati šta se događa s njim. Ali svaki udarac bi ga protresao kao da je napaduizložen sam njegov mozak.

Krvavo koplje svetlosti iznenada zatreperi, a onda se raspoluti. Kretao se ka svetlosti - ili se svetlostpribližavala njemu. One dve užarene tačke bile su oči.

U narednom trenutku začuo je smeh - prodorno, kreštavo kliktanje puno trijumfa i starog prkosa.Glas je bio graktav kao da dolazi od kakvog zlogukog petla koji nagoveštava zoru u paklu; Kovenantov pulsuzdrhta od tog zvuka.

"Uspeo sam!" zakikota se glas. "Ja! Moj je!" ponovo zakrešta glas i pretvori se u smeh.Kovenant je sada bio dovoljno blizu da razabere oči. U njima nije bilo ni beonjača, ni zenica; crvene

kugle ispunjavale su očne duplje i svetlost u njima previrala je poput lave. Toplota koja je iz njih izbijala bila mue sada tako blizu da je Kovenantovo čelo počelo da gori.

Oči tada blesnuše i kao da zapališe vazduh oko sebe. Plamenovi se raširiše unaokolo, stvarajućizaslepljujući oreol oko Kovenanta.

Nalazio se u nekoj dubokoj stenovitoj pećini. Njeni zidovi upijali su i zadržavali svetlost, tako da jepećina ostajala osvetljena i posle samo jednog sevanja očiju. Stena je bila glatka, ali izlomljena u stotinenepravilnih faceta, kao da je pećinu neko izdubio hirovito zamahujući nožem. Svuda unaokolo po zidovimapećine zjapili su ulazi. Visoko iznad njegove glave krov se skupljao u gusti roj stalaktita, ali pod je bio ravan iuglačan kao da je njime prošlo nebrojeno stopala. Svetlost se odbijala i prolazila kroz stalaktite iznad njegoveglave, tako da je roj vrveo crvenim sjajem.

U pećini je neopisivo zaudaralo; prevladavao je neki kiselkasti miris izmešan sa bolesno slatkastimvonjem - koji je poticao od zapaljenog sumpora nanetog preko trulog mesa koje se pušilo. Kovenant osetimučninu od toga, kao i od pojave bića čije su ga oči držale zarobljenim.

Na niskoj kocki u središtu pećine čučalo je stvorenje dugačkih, koščatih udova, ogromnih i teškihšaka kao lopate, uskog, povijenog torza i glave nalik na onu koja se oblikuje na drvenom ovnu. Pošto ječučao, kolena su mu dopirala gotovo do visine ušiju. Jednom šakom podupirao se o stenu ispred sebe;

drugom je stezao dugačak drveni štap okovan metalom i izrezbaren s kraja na kraj složenim šarama. Njegovaiscerena usta bila su ukočena od smeha, a u crvenim očima činilo se da ključa kao u magmi.

"Ha! Uspeo sam!" zakrešta on ponovo. "Dozvao ga. Moja moć. Sve ih pobila!" Dok je tako kreštavoblebetao, gladno je balavio. "Poglavar Drul! Gospodar! Ja!"

Stvorenje skoči na noge i stade da mahnito poskakuje od ponosa. Sve se više približavao svojojžrtvi, a Kovenant oseti neobuzdano gnušanje.

Držeći žezlo obema šakama blizu sredine, stvorenje povika: "Ubiti te! Uzeti tvoju moć! Slomiti njihsve! Biti Poglavar Drul! " Zatim podiže štap kao da će njime udariti Kovenanta.

Pećinu tog časa ispuni još jedan glas. Bio je dubok, odzvanjao je, dovoljno snažan da bez po mukeispuni vazduh, i delovao nekako mrtvački, kao da je progovorila kakva provalija. "Nazad, Stenotočcu!" naredion. "Ovaj ulov je suviše veliki za tebe. Zahtevam da ga predaš meni."

Stvorenje podiže lice prema tavanici i povika: "Moj! Moje Žezlo! Video si. Ja sam ga dozvao. Videosi!"

Kovenant krenu za crvenim pogledom naviše, ali ne uspe da razazna ništa osim isprepletane,vrtoglave igre nagomilanih kamenih šiljaka.Page 12



1. Kob poglavara kletnika"Nisi to izveo sam", reče onaj duboki glas. "Žezlo je suviše tvrd orah za tebe. Uništio bi ga istog časa

čim bi se makar malo razbesneo da te nisam uputio u neke načine njegove upotrebe. A moja pomoć nijebesplatna. Dalje čini šta ti je volja. Za sebe tražim samo njega. On pripada meni."

Stvorenje se potom malo smiri kao da se setilo da je još u izvesnoj prednosti za koju onaj drugi nezna. "Moje Žezlo", promrmlja on mračno. "Imam ga. Sada nisi bezbedan."

"Da ti to meni možda ne pretiš?" natušti se duboki glas i opasnost koja je od njega pretila izbi bližepovršini. "Budi na oprezi i danju i noću, Drule Stenotočcu! Bliži ti se Sudnji dan. Čuvaj se! Počeo sam!"Začulo se neko potmulo struganje, kao da se veliki zubi taru jedan o drugi, zatim prostor između

Kovenanta i Drula ispuni ledela magla, koja stade da se zgušnjava, kovitla i postaje sve neprobojnija dok nesakri Drula od Kovenantovog pogleda. U početku je ta magla gorela svetlošću zapaljenog kamenja, ali zavreme kovitlanja crvena boja je izbledela i pretvorila se u vlažno, uobičajeno sivilo magle. Odvratan smradistopio se u slađi miris - miris eteričnog ulja, miris pogreba. Uprkos slepilu usled magle, Kovenant oseti da seviše ne nalazi u Drulovoj pećini.

Ta mu promena nije donela nikakvo olakšanje. Strah i zbunjenost su ga ispijali, tako da mu se činiloda tone u noćnu moru. Taj bestelesni glas ga je plašio. Dok je magla duvala oko njega, noge mu se zatresošei poviše i on pade na kolena.

"Dobro činiš što si ponizan", začu se glas. Njegovo mrtvilo zaprepasti Kovenanta kome se učini dase našao pred kakvim groznim ubicom. "Nema nade niti pomoći za čoveka tvoje sudbine. Moj ti Neprijateljneće pomoći. On je taj koji te je izabrao za ovaj usud. A kada on izabere, on ne daje, on uzima." Kroz glaspromače izvesno sirovo zadovoljstvo koje uz put očeša Kovenantove nerve. "Da, dobro činiš što se menimoliš. Mogu te osloboditi tvoga tereta. Moje je da ti podarim zdravlje i snagu, samo ako zatražiš. Jer otpočeosam svoj napad na ovu epohu i budućnost pripada meni. Neću ponovo propasti."

Glas je potpuno paralisao Kovenantov um. Ali ponuda da ozdravi uspela je da pronađe put do njegai srce mu poskoči. Jasno ga je osećao kako poskakuje u njegovim grudima, osećao je kako mu se srce boriprotiv tereta straha. No, i dalje je bio suviše zbunjen da bi bilo šta odgovorio.

Glas nastavi, ne obazirući se na to što on ne progovara: "Kevin je bio budala, senilan, neodlučan.Svi su oni budale. Pogledaj sebe, puzavče. Moćni vrhovni poglavar Kevin, sin Lorika i prapraunuk Bereka,poglavara-rodioca koga mrzim, stajao je upravo na mestu na kome ti sada klečiš i mislio da me može uništiti.Otkrio je moje crteže, do izvesne mere dokučio moj stvarni lik - pa ipak sam dugi niz godina sedeo desno odstare budale u Veću, na mestu na koje me je on sam postavio ni ne sanjajući odakle mu preti opasnost - i nakraju je shvatio ko sam. Onda je između nas izbio rat, rat koji je razneo zapad i zapretio čak i njegovomdragocenom Konaku. Razorna moć bila je na mojoj strani i on je to znao. Kada je njegova vojska bilaporažena i njegova moć oslabila, prepustio se očajanju - i tako postao moj. Mislio je da još može sasvim dame raščini. I tako se sastao sa mnom u pećini iz koje sam tebe spasao - u Kiril Trendoru, Srcu Groma.

Drul Stenotočac ne zna kakva je to crna stena na kojoj stoji. A to nije jedina stvar koju ne zna - aliništa neću reći o svojim važnijim planovima. Na izvestan način on me dobro služi, mada toga i nije svestan.Kao što ćeš i ti, bez obzira na to da li to želiš ili ne, i kao što mi služe oni bojažljivi poglavari. Za sada nekatapkaju u mraku svojih plitkih tajni, pitajući se da li sam živ i plašeći se toga. Nisu još ovladali ni sedmim delomKevinovog znanstva, pa ipak se u svom ponosu usuđuju da sebe nazivaju Zemljorodima, slugama Mira.Suviše su slepi da bi uočili koliko su oholi. Ali već ću ih ja naučiti pameti.

Istinu govoreći, za njih je već suviše kasno. Doći će oni do Kiril Trendora, a ja ću ih naučiti stvarimakoje će im duše zaviti u crno. Sve se slaže. Tamo sam se sreo sa Kevinom i on me je u svom očajanjuizazvao. Prihvatio sam izazov. Budala! Od smeha sam jedva izgovarao reči. Mislio je da me tim čarolijamamože raščiniti.

Ali Moć koja me drži postoji od nastanka Vremena. I tako, kada me je Kevin izazvao da oslobodim

sile koje će pretvoriti Zemlju i sve njene proklete stvorove u prah, prihvatio sam. Da, i smejao sam se do predsam kraj, dok s njegovog lica nije nestalo sumnje. Taj ludi poduhvat razorio je razdoblje Drevnih poglavara -ali ja sam i dalje tu. Ja! Slepi Kevin i ja smo zajedno stajali u Kiril Trendoru. Zajedno smo izgovorili ObredObesvećenja. Ah, kakva budala! Već je bio moj rob, a da toga i nije bio svestan. Ponosan na svoje Znanstvo,nije znao da me je tokom te kataklizme spasao sam Zakon kome je služio, mada su gotovo svi njegovi ljudinašli u njoj smrt, a isto tako veliki broj njegovih radova nestao.

Istina, izvesno vreme bio sam zaustavljen, hiljadu godina sam proveo grickajući svoje želje poputprebijenog pseta. Za to još moram da se naplatim - za to i za druge stvari moram još da izravnam račune. Alinisam bio uništen. A kada je Drul pronašao Žezlo i prepoznao ga, te kada nije uspeo da ga upotrebi, ponovosam iskoristio priliku. Meni će pripasti budućnost ovog života koju ću po volji da proćerdam ili zadržim. I zato mise moli, ulizice. Odbaci usud koji ti je namenio moj Neprijatelj. Nećeš imati još mnogo prilika za tako nešto."

Magla i vazduh ispunjen miomirisnim uljem kao da su oslabili Kovenanta, kao da mu je snagaisisana iz krvi. Ali srce je nastavilo da mu kuca i on se njega uhvatio kako bi se odbranio od straha. Obmotao je

ruke oko grudi i povio se gotovo do tla, pokušavši da spreči drhtavicu koja ga je obuzela usled hladnoće."Kakav usud?" primorao je sebe da izgovori. Glas mu je zazvučao jadno i izgubio se u magli.Page 13



1. Kob poglavara kletnika"Namenio ti je ulogu mog poslednjeg dušmanina. Izabrao je tebe - tebe, ulizice, koji u šakama držiš

moć kakvu ranije nije držao nijedan smrtnik - izabrao te je da me uništiš. Ali uveriće se da mnome nije takolako ovladati. Poseduješ moć - divlju magiju koja ti u ovom trenutku spasava život - ali nikada nećeš saznati učemu se ona sastoji. Na kraju, ipak nećeš biti u stanju da mi se suprotstaviš. Ne, ti si žrtva njegovih iščekivanjai ja te ne mogu osloboditi smrću - bar ne za sada. Ali mi tu snagu možemo okrenuti protiv njega i potpuno ga

lišiti Zemlje.""Zdravlje?" Kovenant s mukom podiže pogled s tla. "Pomenuo si zdravlje.""Od čega god želiš da ozdraviš, puzavče. Samo mi se pomoli dok još imam strpljenja."

Ali zadovoljstvo koje se osećalo u tom glasu postalo je preterano. Kovenantova žestina stade daizvire kroz ranu. On poče da se bori. Podigavši se iz klečećeg položaja, on pomisli: ne. Nisam puzavac.Škrgučući zubima kako bi sprečio drhtanje, on upita: "Ko si ti?"

Kao da je osetio da je pogrešio, glas postade blaži. "Imao sam mnoga imena", reče. "Za PoglavareVeselkamena, ja sam Poglavar Kletnik Opaki; za Džinove Primorce, Sotonsrce i Dušomor. Ranjani menazivaju Zubošom. U snovima Krvne garde ja sam Izopačenje. A narodi Domaje zovu me Sivi Krvnik."

Kovenant razgovetno reče: "Nema veze.""Budalo!" zagrme glas i svojom snagom zalepi Kovenanta za stenu. Ležao je čela priljubljenog uz

kamen i sav užasnut čekao da ga bes tog glasa zbriše. "Niti išta preduzimam, niti izbegavam išta dapreduzmem oko tvog pridobijanja. Ali ovo ti neću zaboraviti. Vidim da sam ti povredio ponos svojim prezirom.Puzavče! Naučiću ja već tebe pravom značenju prezira pre no što završim. Ali ne sada. To mi se ne uklapa uono što sam zamislio. Uskoro ću biti dovoljno jak da iznudim iz tebe divlju magiju, a onda ćeš naučiti na svojojkoži da moj prezir nema granica i da za moje želje nema dna.

Ali već sam protraćio dovoljno vremena. Vratimo se sada mom cilju. Sada me dobro slušaj,puzavče. Imam za tebe jedan zadatak. Odnećeš poruku u Veselkamen - Veću Poglavara.

Reći ćeš Veću Poglavara i Vrhovnom Poglavaru Protholu, sinu Dvilijanovom, da je raspon njihovihdana u Domaji najviše još sedam puta po sedam godina, počev od vremena sadašnjeg. Pre no što ti danibudu odbrojani, ja ću upravljati životom i smrću. A kao dokaz da govorim istinu, reci im i ovo: Drul Stenotočac,amnik iz Planine Groma, pronašao je Žezlo Zakona, koga je Kevin izgubio pre deset puta po sto godinatokom Obreda Obesvećenja. Reci im da je zadatak nj ihovog pokolenja da povrate Žezlo. Bez njega, nećemoći da mi se odupru ni sedam godina, tako da ću potpunu pobedu ostvariti ranije za šest puta po sedamgodina.

A što se tiče tebe, puzavče: potrudi se da tačno preneseš ovu poruku. Ako je ne izneseš pred Veće,onda će sva ljudska bića Domaje biti mrtva pre no što prođe deset leta. Ti to ne razumeš - ali kažem ti, DrulStenotočac ima Žezlo, a to je nešto čega se treba plašiti. Ako ne uručiš poruku, on će kroz dve godine zauzetipresto u Poglavarevom Konaku. Jamnici se već okupljaju na njegov poziv; Moći Žezla odazivaju se i vukovi ipragrdani iz Demonije. Ali najgora pošast ne preti od rata. Drul je počeo da kopa sve dublje i sada poseže zamračnim korenima Planine Groma - Gravin Trendora, Vrha Vatrenih Lavova. A u dubini Zemlje zakopana jekob suviše moćna i užasna da bi ijedan smrtnik mogao njom da upravlja. Ona bi od Vaseljene zauveknapravila pakao. Drul traga upravo za takvim zlom. Dao se u potragu za Kamenom Zlozemlja. Ako njimezagospodari, nesreća će se sručiti kako na male tako i na velike dok Vreme ne padne.

Nemoj propustiti da predaš moju poruku, puzavče. Sreo si Drula. Da li priželjkuješ da umreš odnjegove ruke?"

Glas zastade, a Kovenant stisnu glavu rukama, pokušavši da utiša odjek reči koje je izgovorioKletnik. Ja ovo samo sanjam, pomisli on. Sanjam! Ali usled slepila magle osećao se kao u klopci, zatvoren uludilu. Počeo je da drhti od puste želje da utekne i zagreje se. "Odlazi! Ostavi me na miru!"

"Samo još nešto", reče Kletnik, "poslednje upozorenje. Ne zaboravi koga najviše treba da se plašiš.

Morao sam da se zadvovoljavam ubijanjem i mučenjem. Ali sada sam razradio plan, krećem. I neću stati dokne iskorenim svu nadu sa Zemlje. Ne ispuštaj to iz vida i očajavaj!"

To očajavaj ostalo je još izvesno vreme da visi u vazduhu dok se oko njega pojačavalo škripanje,pošto su veće gromade između sebe mlele manje kamenje. Zvuk se obruši na Kovenanta, prođe iznad njega iudalji se, ostavivši ga na kolenima sa glavom između ruku i uma potpuno praznog usled panike. Ostao je takoukočen na istom mestu sve dok škripanje nije zamrlo i vetar počeo drugačije da mrmori kroz novu tišinu. Teke tada sa strahom otvorio oči i ispred sebe ugledao stenu obasjanu suncem.

4. KEVINOV VIDIKOVAC

Ispružio se na tlu i dugo ostao tako da leži, dobrodošlicom pozdravljajući toplinu sunca što mu jeprodirala do kostiju u koje se uvukla hladna magla. Vetar oko njega zviždukao je tihu monodiju, ali ga nije

dodirivao; uskoro pošto se okončala drama izazvana prolaskom Kletnika, začuo je pev udaljenih ptica. Ležaoe napomičan i duboko disao, prikupljajući snagu - zahvalan suncu što sija i noćnoj mori što se okončala.Page 14



1. Kob poglavara kletnikaNa kraju se, međutim, prisetio da se u njegovoj neposrednoj blizini u trenutku kada se dogodila

nesreća na ulici zateklo nekoliko l judi. Bili su neobično tihi; i sam grad kao da je zamukao. Policijska kola morada su ga teže povredila nego što je toga bio svestan. Teskoba gubavca natera ga da se podigne na kolena iosloni o šake.

Shvatio je da se nalazi na nekoj glatkoj kamenoj ploči. Bila je nepravilno kružnog oblika, široka

deset stopa i okružena zidom visokim tri stope. Nad njim se nadnosilo ničim narušeno plavetnilo neba.Prostiralo se nalik na kupolu od ivice do ivice zida, kao da je ploča na neki nemoguć način lebdela nanebesima.

Ne. Knedla mu zastade u grlu. Gde...?Zatim se začu zadihani glas: "Zdravo!" Nije mogao da odredi odakle dolazi; zvučao je nekako

neodređeno usled udaljenosti, nalik na halucinaciju. "Zdravo!"Srce stade da mu poskakuje u grudima. Šta je ovo?"Ti na Kevinovom vidikovcu! Da li ti je nešto potrebno?"Do đavola, šta je sada ovo?Iznenada je začuo struganje iza sebe. Mišići mu se zgrčiše; bacio se ka zidu i u trenu okrenuo,

prislonivši leđa uz njega.Nasuprot njemu, s druge strane provalije od slobodnog vazduha naspram zida, uzdizala se planina.

Njeni obronci polazili su uglavnom sa nivoa stena, a završavali se vrhom obasjanim suncem koji je još bioprekriven snegom i nalazio se visoko iznad njega; vrletne litice ispunjavale su polovinu vidika sa ploče. Njegovprvi utisak bio je da se obronak nalazi veoma blizu, ali već trenutak kasnije shvatio je da možda ne bi mogao nida dobaci kamen do nje.

U zidu je postojao procep i to tačno u pravcu planine. Tihi zvuk struganja kao da je dopirao pravo iztog procepa.

Želeo je da pređe preko ploče i potraži izvor šumova. Ali srce mu je suviše snažno lupalo; nijemogao ni da se pokrene. Plašio se onoga što je mogao da ugleda.

Zvuk se sada čuo iz veće blizine. Pre no što je uopšte mogao išta da preduzme, neka devojkapromoli glavu i ramena kroz pukotinu, poduprevši se rukama o stenu. Kada ga je ugledala, zastala je da muuzvrati pogled.

Njena dugačka, gusta kosa - smeđa, prošarana vlasima boje svetlog meda - vijorila se oko nje napovetarcu; koža joj je bila veoma preplanula, a u tamnoplavo tkanje njene haljine bili su na ramenima utkanibeli listovi. Dahtala je i bila rumena u obrazima, kao da se do njega uspela teškom mukom, ali je ipak presrelaKovenantov pogled sa iskrenim čuđenjem i zanimanjem.

Izgledalo je kao da nema više od šesnaest godina.Otvorenost njenog znatiželjnog pogleda samo još više pojača njegov nemir. Zurio je u nju kao da je

kakva prikaza.Posle kraćeg oklevanja ona zadahta: "Kako si?" Zatim uzbuđeno nastavi. "Nisam znala da li će biti

bolje da sama odmah dođem ili da prvo potražim pomoć. Sa brda sam ugledala neki sivi oblak iznadKevinovog vidikovca na kome kao da se vodila bitka. Videla sam te kako stojiš, a onda padaš. Nisam znala štada preduzmem. A onda sam pomislila, bolje je odmah pružiti makar i malu pomoć, nego veliku prekasno. Itako sam došla." Zatim je ućutala, da bi već u sledećem trenutku ponovo upitala: "Kako si?"

Kako sam?Kola su ga udarila...!Šake su mu bile samo izgrebane i u modricama, kao da je njima ublažio pad. Od udara ga je

pomalo bolela glava. Ali odeća mu nigde nije bila iscepana, nigde nije primećivao ni najmanji znak da su gakola udarila i da ga je udarac odbacio preko kolovoza.

Ukočenim prstima stisnuo je grudi, stomak i noge, al i nigde nije osetio nikakav probadajući bol.Izgleda da nije bio ozbiljnije povređen.

Ali ta kola mora da su ga negde udarila.Pa onda?Zurio je u devojku kao da njene reči nisu imale nikakvo značenje.Suočena s njegovim ćutanjem, skupila je snagu i uspentrala se kroz pukotinu, te se našla pred njim,

dok se iza nje uzdizala planina. Primetio je da na sebi ima tamnoplavu žensku košulju nalik na tuniku, u strukustegnutu belim konopcem. Na nogama je nosila sandale uvezane oko zglavaka. Bila je vitka, lepo građena;njene dopadljive oči bile su širom otvorene, odražavajući bojazan, nesigurnost, nestrpljivost. Načinila je dvakoraka prema njemu kao da je neka preteća prilika, a zatim je kleknula kako bi iz što veće blizine ispitalazašto je gleda tako zapanjeno kao da ništa ne shvata.

Šta li je ovo, do đavola?Oprezno, s puno poštovanja, ona ga upita: "Kako bih mogla da ti pomognem? Stranac si ovde, u

Domaji - to mi je jasno. Borio si se s oblakom zla. Naredi mi." Njegovo ćutanje ju je izgleda obeshrabrilo.Spustila je pogled. "Zar ne želiš da razgovaraš sa mnom?"Page 15



1. Kob poglavara kletnikaŠta se to sa mnom događa?U narednom trenutku, ona se zagrcnu od uzbuđenja, pokazavši sa strahopoštovanjem prema

njegovoj desnoj šaci. "Troprst! Zar su legende oživele?" Čuđenje obasja njeno lice. "Berek Troprst!" zadahtaona. "Je li to istina?"

Berek? U prvi mah nije mogao da se seti gde je već čuo to ime. A onda mu je sinulo. Berek! Sav u

panici shvatio je da noćna mora nije gotova, već da su i ova devojka i poglavar Kletnik Opaki deo istogiskustva.Ponovo je ugledao tamu kako se puzavo primiče iza blistavog plavog neba. Nadnela se nad njim i

zalepetala prema njegovoj glavi lešinarskim krilima.Gde...?Nespretno, kao da su mu zglobovi napola ukočeni od straha, on se podiže na noge.Istog časa ispod njega se rasprostre nepregledan predeo i nasrnu na njegov vid poput toljage

veselja i užasa. Nalazio se na kamenoj platformi četiri hiljade stopa ili čak više iznad tla. Ptice su klizile i kružileispod njega. Vazduh je bio čist i jasan poput kristala; posmatran kroz njega, veliki potez okolnog predelaizgledao je neizmerno velik, tako da su ga oči zabolele kada je pokušao celog da ga obuhvati. Brda su seprotezala u daljinu neposredno ispod njega; ravnice su se odmotavale u pravcu obzorja na obe strane; jednareka, srebrnasto se presijavajući na sunčevoj svetlosti, pravila je okuku izlazeći između brda s njegove levestrane. Sve je bilo obasjano prolećem, kao da je tek rođeno s rosom toga jutra.

Krvavog mu pakla!Od visine ga je uhvatila vrtoglavica i on posrnu. Lešinarska krila tame lupala su ga po glavi. Od

visinske bolesti zemlja poče da se ljulja pod njim.Nije znao gde se nalazi. Nikada ranije nije bio ovde. Kako je dospeo ovamo? Udarila su ga

policijska kola i Kletnik ga je dopremio ovamo. Kletnik ga je dopremio ovamo?Dopremio me ovamo?Nepovređenog?Okrenuo se užasnut prema devojci i planini. U tri drhtava koraka stigao je do pukotine u tom

čardaku. I tada se uverio da se nalazi na vrhu tananog kamenog šiljka - dugačkog najmanje pet stotina stopa -koji se nakrivo uzdizao iz osnove stene poput ukrućenog prsta koji optužuje nebo. U gornju površinu stuba bilesu usečene stepenice, strme poput spuštenih lestvica od konopca.

U jednom vrtoglavom trenutku on tupo pomisli: moram se izvuči odavde. Ništa od ovoga mi se nedogađa.

A onda se cela ludost situacije odbi od njega, pogodi ga, doletevši iz vrtoglavog vazduha nalik nakondorove kandže. On posrnu; ždrelo se razjapi pod njim. On poče u sebi da vrišti:

Ne!!Dok je posrtao, devojka ga uhvati za ruku, povukavši ga unazad. On se zanese i stropošta na

kamenu podlogu čardaka, privuče kolena uz grudi, pokri glavu.Ludost! - povika on u sebi, nerazumljivo.U lobanji mu se tama migoljila poput mučnine. Predelom njegova uma goreli su prizori ludila.Kako?Nemoguće!Prelazio je ulicu. Očajnički se hvatao za to. Bilo je upaljeno zeleno svetlo.Gde?Udarila su ga policijska kola.Nemoguće!Krenula su pravo na njega i udarila ga.

I nisu ga povredila?Lud. Počeo sam da ludim ludim ludim.I nisu ga povredila?Noćna mora. Ništa od ovoga se ne događa, ne događa, ne događa.Kroz divlji kovitlac bede što ga je obuzela nečija šaka iznenada steže njegovu. Stisak je bio čvrst i

izražavao je hitnju; kao da ga je zakačilo sidro.Noćna mora! Ja sanjam. Sanjam!Ta misao protutnja kroz njegovu paniku poput otkrovenja. Sanjam! Razume se da je sanjao. Divlje

žonglirajući, on poče da prikuplja pojedinosti. Udarila su ga policijska kola - od udarca je izgubio svest. Potres.Možda je u nesvesti ostao satima - danima. A za to vreme, dok nije bio pri svesti, on je sanjao.

To je bio pravi odgovor. Uhvatio se za njega kao za šaku kojom je devojka stezala njegovu. To mue malo smirilo vrtoglavicu, pojednostavilo njegov strah. Ali ni taj odgovor mu nije bio dovoljan. Tama se i daljerojila oko njega kao da je bio strvina koju je Kletnik ostavio za sobom.

Kako?Kako to da sanjaš takve snove?Page 16



1. Kob poglavara kletnikaNije mogao čak ni da misli o tome; ako nastavi, poludeće. Pobegao je od sličnih pitanja kao da su

mu već počele i kosti od njih da trule.

Ne razmišljaj o tome. Ne pokušavaj da razumeš. Ludilo - ludilo predstavlja jedinu opasnost. Preživi!Nastavi. Učini nešto. Ne osvrći se.

Naterao je sebe da otvori oči; kada je uspeo da usredsredi pogled na sunčevu svetlost, tama jepočela da se povlači, da nestaje u pozadini da bi na kraju ostala da lebdi iza njega kao da čeka da se onokrene i suoči se s njom, padne joj u zamku.

Devojka je klečala pored njega. Obema šakama držala je njegovu osakaćenu desnu šaku, a uočima joj je blistala zabrinutost poput suza. "Bereče", promrmlja ona bolno kada im se pogledi sretoše, "oh,Bereče. Kakva te je to bolest snašla? Ne znam šta da preduzmem."

Već je dovoljno učinila - pomogla mu je da ovlada sobom, da se odupre privlačnoj sili opasnihpitanja na koja nije umeo da odgovori. Ali prsti su mu bili kruti; delimično uopšte nije osećao njen dodir. Zatimse malo podigao i seo, mada mu se od tog napora zavrtelo. "Imam lepru", reče on slabim glasom. "Ne dodirujme."

Ona oklevajući olabavi stisak, kao da nije bila sigurna da on misli ono što je rekao, kao da nijesigurna da on zna šta govori.

On povuče šaku s naporom, ali to je ispalo dosta grubo jer je bio slab.Ona zagrize donju usnu, brižno. Zatim se povukla i sela leđima okrenuta naspramnom zidu, kao da

se uplašila da ga je nečim uvredila. Ali mogao je da primeti da je zaokupljena njime. Nije uspela dugo da ćuti. Posle nekoliko trenutaka,

nežno je upitala: "Zar niko ne sme da te dodirne? Ništa loše nisam mislila. Ti si Berek Troprst,poglavar-rodilac. Ne vidim da te je spopala neka bolest. Ne mogu da podnesem da se toliko mučiš."

"Imam lepru", ponovi on, pokušavši da prikupi snagu. Ali izraz njenog lica rečito mu je govorio da tareč njoj ništa ne znači. "Bolestan sam - razboleo sam se. Ti ni ne slutiš kako je to opasna bolest."

"Ako te dodirnem, hoću li se i ja... 'razboleti'?""Ko to zna?" A onda, gotovo ne verujući svojim očima i ušima, on upita: "Zar ne znaš kakva je to

bolest?""Ne", odvrati ona i na licu joj se ponovo javi malopređašnji začuđeni izraz. "Ali ne plašim se.""Treba da se plašiš!" odbrusi on. Razbesnelo ga je devojčino neznanje ili je možda u pitanju bila

nevinost. Iza njenih reči čuo je krila koja su lepetala kao luda. "To je bolest od koje se raspadaš. Raspadaš sedok ti prsti, palčevi, šake, stopala, ruke i noge ne istrunu i otpadnu. Usled nje oslepiš i poružniš."

"Može li se izlečiti? Možda poglavari...""Nema leka."Želeo je da nastavi, da ispljune bar deo gorčine koju je Kletnik ostavio u njemu. Ali bio je suviše

iscrpen da bi se mogao razbesneti. Morao je da se odmori i razmisli, da istraži u čemu se sve sastoji njegovanedoumica.

"Kako onda mogu da ti pomognem? Ne znam šta da preduzmem. Ti si Berek Tro...""Nisam", uzdahnu on. Devojka nešto zausti, a on na njeno zaprepašćenje ponovi: "Nisam.""Ko si onda? Imaš znak - tvoja šaka, jer legenda kaže da se Berek Zemljorod može vratiti. Jesi li

poglavar?"Jednim umornim pokretom on je spreči da mu dalje postavlja pitanja. Morao je da razmisli. Ali kada

e sklopio oči i oslonio glavu o čardak, osetio je kako se u njemu skuplja strah. Morao je da se pokrene, krenenapred - utekne duž staze sna.

On ponovo usredsredi pogled na devojčino lice. Prvi put je tada primetio da je lepa. Čak i njen strah,

način na koji se hvatala za njegove reči, bio je lep. A i uopšte se nije plašila gubavaca.Posle još jednog trenutka oklevanja, on reče: " Ja sam Tomas Kovenant.""Tomas Kovenant?" Izgovorila mu je ime krajnje nespretno. "Čudno ime - čudno ime koje odgovara

tvojoj čudnoj odeći. Tomas Kovenant." Zatim mu se lagano naklonila.Neobično, pomisli on nežno. Jednon drugom bili su neobični. Još nije bio načisto s čim će morati da

se nosi u ovom snu. Moraće da otkrije na čemu je. Ravnajući se po devojčinom ponašanju, on upita: "Ko si ti?""Ja sam Lena", odvrationa formalno, "kćer Atairane. Moj otac je Trel, oblučar rhadhamaerla. Naš se

dom nalazi u Kamendolu Mithil. Da li si bio u Kamendolu?""Nisam." Hteo je da je pita šta je to Kamendol, ali palo mu je na pamet važnije pitanje. "Gde..." Reč

mu zastade u grlu kao da je ustupak tami. "Gde se nalazimo?""Na Kevinovom vidikovcu." Skočivši lako na noge, ona raširi ruke prema zemlji i prema nebu.

"Pogledaj."Zaškrgurtavši zubima u znak rešenosti, Kovenant se okrenu i kleknu uz obod čardaka. Oslonivši

grudi o obod, natera sebe da pogleda."Ovo je Domaja", reče Lena radosno, kao da ju je pogled na okolno tlo uzbuđivao. "Prostire sePage 17



1. Kob poglavara kletnikadaleko van domašaja pogleda na sever, zapad i istok, mada se u starim pesmama kaže da je vrhovni poglavar Kevin ovde stajao i video čitavu Domaju i sve njene ljude. I tako je ovo mesto dobilo naziv Kevinov vidikovac.Zar je moguće da ti to ne znaš?"

Uprkos hladnom povetarcu, Kovenant se znojio. Usled vrtoglavice mu je bubnjalo u slepoočnicamai samo zahvaljujući čvrstoj ivici kamena priljubljenoj uz njegovo srce uspevao je da ostane pribran. "Ništa ne

znam", zaječa on u ponor pod njim.Lena ga zaplašeno okrznu pogledom, a zatim se ponovo zagleda u Domaju. Pokazavši vitkomrukom prema severozapadu, ona reče: "Ono tamo je reka Mithil. Pored nje se nalazi naš Kamendol, alizaklanja ga ova planina. Ona dolazi iz planinskog venca Južnika koji se pruža iza nas, da bi se zatim spojila saCrnom rekom. Ona predstavlja severnu granicu Južnih zaravni, gde zemljište nije mnogo plodno i gde živimalo ljudi. U Južnim zaravnima postoji samo pet Kamendolova. Ali u ovim brdima koja se protežu ka severuživi nešto Drvograđana.

Istočno od tih brda nalaze se ravnice Ra." Glas joj zaiskri kada nastavi: "To je dom divljih slobodnihkonja, Ranihina, i njihovih negovatelja Ranjana. Galopiraju i po pedeset milja preko Ravnica i neće da služenikome koga sami ne izaberu.

Ah, Tomase Kovenante", uzdahnu ona, "moj je san da vidim te konje. Većina mojih sunarodnika jesuviše zadovoljna - ne putuju i mnogi nisu videli ništa osim Drvograda. Ali ja želim da hodim ravnicama Ra i davidim konje kako galopiraju."

Posle duže pauze, ona nastavi: "Ove planine sačinjavaju oblast Južnika. Iza njih su pustare i Sivapustinja. Tamo nema ni života ni prolaza; cela Domaja prostire se na sever, zapad i istok od nas. A mi stojimona Kevinovom vidikovcu, gde je stajao najveći od starih poglavara tokom poslednje bitke, pre no što jenastupilo Opustošenje. Naš se narod toga seća, te izbegava stražu kao mesto lošeg predskazanja. Ali mojamajka Atiaran dovela me je ovamo kako bi me učila o Domaji. Za dve godine biću dovoljno stara da pohađamZnanstvigor i da sama učim, kao i moja majka. Znaš li da je", reče ona ponosno, "moja majka učila saznanstvozornicima?" Pogledala je Kovenanta kao da očekuje da to na njega ostavi snažan utisak. A onda jespustila pogled i promrmljala: "Ali ti si poglavar i sve to znaš. Slušaš me samo zato da bi mogao ismejati mojeneznanje."

Pod uticajem čarolije njenog glasa i pod pritiskom vrtoglavice, na trenutak je imao viziju kako morada je izgledala Domaja pošto je Kevin izveo ritual obesvećenja. Iza svetlog jutra video je ogoljena brda,razrovano tle, obilne vode kako se razlivaju iz rečnog korita, a preko svega toga gustu tminu tišine - nigdeptica, insekata, životinja, nigde ljudi, ničeg živog što bi podiglo makar kakav list, zamrmorilo, zarežalo ili prstpomaklo da popravi štetu. Znoj mu tada poteče u oči i zamagli vid poput suza. Povukao se od tog prizora iponovo seo, oslonivši se leđima o zid. "Ne", promrmlja on obrativši se Leni i u isto vreme pomislivši: ti to nerazumeš. "Istrošio sam sav svoj smeh - odavno."

Kao da je sada shvatao kojim putem mora krenuti napred, kako bi izbegao mračno ludilo što jelebdelo nad njim. Za vreme te kratke vizije Opustošenja, pronašao je stazu sna, usputne prelaze, tako daneće morati da postavlja niti da odgovara na određena pitanja, te reče: "Moram poći do Veća poglavara."

Video joj je na licu da želi da ga upita zbog čega. Ali kao da je osetila da na nema prava da seraspituje o njegovim namerama. Pomenuvši Veće samo je potvrdio da je bila u pravu što se tiče njegovogpoložaja. Ona krenu ka stepeništu. "Dođi", reče. "Moramo poći do Kamendola. Tamo ćemo naći načina da teprebacimo u Veselkamen." Po izrazu na njenom licu zaključio je da bi volela da pođe s njim.

Ali pri pomisli na silaženje niz stepenice sav se stresao. Kako da ih savlada? Nije mogao čak ni dapogleda preko ivice čardaka, a da mu se ne zavrti u glavi. Kada Lena ponovi: "Dođi", on odmahnu glavom. Nijeimao hrabrosti. S druge, pak, strane, morao je da se pozabavi nečim. Na Lenino iznenađenje, on upita: "Prekoliko vremena je došlo do Opustošenja?"

"Ne znam", odvrati ona staloženo. "Ali ljudi iz Južnih zaravni vratili su se preko planina iz golihPustara pre dvanaest pokolenja. Kaže se da ih je Vrhovni poglavar Kevin upozorio - da su zato pobegli navreme i živeli u izgnanstvu u divljini s kojom su se hrabro uhvatili ukoštac, kao i sa rhadhamaerl predanjemtokom pet stotina godina. To je nasleđe koje se ne zaboravlja. Kada navrši petnaest godina svako od naspolaže Zavet Mira i živimo zarad života i lepote Domaje."

Jedva da ju je čuo; nije ga baš naročito zanimalo ono što je govorila. Ali bio mu je potreban zvuknjenog glasa da ga smiri dok je u sebi sakupljao snagu. S naporom je došao do još jednog pitanja koje jenesmetano mogao da postavi. Duboko uzdahnuvši, on reče: "Šta si radila u planinama - zašto si bila takovisoko da si mogla da me ovde vidiš?"

"Ispitivala sam kamenje", odvrati ona. "Učim suru-pa-maerl. Poznaješ l i tu veštinu?""Ne", reče on između dva daha. "Pričaj mi o tome.""To je veština koju učim od Asense, majčine sestre, a ona ju je naučila od Tomala, najboljeg

Majstora u našem Kamendolu. On je takođe izvesno vreme učio u Znanstvigoru. Suru-pa-maerl je veština

pravljenja slika od kamenja bez obrade i oblikovanja. Hodam brdima i tragam za oblicima oblutaka i kamenja.Kada otkrijem oblik koji razumem, ponesem ga kući i nađem mu mesto, usklađujući ga i povezujući sa ostalimPage 18



1. Kob poglavara kletnikaoblicima dok ne nastane novi oblik.

Ponekad, kada sam veoma hrabra, izglačam neravnine kako bi spojevi ispali čvršći. Na taj načinponovo uspostavljam slomljene tajne Zemlje i ljudima darujem lepotu."

Kovenant neodređeno promrmlja: "Mora da je to teško - smisliti oblik, pa tek onda pronaći kamenjekoje se u njega uklapa."

"Ne radi se to tako. Ja posmatram kamenje i tragam za oblicima koji se već nalaze u njima. Ja netražim od Zemlje da mi da konja. Veština se sastoji u tome da čovek nauči da vidi šta je Zemlja izabrala daponudi. Možda će to biti konj."

"Voleo bih da vidim tvoj rad", Kovenant nije vodio računa o tome šta govori. Stepenište ga jepozivalo poput zavodljivog lica zaborava, u kom gubavci smetnu s uma da treba voditi računa o samozaštiti, osvojim šakama i stopalima, svojim životima.

Ali on je sanjao. Da bi se san produžio trebalo mu se predati i teći uporedo s njim dok se ne završi.Morao je sići ako je hteo da preživi. Ta je potreba prevagnula nad svim ostalim stvarima.

Iznenada, grčeći se, on stade na noge. Posadivši se čvrsto u središte kruga, prestao je da obraćapažnju na planinu i nebo, na bezdan pod sobom, i stao čestito da se zagleda. Drhteći, opipao je one još živenerve da bi video da li ga negde nešto boli ili žiga, pretražio je odeću u potrazi za ispupčenjima, poderotinama,pregledao ukočene šake.

Morao je da ostavi to stepenište za sobom.Mogao je uspešno da ga savlada jer sve je ovo bio samo san - nije ga moglo ubiti - a i zato što više

nije mogao da podnese svu tu tamu što mu lepeće oko ušiju."Čuj me", obrecnu se on na Lenu. "Ja moram poći prvi. I nemoj tako zbunjeno da me gledaš.

Rekao sam ti da imam lepru. Šake i stopala su mi ukočeni - ništa ne osećam. Ne mogu da se uhvatim zanešto. A baš nisam ni - ljubitelj visina. Mogao bih pasti. Ne želim da se nađeš poda mnom. Ti..." On se lecnu, azatim grubo nastavi: "Bila si dobra prema meni, a od toga sam se već odvikao."

Ona se trgnu zbog njegove grubosti. "Zašto si ljut? Čime sam te uvredila?"Time što si bila dobra prema meni, odbrusi on u sebi. Lice mu je bilo sivo od straha kada se

okrenuo, spustio na kolena i šake i natraške provukao kroz pukotinu.U naletu prvog uzbuđenja spustio je noge na stepenice zatvorenih očiju. Ali nije smeo da krene

dalje zatvorenih očiju; navika koju je stekao kada je oboleo od lepre da posmatra sebe i potreba da mu svačula budu budna bile su suviše jake. Međutim, kada je otvorio oči, od visine mu se zavrtelo u glavi. Stoga setrudio da mu pogled ostane prikovan za stenu pred njim. Već pri prvom koraku shvatio je da mu najvećaopasnost preti od ukočenosti stopala. Usled ukočenosti šaka nije znao da l i se dovoljno čvrsto uhvatio zakamen, tako da još pre no što je prešao pedeset stopa već je tako čvrsto stezao ivice da su ga ramenazabolela. Ali šake je mogao da vidi, da vidi da su položene na stenu, da je bol koji je osećao u zglavcima ilaktovima stvaran. Stopala, međutim, nije mogao da vidi - sve dok ne bi spustio pogled. Tek kada bi u člankuosetio pritisak od težine vlastitog tela, mogao je biti siguran da mu se stopalo nalazi na stepeniku. Svaki koraknaniže predstavljao je čisto nagađanje. Ako oseti iznenadno savijanje noge, moraće da se uhvati rukama i daspusti na nevidljivi stepenik veći deo stopala. Pokušao je da udara stopalima napred ne bi li pomoćuproizvedenog zvuka zaključio da li mu se palčevi nalaze uz ivicu narednog stepenika; ali kada bi promašio,potkolenicama ili kolenima udario bi o uglove kamenja, pa bi od oštrog bola gotovo pokleknuo.

Spuštajući se stepenik po stepenik, zureći u šake dok mu se znoj slivao niz čelo, proklinjao je sudbuzbog koje je izgubio dva prsta - dva prsta koji bi ga mogla spasti ako stopala otkažu. Kao dodatak tome,nedostatak polovine desne šake stvarao mu je utisak da se njome slabije drži, da mu se težina premešta nalevu stranu stepeništa. Da bi to nadoknadio, stalno je pomalo zahvatao desnim stopalom na tu stranu, te usledtoga i promašivao stepenike.

Nikako nije uspevao da odagna znoj iz očiju. Zaslepljivao ga je, ali plašio se da oslobodi jednu šakui obriše čelo, plašio se čak i da zatrese glavom, da ne bi izgubio ravnotežu. Mučili su ga grčevi u leđima iramenima. Morao je da škrguće zubima kako ne bi počeo da doziva upomoć.

Kao da je osetila šta se s njim događa, Lena povika: "Pola puta!"On nastavi da puzi naniže, stepenik po stepenik.Nemoćno je primetio da se kreće sve brže. Mišići su ga izdavali - pritisak kome su bila izložena

njegova kolena i laktovi postao je suviše veliki - bio je primoran da se zaustavi i odmori, mada ga je užas štoga je ispunjivao terao da nastavi, da završi već jednom s tim silaženjem. U jednom ludom trenutku čak jepomislio da se jednostavno okrene i skoči, sa nadom da je dovoljno bl izu da se dočeka na padinu brda ipreživi. A onda je začuo zvuk Leninih koraka koji su se primicali njegovoj glavi. Poželeo je da posegne naviše iuhvati je za članke, natera je da ga spase. Ali onda mu se čak i ta nada učini jalova i on ostade na istom mestudrhteći.

Teško je disao kroz stisnute zube, tako da gotovo nije čuo Lenin povik:

"Tomase Kovenante! Drži se! Još samo pedeset stepenika!"Uz drhtaj od koga se umalo nije odvojio od stene on nastavi da silazi.Page 19





1. Kob poglavara kletnikabila čitava. Na svoj način, modrice su za njega bile opasne koliko i posekotine, ali ih nije mogao srediti bezlekova. Pomučio se da priguši bojazan i vratio pažnju rukama.

Krv mu je i dalje curila sa dlanova i vrhova prstiju, a kada ju je sprao, ugleda prljavštinu duboko unekim posekotinama. Ali pre nego što je ponovo počeo pranje Lena se vrati. Skupljene šake bile su joj punegustog, smeđeg blata. "Ovo je glina vidarka", reče ona sa puno poštovanja, kao da govori o nečem retkom i

moćnom. "Moraš je staviti na sve povrede.""Blato?" Podozrivost gubavca u njemu uzdrhta. "Potreban mi je sapun, a ne još više prljavštine.""Ovo je glina vidarka", ponovi Lena. "Ona isceljuje." Prišla je i pružila mu blato. Učini mu se da u

njemu vidi sićušne odsjaje zlata.Prazno je gledao, zgrožen mišlju da stavi blato preko posekotina."Moraš ga upotrebiti", bila je uporna ona. "Ja znam šta je to. Zar ne shvataš? To je glina vidarka.

Čuj. Moj otac je Trel, oblučar rhadhamaerla. On radi sa oganj-kamenovima, a lečenje prepušta isceliteljima. Ali on je rhadhamaerl. On poznaje kamenje i zemlju. I on me je naučio da se postaram za sebe kada za topostoji potreba. Naučio me je znacima po kojima se može prepoznati i mestima po kojima se može naći glinavidarka. Ovo je zemlja koja isceljuje. Moraš je upotrebiti."

Blato? Piljio je. U moje povrede? Hoćeš li ti to da me osakatiš?Pre nego što je mogao da je zaustavi, Lena kleknu pred njega i pljesnu mu pregršt blata na golo

koleno. Kada je oslobodila ruku, poče da mu razmazuje glinu po listu. Onda je prikupila ostatak i nanela ga nanjegovo drugo koleno i list. Dok mu je blato počivalo na nogama, zlatno svetlucanje kao da je jačalo, postajaloblistavije.

Vlažna zemlja bila je sveža i smirujuća i kao da mu je blago milovala noge, upijajući bol iz modrica.Gledao je pažljivo. Olakšanje koje mu je odašiljala kroz kosti pružalo mu je zadovoljstvo kakvo nikada ranijenije osetio. Zbunjen, on otvori šake Leni, pusti je da razmaže glinu vidarku preko svih posekotina i uboja.

Odjednom, opuštanje poče da hrli u njega preko laktova i zglavaka. Osetio je čudno golicanje udlanovima, kao da se glina vidarka uputila kroz posekotine u nerve, pokušavajući da ih oživi. Slično golicanjezaigra po svodovima njegovih stopala. Gledao je svetlucavo blato sa nekom vrstom strahopoštovanja u očima.

Brzo se sušilo; njegove svetlosti nestade, ona pređe u smeđu boju. Posle nekoliko trenutaka Lenamu ga trljanjem skide sa nogu. Onda vide da su modrice gotovo nestale - bile su u poslednjem, požutelomstepenu zalečenja. Zaronio je ruke u potok, sprao blato, pogledao prste. Ponovo su bili čitavi. I dlanovi su sezalečili, a ogrebotine na podlakticama potpuno nestale. Bio je toliko zapanjen da je na trenutak mogao samoda pilji otvorenih usta u ruke i misli: vatru mu paklenu. Vatru mu paklenu i krvavo prokletstvo. Šta mi se todešava?

Posle duge tišine, on prošapta: "To nije moguće."Umesto odgovora, Lena se široko nasmeši."Šta je toliko smešno?"Pokušavajući da oponaša njegov ton, ona reče: "Potreban mi je sapun, a ne još prljavštine." Onda

se nasmejala, a čikanje joj je blistalo u očima. Ali Kovenant je bio previše zapanjen da bi skrenuo pažnju. "Ozbiljno govorim. Kako je to moguće?"Lena spusti pogled i tiho odgovori: "U zemlji je moć - moć i život. To mora da znaš. Atiaran, moja

majka, kaže da takvih stvari kao što je glina vidarka, takvih sila i tajni, ima svuda po zemlj i - ali mi smo slepi zanjih jer ne delimo dovoljno toga, niti sa Domajom niti jedni sa drugima.

"Ima i - drugih stvari kao ova?""Mnogo. Ali ja znam samo nekoliko. Ako pođeš do Veća, možda će te Poglavari svemu naučiti. Ali

dođi..." ona se lako podiže na noge, "...evo još jedne. Jesi li gladan?"

Kao da ga je aktiviralo njeno pitanje, osećaj praznine otvori se u njegovom stomaku. Koliko već imaotkako je jeo? Namestio je nogavice, spustio rukave i digao se na noge. Čuđenje mu je bilo još veće kada jeotkrio da su mu bolovi gotovo u potpunosti nestali iz mišića. Vrteći glavom u neverici, sledio je Lenu premaednom od rubova doline.

Pod senkom drveća ona stade kraj čvornovatog žbuna visokog do pojasa. Lišće mu je biloraspoređeno i zašiljeno kao kod drača, al i među njim su bili rasuti sitni, hromno zeleni cvetovi, a ugneždenipod nekim listovima stajali su gusti grozdovi plavozelenih plodova veličine borovnice.

"Ovo je aliantha", reče Lena. "Mi je zovemo blagovnjača." Otkinula je sa grozda četiri ili pet bobica ipojela ih, a onda je pljucnula semenke u šaku i bacila ih iza sebe. "Kažu da bi čovek mogao da pređe Domajuuzduž i popreko, jedući samo blagovnjače, i da se vrati kući jači i bolje uhranjen nego pre. One su veliki darZemlje. Cvetaju i donose plod tokom svih godišnjih doba. Nema dela Domaje u kome ne rastu - osim, možda,na istoku, na Ubojnim zaravnima. A i najžilavije su od svih biljaka - poslednje ugibaju i prve ponovo narastaju.Sve mi je to rekla moja majka, kao deo znanstva našeg naroda. Jedi", reče ona i pruži Kovenantu grozd

bobica, "jedi i širi semenke po Zemlji, tako da aliantha napreduje." Ali Kovenant nije posegao za plodovima. Bio je izgubljen u čudu, u neodgovorivim pitanjima oPage 21



1. Kob poglavara kletnikaneobičnoj moći Domaje. Za trenutak nije mislio na opasnost.

Lena je osmotri njegov neusredsređeni pogled, a onda uze jednu bobicu i gurnu mu je u usta. Onrefleksno progrize opnu; usta mu se smesta ispuniše lakim, slatkim ukusom nalik na zrelu breskvu, blagopomešanu sa solju i limunom. U sledećem trenutku halapljivo je jeo, tek tu i tamo se prisetivši da ispljunesemenke.

Jeo je sve dok na grmu nije ponestalo bobica, a onda poče da traži drugi. Ali Lena spusti ruku prekonjegove da ga zaustavi. "Blagovnjače su jaka hrana", reče ona. "Nije ti potrebno mnogo. A i ukus je bolji akoedeš polako."

Ali Kovenant je bio još gladan. Nije mogao da se seti da je ikada toliko žudeo za hranom kao sadaza tim voćem - osećaj gladi nikada nije bio tako živ, tako obavezujući. Otrgao je ruku kao da namerava da jeudari, a onda se naglo zaustavio.

Šta je to? Šta se dešava?Pre nego što je mogao dalje da sledi to pitanje, postao je svestan novog osećaja - sveobuhvatne

pospanosti. Tokom jednog trenutka skliznuo je bez ikakvog prelaza iz gladi u silovito zevanje, od koga mu seučini da je do vrha ispunjen umorom. Pokuša da se okrene i zatetura se.

Lena je govorila: "To čini glina vidarka, ali nisam to očekivala. Kada su rane smrtonosne, glinavidarka donosi san da ubrza zaceljenje. Ali posekotine na tvojim rukama nisu smrtonosne. Imaš li rana koje minisi pokazao?"

Da, pomisli on kroz novo zevanje. Na smrt sam bolestan.Spavao je još pre nego što se sručio na travu.Kada je lagano stao da se budi, najpre je postao svestan Lenine čvrste butine koja mu je podupirala

glavu poput jastuka. Postepeno je dokučivao i druge stvari - senke drveća poprskane odsjajima sve nižegsunca, miris borovine, šapat vetra, gustu travu u kojoj mu je počivalo telo, zvuk pesme, nepravilno golicanjekoje mu je dolazilo u dlanove i nestajalo poput kakvog atavizma - al i toplina njegovog obraza na Leninom krilučinila se važnija. Izvesno vreme, njegova jedina želja bila je da obuhvati Lenu u naručje i zaroni joj lice ubutine. Odupirao se tako što je slušao njenu pesmu.

Blagim i nekako naivnim glasom, pevala je:

Ima nečeg u lepotiŠto niče iz duše posmatračaPoput cveta: lomno -

jer mnoge su propastikoje mogu uništiti lepotuili posmatrača i neprolazno- jer lepota može umreti,ili posmatrač može umreti,ili svet može umreti,ali duša u kojoj raste cvet preživljava.

Glas ga je držao u prijatnoj začaranosti koju nije želeo da okonča. Posle stanke pune mirisaborovine i šaptavog vetra, rekao je blago: "Dopada mi se."

"Zar? Baš mi je drago. Sročio ju je meštar Tomal za ples kada se ženio Imoiran, kćerkomMoiraninom. Ali počesto je lepota pesme u pevanju, a ja nisam pevačica. Možda će večeras Atairan, matimoja, pevati za Kamendol. Onda ćeš čuti pravu pesmu."

Kovenant nije odgovorio. Ležao je nepomično, želeći samo da se gnezdi u svom jastuku što je duže

moguće. Golicanje u dlanovima kao da ga je teralo da zagrli Lenu, pa je mirno ležao, uživajući u želji i pitajućise gde bi našao hrabrost.

Onda je ponovo počela da peva. Melodija je zvučala poznato, a iza nje začuo je lepet tamnih krila.Iznenada je shvatio da ga veoma podseća na melodiju "Zlatnog dečaka."

Išao je pločnikom prema uredima telefonske kompanije - Telefonske kompanije Bel; to ime bilo jeispisano zlatnim slovima na vratima - da lično plati račun.

Trgao se iz Leninog krila, skočio na noge. Magla nasilja zamračila mu je vid. "Kakva je to pesma?"upita hrapavo.

Uplašeno, Lena odgovori: "Nikakva pesma. Samo sam pokušavala da izmislim melodiju. Zar to nevalja?"

Ton njenog glasa ga je smirio - zvučala je tako napušteno, tako očajno usled njegovog žustroggneva. Nije uspevao da nađe reči, a magla se raziđe. Nikakve svrhe, pomislio je. Nema nikakve svrhe da joj tooduzimam. Ispruživši ruke, pomogao joj je da stane na noge. Pokušao je da se nasmeši, ali njegovo ukočeno

lice moglo je samo da napravi grimasu. "Kuda ćemo sada?"Lagano, bol je nestajao iz njenih očiju. "Čudan si ti, Tomase Kovenante", reče ona.Page 22



1. Kob poglavara kletnikaSuvo je uzvratio: "Nisam znao da je toliko loše."Jedan trenutak stajali su i gledali jedno drugo u oči. Onda ga je iznenadila kada je pocrvenela i

oborila pogled. U glasu joj pojavi novo uzbuđenje kada je rekla: "Ići ćemo u Kamendol. Zapanjićeš mojumajku i mog oca." Veselo se okrenula i otrčala niz dolinu.

Bila je gipka, laka i skladna dok je trčala, a Kovenant ju je gledao i razmišljao o čudnim novim

osećanjima koja su se pokretala u njemu. Imao je neočekivani osećaj da bi ta Domaja mogla da mu pruži činikojima bi mogao da odagna impotenciju, neko ponovno rođenje koga bi se mogao držati čak i kada povratisvest, pošto Domaja i sve njene sumanute posledice nestanu u močvari napola upamćenih snova. Takva nadanije zahtevala da Domaja bude stvarna, fizički realna i nezavisna od njegovih nesvesnih, nekontrolisanihkolopleta sna. Ne, gubavost je bila neizlečiva bolest, i ako već nije poginuo u nesreći, moraće da živi sa tomčinjenicom. Ali bi san mogao da izleči ostale posledice. Mogao bi. Dao se za Lenom sa novim zamahom ukoraku i željom u venama.

Sunce se dovoljno spustilo na nebu da ostavi donju polovinu doline u senci. Pred sobom, mogao jeda vidi Lenu kako ga poziva, pa ju je sledio uz potok, uživajući u gipkosti trave pod nogama dok je koračao.Osećao se nekako viši nego pre, kao da je glina vidarka učinila više od prostog zalečenja posekotina iogrebotina. Dok se primicao Leni, činilo mu se da prvi put vidi neke pojedinosti na njoj - prefinjenost ušiju kadabi zabacila kosu iza njih - način na koji joj meka tkanina tunike prijanja uz grudi i bokove - vitki struk. Odpogleda na nju, golicanje u dlanovima postade mu jače.

Nasmešila mu se, a zatim ga povela kraj potoka iz doline. Išli su nepravilnim prolazom izmeđuzidova od golog kamena, koji su se dizali nad njima sve dok se uski prorez neba nije našao na stotinu stopavisine. Staza je bila kamenita i Kovenant je morao neprekidno da gleda u stopala kako bi održao ravnotežu.Prolaz mu se zbog napora učini dugačak, ali posle dve stotine jardi on i Lena dođoše do useka koji se peoudesno od potoka. Uspeli su se u usek i pošli duž njega. On se uskoro zaravnao, a zatim se dugo postepenospuštao, ali bio je toliko zakrivljen da Kovenant nije mogao da vidi kuda vodi.

Najzad usek još jednom skrenu i završi se, ostavivši Kovenanta i Lenu na planinskoj padini visokoiznad rečne doline. Gledali su put zapada prema zalazećem Suncu. Reka je izlazila iz planine sa njihove levestrane i tekla u ravnice na desnoj strani. Preko doline se pružao ogranak planinskog venca, ali se ubrzospuštao u zaravni na severu.

"Ovo je Mithil", reče Lena, "a ono je Kamendol Mithil." Kovenant ugleda sićušnu nakupinu kućicaseverno od njih, na istočnoj obali reke. "Nije mnogo daleko", reče Lena, "ali staza vodi preko doline, a zatimnazad duž reke. Sunce će već zaći kada stignemo do našeg Kamendola. Dođi."

Kovenant je jedan neprijatni trenutak gledao niz padinu planine - i dalje preko dve hiljade stopa naddolinom - ali je onda ovladao sobom i stao da sledi Lenu prema jugu. Planinska padina se ravnomernospuštala i uskoro je put počivao među travnatim padinama, iza mrgodnih stenovitih stubova, kraj rupa iprocepa, po lavirintima raštrkanog stenja. A kako se staza spuštala, vazduh je postajao dublji, mekši i manjekristalan. Mirisi se lagano izmeniše, postaše zeleniji; borovi i topole ustupili su mesto travnatom zemljištu.Kovenant je osećao kako živi sa svakim stepenom promene, svakom pojedinošću sve manje visine. Uuzbuđenju njegove nove probuđenosti, spust je brzo prošao. Pre nego što je bio spreman da napusti planine,staza se svila niz izduženi breg, a zatim spustila severno duž njega.

Mithil je bio uzan i žustar tamo gde mu se put pridruživao i govorio je vlažnom užurbanošću, glasompunim zvona i mrmora. Ali kako je reka prilazila zaravnima, širila se i usporavala, postajala filozofskija u svomtihom šapatu obuzetom sobom. Lagano je romorila svoju dugu pripovest dok je išla u pohod moru.

Opčinjen rekom, Kovenant lagano postade svestan smirujuće punoće Domaje. Nije bila reč oneuhvatljivom predelu snova; Domaja je delovala čvrsto, podložno potvrđivanju. Posredi je bila iluzija, razumese - trik njegovog povređenog i postradalog uma. Ali iluzija koja ga je neobično smirivala. Činilo se da mu ne

obećava koračanje u užas, haos - da je ova Domaja dosledna, shvatljiva, da će, jednom kada ovlada njenimzakonima, njenim neobičnim činjenicama, biti u mogućnosti da bez povreda korača stazama svoga sna i dazadrži vezu sa stvarnošću. Od takvih misli gotovo da je osećao ushićenje dok je sledio Lenina vitka leđa,uznjihano mamljenje njenih bokova.

Dok je Kovenant lutao neznanim osećanjima, dolina Mithila utonu u senku. Sunce siđe iza zapadnihplanina, a iako je svetlo i dalje obasjavalo udaljene zaravni, gusti veo tame zgušnjavao se u dolini. Prednjegovim očima, rub senke protegao se visoko uz planinu s desne strane, peo se poput gladne plime obalamadana. U sumraku, on oseti kako mu se opasnost oprezno primiče, iako nije znao šta je posredi.

Onda i poslednji planinski greben utonu u tamu i odsjaj zaravni poče da bledi.Lena stade, dodirnu Kovenantovu ruku, pokaza. "Vidiš", reče ona, "ono je Kamendol Mithil."Stajali su vrh dugačkog, laganog brega, a u njegovom podnožju bila su okupljena zdanja naselja.

Kovenant je video kuće sasvim jasno, iako su svetla već slabašno sjala iza nekih prozora. Izuzev velikog,otvorenog kruga u središtu naselja, Kamendol je delovao tako nasumce raštrkan kao da se ne tako davno

skotrljao niz planinu. Ali utisak je bio ublažen glatkim odsjajem kamenih zidova i ravnih krovova. A kada jepobliže pogledao, Kovenant vide da Kamendol zapravo nije neorganizovan. Sve građevine bile su okrenutePage 23



1. Kob poglavara kletnikaprema središtu.

Nijedna od njih nije imala više od jednog sprata i sve su bile od kamena, sa ravnim kamenimpločama za krovove; ali bile su prilično raznolike po veličini i obliku - neke su bile okrugle, druge kvadratne ilipravougaone, a neke toliko nepravilne od vrha do osnove da su više ličile na šuplje stene nego na građevine.

Dok su Kovenant i Lena gledali prema Kamendolu, ona reče: "Pet puta po stotinu ljudi iz Južnih

zaravni živi ovde - rhadhamaerl i, pastiri, stočari, zemljoradnici i oni koji su meštri. Ali samo je Atiaran, mojamati, bila u Znanstvigoru." Pokazala je i dodala: dom moje porodice je ovamo - najbliže reci."Idući zajedno, ona i Kovenant obiđoše Kamendol da bi došli do njenog doma.

6. LEGENDA O BEREKU TROPRSTU

Tmina se zgušnjavala nad dolinom. Ptice su se prikupljale da otpočinu tokom noći po drveću upodnožju bregova. Izvesno vreme pevale su i glasno se dozivale, ali uskoro njihova visoka graja pređe u tihi,zadovoljni mrmor. Dok su Lena i Kovenant prolazili iza spoljašnjih kuća Kamendola, ponovo su čuli kako rekau daljini nešto premišlja za svoj račun. Lena je bila ćutljiva, kao da razmišlja o nekom uzbuđenju ili veselju, aKovenant je previše utonuo u zvukove sumraka oko sebe da bi išta govorio. Nastupajuća noć kao da je bilaprepuna blagih veza - melema za samotnost tame. Tako su u tišini stigli do Leninog doma.

Bila je to pravougaona građevina, masivnija od većine ostalih u Kamendolu, ali sa istim uglačanimodsjajem zidova. Toplo, žuto svetlo zračilo je iz prozora. Dok su se Lena i Kovenant primicali, neka krupnaprilika prođe ispred jednog prozora i ode prema daljoj sobi.

Na uglu kuće, Lena zastade da uzme Kovenanta za ruku i stegne je pre nego što ga je povela dovrata.

Ulaz je bio zastrt teškom zavesom. Odmakla ju je i uvela ga u kuću. Tamo je zastala. On se žustroobazreo i primetio da se odaja u koju su ušli proteže čitavom dubinom kuće, al i da u svakom zidu ima dvojevrata zastrtih zavesama. Središte su zauzimali kameni sto i klupe dovoljno prostrane da prime šest ili osamljudi. Ali odaja je bila toliko velika da sto nije preovlađivao.

Urezane u kamene zidove oko sobe, stajale su police, pune kamenih vrčeva i posuda, od kojih suneke očigledno služile za kuvanje i služenje jela, dok namenu drugih Kovenant nije mogao da pogodi.Nekoliko kamenih stolica stajalo je duž zidova. A toplo, žuto svetlo ispunjavalo je prostoriju, blistalo po glatkimpovršinama i odražavalo neobične boje i šare kamena.

Svetlo je poticalo od vatri u nekoliko kamenih kotlića, po jednom u svakom uglu odaje i jednom nasredištu stola; ali nije bilo titraja vatre - svetlo je bilo stameno poput njegovih kamenih izvora. A sa svetlom jestizao miris koji je podsećao na sveže raskopanu zemlju.

Pošto je Kovenant ovlaš prešao pogledom po odaji, pažnju mu privuče njen dalji kraj. Tamo se, naploči od kamena, uza zid, nalazio ogromni granitni kotao, visok upola koliko čovek. A nad kotlom, napregnutozagledan u njegov sadržaj, stajao je ogroman čovek, prilika silna poput stuba, čvrsta poput stene. Leđa su mubila okrenuta Leni i Kovenantu i činilo se da nije svestan njihovog prisustva. Nosio je kratku, smeđu tuniku sasmeđim pantalonama ispod nje, ali lisnati motiv utkan u materijal na njegovim ramenima bio je jednakLeninom. Pod tunikom, njegovi masivni mišići napinjali su se i rastezali dok je okretao kotao. Ovaj je delovaoizuzetno teško, ali Kovenant je napola očekivao da ga taj čovek digne preko glave da bi prosuo sadržaj.

Nad kotlom je počivala senka u koju bl istavilo sobe nije prodiralo, a neko vreme čovek je gledao utu tamu, proučavao je dok je okretao kotao. Onda poče da peva. Glas je bio previše tih da bi Kovenant mogaoda razazna reči, ali dok je slušao on oseti neku vrstu prizivanja u zvuku, kao da sadržina kotla poseduje nekumoć. Jedan trenutak ništa se nije dešavalo. Onda senka poče da bledi. Kovenantu se najpre učini da su se

svetla u sobi izmenila, ali ubrzo vide kako iz kotla počinje da se pomalja nova svetlost. Sjaj je rastao iprodubljivao se i najzad snažno zablista, učini da sva ostala svetla deluju tanušno.

Uz konačni šapat nad svojim delom, čovek se uspravi i okrete. U novom sjaju činio se čak viši i širinego ranije, kao da su mu udovi, ramena i razvijene grudi crpli snagu, stamenost, iz svetlosti; a čelo mu je bilorumeno od vreline kotla. Videvši Kovenanta, iznenađeno se zagleda. Uznemiren pogled uvuče mu se u oči, adesna ruka dotače mu gustu, riđastu kosu. Onda je pružio ruku, dlanom napred, prema Kovenantu, i rekaoLeni: "Pa, kćeri, dovodiš gosta. Ali ja se sećam da si danas ti zadužena za našu gostoprimljivost." Čudna moćkoja je postojala prethodnog trenutka nestala je iz njegovog glasa. Zvučao je kao čovek koji ne govori mnogosa ljudima. Ali iako se strogo obratio kćerki, u osnovi je delovao opušteno. "Znaš da sam za danas obećao jošoblučka, a Atiaran, mati tvoja, pomaže pri dolasku na svet novog deteta Odone, družbenice Murinove. Gostaće uvrediti naša gostoljubivost - jer nemamo spreman obrok da poželimo dobrodošlicu kraju njegovog dana."Pa ipak, dok je stavljao primedbu Leni, njegove oči oprezno su odmeravale Kovenanta.

Lena pognu glavu, pokušavajući, Kovenant je bio siguran, da deluje pogruženo zarad oca. Ali

trenutak kasnije ona pohita preko sobe i zagrli krupnog čoveka. On se blago nasmeši njenom podignutom l icu.Onda je, okrenuvši se Kovenantu, obznanila: "Trele, oče moj, dovodim stranca u Kamendol. Našla sam ga naPage 24



1. Kob poglavara kletnikaKevinovom Vidikovcu." Živahni sjaj blistao je u njenim očima, iako se trudila da joj glas zvuči formalno.

"Tako", odvrati Trel. "Stranac - toliko vidim. I pitam se kakav ga je posao odveo na to zlogukomesto."

"Borio se sa sivim oblakom", odgovori Lena.Zagledan u tog otvorenog, čilog čoveka, čija je mišićava ruka sa takvom čvrstom blagošću počivala

na Leninom ramenu, Kovenant je očekivao da se ovaj nasmeje na tako besmislenu izjavu - čovek koji se boriprotiv oblaka. Trelovo prisustvo delovalo je čvrsto i zemljano, poput potvrde zdravog razuma koji je svodiomoru o Kletniku na nestvarnost koja joj je i priličila. I zato se Kovenant nađe izbačen iz ravnoteže kada je čuokako Trel savršeno ozbiljno pita: "Ko je pobedio?"

Pitanje prisili Kovenanta da nađe novi oslonac. Nije bio spreman da se bavi sećanjima na poglavaraKletnika - ali istovremeno je osećao nejasno ubeđenje da ne bi mogao da slaže Trela. Otkri da mu se grloosušilo i nespretno odgovori: "Preživeo sam."

Trel jedan trenutak ništa nije rekao, al i kroz ćutanje Kovenant oseti da je njegov odgovor uvećaočovekov nemir. Trelove oči skrenuše u stranu, a zatim se vratiše na sabesednika kada je rekao: "Shvatam. Akako ti je ime, stranče?"

Žustro, Lena se nasmeši Kovenantu i odgovori umesto njega: "Tomas Kovenant. Kovenant odKevinovog Vidikovca."

"Šta, devojko?" upita Trel. "Jesi li proročica, da možeš da govoriš umesto nekoga ko je viši odtebe?" A onda reče Kovenantu: "Pa, Tomase Kovenante od Kevinovog Vidikovca - imaš l i ti i drugih imena?"

Kovenant je već bio spreman da odgovori odrečno kada je uhvatio željno zanimanje za pitanje uLeninim očima. Zastao je. Jednim skokom dokučivanja, shvatio je da je on za nju uzbudljiv kao da je zaistaBerek Troprst - da su ga za njenu žeđ za tajanstvima i moćima, sveznajućim poglavarima i bitkama pooblacima, njegova neobičnost i neobjašnjivo pojavljivanje na Vidikovcu učinili nalik otelotvorenju velikihdogađaja iz junačke prošlosti. Poruka njenog pogleda iznenada je bila jasna; u napetosti svoje radoznalostiona se držala nade da će joj se on razotkriti, dati joj da baci pogled na njegov visoki poziv da bi je primirio zbogmladosti i neznanja.

Ta zamisao ispuni ga je čudnim odjecima. Nije bio naviknut na takvo laskanje; pružalo mu je osećajmoći na koji nije bio naviknut. Hitro potraži neku visokoparnu titulu koju bi mogao dati sebi, neko ime kojim bimogao zadovoljiti Lenu, a da se ne predstavi lažno Trelu. Onda dobi nadahnuće. "Tomas Kovenant", reče onkao da se diže da odgovori na izazov. "Nevernik."

Smesta je osetio da se tim imenom izložio većem broju izazova nego što je trenutno mogaoodmeriti. Usled tog čina oseti se uobraženo, ali Lena ga nagradi ozarenim pogedom, a Trel dostojanstvenoprihvati izjavu. "Pa, Tomase Kovenante", odvrati on, "dobrodošao u Kamendol Mithil. Molim te, prihvatigostoprimstvo ovog doma. Moram sada da odnesem oblučak kao što sam obećao. Možda će se žena moja,

Atiaran, ubrzo vratiti. A ukoliko je podsetiš, Lena će se možda setiti da ti ponudi osveženje dok mene nema."Dok je govorio, Trel se ponovo okrenuo kamenom kotlu. Obavio je ruke oko njega i digao ga sa

postolja. Dok mu se igra crvenih i žutih plamenova odražavala u kosi i bradi, on ponese kotao prema vratima.Lena požuri ispred njega da pridrži zavesu, i trenutak potom Trela više nije bilo, dok Kovenant ostade sasećanjem na kratki pogled u unutrašnjost kotla. Bio je pun sitnih, okruglih kamenova nalik finom šljunku, a svioni kao da su plamteli.

"Prokletstvo", prošapta Kovenant. "Koliko je teška ta stvar?""Tri čoveka ne bi mogli da dignu kotao ni kada je prazan", odvrati Lena ponosito. "Ali kada oblučak

gori, moj otac ga lako diže. On je oblučar od rhadhamaerla, duboko u znanstvu kamena.Kovenant je piljio u nju jedan trenutak, zgranut Trelovom snagom.Onda Lena reče: "Sada ti moram ponuditi osveženje. Hoćeš li se oprati ili okupati? Jesi li žedan?

Imamo dobre kladenice."Njen glas ponovo pokrenu titraje Kovenantovih živaca. Njegovo instinktivno nepoverenje prema

Trelovoj moći rasu se pred shvatanjem da on ima i sopstvenu moć. Ovaj svet ga je prihvatao; posvećivao mue važnost. Ljudi poput Trela i Lene bili su spremni da ga uzmu onoliko ozbiljno koliko on to želi. Samo jetrebalo da se i dalje kreće, da sledi staze sna prema Veselkamenu - štagod to bilo. Osetio je vrtoglavicu odizgleda koji su mu bili na raspolaganju. Na vrhuncu zaleta, odlučio je da učestvuje u sopstvenoj važnosti, dauživa dok traje.

Da prikrije nalet novih osećanja, rekao je Leni da bi želeo da se opere. Ona ga povede iza zavese udrugu odaju, gde se voda neprekidno slivala iz proreza u zidu. Klizna ustava od kamena slala je vodu bilo ulavor za umivanje bilo u veliku kadu, oboje od kamena. Lena mu pokaza fini pesak koji je mogao da koristi kaosapun, a onda ga ostavi. Voda je bila hladna, al i on zaroni u nju ruke i glavu gotovo u ushićenju.

Kada je završio, obazre se za peškirom, ali nije video nijedan. Eksperimentišući, nadneo je rukuiznad blistavog kotla koji je osvetljavao prostoriju. Topla, žuta svetlost brzo mu je osušila prste, a on se potom

nadneo nad kotao, trljao vodu sa lica i vrata, tako da mu je uskoro čak i kosa bila suva. Silom navike, izvršio jeVPE, ispitujući gotovo nevidljive tragove tamo gde su mu ruke bile povređene. Onda je odgurnuo zavesu saPage 25



1. Kob poglavara kletnikaputa i ponovo ušao u središnju odaju.

Otkrio je da se Leni pridružila još neka žena. Dok se vraćao, čuo je Lenu kako govori: "Kaže daništa ne zna o nama." Onda ga druga žena pogleda i on smesta pogodi da je to Atiaran. Lisnati motiv naramenima njene dugačke, smeđe haljine bio je izgleda neka vrsta porodičnog znaka; nisu mu bili potrebnitakvi znaci da bi zapazio pripadnost istoj porodici u načinu na koji je starija žena dodirivala Lenino rame, ili u

sličnosti držanja. Ali tamo gde je Lena bila sveža i vitkih linija, puna nenarušene svežine, Atiaran je delovalasloženo, gotovo protivurečno samoj sebi. Svoju meku površinu i punu figuru nosila je kao branu čvrstoj snaziiskustva unutar nje, kao da živi sa svojim telom na osnovu stare i teške nagodbe. A njeno lice nosilo jeznakove te nagodbe; čelo joj se činilo prerano prekriveno linijama, a duboke, krupne oči kao da su se otvaraleprema unutra, ka umornom bojištu sumnji i teskobnih premišljanja. Gledajući u nju preko kamenog stola,Kovenant oseti dvostruki utisak turobne brige - posledicu znanja i strahova pred više toga nego što znaju drugiljudi - i nesvesne lepote koja bi preporodila njeno lice samo kada bi se nasmešila.

Posle kratkog oklevanja, starija žena dodirnu srce i diže ruku prema Kovenantu kao što je to učinioTrel. "Živeo, goste, i dobro došao. Ja sam Atiaran, družbenica Trelova. Govorila sam sa Trelom i sa Lenom,kćeri svojom - nema potrebe da mi se predstavljaš, Tomase Kovenante. Neka ti je ugodno u našem domu."

Setivši se svog ponašanja - i novostečene odlučnosti - Kovenant odvrati: "Počastvovan sam." Atiaran se blago nakloni. "Prihvatanje ponuđenog počastvuje nudioca. A ljubaznost je uvek

dobrodošla." Onda, kao da je ponovo oklevala, nesigurna kako da nastavi. Kovenant je gledao kako se starisukobi vraćaju u njene oči, pomislivši kako bi taj pogled imao izuzetnu moć kada ne bi bio okrenut premaunutra. Ali uskoro je donela odluku i rekla: "Nije običaj naših ljudi da zamaraju goste teškim pitanjima preobeda. Ali hrana nije spremna" - bacila je pogled prema Leni - "a ti si za mene stran, Tomase Kovenante,stran i uznemirujući. Govorila bih sa tobom ako mogu, dok Lena priprema nešto od hrane što nam je naraspolaganju. Čini mi se da nosiš nužnost koja ne bi trebalo da čeka."

Kovenant neodređeno sleže ramenima. Osetio je drhtaj uznemirenosti kada je pomislio na njenapitanja i pripremio se da pokuša da odgovori na njih, a da ne izgubi novostečenu ravnotežu.

Tokom stanke, Lena poče da hoda po sobi. Prilazila je policama da uzme tanjire i zdele za sto ipripremala neka jela na kamenoj ploči koju je odozdo grejala činija oblučka. Često je okretala oči premaKovenantu dok se kretala, ali on to nije svaki put primećivao. Atiaran mu je obuzela pažnju.

Najpre je nesigurno promrmljala: "Jedva da znam kako da počnem. Tako je mnogo prošlo, a jasam naučila toliko malo od onoga što poglavari znaju. Ali to što imam mora biti dovoljno. Niko ne može da meodmeni." Ispravila je ramena. "Mogu li da ti vidim ruke?"

Setivši se Lenine prve reakcije, Kovenant podiže desnu ruku. Atiaran obiđe oko stola sve dok nije bila dovoljno blizu da ga dotakne, ali to nije učinila. Umesto

toga, poče da mu ispituje lice. "Troprst. Kao što je Trel rekao. A neki kažu da će se Berek Troprst, Srdomil iRodilac poglavarski, vratiti u Domaju kada se za to ukaže potreba. Znaš li za te stvari?"

Kovenant osorno odvrati: "Ne."I dalje zagledana u njegovo lice, Atiaran reče: "Tvoja druga ruka?"Zbunjen, digao je levicu. Spustila je oči na nju.Kada ju je videla, siknula je, ugrizla se za usnu i koraknula unazad. Na trenutak, činila se

neobjašnjivo prestravljena. Ali ovladala je sobom i upitala uz tiho podrhtavanje glasa: "Od kog metala je tajprsten?"

"Šta? Ovo?" Njena reakcija je zaprepastila Kovenanta, a u svom iznenađenju on se zagleda usloženo sećanje na Džoanu kako govori: Ovim prstenom te venčavam, i starog prosjaka u žućkastoj odorikako uzvraća: Budi što jesi, budi što jesi. Tama mu zapreti. Začuo je sebe kako odgovara kao da je nekodrugi, neko ko nije imao nikakve veze sa gubavošću i razvodom: "To je belo zlato."

Atiaran zaječa i stavi ruke na slepoočnice kao da oseća bol. Ali ponovo je ovladala sobom i bledahrabrost dođe u njene oči. "Samo ja", reče ona, "samo ja u čitavom Kamendolu Mithil znam značenje ovoga.Čak i Trel ne poseduje to znanje. A ja znam premalo. Odgovori, Tomase Kovenante - da li je to istina?"

Trebalo je da ga bacim, promrmlja on gorko. Gubavac nema pravo da bude sentimentalan. Ali Atiaranino uzbuđenje ponovo mu privuče pažnju. Odavala je utisak da više zna o tome šta mu se

dešava nego on sam - da je uplovio u svet koji je, na neki mutni, zlokobni način, pripremljen za njega. Njegovstari bes je rastao. "Razume se da je istina", zareža on. "Šta je s tobom? Pa to je samo prsten."

"To je belo zlato." Atiaranin odgovor zvučao je izgubljeno, kao da je upravo doživela veliku nesreću."Pa šta?" Nije mogao da shvati šta je uznemirilo tu ženu. "To ništa ne znači. Džoana..." Džoana ga

e više volela od žutog zlata. Ali to je nije sprečilo da se razvede."To je belo zlato", ponovi Atiaran. "Poglavari pevaju drevnu pesmu-znanstvenicu o nosiocu belog

zlata. Sećam se samo jednog dela; ide ovako:

A onaj ko nosi belo zlato divlje magijeTaj je paradoks -Page 26



1. Kob poglavara kletnikaJer on je sve i ništa,Heroj i budala,Moćan, bespomoćan -I jednom reči istine ili izdajstva,Spašće ili prokleti Zemlju

Jer on je lud i normalan,Hladan i strastan,Izgubljen i nađen.

Znaš li tu pesmu, Kovenante? Nema belog zlata u Domaji. Zlato nikada nije pronađeno na Zemlji,iako se kaže da ga je Berek znao i spevao pesme. Ti dolaziš sa drugog mesta. Kakva te užasna svrha dovodiovamo?"

Kovenant oseti kako ga pretražuje očima ne bi li našla neki propust, nekakav nedostatak koji birazotkrio laž pred njenim strahom. Ukočio se. Imaš moć, rekao je Opaki, divlju magiju - ali nikada nećeš znatišta je to. Zamisao da je njegova burma neka vrsta talismana izazivala je u njemu mučninu, poput mirisa ružineesencije. Osetio je divlju želju da viče. Ništa od svega ovoga se ne dešava! Ali znao je samo za jedan odgovorkoji je vredeo: ne razmišljaj o tome, sledi put, preživi. Susreo je Atiaran na njenom sopstvenom tlu. "Sve svrhesu užasne. Imam poruku za Veće poglavara."

"Kakvu poruku?" zahtevala je da zna.Posle oklevanja od samo jednog trenutka, zarežao je: "Sivi Krvnik se vratio."Kada je čula da Kovenant izgovara to ime, Lena ispusti kamenu zdelu koju je nosila i pobeže u

majčino naručje.Kovenant je stajao i mrštio se na razbijenu zdelu. Tečnost koja je bila u njoj svetlucala je na

glatkom kamenom podu. Onda je čuo Atiaran kako ječi u stravi: "Otkud ti to znaš?" Pogledao ju je i video kakose dve žene grle poput dece kojima je zapretio demon iz nj ihovih najstrašnijih snova. Gubavac, nečistprokažena! - pomisli gorko. Ali dok je gledao, Atiaran kao da je očvršćivala. Čeljust joj se stegla, unezverenipogled stegao. I pored sveg straha, bila je jaka žena koja umiruje dete - i priprema se da presretne opasnost.Ponovo je upitala: "Otkud ti to znaš?"

Nagnala ga je da se oseća kao da se brani, pa je odgovorio: "Sreo sam ga na KevinovomVidikovcu."

"Ah, avaj!" jeknu ona i zagrli Lenu. "Avaj za mlade na ovome svetu! Usud Domaje počiva na njima.Pokolenja će umirati u agoniji, a za one koji žive postojaće samo rat, užas i bol! Avaj Leno, kćeri moja.Rođena si u zlo vreme i za tebe neće biti mira niti spokoja kada bitka dođe. Ah, Leno, Leno."

Njen bol dirnu nebranjenu tačku u Kovenantu i grlo mu odeblja. Glas joj je ispunio njegovu ličnupredstavu Opustošenja Domaje tužbalicom kakvu nikada ranije nije čuo. Prvi put je osetio da Domaja sadržinešto dragoceno što je u opasnosti da bude izgubljeno.

Ta mešavina saosećanja i gneva još mu više zateže živce. Titrao je još oštrijim tonom, treperio.Kada pogleda Lenu, vide da se iz njene panike već diglo novo strahopoštovanje prema njemu. Nesvesnaponuda u njenim očima plamtela je i više ga uznemiravala no ikad.

Držao se mirno dok Atiaran i Lena nisu lagano pustile jedna drugu. Onda upita: "Šta znaš o svemuovome? O onome što mi se dešava?"

Pre nego što je Atiaran mogla da odgovori, jedan glas pozva pokraj kuće: "Živela! Atiaran, kćeriTiarane. Trel Oblučar reče nam da je tvoj posao za danas gotov. Dođi i pevaj za Kamendol!"

Na trenutak, Atiaran je mirno stajala i dolazila sebi. Onda uzdahnu: "Ah, posao mog života upravo jepočeo", i okrete se prema vratima. Držeći odmaknutu zavesu, ona reče u noć: "Još nismo jel i. Doći ću kasnije.

Ali posle okupljanja moram govoriti sa Krugom staraca.""Biće im rečeno", odgovori glas."Dobro", reče Atiaran. Ali umesto da se vrati do Kovenanta, ostala je na vratima i još neko vreme

gledala u tamu. Kada je najzad spustila zavesu i okrenula je Kovenantu, oči su joj bile vlažne i u njima jestajao pogled za koji je najpre pomislio da predstavlja poraz. Ali onda je shvatio da se ona samo prisećaporaza. "Ne, Tomase Kovenante", reče ona tužno, "ništa ne znam o tvojoj sudbini. Možda bih znala, da samostala duže u Znanstvigoru - da sam imala snage. Ali tamo sam prevazišla sopstvene granice i vratila se kući.Znam deo starog znanstva koje Kamendol Mithil i ne nagađa, ali to je premalo. Sve što se mogu setiti za tebeesu nagoveštaji o divljoj magiji koja uništava mir:

divlja magija urezana u kamenu svakom,sadržana da je belo zlato razuzda ili usmeri...

ali značenje takvih navoda, ili tokova tih vremena, ja ne poznajem. To je dvostruki razlog da teodvedem pred Veće." Onda se zagleda pravo u njegovo lice i dodade: "Reći ću ti otvoreno, TomasePage 27



1. Kob poglavara kletnikaKovenante - ukoliko si došao da izdaš Domaju, samo se poglavari mogu nadati da te zaustave."

Da izdam? To je bila još jedna sasvim nova pomisao. Trebalo je da prođe trenutak pre nego što jeshvatio šta Atiaran govori. Ali pre nego što je mogao da se pobuni, Lena se umeša umesto njega: "Majko!Borio se protiv sivog oblaka na Kevinovom Vidikovcu. Videla sam. Kako možeš da sumnjaš u njega?" Njenaodbrana zaustavi njegovu ratobornu reakciju. Bez ikakve namere, stavila ga je na lažno tlo. Nije dospeo dovde

da se bori protiv poglavara Kletnika.Trelov povratak zaustavi odgovor koji bi Atiaran možda dala. Veliki čovek stajao je u dovratku jedantrenutak, gledajući između Atiaran, Lene i Kovenanta. On naglo reče: "Tako. Došlo je teško vreme za nas."

"Da, Trele, mužu moj", promrmlja Atiaran. "Teško vreme."Onda mu pogled uhvati krhotine kamene posude na podu. "Teško vreme, zaista", blago prekori on,

"kada se kameno posuđe razbija, a parčad ostavlja da ga drobe noge."Ovoga puta Lena se ozbiljno postidela. "Izvini, oče. Uplašila sam se.""Nije važno." Trel joj priđe i položi krupne šake, lake od ljubavi, na njena ramena. "Neke rane se

mogu zaceliti. Danas se osećam snažno."Na to, Atiaran se zahvalno zagleda u Trela, kao da se upravo poduhvatio nekog herojskog zadatka.Na Kovenantovo nerazumevanje, ona reče: "Sedi, goste naš. Hrana će uskoro biti spremna. Dođi,

Leno." Njih dve počeše da se maju oko kamena za kuvanje.Kovenant je gledao dok je Trel počinjao da prikuplja komadiće slomljene posude. Oblučarev glas

blago je brundao, pevao drevnu podzemnu pesmu. On nežno odnese komadiće do stola i stavi ih kraj lampe.Onda je seo. Kovenant sede pokraj njega, pitajući se šta će se dogoditi.

Pevajući pećinsku pesmu kroz stegnute zube, Trel poče da sklapa odlomke kao da je kotlićslagalica. Stavljao je parče po parče na njegovo mesto i svako je ostajalo tamo gde ga je stavio bez ikakvoglepka koji bi Kovenanta video. Trelovi pokreti bili su puni napora, dodir mu je bio blag na svakom komadiću, alikotlić kao da je brzo rastao u njegovim rukama, a parčići su se savršeno uklapali, ostavljali samo mrežu finih,crnih linija da obeležavaju pukotine. Uskoro su svi komadići bili na mestu.

Onda njegov duboki ton pređe u novu lestvicu. Počeo je da miluje kamenu posudu prstima i gdegod bi dodir prošao, crna znamenja loma nestajala su kao obrisana. Lagano je pokrio milovanjem svaki inčposude. Kada je dovršio spoljašnjost, počeo je da gladi unutrašnju površinu. Najzad je digao posudu i prešaododirima podnožje. Pažljivo je okretao kotlić među prstima obe ruke i proveravao da ništa nije propustio. Ondae prestao da peva, blago spustio posudu i sklonio šake. Bila je potpuna i čvrsta kao da nikada nije ispuštena.

Kovenant odvoji pogled pun strahopoštovanja sa posude i okrete ga ka Trelovom licu. Oblučar jedelovao iscrpljeno od napora, a napregnuti obrazi bili su mu izbrazdani suzama. "Popravljanje je teže odrazbijanja", promrmlja on. "Ovo ne mogu da učinim svakog dana." Umorno je presavio ruke na stolu i položioglavu na njih.

Atiaran je stala iza muža i počela da mu masira teške mišiće ramena i vrata, očiju punih ponosa iljubavi. Nešto u njenom izrazu navede Kovenanta da oseti kako dolazi iz vrlo siromašnog sveta, gde niko nezna ili ne mari da popravlja kamene posude. Pokuša da kaže sebi da sanja, ali nije želeo da to sluša.

Posle neme pauze pune poštovanja prema Trelovom delu, Lena poče da postavlja sto. Uskoro je Atiaran donela činije sa hranom sa kamena za kuvanje. Kada je sve bilo spremno, Trel podiže glavu i umornoustade. Sa Atiaran i Lenom stajao je kraj stola. Atiaran reče Kovenantu: "Običaj je našeg naroda da ustanemopre jela, u znak poštovanja prema Zemlji, iz koje dolaze život, hrana i moć." I Kovenant ustade, osećajući senespretno i neodgovarajuće. Trel, Atiaran i Lena zatvoriše oči i pognuše glave na trenutak. Onda su seli. Kadae i Kovenant to učinio, počeli su da raspodeljuju hranu.

Bio je to obilan obrok: bilo je tu hladne usoljene govedine prekrivene sosom koji se pušio, divljegpirinča, suvih jabuka, crnog hleba i sira; Kovenantu je dat visok vrč pića koje je Lena zvala kladenica. Taj

napitak bio je bistar i prozračan kao voda, blago penušav i neodređeno je mirisao na alianthu; ali imao je ukusfinog piva kome je uklonjena sva gorčina. Kovenant je slistio priličnu količinu pre nego što je shvatio da onododaje još oštrije vibracije njegovim već ustreptalim živcima. Mogao je da oseti kako se zateže. Bio je prepunneuobičajenih pritisaka. Uskoro je postao nestrpljiv da dočeka kraj obroka, nestrpljiv da napusti kuću i raširi sepo noćnom vazduhu.

Ali Lenina porodica jela je lagano, a nad njima kao da je visio nekakav veo. Jeli su sa takvomodlučnošću kao da taj obrok označava kraj sve njihove zajedničke sreće. U tišini, Kovenant shvati da je toposledica njegovog prisustva. On ih je uznemiravao.

Da olakša sebi, pokušao je da poveća znanje o svome položaju. "Imam pitanje", reče kruto. Jednimpokretom obuhvatio je čitav Kamendol. "Nema drveta. Ima mnogo stabala po čitavoj dolini, ali ne vidim damakar malo koristite drvo. Da li je drveće sveto ili tako nešto?"

Posle kratkog oklevanja Atiaran odvrati: "Sveto? Znam za tu reč, ali njeno značenje mi je nejasno.U Zemlji je Moć, u drveću, rekama, zemljištu i kamenu, i mi je poštujemo zbog života koji pruža. Zato smo dali

zavet mira. Da li to pitaš? Ne koristimo drvo zbog toga što je znanstvo drveta, lillianrill, izgubljeno za nas, anismo se potrudili da ga nanovo zadobijemo. U progonstvu naših ljudi, kada je Opustošenje zadesilo Domaju,Page 28



1. Kob poglavara kletnikaizgubljene su mnoge dragocene stvari. Naš narod zadržao je znanje rhadhamaerla u planinskom vencuJužnika i po Pustarama, i to nam je omogućilo da izdržimo. Činilo se da nam znanstvo drveta ne pomaže izaboravljeno je. Sada kada smo se vratili u Domaju, znanstvo kamena nam je dovoljno. Ali drugi su zadržalilillianrill. Videla sam Viti Drvograd, u bregovima daleko prema severu i istoku od nas, i to je pristalo mesto -njegov narod shvata drvo i cveta. Ima nešto trgovine između Kamendola i Drvograda, ali ne trguje se drvetom i

kamenom."Kada je zastala, Kovenant oseti razliku u novom ćutanju. Trenutak je prošao pre nego što je biosiguran da može da čuje udaljeni žamor glasova. Ubrzo Atiaran to potvrdi, rekavši Trelu: "Ah, okupljanje.Obećala sam da ću pevati večeras."

Ona i Trel zajedno ustadoše, a on reče: "Tako. A onda ćeš govoriti sa Krugom staraca. Ja ću obavitineke pripreme za sutra. Vidiš...", pokazao je u sto, "biće lep dan - nema senke preko srca kamena."

Gotovo nasuprot sebi, Kovenant pogleda tamo gde je Trel pokazao. Ali nije mogao da vidi ništa.Primetivši njegov zbunjeni pogled, Atiaran reče blago: "Nemoj biti iznenađen, Tomase Kovenante.

Niko osim Rhadhamaerla ne može da predvidi vreme u kamenovima na takav način. A sada pođi sa mnom i jaću ti pevati legendu o Bereku Troprstu." Dok je govorila, digla je kotao sa oblučkom sa stola da ga ponese sasobom. "Leno, hoćeš li oprati kameno posuđe?"

Kovenant se diže na noge. Bacivši pogled na Lenu, video je kako joj se l ice krivi u žalostivojposlušnosti; očigledno je želela da pođe sa njima. Ali i Trel vide njen izraz i reče: "Prati našeg gosta, Leno,kćeri moja. Neću imati toliko posla da ne mogu da se pobrinem za posuđe."

Zadovoljstvo je smesta preobrazi i ona poskoči da se obesi oko očevog vrata. On joj na trenutakuzvrati zagrljaj, a zatim je spusti na pod. Ona se ispravi, iznenada pokušavajući da deluje čedno, i priđe majci.

Atiaran reče: "Trele, naučićeš kćerku da misli da je kraljica." Ali uzela je Lenu za ruku da pokaže dase ne ljuti, pa su zajedno prošle kraj zavese. Kovenant ih je spremno sledio i izašao iz kuće u zvezdanu noć saosećajem opuštanja. Pod otvorenim nebom bilo je više mesta za samoposmatranje.

Bilo mu je neophodno ispitivanje. Nije mogao da shvati, da razumno objasni svoje rastućeuzbuđenje. Kladenica koju je ispio kao da je obezbedila žižu za njegovu energiju; poskakivala mu je u venamapoput mahnitog satira. Osetio se neobjašnjivo ugrožen nadahnućem, kao da je pre žrtva nego izvorsopstvenog sna. Belo zlato! Misle li oni da sam lud?

Možda je i bio lud. Možda je u tom trenutku lutao u demenciji, mučeći sebe lažnim tugama izahtevima, nametanjem privida. Takve stvari dešavale su se gubavcima.

Nisam! - povika on u sebi, gotovo vrisnu naglas. Znam razliku - znam da sanjam.Prsti mu se trznuše od želje za nasiljem, ali je uvukao sveži vazduh duboko u pluća i ostavio sve iza

sebe. Znao je kako da preživi san. Ludilo je bilo jedina opasnost.Dok su zajedno hodali između kuća, Lenina glatka ruka okrznu njegovu. Koža mu ustrepta na dodir.Žamor ljudi brzo je postajao glasniji. Uskoro Lena, Atiaran i Kovenant stigoše do kruga i zađoše u

okupljalište stanovnika Kamendola.

Bilo je osvetljeno desetinama kotlića sa oblučkom koje su ljudi nosili u rukama i pri toj rasvetiKovenant je mogao da vidi sasvim jasno. Muškarci, žene i deca okupili su se na rubu kruga. Kovenant jenagađao da se bukvalno čitav Kamendol sjatio da čuje Atiaran kako peva. Većina ljudi bila je niža od njega - iprilično niža od Trela - i imala je tamnu kosu, smeđu ili crnu, opet kao Trel. Ali bili su od zdepaste sorte, širokihramena, a čak i žene i deca odavali su utisak fizičke snage; vekovi rada sa kamenom oblikovali su ih daodgovaraju svom poslu. Kovenant oseti isti onaj nejasni strah koji je osetio pred Trelom. Izgledali su prejako, aon nije imao ništa osim čudnovatosti da ga zaštiti ako se okrenu protiv njega.

Zabavljali su se međusobnim razgovorom, očigledno čekajući Atiaran, i ničim nisu odavali da

primećuju Kovenanta. Nevoljan da privuče pažnju na sebe, držao se spoljnih rubova okupljališta. Lenazastade sa njime. Atiaran joj je dala kotlić sa oblučkom, a onda otišla kroz gužvu prema središtu kruga.

Pošto je prešao pogledom po skupu, Kovenant skrenu pažnju na Lenu. Stajala je sa desne strane,a vrh njene glave bio je na inč ili dva iznad njegovog ramena; kotlić sa oblučkom držala je obema rukama uzstruk, tako da joj je svetlost naglašavala grudi. Očigledno je bila nesvesna efekta, a njega dlanovi ponovozasvrbeše neodoljivom i zastrašujućom željom da je dotakne.

Kao da je osetila njegove misli, digla je pogled prema njemu sa svečanom blagošću na licu, od kojemu srce poskoči kao da je preveliko za rebra koja su ga držala. Nespretno je odvojio pogled, upravivši ga kakrugu, ali ništa ne videći. Kada je vratio pogled na nju, činilo se da radi upravo ono što je i on radio - pretvaralase da gleda drugde. Stegao je vilice i prisilio se da čeka da se nešto dogodi.

Uskoro skup postade tih. U središtu otvorenog kruga Atiaran je stajala na niskom kamenompodijumu. Naklonila je glavu skupu, a ljudi uzvratiše ćutke, podigavši kotliće sa oblučkom. Svetla kao da su seprikupila oko nje poput oreola.

Kada su se kotlići spustili i kada je poslednji titraj tiskanja skupa prestao, Atiaran poče: "Večeras seosećam starom - sećanja mi se čine zamućena i ne sećam se svih pesama koje bih volela da pevam. Ali onoPage 29



1. Kob poglavara kletnikačega se sećam pevaću i ispričaću vam priču, kao što sam vam pričala ranije, tako da možete da podelite onajdeo znanstva koji posedujem." Na to, skupom prođe tihi smeh - vesela počast Atiaraninom nadmoćnomznanju. Ostala je da ćuti, glave pognute ne bi li skrila strah koji joj je znanje donelo, sve dok ljudi ponovo nisuućutali. Onda je digla pogled i rekla: "Pevaću vam legendu o Bereku Troprstu."

Posle poslednje kratkotrajne stanke, smestila je pesmu u tišinu dobrodošlice poput grubog i retkog

dragulja.U ratu ljudi odu k'o senke boje što po travi linu,Ostavivši živote u zelenom kraju:Dok Zemlja nariče u grimiznom sjaju,Snovi ljudi, zvezde i šapat bespomoćno minu.

U crvenoj senci sred plama i jada,U crvenoj lokvi što pod njim je skrita,Berek skota žanje poput zrelog žita

Al' čuvar sveg lepog poslednji je sada.

Poslednji u senci poraza da mine,Poslednji da kuša ponor očajanja,I pusti oružje da leži sred granjaSvoju troprst šaku sa bitke da skine.

Livadama Domaje dušmanin je staoIzdajnik sad drsko hoda tu za njime,

A Berek je bežao ispred gadne plimeDok Planinom Groma nije zaplakao.

Bereče! Zemljorode! - pomozi, prikloniBojnu pomoć protiv mrskoga tog gada!Zemlja daje i klicanju Moći zvoni,Odzvanja, Zemljorode! Pomozi i pokloni,Domaju poštedi od smrti i jada.

Kovenant uzdrhta od pesme, kao da ova skriva neku sablast koju bi trebalo da razabere. Ali Atiaranin glas ga je opčinio. Nijedan instrument nije joj pomagao u pevanju, ali pre nego što je dovršila i prvistih, znao je da joj i nije potreban. Jasna nit melodije bila je protkana neočekivanim sazvučjima, nagoveštenimharmonijama, jekom nemih glasova, tako da se sa svakim rastućim motivom činilo kao da se širi u tri ili četiripevačice, grla odvojenih i sjedinjenih s pesmom.

Počela je molskom lestvicom od koje je pozlaćena, draguljima zvezda ukrašena noć treptala poputpogrebne pesme; a kroz nju duvao je crni vetar gubitka, u kome stvari slavljene i poštovane u čitavomKamendolu kao da zatreptaše i ugasiše se. Dok je slušao, Kovenant oseti da čitav skup plače sa pesmom,nariče kao u jedan glas u nemoj tuzi pod silinom pevača.

Ali žalopojka joj nije dugo ostala u glasu. Posle stanke koja se otvorila prema noći poput otkrovenja, Atiaran pređe u hrabri refren: "Bereče! Zemljorode!" i promena je ponese visoko u dursku lestvicu koja bi bilapreviše prodorna za bilo koji glas manje nabrekao nagoveštajima, manje čvrsto istkan od njenog. Osećajni

naboj skupa nije jenjavao, ali se u trenutku iz tuge rodila radost i zahvalnost. A dok se Atiaranina poslednjanota orila iz njenog grla poput odavanja počasti planinama i zvezdama, ljudi digoše kotliće sa oblučkom izvonko uzviknuše:

"Bereče! Zemljorode! Živeo!" A onda, lagano, počeše da spuštaju svetla i da se tiskaju napred, prilazeći bliže Atiarani da čuju

njenu priču. Zajednički poriv bio je toliko jednostavan i jak da i Kovenant napravi nekoliko koraka pre nego štose pribra. Iznenada se obazre oko sebe - usredsredi oči na blage, treptave zvezde, oseti varljivi vonj oblučka.Zajednička reakcija Kamendola preplašila ga je; nije smeo da dozvoli sebi da se izgubi u njoj. Želeo je da seokrene i ode, ali morao je da čuje priču o Berekovu i zato je ostao tamo gde jeste.

Čim su se ljudi smestili, Atiaran otpoče."Beše jednom da se nikad ne vrati veliki rat u najstarijim danima, u doba koje obeležava početak

sećanja ljudske vrste - pre nego što su rođeni drevni poglavari, pre nego što Džinovi pređoše preko Moranovorođenog sunca da stvore družinu Kamenbraće - vreme pre zaveta mira, pre Opustošenja i poslednje bitke

vrhovnog poglavara Kevina. Bilo je to vreme kada su Grdani koji služe Demoniju bili napredna i uzvišena rasa,a jamnici su kovali i topili divne metale da trguju nj ima u otvorenom prijateljstvu sa svim narodima Domaje. UPage 30



1. Kob poglavara kletnikato vreme, Domaja je bila jedna velika nacija, a njom su vladali Kralj i Kraljica. Bili su divan par, bogat ljubavlju ičašću, i mnogo godina držali su zamah u slozi i miru.

Ali posle izvesnog vremena senka pade po srcu kralja. Okusio je moć nad životom i smrću onih kojisu ga služili i naučio da je želi. Uskoro gospodarenje za njega postade žudnja, neophodna kao hrana. Noći je

provodio u mračnim pohodima za još većom moći, a danju je koristio tu moć, postajući sve željniji i surovijikako ga je obuzimala veća žudnja. Ali Kraljica pogleda svoga supruga i užasnu se. Želela je samo da se zdravlje i blagostanje

poslednjih godina ponovo vrate. Ali nikakav nagovor, nikakav uticaj njene moći nisu mogli da raskinu zagrljajsurovosti koji je ponižavao kralja. I najzad, kada je videla da će dobro Domaje sigurno umreti ukoliko njensuprug ne bude zaustavljen, ona raskinu sa njime i suprotstavi mu sopstvene moći.

Onda dođe do rata u Domaji. Mnogo koji su osetili ujed Kraljevog biča stadoše uz Kraljicu. A mnogikoji su mrzeli smrt i voleli život takođe joj se pridružiše. Glavni među njima beše Berek - najjači i najmudriji odsvih Kraljičinih prvaka. Ali strah od Kralja spustio se po Domaji i čitavi gradovi digoše se da se bore za njega,ubijajući da zaštite sopstveno ropstvo.

Bitka se raširila preko cele Domaje i jedno vreme činilo se da bi Kraljica mogla pobediti. Njeni junacibili su silni, a nijedan nije bio moćniji od Bereka, za koga se govorilo da je parnjak svakom Kralju. Ali dok jebitka besnela, jedna senka, sivi oblak sa istoka, pade preko trupa. Kraljičini branioci bili su pogođeni u samosrce i snaga ih napusti. Ali njeni neprijatelji nađoše moć ludila u senci. Zaboravili su na čovečnost - sekli su igazili, grizli, kidali, sakatili i napredovali sve dok navala sivila nije preplavila junake, i Berekovi drugovi jedan poedan predadoše se očaju i smrti. I tako je bitka trajala sve dok Berek nije ostao poslednji preživeli međuonima koji su mrzeli senku.

Ali on se borio i dalje, ne hajući za sopstvenu sudbinu i za brojnost neprijatelja, i duše su padalemrtve pod njegovim mačem poput jesenjeg lišća na vetru. Najzad sam kralj, ispunjen strahom i ludilom senke,izazva Bereka i oni se sukobiše. Moćno je udarao Berek, al i je senka skretala njegov mač. I tako je bitka bilaujednačena sve dok jedan udarac Kraljeve sekire ne zaseče Berekovu šaku. Onda Berekov mač pade nazemlju i on se obazre - obazre se i vide senku, i sve hrabre drugove mrtve. Vrisnuo je silnim krikom očajanja i,okrenuvši se, pobegao sa bojišta.

I tako je trčao, smrt ga je lovila, a sećanja na senku bila su na njemu. Tri dana je trčao - bezprestanka, bez odmora - i tri dana su Kraljeve trupe bile iza njega poput ubilačke zveri, dahćući za krvlju. Naizmaku snaga i na vrhuncu očajanja popeo se na Planinu Groma. Uspevši se uz kamenitu padinu, bacio se navrh ogromne stene i zaplakao: 'Avaj za Zemlju. Zbačeni smo i nema prijatelja koji će nas iskupiti. Lepota ćepotpuno nestati iz Domaje.'

Ali stena na kojoj je ležao odvrati: 'Postoji Prijatelj za srce koje ima mudrosti da ga vidi.''Kamenje mi nije prijatelj', povika Berek. 'Vidiš, moji neprijatelji pljačkaju Domaju, a nijedan drhtaj

ne trza tlo ispod njihovih gnusnih nogu.''Možda je i tako', reče stena. 'Živi su koliko i ti i neophodno im je tlo na kom će stajati. Pa ipak,

postoji Prijatelj za tebe u Zemlji, ukoliko zavetuješ dušu njenom ozdravljenju.'Onda se Berek podiže na steni i pogleda neprijatelje koji su mu bili blizu. Zavetovao se, zapečativši

zavet krvlju osakaćene ruke. Zemlja odvrati grmljavinom; sa planinskih visova dođoše ogromni ognjeni lavovi,proždirući sve na svome putu. Kralj i sve njegove trupe bili su uništeni, a samo Berek ostade da stoji nadstihijom na steni sličnoj visokom brodu na moru.

Kada je stihija prošla, Berek je odao počast ognjenim lavovima Planine Groma, obećavšipoštovanje, povezanost i službu za Zemlju kako od sebe, tako i od svih pokolenja koje će doći za njim uDomaju. Noseći prvu zemnu moć, načinio je Žezlo zakona od grane Jedinog Drveta i njom počeo isceljenje

Domaje. U svoje vreme, Bereku Troprstu dato je ime Srdomil i on postade poglavar-rodilac, prvi od drevnihpoglavara. Oni koji su sledili njegv put napredovali su u Domaji tokom dve hiljade godina."

Jedan dug trenutak vladala je tišina nad skupom kada je Atiaran završila. Onda svi zajedno, kao daim je bilo tuklo jedinstvenim otkucajima, stanovnici Kamendola počeše da se sl ivaju napred, pružajući ruke dae dodirnu i odaju počast. Raširila je ruke da zagrli što veći broj prijatelja, a oni koje nije mogla da dosegnegrlili su jedni druge, deleći jedinstvo zajedničkog odziva.

7. LENA

Sam u noći - sam jer nije mogao da deli spontani poriv za grljenjem u Kamendolu - Kovenant senajednom oseti kao da je u klopci, ugrožen. Pritisak tame stegao mu je pluća; činilo se da ne može da dođedo dovoljno vazduha. Zahvatila ga je klaustrofobija gubavca, gubavčev strah od gomile, od nepredvidljivog

ponašanja. Berek! - frknuo je u sebi pun zajedljivog nemira. Ti ljudi želeli su da bude junak. Uz kruti trzajgađenja, okrenuo se od skupa i zaputio pun jarosti između kuća kao da su mu stanovnici Kamendola naneliPage 31



1. Kob poglavara kletnikasmrtnu uvredu.

Berek! Grudi su mu se grčile na tu misao. Divlja magija! Bilo je to smešno. Zar ti ljudi nisu znali dae gubavac? Ništa za njega nije bilo nemogućnije od te vrste junaštva koju su pripisivali Bereku Troprstu.

Ali poglavar Kletnik je rekao: On želi da ti budeš moj konačni neprijatelj. Odabrao je tebe da meuništi.

U silovitoj zbunjenosti, nazreo je kraj prema kome ga je staza njegovog sna možda vodila; video jesebe neodoljivo uvučenog u sukob sa Opakim.Bio je u klopci. Razume se da nije mogao da glumi junaka u nekom tamo sanjanom ratu. Nije

mogao toliko da se zaboravi; zaborav je predstavljao samoubistvo. Pa ipak, nije mogao ni da utekne tom snu,a da ne prođe kroz njega, nije mogao da se vratiti u stvarnost bez buđenja. Znao je šta će se desiti ukolikostane i pokuša da ostane normalan. Već i na ovako malom rastojanju od svetlosti skupa osetio je tamnu noćkako udara prema njemu, kruži na širokim krilima po nebu nad njegovom glavom.

Zaustavio se uz trzaj, zateturao da bi se naslonio na zid, dohvatio čelo šakama.Ne mogu - zadahta on. Sve njegove nade da bi ova Domaja mogla odagnati njegovu nemoć, na

neki način zalečiti njegovo bolno srce, raspala se u pepeo.Ne mogu da nastavim.Ne mogu da stanem.Šta mi se dešava?Iznenada začu korake koji su trčali ka njemu. Poskočio je, uspravio se i video Lenu kako hita da mu

se pridruži. Dok je prilazila, zamasi njenog kotlića sa oblučkom bacali su ludačke senke po njenoj figuri. Posleoš nekoliko dugih koraka, usporila je, a zatim se zaustavila, držeći kotlić podignut tako da može jasno da gavidi. "Tomase Kovenante", upita oprezno. "Zar ti nije dobro?"

"Ne", obrecnuo se na nju. "Nije mi dobro. Ništa nije dobro, i nije bilo još od..." reči na trenutakzastadoše u njegovom grlu, "od kako sam se razveo." Zajapureno ju je gledao, izazivajući je da upita šta je torazvod.

Način na koji je držala svetlo ostavljao je najveći deo njenog lica u tami; nije mogao da vidi kako jeprimila njegov izliv. Ali kao da ju je navodila neka unutrašnja saosećajnost. Kada je progovorila, nijepogoršavala njegov bol grubim pitanjima ili sažaljenjem. Blago je rekla: "Znam mesto gde možeš da budešsam."

Oštro je klimnuo. Da! Osećao je da njegovi uznemireni živci samo što ne puknu. Grlo mu je otežalood nasilja. Nije želeo da bilo ko vidi šta mu se dešava.

Blago, Lena dodirnu njegovu ruku i povede ga od Kamendola prema reci. Pod slabašnom svetlošćuzvezda stigli su do obale Mithila, a zatim skrenuli nizvodno. Posle pola milje, stigli su do starog kamenogmosta koji je blistao vlažnim, crnim odrazom, kao da se upravo digao iz vode radi Kovenanta. Sugestivnost temisli natera ga da se zaustavi. Video je prelaz kao neku vrstu praga; krize su vrebale u tamnim bregovima izadalje obale. Iznenada upita: "Kuda idemo?" Plašio se da ako pređe most neće biti u stanju da raspozna sebekada se bude vratio.

"Na drugu stranu", reče Lena. "Tamo možeš da budeš sam. Naši ljudi ne prelaze često Mithil -govori se da zapadne planine nisu prijateljske, da je zlo Usudovog Pribega koji leži iza njih iskrivilo njihov duh.

Ali ja sam išla po čitavoj zapadnoj dolini, u potrazi za kamenom za suru-pa-maerl slike, i nije me zadesilonikakvo zlo. U blizini ima jedno mesto gde te niko neće uznemiravati."

I pored sveg izgleda drevnosti, most je u Kovenantovim očima delovao nesigurno. Spojevi bezmaltera delovali su slabašno, na okupu samo usled mračnih, varljivih senki zvezdane svetlosti. Kada je kročiona most, očekivao je da mu se noga oklizne, da kamenje zadrhti. Ali lukovi su bili mirni. Na vrhu prelaza

zastao je da se nagne na niski bočni zid i spusti pogled u reku.Voda je crno tekla pod njim, gunđala dugu molitvu zarad oproštaja u moru. A on je gledao u nju kao

da od nje traži hrabrost. Zar nije mogao naprosto da ne obraća pažnju na stvari koje ga ugrožavaju, dazaboravi suprotstavljene nemogućnosti, ludilo svog položaja - da se vrati u Kamendol i pretvara se sazadovoljnom prepredenošću da je on Berek Troprst, ponovo rođeni.

Nije mogao. Bio je gubavac; postojale su neke laži koje nije mogao izgovoriti.Sa oštrim trzajem mučnine otkri da je udarao pesnicom o zid. Trgao je šake uvis, pokušao da vidi

da li se povredio, ali nejasne zvezde nisu mu pokazivale ništa.Iskrivivši lice, okrenuo se i sišao za Lenom na zapadnu obalu Mithila.Uskoro su stigli do cilja. Lena je neko vreme vodila Kovenanta pravo prema zapadu, zatim uz strmi

breg nadesno, pa niz iskrzani procep ponovo prema reci. Pažljivo su se probijali neravnim tlom procepa kaoda održavaju ravnotežu po probijenoj kobilici broda; njen izlomljeni trup dizao se sa obe njihove strane,sužavao im vidokrug. Dva stabla virila su sa strane poput katarki, a u bl izini reke trup se spuštao prema pojasu

glatkog peska koji je nestajao prema ravnoj stenovitoj izbočini koja je virila prema reci. Mithil je rogoborio okote stene, kao da ga uznemiruje kratko sažimanje njegovih obala, a zvuk je klizio procepom poput morskogPage 32



1. Kob poglavara kletnikavetra što zavija kroz nasukanu olupinu.

Lena se zaustavi na peskovitom dnu. Kleknuvši, iskopala je plitku jamu u pesku i ispraznila kotlić saoblučkom u njega. Oganj-kamenovi davali su više svetla iz otvorene jame, tako da se dno procepa osvetliložutilom, i Kovenant uskoro oseti mirnu toplinu oblučka. Dodir sjaja kamenja činio ga je svesnim da je noćsveža, prikladna za sedenje kraj vatre. Čučnuo je pored oblučka uz drhtaj sličan poslednjem slabašnom

stresanju pred neizbežni napad histerije.Pošto je prosula oblučak u pesak, Lena pođe prema reci. Tamo gde je stajala na ispustu, svetloedva da ju je dosezalo, a obličje joj je bilo tamno; ali Kovenant vide da joj je l ice okrenuto nebu.

Sledio je njen pogled uz crno pročelje planine i video da izlazi Mesec. Srebrni sjaj bledeo je zvezdeduž ruba stene, tamnio dolinu senkom; ali uskoro senka prođe procepom i mesečina pade na reku, dajući jojizgled starog srebra. A kada se pun Mesec diže iza planina, zahvatio je Lenu i bacio belu izmaglicu poputmilovanja preko njene glave i ramena. Stojeći mirno kraj reke, držala je glavu okrenutu prema Mesecu, aKovenant ju je gledao sa čudnovatom, mrgodnom ljubomorom, kao da se ustremila ka ponoru koji pripadasamo njemu.

Konačno, kada je mesečina prešla reku i došla do istočne doline, Lena spusti glavu i vrati se kruguoblučka. Ne srećući Kovenantov pogled, upita blago: "Da odem?"

Dlanovi su svrbeli Kovenanta kao da želi da je lupi zbog samog predloga da možda ostane. Aliistovremeno se plašio noći; nije želeo da se suoči sam sa njom. Nespretno se digao na noge, napravionekoliko koraka od nje. Mršteći se prema masivu procepa, borio se da zvuči neutralno kada je pitao: "Štahoćeš?"

Njen odgovor, kada je došao, bio je tih i siguran. "Želim da saznam više o tebi."Zatreptao je, povio glavu kao da su ga kandže zahvatile iz vazduha. Onda se ponovo naglo

uspravio."Pitaj.""Jesi li oženjen?"Na to se silovito okrenuo, kao da mu je zabola nož u leđa. Pod vrelim nemirom njegovih očiju i

njegovih iskeženih zuba zastala je, oborila pogled i okrenula glavu. Videvši njenu nesigurnost, osetio je da gae njegovo lice ponovo izdalo. Nije želeo režeće krivljenje svojih crta. Želeo je da se suzdrži, da se ne odaje nataj način - ne pred njom. Pa ipak je ona otežavala njegovu nevolju više od svega drugog na šta je do sadanaišao. Upinjući se da uspostavi kontrolu nad sobom, zarežao je: "Da. Ne. Nije bitno. Čemu pitanje?"

Pod njegovim užagrenim pogledom, Lena se spustila na pesak, sela na stopala pokraj oblučka istala da ga gleda iskosa, ispod obrva. Pošto ništa nije odmah uzvratila, on poče da korača gore-dole popojasu peska. Dok je hodao, okretao je i silovito trzao burmu.

Trenutak potom, Lena odgovori kao da je to nevažno: "Ima jedan čovek koji želi da me venča. To jeTriok, sin Tulerov. Iako nisam njegovih godina, zavetovao mi se, tako da neću učiniti drugi izbor kada za todođe vreme. Ali kada bih sada bila njegove starosti, bila bih udata za njega. Oh, dobar je on čovek na svojnačin - dobar stočar, hrabar u odbrani svog stada. I viši je od većine. Ali ima previše čuda u svetu, previše moćikoju treba upoznati i lepote koju treba deliti sa drugima i stvarati - a ja još nisam videla Ranihine. Ne bih moglada se udam za stočara koji za ženu ne želi ništa više od jedne suru-pa-maerl. Radije bih išla u Znanstvigor kaošto je to učinila Atiaran, mati moja, i ostala bih i ne bih pokleknula na kakve god probe da me stavi Znanstvo,sve dok ne postanem poglavarka. Kažu da takve stvari mogu da se dese. Da li i ti misliš tako?"

Kovenant jedva da ju je čuo. U svom uzbuđenju koračao je peskom, razgnevljen i sasečenneželjenim sećanjima na Džoanu. Pokraj njegove izgubljene ljubavi, Lena i srebrna noć Domaje kao da sugubili na značaju. Praznina njegovog sna iznenada postade vidljiva njegovom unutrašnjem pogledu, poputnezaklonjene divljine, novi obrt pustoši gubavosti. Ovo nije bila stvarnost - bilo je to mučenje koje je nametnuo

sebi u podsvesnoj, nevoljnoj pobuni protiv bolesti i gubitka. Sebi samom je zaječao: da li prokaženost ovo čini?Da li je odbačenost takav šok? Tako mu pakla! Ne želim to više. Osećao je da je na samom rubu vrištanja. Unaporu da uspostavi kontrolu nad sobom, spustio se na pesak leđima okrenut Leni i obgrlio kolena koliko gode čvršće mogao. Ne mareći za nemir u glasu, upitao je: "Kako se tvoj narod venčava?"

Gotovo nehajnim tonom ona reče: "To je prosta stvar, kada čovek i žena odaberu jedno drugo.Pošto se dvoje sprijatelje, ukoliko žele da se uzmu to kažu Krugu staraca. A starci čekaju da prođe jednogodišnje doba da bi se uverili da je prijateljstvo dvoje sigurno, bez skrivene ljubomore ili lažnih obećanja koji biih skrenuli sa njihovog puta u kasnijim godinama. Onda se Kamendol okupi u središtu, a stariji uzmu dvoje zaruke i pitaju: 'Želite li da delite život, u radosti i tuzi, radu i odmoru, miru i borbi, da obnovite Domaju?'

Dvoje odgovaraju: 'Život sa životom, biramo da podelimo blagoslove i službu Domaji.'"Jedan trenutak, njen zvezdani glas zastao je u dubokom poštovanju. Onda je nastavila: "Kamendol

poviče zajedno: 'Dobro je! Neka bude života, radosti i moći dok godine traju! ' Onda se dan provodi u veselju, anovi sadruzi uče ljude novim igrama, plesovima i pesmama, tako da se sreća Kamendola obnavlja, a

međusobne veze i sreća ne nestaju u Domaji."Nakratko je zastala pre nego što će produžiti: "Venčanje Atiaran, matere moje, sa Trelom, ocemPage 33



1. Kob poglavara kletnikamojim, bilo je veliki dan. Starci koji nas podučavaju mnogo su puta govorili o tome. Svaki dan tokom sezoneprovere, Trel se peo na planine, tragao zaboravljenim putevima i izgubljenim pećinama, skrivenim gudurama inovostvorenim procepima za orkrestom - dragocenom stenom sa mnogim moćima. Jer u to vreme bila jesuša na Južnim zaravnima i život Kamendola grcao je u gladi.

A onda, u veče pre venčanja, našao je blago - parče orkresta manje od pesnice. A u vreme radosti,

kada su izgovorene obredne reči, on i Atiaran, mati moja, spasli su Kamendol. Dok je ona pevala dubokumolitvu Zemlji - pesmu znanu u Znanstvigoru, ali davno zaboravljenu među našim ljudima - on je uzeo orkrestu ruke u zdrobio ga snagom prstiju. Kada se kamen raspao u prašinu, grmljavina odjeknu među planinama,iako nije bilo oblaka, a jedna munja iskoči iz prašine u njegovoj ruci. Plavo nebo smesta je pocrnelo od olujnihoblaka i kiša poče da pada. I tako je glad prekinuta, a Kamendolci su se smešili danima što će doći kaoponovo rođeni."

Iako je stezao noge svom snagom, Kovenant nije mogao da ovlada vrtoglavim besom. Džoana!Lenina priča učinila mu se kao podrugivanje njegovim bolovima i greškama.

Ne mogu...Jedan trenutak, donja vilica zadrhta mu od napora da progovori. Onda je skočio na noge i pohitao

prema reci. Kada je prešao kratko rastojanje, pognuo se i dograbio kamen iz peska. Skočivši na ispust,zavitlao je kamen prema vodi svom snagom.

Ne mogu!...Odgovorio mu je slabašni pljusak, ali zvuk namah zamre pod besciljnom tužbalicom reke, a talasi

su već bili minuli.Najpre blago, Kovenant reče reci: "Dao sam Džoani čizme za jahanje kao venčani poklon." A onda,

divlje tresući pesnicama, povikao je: "Čizme za jahanje! Da li te moja nemoć iznenađuje?"Neviđena, ne razumevajući, Lena se diže i pođe prema Kovenantu, jedne ruke pružene kao da želi

da primiri nasilje zgrbljeno u njegovim leđima. Ali zastala je na nekoliko koraka od njega, tražeći pravu stvarkoju bi rekla. Trenutak potom, prošaptala je: "Šta se desilo sa tvojom ženom?"

Kovenantova ramena se trgoše. Grubim glasom reče: "Nema je.""Kako je umrla?""Ne ona - ja. Napustila me je. Razvela se. Ostavila. Kada mi je bila potrebna."Zgrožena, Lena se pitala: "Zašto bi se takva stvar desila dok još ima života?""Nisam živ." Čula je kako se bes penje u njegov glas. "Ja sam gubavac. Nečist prokažena. Gubavci

su ružni i prljavi. I odvratni."Njegove reči ispunile su je užasom i pobunom. "Kako to može biti?" Zaječala je. "Ti nisi - odvratan.

kakav je to svet kada sme sa tobom tako da postupa?"Mišići mu poskočiše još više u ramenima, kao da su mu ruke stegnute na vratu nekog

demona-mučioca. "Stvaran. To je stvarnost. Činjenica. Ona vrsta stvari koja te ubija ako ne poveruješ u nju."Sa gestom odbijanja prema reci, jeknuo je: "Ovo je mora."

Lena usplamte naglim besom. "Ne verujem u to. Može biti da je tvoj svet takav - ali Domaja - ah,Domaja je stvarna."

Kovenantova leđa stegoše se i zastadoše i on reče sa neprirodnom mirnoćom: "Pokušavaš li ti dame izludiš?"

Njegov zlokobni ton zgranuo ju je, prestravio. Jedan trenutak, njena hrabrost posustade; osetila jeda se reka i procep sklapaju oko nje poput čeljusti klopke. Onda se Kovenant naglo okrete i udari bolni šamarpreko njenog lica.

Od siline udarca zateturala se prema svetlu oblučka. Sledio ju je hitro, lica iskrivljenog u divljecerenje. Kada je povratila ravnotežu i bacila poslednji jasan, prestravljen pogled na njega, bila je sigurna da

namerava da je ubije. On te pomisli se ukočila. Stajala je glupo i bespomoćno dok joj se približavao.Kada je stigao do nje, dograbio je rukama prednji deo njene runike i rascepio tkaninu poput gaze.

Nije mogla da se pokrene. Jedan trenutak je piljio u nju, u njene visoke, savršene dojke i kratke gaćice, samrgodnim trijumfom u očima, kao da je upravo razotkrio neku podlu zaveru. Onda joj je dograbio rame levomrukom i rascepio gaćice desnom, prisilivši je da legne dok ju je otkrivao.

Sada je želela da se odupre, ali udovi nisu hteli da joj se pokrenu; bila je bespomoćna u svojojpatnji.

Trenutak kasnije svalio je teret svoje težine na njene grudi i slabine joj prostreli divlja, bela vatrakoja probi njeno ćutanje i natera je da vrisne. Ali čak i dok je vriskala znala je da je za nju prekasno. Nešto štoe njen narod smatrao darom bilo joj je oteto.

Ali Kovenant se nije osećao kao otimač. Vrhunac ga je preplavio kao da je upao u Mithil tečnogbesa. Gušeći se od strasti, gotovo se obeznanio. Onda se činilo kao da vreme protiče kraj njega, a on je mirnoležao tokom trenutaka koji su, što se njega ticalo, mogli biti i sati - sati tokom kojih se njegov svet mogao

srušiti, jer niko nije obraćao pažnju na njega.Najzad se setio mekoće Leninog tela pod sobom, osetio slabe drhtaje njenog jecanja. Sa naporomPage 34



1. Kob poglavara kletnikase podigao i stao na noge. Kada ju je pogledao u svetlosti oblučka, video je krv na njenim slabinama. Naglo,glavu mu zahvati vrtoglavica, neravnoteža, kao da je provirio preko ruba ponora. Okrenuo se i pohitaoteturavim, nemirnim korakom prema reci, prućio se po steni i povratio sadržinu utrobe u vodu. A Mithil obrisabljuvotinu čisto kao da se ništa nije desilo.

Ležao je nepokretno na steni dok ga je preplavljivala iscrpljenost prenapregnutih živaca. Nije čuo da

se Lena diže, kupi ostatke odeće, govori ili penje iz izlomljenog procepa. Ništa nije čuo izuzev duge tužbalicereke - ništa nije video izuzev pepela sagorele strasti - ništa nije osećao izuzev vlažnosti stene na svomeobrazu, nalik na suze.

8. ZORA PORUKE

Tvrde kosti stene lagano izvedoše Tomasa Kovenanta iz snova o bliskim zagrljajima. Izvesno vremeplutao je na sve jačim strujama zore - okružen asketskom, tek dovoljnom posteljom kraj preispitujućesamoposvećenosti reke, uz sveže mirise dana, prolamajuće kliktaje ptica koje su se otiskivale ka nebu. Dokmu se svest vraćala, osećao je da je u miru, u skladu sa okolinom; čak mu se i nepopustljiva tvrdoća kamenačinila pogodnim, odgovarajućim delom čitavog jutra.

Njegova prva sećanja o prethodnoj noći bila su o orgazmu, silovitom, olakšavajućem popuštanju izadovoljstvu tako dragocenom da je bio spreman da da dušu u bescenje ne bi li takve stvari pretvorio u deosvoga stvarnog života. Jedan dug trenutak radosti ponovo je proživljavao taj osećaj. Onda se setio da jepovredio Lenu da bi ga dobio.

Lena!Preturio se, seo u zori. Sunce se još nije diglo iznad planina, ali se dovoljno svetla odražavalo iz

doline da vidi da je više nije bilo.Ostavila je vatru da plamti u pesku uz procep podalje od njega. Uz trzaj digao se na noge i stao da

pretražuje pogledom procep i obe obale Mithila za nekim tragom nje - ili, njegova mašta napravi skok,Kamendolaca u potrazi za osvetom. Srce mu je tuklo; sve te ljude snažne poput stena neće zanimati njegovaobjašnjenja ili izvinjenja. Tragao je za znacima potere poput begunca.

Ali zora je bila nedirnuta kao da uopšte ne sadrži ljude, zločine ili želje za kažnjavanjem.Postepeno, Kovenantova panika se povuče. Posle poslednjeg obaziranja, počeo je da se priprema za sve onošto ga čeka.

Znao je da smesta treba da pođe, da požuri duž reke prema srazmernoj bezbednosti ravnice. Alibio je gubavac i nije mogao tako lako da se poduhvati usamljenih putovanja. Morao je da se organizuje.

Nije mislio o Leni; instinktivno je znao da ne sme sebi da dozvoli da misli o njoj. Povredio je njenopoverenje, povredio poverenje Kamendola; to je bilo najbl iže što je smeo da priđe svom sinoćnjem besu. Bilae to prošlost, nepopravljiva - i nestvarna, kao i sam san. Sa naporom od koga je uzdrhtao, odložio ju je izasebe. Gotovo slučajno, na Kevinovom Vidikovcu otkrio je odgovor na sva takva ludila: nastavi da ideš, neramišljaj o tome, preživi. Taj odgovor je sada bio još neophodniji. Njegov "berekovski" strah od prethodnevečeri činio se prilično nevažan. Nalikovanje na legendarnog junaka bilo je samo deo sna, a ne obavezujućačinjenica ili zahtev. I to je odložio za sobom. Odlučno je na sebi obavio pažljivu proveru i VPE.

Kada je bio siguran da nema skrivenih povreda, niti opasnih ružičastih tačaka, otišao je do krajaispusta. I dalje se tresao. Bilo mu je potrebno više discipline, smirivanja; ruke su mu se tresle kao da ne možeda se smiri bez uobičajenog obreda brijanja. Ali perorez u njegovom džepu nije valjao za brijanje. Trenutakpotom, duboko je uzdahnuo, dograbio rub stene i bacio se, skupa sa odećom, u vodu da se okupa.

Struja ga je zavodljivo povlačila, pozivala ga da otplovi pod plavim nebom u prolećni dan. Ali voda je

bila previše hladna; mogao je da podnese hladnoću tek toliko da na trenutak zaroni i protrese se u struji. Ondase uspentrao na stenu i ustao, otresajući kapi sa lica. Voda mu se sa kose neprekidno slivala u oči, na trenutakga zaslepivši za činjenicu da Atiaran stoji na pesku kraj oblučka. Posmatrala ga je ozbiljnim, čvrstimpogledom.

Kovenant se sledi, dok je sa njega curilo, kao da je uhvaćen usred kakvog prekršaja. Jedantrenutak, on i Atiaran odmeravali su jedno drugo preko peska i stene. Kada je počela da govori, on se savskupi iznutra, očekujući da ona počne da ga grdi, kune, baca kletve. Ali samo je rekla: "Dođi do oblučka.Moraš se osušiti."

Iznenađeno je ispitivao njen ton svom mogućom napetošću sopstvenih čula, ali nije mogao da čujeništa izuzev odlučnosti i tihe tuge. Iznenada je pogodio da ona ne zna šta se desilo sa njenom kćerkom.

Duboko dišući da bi upravljao naporom svoga srca, on priđe i sklupča se kraj oblučka. Um mu jehitao za neverovatnim nagađanjima, ne bi li objasnio Atiaranino držanje; ali lice je držao uz toplinu i ostajao jećutljiv, nadajući se da će ona reći nešto na osnovu čega bi znao kako stoje stvari sa njom.

Ona promrmlja skoro istog trenutka: "Znala sam gde ću te naći. Pre nego što sam se vratila sarazgovora sa Krugom staraca, Lena je rekla Trelu da si ovde."Page 35



1. Kob poglavara kletnikaZastala je, a Kovenant prisili sebe da upita: "Da li ju je video?"

Znao je da je to sumnjivo pitanje. Ali Atiaran odgovori prosto: "Ne. Otišla je da provede noć saprijateljicom. Samo je doviknula poruku dok je prolazila kraj naše kuće."

Onda je tokom nekoliko dugih trenutaka Kovenant sedeo nepokretno i bez glasa, zapanjen

značenjem onoga što je Lena učinila. Samo je doviknula! Najpre su njegovim mozgom prolazile misliolakšanja. Bio je bezbedan - to jest, bar privremeno. Lena mu je ćutanjem omogućila dragoceno vreme.Jasno, ljudi iz te Domaje bili su spremni da se žrtvuju...

Posle drugog trenutka, shvatio je da se nije žrtvovala za njega. Nije mogao da zamisli da se brinulaza njegovu ličnu bezbednost. Ne, odabrala je da ga zaštiti zato što je berekovska figura, nosilac porukepoglavarima. Nije želela da mu cilj omete osveta Kamendola. To je bio njen doprinos odbrani Domaje odpoglavara Kletnika, Sivog Krvnika.

Bio je to junački doprinos. I pored svoje discipline, straha, on razabra nasilje koje je Lena učinilaprema sebi zarad njegove poruke. Činilo mu se da je vidi zgrčenu, nagu, iza stene u podnožju planine tokomčitave turobne noći, kako se prvi put u svom mladom životu kloni raširenih ruku svoje zajednice - noseći bol istid povređenog tela, sama da joj ne bi zahtevali odgovor, zbog njega. Neželjeno sećanje na krv po njenimslabinama poče da se komeša u njemu.

Ramena mu se stegoše da bi prigušio tu misao. Kroz stegnute zube, dahnuo je sebi, moram dastignem pred Veće.

Kada se primirio, mrgodno je pitao: "Šta su starci rekli?""Malo su toga mogli da kažu", odvrati žena ravnim glasom. "Rekla sam im šta znam o tebi - i o

opasnosti po Domaju. Složili su se da te moram odvesti do Poglavarevog Konaka. Zarad toga sam sada došlado tebe. Vidiš..." pokazala je dva zavežljaja kraj nogu, "...ja sam spremna. Trel, moj suprug, dao mi jeblagoslov. Boli me što moram poći, a da ne prenesem ljubav Leni, kćeri svojoj, ali prilike su hitne. Nisi mi rekaočitavu poruku, ali osećam da je počev od ovoga dana svako oklevanje rizično. Starci će razmišljati o odbraniZaravni. Mi moramo poći."

Kovenant srete njen pogled i ovoga puta shvati tužnu odlučnost u njima. Plašila se i nije verovala daće uspeti da se vrati porodici. Iznenada oseti sažaljenje prema njoj. Ne shvatajući u potpunosti ono što govori,pokuša da je primiri: "Stvari nisu tako rđave kao što su mogle biti. Jedan jamnik našao je žezlo zakona, akoliko sam shvatio ne zna kako da ga upotrebi. Poglavari treba nekako da mu ga otmu."

Ali njegov pokušaj predstavljao je promašaj. Atiaran se ukočila i rekla: "Onda život Domaje zavisi odnaše brzine. Avaj što ne možemo dobiti pomoć Ranihina. Ali Ranjana se malo tiču dešavanja u Domaji, anijednog Ranihina niko nije jahao izuzev poglavara i krvne garde još od samog početka vremena. Moramopeške, Tomase Kovenante, a Veselkamen je trista milja daleko. Da li ti je odeća suva? Moramo poći."

Kovenant je bio spreman; morao je da se ukloni sa tog mesta. Digao se na noge i rekao: "Odlično.Pođimo."

Međutim, pogled koji mu je Atiaran uputila dok je ustajao sadržavao je nešto nerešeno. Tihimglasom, kao da želi da se ponizi, rekla je: "Imaš l i poverenja u mene kao vodiča, Tomase Kovenante? Ne znašme. Ja sam pretrpela neuspeh u Znanstvigoru."

Njen ton nije nagoveštavao tu nepouzdanost, već da on ima pravo da joj sudi. Ali on nije bio upoložaju da sudi bilo kome. "Verujem ti", zareža on. "Zašto ne? Sama si rekla..." Zastao je, zatim se prisilio danastavi. "Sama si rekla da sam došao da spasem Domaju ili da joj donesem prokletstvo."

"Istina", uzvrati ona jednostavno. "Ali nemaš zadah služinčadi Sivog Krvnika. Srce mi govori da jesudbina Domaje da ti pokloni poverenje, za dobro ili zlo."

"Onda pođimo." Uzeo je zavežljaj koji je Atiaran digla prema njemu i uvukao ramena u njegove

vezove. Ali pre nego što je stavila sopstveni zavežljaj na sebe, klekla je kraj oblučka u pesku. Prešavši rukompreko vatrenog kamenja, počela je tiho da pevuši - blagi napev koji je zvučao jadno u njenim ustima, kao da jenesviknuta na njega - i pod njenim talasavim pokretima žuto svetlo nestade. Za trenutak kamenje se svede nabledo sivilo šljunka, kao da ga je uspavala, a toplina mu se rasu. Kada se ohladilo, prikupila ga je u kotlić,pokrila i smestila u zavežljaj.

Prizor podseti Kovenanta na sve stvari koje nije znao o svome snu. Kada se Atiaran digla na noge,on reče: "Postoji samo jedna stvar koja mi je potrebna. Želim da mi pričaš - da mi pričaš sve o Znanstvigoru,poglavarima i svemu što bi me moglo zanimati." Onda je, zbog toga što nije mogao da joj pruži razlog za svojezanimanje, bedno dovršio: "Tako će nam brže proći vreme."

Sa ispitivačkim pogledom u očima, ona smesti zavežljaj na ramena. "Čudan si ti, TomaseKovenante. Mislim da si previše željan obaveštenja o mom neznanju. Ali ono što znam ispričaću ti - iako, danije tvoje odore i načina govora, nikada ne bih poverovala da si potpuni stranac u Domaji. A sada dođi. Dužnašeg puta jutros ima blagovnjača u obilju. Služiće nam umesto doručka. Hranu koju nosimo moramo

zadržati zarad neprilika koje nas mogu zadesiti putem."Kovenant klimnu i pođe za njom kada je počela da se uspinje iz procepa. Osetio je olakšanje što sePage 36



1. Kob poglavara kletnikaponovo kreće i što brzo odmiču. Uskoro su sišli do reke i približili se mostu.

Atiaran krupnim koracima izbi pravo ka mostu, ali kada je dospela na vrh luka zastala je. Trenutakpošto joj se Kovenant pridružio, ona pokaza na sever duž Mithila, prema dalekim ravnicama. "Reći ću tiotvoreno, Tomase Kovenante", primeti ona, "ne nameravam da idem pravo prema Poglavarevom Konaku.Konak je severozapadno od nas na tri stotine milja, tamo dokle pogled seže preko Središnjih Zaravni Domaje.

U tom pravcu, po kamendolovima i drvogradima žive mnogi narodi i može se dogoditi da pronađemo i puteve ipomoć koji bi nas odveli na mesto gde moramo stići. Ali ne možemo se nadati konjima. Oni su retki u Domaji imalobrojni su ljudi izuzev onih u Veselkamenu koji znaju za njih.

Srce mi kaže da bismo mogli uštedeti vreme ako putujemo prema severu, preko Mithila, dok nezaokrene ka istoku i tako sve do zemlje Andelejna, čiji su prelepi bregovi cvet sve krasote na Zemlji. Tamoćemo stići do reke Opčarnice i može se desiti da pronađemo čamac koji bi nas preneo preko te slatke struje,zapadno od Trotgarda, tamo gde se obećanja poglavarska ispunjavaju, sve do veličajnog Veselkamenasamog, Poglavarevog Konaka. Svi su putnici blagosloveni strujama Opčarnice i naše putovanje će se svršitiranije ako nađemo nekog ko će nas prevesti. Ali moramo proći na pedeset milja od Planine Groma - GravinTrendora." Kada je izgovorila drevno ime, kao da je drhtaj prožeo njen glas. "Žezlo zakona nađeno je tamo inigde više, i ja ne želim da priđem bliže pogrešnom nosiocu takve moći čak ni koliko iznosi rastojanje do

Andelejna."Zastala je na trenutak, uz oklevanje, a zatim nastavila: "Biće bezgranične tuge ako hudi jamnik

zadobije prsten koji nosiš - zli su brzi da razulare sile poput divlje magije. Plašim se da pragrdani još žive podPlaninom Groma. To su stvorenja vešta u znanstvu i belo zlato nije im nedokučivo.

Ali vreme nas pritiska hitnjom i moramo ga uštedeti gde možemo. A postoji i drugi razlog zaprolazak Andelejnom u ovo doba godine - ukoliko požurimo. Ali ne bih da govorim o tome. Videćeš i radovatise, ukoliko nas zlo ne zadesi na našem putu."

Prikovala je oči za Kovenanta, okrenula svu njihovu unutarnju snagu na njega, tako da mu se učini,kao i prethodne večeri, da traga za njegovim slabostima. Uplašio se da će mu na licu otkriti noćašnje nedelo,pa je morao da se prisili da izdrži njen pogled, sve dok nije rekla: "Sada mi reci, Tomase Kovenante. Hoćeš liići kuda te povedem?"

Istovremeno se osećajući postiđeno i olakšano, odgovorio je: "Učinimo to. Ja sam spreman.""To je dobro." Klimnula je i ponovo krenula prema istočnoj obali. Ali Kovenant je proveo jedan

trenutak pogleda spuštenog prema reci. Njena blaga žalopojka kao da je bila puna odjeka, a ovi kao da suečali na njega uzvišenom ironijom: Da li te moja nemoć iznenađuje? Oblak briga zamrači mu lice, ali on sepribra, protrlja prsten i dugim koracima pođe za Atiaran, ostavljajući Mithil da teče sopstvenim putem kao strujazaborava na granici smrti.

Dok se sunce pelo iznad istočnih planina, Atiaran i Kovenant išli su prema severu, nizvodno krajreke prema otvorenim ravnicama. Napre su putovali ćutke. Kovenant je bio zauzet kratkim pohodima ubregove sa desne strane, prikupljajući alianthe. Njihov blagi ukus breskve bio mu je oštro prijatan kao i ranije;prefinjena esencija soka pretvarala je glad i ukus u uzbudljive osećaje. Uzdržavao se da ne pobere sve bobicesa nekog žbuna - često je morao da skrene podalje od Atiaraninog strogo pravolinijskog puta da bi prikupiodovoljno hrane da se zasiti - a semenke je verno razbacivao, kao što ga je Lena naučila. Onda je morao dakaska da bi stigao Atiaran. Na taj način, prešli su gotovo milju, a kada se nahranio, dolina je postala primetnošira. Napravio je poslednji izlet - ovaj put do reke da se napije - a onda je požurio da zauzme položaj kraj

Atiaran.Nešto u njenim crtama kao da je tražilo od njega da ne postavlja pitanja, i zato je ućutkivao sebe

vežbama preživljavanja. Onda se trudio da ponovo dostigne mehanički, satni korak koji ga je odneo takodaleko od farme Utočište. Atiaran je izgledala pomirena sa pešačenjem od tri stotine milja, ali on nije. Osećao

e da će mu biti potrebne sve veštine gubavca da hoda makar i jedan dan, a da se ne povredi. Ritmom korakaborio se protiv neuravnoteženosti situacije.

Znao je da će konačno morati da objasni Atiaran posebnost opasnosti po sebe. Mogla bi muzatrebati njena pomoć, ili bar razumevanje. Ali ne još - ne još. Nije imao dovoljno kontrole.

No, posle izvesnog vremena, ona promeni smer i poče da zavija od reke ka severoistočnompobrežju. Tako blizu planina, brda su bila strma i vijugava, a ona kao da nije išla nikakvom stazom. Iza nje,Kovenant se pentrao i teturao stenovitim, iskrivljenim padinama, iako je prirodni položaj zemlj išta neprekidnopokušavao da ih skrene prema zapadu. Vrat poče da ga boli od težine zavežljaja, a pod lopaticama naleđama osećao je drhtaje koji su nagoveštavali grčeve. Uskoro je teško dahtao i gunđao zbog Atiaraninogbudalastog odabira pravca.

Sredinom prepodneva, zastala je da bi se odmorili na silaznoj padini visokog brega. Ostala je dastoji, ali Kovenantovi mišići tresli su se od napora i on se sruči na tlo kraj nje, teško dišući. Kada se malopovratio, zadahtao je: "Zašto nismo pošli okolo, severno pokraj ovih bregova, pa onda prema istoku? Da

prištedimo sebi sve ovo pentranje gore-dole?""Dva razloga", reče ona. "Pred nama je dug prolaz prema severu kroz ove bregove - lak zaPage 37



1. Kob poglavara kletnikahodanje, tako da ćemo uštedeti vreme. A osim toga..." Zastala je dok se obazirala, "... mogli bismo da seotarasimo nečega. Otkako smo prešli most, u meni je strah da nas slede."

"Slede?" Kovenant se trže. "Ko?""Ne znam. Moglo bi biti da su uhode Sivog Krvnika već oko nas. Priča se da njegove najviše sluge,

njegovi Besomuci, ne mogu umreti dok on živi. Nemaju sopstvenih tela, a nj ihovi duhovi lutaju sve dok ne nađu

ljudsko biće kojim mogu ovladati. Zato se pojavljuju u liku ljudskom ili životinjskom, kako već prilika dopusti, imore život po Domaji. Ali ja se nadam da nas neće slediti kroz ove bregove. Jesi li se odmorio? Moramo ići."Pošto je podesila haljinu pod vezovima zavežljaja, ponovo je krenula niz padinu. Trenutak kasnije,

Kovenant stenjući pođe za njom.Tokom ostatka prepodneva, morao je da sili sebe da izdrži pred licem iscrpljenosti. Noge su mu

obamrele od napora, a težina na leđima kao da mu je sputavala disanje, tako da je dahtao kao da se guši.Nije imao snage za takav napor; nespretno se njihao i teturao gore-dole po bregovima. Često su ga samočizme i čvrste pantalone spasavale od povreda. Ali Atiaran se glatko kretala pred njim; jedva da je uopštepravila nepotrebne pokrete ili pogrešne korake, a pogled na nju vukao ga je napred.

No, konačno se spustila u dugačku guduru koja je išla prema severu dokle god je pogled dopirao,poput useka u bregovima. Mali potok tekao je središtem prolaza i oni se zaustaviše kraj njega da piju, umiju sei otpočinu. Ovog puta oboje su skinuli zavežljaje sa leđa i bacili ih na tlo. Duboko brekćući, Kovenant se prućiona leđa zatvorenih očiju.

Neko vreme jednostavno se odmarao, osluškivao sopstveno grubo disanje sve dok se ovo nijeublažilo i dok kroz njega nije mogao da čuje tiho zviždukanje vetra. Onda je otvorio oči da bi u sebe upiookolinu.

Zatekao je sebe kako gleda prema Kevinovom Vidikovcu, tamo na visini od četiri hiljade stopa.Vidik je bio neočekivan; digao se u sedeći položaj kao da želi da pogleda pažljivije. Vidikovac je bio

nešto prema severoistoku od njega i izdizao se prema nebu sa l itice poput optužujućeg prsta. Sa tograstojanja, kamen je delovao crno i zlokobno i činilo se kao da visi nad prolazom kojim će on i Atiaran hodati.Podsetio ga je na Opakog i tamu.

"Da", reče Atiaran, "to je Kevinov Vidikovac. Tamo je stajao Kevin Zemljogub, vrhovni poglavar inosioc Žezla, naslednik Bereka Troprsta, u poslednjoj bitki protiv Sivog Krvnika. Kažu da je tamo dokučioporaz i ludi bol. U tami koja je obujmila njegovo srce, on - najmoćniji prvak svih doba u Domaji - čak i on,vrhovni poglavar Kevin, zakleti Zemljorod, doneo je Opustošenje, kraj svih stvari u Domaji tokom mnogihpokolenja. Nije dobro znamenje što si bio tamo."

Dok je govorila, Kovenant se okrenuo prema njoj i otkri da ona ne gleda u visinu prema steni, već usebe, kao da premišlja kako bi se ona ponela na Kevinovom mestu. Onda se naglo pribrala i ustala. "Ali tomenema pomoći", reče ona. "Naš put leži pod senkom Vidikovca tokom mnogo milja. A sada moramo dapožurimo." Kada je Kovenant zaječao, naredila je: "Hajde. Ne smemo ići sporo, jer možemo na krajuzakasniti. Put nam je sada lakši. A ako će to pomoći tvojim koracima, pričaću ti o Domaji."

Posegavši za zavežljajem, Kovenant upita: "Da li nas i dalje slede?""Ne znam. Niti sam čula, niti videla ikakav znak. Ali srce mi ne da mira. Osećam nešto loše na

našem putu ovoga dana."Kovenant navuče zavežljaj i kriveći lice zatetura se u uspravan položaj. I njemu srce nije davalo

mira, iz nekih vlastitih razloga. Ovde pod Kevinovim Vidikovcem hujanje vetra zvučalo je poput lepeta dalekihlešinarskih krila. Namestivši vezove zavežljaja na bolna ramena, on se povi pod težinom i pođe sa Atiarandnom prolaza.

Najvećim delom usek je bio prav i glatke površine, iako nigde nije bio širi od petnaest stopa. Ipak,pokraj uskog potoka bilo je prostora da Atiaran i Kovenant koračaju uporedo. Dok su putovali, zastajući pored

svake retke alianthe da uberu i pojedu koju bobicu, Atiaran je popunjavala neke od širokih praznina uKovenantovom poznavanju Domaje.

"Teško je umeti pričati o tome", poče ona. "Sve je deo svega i svako pitanje na koje mogu daodgovorim diže tri nova na koja ne mogu. Moje znanje ograničeno je na ono što svi brzo nauče u prvimgodinama na Znanstvigoru. Ali reći ću ti ono što mogu.

Sin Bereka Srdomila bio je Damelon Džinoljub, a njegov sin je Lorik Zloupokojitelj, koji je obuzdaoopakost Demonije i učinio je nemoćnom." Dok je govorila, glas joj je prešao u kadencu koja podsetiKovenanta na njeno pevanje. Nije nabrajala suve činjenice; pripovedala je priču koja je bila od jedinstvenogznačaja za nju, za Domaju. "A Kevin, koga nazivamo Zemljogubom više iz sažaljenja nego iz prezira premanjegovom očajanju, beše sin Lorika i vrhovni poglavar namesto njega kada se Žezlo nasleđivalo. Tokomhiljadu godina, Kevin stajaše na čelu Saveta i proširi zemljorodstvo poglavara dalje od svega dotad znanog uDomaji, zbog čega beše silno poštovan.

U ranim godinama, bio je mudar koliko i moćan i učen. Kada vide prve nagoveštaje da drevna

senka živi, zagledao se daleko u mogućnosti koje nosi budućnost i ono što je ugledao pruži mu razloga zastrah. Zato on prikupi sve znanstvo u Sedam krugova:Page 38




Sedam krugova znanstva drevnogZaštite Domaje, njen zid i vrata...

i sakri ga, tako da njegovo znanje ne nestane iz Domaje čak i ako on i drevni poglavari padnu.

Mnogo, mnogo dugih godina Domaja je i dalje živela u miru. Ali tokom tog vremena Sivi Krvnikpodiže se prerušen u prijatelja. Na neki način, oči Kevinove behu zaslepljene i on prihvati svoga neprijateljakao prijatelja i poglavara. I iz tog razloga, poglavari i sva dela njihova nestadoše sa Zemlje.

Ali kada izdajstvo Kevina donese poraz i uništenje i dok je Domaja ležala pod kobi tokom mnogihpokolenja i počela da se zaceljuje, ona pozva ljude koji su živeli krijući se u Pustarama i Visovima Severnika.Lagano, oni se vratiše. Kako su godine prolazile i kuće i naselja postajali sigurni, ljudi počeše da putuju, daistražuju Domaju u potrazi za poluzaboravljenim predanjima. I kada konačno hrabrošću svojom nadvladašeŠume Džinovske, oni stigoše u staru zemlju Primorsku i otkriše da su Džinovi, Kamenbraća naroda Domaje,preživeli obred obesvećenja.

Mnoge pesme, stare i nove, hvale vernost Džinova - sa valjanim razlogom. Kada Džinovi saznašeda su se ljudi vratili u Domaju, oni se dadoše na velike pute, idući preko čitave Domaje do svakog novogKamendola i Drvograda, podučavajući ljude priči o Kevinovom porazu i obnavljajući staro Kamenbratstvo. Aonda, uzevši sa sobom ljude koji odabraše da pođu, Džinovi završiše putovanje u Veselkamenu,bezvremenom gradu-zamku koji isklesaše u steni planine za vrhovnog poglavara Damelona, kao jemstvoveze među njima.

U Veselkamenu, Džinovi dadoše poklon okupljenom narodu. Razotkriše Prvi krug, osnovnu zalihupočetaka Kevinovog znanstva, jer on ga je poverio Džinovima pre poslednje bitke. A l judi prihvatiše Krug iposvetiše mu se, zaklevši se zemljorodstvu i odanosti Moći i lepoti Domaje.

Još jednoj stvari su se zavetovali - miru, ravnoteži sa sobom samim koja će zaštititi Domaju odrazarajućih osećanja kao što su ona koja izludeše Kevina. Jer bilo je jasno svima okupljenima da je moćužasna stvar i da znanje o moći pomućuje sagledavanje mudrosti. Kada zadobiše Prvi krug, uplašiše se novogObesvećenja. Zbog toga se zavetovaše da će ovladati Znanstvom tako da bi mogli isceliti Domaju - i da ćeovladati sobom, tako da ne zapadnu u bes i očajanje koje učini Kevina najgorim dušmaninom sebe samoga.

Ti zaveti behu preneseni svim ljudima Domaje, i svi se ljudi zakleše. Onda je nekolicina odabranih uVeselkamenu za veliko delo odnela Prvi krug do Kuraš Plenetora, Prugan Kamena, gde je naneta najvećašteta od poslednje bitke. Nazvaše zemlju Trotgard, čuvar zaveta, kao jemstvo njihovog obećanja o isceljenju, iosnovaše Znanstvigor - mesto učenja gde su želeli da ponovo ovladaju znanjem i moćima drevnih poglavara ida se posvete zavetu mira."

Atiaran zamuknu; i ona i Kovenant hodali su prolazom u tišini obojenoj šaptajima potoka ipovremenim dozivanjem ptica. Otkrio je da mu je njena priča zaista pomagala da održi ritam koraka. Nekakoe zbog nje zaboravljao na sebe, zaboravljao na oštri bol u ramenima i nogama. A njen glas kao da mu jeulivao snagu; priča joj je bila poput obećanja da nikakvo iscrpljivanje u korist Domaje neće biti zaludno.

Posle izvesnog vremena zatražio je da nastavi. "Možeš li da mi pričaš o Znanstvigoru?"Oštra silina njenog odgovora iznenadila ga je. "Da li me podsećaš na to da sam od svih ljudi

najmanje vredna da govorim o takvim stvarima? Ti, Tomase Kovenante, Neverniče i nosioče belog zlata - da lime ti prekorevaš?"

Mogao je samo glupo da pilji u nju, nesposoban da sagleda godine borbe koje su ispunjavale njeneduboke oči.

"Nije mi potrebnio tvoje podsećanje." Ali trenutak kasnije ponovo se okrenula napred, licem prema severu. "Sada mi zaista zameraš",

reče ona. "Previše me boli što čitav svet zna ono što sama toliko dobro znam. Poput grešne žene, neuspevam da poverujem u nevinost drugih. Molim te, oprosti mi - zaslužuješ bolj i odnos od ovoga."

Pre nego što je mogao da odgovori, krenula je dalje. "Na ovaj način opisujem Znanstvigor. On sediže u Trotgardu, u Dolini dve reke, i zajednica je za učenje i proučavanje. Do tog mesta idu svi oni koji to želei tamo se posvećuju zemljorodstvu i Znanstvu drevnih poglavara.

To Znanstvo duboka je stvar, kojom još nije ovladano i pored godina i napora uloženih u to.Najglavniji problem je prevođenje, jer jezik drevnih poglavara nije poput našeg i reči koje su proste na jednommestu teške su na drugom. A posle prevođenja, Znanstvo se mora razjasniti, a potom se mora naučiti veštinanjegovog korišćenja. Kada sam...", nakratko je zastala, "...kada sam učila tamo, Znanstvozornici koji su mepodučavali rekoše mi da čitav Znanstvigor nije još prošao ni površinu Kevinovog moćnog znanja. A to znanjesamo je sedmina čitavog, prvi Krug od sedam."

Kovenant začu nesvesnu jeku Kletnikovog prezira u njenim rečima i to ga natera da sluša još

pažljivije. "Najlakše za prevođenje", nastavi ona, "beše Ratno znanstvo, nauk borbe i odbrane. Ali tu jePage 39



1. Kob poglavara kletnikaneophodno mnogo veštine. Zbog toga se jedan deo Znanstvigora bavi isključivo onima koji slede Mač ipridružuju se Ratovniji Poglavarevog Konaka. Ali nije bilo ratova u naše vreme i tokom mojih godina uZnanstvigoru Ratovnija je brojala jedva dve hiljade muškaraca i žena.

Zbog toga je glavni zadatak Znanstvigora podučavanje i proučavanje jezika i znanja Zemne moći.Najpre nove slušaoce podučavaju istoriji Domaje, molitvama, pesmama i predanjima - svemu što je znano o

drevnim poglavarima i njihovoj borbi protiv Sivog Krvnika. Oni koji time ovladaju postaju znanstvozornici. Onipodučavaju druge ili tragaju za novim znanjem i moći u Prvom krugu. Cena takvog ovladavanja visoka je -takvu čistotu, odlučnost, dubinu i hrabrost zahteva Kevinovo Znanstvo da ima onih", rekla je kao da je rešenada ne štedi sopstvena osećanja, "koji ne mogu da odgovore tom zadatku. Ja sam otpala kada mi je srceuzdrhtalo od onoga što sam naučila - kada su me Znanstvozornici naveli da pogledam, samo malim delom, uOpačiju Sivog Krvnika. To nisam mogla podneti i zato sam raskinula zavet i vratila se u Kamendol Mithil da onomalo što sam saznala iskoristim za svoj narod. A sada, kada sam toliko zaboravila, došla je moja kušnja."

Duboko je uzdahnula, kao da ju je bolelo to što mora da razmišlja o sopstvenoj sudbini. "Ali to nijevažno. U Znanstvigoru, oni koji slede i ovladavaju i Mačem i Žezlom, koji zadobiju mesto u Ratovniji međuZnanstvozornicima i oni koji se ne okrenu da bi sledili snove u izdvojenosti, kao što to čine Neomeđeni - tahrabra srca stiču naziv poglavara i oni se pridružuju Veću koje vodi zaceljenje i zaštitu Domaje. Između sebe,oni odabiraju vrhovnog poglavara, da dela za sve kao što to Znanstvo zahteva:

I jednog vrhovnog poglavara da zakon nosiDa čuva neokaljanu suštinu zemne moći.

Za mog boravka u Znanstvigoru, vrhovni poglavar beše Variol, družbenik Tamarantin, sin Pentilov. Ali bio je star, čak i za poglavara, a poglavari žive duže od drugih ljudi - a naši Kamendolci nisu imali vesti izVeselkamena ili Znanstvigora mnogo godina. Ne znam ko sada vodi Veće."

Ne razmišljajući, Kovenant reče: "Prothal, sin Dvilijanov.""Ah!" uzviknu Atiaran. "On me poznaje. Kao Znanstvozornik podučavao me je prvim molitvama.

Sećaće se da nisam uspela i neće imati poverenja u moje poslanstvo." Zavrtela je glavom u bolu. Onda, posleednog trenutka razmišljanja, dodala je: "A ti si to znao. Sve znaš. Zbog čega želiš da me postidiš uslednepotpunosti mog znanja? To nije dobro."

"Vatru mu paklenu!" zareža Kovenant. Njena zamerka iznenada ga je razgnevila. "Svi u čitavoj ovojstvari, ti i..." ali nije mogao da se prisili da izgovori Lenino ime, "... i svi ostali neprekidno me optužujete da samneka vrsta prikrivenog stručnjaka. Kažem ti, pojma nemam ni o jednoj prokletoj stvari u vezi sa svim ovim svedok mi neko ne objasni. Nisam ja vaš vražiji Berek."

Atiaran ga sumnjičavo pogleda - plod duge, oštre sumnje prema sebi samoj - i on u znak odgovoraoseti poriv da se na neki način dokaže. Zastao je, uspravio se nasuprot težini svoga zavežljaja. "Ovo je porukapoglavara Kletnika Opakog: 'Reći ćeš Veću Poglavara i Vrhovnom Poglavaru Prothalu, sinu Dvilijanovom, dae raspon njihovih dana u Domaji najviše još sedam puta po sedam godina, počev od vremena sadašnjeg. Preno što ti dani budu odbrojani, ja ću upravljati životom i smrću.'"

Naglo se zaustavio. Njegove reči kao da su lepetale prolazom poput gavrana i on oseti vreli stidgubavca u obrazima, kao da je ukaljao čitav dan. Na trenutak okruživala ga je potpuna tišina - ptice suzaćutale kao da su gromom skinute sa neba, a potok kao da nije imao nijednog pokreta. U podnevnoj vrelini,njegova put bila je klizava od znoja.

Tokom tog trenutka, Atiaran je zgroženo piljila u njega. Onda je vrisnula: "Melenkurion abatha! Neizgovaraj to sve dok ne moraš! Ne mogu nas zaštititi od takvih zala."

Tišina uzdrhta, prođe; potok ponovo poče da čavrlja, a ptica prolete u visini. Kovenant obrisa čelo

nemirnom rukom. "Onda prekini da se odnosiš prema meni kao da sam nešto što nisam.""Kako mogu?" odvrati ona teško. "Zatvoren si za mene, Tomase Kovenante. Ne mogu te videti."Upotrebila je reč videti kao da misli na nešto što nije shvatala. "Kako to misliš, ne možeš me videti?"

upita on oporo. "Stojim pravo ispred tebe.""Zatvoren si za mene", ponovila je. "Ne znam da li je u tebi sadržano dobro ili zlo."Nesigurno je zatreptao prema njoj, a onda shvatio da mu je nesvesno dala priliku da joj ispriča o

sopstvenoj gubavosti. Prihvatio se prilike: sada je bio dovoljno besan da obavi taj posao. "Zlo, razume se. Jasam gubavac."

Na to Atiaran zaječa kao da joj je upravo priznao zločin. "Onda avaj za Domaju, jer ti imaš divljumagiju i možeš nas sve raščiniti."

"Hoćeš li da prekineš s time?" Digao je levu pesnicu i zaškrgutao: "To je samo prsten. Da mepodseća na sve ono bez čega sam prisiljen da živim. Nije ništa više - divlja magija - od obične stene."

"Zemlja je izvor sve moći", prošapta Atiaran.

Sa naporom, Kovenant se uzdrža da vikom ne prospe svoju osujećenost na nju. Govorila je kao danjega nema, reagovala na njega kao da mu reči znače nešto što on nije nameravao. "Zastani na trenutak",Page 40



1. Kob poglavara kletnikareče on. "Da isteramo to na čistac. Rekao sam sam zlo. Ne znaš šta to znači? Zar na ovom svetu nema nibolesti?"

Jedan trenutak, njene usne oblikovale su reč bolesti. Onda joj iznenadni strah zgrči lice, a pogled jojskoči preko Kovenantovog levog ramena.

Okrenuo se da vidi šta ju je to prestravilo. Nije otkrio ništa iza sebe; ali kada je prešao pogledom

zapadnu ivicu prolaza, začuo je zvuk kotrljanja. Šljunak i zemlja padali su u procep."Gonilac!" viknu Atiaran. "Trči!"Njena hitnja dade mu zamah; okrenuo se i dao za njom niz prolaz koliko je brže mogao.U trenutku je zaboravio slabost, težinu zavežljaja, vrućinu. Grabio je za Atiaran trčećim korakom,

kao da može da čuje gonioca nad rubom prolaza. Ali ubrzo njegova pluća kao da su se cepala od napora i onpoče da gubi ravnotežu. Kada se zateturao, njegovo lomno telo zamalo da se sruši na tlo.

Atiaran povika: "Trči!" ali on se zaustavi i drhtavo okrenu da bi se suočio sa progoniteljem.Prilika u skoku sevnu preko ruba useka i sruči se pred njega. Skočio je u stranu pred naletom i

digao ruke da se odbrani od zamahnute ruke figure.Napadač u naletu zakači nožem gornju površinu Kovenantovih prstiju. Onda pade na tlo i otkotrlja

se, pa se diže na noge sa leđima uz istočni zid useka; i dalje je držao nož, kojim je preteći mahao pred sobom.Sunčeva svetlost kao da je sve oštro usecala u Kovenantovo vidno polje. On vide neravnine zida,

senke koje su se pružale pod njima poput razjapljenih usta.Napadač je bio mladić snažne građe i tamne kose - van svake sumnje Kamendolac, iako viši od

većine. Nož mu je bio od kamena, a u ramena tunike bio mu je utkan porodični znak, šara u vidu ukrštenihmunja. Bes i mržnja napregli su mu crte kao da će mu se lobanja raspasti. "Besomuče!" vrisnu on."Silovatelju!"

Prišao je, izmahujući nožem. Kovenant je bio prisiljen da se povlači, sve dok se nije obreo u potoku,do kolena u ledenoj vodi.

Atiaran je trčala prema njima, iako je bila predaleko da se umeša između Kovenanta i noža.Krv je navirala iz gornjeg dela Kovenantovih prstiju. Bilo mu je udaralo u posekotinama, udaralo u

vrhovima prstiju.Začuo je Atiaranin oštri povik: "Trioče!"Nož zaseče bliže. Video ga je jasno kao da mu je urezan u očne jabučice.Bilo mu je tuklo u vrhovima prstiju.Mladić se pripremi za ubilački skok.

Atiaran opet povika: "Trioče! Jesi li lud? Dao si zavet mira!"U vrhovima prstiju?Dograbio je ruku, zapiljio se u nju. Ali pogled mu je iznenada bio zamućen zaprepašćenjem. Nije

mogao da pojmi šta se dešava.To je nemoguće, dahtao je u najpotpunijem zaprepašćenju. Nemoguće.

Njegovi utrnuli, gubavi prsti plamteli su od bola. Atiaran se približi dvojici muškaraca i zastade, baci zavežljaj na tlo. Kao da je nametnula Trioku

užasno uzdržavanje; silovito se tresao tamo gde je stajao. Kao da se guši od strasti, on siknu: "Ubij ga!Besomuk!"

"Zabranjujem! " ciknu Atiaran. Silina njene naredbe pogodi Trioka poput fizičkog udarca. On sezatetura jedan korak, a zatim zabaci glavu i ispusti hrapavi urlik osujećenosti i besa.

Njen glas oštro se zaseče u zvuk. "Odanost je obaveza. Dao si zavet. Želiš li da navučeš prokletstvona Domaju?"

Triok uzdrhta. Jednim grčevitim pokretom silovito je bacio nož, tako da mu se ovaj do balčaka zabiu tlo kraj nogu. Silovito napregnut, prosiktao je na Atiaran: "On je silovao Lenu. Sinoć."

Kovenant nije mogao da shvati situaciju. Bol je bio osećaj, blistav, koji su njegovi prsti zaboravili; nijeimao odgovora na njega osim: Nemoguće. nemoguće. Neprimećena, krv mu se slivala, crvena i ljudska, nizzglavak.

Grč mu prođe licem. Tama se prikupljala u vazduhu oko njega; atmosfera prolaza ključala je kaoda je puna lepetavih krila, kandži koje su grabile prema njegovom licu. Zagroktao je: "Nemoguće."

Ali Atiaran i Triok su bili obuzeti jedno drugim, njihove oči su ga izbegavale poput kužne izrasline.Kada Triokove reči prodrše do nje, ona se sruši na kolena, prekri lice šakama i spusti čelo do tla. Ramena suoj se tresla kao da jeca, iako nije ispuštala ni glasa; a nad njenim očajanjem on gorko reče: "Našao sam je ubrdima kada je prvo današnje sunce dotaklo ravnicu. Ti znaš moju ljubav prema njoj. Primetio sam je naokupljanju i nisam bio srećan zbog načina na koji ju je taj stranac opsenio. Srce mi se cepalo što ju je tolikodirnuo čovek čije dolaske i odlaske niko neće nikada dokučiti. I zato sam, kasno sinoć, pitao Trela, supruga

tvoga, i saznao da je odlučila da spava sa prijateljicom - Teres, kćerkom Anorijinom. Onda sam se raspitaokod Teres - a ona nije znala ništa o Leninim namerama. Onda senka straha pade na mene - jer kada je ko odPage 41



1. Kob poglavara kletnikanaših ljudi bio lažov? Proveo sam čitavu noć u potrazi za njom. A sa prvim svetlom našao sam je, pocepaneodore i umrljanu krvlju. Pokušala je da pobegne od mene, al i bila je slaba od hladnoće, bola i tuge i trenutakkasnije bila mi je u naručju i rekla mi šta - šta je ovaj Besomuk učinio.

Onda sam je odveo do Trela, oca njenog. Dok se on starao o njoj, ja sam pošao, u nameri daubijem stranca. Kada sam te video, sledio sam vas, jer sam verovao da je moja namera i tvoja - da si ga

odvela u brda da ga uništiš. Ali ti hoćeš da ga spaseš - njega, koji je silovao Lenu, tvoju kćerku! Kako li ti jeizopačio srce? Zabranjuješ? Atiaran, družbenice Trelova. Bila je dete tolike lepote da je čovek mogaozaplakati od radosti samo zato što je vidi - a slomljena je bez ikakve griže savesti ili obzira. Odgovori mi. Kakveveze imaju zaveti sa nama?"

Divlji, besni zamah mračnih krila prisili Kovenanta da se pogne sve dok nije zaronio u potok. Slike suse rojile njegovim mozgom - sećanja na leprozarijum, na doktore kako govore: Ne možeš se nadati. Udarilasu ga policijska kola. Otišao je u grad da plati telefonski račun - da lično plati telefonski račun. Glasomnestvarnim od užasa prošaptao je: "Ne može da bude stvarno."

Lagano, Atiaran diže glavu i raširi ruke, kao da otvara grudi prodornom pritisku sa neba. Lice joj jebilo isklesano grčem, a oči tamni krateri bola, zagledani prema unutra, prema povređenoj ljudskosti. "Trele,pomozi mi", dahnu ona slabašno. Onda joj glas prikupi snagu, a od njenog očaja kao da vazduh oko nje počeda odiše bolom. "Avaj! Avaj za mlade na ovom svetu! Zašto je toliko teško poneti breme mržnje? Ah, Leno,kćeri moja! Shvatam šta si učinila. Razumem. Hrabro je to delo, vredno hvale i ponosa! Oprosti mi što nemogu da budem sa tobom u ovoj kušnji."

Ali posle izvesnog vremena njen pogled ponovo se okrete spoljnjem svetu. Nesigurno se digla nanoge i teturavo stala pre nego što je grubo zahripala: "Odanost je obaveza. Zabranjujem ti osvetu."

"Hoćeš da ode nekažnjen?" pobuni se Triok."Domaja je u opasnosti", odgovori ona. "Neka ga poglavari kazne." Njen glas postade oštriji od

ukusa krvi. "Oni će znati šta da misle o strancu koji napada nevine." Onda se slabost vrati. "Ova stvar meprevazilazi. Trioče, seti se zaveta." Dograbila se za ramena, uplela prste u lisnatu šaru odore kao da želi dazadrži tugu.

Triok se okrete Kovenantu. Na mladićevom licu bilo je nešto slomljeno - razbijena ili uništenasposobnost za zadovoljstvo, radost. Zarežao je proklinjućim glasom: "Dobro sam te upamtio, Neverniče.Srešćemo se ponovo." Onda je iznenada pošao. Ubrzavao je sve dok nije trčao, nogama je stresao bol o tvrdotlo prolaza. Trenutak potom stigao je do mesta gde je zapadni zid skretao i onda ga nije bilo na vidiku, nestaoe iz useka u brdima.

"Nemoguće", mrmljao je Kovenant. "Ne može se desiti. Nervi se ne regenerišu." Ali prsti su ga bolelikao slomljeni bolom. Očevidno se nervi u Domaji regenerišu. Požele da vrisne prema tami i užasu, ali činilo seda je izgubio svu kontrolu nad grlom, glasom, samim sobom.

Kao iz daljine koju je gnušanje ili žalost činila ogromnom, Atiaran reče: "Napravio si pustoš od mogsrca."

"Nervi se ne regenerišu." Kovennatovo grlo bilo je stegnuto kao da će povraćati, ali nije mogao ni davrisne. "Ne čine to."

"Da li te to oslobađa?" upita ona tiho, gorko. "Da li to opravdava tvoj zločin?""Zločin?" začuo je reč poput noža zabijenog među lepetava krila. "Zločin?" Krv mu je curila iz

posekotina kao da je normalan čovek, ali tok se ravnomerno smanjivao. Sa naglim grčem, uspostavio jekontrolu nad sobom, vrisnuo bedno: "Boli me!"

Zvuk njegovog jauka prodrma ga, odgurnu kovitlavu tamu za jedan korak unazad. Bol! Tanemogućnost prebrodila je ponor za njega. Bol je bio za zdrave ljude, ljude čiji su nervi živi.

Ne može biti. Razume se da ne može. To je dokaz - dokaz da je sve san.

Odjednom, oseti snažan poriv da se zaplače. Ali bio je gubavac i previše je vremena proveo uzauzdavanju takvih emocionalnih kanala. Gubavci ne smeju sebi da dozvole tugu. Grozničavo se tresući,zaronio je posečenu ruku u potok.

"Bol je bol", režala je Atiaran. "Šta predstavlja tvoj bol za mene? Počinio si crno delo, Neverniče -nasilničko i grubo, bez ikakvog saosećanja i obzira. Zadao si mi bol kakav nikakva krv niti vreme neće sprati.

Ah, Leno, kćeri moja...! Ah, molim se da te poglavari kazne - kazne!"Tekuća voda bila je ledena i bistra. Trenutak potom, prsti počeše da ga peku od hladnoće, a bol se

širio naviše preko zglavaka do članka. Crvenilo mu se slivalo iz posekotina u potok, ali hladna voda uskorozaustavi krvarenje. Dok je gledao kako mu struja čisti povredu, tuga i strah pretvoriše mu se u bes. "Zašto bihišao? Ništa od svega ovoga nije bitno... baš me briga za tu vašu dragocenu Domaju."

"Sedmice mi!" Atiaranin oštri ton kao da je klesao reči u vazduhu. "Ići ćeš u Veselkamen, pa makarmorala da te vučem korak po korak čitavim putem."

Digao je ruku da je pogleda. Triokov nož zasekao ju je čisto poput brijača; nije bilo zacepljenih ivica

koje bi skrile prl javštinu ili usporile zarastanje. Ali posekotina je dosegla kost na dva srednja prsta, a krv jeodatle još curkala. Ustao je. Prvi put otkako je napadnut, pogledao je Atiaran.Page 42



1. Kob poglavara kletnikaStajala je na dva koraka od njega, ruku skupljenih preko srca, kao da je njegovo kucanje povređuje.

Gledala ga je zgađeno, a lice joj je bilo zategnuto nagoveštajima silovite, grube snage. Mogao je videti da jespremna da se bori protiv njega da bi ga odvela do Veselkamena ukoliko je to neophodno. Postidela ga je,otežavala njegovu ozlojeđenost. Ratoborno je mahnuo ranom prema njoj. "Potreban mi je zavoj."

Jedan trenutak, pogled joj postade žešći, kao da se sprema da se baci na njega. Ali onda je

ovladala sobom, progutala ponos. Otišla je do zavežljaja, otvorila ga i izvadila traku bele tkanine koju jepocepala na odgovarajuću dužinu kada se vratila do Kovenanta. Pažljivo mu držeći ruku, pregledala je ranu,klimnula zbog njenog stanja, a onda mu čvrsto vezala meku tkaninu preko prstiju. "Nemam gline vidarke",rekla je, "a nema vremena da je tražim. Ali posekotina izgleda dobro i čisto će se zaceliti."

Kada je završila, vratila se zavežljaju. Zabacivši ga na ramena, rekla je: "Dođi. Izgubili smo punovremena." Ne bacivši ni pogled na Kovenanta, stade da se spušta prolazom.

Jedan trenutak ostao je tamo gde se zatekao, oprobavajući bol u prstima. U povredama je osećaovrelo prisustvo, kao da je nož i dalje u rani. Ali sada je imao odgovor. Tama se donekle povukla i on je mogaoda se obazre bez panike. Pa ipak, još se plašio. Sanjao je zdrave nerve; nije shvatao da je bio toliko blizukolapsa. Bespomoćan, ležeći negde bez svesti, bio je u zahvatu krize - krize sposobnosti da preživi. Da bi jenadvladao biće mu potrebno svako parčence discipline ili čvrstine koje je mogao naći.

Gonjen naglim porivom, pognuo se i pokušao da izvuče Triokov nož iz zemlje desnom rukom.Njegov polustisak skliznuo je kada je pokušao da iščupa nož pravo vukući za dršku, ali pomerajući ganapred-nazad uspeo je da ga rasklima, oslobodi. Čitav nož bio je oblikovan i uglačan iz jedne ravne cepkekamena, ručke uvezane u kožu radi sigurnijeg zahvata i sa sečivom koje je delovalo dovoljno oštro da senjime mogao brijati. Oprobao ju je na levoj podlaktici i otkrio da je skinula dlačice glatko kao da je kožanasapunjana.

Gurnu nož za pojas. Onda je zabacio zavežljaj i dao se za Atiaran.

9. JEHANUM

Pre nego što se popodne svršilo, zahvati ga turobno, hipnotičko pulsiranje bola. Vezovi njegovogzavežljaja zaustavljaju su mu kolanje krvi u rukama, uvišestručavali bol njegove šake; od vlažnih čarapa dobioe žuljeve na koje su njegovi nožni prsti bili žestoko i nemoguće osetljivi; zamor mu je mišiće učinionespretnim, kao da su od olova. Ali Atiaran se neprekidno, neosetljivo kretala ispred njega po prolazu, a on jue sledio kao da ga vuče privlačna sila njene volje. Oči mu ništa nisu videle od zamora; izgubio je osećaj zavreme, za kretanje, za bilo šta izuzev bola. Jedva da je bio svestan kada je zaspao i zahvatio ga je razdvojen,bezlični osećaj iznenađenja kada ga je konačno probudilo drmusanje.

Našao se ležeći u sumraku na tlu prolaza. Pošto ga je probudila, Atiaran mu pruži činiju vrućečorbe. Ošamućeno je gutao. Kada je činija ostala prazna, uzela ju je i pružila mu veliku bocu kladenice. Stadeda guta i ovu tečnost.

Iz njegovog stomaka, kladenica kao da je odašiljala dugačke, smirujuće prste koji su mu milovali iopuštali svaki bolni mišić, omekšavali ih sve dok nije osetio da više ne može da sedi. Namestio je zavežljaj kaoastuk, a onda legao da ponovo spava. Poslednje što je video pre nego što su mu se oči sklopile bila je Atiarankoja je sedela u senci sa druge strane kotlića sa oblučkom, nespokojnog lica okrenutog severu.

Sledeći dan svanuo je vedar, hladan i svež. Atiaran najzad uspe da probudi Kovenanta dok je tamanestajala sa neba. Bolno je seo, trljajući lice kao da je obamrlo tokom noći. Prošao je jedan trenutak pre negošto se prisetio nove osetljivosti nerava; onda je povio šake, zagledan u njih kao da ih nije video nikada ranije.Bile su žive, žive.

Odgurnuo je pokrivač da otkrije noge. Kada je stisnuo prste kroz čizme, bol žuljeva oštro muodgovori. Nožni prsti bili su mu isto tako živi kao i prsti ruku.

Utroba mu se bolesno trže. Zaječavši, upitao se, koliko dugo - koliko dugo će ovo da potraje. Nijeverovao da može još mnogo da izdrži.

Onda se setio da nije imao pokrivač kada je legao da spava prethodne noći. Atiaran mora da ga jerasprostrla preko njega.

Trgao se i izbegao njen pogled tako što je odrvenelo odšepao do potoka da se umije. Gde jenalazila hrabrosti da čini takve stvari za njega? Kada je pljusnuo hladnu vodu preko obraza, otkrio je da je seponovo plaši.

Ali nije se ponašala kao da mu preti. Dala mu je hranu, proverila zavoj na njegovoj povređenoj šaci ispremila logor, kao da je Kovenant teret na koji se već privikla. Samo linije oko njenih očiju koje su označavalebesanu noć i turobni položaj njenih usta pokazivali su da se suzdržava.

Kada je bio spreman da krene, odlučno je prošao VPE, a zatim prisilio ramena da uđu u vezovezavežljaja i krenuo za Atiaran niz prolaz kao da su njena kruta leđa zahtev koji ne može da odbije.Page 43



1. Kob poglavara kletnikaPre nego što je dan prošao, postao je stručnjak za ta leđa. Nikada nisu popuštala; nikada nisu

dopuštala sumnju u pogledu autoriteta, nikada nisu dozvoljavala ni najobičnije saosećanje. Iako su mu semišići kočili sve dok nisu postali neosetljivi poput kostiju, iako ga je bolni grč u ramenima terao da se pogrbipod zavežljajem, poput bogalja, iako su milje otežavale stanje njegovih bolnih nogu sve dok nije počeo da setetura poput čoveka koga su napali lešinari - njena leđa prisiljavala su ga poput ultimatuma: produži dalje ili

poludi; ne dozvoljavam druge mogućnosti. A on nije mogao da joj se suprotstavi. Koračala je pred njim poputkakve prilike iz noćne more, a on ju je sledio kao da ona drži ključeve njegovog postojanja.Kasno tog jutra izišli su iz prolaza i našli se na padini brega prekrivenog vresom, koja se pružala

gotovo pravo prema severu od visokog, turobnog prsta Kevinovog Vidikovca. Prema zapadu mogli su videtiJužne Zaravni; a čim se prolaz završio, potok je skrenuo u tom smeru, tekući prema nekom dalekom spoju saMithilom. Ali Atiaran je vodila Kovenanta i dalje prema severu, krivudajući među izdrobljenim stenama i prekoneutabanih ledina ograničenih zdesna bregovima.

Prema zapadu, travnati krajevi ravnica bili su otežali od bujadi, crvenkasti u sunčevoj svetlosti. Aprema istoku, bregovi su se mirno dizali, dosezali nekoliko stotina stopa više od staze koju je Atiaran birala ponjihovim padinama. Na tom središnjem terenu, vres se smenjivao sa širokim otkosima livadarke. Padinebregova bile su pune cveća i leptirova oko gustih ćuba šiblja i nakupina višeg drveća - hrastova i platana,pokojeg bresta i nekog zlatolistog drveća - Atiaran ga je nazivala "zlatan" - nalik javoru. Sve boje - drveće,vres, paprat, aliantha, cveće i beskrajno azurno nebo - zračili su radošću proleća, bujnim i plodnim ponovnimrođenjem sveta.

Ali Kovenant nije imao snage da učestvuje u takvim stvarima. Bio je slep i gluv od iscrpljenosti, bola,nerazumevanja. Poput kažnjenika, rezao je popodnevom na Atiaranin nalog.

Najzad dan dođe do kraja. Kovenant dokrajči poslednju milju obamrlim teturanjem, iako nije izgubiosvest na nogama kao prethodnog dana; a kada je Atiaran zastala i bacila zavežljaj, sručio se u travu poputposečenog drveta. Ali njegovi prenapregnuti mišići tresli su se kao ispunjeni užasom: nije ih mogao primiritibez napinjanja. U nevoljnom nemiru, pomogao je Atiaran da raspakuje pokrivače dok je pripremala večeru.Tokom obroka, sunce je zalazilo nad ravnicom, prugajući travnati teren senkama i ljubičastom bojom; a kadasu zvezde izišle, legao je i posmatrao ih, pokušavajući da se opusti uz pomoć kladenice.

Najzad je utonuo u san. Ali njegovi snovi bili su nemirni. Sanjao je da satima hoda pustinjom, dok gae sarkastični glas pozivao da uživa u svežini trave. Ta slika opsesivno je kolala njegovim umom, sve dok nijeosetio da se znoji od gneva. Kada je došla zora da ga probudi, dočekao ju je kao uvredu svojoj normalnosti.

Otkrio je da mu noge već postaju otpornije, a posečena ruka gotovo se u potpunosti zacelila.Otvoreni bol stao je da jenjava. Ali nervi nisu bili ništa manje živi. Mogao je da opipa krajeve čarapa, mogao jeda oseti lahor na prstima. Sada je neposrednost tih neobjašnjivih osećaja počela da u njemu izaziva bes. Bilisu to dokazi zdravlja, životnosti - celovitosti bez koje je učio da živi tokom dugih, bednih meseci - i činilo se daga vraćaju u prošlost svojim strašnim značenjem. Kao da su poricali realnost njegove bolesti.

Ali to je bilo nemoguće. Jedno je ili drugo, dahtao je žestoko. Ne oboje. Ili sam gubavac ili nisam. Ilise Džoana razvela od mene, ili nikada nije ni postojala. Nema srednjeg puta.

Uz napor koji ga je naterao da zaškrguće zubima, ponovio je sebi: ja sam gubavac. Ja sanjam. Toe činjenica.

Nije mogao da podnese drugu mogućnost. Ukoliko je sanjao, mogao je da sačuva normalnost, dapreživi, izdrži. Ali ako je Domaja stvarna, prava - ah, onda je duga agonija gubavosti bila san i on je već bio lud,bez ikakve nade.

Svako verovanje bilo je bolje od toga. Bolje je boriti se za normalnost koja se bar može prepoznatinego predati se "zdravlju" koje prevazilazi sva objašnjenja.

Prežvakavao je takve teško svarljive misli miljama dok je koračao iza Atiaran, ali svaki argument

vraćao ga je na početni položaj. Tajna njegove gubavosti bila je sveukupna i nju je mogao podneti, prihvatitikao činjenicu. Određivala je njegov odgovor na sva ostala pitanja vezana za verovanje.

Nagonila ga je da korača za Atiaraninim leđima kao da je spreman da je napadne na bilo kakvuprovokaciju.

Ipak, imao je jednu korist od te nedoumice. Njeno neposredno prisustvo i opipljivost izgradili su nekuvrstu zida između njega i neobičnih strahova i postupaka koji su ga ugrožavali ranije. Određena sećanja nanasilje i krv nisu se vraćala. A bez stida koji bi ga podbadao, njegov gnev ostajao je nešto skriveno, nešto čimese moglo upravljati. Nije ga silio da se pobuni protiv Atiaraninog nepopustljivog vođstva.

Tokom tog trećeg dana, njeno uspravno, neumoljivo obličje nije popustilo u prisili. Uz nagibe i nizpadine, preko livada i gustiša - duž zapadnog ruba pobrežja - vukla ga je napred nasuprot njegovomzapenjenom umu i nepodložnoj puti. Ali rano tog popodneva ona naglo zastade i obazre se kao da je začulaudaljeni krik straha. Njena neočekivana bojazan uznemiri Kovenanta, ali pre nego što je stigao da je upita štase dogodilo, ona ponovo mrgodno pođe napred.

Neko vreme potom ponovila je predstavu. Ovog puta, Kovenant vide da je njušila vazduh kao dalahor donosi vrludavi zadah zla. Omirisao je i sam, ali nije osetio ništa. "Šta je bilo?" upita on. "Da l i nas ponovoPage 44



1. Kob poglavara kletnikaslede?"

Nije ga pogledala. "Volela bih da je Trel ovde", dahnula je rasejano. "Možda bi on znao zbog čegae Domaja tako nespokojna." Bez objašnjenja, ponovo je žurno krenula prema severu.

Te večeri zaustavila se ranije nego obično. Kasno tokom popodneva primetio je da traga za nečim,nekom vrstom znaka u travi i drveću; ali ništa nije rekla čime bi objasnila svoje ponašanje, tako da nije mogao

da učini ništa drugo nego da je gleda i sledi. Onda je bez ikakve opomene oštro skrenula nadesno i zašla uplitku dolinu između dva brega. Morali su da prođu ivicom doline da bi obišli široki potez kupinjaka koji jeprekrivao najveći deo njene površine; a posle stotinak jardi naišli su na široku, gustu šikaru na severnombregu. Atiaran krenu da obilazi šikaru, a onda neočekivano nestade u njoj.

Nejasno se čudeći, Kovenant ode do mesta na kom je nestala. Onda je uspeo da razazna tankustazu koja je vodila u šikaru. Morao je da ide postrance da bi prošao uskom stazom među gustim stablima, aliposle dvadeset stopa dospeo je na otvoren prostor sličan kakvoj odaji urasloj u središte gustiša.

Prostor je bio prošaran svetlošću koja se probijala kroz zidove obrazovane od mladica gustozbijenih u grubom pravougaoniku; a kroz njih duvao je slabašni vetrić i komešao l išće. Ali isprepletene grane ilistovi tvorili su čvrst krov odaje. Bila je dovoljno prostrana da pruži udobnost za troje ili četvoro ljudi, a dužsvakog zida protezale su se travnate hrpe poput postelja. U jednom uglu stajalo je krupno drvo sa šupljimsredištem u koje su ugrađene police, a na njima su bili složeni lončići i boce načinjeni i od drveta i kamena.Čitavo mesto odisalo je dobrodošlicom i dobrim raspoloženjem.

Kada se Kovenant obazre, Atiaran odloži zavežljaj na jednu biljnu postelju i naglo reče: "Ovo jeputevnik." Kada je okrenuo prema njoj lice puno pitanja, ona uzdahnu i produži: "Mesto odmora za putnike.Ovde su hrana, piće i san za sve koji naiđu ovim putem."

Otišla je da pogleda sadržaj polica, a njen posao prisili Kovenanta da zadrži pitanja do trenutkakada bude pristupačnija. Ali dok je popunjavala zalihe u zavežljaju i pripremala obrok, sedeo je i razmišljao danije mnogo verovatno da će za njega ikada biti pristupačna; ali nije bio raspoložen da ostane u neznanju. Izato, pošto je obedovao i pošto se Atiaran spremila za noć, upita je što je mogao blaže: "Reci mi malo više oovom mestu. Možda će mi to jednom biti potrebno."

Držala je lice i dalje okrenuto od njega i neko vreme ćutke ležala u sve većoj tami. Kao da je čekalada joj dođe hrabrost; a kada je najzad progovorila, samo uzdahnu: "Pitaj."

Njeno odugovlačenje učinilo ga je naglim. "Ima li mnogo mesta kao što je ovo?""Mnogo ih je po čitavoj Domaji.""Zašto? Ko ih je postavio?""Poglavari su naložili da budu napravljena. Veselkamen je samo jedno mesto, a ljudi žive u

mnogima - zbog toga su poglavari tražili načina da pomognu putnicima, tako da ljudi mogu lakše da stignu doVeselkamena i jedni do drugih."

"A ko se stara o njima? Tu ima sveže hrane." Atiaran ponovo uzdahnu, kao da ju je razgovor sa njime zamarao. Noć se produbljivala; nije mogao

da vidi ništa od nje osim senke kada je umorno objasnila: "Među sojem iz Demonije koji je preživeoOpustošenje bilo je onih koji su se sa zahvalnošću sećali Lorika Zloupokojitelja. Oni se okrenuše protivpragrdana i zatražiše od poglavara da im daju neku službu, iskupljenje za grehe njihove vrste. Ta stvorenja,Putnimi, staraju se o putevnicima - pomažu drveću da raste, nabavljaju hranu i piće. Ali veza između ljudi iPutnima krhka je i ti nećeš videti nijednog. Oni služe iz sopstvenih razloga, a ne iz ljubavi prema nama -obavljaju jednostavne poslove da iskupe zlo moćnog znanstva."

Tama u odaji sada je bila potpuna. I pored ljutnje, Kovenant je bio spreman da spava. Postavio jesamo još jedno pitanje: "Kako si našla ovo mesto? Postoji li mapa?"

"Nema mape. Putevnici su blagoslov koji putnik prihvata gde god ga nađe - znak zdravlja i

gostoljubivosti Domaje. Mogu se naći kada su potrebni. Putnimi ostavljaju znake u okolnom predelu."Kovenantu se učini da je razabrao prizvuk poštovanja u njenom glasu, koji se sudarao sa njenim

oklevanjem. To ga je podsetilo na njeno neprekidno breme unutrašnjih sukoba - na njen osećaj lične slabostipred neodložnom potrebom Domaje, njenu želju da ga istovremeno kazni i zaštiti. Ali uskoro je zaboraviotakve stvari dok mu je slika putevnika ispunjavala maštu. Uljuljkan mirisom sveže trave na kojoj je ležao, lakoe kliznuo u san.

Tokom noći vreme se promenilo. Jutro je došlo turobno pod teškim oblacima na neravnomernomvetru sa severa, a Kovenant ga dočeka žestokim mrgođenjem koje mu je poput tega visilo na čelu. Probudiose pre nego što ga je Atiaran pozvala. Iako je čvrsto spavao u bezbednosti putevnika, osećao se umorno kaoda je čitavu noć proveo vičući na sebe.

Dok je Atiaran pripremala doručak, izvadio je Triokov nož, a onda je pretražio police i našao čančeza vodu i malo ogledalo. Nije mogao da nađe sapun - Putnimi su se očigledno oslanjali na fini pesak kakav je

koristio u Atiaraninom domu. I zato se pripremio da se brije bez sapunice. Triokov nož nespretno mu je stajaou desnoj ruci i on nije mogao da se otrese jezivih prizora sečenja sopstvenog vrata.Page 45



1. Kob poglavara kletnikaDa ovlada hrabrošću, stao je da se proučava u ogledalu. Kosa mu je divlje štrčala; sa čupavom

bradom ličio je na nedorađenog proroka. Usne su mu bile tanke i stegnute, poput uklesanih usana čitačasudbine, a nespokoj mu se očitavao u upalim očima. Da upotpuni sliku bio je potreban samo mali dodataksumanutosti. Tiho promumlavši: "Sve u svoje vreme", prineo je nož obrazu.

Na njegovo iznenađenje, nož je glatko prešao preko kože i posekao dlačice; nije morao da ih

ponovo pređe. Ubrzo je Kovenant obavio brijanje koje se činilo valjano, ako ništa drugo bar u poređenju saprethodnim stanjem, i nije se povredio. Sarkastično klimnuvši prema odrazu, on odloži sečivo u zavežljaj ipoče da jede doručak.

Uskoro su on i Atiaran bili spremni da napuste putevnik. Pokazala mu je da pođe ispred nje; onisprednjači nekoliko koraka po stazi, a onda stade da vidi šta to ona radi. Kada je izišla iz odaje, digla je glavuprema l isnatoj tavanici i tiho rekla: "Zahvaljujemo vam za ovaj putevnik. Davanje ovog poklona počastvuje nas,a prihvatanjem uzvraćamo počast davaocu. Odlazimo u miru." Onda je pošla za Kovenantom iz šikare.

Kada su stigli do otvorene doline, otkriše da su se mračni oblaci nagomilali nad njima sa severa.Napregnuto, Atiaran pogleda nebo, onjuši vazduh; činilo se da je uznemiruje dolazeća kiša. Zbog njenereakcije Kovenantu se uzavreli olujni oblaci učiniše nekako zlokobni, a kada je ona naglo okrenula niz dolinuda nastavi put ka severu, on je požurio za njom, vičući: "Šta se dešava?"

"Zlo sustiže bedu", odvrati ona. "Zar ne osećaš miris? Domaja je nespokojna.""Šta nije u redu?""Ne znam", promrmlja ona tako tiho da je jedva uspeo da je čuje. "U vazduhu je senka. A ova

kiša...! Ah, Domajo!""Šta nije u redu s kišom? Zar nemate kiša na proleće?""Ne sa severa", odgovori ona preko ramena. "Proleće u Domaji dolazi sa jugozapada. Ne, ova kiša

dolazi pravo sa Gravin Trendora. Opaki jamnički nosilac Žezla oprobava moć - osećam to. Zakasnili smo."Napregla je korake u kandžama vetra, a Kovenant nahrupi za njom. Kada mu prve kišne kapi

pogodiše čelo, on upita: "Zar to žezlo zaista upravlja vremenom?""Drevni poglavari nisu ga koristili za to - nisu želeli da počine nasilje prema Domaji. Ali ko zna šta

takva moć može da postigne?"Onda ih pogodi puna žestina oluje. Vetar je gonio kišu prema jugu kao da nebo bičuje i njih i svako

nezaštićeno živo biće. Uskoro su padine bile natopljene opakom silinom. Vetar je trgao drveće, čupao, šibaotravu; oborio je dnevno svetlo sa bregova, zakopao zemlju u natprirodnu svetlost. U nekoliko trenutaka, Atiarani Kovenant bili su natopljeni, dahtali su kroz bujicu. Održavali su pravac suočivši se da mračnom pomamom, aliuopšte nisu mogli da vide teren; teturali su se niz padine, bespomoćno lutali po strujama dubokim do struka,naglavce srljali kroz gustiše; silili su se da koračaju nasuprot vetru kao da su to struje nekog nagrizajućeglimba, nekog ponora koji bez ikakve milosti juri niotkuda ni prema čemu. Pa ipak je Atiaran uspravno grabilanapred, bezobzirnom odlučnošću, a strah da je izgubi držao je teturavog Kovenanta za njenim petama.

Ali brzo se iscrpljivao. Dodatnim naporom od koga ga je zabolelo u grudima, on stiže Atiaran,dograbi je za rame, povika joj u uvo: "Stani! Moramo da stanemo!"

"Ne!" odvrati mu ona krikom. "Previše smo zakasnili! Ne smem!"Njen glas jedva da je stigao do njega kroz zavijanje vetra. Počela je da se otima i on pojača stisak

na njenoj odori, vičući: "Nema izbora! Izginućemo!" Kiša je surovo udarala; jedan trenutak zamalo je izgubiozahvat. Obujmio ju je drugom rukom i povukao njeno l ice preko koga se slivalo bliže sebi. "Sklonište!" povikaon. "Moramo stati!"

Kroz vodu, lice joj je poprimilo izgled utopljenika dok je odgovarala: "Nikada! Nema vremena!"Brzim prebacivanjem težine i zamahom ruku oslobodila se njegovog zahvata, oborila ga na tle. Pre nego štoe mogao da se povrati, dograbila ga je za desnu ruku i počela da ga vuče dalje kroz travu i blato, tegleći ga

kao bespotrebno breme nasuprot otporu oluje. Njeno povlačenje bilo je tako očajničko da ga je odvuklanekoliko jardi pre nego što je mogao da se povrati i digne na noge.

Kada se pribrao, njen stisak skliznu mu sa ruke i ona se odvoji od njega. Uzviknuvši: "Tako mipakla, ima da stanemo!" skočio je za njom. Ali ona ga je izbegla i teturavo potrčala od njega nasuprot oluji.

Povodeći se, krenuo je za njom. Nekoliko dugih trenutaka, klizao je i puzao, po kiši koja ga ješibala, za njenim nedodirljivim leđima, u besnoj želji da je dohvati. Ali neki unutrašnji izvor galvanizovao jenjenu snagu van svega sa čim se mogao nositi; uskoro mu korak popusti. Kiša ga je šibala, tako da se osećaokao da pokušava da trči dnom talasa koji se razbija o obalu.

Onda ga siloviti udar gurnu i on se otkliza niz breg sa licem prepunim blata. Kada je ponovo digaopogled kroz kišne kapi i prljavštinu, Atiaran je nestala u mračnoj oluji kao da se prestravila njega, kao da seužasava njegovog dodira.

Boreći se da stane na sopstvene noge, Kovenant zaurla prema silovitim oblacima: "Vatru mupaklenu! Ne možete mi to učiniti!"

Bez opomene, baš kada je njegov bes došao do vrhunca, ogromni beli blesak eksplodira krajnjega. Osetio je da mu je munja pogodila levu ruku.Page 46



1. Kob poglavara kletnikaUdar ga baci uz brdo sa desne strane. Neodređeno dugo ležao je ošamućen, svestan samo siline

detonacije i plamtećeg bola u ruci. Njegova burma kao da je gorela. Ali kada se dovoljno oporavio da može dapogleda, nije video nikakve tragove na prstima, a bol je nestao dok je još pokušavao da mu odredi izvor.

Zavrteo je glavom i digao se u sedeći položaj. Nigde oko njega nije bilo nikakvih tragova udara.Neodređeno je bio svestan da se nešto promenilo, ali u svojoj zbunjenosti nije mogao da odredi šta je to.

Bolno se uspentrao na noge. Posle samo jednog trenutka, opazio je Atiaran kako leži na padinidvadesetak jardi ispred njega. U glavi mu se vrtelo od zbunjenosti, ali je oprezno počeo da ide ka njoj,usredsređen na održavanje ravnoteže. Ležala je na leđima, očigledno nepovređena i gledala ga dok sepribližavao. Kada je stigao do nje, zbunjeno je rekla: "Šta si to učinio?"

Zvuk njenog glasa pomogao mu je da usredsredi pažnju. Uspeo je da kaže bez zamuckivanja: "Ja?Nisam - ništa."

Atiaran se lagano pridiže na noge. Stojeći pred njim, proučavala ga je ozbiljno, nesigurno, dok jegovorila: "Nešto nam je pomoglo. Vidiš, oluja je slabija. A vetar se promenio - sada duva kao što bi trebalo.Gravin Trendor više ne preti. Uputi zahvalnicu Zemlji, Neverniče, ako ovo nije tvoje delo."

"Razume se da nije", promrmlja Kovenant. "Ja ne upravljam vremenom." Nije bilo oštrine unjegovom tonu. Bio je pometen nesposobnošću da sam prepozna promenu vremena.

Atiaran je kazala jednostavnu istinu. Vetar je promenio smer i prilično oslabio. Kiša je ravnomernopadala, ali bez besa; sada je to bila samo dobra, valjana prolećna kiša.

Kovenant ponovo zavrte glavom. Osećao se neobično nesposoban da shvati. Ali kada Atiaran blagoreče: "Da pođemo dalje?", on razabra nesvesni prizvuk poštovanja u njenom glasu. Činilo se da veruje da jezapravo on nešto učinio oluji.

Kruto promumla: "Naravno", i nastavi da je sledi.Ostatak tog dana koračali su kroz čistu kišu. Kovenantov osećaj mentalne turobnosti opstajao je i

edini spoljašnji uticaji koji su prodirali do njega bili su vlaga i hladnoća. Najveći deo dana za njega jeneprimećeno prošao u dugom, natopljenom napredovanju spram hladnoće. Pred veče, dovoljno se povratioda mu bude drago što je Atiaran našla novi putevnik, pa je pažljivo proverio telo da nema nekih skrivenihpovreda dok mu se odeća sušila na oblučku. Ali i dalje je osećao ošamućenost pred onim što se dogodilo.Nije se mogao otresti čudnog utiska da je ona sila koja je izmenila mahnitanje oluje, šta god bila, izmenila injega.

Sledeći dan je svanuo vedar, oštar i veličanstven, i on i Atiaran napustili su putevnik rano u novuprolećnu zoru. Posle napora prethodnog dana, Kovenant oseti da je oštro svestan radosne svežine vazduha iiskričavosti vlage na travi, odsjaja na vresu i punoće ukusa blagovnjača. Domaja oko njega pogodila ga je kaoda sve do tada nijednom nije primetio njenu lepotu. Njena životnost činila se neobično opipljiva za njegovačula. Osećao je da može da vidi kako se proleće plodi u drveću, travi, cveću, da čuje uzbuđeno dozivanjeptica, da omiriše mladost pupoljaka i čistoću vazduha.

Onda iznenada Atiaran zastade i obazre se oko sebe. Grimasa gađenja i brige zateže joj crte dok jeokušavala povetarac. Napeto je okretala glavu, kao da pokušava da odredi položaj izvora opasnosti.

Kovenant je sledio njen primer, i dok je to činio, njime prođe drhtaj prepoznavanja. Mogao je daoseti kako u vazduhu zaista ima nečeg pogrešnog, nečeg lažnog. To se nije dizalo iz njegove neposredneblizine - mirisa drveća, trave i cveća - već je vrebalo negde iza tih mirisa poput nečega nespokojnog, vanpravog mesta, neprirodnog, u daljini. Nagonski je osetio da je to vonj zla - hotimični vonj bolesti.

Trenutak kasnije, lahor promeni smer; vonja nestade. Ali taj miris zla izoštrio mu je čula; kontrast jeojačao njegov osećaj života u okolini. Intuitivnim skokom shvatio je promenu koja se odigrala unutar njega, unjegovu korist. Na neki način koji ga je u potpunosti zapanjio, njegova čula stekla su uvid u novu dimenziju.

Pogledao je travu, omirisao njenu svežinu - i video njeno zelenilo, njen život koji je bujao, njenu valjanost.Skočivši pogledom na obližnju alianthu, upio je u sebe osećaj moći, zdravlja, koji ga je ošamutio.

Njegove misli kovitlale su se, pipale, zatim se iznenada razbistrile oko slike zdravlja. Video jezdravlje, osećao miris prirodne valjanosti i životnosti, čuo istinsku bujnost proleća. Zdravlje je bilo vidljivo okonjega kao da je duh Domajinog života postao opipljiv, otelotvoren. Bilo je to kao da je bez ikakvog upozorenjakročio u potpuno različitu Vaseljenu. Čak je i Atiaran - koja je posmatrala njegovu opčinjenost sa zbunjenimiznenađenjem - bila očevidno zdrava, iako je njen život bio usložnjen nemirom, iscrpljenošću, bolom,odlučnošću.

Tako mi pakla, mumlao je u sebi. Da li je moja gubavost ovako očigledna za nju? Zašto onda neshvata...? Okrenuo se pred njenim pogledom, tražio neki način da proveri svoje oči i njene. Trenutak potom,opazio je u blizini vrha brega stablo zlatana sa kojim nešto izgleda nije bilo u redu. U svakom pogledu koji jemogao da prepozna, da odredi, drvo se činilo normalno, zdravo, pa ipak je skrivalo neki osećaj unutarnjegtruljenja, neočekivani trzaj bola, pred njegovim pogledom. Pokazavši prema njemu, upitao je Atiaran šta vidi.

Trezveno je odvratila: "Nisam od lillianrilla, ali vidim da taj zlatan umire. Neka pošast nagrizla mu jesrce. Zar nikada ranije nisi video takve stvari?"Page 47



1. Kob poglavara kletnikaZavrteo je glavom."Pa kako onda živi svet sa koga dolaziš?" Zvučala je preneražena mišlju o mestu gde je samo

zdravlje nevidljivo.Sleganjem ramenima otarasio se njenog pitanja. Želeo je da je izazove, da je pita šta vidi u njemu.

Ali onda se setio njenih reči: Ti si zatvoren za mene. Sada je shvatio njenu primedbu, a shvatanje mu je donelo

osećaj olakšanja. Privatnost njegove bolesti bila je nedirnuta, bezbedna. Ponovo joj je mahnuo prema severu,a kada je ona trenutka potom krenula, pošao je za njom sa zadovoljstvom. Zadugo se zaboravio predprizorom tolikog zdravlja.

Postepeno, dok se dan kretao preko popodneva ka sumraku i spuštanju noći, prilagodio se viđenjuzdravlja iza boja i oblika sa kojima su se sretale njegove oči. Još dvaput mu nozdrve uhvatiše varljivi vonjneispravnosti, ali ga nije mogao naći nigde u blizini potoka kraj koga je Atiaran odabrala da podigne logor.Pomislio je kako će bez njega moći mirno da spava.

Ali nekako se ružičasti san o zdravlju i lepoti duše pretvorio u moru u kojoj su sablasti zbacivale telai otkrivale da su gadne, trule, zavidljive. Bilo mu je drago što se probudio, drago čak i zbog toga što ćerizikovati da se obrije bez ogledala.

Šestog dana, zadah zla postade neprekidan i jačao je dok su se Atiaran i Kovenant probijali severnoduž bregova. Kratki prolećni pljusak pokvasio im je odeću usred prepodneva, ali nije sprao zadah iz vazduha.Taj miris izazivao je nemir u Kovenantu, pojačavao strah sve dok mu se nije činilo da mu se ledena oštricaužasa nadnosi nad srce.

Pa ipak, nije uspevao da raspozna zadah, da mu odredi mesto. Bio je sve oštriji oko njega, iza vonjatrave, mirišljave paprati i alianthe, iza dražesti bregova punih života, poput zaudaranja trulog leša odmah izagranice osetljivosti njegovih nozdrva.

Najzad ga više nije mogao trpeti ćutke. Prišao je do Atiaran i upitao: "Osećaš li taj miris?"Ne obazrevši se, teško je odvratila: "Da, Neverniče. Osećam ga. Postaje mi jasno.""Šta to znači?""Znači da idemo prema opasnosti. Zar nisi to očekivao?"Pomislivši: Vatru mu paklenu - Kovenant postavi pitanje na drugačiji način. "Ali odakle dolazi? Šta

ga izaziva?""Otkud znam?" uzvrati ona. "Nisam proročica."Kovenant se zadrža na samoj granici besnog odgovora. Sa naporom se uzdržao. "Onda šta je to?""Ubistvo", odvrati Atiaran glatko i ubrza korak da bi se odvojila od njega. Ne traži od mene da

zaboravim, kao da su govorila njena leđa, i on stade zapenjeno da korača za njima. Hladna bojazan privuklamu se bliže srcu.

Do sredine popodneva osećaj neispravnosti se izoštravao na gotovo svakom koraku. Oči su muvrludale tamo-amo po bregovima, kao da je očekivao da svakog trenutka ugleda izvor zadaha. Nosnice su gabolele od neprekidnog uvlačenja mirisa. Ali nije mogao da opazi ništa - ništa izuzev Atiaraninog vrludavog putapreko udubljenja, jarkova, dolina i ispusta bregova, ništa izuzev zdravog drveća, gustiša, cveća i zelene trave,ukrasa proleća Zemlje, ništa izuzev sve jače pretnje nečega zlog u vazduhu. Bila je to oštra pretnja i onnejasno oseti da bi njen uzrok vredelo oplakivati.

Taj osećaj neko vreme se pojačavao bez razrešenja. Ali odjednom promena zategnutosti Atiaraninih leđa upozori Kovenanta da se pripremi, samo trenutak pre nego što je siknula na njega da stane.Upravo je prešla vrh brega, tako da je mogla da vidi udubinu sa druge strane. Jedan trenutak stajala jesleđena, blago pognuta i zagledana negde dole. Onda stade da trči niz breg.

Kovenant pohita za njom. U tri duga koraka stigao je do tačke na kojoj se zaustavila. Ispred njega,na dnu udubine, stajala je usamljena šikara sa drvećem poput ostrvca na širokoj čistini. Nije mogao da vidi da

nešto nije u redu. Ali čulo mirisa užurbano mu je rogoborilo, a Atiaran je jurila pravo prema šikari. Potrčao jeza njom.

Zastala je tik pred istočnom stranom šikare. Grozničavo drhteći, obazrela se oko sebe sa izrazomužasa i mržnje, kao da želi da uđe u šikaru, a nema za to hrabrosti. Onda je povikala zgroženo: "Putnime?Melenkurion! Ah, tako mi Sedmice, kakvo zlo!"

Kada je Kovenant stigao do nje, samo je zurila u nemom kriku prema drveću. Držala je obe šakepreko usta, a ramena su joj se tresla.

Čim je pogledao prema šikari, ugledao je usku stazu koja je vodila kroz nju. Naglo je pošao napred,zaronio između drveća. U pet koraka našao se na otvorenom prostoru veoma nalik ostalim putevnicima koje jevideo. Ova odaja bila je okrugla, al i je imala iste zidove od drveća, krov od prepletenih grana, postelje i police.

Ali zidovi su bili poprskani krvlju, a nasred tla ležala je jedna prilika.Kovenant zinu kada vide da prilika nije ljudska.Njene opšte crte izgledale su čovekolike, ali je trup bio neprirodno dugačak, a udovi kratki,

podjednake dužine, što je nagoveštavalo da je stvorenje moglo i da stoji uspravno i da trči na rukama inogama. Ali lice mu je bilo potpuno strano za Kovenanta. Dugački, savitljivi vrat povezivao je bezdlaku glavuPage 48



1. Kob poglavara kletnikasa telom; dva zašiljena uha virila su blizu vrha lobanje sa obe strane; usta su bila tanka poput običnog prorezau mesu. I nije bilo očiju. Dve razjapljene nozdrve okružene debelom, mesnatom membranom ispunjavale susredište lica. Glava nije imala drugih crta.

Proteran kroz središte grudi stvorenja - pribivši ga za zemlju - stajao je dugačak gvozdeni šiljak.Odaja je toliko zaudarala na nasilje da se samo u dva udisaja Kovenant gotovo počeo da guši.

Želeo je da pobegne. Bio je gubavac; za njega su bile opasne čak i mrtve stvari. Ali prisilio je sebe da ostanedok nije razaznao jedan utisak. Kada je ugledao stvorenje, prva pomisao bila mu je da se Domaja otarasilanečega gnusnog. Ali dok je prikupljao hrabrost, njegove oči i nos ga ispraviše. Neispravnost koja mu jepreplavila čula poticala je od ubistva - od šiljka - a ne od stvorenja. Njegova koža imala je ton povređenogzdravlja; ono je bilo prirodno, ispravno - valjan deo života Domaje.

Gušeći se od zadaha zlodela, Kovenant se okrete i pobeže.Kada je izbio na sunčevu svetlost, vide da Atiaran već ide prema severu i da je gotovo napustila

udubljenje. Nije bilo potrebno goniti ga da požuri za njom; kosti su mu odisale željom da ostavi što je mogućeveće rastojanje između sebe i osakaćenog putevnika. Žurio je u njenom pravcu kao da mu očnjaci škrguću zapetama.

Ostatak dana, osećao je olakšanje što ostavlja milje iza sebe. Rub neprirodnog mirisa lagano semutio dok su hitali napred. Ali nije nestajao ispod određenog nivoa. Kada su on i Atiaran bili prisiljeni zamoromi mrakom da se zaustave za noć, razabrao je da je teskoba i dalje ispred njih - da se ubica Putnima opakokreće prema severu pred njima. Činilo se da Atiaran deli njegovo uverenje; upitala ga je ume li da koristi nožkoji je nosio.

Pošto ga je san neko vreme izbegavao, prisilio je sebe da je upita: "Zar nije trebalo da ga -sahranimo?"

Odgovorila je tiho sa senovitog kreveta naspram slabog svetla oblučka: "Ne bi nam bili zahvalnizbog mešanja. Postaraće se na sopstveni način. Ali strah me je da ne raskinu vezu sa poglavarima - zbogovoga."

Ta misao u Kovenantu izazva jezu koju nije umeo da objasni, i on ostade da leži bez sna tokompola noći pod hladnim izrugivanjem zvezda.

Sledeći dan svanu na umanjene zalihe namirnica putnika. Atiaran je planirala da dopune zalihe uputevniku prethodnog dana, tako da sada nisu imali kladenice i preostalo im je malo hleba i osnovne hrane.Međutim, nije bilo opasnosti da će ostati gladni - duž njihovog puta bilo je blagovnjača u izobilju. Ali morali suda pođu bez tople hrane koja bi ih okrepila posle hladne, neudobne noći. I morali su da putuju u istom pravcuu kom je pošao ubica Putnima. Kovenant zateče sebe kako gnevno gazi u zoru, kao da je osetio da je ubistvobilo namenjeno njemu. Prvi put u nekoliko dana dozvolio je sebi da misli na Drula i poglavara Kletnika. Znao jeda bi svaki od njih bio u stanju da ubije Putnima, čak da ga ubije sa radošću. A Opaki je u svakom slučajuznao gde se on nalazi.

Ali dan je prošao bez rđavih događaja. Nejasna, neprekidna teskoba u vazduhu nije sepogoršavala, a aliantha je bila obilna. Kako su milje prolazile, Kovenantov gnev izgubi oštrinu. Prepustio serazmišljanju o zdravlju oko sebe, gledao sa nesmanjenim divljenjem drveće, veličanstvene hrastove i uzvišenebrestove, smirujuće krošnje zlatana, fine filigrane mimoze, sočne mladice leske - smirene, drevne obrise brdakoja su ležala poput usnulih glava po sve nižem zemljištu Zapadnih ravnica. Takve stvari davale su mu noviosećaj pokreta i mirovanja, rastućih mladica i mirnoće stenja Domaje. U kontrastu, prljavština smrti koja je išlapred njima izgledala je istovremeno bedno - beznačajna pokraj prostrane i obilne živosti brda - i zlo, poputsurovosti malog deteta.

Sledećeg jutra, Atiaran promeni smer, skrenuvši malo prema istoku, tako da su se ona i Kovenant

edno vreme peli u srce bregova. Išli su vijugavim putem, držeći se potom uglavnom dolina koje su vrludaleprema severu između bregova. A kada je sunce bilo dovoljno nisko da baci istočne padine bregova u senku,putnici pred sobom ugledaše Viti Drvograd.

Prilikom prilaska Kovenant je došao u priliku da dobro osmotri naselje-stablo sa ovećeg rastojanjapreko široke čistine. Procenio je da je drvo visoko blizu četiri stotine stopa, a da u osnovici ima dobrih trideset.Nije bilo granja na drvetu do visine od četrdeset ili pedeset stopa, a tamo su se naglo ogromne grane širilevodoravno od debla i obrazovale poluoval sa zaravnjenim vrhom. Čitavo drvo imalo je tako gustu krošnju ilišće da je najveći deo naselja bio skriven; ali Kovenant je mogao da vidi nekoliko lestava između granja i duždebla; a činilo mu se da po nekim gustim nakupinama većih grana može da razazna oblike nastambi. Ako semakar i jedan čovek kretao kroz l išće, bio je tako dobro skriven da ga nije mogao razaznati.

"Ovo je Viti Drvograd", reče Atiaran, "dom ljudi lillianrilla, kao što je Kamendol Mithil dom onih sarhadhamaerlom. Bila sam ovde jednom, prilikom povratka iz Znanstvigora. Drvograđani su prijatan narod, iakone razumem njihovo znanstvo drveta. Oni će nam obezbediti odmor i hranu, a možda i pomoć. Rečeno je: 'Idi

do rhadhamaerla po istinu, a do lillianrilla za savet.' Moja potreba za savetom bolno počiva na meni. Dođi."Povela je Kovenanta preko čistine do osnovice velikog stabla. Morali su da obiđu deblo grube korePage 49



1. Kob poglavara kletnikasve do severoistočne obline, a tamo su našli veliki prirodni otvor u stablu. Šupljina koja se tu otvarala nijeizgledala velika; bila je duboka tek tolika da primi zavojito stepenište. Nad prvom debelom granom nalazio seoš jedan otvor, od koga su lestve počinjale put naviše.

Prizor natera Kovenanta da zadrhti starim strahom od visine, gotovo zaboravljenim posle kušnje nastepenicama Kevinovog Vidikovca. Nije želeo da se penje tim lestvama.

Ali činilo se da neće morati da se penje. Otvor u deblu bio je zatvoren teškim drvenim dverima i nijebilo nikoga da ih otvori. Zapravo, čitavo mesto delovalo je previše mirno i mračno za ljudsko naselje. Prikupljaose sumrak, ali nije bilo kućnih svetiljki da se probiju kroz senku koja se zgušnjavala, a večernja dozivanjaporodica nisu narušavala tišinu.

Kovenant baci pogled na Atiaran i vide da je zbunjena. Položivši ruke na šipke dveri, rekla je: "Ovonije dobro, Tomase Kovenante. Kada sam poslednji put bila ovde, bilo je dece na čistini, ljudi po stepenicama inije bilo dveri na ulazu. Nešto nije u redu. Pa ipak, ne osećam veliko zlo. Ovde nema više zla nego drugde dužnašeg puta."

Načinivši korak unazad od dveri, digla je glavu i pozvala: "Živeo! Viti Drvograde! Mi smo putnici, ljudiDomaje! Naš put je dug - naša budućnost mračna! Šta se zbilo sa vama?" Kada nije došao nikakav povik uznak odgovora, ona gnevno nastavi: "Bila sam ovde i ranije! U tim danima, govorilo se da gostoprimlj ivostiDrvograđana nema ravne! Da li je to vaše prijateljstvo prema Domaji?"

Iznenada začuše laki, višestruki pad iza sebe. Okrenuvši se, otkriše da ih je okružilo sedam ili osamljudi koji su u rukama stezali glatke drvene bodeže. Kovenant i Atiaran nagonski ustuknuše jedan korak. Doksu ljudi prilazili, jedan od njih reče: "Značenje prijateljstva menja se sa vremenom. Videsmo tamu i čusmomračne vesti. Želimo da budemo sigurni u strance."

Baklja je plamtela u rukama čoveka koji je progovorio. Kroz njen odsjaj Kovenant baci prvi pogledna Drvograđane. Svi su izgledali visoki, vitki i gipki, plave kose i svetlih očiju. Bili su odeveni u ogrtače šumskihboja, a tkanina kao da im je prijanjala uz udove kako ne bi zapinjala po granama. Svako od njih nosio je šiljatibodež od uglačanog drveta koji je mutno svetlucao u sjaju baklje.

Kovenant je sav bio kao izgubljen, ali Atiaran prikupi odoru oko sebe i dostojanstveno odgovori:"Onda budite sigurni, ja sam Atiaran, družbenica Trelova iz Kamendola Mithil. Ovo je Tomas Kovenant,Nevernik i nosilac poruke poglavarima. Dolazimo u prijateljstvu i nevolji, tražimo bezbednost i toplinu. Nisamznala da je vaš običaj da zarobljavate strance."

Čovek koji je nosio baklju prišao je i ozbiljno joj se naklonio."Kada budemo sigurni, zamolićemo vas za oproštaj. A dok taj trenutak ne dođe, morate poći sa

mnom do mesta gde ćete biti provereni. Videsmo čudnovate znake, a sada ih vidimo još i više." On klimnuprema Kovenantu. "Nećemo napraviti grešku, niti u poverenju, niti u sumnji. Hoćete li poći za mnom?"

"Vrlo dobro", uzdahnu Atiaran. "Ali sa vama se ne bi tako postupalo u Kamendolu Mithil."Čovek odvrati: "Neka Kamendolci okušaju naše nevolje pre nego što iskažu prezir prema našoj

opreznosti. A sada, sledite me." On pođe napred da otvori dveri.Na tu naredbu, Kovenant se lecnu. Nije bio spreman da se pentra po drvetu u tami. Dovoljno bi bilo

gadno i po danu, kada je mogao da vidi šta radi, ali već mu i sama misao da se poduhvati tog pentranjna pomraku natera bilo da mu poput čekića udara u čelu. On napravi korak dalje od Atiaran i reče sa drhtajem uglasu koga nije moga da zatomi: "Zaboravite."

Pre nego što je stigao da reaguje, dva čoveka mu dograbiše ruke. Pokušao je da se otrgne, ali suga oni zadržali, digli mu ruke u svetlosti baklje. Jedan napeti trenutak, Drvograđani su piljili u njegove šake - uprsten na levici i brazgotinu na desnici - kao da je kakva vrsta zloduha. Čovek sa bakljom zareža: "Doveditega."

"Ne!" viknu Kovenant. "Ne shvatate. Ne snalazim se u visinama. Pašću." Dok su ga povlačili prema

dverima, on dreknu: "Vatru mu paklenu! Pokušavate da me ubijete!"Njegovi zarobljivači u trenu stadoše. Začuo je niz povika, ali ih u zbunjenoj, gnevnoj panici nije

razumeo. Onda vođa reče: "Ako se ne penješ dobro, onda nećemo tražiti da se penješ."Sledećeg trenutka, kraj Kovenanta pade kraj konopca. U istom času, dvojica drugih vezaše mu

zglavke za uže. Pre nego što je shvatio šta se dešava, konopac poskoči i zateže se. Odignut je u vazduh poputkakve bespomoćne vreće.

Učinilo mu se da je začuo Atiaranin povik pobune, ali nije bio siguran. Zaječavši u sebi: Prokletogmu pakla! - napeo je ramena da se suprotstavi zatezanju i divlje se upiljio naviše, prema tami. Nije mogao dačuje nikoga kako vuče konopac - u poslednjem titraju baklje, uže kao da se protezalo u bezdan - i od togaoseti dvostruki strah.

Onda svetlosti ispod njega nestade.Sledećeg trenutka slabašno šuštanje lišća kaza mu da je stigao u visinu prvih grana. Video je žuti

odsjaj kroz gornji otvor stepeništa u drvetu. Ali konopac ga je i dalje teglio nagore u visine naselja.

Od sopstvenih pokreta počeo je lagano da se njiše, tako da se u neravnomernim razmacima češaoo lišće. Ali to je bio njegov jedini dodir sa drvetom. Nije video svetla, niti čuo glasove; potpuno crne masePage 50



1. Kob poglavara kletnikamoćnih bočnih grana klizile su glatko pokraj njega kao da ga konopac vuče u nebo.

Uskoro u oba ramena počeše oštro da mu udaraju damari, a ruke mu utrnuše. Glave iskrenutenaviše, otvorenih usta je piljio u neosvetljeni užas i ječao kao da ga dave. Vatru mu paklenu! Ahh!

Onda se bez ikakve opomene njegovo kretanje prekide. Pre nego što je mogao da se pripremi,baklja zaplamte i on se nađe u nivou trojice ljudi koji su stajali na vodoravnoj grani. U nagloj svetlosti izgledali

su jednako kao i ljudi koji su ga uhvatili, ali jedan od njih imao je oko glave mali venac od lišća. Ostala dvojicaedan trenutak su odmeravala Kovenanta, a onda posegoše, dograbiše ga za košulju i povukoše prema grani.Čim mu čvrsta grana zakači noge, konopac se olabavi i pusti mu ruke da padnu.

Zglavci su mu još bili vezani, ali on pokuša da se uhvati za jednog od ljudi, da se zadrži od padanjasa grane. Ruke su mu bile mrtve; nije mogao da ih pokrene. Tama se protezala pod njim poput gladne zveri.Jeknuvši, bacio se prema ljudima, napeo se da ih natera da ga spasu. Grubo su ga dohvatili. Odbio je da držisopstvenu težinu, prisilivši ih da ga nose i vuku niz granu sve dok nisu došli do širokog otvora u deblu. Tamo jesredište stabla bilo izdubljeno u oblik prostrane odaje, a Kovenant se teško sruči na pod, drhteći od olakšanja.

Iznenada oko njega započe rastuća struja živosti. Nije obraćao pažnju na nju; držao je očizatvorene da se usredsredi na čvrstu punoću poda i na bol od krvi koja mu se vraćala u šake i ruke. Bol je bioočajan, ali ga je on trpeo u napregnutoj tišini. Uskoro u šakama oseti trnce, a prsti su mu postali odebljali, vreli.Savijao ih je, grčio kao kandže. Kroz zube, mrmljao je u oštrom ritmu svoga srca: Vatru mu paklenu. Pakla mui krvi.

Otvorio je oči.Ležao je na uglačanom drvetu u središtu bezbrojnih koncentričnih krugova stabla drveta. Zbog

godova ostatak sobe kao da se usredsredio na njega, kao da je bio opružen posred mete. Ruke su mu bileneprirodno neosetljive, ali ih on prisili da ga odgurnu u sedeći položaj. Onda pogleda šake. Zglavci su mu nosiliduboke ureze od konopca, ali nisu krvarili.

Kopilad!Digao je glavu i mrgodno se obazreo.Odaja je imala nekih dvadeset stopa u prečniku i činilo se da popunjava čitavu unutrašnjost debla.

Jedini otvor bio je onaj kroz koji se uteturao, a napolju je video samo tamu; ali odaja je bila blistavo osvetljenabakljama smeštenim u zidove - bakljama koje su gorele bez dima i kao da se nisu trošile. Uglačani zidoviblistali su kao podmazani, ali tavanica, visoko iznad poda, bila je od hrapavog, nedirnutog drveta.

Pet Drvograđana stajalo je u šupljini oko Kovenanta - tri muškarca, uključujući i onog koji je nosiovenčić od lišća, i dve žene. Svi su bili odeveni u slične ogrtače koji su im se pripijali uz tela, iako su boje bilerazličite, i svi su bili viši od Kovenanta. Njihova visina delovala je preteći i zato se on lagano diže na noge,spuštajući zavežljaj sa ramena dok je ustajao.

Trenutak kasnije, čovek koji je predvodio Kovenantove zarobljivače na zemlji uđe u odaju, a pratilaga je Atiaran. Delovala je nepovređeno, ali umorno i utučeno, kao da su joj penjanje i nepoverenje iscrpli svusnagu. Kada je ugledala Kovenanta, pokrenula se da zauzme mesto kraj njega.

Jedna od žena reče: "Samo dvoje, Soranale?""Da", odvrati Atiaranin čuvar. "Gledali smo i nije bilo drugih dok su prelazili južnu čistinu. A naši

izviđači nisu javili ništa o prisustvu drugih stranaca u brdima.""Izviđači?" upita Atiaran. "Nisam znala da su među narodima Domaje potrebni izviđači."Žena napravi korak napred i odvrati: "Atiaran, družbenice Trelova, narod Kamendola Mithil znan

nam je još od našeg povratka u Domaju u novom dobu. A među nama ima onih koji se sećaju tvoje posete.Znamo prijatelje, kao i vrednost prijateljstva."

"Na kakav smo onda način zaslužili ovakav odnos?" upita Atiaran. "Došli smo u potrazi zaprijateljima."

Žena nije neposredno odgovorila na Atiaranino pitanje. "Zbog toga što smo svi narod Domaje", rečeona, "i zbog toga što je opasnost za nas opasnost za sve, pokušaću da ti olakšam žaoku naše neljubaznostinjenim razjašnjenjem. Mi u ovoj odaji drvensrca Časnici smo Vitog Drvograda - vođe smo našeg naroda. Jasam Laura, kćerka Anamare. Ovde prisutni su još i..." svakoga je pojedinačno označila klimanjem glave, "...Omurnil, kćerka Murnila, Soranal, sin Tilera, Padrias, sin Mila, Maliner, sin Veinina i Baradakas, Zubljonošalillianrilla." Ovaj poslednji bio je čovek koji je nosio venčić od lišća. "Doneli smo odluku da ne ukažemopoverenje i pružićemo razloge.

Vidim da ste nestrpljivi." Dodir oporosti ogrube joj glas. "Pa, neću vas zamarati punom pripovešću ovetru pošasti koji s vremena na vreme duva preko nas od Gravin Trendora. Neću opisivati besne oluje, niti vampokazati telo ptice sa tri krila koja je uginula na vrhu našeg Drvograda, niti ću raspravljati o istinitosti glasina oubistvu koje su nam došle do ušiju. Sedmice mi! Postoje gnevne pesme koje bi trebalo otpevati - ali ih nećusada pevati. Reći ću vam ovo: sve sluge Sivog Krvnika nisu mrtve. Naše je verovanje da je Besomuk bio međunama."

Ime donese prizvuk zla koji natera Kovenanta da se naglo obazre, pokušavajući da utvrdi odaklevreba opasnost. Jedan trenutak nije shvatao. Ali onda je primetio kako se Atiaran ukrutila na Laurine reči -Page 51



1. Kob poglavara kletnikavideo je čvor koji je poskočio na središtu njene vilice, osetio kako joj se strah pojačao, iako nije rekla ništa - ishvatio. Drvograđani su se plašili da su on i ona Besomuci.

Ne razmišljajući, zarežao je: "To je smešno."Časnici nisu obraćali pažnju na njega. Posle kratke pauze, Soranal nastavi Laurino objašnjenje.

"Pre dva dana, u najviše sunce po podneva, dok su se naši ljudi bavili svojim veštinama i poslovima, a deca

igrala po višim granama drveta, jedan stranac dođe u Viti drvograd. Dva dana ranije, poslednja zla oluja saPlanine Groma naglo se prekinula i pretvorila u dobru - i na dan kada je došao stranac naša su srca bilazadovoljna, jer mislili smo da je bitka o kojoj ništa nismo znali izvojevana u korist Domaje. Imao je izgledKamendolca i rekao je da mu je ime Jehanum. Poželeli smo mu dobrodošlicu gostoprimljivošću kojapredstavlja radost Domaje. Nismo videli razloga da sumnjamo u njega iako su deca bežala od njega saneuobičajenim kricima i strahom. Avaj za nas - mlađi su videli jasnije od starijih.

Zašao je među nas sa mračnim nagoveštajima i opačijom u ustima, stalno se pomalo rugao našimveštinama i običajima. A mi nismo mogli da mu odgovorimo. Ali sećali smo se Mira i nismo tada ništa učinili.

U to vreme, nagoveštaji Jehanuma pretvoriše se u otvoreno proricanje usuda. Zato ga najzadpozvasmo do odaje drvensrca na skup Časnika. Čuli smo reči koje je odabrao da govori, reči pune zluradosti iprezira prema Domaji. Onda naše oči pronikoše dublje i mi mu ponudismo probu lomillialora."

"Ti znaš za veledrvo, lomillialor, zar ne, Atiaran?" prozbori Baradakas prvi put. "Mnogo je u njemutoga nalik na orkrest kod rhadhamaerla. Ono je izdanak Jedinog drveta, od koga je načinjeno samo žezlozakona."

"Ali nismo imali prilike da izvedemo probu", nastavi Soranal. "Kada je Jehanum ugledao vrhovnodrvo, skočio je od nas i pobegao. Dali smo se u poteru, ali nas je iznenadio - bili smo previše puni spokoja,nespremni za takva zla - a njegova brzina daleko je prevazilazila našu. Pobegao nam je i pošao premaistoku."

Uzdahnuo je kada je zaključio: "U toku onog jednog dana koji je prošao počeli smo sa ponovnimučenjem odbrane Domaje."

Posle kratke pauze Atiaran tiho reče: "Saslušala sam vas. Izvinite zbog mog gneva - govorila sam užurbi i neznanju. Ali sada svakako vidite da nismo prijatelji Sivog Krvnika."

"U tebi vidimo mnogo toga, Atiaran, družbenice Trelova", reče Laura, očiju prikovanih zaKamendolku, "mnogo tuge i mnogo hrabrosti. Ali tvoj sadrug zatvoren je za nas. Može biti da ćemo morati dazadržimo tog Tomasa Kovenanta kao zarobljenika."

"Melenkurion!" prosikta Atiaran. "Da se niste usudili! Zar ne znate? Zar ga niste pogledali?"Na to, žamor olakšanja prođe među Časnicima, žamor koji je naglasio njihovu napetost. Kročivši

prema Atiaran, Soranal pruži desnu ruku, dlana okrenutog napred, u pozdravu dobrodošlice, i reče: "Videlismo - videli i čuli. Verujemo ti, Atiaran, družbenice Trelova. Izgovorila si ime koje nijedan Besomuk ne bizazvao da spase druga." Uzeo ju je za ruku i povukao dalje od Kovenanta, prema središtu odaje.

Bez nje kraj ramena, Kovenant se iznenada oseti izloženo, ranjivo. Prvi put, shvatio je koliko jepočeo da zavisi od njenog prisustva, njenog vođenja, ako već ne podrške. Ali nije bio raspoložen da pasivnodočekuje pretnje. Pripremio se na vrhovima prstiju, spreman da se pokrene u bilo kom pravcu, a oči su mu sehitro kretale preko lica koja su ga gledala sa blistavih zidova odaje.

"Jehanum je predvideo mnoge stvari", reče Laura, "ali naročito vam treba reći jednu. Rekao je daveliko zlo u liku Bereka Troprsta ide prema nama brdima sa juga. A ovde..." uperila je bledu ruku naKovenanta, a glas joj se digao dok je govorila, "ovde je potpuni stranac u Domaji - bez pola desnice, a na levicinosi prsten od belog zlata. Bez sumnje nosi poruke poglavarima - poruke ili usud!"

Sa prizvukom usrdne molbe, Atiaran reče: "Nemojte na sebe uzimati da sudite. Setite se zaveta.Niste poglavari. A mračne reči mogu biti i upozorenja i proročanstva. Hoćete li verovati reči Besomuka?"

Baradakas ovlašno sleže ramenima. "Ne sudimo mi poruci. Naša proba je za čoveka." Posegao jeiza sebe i digao glatki drveni štap dug tri stope sa koga je oljuštena sva kora. Držao ga je za sredinu blago, sapoštovanjem. "Ovo je lomillialor." Kada je izgovorio to ime, drvo zablista kao da mu se glatka površina ovlažilarosom.

Šta je to, do đavola? - pokuša Kovenant da se usredsredi na ono što će doći. Ali sledeći potez Zubljonoše ipak ga je iznenadio. Baradakas izmahnu štapom i baci ga prema

Neverniku.Ovaj se trgnu u stranu i posegnu za lomillialorom desnicom. Ali nije imao dovoljno prstiju da bi ga

brzo uhvatio; štap mu iskliznu i pade na pod sa drvenim treskom koji se činio neprirodno glasan u tišini odaje.Jedan trenutak, svi su bili mirni, sleđeni dok su upijali značenje onoga što su videli. Onda, u jedan

glas, Časnici izgovoriše presudu sa svom konačnošću smrtne kazne."Veledrvo ga odbija. On ne pripada Domaji."

10. SVETKOVINA PROLEĆAPage 52




Skladnim pokretom, Baradakas izvuče iz ogrtača tojagu i podiže je dok se kretao prema Kovenantu.Kovenant je reagovao nagonski, odbrambeno. Pre nego što je Zubljonoša mogao da ga dosegne,

on se saže i dograbi štap lomillialor levom rukom. Kada je Baradakas zamahnuo tojagom prema njegovojglavi, on udari Zubljonošinu ruku štapom.

U pljusku belih iskara, tojaga se razlete u paramparčad. Baradakas polete unazad kao da ga jeodbacila eksplozija.Silina udarca podrhtavala je Kovenantovom rukom sve do lakta, a prsti mu u trenutku obamreše.

Štap poče da mu klizi iz ruke. Zinuo je na njega, pomislivši: Šta, do đavola..." Ali onda ga povratiše nemo zaprepašćenje Časnika i opružena prilika Zubljonoše. Da me

proveravaju? - zarežao je u sebi. Kopilad. Uzeo je štap u desnu ruku, držeći ga za sredinu kao što je to činioBaradakas. Svetlucavo drvo delovalo je klizavo; davalo mu je utisak kao da će iskliznuti, kao da mu curi izstiska, iako se, zapravo, nije pomeralo. Kada ga je čvrsto uhvatio, sevajući očima obazreo se po Časnicima,uloživši u pogled sav bes koji su u njemu raspirili njihovi postupci. "Zašto mi sada ne ispričate još jednom otome kako me ova stvar odbija?"

Soranal i Laura stajali su oko Atiaran, a Maliner je bio naspram njih kraj suprotnog zida. Omurnil iPadrias nagli su se nad opruženim Zubljonošom. Dok ih je Kovenat gledao, Atiaran se mrgodno suoči s njim."U staro doba", reče ona, "dok je vrhovni poglavar Kevin verovao Sivom Krvniku, ovaj je dobio dragocenedarove u vidu orkresta i lomillialora. Priča kaže da su darovi uskoro izgubljeni - ali dok ih je Sivi Krvnikposedovao, nisu ga odbijali. Moguće je da Opačija nosi masku istine. Možda divlja magija nadilazi istinu."

Mnogo ti hvala! - natušti se Kovenant na nju. Šta to pokušavaš da mi učiniš?Tankim glasom, Laura odvrati: "Tako glasi priča. Ali mi smo samo Drvograđani - a ne poglavari.

Takve nas stvari prevazilaze. Nikada u sećanjima našeg naroda nije proba istine oborila Zubljonošu lillianrila.Kako glasi pesma? - 'On će spasti ili prokleti Zemlju.' Molimo se da nas ne snađe prokletstvo zbog našegnepoverenja." Ispruživši nesigurnu ruku prema Kovenantu u pozdravu dobrodošlice, ona reče: "Živeo,Neverniče! Oprosti nam zbog naših sumnji i budi dobro došao u Viti Drvograd."

Na trenutak Kovenant ju je gledao sa gorkim odgovorom koji mu je krivio usne. Ali kada se sreo sanjenim pogledom, otkrio je da može da razabere iskrenost njenog izvinjenja. Pun protivurečnih htenja, onpromrmlja: "Zaboravi."

Laura i Soranal nakloniše se kao da je prihvatio izvinjenje. Onda se okrenuše ka Baradakasu koji seošamućeno pridizao. Trljao je lice rukama kao da je prekriveno paučinom, ali je uveravao Omurnil i Padriasada je nepovređen. Uz mešavinu čuđenja i zbunjenosti u očima, i on pozdravi Kovenanta.

Kovenant odvrati mrgodnim klimanjem. Nije čekao da Zubljonoša zatraži; pružio je lomillialorBaradakasu i bilo mu je drago što se otarasio tog uznemirujućeg, nesigurnog dodira.

Baradakas prihvati štap i nasmeši se na njega iskrivljeno, kao da ovaj predstavlja svedočanstvonjegovog poraza. Onda ga gurnu u ogrtač. Uputivši osmeh i Kovenantu, on reče: "Neverniče, naše prisustvona ovom mestu više nije neophodno. Nisi jeo, a zamor usled putovanja počiva svom težinom na tebi. Hoćeš liprihvatiti gostoprimstvo moje kuće?"

Poziv iznenadi Kovenanta; trenutak je oklevao, pokušavao da odluči da li da veruje Zubljonoši ili ne.Baradakas je delovao mirno, prijateljski, ali osmeh mu je bio složeniji od Laurinog izvinjenja. Ali tada Kovenantshvati da je, ukoliko je reč o pitanju poverenja, bezbedniji sa Baradakasom nasamo nego sa svim Časnicimaskupa. Kruto reče: "Činiš mi čast."

Zubljonoša se nakloni. "Prihvatanjem ponuđenog počastvuješ nudioca." Obazre se po ostalimDrvograđanima, a kada ovi klimnuše u znak slaganja, okrete se i iziđe iz odaje drvensrca.

Kovenant baci pogled na Atiaran, ali ona je već tiho razgovarala sa Soranalom. Bez daljeg

oklevanja, on kroči na široku granu pokraj Baradakasa.Noć nad velikim drvetom sada je bila posuta svetlima - domaćim ognjištima Drvograđana.

Osvetljavale su prostor između grana daleko u dubinu, ali nisu dosezale do tla. I protiv volje, Kovenant stežeBaradakasovo rame.

"Nije daleko", reče Zubljonoša tiho. "Samo do sledeće grane. Ići ću za tobom - nećeš pasti."Tiho kunući između zuba, Kovenant dograbi prečagu lestvi. Želeo je da se povuče, da ode nazad u

čvrstinu odaje drvensrca, ali sprečavali su ga ponos i bes. A prečage pod njegovim prstima delovale susigurno, gotovo lepljivo. Kada Baradakas položi umirujuću ruku na njegova leđa, on nespretno stade da sepenje.

Kao što je Baradakas obećao, sledeća grana nije bila daleko. Uskoro je Kovenant stigao do drugogširokog izdanka. Na nekoliko koraka od stabla ovaj se račvao, a na račvi počivao je dom Zubljonoše. Držeći seza Baradakasova ramena kao oslonac, on stiže do vrata i pređe prag kao da ga je oduvao nalet olakšanja.

Nalazio se u ugodnom obitavalištu od dve odaje u potpunosti obrazovanom od granja drveta.

Isprepletane deblje grane tvorile su delove poda i sve zidove, uključujući i pregradu između soba. A tavanica jebila kupola od grančica i lišća. Duž jednog zida prve sobe, široka kolena od drveta urastala su u odaju kaoPage 53



1. Kob poglavara kletnikastolice, a naspram njih stajao je ležaj. Mesto je imalo topao, čist izgled, izgled posvećenosti znanstvu, koji seKovenantu učinio nejasno uznemirujući, kao podsećanje da bi Zubljonoša mogao biti opasan čovek.

Dok je Kovenant razgledao odaju, Baradakas postavi baklje po svim zidovima i pripali ih tako što jeprotrljao ruke nad njihovim krajevima, tiho mrmljajući dok je to činio. Onda je na trenutak nešto obavljao udaljoj sobi, a zatim se vratio noseći u rukama pladanj natovaren kriškama hleba i sira, bogatim grozdovima i

drvenim vrčem. Postavio je mali, tronogi sto između dve stolice, odložio pladanj na njega i pokretom rukepokazao Kovenantu da sedne.Pred prizorom hrane, Kovenant otkri da je gladan; protekla dva dana nije jeo ništa osim alianthe.

Gledao je kako se Baradakas na trenutak nagao nad hranu. Onda je i sam seo. Sledeći primer domaćina,napravio je sendviče od sira i grožđa između kriški svežeg hleba i žedno se prihvatio vrča sa kladenicom. Uprvoj žurbi jela nije govorio ništa, čuvajući pažnju za hranu.

Ali nije zaboravio ko mu je domaćin i šta se desilo između njih.Prepustivši kladenicu Kovenantu, Baradakas je uklonio ostatke obroka. Kada se vratio, pošto je

odložio hranu u daljoj sobi, rekao je: "A sada, Neverniče, na koji način ti mogu pomoći?"Kovenant povuče krupan gutljaj kladenice, a onda odvrati što je nemarnije mogao: "To mi ti reci. Bio

si spreman da mi raspolutiš glavu - tamo dole. A izgleda da si dobio popriličan udar od onog... od onogveledrva. Zbog čega si me pozvao ovamo?"

Na trenutak, Baradakas je oklevao, kao da razmišlja koliko treba da kaže. Onda je otišao u zadnjusobu, uzeo glatki štap dug gotovo šest stopa i seo na krevet naspram Kovenanta. Dok je govorio, stao je daglača štap od belog drveta mekom krpom. "Mnogo je razloga, Tomase Kovenante. Bilo ti je neophodno mestoza počinak, a moj dom bliži je odaji drvensrca od ijednog drugog - za onoka ko ne voli visine. A ni ti ni ja nismopotrebni za razmatranje saveta i pomoći koje će se odigrati noćas. Atiaran zna Domaju - ona će reći sve štotreba u vezi sa vašim putem. A i Soranal i Laura sposobni su da joj pruže svaku pomoć koju bi mogla dazatraži."

Osmotrivši preko sobe Zubljonošine zaposlene ruke i svetle, prodorne oči, Kovenant steče čudanosećaj da se proba nastavlja - da je susretom sa lomillialorom tek otpočela Baradakasova provera. Alikladenica je opustila njegove strahove i napetosti; nije više osećao bojazan. Mirno reče: "Ispričaj mi još."

"Takođe sam želeo da moja ponuda gostoprimstva bude izvinjenje. Bio sam spreman da tepovredim, a to kršenje mog zaveta mira nalaže da bude ispravljeno. Čak i da se pokazalo da si sluga SivogKrvnika, bilo bi dovoljno da te zarobimo. A povreda je mogla uskratiti priliku poglavarima da te ispitaju. Prematome, načinio sam pogrešku. Ta greška je postala još veća kada si digao lomillialor i kada me je udario njegovoganj. Želim da popravim svoju ludost."

Kovenant raspozna Zubljonošinu iskrenost, ali osećaj da je i dalje proveravan produbio se umestoda ga nestane. Gledao je domaćina u oči kada je rekao: "Još mi nisi odgovorio na pitanje."

Glasom bez ikakvog iznenađenja, Baradakas se usprotivi: "Zar ima i drugih razloga? Šta to vidiš umeni?"

"I dalje me proveravaš", zareža Kovenant.Zubljonoša lagano klimnu. "Možda. Možda to i činim." Digao se na noge i oslonio jedan kraj štapa

na pod, dok je dovršavao glačanje. Onda reče: "Vidiš, Tomase Kovenante - napravio sam štap za tebe. Kadasam počinjao, verovao sam da je za mene. Ali sada znam da je drugačije. Uzmi ga. Mogao bi ti poslužiti kadasavet i pomoć pretrpe neuspeh." Na kratko pitanje u Kovenantovim očima odvratio je: "Ne, ovo nije vrhovnodrvo. Ali je svejedno dobro. Dopusti mi da ti ga uručim."

Kovenant zavrte glavom. "Dovrši probu."Iznenada, Baradakas diže štap i zadade snažan udarac drvetu pod nogama. Na trenutak, čitava

grana zadrhta kao da je prošao nalet vetra; manje grane stresoše se, a nastamba poče da poskakuje poput

ivera na gnevnom talasu. Kovenant se uplaši da se drvo ruši i dograbi stolicu u očekivanju pada. Ali silinegotovo u trenutku nestade. Baradakas usmeri svetle oči prema Kovenantu i prošapta: "Onda me počuj,Neverniče. Nijedna proba istine nije veća od onoga ko je zadaje. A ja sam osetio tvoju moć. U svim sećanjimalillianrilla, nijednog Zubljonošu nije udarilo vrhovno drvo. Mi smo prijatelji Jedinog drveta, ne njegovi protivnici.

Ali pokraj tebe slab sam poput deteta. Ne mogu silom izvući istinu iz tebe. I pored moje probe, ti bi mogao bitilično Sivi Krvnik, koji je došao da pretvori sav živalj Domaje u pepeo."

Uvređen tim nagoveštajem, Kovenant zareža: "To je smešno."Baradakas kroči bliže, zaputi ispitivački pogled duboko u Kovenantove oči. Kovenant poče da se

meškolji; osećao je da Zubljonoša istražuje u njemu delove koje je on želeo da zaštiti, da zadrži skrivene. Štami je učinio taj kopilan Krvnik, upita se gorko. Nisam baš bio željan da mu budem potrčko.

Odjednom, Baradakasove oči raširiše se i on polete unazad preko odaje kao da je ugledao neštozapanjujuće moćno. Zaustavio se na ležaju i sedeo tamo jedan trenutak dok je gledao kako mu ruke drhte naštapu. Onda pažljivo reče: "Istina je. Jednog dana možda ću biti dovoljno mudar da znam na šta se mogu

osloniti. A sada mi je potrebno vremena da shvatim. Verujem ti, prijatelju moj. U odsudnom trenutku nećešnas prepustiti smrti."Page 54



1. Kob poglavara kletnika"Evo." Ponovo je ponudio štap. "Za nećeš da prihvatiš moj dar?"Kovenant nije odmah odvratio. I on se tresao i morao je da se obuzda pre no što je uspeo da

izgovori bez drhtaja u glasu: "Zašto? Zbog čega mi veruješ?"Zubljonošine oči zablistaše kao da je ovaj na rubu suza, ali se smešio dok je odgovarao: "Ti si

čovek koji zna vrednost lepote."

Kovenant je na trenutak piljio u taj odgovor, a onda je skrenuo pogled. Obuze ga složeni stid;osećao se nečisto, ukaljano pred licem Baradakasovog poverenja. Ali onda se pribra. Produži dalje. Preživi.Kakve veze ima poverenje sa ovim? Oštrim pokretom posegao je i prihvatio štap.

Ovaj mu je delovao čisto u rukama, kao da je oblikovan od najzdravijeg drveta uz najprivrženijeposvećivanje. Dohvatio ga je i stao da proučava pogledom, kao da mu palica može obezbediti nevinost kojamu je nedostajala.

Ubrzo potom, i sam se iznenadio kada je široko zevnuo. Nije znao da je toliko umoran. Pokušao jeda potisne zamor, ali je napor samo izazvao novo zevanje.

Baradakas odvrati blagim osmehom. Digao se sa postelje i pokaza Kovenantu da legne.Kovenant nije nameravao da spava, ali čim se našao u vodoravnom položaju sva kladenica koju je

ispio kao da mu je pojurila u glavu i on zateče sebe kako lebdi na lahoru u visini drveta. Uskoro je čvrstozaspao.

Spavao je krepkim snom, koji su remetila samo sećanja na Zubljonošine napete, ispitivačke oči iosećaj da mu lomillialor klizi između prstiju, koliko god ih čvrsto stezao. Kada se probudio sledećeg jutra, rukesu ga bolele kao da se čitave noći rvao sa anđelom.

Kada je otvorio oči, zatekao je Atiaran kako sedi na drugoj strani odaje i čeka. Čim je videla da jebudan, ustala je i prišla mu bliže. "Hajde, Tomase Kovenante", reče ona. "Već smo izgubili zoru ovog dana."

Kovenant ju je proučavao jedan trenutak. Pozadina njenog lica sadržavala je sve dublju senkuiscrpljenosti i on zaključi da je najveći deo noći provela u razgovoru sa Časnicima. Ali činila se nekako smirenaonim što je s nj ima podelila i čula, a blistanje njenog pogleda bilo je gotovo optimističko. Možda je sada imalaneku vrstu nade.

Odobravao je sve što je moglo da smanji njeno neprijateljstvo prema njemu, te je skočio iz krevetakao da deli njen optimizam. I pored bola u rukama, osetio se izuzetno osveženo, kao da je okolina Drvogradakoristila sopstvenu gostoprimljivost, dobrotu, da mu pomogne da otpočine. Žustrim pokretima umio se, obrisaodebelim slojem lišća, a onda proverio da nema povreda i sredio odeću. Na tronogom stočiću ležala je veknahleba, a kada je odlomio parče za doručak, otkri je da je zgotovljena od hleba i mesa pečenih zajedno.Žvaćući, otišao je da pogleda kroz prozor.

Atiaran mu se pridružila i zajedno su gledali kroz granje prema severu. U daljini, videli su reku kojae tekla gotovo pravo prema istoku, a iza nje brda su se prostirala sve do obzorja. Ali još nešto osim rekerazdvajalo je ta severna brda od onih kraj kojih su putnici hodali još od kako su napustili Kamendol Mithil.Zemlja iza reke kao da je blistala u jutarnjem suncu, kao da spokojno tle teče preko grebenja - kao da tajnastena Domaje nabira površinu, otkrivajući sebe onima koji je mogu očitati. Sa visoke drvogradskeosmatračnice, Kovenant oseti da gleda u nešto što nadilazi čak i njegovu novu sposobnost viđenja.

"Tamo", reče Atiaran blago, kao da govori o svetilištu, "tamo je Andelejn. Zubljonoša je dobroizabrao dom za takav vidik. Ovde reka Mithil teče prema istoku pre nego što ponovo okrene severno ka GravinTrendoru i Opčarnici. A iza nje su Bregovi Andelejna, bogatstvo Domaje koje srcu donosi spokoj. Ah,Kovenante, već i to što ih vidim daje mi hrabrost. A Soranal mi je rekao za prolaz koji će omogućiti ostvarivanjemog najdražeg sna - uz dobru sreću i lepu brzinu, mogli bismo videti ono što će pretvoriti veći deo mog ludila umudrost. Moramo poći. Jesi li spreman?"

Ne, pomisli Kovenant. Ne da se pentram po ovom drvetu. Ali je klimnuo. Atiaran mu donesezavežljaj i dok je izlazila iz Zubljonošinog doma, on navuče vezove na ramena, ne obraćajući pažnju na bol urukama. Onda uze štap koji mu je dao Baradakas i pripremi se da rizikuje glavu spuštanjem sa Drvograda.

Stablo je bilo samo tri ili četiri koraka daleko, ali dubina od dve stotine stopa do tla sledi mu krv užilama, natera ga da uz oklevanje zastane dok su mu prvi naleti vrtoglavice glodali odlučnost. Ali kada je staona vrata Zubljonošinog doma, začuo je povik mladih glasova i video decu kako jurcaju po granama nad njime.Neki od njih gonili su druge i u poteri skakali sa grane na granu tako bezbrižno kao da ponor ne može da imnaudi.

Sledećeg trenutka, dvoje dece, dečak i devojčica, sleteše na granu pred Kovenanta sa ogranka nagotovo dvadeset stopa većoj visini. Devojčica je veselo gonila dečaka, ali on izbeže njen dodir i otrča izaKovenanta. Iz tog skloništa veselo je povikao: "Ja sam bezbedan! Juri drugoga! Ja sam bezbedan!"

Ne razmišljajući, Kovenant reče: "Bezbedan je."Devojčica se nasmeja, napravi se kao da će se baciti napred, a onda pohita za nekim drugim.

Dečko smesta skoči prema stablu i stade da se uspinje uz lestve prema igralištima na većoj visini.Kovenant duboko udahnu, dograbi štap da održi ravnotežu i zakorači dalje od vrata. Nespretno sePage 55



1. Kob poglavara kletnikazanosio i upinjao da dospe do srazmerne bezbednosti stabla.

Posle toga osećao se bolje. Kada je gurnuo štap među vezove zavežljaja, mogao je da uhvatilestve obema rukama, a onda ga primiri bezbedni dodir prečaga. Pre nego što je prešao polovinu rastojanja,srce mu više nije tuklo i bio je u stanju da toliko veruje svom zahvatu da je mogao da se obazre oko sebe ponastambama i ljudima kraj kojih je prolazio.

Najzad je stigao do najnižih grana i sledio Atiaran niz stepenište do tla. Tamo su se okupili Časnicida bi se oprostili. Kada je ugledao Baradakasa, Kovenant uze štap u ruke da mu pokaže da ga nije zaboravio iiskrivi lice u odgovor na Zubljonošin osmeh.

"Pa, nosioci poruke", reče Laura posle kratke pauze, "rekli ste nam da je sudbina Domaje na vašimplećima i mi vam verujemo. Žalosti nas to što vam ne možemo olakšati breme - ali sudimo da niko ne možezauzeti vaše mesto u ovoj stvari. Ono malo pomoći što smo mogli već smo dali. Preostaje nam samo dabranimo domove i da se molimo za vas. Želimo vam dobru brzinu zarad čitave Domaje. A radi vas samihpožurićemo vas da stignete na vreme za Svetkovinu. Silna su znamenja nade za sve one koji vide taj praznik.

Atiaran, družbenice Trelova, idi u miru i spokoju. Seti se puta kome te je Soranal naučio i nemojskrenuti.

Tomase Kovenante, Neverniče i stranče u Domaji - budi što jesi. U času tame, seti se Zubljonošinogštapa. A sada pođite svojim putem."

Atiaran odvrati formalno kao da dovršava obred. "Idemo, sećajući se Vitog Drvograda kao utočišta,pomoći i nade." Naklonila se, dodirnuvši dlanovima čelo, a zatim raširivši ruke. Nesigurno, Kovenant je sledionjen primer. Časnici uzvratiše gest otvaranja srca ceremonijalnom odlučnošću. Onda Atiaran krupnimkoracima zagrabi ka severu, a Kovenant je krenu za njom poput lista ponesenog njenom odlučnošću.

Nijedno od njih nije se obazrelo. Počinak i obnavljanje u prijatnom naselju na drvetu učinili su ihžustrim, dali im podstrek za napredovanjem. Oboje su na svoj način bili željni da stignu do Andelejna i znali suda je Jehanum napustio Viti Drvograd prema istoku, a ne severu. Žurili su napred duž sve bogatijih brda i ranotog popodneva prispeše do obale Mithila.

Prešli su ga, gazeći po širokim plićacima. Pre nego što je ušla u vodu, Atiaran izu sandale, a nekopolusvesno uviđanje natera Kovenanta da izuje čizme i čarape. Kada je osetio prve bogate mirise Bregova,nekako je shvatio da je morao da pređe Mithil bosonog da bi bio spreman, da je pranje nogu u njegovoj strujibilo neophodno da prilagodi put oštrijoj suštini Andelejna. A kada je kročio na severnu obalu, otkrio je da možeda oseti njenu životnost kroz stopala; sada su mu čak i tabani bili osetljivi na zdravlje Domaje.

Toliko mu se dopadao snažni osećaj Bregova pod nožnim prstima da mu se naprosto gadilo daponovo navuče čizme, ali je uskratio sebi zadovoljstvo da bi mogao da drži korak sa Atiaran. Onda ju je slediostazom kojoj ju je naučio Soranal - lagodnim putem kroz središte Andelejna - hodao je i čudio se promeni kojae zahvatila zemlju otkako su prešli reku.

Osećao je promenu sasvim jasno, al i se činilo da ova nadilazi pojedinosti koje su je sačinjavale.Drveće je uglavnom bilo više i deblje od južnih srodnika; bujna i mnogobrojna aliantha ponekad je prekrivalačitave bregove oštrim zelenilom; uzvišice i dolje obilovale su aromatičnom travom; cveće se povijalo napovetarcu tako prirodno kao da je pre samo nekoliko trenutaka veselo iskočilo iz hranljivog tla; male šumskeživotinje - zečevi, veverice, jazavci i slično - skakutale su po okolini, tek neodređeno stavljajući do znanja da susvesne ljudskih bića. Ali stvarna razlika je nadilazila to. Bregovi Andelejna nosili su čistiji osećaj zdravlja dosvih Kovenantovih čula, od svega što je do tada iskusio. Oreol ispravnosti ovde je bio toliko moćan da on počeda žali što potiče sa sveta gde je zdravlje neopipljivo, neodređeno, razaznatljivo samo po nagoveštajima.Izvesno vreme pitao se kako bi izdržao povratak, buđenje. Ali lepota Andelejna brzo ga je naterala da zaboravitakve brige. Bila je to opasna dražest - ne zbog toga što je izgledala varljiva, već zato što je mogla zavesti.Ubrzo su bolest, VPE, Opačija i bes bili zaboravljeni, izgubljeni u protoku zdravlja, satkanom od niza prizora

oko njega.Opkoljen Bregovima, okružen tako opipljivom i posebnom životnošću, Kovenant je sve više bivao

iznenađen time što Atiaran ne želi da se zadrži malo duže. Dok su pešačili preko talasavog predela, prodiralimilju za miljom dublje u Andelejn, želeo je da zastane za svako novo otkrovenje, svaku novu dolinu, prolaz iliudubinu, da upije ono što je video - da je grabi očima sve dok ne postane njegov deo, neodvojiv, bezbedanpred svakom nadolazećom silom. Ali Atiaran je gurala dalje - rano je ustala, retko zastajala, žurila do kasno unoć. Oči su joj bile okrenute prema daljini, a zamor koji je rastao iza njenih crta kao da nije mogao da dosegnepovršinu. Očevidno su čak i ovi Bregovi za nju bledeli pred očekivanjem nerazjašnjene "Svetkovine". Kovenantnije imao izbora nego da nagoni sebe za njom; njena volja nije dopuštala odlaganje.

Njihova druga noć van Vitog Drvograda bila je tako blistava i vedra da nisu morali da se zaustave sazalaskom sunca i Atiaran nastavi hod gotovo do ponoći. Posle večere, Kovenant je neko vreme sedeo i gledaonebo i prelepe zvezde. Sve tanji mesečev srp stajao je visoko na nebu i njegovo belo srebro odašiljalo je na tlesamo nagoveštaj sablasne svetlosti koja je osvetljavala njegovu prvu noć u Domaji. Nemarno je primetio:

"Biće mlad mesec za dva dana."Na to, Atiaran se oštro zagleda u njega, kao da je posumnjala da je razotkrio neku njenu tajnu. AliPage 56



1. Kob poglavara kletnikanije rekla ništa, a on nije znao da li je reagovala na sećanje ili predviđanje.

Sledeći dan poče blistavo kao i prethodni. Sunčevo svetlo prekrilo je rosu draguljima, sjalo poputdijamanata po travi i lišću; vazduh svež poput prvog daha Zemlje nosio je preko Bregova mirise alianthe i tise,dah zlatana i božura. Kovenant je posmatrao te stvari sa svojevrsnim blaženstvom u srcu i išao za Atiaranprema severu kao da je našao duševni mir. Ali rano tokom po podneva dogodilo se nešto što mu je pomračilo

svu radost, ujelo ga do srži kostiju. Dok je putovao prirodnom stazom između bregova prekrivenih drvećem,koračajući sa finim osećajem gipkosti trave pod nogama, neočekivano je kročio na busen trave koji mu seučini opak poput jame sa živim peskom.

Nagonski se trže i skoči unazad tri koraka. Osećaja opasnosti smesta nestade. Ali njegovi nerviupamtiše ga od tabana duž čitave noge.

Bio je toliko iznenađen, toliko povređen, da nije ni pomislio da zovne Atiaran. Umesto toga, opreznoe prišao tački na kojoj je osetio opasnost i dirnuo je vrhom noge. Ali ovoga puta nije osetio ništa izuzev bujnetrave Andelejna. Pognuvši se, prešao je rukama preko trave po jard u svim pravcima. Ali šta god da jeprobudilo njegov osećaj neispravnosti sada je nestalo i posle trenutne zbunjenosti on ponovo pođe napred.Najpre je svaki korak pravio oprezno, očekujući novi udar. Ali zemlja je izgledala isto onako puna čiste,treptave živosti kao ranije. Ubrzo, on zakaska da bi stigao Atiaran.

Pred veče, ponovo oseti ujed neispravnosti, kao da je zagazio u kiselinu. Ovoga puta reagovao jesilovitim grčem; posrnuo je napred kao da skače pred udarom munje, a jauk se otrže između njegovih zubapre nego što je mogao da se zaustavi. Atiaran se trčeći vrati do njega i zateče ga na sve četiri u travi kako čupavlati u gnevnim pregrštima.

"Ovde!" škrgutao je zubima, udarajući po busenju pesnicom. "Tako mi pakla! Bilo je ovde." Atiaran prazno zatrepta prema njemu. Skočio je na noge, uperivši optužujući prst u tle. "Zar nisi

osetila? Bilo je tu. Vatru mu paklenu!" Prst mu se tresao. "Kako si ga propustila?""Nisam osetila ništa", odvrati ona ravnim glasom.Uzdrhtao je i pustio ruku da padne. "Osetio sam se kao... kao da sam zakoračio u živi pesak... ili

kiselinu... ili..." setio se ubijenog Putnima, "...ili ubistvo."Lagano, Atiaran kleče pokraj tačke koju je pokazao. Jedan trenutak ju je proučavala pogledom, a

onda je dodirnu rukama. Kada je ustala, ona reče: "Ništa ne osećam...""Nestalo je", umeša se on."...Ali ja ne posedujem veštinu rhadhamaerla", nastavi ona. "Jesi li to osetio i pre?""Jednom. Ranije.""Ah", uzdahnu ona, "kako bih volela da sam poglavarka i da znam šta da preduzmem. Mora biti da

e neko zlo na delu u dubini Zemlje - silno zlo, zaista, ako Bregovi Andelejna nisu u potpunosti bezbedni. Ali tozlo je još novo, ili slabo. Ne ostaje dugo. Moramo se nadati da ga možemo preduhitriti. Ah, slabosti! Našabrzina postaje sve nedovoljnija, sa svakim danom koji prođe."

Čvrsto je zategla haljinu oko sebe i dugim koracima pošla u veče. Ona i Kovenant putovali su bezzaustavljanja sve dok se noć nije zgusnula oko njih, a sve tanji Mesec našao visoko među zvezdama.

Sledećeg dana, Kovenant je sve češće osećao grčeve zla u travi. Dvaput tokom jutra, a četiri putatokom po podneva i večeri, jedna ili druga noga sa naglom žestinom trgle bi mu se sa busenja i do trenutkakada je Atiaran zastala da provedu noć, njegovi živci celim potezom od nogu do korena zuba bili su bolni ititravi. Snažno je osećao da su te bolesne tačke povrede, čak izdajstvo Andelejna, gde su svi drugi dodiri,svaka linija i preliv neba, drveća, trave i bregova bili mirisavi od bogatstva. Ti napadi, udari, ujedi učiniše ga iprotiv njegove volje svesnim samog tla, kao da su same osnove Zemlje bačene u senku sumnje.

Petog dana posle Vitog Drvograda, poče sve ređe da oseća pogrešnost u travi, ali su napadiiskazivali jačanje opakosti. Ubrzo posle podneva, pronašao je tačku zla koja nije nestala pošto ju je prvi put

dodirnuo. Kada je ponovo spustio nogu na nju, osetio je drhtaj kao da je nagazio bolno mesto u tlu. Od titrajanjegova noga je brzo trnula, a vilice su ga bolele od stezanja zuba, ali nije se povukao. Pozvavši Atiaran,klekao je na travu i dodirnuo zemnu ranu rukama.

Na njegovo iznenađenje, ništa se nije dogodilo. Atiaran i sama opipa tlo, a onda ga namrgođeno pogleda. Ni ona nije osetila ništa. Ali kada je oprobao tačku stopalom, otkrio je da je bol još tamo. Grebao mu je mozak, isterivao kapi

znoja na čelu, izvlačio mu urlik iz grla. Dok mu se bol širio kroz kosti, šaljući hladnu obamrlost uz nogu, onpoče da prolazi prstima ispod potpetice čizme. Ali šaka mu i dalje nije ništa osećala; samo su mu noge bileosetljive na opasnost.

Gonjen naglim porivom, izuo je jednu čizmu, skinuo čarapu i stavio golu nogu na tačku zla. Ovogputa, neslaganje je bilo još više iznenađujuće. Mogao je da oseti bol nogom obuvenom u čizmu, al i ne i golom.

A ipak su mu osećaji bili savršeno jasni; neispravnost se dizala iz tla, a ne iz čizme.Pre nego što je mogao da se zaustavi, dograbio je drugu čizmu i čarapu i bacio ih od sebe. Onda se

teško sručio da sedne na travu i glavu u kojoj su mu udarali damari uhvatio sa obe ruke."Nemam sandale za tebe", reče Atiaran kruto. "Biće ti potrebna obuća pre nego što se ovoPage 57



1. Kob poglavara kletnikaputovanje završi."

Kovenant jedva da ju je čuo. Oštro je razabrao opasnost, odredio pretnju koja ga je nesvesnomučila danima.

Da li ćeš to tako izvesti, Kletniče? - zarežao je u sebi. Najpre mi nervi ožive. Onda me Andelejnnatera da zaboravim - zatim odbacujem čizme. Da li to hoćeš? Da mi oboriš sve odbrane tako da ne mogu da

se zaštitim? Da li ćeš tako da me uništiš?"Moramo da produžimo", reče Atiaran. "Odluči šta ćeš.""Da odlučim? Pakla mu krvavog!" Kovenant se sa trzajem diže na noge. Sav zapenjen, on

zaškrguta zubima: "Nije to tako lako." Onda je pošao da ponovo obuje čizme i čarape.Preživi.Gurnuo je stopala u čizme kao da su one neka vrsta oklopa.Ostatak dana trzao se pred svakim nagoveštajem bola u zemlji i turobno sledio Atiaran, sa

napregnutim pogledom u očima, upinjući se da očuva vlast nad sobom, osećaj za sebe. A kako se bližilo veče,izgledalo je da njegova borba daje rezultate. Posle naročito opakog napada tokom kasnog popodneva, udarizla prestadoše. Nije znao hoće li se vratiti ili ne, ali bar je za neko vreme bio slobodan od njih.

Ta noć je bila mračna od oblaka i Atiaran je bila prisiljena da napravi logor ranije nego obično. Paipak, ona i Kovenant imali su malo odmora. Laka, ravnomerna kiša natapala im je pokrivače i držala ih budnevećim delom noći, zgrčene u želji za skloništem pod nekom vrbom zbijene krošnje.

Ali sledeće jutro - šesto na njihovom putu iz Vitog Drvograda - svanulo je blistavo i puno radosti Andelejna. Atiaran ga dočeka sa hitnjom i iščekivanjem u svakom pokretu; a način na koji je požurivalaKovenanta kao da je iskazivao više prijateljstva, više drugarstva od bilo čega što je učinila još od početkanjihovog puta. Njena želja za brzinom bila je zarazna; Kovenantu je bilo drago da je podeli, jer ga jesprečavala da misli o mogućnosti novih napada neispravnosti. Počeli su dnevno putovanje gotovo kaskajući.

Dan je bio kao stvoren za putovanje. Vazduh je bio svež, sunce čisto i ohrabrujuće; put je bio prav ivodoravan; gipka trava je sa svakim dugim korakom nosila Atiaran i Kovenanta napred. A njena zarazna željanagonila ga je da kaska za njom milju za miljom. Polovinom dana, usporila je korak da bi putem jelablagovnjače; ali čak je i tada postizala dobru brzinu, a kada se veče primaklo ponovo je pretvorila njihov koraku kas.

Onda ju je neutabana staza u koju su je uputili Drvograđani dovela do kraja široke doline. Poslekratke pauze dok je proveravala pravac, pošla je pravo uz dugačku, blagu padinu brega koja je, činilo se, išlaprema istoku u dugačkom luku. Odabrala je put prav kao strela koji ju je proveo ravno između dva stablazlatana podjednake visine na stotinak stopa iznad doline, a Kovenant je sledio njen naporni kas uz brdo bezikakvih pitanja. Bio je previše umoran i bez daha da bi postavljao pitanja.

I tako su se uspeli uz tu padinu - Atiaran je kaskala nagore visoko podignute glave i kose koja sevijorila, kao da je pred sobom videla zvezdane vratnice nebesa, a Kovenant se teturao i dahtao za njom. Zanjihovim leđima, Sunce je zalazilo uz dugi izdisaj nalik ispuštanju dugo zadržavanog daha. A pred njimapadina kao da se nastavljala sve do neba.

Kovenant je bio potpuno zbunjen kada je Atiaran izbila na vrh brda, naglo stala, dograbila ga zaramena i okrenula se oko njega u krugu, vičući radosno: "Tu smo! Stigli smo na vreme!"

Izgubio je ravnotežu i pao na travu. Jedan trenutak ležao je i dahtao, sa jedva dovoljno snage dagleda u nju. Ali ona ga nije bila svesna. Oči su joj bile prikovane za istočni obronak brega kada povika glasomkratkog daha usled iscrpljenosti, uzbuđenja i obožavanja: "Banas nimoram! Ah, radosno srce! Radosno srce

Andelejna. Doživela sam ovaj trenutak."Zatečen opčinjenošću njenog glasa, Kovenant se diže na noge i stade da sledi njen pogled kao da

očekuje da ugleda otelotvorenu dušu Andelejna.

Nije mogao da se uzdrži da ne zaječi u prvom naletu razočaranja. Nije video ništa što biobjašnjavalo Atiaranino ushićenje, ništa što bi bilo zdravije ili dragocenije od nebrojenih prizora Andelejna krajkojih je projurila ne obraćajući pažnju. Pod njima, trava se spuštala u glatku, široku udubinu smeštenu izmeđubregova, poput kakve posude za piće noćnog neba. Pošto je sunce zašlo, oblici udubine nisu bili jasno vidljivi,ali zvezdana svetlost bila je dovoljna da pokaže da nema drveća niti grmlja, nikakvog narušavanja glatkoćeudubine. Izgledala je tako pravilno kao da je površina trave posuta peskom i uglačana. Te noći, zvezde sudelovale naročito veselo, kao da ih je tama koju je ostavio Mesec izazivala da dostignu novi sjaj. Ali Kovenante osećao da takve stvari nisu dovoljna nagrada za zamor koji mu je prodirao u same kosti.

Međutim, Atiaran nije promaklo njegovo ječanje. Uzevši ga za ruku, ona reče: "Nemoj mi još suditi",i povuče ga napred. Pod granama poslednjeg drveta na rubu udubine bacila je zavežljaj i sela uz stablo, licaokrenutog nizbrdo. Kada joj se Kovenant pridružio, ona reče blago: "Zauzdaj ludo srce, Neverniče. Stigli smona vreme. Ovo je Banas Nimoram, mlad mesec tokom središnje noći proleća. U mom pokolenju nije bilotakve noći, vremena tako retke lepote. Nemoj suditi Domaju po sopstvenim merilima. Čekaj. Ovo je Banas

Nimoram, svetkovina proleća - najlepši obred od svih blaga na Zemlji. Ukoliko ne uznemiriš vazduh gnevom,videćemo ples utvara Andelejna." Dok je govorila, glas joj je odzvanjao bogatim sazvučjima kao da peva; aPage 58



1. Kob poglavara kletnikaKovenant oseti silinu onoga što je obećala, iako nije shvatao. Nije bilo vreme za pitanja i on se pripremi dačeka na početak predstave.

Čekanje nije bilo teško. Najpre mu je Atiaran dodala hleb i poslednje ostatke kladenice, tako da sumu jelo i piće olakšali deo iznurenosti. Onda, kako se noć produbljivala, on otkri da vazduh koji dotiče do njih izudubine ima bujno, osvežavajuće dejstvo. Kada ga je uzeo duboko u pluća, učini mu se da mu raspliće brige i

strahove i sve osim sebe ostavlja za sobom, dižući ga u stanje spokojne spremnosti. Opustio se na blagompovetarcu, udobnije namestio uz drvo. Atiaranino rame toplo je dodirivalo njegovo, kao da mu je oprostila. Noćse produbljivala, zvezde su blistale u očekivanju, a lahor je dizao paučinu i prašinu sa Kovenantovog srca - ičekanje mu nije padalo teško.

Prvo treptanje svetla dođe poput drhtaja odlučnosti i dovede celu noć u žižu. Preko čitave širineudubine on ugleda plamen poput svetlosti sveće - sićušan u daljini, pa ipak živ, titravo žut i narandžast, takoasan kao da drži sveću u rukama. Osetio je čudnovatu uverenost da rastojanje nije bitno; da je plamen prednjime na travi, ne bi bio veći od njegovog dlana.

Kada se utvara pojavila, Atiaranin dah napeto zašišta između njenih zuba, a Kovenant sedeuspravnije da bi bolje video.

Jasno ocrtanim, kružnim pokretom, plamen pođe naniže po udubljenju. Nije bio ni na pola putaprema dnu kada druga vatra stiže na severni rub. Još dve utvare uđoše sa juga - a onda, previše naglo da bise prebrojavala, čitava vojska plamenova poče iz svih pravaca da ucrtava sopstvene puteve ka udubljenju.Neki su promicali na deset stopa sa jedne ili druge strane Kovenanta i Atiaran, ali činilo se da su nesvesniposmatrača; sledili su spore krugove kao da je svaki od njih sam u Bregovima, nezavistan od bilo kog blistanjaosim sopstvenog. Pa ipak, svetla su im se slivala, obrazujući kupolu od zlata kroz koju su se zvezde jedvavidele; a na trenutak činilo se da neke utvara prave lukove i okreću se jedna oko druge, kao da deledobrodošlicu na putu prema središtu.

Kovenant je gledao to silno kretanje koje je dovlačilo u udubinu hiljade plamenova što su lebdeli uvisini ramena i jedva se usuđivao da diše. Sav preplavljen čuđenjem, osetio se poput tajnog gledaoca kojiposmatra neki okultni čin koji nije predviđen za ljudske oči. Dograbio se za grudi kao da prilika da gledaSvetkovinu do kraja zavisi od potpune tišine njegovog disanja, kao da se plaši da bi bilo kakav zvuk mogaopovrediti vilinsko okupljanje, preplašiti i oterati utvare.

A onda promena prođe okupljenim plamenovima. U nebo se diže visoka, svetlucava pesma bezreči, melodija radosti. Iz središta udubine zasebno obrtanje utvara pretvorilo se u zračeći, kružni ples. Činilo seda je svaka utvara najzad našla mesto i ogromnoj šari nalik na točak koja je ispunjavala polovinu udubine, i tajtočak poče da se okreće oko središta. Ali u središtu nije bilo svetla; točak se okretao na osovini oštrog crnilakoje je odbijalo bl istanje utvara.

Dok se pesma širila u noć, veliki krug se okretao - svaki plamen plesao je tajnu, nezavisnu igru,različitu po pokretima i zanošenju - svaki plamen držao je mesto u čitavom liku dok se ovaj okretao. A uprostoru između unutrašnje osovine i spoljašnjeg ruba okretalo se još krugova, tako da je čitav točak bioispunjen mnoštvom manjih točkova koji su se svi okretali. Nijedna utvara nije dugo držala položaj. Plamenovisu neprekidno tekli kroz pokretnu šaru, tako da su tokom okretanja točka pojedinačne utvare plesale odednog mesta do drugog, sad bi se njihale po rubu, sad bi kružile po središnjim prstenovima, sada bi seokretale oko osovine. Sve utvare neprekidno su se kretale i menjale mesto, ali šara se nikada nije prekidala -nikakva pukotina ni pogrešan korak nisu razdvojili točak, makar na tren - i svaki plamen istovremeno se činiosavršeno sam, u tajanstvenom lutanju za nekom ličnom sudbinom kroz ples, i savršeno uklopljen u celinu.Dok su plesali, svetla su im jačala, sve dok zvezde nisu izbledele sa neba, a noć se povukla, poput udaljenogposmatrača Svetkovine.

A lepota i čudo Plesa nateraše Kovenanta da suspregne bol pun čežnje.

Onda nova promena zađe u svetkovinu. Kovenant nije shvatio sve dok mu Atiaran ne dodirnu ruku;njen znak odasla drhtaj svesti kroz njega i on vide da se točak utvara lagano krivi. Ostatak točka zadržao jeoblik, a crno središte nije se pokrenulo. Postepeno, krug koji se obrtao spljošti se dok su se spoljašnje utvareviše primicale posmatračima. Uskoro je rastuće ispupčenje nepogrešivo pokazivalo prema Kovenantu.

Kao odgovor, učini mu se da jače oseća njihovu pesmu - izoštrenu, strasnu odu mrtvima, žalopojkunabijenu osećanjima poput zapevanja, a istovremeno bezosećajnu poput uzvišenog, bezličnog potvrđivanja.Njihovi plamenovi koji su mu prilazili ispunjavali su ga strahopoštovanjem i oduševljenjem, tako da se savzgurio u sebi, ali nije mogao da se pomeri. Krug za krugom, utvare su se pružale prema njemu, a on stežerukama kolena, ostavši da sedi mirno, stegnutog srca i nem pred vilinskim plesačima.

Posle nekoliko trenutaka, vrh tog dugačkog ispusta iz kruga stajao je nad njim i on vide da mu sesvaki plamen klanja dok pleše pokraj njega. Onda se rub produžetka naže, a brzina plesača smanji, kao datreba da pruži priliku svakoj utvari da se zadrži u njegovom društvu. Uskoro su mu vatre prolazile nadohvatruke. Onda duga ruka plesa usplamte, kao da je između plesača doneta odluka. Najbliža utvara pokrenu se

napred da se spusti na njegovu burmu.On se trže, očekujući da ga oganj sagori, ali nije bilo bola. Plamen se zakači za prsten kao za fitiljPage 59



1. Kob poglavara kletnikasveće i on oseti nejasno kroz prst sazvučja pesme svetkovine. Dok se utvara držala prstena, plesala je iposkakivala kao da se tamo uzbuđeno hrani. A boja joj se lagano promeni iz usplamtele narandžastožute usrebrnastobelu.

Kada je preobražaj bio potpun, utvara blesnu i odlete, a sledeća zauze njeno mesto. Sledio je niznovih oganja - svaki je plesao oko prstena dok nije poprimio srebrnu boju; a kako mu je napetost popuštala,

niz se smenjivao sve brže. Ubrzo kolona blistavo belih utvara gotovo da doseže ostatak plesa. Svaki noviplamen žustro je prilazio belom zlatu Kovenantovog prstena, kao da je željan nekog ispunjenja, nekogvrhunca sopstvenog bića.

Pre nego što je prošlo mnogo vremena, njegova osećanja postadoše previše jaka da bi mudopustila da sedi. Digao se na noge, držeći prsten tako da ga utvare mogu obasjati ne spuštajući se.

Atiaran je stajala kraj njega. Imao je oči samo za preobražaj koju je njegov prsten nekakoomogućio, ali ona je gledala na drugu stranu, preko plesa.

Ono što je tamo ugledala nagna je da mu zarije prste u ruku poput kandži očajanja. "Ne! Sedmicemu! To se ne sme desiti!"

Njen povik prigrabi mu pažnju; pogled mu skoči preko udubine."Tamo! To je značenje zla koje su osetile tvoje noge!"Ono što je ugledao nateralo ga je da se zatetura kao da je dobio udarac po srcu.Sa severoistočnog ruba u udubinu ispunjenu zlatnom svetlošću upadao je klin tame, grobno crn i

neprobojan za svetlost, poput mrestilišta noći. Klin se zarivao uskim putem prema plesu i kroz pesmuplamenova nosio je zvuk nalik armiji okrvavljenih nogu koja juri preko čiste trave. Odlučno, bolno, dosegao jeunutrašnjost, ne gubeći formaciju. U nekoliko trenutaka, vrh tmine zaseče ples i poče da tone premanjegovom središtu.

Užasnut, Kovenant opazi da ples nije zastao niti se prekinuo. Na prvi dodir klina, pesma utvaranapusti vazduh kao da je istrgnuta svetogrđem, ne ostavljajući nikakav zvuk iza sebe osim šuma nalik ubistvuu pokretu. Ali ples se nije zaustavio. Plamenovi su se i dalje okretali kao da su nesvesni toga što im se događa,bespomoćni. Sledili su kruženje koje ih je nosilo na put klina i nestajali kao da padaju u bezdan. Nijednautvara nije izišla iz tame.

Gutajući svu svetlost koja bi ga dotakla, crni klin se zabijao u Svetkovinu."Svi će umreti!" zaječa Atiaran. "Ne mogu da stanu - ne mogu da pobegnu. Moraju plesati dok ples

ne bude gotov. Sve će pomreti - sve utvare, sva blistava svetlost Domaje! To ne sme da bude. Pomozi im!Kovenante, pomozi im!"

Ali Kovenant nije znao kako da pomogne. Bio je kao ukočen. Od prizora crnog klina osetio jemučninu kao da preko procepa obamrlosti posmatra kako mu prste proždire ludak - osećao je mučninu, bes inemoć, kao da je predugo čekao da bi se odbranio i sada nema šake kojima bi mogao da se suprotstavi.Triokov nož iskliznu mu između obamrlih prstiju i nestade u tami.

Kako...?Jedan trenutak, Atiaran ga je besomučno trzala. "Kovenante! Pomozi im!" vrisnu mu u lice. Onda se

okrenula i pojurila u dolinu da presretne klin.Utvare...!Njeni pokreti prekinuše sleđenost njegovog straha. Dograbivši Baradakasov štap, povio se ispod

plamenova i pohitao za njom, držeći se pognuto da bi se sklonio sa puta utvarama. Kao da mu je ludiloubrzavalo noge; stigao je Atiaran pre nego što je prešla pola puta prema osovini. Odgurnu je iza sebe i pohitaprema prodirućem klinu, gonjen slepim ubeđenjem da mora stići do središta pre crnila.

Atiaran ga je sledila, vičući za njime: "Dobro se čuvaj! To su pragrdani! Zli nakot Demonije!"Jedva da ju je čuo. Bio je usredsređen na mahnitu želju da stigne do središta plesa. Da bi postigao

veću brzinu, trčao je uspravnije, trgavši glavu u stranu svaki put kada bi mu neka utvara blesnula blizu očiju.Poslednjim naletom probio se u prazno središte točka.Zaustavio se. Sada je bio dovoljno blizu da vidi kako je klin sačinjen od visokih, mnogobrojnih

stvorenja, tako crne puti da nikakva svetlost nije mogla zasvetlucati ili zasijati sa njihove kože. Kako subespomoćne utvare naletale na klin, napadači su ih proždirali.

Pragrdani se privukoše bliže. Vrh njihovog klina predstavljala je usamljena prilika, krupnija odostalih. Kovenant je mogao jasno da je vidi. Izgledala je poput Putnima koji je izrastao krupan i opak - dugačkitrup, kratki udovi jednake dužine, šiljate uši visoko na glavi, oči bez lica gotovo sasvim ispunjene razjapljenimnozdrvama. Njegova usta u obliku proreza škljocnula bi poput klopke svaki put kada bi se približila nekautvara. Sline su se slivale iz njegovih nozdrva sa obe strane glave. Kada se Kovenant suočio sa njim, nos muuzdrhta kao da je nanjušio novu lovinu i on zaurla prema ostalim stvorenjima otegnutim lavežom nalik nadozivanje. Čitav klin željno se baci napred.

Atiaran stiže do Kovenanta i povika mu u uvo: "Tvoja ruka! Pogledaj ruku!"

Trgao je levicu. Jedna utvara i dalje mu je bila pripijena za prsten - belo je blistala - bezbrižnoplesala.Page 60



1. Kob poglavara kletnikaSledećeg trenutka, predvodnik pragrdana probi se u središte plesa i stade. Napadači su se tiskali

rame uz rame iza vođe. Mračni, surovi i nakazni, skupa su se cerili i gutali bespomoćne utvare.Kovenant zadrhta kao da mu se srce pretvorilo u pesak. Ali Atiaran mahnito uzviknu: "Sada! Udari ih

sada!"Tresući se, kročio je napred. Nije imao pojma šta da radi.

Odjednom, prvi pragrdan izvuče dugi nož oštrog, krvavo crvenog sečiva. Užasna silina zračila je saoštrice; i protiv svoje volje, Kovenant i Atiaran se lecnuše.Pragrdan diže ruku da udari.Gonjen instinktom, Kovenat unese belu, plamteću utvaru u lice pragrdana. Sa urlikom bola,

stvorenje odskoči unazad.Iznenadno shvatanje prože Kovenanta. U trenutku je dodirnuo kraj štapa plamtećom utvarom. Sa

bleskom, odvažni beli plamen rascveta se na štapu, zasenivši zlato njihovog plesa i izazivajući silu pragrdana.Njihov vođa još malo ustuknu.

Ali odjednom je povratio odlučnost. Skočivši napred, zario je krvavo crveni nož pravo u srce belogognja.

Sila se sudarala u središtu plesa. Nož pragrdana blistao je poput vrele mržnje, a štap je divljebleštao. Njihov sudar je bacao iskre kao da se vazduh zapalio krvlju i munjama.

Ali pragrdan je bio majstor. Njegova sila ispunjavala je udubinu dubokim, tutnjavim zvukom, poputdrobljenja stena pod visokim pritiskom. U narednom silovitom naletu, Kovenantova vatra se ugasi.

Žestina gašenja baci njega i Atiaran poleđuške u travu. Sa slavobitnim režanjem, pragrdan sepripremi za ubilački skok.

Kovenant ugleda kako mu crveni nož prilazi i sav se zgrči sa senkom smrti u umu. Ali Atiaran se uspentra na noge, vičući: "Melenkurion abatha! Melenkurion abatha!" Glas joj je

zvučao krhko pred pobedom pragrdana, ali ih je ona dočekala punom snagom, počela da se bori sa rukomvođe koja je držala nož. Na trenutak mu potisnu udarac.

A onda, iza nje iz pravca zapada, na njen povik dođe odgovor. Gvozdeni glas pun besa povika:"Melenkurion abatha! Binas mill Banas Nimoram Khabaal! Melenkurion abatha! Abatha Nimoram!" Zvuk seprobi kroz Kovenantovu paniku i on skoči da pomogne Atiarani. Ali ni zajedno nisu mogli da zadrže pragrdana;ponovo ih je hitnuo na zemlju. U istom trenutku on se baci na njih.

U pola puta zaustavi ga gromadno obličje koje je skočilo preko njih da bi ga dohvatilo. Na trenutaknjih dvoje se divlje borilo. Onda pridošlica ote krvavo crveni nož i zari ga u srce stvorenja.

Provala urlika zaori se od pragrdana. Kovenant začu šum kao kada mnogo dece trči. Digavšipogled, video je reku sitnih životinja kako se slivaju u udubinu - zečevi, jazavci, lasice, krtice, lisice, nekolikopasa. Sa nemom odlučnošću, bacali su se na pragrdane.

Utvare su se rasipale. Dok su se Atiaran i Kovenant dizali na noge i poslednji plamen iziđe izudubine.

Ali pragrdani su ostali, a usled njihove veličine napad životinja izgledao je kao obična neprijatnost. Unagloj tami, stvorenja kao da su se širila, kao da ih je svetlost sputavala, prisiljavala da drže zbijene redove.Sada su se razdvojili. Desetine oštrica koje su ključale poput lave iskočiše poput jedne i u jezivom jedinstvupočeše da kolju životinje.

Pre nego što je Kovenant mogao da pojmi sve što se desilo, masivna prilika koja ih je spasla okretese i prosikta: "Idite! Severno prema reci. Oslobodio sam utvare. Sada ćemo obezbediti vreme za vaše bekstvo.Idite!"

"Ne!" zadahta Atiaran. "Ti si jedini čovek. Životinje nisu dovoljne. Moramo ti pomoći u borbi.""Ni zajedno nismo dovoljni!" povika on. "Zar zaboravljate svoj zadatak? Morate stići do poglavara -

morate! Drul mora platiti za ovo skrnavljenje! Idite! Ne mogu vam pružiti mnogo vremena!" A zatim,uzviknuvši: "Melenkurion abatha!" okrenu se poput vihora i skoči usred naleta, obarajući pragrdane svojimmoćnim pesnicama.

Zastajkujući samo da podigne Baradakasov štap, Atiaran potrča prema severu. A Kovenant ju jesledio, jurio kao da noževi pragrdana udaraju po njegovim leđima. Zvezde su im pružale dovoljno svetlosti.Uspeli su se uz padinu, ne obazirući se da vide da li su progonjeni, ne mareći za zavežljaje koje su ostavili zasobom - plašeći se da misle o bilo čemu drugom izuzev o potrebi za što većim rastojanjem. Kada su prešli rubudubine, zvuci pokolja naglo se utišaše. Nisu čuli poteru. Ali trčali su i dalje - trčali i nisu zastali sve dok ihusred koraka nije uhvatio kratki vrisak pun agonije i osujećene snage.

Na taj zvuk, Atiaran pade na kolena i obori čelo na zemlju, otvoreno plačući: "Mrtav je!" naricala je."Neomeđeni je mrtav! Avaj za Domaju! Sve moje staze su zlo, a uništenje ispunjava svaki moj izbor. Odsamog početka navukla sam zlo na nas. Sada više neće biti Svetkovina, a krivica je moja!" Ona diže liceprema Kovenantu i zajeca: "Uzmi štap i udari me, Neverniče!"

Kovenant se prazno zagleda u lokve bola koje su joj bile oči. Obamro je od bola, tuge i neutaženogbesa i nije shvatao zbog čega ona krivi sebe. Sagao se za štap, a onda ju je uzeo za ruku i digao na noge.Page 61



1. Kob poglavara kletnikaUtučen i prazan, vodio ju je u noć sve dok nije isplakala očajanje i dok nije mogla sama da stoji. I sam je želeoda plače, ali u dugotrajnoj borbi protiv bede gubavosti zaboravio je kako i sada je samo mogao da nastavi dahoda. Kada je Atiaran povratila kontrolu nad sobom i otrgla se od njega, bio je svestan da ga optužuje zanešto. Tokom čitave besane noći njihovog puta prema severu nije mogao da učini ništa oko toga.

11. BEZEMLJAŠI

Postepeno noć poče da se tetura kao ošamućena i besciljno zaluta u oblačni dan - hramala jebespućem prelaznog razdoblja kao da nije znano gde se svršava pustara tmine, a gde počinje pepeo dana.Niski oblaci činili su se puni bola - napeti i nespokojni od nakupljene tuge - pa ipak su bili bez ikakvog naboja,nesposobni da prospu kišu, kao da je sam vazduh previše napregnut da pusti suzu. A kroz zoru, Atiaran iKovenant kretali su se teško, neravnomerno, poput odlomaka prekinute tužbalice.

Dolazeći dan nije doneo nikakvu promenu, nije izmenio način na koji su bežali - bez užasa, jer jenjihova sposobnost za strah bila iscrpena - pravo prema severu. Dan i noć nisu bili ništa drugo nego maske,klovnovske odore, preko neprekidne senke na srcu Domaje. Nisu mogli ni naslutiti kolika je šteta naneta tomsrcu. Mogli su samo prosuditi sopstveni bol - i tako su kroz dugu, tegobnu noć i dan koji su sledili prolazakSvetkovine koračali progonjeni onim čemu su bili svedoci, neosetljivi za bilo šta drugo, kao da su u njimaugašeni čak i glad, žeđ i iscrpljenost.

Te noći, njihova tela dođoše do granice izdržljivosti i oni se slepo sručiše u san, nesposobni da idalje mare kakva im je potera na tragu. Dok su spavali, nebo nađe nešto olakšanja za napetost. Plave munješibale su brda; grmljavina je ječala u dugo potiskivanom bolu. Kada se putnici probudiše, sunce je stajalo nadnjima, a odeća im je bila natopljena kišom od prethodne noći. Ali Sunčevo svetlo i jutro nisu mogli da obrišuožiljke sa njihovih ranjenih sećanja. Podigli su se na noge poput leševa - jel i su alianthu, napili se iz potoka - iponovo počeli da hodaju kao u samrtnom grču.

Pa ipak su vreme, al iantha i vazduh Andelejna lagano radili na njihovom ponovnom oživljavanju.Postepeno, Kovenantove umorne misli se pokrenuše; spori užas pokolja povukao se i dopustio poznatijembolu da mu grize utrobu. Mogao je da čuje Atiaran kako viče: Kovenante, pomozi im! i od tog zvuka krv mu seledila od nemoći.

Utvare, utvare! - ječao je mutno, kao iz dalj ine, samome sebi. Bile su tako divne - a on je bio takonemoćan da ih spase.

Pa ipak je Atiaran verovala da je sposoban da ih spase; očekivala je neko iskazivanje moći - poputLene i Baradakasa i svih ostalih koje je sretao, videla ga je kao ponovo rođenog Bereka Troprsta, gospodaradivlje magije. Imaš moć, rekao je Opaki. Nikada nećeš ni saznati šta je to. Nije znao; kako je mogao? Kakveveze ima magija, pa čak i snovi, sa njime?

Pa ipak su utvare odavale počast njegovom prstenu kao da su prepoznale njegovu izgubljenuljudskost. On ih je izmenio.

Posle izvesnog vremena, rekao je, ne nameravajući da govori naglas: "Spasao bih ih, samo da sammogao."

"Imaš moć." Atiaranin glas bio je tmuran, mrtav, kao da više nije sposobna za tugu ili bes."Kakvu moć?" reče on bolno."Zar nosiš belo zlato ni zbog čega?""To je samo prsten. Nosim ga... nosim ga zato što sam gubav. Ništa ja ne znam o moći."Nije ga pogledala. "Ne vidim. Zatvoren si za mene."Na to, poželeo je da se pobuni, da poviče, da je dograbi za ramena i drekne joj u l ice: zatvoren?

Pogledaj - pogledaj me! Ja nisam Berek! Nisam heroj. Muka mi je od toga. Ali nije imao snage. I bio jepreteško povređen - povređen isto toliko Atiaraninim nemogućim zahtevom kao i sopstvenombespomoćnošću.

Kako...?Utvare!Kako je moguće da mi se ovo dešava?Trenutak je prošao dok je ponovo proječao to pitanje. Onda je uzdahnuo u sebi: Trebalo je da

znam - trebalo je da čujem opasnost po sebe u Atiaraninom pevanju predanja o Bereku, da je vidim u Andelejnu, oseti u odbijanju čizama. Ali bio je gluv, slep, neosetljiv. Bio je toliko obuzet kretanjem napred,ostavljanjem ludila iza sebe, da nije obraćao pažnju na ludilo prema kom je težila staza njegovih snova.Njegov san želeo je da on bude junak, spasilac; zbog toga ga je zavodio, nosio sa sobom - gonio ga napredne bi li potrčao, ne obazirući se na sopstveni život, da spase utvare, Domaju, opsenu. Tu je jedina razlikaizmeđu Atiaran i poglavara Kletnika bila u tome što mu je Opaki želeo da ne uspe.

Nikada nećeš znati šta je to. Razume se da nikada neće znati. Bes mu je ispunjavao utrobu ispodzamora. Sanjao je - to je bio odgovor za sve, za nemoguće zahteve koje je Domaja postavljala pred njega,Page 62



1. Kob poglavara kletnikakao i za nemogućnost same Domaje. Znao je u čemu je razlika između stvarnosti i sna; bio je normalan.

Bio je gubavac.Pa ipak su utvare bile tako divne. Poubijane su...Ja sam gubavac!Tresući se, počeo je VPE. Vatru mu paklenu! Kakve veze imaju sa mnom utvare, divlja magija i

Berek prokleti Troprst? Činilo se da mu je telo čitavo - nije mogao da vidi povrede, odeća mu je bila izgužvana,premda čitava - ali kraj Žezlonošinog štapa bio je zacrnjen silom pragrdana. Tako mu pakla! Ne mogu mi toučiniti!

Besom odagnavajući zamor, šepao je kraj Atiaran. Nije ga gledala, kao da uopšte nije razabiralanjegovo prisustvo; a tokom čitavog tog dana ostavio ju je na miru kao da se plašio kako će ona uzvratiti ukolikooj pruži prilku da ga optuži. Ali kada su se te večeri zaustavili, hladnoća noći i oštrina zvezda nateraše ga dapožali gubitak pokrivača i oblučka. Da odvuče pažnju od prazne neudobnosti, poduhvatio se poluzaboravljenihnastojanja da nauči što više o Domaji. Kruto reče: "Reci mi nešto o onome - kogod to bio - što nas je spasao.Tamo nazad."

Duga tišina prošla je pre nego što Atiaran reče: "Sutra." Glas joj je bio bez zračka svetla,neoobasjan bilo čim izuzev obamrlošću i porazom. "Pusti me. Do sutra."

Kovenant klimnu u tami. Ona je otežala od hladnoće i lepetavih krila, ali njoj je mogao odgovoritilakše nego što je mogao uzvratiti Atiaraninom tonu. Dugo se tresao kao da se sprema da zažali svaki san kojie zahvatao bedno čovečanstvo i najzad utonu u tegoban san.

Sledećeg dana, devetog posle Vitog Drvograda, Atiaran ispriča Kovenantu o Neomeđenom, glasomravnim poput zdrobljene stene, kao da je dosegla tačku na kojoj za nju nije ništa predstavljalo ono što jeizgovorila, kako se izrazila. "Postoje oni u Znanstvigoru", govorila je, "koji otkrivaju da ne mogu da rade zaDomaju ili znanstvo drevnih poglavara u društvu bližnjih - poglavara ili znanstvozornika, sledbenika žezla ilimača. Oni koji imaju neku sopstvenu viziju koja ih prisiljava da tragaju za njom u izdvojenosti. Ali njihovapotreba za samoćom ne odvaja ih od ljudi. Oni se podvrgavaju obredu neomeđenja i oslobađaju se svihzajedničkih zahteva da bi tragali za sopstvenim znanstvom uz blagoslov poglavara i poštovanje svih onih kojivole Domaju. Jer poglavari su davno naučili da želja za samoćom ne mora biti sebična, ukoliko je takvom neučine oni koji je ne osećaju.

Mnogi Neomeđeni više se nikada ne vrate. Ali priče su narasle oko onih koji nisu u potpunostiiščezli. Za neke se priča da znaju tajne snova, za druge da se bave dubokim misterijama u veštini isceljenja,za treće da su prijatelji sa životinjama, da govore njihov jezik i da ih dozivaju u pomoć u trenucima prekepotrebe.

Takav jedan Neomeđeni nas je spasao..." Njen glas u trenutku zadeblja, "...izučavalac utvara iprijatelj sitnog šumskog zverinja. Znao je više o Sedam krugova nego što su moje uši ikada čule." Tiho jezaječala. "Moćan čovek, a da bude tako sasečen. On je oslobodio utvare i spasao nam živote. Kako bih volelada toliko vredim. Sedmice mu! Nikada pre se nijedno zlo nije usmerilo na utvare Andelejna. Ni Sivi Krvnik ličnonije se nikada usudio - a rečeno je da ni sam Obred obesvećenja nije imao moći da ih dodirne. Sada mi nasrcu leži da više nikada neće plesati."

Posle teške pauze produžila je: "Nije važno. Sve stvari se okončavaju, u iskrivljenju ili smrti. Tugapripada onima koji se i nadaju. Ali taj Neomeđeni je dao život da bi ti, tvoja poruka i tvoj prsten stigli dopoglavara. To ćemo izvesti, da bi žrtva dobila smisao."

Ponovo je na trenutak zaćutala, a Kovenant se upita: da li je to razlog? Da li zbog toga živimo? Dabismo poništili smrt drugih? Ali ništa nije rekao i Atiaranine misli ubrzo došepaše natrag na temu. "AliNeomeđeni. Neki su sanjari, neki iscelitelji, neki dele život sa životinjama. Neki idu pod zemlju da bi razotkrilitajne jamnika, drugi proučavaju znanstvo Demonije - kakvo već znanje vodi ličnu viziju Neomeđenog. Čak

sam čula da se šapuće kako neki Neomeđeni slede predanje o Kaeroilu Divogorniku iz Garotinog Čestara ipostaju Šumnici. Ali opasna je to misao, čak i kada se samo prošapće.

Nikada ranije nisam videla Neomeđenog. Ali sam slušala obred neomeđenja. Peva se himna."Turobno je stala da recituje:

SlobodanNeomeđenIspoveđenSlobodanSanjaj da će u stvarnost preći sanOči zatvori dok ne ugledaš danNemo proroštvo ispevaj vanI budi

SlobodanNeomeđenPage 63



1. Kob poglavara kletnikaIspoveđenSlobodan.

Ima još, ali se u svojoj slabosti ne mogu setiti - može biti da više nikada neću pevati nijednu pesmu."Zategla je haljinu oko ramena kao da se kroz nju probija ledeni vetar i više ništa nije rekla čitavog dana.

Te noći, kada su se ulogorili, Kovenant opet nije mogao da spava. Nevoljno je ležao budan i čekaoda se pojavi srp mladog meseca. Kada se ovaj najzad diže iznad Bregova, njega zgrozi kada je video da ovajviše nije srebrnastobeo, već crven - boje krvi i Drulovih očiju boje lave.

Bojio je Bregove neispravnošću, davao noći prisenak grimiza, kao da je krvavi znoj bacio sjaj prekogrmlja, drveća, trave i obronaka, kao da je čitav Andelejn podvrgnut mučenju. Pod njim, povređeno tle treptaloe kao da se trese.

Kovenant je piljio u njega, ne mogavši da sklopi oči. Iako je svim srcem želeo društvo, stegao jezube i odbio da probudi Atiaran. Sam i drhtav, sa Baradakasovim štapom stegnutim u oznojenim rukama,sedeo je sve dok Mesec nije zašao, a onda spavao na rubu očaja sve do zore.

A četvrtog dana posle noći plesa on je bio taj koji je određivao brzinu njihovog putovanja.Povećavao je brzinu sve više i više kako je dan prolazio, kao da se plaši da ih krvavi Mesec sustiže.

Kada su se zaustavili da provedu noć, dao je Atiaran štap i nagnao je da sedi i da čeka Mesec. Ovajse pojavi iza obzorja u grimiznoj izmaglici, podigavši se u nebesa poput krvavog srpa. Bio je primetno punijinego prethodne noći. Gledala ga je kruto, stežući štap, ali nije povikala. Kada je okusila njegovu neispravnost,rekla je bez glasa: "Nema više vremena", i okrenula lice u stranu.

Ali kada je jutro došlo, ponovo je uzela na sebe određivanje njihove brzine. Pod pokrovomosakaćenog Meseca kao da je dostigla novu odlučnost i sada je gonila sebe kao da je tera neka kletva ilibičevanje koje je golom odlučnošću odbijalo logiku poraza. Činilo se da veruje da je izgubila sve za sebe i zaDomaju, pa ipak je način na koji je hodala pokazivao da bol može da bude isto toliko oštar podstrekač kao ibilo šta drugo. Kovenant ponovo zateče sebe kako žuri što više može ne bi li održao korak sa njenim silovitimleđima.

Prihvatio je njenu brzinu u ime složenog straha; nije želeo da ga dostignu sile koje su u stanju danapadnu utvare i oboje mesec krvlju. Ali pazio je na VPE i druge oblike sopstvene zaštite. Da je mogao danađe ma kakvu oštricu osim peroreza, brijao bi se pomoću nje.

Proveli su sledeći dan, deo noći i jutro sledećeg dana teturajući se napred na samom rubu trka.Kovenant je držao brzinu što je bolje mogao, ali dugi dani i besane noći iscrpli su mu životne sokove, učinili mukorake neravnomernim, a mišiće neposlušnim. Sve se više i više oslanjao o štap, nesposoban da održiravnotežu bez njega. A čak i bez njega možda bi padao da su takvim korakom išli po nekoj drugoj oblasti. Alioštra bit Andelejna ih je održavala. Zdravi vazduh isceljivao im je pluća, gusta trava primala je poput jastukanjihove bolne zglobove, zlatan ih je branio od sunca, blagovnjače su prskale od energije u njegovim ustima. Inajzad, blizu podneva šestog dana, on i Atiaran isteturaše se preko vrha brega i na dnu padine pred sobomugledaše reku Opčarnicu.

Plava pod azurnim nebom, meandrirala je široka, tiha i spora gotovo pravo prema istoku prekonjihovog puta poput oznake ili granice dostignuća. Dok je skretala i tekla između Bregova imala je sjajmladosti, iskru skrivenog zadovoljstva koja je mogla prsnuti u smeh istog trenutka kada je neko zagolica ponekom grebenu. A voda joj je bila čista, bistra i sveža poput ponude krštenja. Kada je ugleda, Kovenant osetisilovitu želju da zaroni u nju, kao da taj tok ima moć da spere njegovu smrtnost.

Ali pažnja mu bi skrenuta gotovo trenutno. Na izvesnom rastojanju prema zapadu, krećući seuzvodno središtem reke, nalazio se čamac sa nekom visokom prilikom na krmi. U istom trenutku kada tougleda, Atiaran oštro povika, poče da maše rukama, a zatim potrča niz padinu, dozivajući sa mahnitim

prizvukom u glasu: "Živeo! Pomoć! Vrati se! Vrati se!"Kovenant je pošao za njom sa manje hitnje. Pogled mu je bio prikovan za čamac.Jednim zamahom pramca ovaj se okrete prema njima.

Atiaran ponovo zabaci ruke u vazduh, još jednom povika, a onda se sruči na tlo. Kada je Kovenantstigao do nje, sedela je kolena privučenih uz grudi, a usne su joj se tresle kao da će joj se lice raspasti.Grozničavo je piljila prema sve bližem čamcu.

Kako se ovaj primicao, Kovenant poče da primećuje sa sve većim iznenađenjem koliko je visokaprilika za krmom. Pre nego što se čamac našao na stotinak stopa od njih, bio je siguran da je krmanoš dvaputviši od njega. I nije mogao da vidi nikakvo pogonsko sredstvo. Činilo se da plovilo nije ništa drugo do džinovskičamac za veslanje, ali nije bilo držača za vesla, niti vesala, niti motki za guranje. Razjapio je usta premačamcu dok je ovaj klizio sve bliže.

Kada se našao na trideset stopa od njih, Atiaran se diže na noge i povika: "Živeo, Kamenbrate!Džinovi Primorci drugo su ime za prijateljstvo! Pomozi nam!" Čamac je produžio da klizi prema obali, ali

krmanoš nije govorio; ubrzo Atiaran dodade šapatom koji je samo Kovenant mogao čuti: "Preklinjem te."Džin je i dalje ćutao dok je prilazio. Pri samom kraju okrenuo je krmu tako da je pramac čamcaPage 64



1. Kob poglavara kletnikapošao ravno prema obali. A onda, upravo pre nego što će plovilo naleteti, svalio je svu težinu na krmu. Pramacse diže iz vode i bezbedno se smesti na par jardi od Atiaran i Kovenanta. Trenutak potom, džin je stajao prednjima na travi, nudeći im pozdrav dobrodošlice.

Kovenant zavrte glavom u čudu. Osećao je da nije moguće da bilo ko bude toliko veliki; džin jemerio najmanje dvanaest stopa. Ali kamena čvrstina džinovog prisustva protivurečila mu je. Džin mu je

pogađao čula onoliko opipljivo koliko bi to učinio pad po grubom kamenju.Čak i za nekoga ko je visok dvanaest stopa, delovao je nabijen čvorovima mišića, poput oživeloghrasta. Bio je odeven u teški kožni prsnik i uvijače i nije nosio oružje. Kratka brada, kruta poput gvožđa, štrčalamu je sa lica. A oči su mu bile sitne, duboko usađene i pune žara. Ispod njegovih obrva, uzdignutih nad očimapoput zidova tvrđave, pogled mu je prodorno blistao, kao da zrači njegove skrivene misli. Pa ipak, i poredupečatljive pojave, odavao je utisak dobroćudnosti koja je protivurečila svemu tome, neizmerno dobrograspoloženja.

"Živela, Kamensestro", reče on mekim, treperavim tenorom koji je zvučao previše lako i blago zatako mišićav vrat. "U čemu je tvoja hitnja? Moja je pomoć voljna, ali ja sam izaslanik i moja misija dopuštamalo odlaganja."

Kovenant je očekivao da Atiaran u jednom naletu izbaci molbu; oklevanje sa kojim je susrelaponudu džina uznemirilo ga je. Jedan dugačak trenutak grickala je usne kao da žvaće buntovno meso,tragajući za rečima koje će dovesti na jedan ili drugi način do izbora koji je mrzela. Onda, očiju oborenih kao usramu, nesigurno promrmlja: "Kuda ideš?"

Na njeno pitanje, oči džina sevnuše, a glas mu zaklokota poput izvora vode iz stene kada je rekao:"Moje odredište? Ko je toliko mudar da zna sopstveni cilj? Ali krenuo sam za - ne, to ime je preduga priča zavreme kao što je ovo. Idem do Poglavarevog Konaka, kako ga zovete vi ljudi."

I dalje oklevajući, Atiaran upita: "Kako ti je ime?""To je druga duga priča", odvrati džin i ponovi: "U čemu je tvoja hitnja?"

Ali Atiaran je tvrdoglavo ustrajala: "Tvoje ime."Ponovo blistanje izbi ispod masivnih obrva džina. "U imenima je skrivena moć. Ne želim da me

priziva iko osim prijatelja.""Tvoje ime!" zaječa Atiaran.Na trenutak džin neodlučno zastade. Onda reče: "Vrlo dobro. Iako moja misija nije laka, odgovoriću

zarad prijateljstva između moga i tvoga naroda. Ukratko, ime mi je Srdosolja Penosled."Naglo, neki otpor, neka mržnja prema sostvenoj odluci srušiše se u Atiaran, kao da je najzad

poražena poverenjem džina. Digla je glavu, pokazavši Kovenantu i Penosledu skršeni krajolik iza svojih očiju.Sa teškom odlučnošću, uputila je pozdrav dobrodošlice. "Neka bude tako. Srdosoljo Penoslede, Kamenbrate iizaslaniče džinova, zadužujem te silom tvog imena i velikim zavetom vere koji je učinjen između DamelonaDžinoljuba i tvog naroda, da povedeš ovog čoveka, Tomasa Kovenanta, Nevernika i stranca u Domaji, ubezbednosti do Veća poglavara. On nosi poruku veću sa Kevinovog Vidikovca. Dobro ga pazi, Kamenbrate. Jane mogu da idem dalje."

Šta? - zinu Kovenant. U iznenađenju, gotovo da se naglas pobunio. Da se odrekneš osvete? Aliuzdržao se, dok su mu se misli kovitlale, i sačekao da zauzme položaj koji će moći da shvati.

"Ah, suviše si brza u prizivanju tako ponositih imena", reče džin blago. "Prihvatio bih tvoj nalog i beznjih. Ali pozivam te da nam se pridružiš. U Poglavarevom Konaku čekaju isceljenja kakva su drugde retka. Zar nećeš da pođeš? Oni koji te čekaju ne bi se pobunili protiv takvog boravka - ne, ako bi te videli ovakvu kakvu tea sada vidim."

Gorčina iskrivi Atiaranine usne. "Jesi li video mladi Mesec? To potiče od poslednjeg isceljenja kojesam potražila." Kada je produžila, glas joj posive od prezira prema samoj sebi. "Zaludan je zadatak koji sam ti

poverila. Već sam izazvala njegov neuspeh. Bilo je ubistava u svim mojim izborima otkako sam postala vodičovom čoveku, takvih ubistava..." Zagrcnula se na žuči onoga što je videla i morala je silovito da proguta prenego što je produžila. "Zbog toga što nas je staza koju sam odabrala vodila preblizu Planini Groma. Prošao sipokraj tog mesta. Mora da si video zlo koje je tamo na delu."

Kao iz daljine, džin reče: "Video sam.""Pošli smo svesno prema tom zlu, umesto da putujemo preko Središnjih zaravni. A sada je

prekasno za sve. On - Sivi Krvnik se vratio. Odabrala sam takav put jer sam želela isceljenje za samu sebe.Šta će biti sa poglavarima ako sada zatražim da mi pomognu?"

Da odustaneš od osvete? - začudio se Kovenant. Nije mogao da shvati. Potpuno se okrenuo premanjoj i stao da joj proučava lice, pokušavajući da joj sagleda zdravlje, duh.

Izgledala je kao da je u stisku razorne bolesti. Crte su joj se istanjile i postale oštrije; duboke oči bilesu joj zasenjene, zastrte tamom; iz usana joj je nestala sva krv. A uspravno, sredinom njenog čela, pružala seduboka linija poput rascepa u lobanji - delo neotklonjivog očajanja. Tu su bila urezana bespuća ličnog bola,

koja je držala samo čistom snagom volje, i povreda koju je nanela sebi zato što je tako postupila.Najzad Kovenant razabra moralnu borbu koja ju je razdirala, trostruki sukob između mržnje premaPage 65



1. Kob poglavara kletnikanjemu, njenog straha za Domaju i gađenja prema sopstvenoj slabosti - sukob čija joj je veličina iscrpla sveskrivene izvore, svela je na potuno osiromašenje. Taj prizor mu postide srce, natera ga da obori pogled. Nerazmišljajući, poseže prema njoj i reče glasom punim protivurečnih molbi: "Nemoj se predati."

"Da se predam?" jeknu ona od besa i povuče se od njega. "Da sam se predala, probola bih te tugde stojiš!" Iznenada, gurnula je ruku u odoru i izvukla kameni nož nalik onome što ga je Kovenant izgubio.

Kada ga je pokazala, ona siknu: "Od Svetkovine - otkako si dozvolio smrt utvara - ovaj nož vapi za tvojomkrvlju. Druga zlodela da odložim u stranu. Govorim o onima koje si počinio prema meni. Ali to...! Da dopustištakvo skrnavljenje...!"

Divljački je hitnula nož u tle, tako da se zabio do balčaka u travu kraj Kovenantovog stopala. "Pazi!"povika ona i u tom trenutku glas joj naglo postade gladak, smiren. "Ranila sam Zemlju umesto tebe. Uklapase. Malo sam šta drugo činila otkako si zašao u Domaju.

A sada počuj moju poslednju reč, Neverniče. Puštam te da odeš, jer me ta odluka nadilazi.Donošenje na svet dece u Kamendolu ne čini me pogodnom za takve izbore. Ali neću mešati sopstvene željeu nadu Domaje - koliko god ta nada bila jadna. Upamti da sam povukla ruku - održala sam svoj zavet."

"Jesi li?" upita je on, gonjen složenim porivom saosećanja i bezimenog gneva.Uperila je drhtavi prst prema nožu. "Nisam te povredila. Dovela sam te ovde.""Povredila si sebe.""Takav je moj zavet", dahnu ona kruto. "A sada, zbogom. Kada se budeš bezbedno vratio na

sopstveni svet, upamti šta je to zlo."Želeo je da se pobuni, da raspravlja, ali njena osećanja su ga prevladala i on oćuta pred silinom

njene odlučnosti. Pod prinudom njenog pogleda, sagao se i iščupao nož iz trave. Lako je izišao. Napola jeočekivao da vidi krv kako curi iz zaseka koji je načinila u busenu, ali gusta trava sklopila se oko uboda,potpuno ga sakrivši poput oproštaja. Nesvesno, on oproba oštricu palcem, oseti njenu opipljivost.

Kada je ponovo digao pogled, vide da se Atiaran penje uz breg i odlazi, krećući se neravnomernimkorakom bogalja.

To nije pravo! - htede da poviče za njenim leđima. Imaj milosti! Sažaljenja! Ali jezik mu je suvišeodebljao od bola njenog povlačenja; nije mogao da govori. Oprosti bar sebi. Zategnutost njegovog lica dalamu je ogavan utisak da se ceri. Atiaran! - zaječa on u sebi. Zbog čega smo toliko nemoćni?

U njegov bol nežno se umeša glas Džina: "Hoćemo li da pođemo?"Utučeno, Kovenant klimnu. Otrgao je oči od Atiaraninih bolnih leđa i zadenuo nož za pojas.Srdosolja Penosled pokaza mu da se popne u čamac. Kada se Kovenant prebaci preko ograde i

sede na klupu na pramcu - jedino sedište na trideset stopa dugačkom plovilu koje je bilo dovoljno malo zanjega - Džin kroči na palubu, odgurnuvši se istovremeno sa obale. Onda je otišao do široke, plitke krme.Stojeći na njoj, dograbio je kormilo. Nalet sile poteče kroz trup. Pokrenuo je plovilo sa rečne obale u maticu iubrzo se kretao zapadno među Bregovima.

Čim je zauzeo mesto, Kovenant se sa ukusom bola u grlu okrete da bi gledao Atiaran kakonapreduje uz padinu brega. Ali tok sile koji je pokretao čamac zadavao je brzinu oštru poput trka i za nekolikotrenutaka rastojanje svede Atiaran na smeđu mrlju u bujnom zelenilu Andelejna, koje je donosilo zaborav.Oštrim naporom prisilio je oči da je ostave i naterao sebe da umesto toga potraži pogledom izvor pokretačkesile čamca.

Ali nije mogao da opazi takav izvor. Čamac je išao glatko protiv struje kao da ga vuče neka riba.Nije imao nikakvog pogona koji je on mogao razaznati. Pa ipak, nervi su mu bili osetljivi na energiju koja jetekla kroz trup. Nerazgovetno je upitao: "Šta pokreće ovu stvar? Ne vidim nikakav motor."

Penosled je stajao na krmi, lica okrenutog uzvodno, sa visokim kormilom pod levicom i desnicom

dignutom visoko u rečne lahore; nešto je pevušio, neku vrstu napeva na jeziku koji Kovenant nije razumeo -pesmu sa slanim prizvukom talasa koji se razbijaju o obalu, poput ukusa mora. Trenutak posle Kovenantovogpitanja nastavio je talasavu pesmu. Ali uskoro se jezik promeni i Kovenant ga razabra kako peva:

Kamen i more duboko su u životu,Dva nepromenljiva simbola sveta:Trajnost u počinku i trajnost u pokretu;Učesnici sile što večno traje.

Onda Penosled zastade i pogleda Kovenanta; dobro rapoloženje iskrilo mu se pod neprobojnimobrvama. "Stranče u Domaji", reče on. "Zar te ta žena nije ničemu naučila?"

Kovenant se ukruti u sedištu. Ton Džina kao da je ponižavao Atiaran, poricao cenu koju je moralada plati; njegovo blago, neprobojno čelo i pogled pun veselja činili su se nepristupačni saosećanju. Ali njen bol

bio je živ u Kovenantu. Bila je lišena toliko normalne ljudske ljubavi i topline. Glasom krutim od besa, onodvrati: "Ona je Atiaran, družbenica Trelova iz Kamendola Mithil, i učinila je mnogo više nego da me samoPage 66



1. Kob poglavara kletnikapodučava. Provela me je bezbedno pokraj Besomuka, ubijenog Putnima, okrvavljenog Meseca, pragrdana -da li bi ti to mogao da učiniš?"

Penosled ne odgovori, ali osmeh mu se veselo raširio preko lica, podigavši kraj njegove brade kao upodrugljivom pozdravu.

"Tako mi pakla!" usplamte Kovenant. "Misliš li da lažem? Ne bih se ponižavao da te lažem."

Na to, Džinovo veselje prsnu u visoki, penušavi smeh od koga mu se zabacila glava.Kovenant je gledao, sav narogušen od besa, dok se Penosled smejao. Kratko vreme je trpeouvredu. Onda skočio sa sedišta i diže štap da udari Džina.

Penosled ga zaustavi smirujućim pokretom. "Polako, Neverniče", reče on. "Hoćeš li se osećati višimako ja sednem?"

"Pakla mu i krvi!" zaurla Kovenant. Divlje zamahnuvši rukama, on udari u daske na dnu krajemštapa koji su zacrneli pragrdani.

Čamac poskoči kao da je udarac izazvao grčeve u reku. Zateturavši se, Kovenant dograbi ograduda ne bude bačen u vodu. U trenutku, grč prođe, ostavljajući suncem osvetljeni tok isto onoliko mirnim kao iranije. Ali on nastavi da steže ogradu tokom nekoliko dugih otkucaja srca, dok su mu živci igrali, a prsten teškopulsirao.

Kovenante, zarežao je da primiri sebe, bio bi smešan da nisi toliko - smešan. Uspravio se i stajaonapetih nogu sve dok nije poput dželata dograbio svoja osećanja oko vrata. Onda okrenu pogled premaPenosledu, proveri džinov oreol. Ali nije mogao da oseti nikakvo zlo; Penosled je delovao zdravo poputprirodnog granita. Smešan! - ponovi u sebi Kovenant. "Ona zaslužuje poštovanje."

"Ah, oprosti mi", reče džin. Jednim trzajem, spustio je kormilo tako da je mogao da ga drži podmiškom u sedećem položaju. "Nisam nameravao da izrazim nepoštovanje. Tvoja odanost izaziva olakšanje umeni. A ja znam kako da cenim ono što je postigla." Seo je na krmu i naslonio se na kormilo tako da su mu očibile samo stopu iznad Kovenantovih. "Da, a isto tako i kako da žalim za njom. Nema nikoga, ni čoveka, nidžina, ni Ranihina, koji bi te doveo do - do Poglavarevog Konaka brže od mene."

Onda mu se osmeh vrati. "Ali ti, Tomase Kovenante, Neverniče i stranče u Domaji - ti previše lakousplamtiš. Smejao sam se kada sam te video jer si ličio na petlića koji preti Ranihinu. Traćiš se, TomaseKovenante."

Kovenant dvostruko obuzda bes i reče: "Da l i je zaista tako? Prebrz si u donošenju suda, džine."Novi vodoskok smeha briznu iz Penosledovih grudi. "Hrabro rečeno! Eto nove stvari u Domaji -

čovek koji optužuje džina za žurbu. Pa, u pravu si. Ali zar nisi znao da nas l judi smatraju...", ponovo senasmejao, "...promišljenim narodom? Ja sam odabran za izaslanika zbog toga što su kratka ljudska imena,koja lišavaju nosioce toliko istorije, moći i značenja, za mene lakša nego za većinu mojih sunarodnika. Alisada se čini da su previše laka." Još jednom je zabacio glavu i ispustio bujicu najdubljeg veselja.

Kovenant se mrgodio prema džinu kao da mu je nerazumljivo sve njegovo veselje. Onda se sanaporom sabrao, bacio štap na dno čamca i seo na pramac, okrenut napred, prema zapadu i popodnevnomsuncu. Penosledov smeh zvučao je zarazno, sadržavao je boju jednostavne radosti, ali mu se on odupirao.Nije mogao dozvoliti da bude žrtva novih zavođenja. Već je izgubio veći deo sebe nego što se mogao nadatida će ponovo zadobiti.

Nervi se ne regenerišu. Ponavljao je te reči kao da su privatna litanija, ikona njegovog ugroženog ja.Džinovi ne postoje. Znam razliku.

Idi dalje, preživi.Grizao je usne kao da će mu taj bol pomoći da održi ravnotežu, da zadrži bes pod kontrolom.Za njegovim leđima, Srdosolja Penosled ponovo poče blago da peva. Njegova pesma vila mu se

kroz grlo poput dugačkog rta prema moru, dizala se i spuštala poput prikupljanja plime, a vetrovi daljina duvali

su kroz njene arhaične reči. U određenim razmacima, vraćale su se na refren:

Kamen i more su duboko u životu...

a onda bi ponovo odlutale. Zvuk dugog izbivanja podseti Kovenanta na umor i on se skupi napramcu da otpočine.

Penosledovo pitanje vrati ga iz tumaranja po mislima. "Da li si pripovedač, Tomase Kovenante?"Odsutno je odvratio: "Bio sam, nekada.""I odustao? Ah, tužna je to priča u tri reči, najtužnija od svih koje si mi mogao reći. Ali život bez priča

e poput mora bez soli. Kako preživljavaš?"Kovenant prekrsti ruke preko ograde i osloni bradu o njih. Kako se čamac kretao, Andelejn se

neprekidno otvarao pred njim poput pupoljka; ali on nije obraćao pažnju na to, usredsređen umesto toga natužbalicu vode oko pramca. Nesvesno, stegao je pesnicu preko prstena. "Preživljavam."

"Još jedna?" odvrati Penosled. "U jednoj reči, priča još tužnija od prve. Ne govori više - jednom rečićeš me rasplakati."Page 67



1. Kob poglavara kletnikaUkoliko je džin nameravao da nanese neku uvredu, Kovenant nije uspevao da je razabere.

Penosled je zvučao kao da ga napola čika, a napola saoseća. Kovenant sleže ramenima i nastavi da ćuti.Nekoliko trenutaka kasnije džin nastavi: "Pa, ovo je za mene loša novost. Naše putovanje neće biti

lako, a ja sam se nadao da bi ti mogao da olakšaš milje nekom pričom. Ali nije važno. Sudim da ionako ne bipričao nikakve vesele priče. Besomuci. Pobijeni Putnimi i utvare. Pa, ponešto od toga me ne iznenađuje - naši

stari često su pretpostavljali da Dušomor neće tako lako umreti kao što se jadni Kevin nadao. Kamena mu imora! Čitavo to obesvećenje - uništavanje i otimanje - zarad lažne nade. Ali mi imamo izreku i ona smirujenašu decu - ono malo koliko ih već ima - kada plaču za svojim narodom, za domom i za društvom ljudi kojesmo izgubili; kažemo: radost je u ušima koje slušaju, a ne u ustima koja govore. Svet ima malo priča koje susame po sebi dobre, a mi moramo imati vesele uši da bismo se oduprli Opačiji. Slava neka je Tvorcu! StariDamelon Džinoljub znao je vrednost dobrog smeha. Kada smo stigli u Domaju, bili smo previše ophrvanibolom da bismo se borili za pravo da preživimo."

Dobar smeh, uzdahnu Kovenant turobno. Jesam li se ja nasmejao dovoljno za čitav život u onomalo vremena?

"Vi ljudi ste jedna nestrpljiva gomila, Tomase Kovenante. Misliš li da okolišam? Nimalo - žurnoprelazim na suštinu. Pošto si odustao od pripovedanja priča i pošto izgleda da nijedan od nas dvojice nijedovoljno srećan da podnese prepričavanje sopstvenih doživljaja - onda mi nema druge do da sampripovedam. Ima snage u pričama - preporoda srca i očvršćenja mišica - a čak je i džinovima neophodnasnaga kada se poduhvate zadatka kao što je moj."

Zastao je, a Kovenant, koji nije želeo da ovaj prekine - glas džina kao da se preplitao sa tokom vodeoko čamca u smirujuću pređu - izgovori u tišinu: "Pričaj."

"Ah", odvrati Penosled, "to nije bilo tako loše. Popravljaš se nasuprot samom sebi, TomaseKovenante. No, dobro. Obraduj uši i veselo slušaj, jer ja nisam dobavljač tuge - iako se u trenucima delanjanećemo povući pred činjenicama. Ako bi od mene zatražio da ovde skrenem tvoj tok, zahtevao bih od tebesvaku pojedinost tvoga puta pre nego što napravim tri koraka u Bregove. Skretanje je opasno i previše čestopostaje nemoguće - već pređeni put se izgubi, ili se putnik izmeni bez nade za oporavak.

Ali moraš shvatiti, Neverniče, da je odabir priče stvar svesnog izbora. Stari jezik džinova predstavljavrelo priča, a za prepričavanje nekih među njima potrebni su dani. Jednom, kao dete, čuo sam tri putauzastopce priču o Bagunu Nepodnošljivom i Telmi Dvopest koja ga je ukrotila - a to je priča koja zavređujesmeh - al i prošlo je devet dana pre nego što sam to shvatio. Međutim, ti ne govoriš jezikom džinova, aprevođenje je dug poduhvat, čak i za džina, tako da se problem odabira pojednostavljuje. Ali duhovno blagonašeg života u Primorju, otkako naši brodovi nađoše Domaju, sadrži mnogo puta po mnogo priča - priča ovladavini Damelona Džinoljuba, Lorika Zloupokojitelja i Kevina, koga sada nazivaju Zemljogubom - priča oizgradnji, uklesivanju u planinu Veselkamena, časne stene, 'Spomen-rukotvorine o jedinstvu i odanosti uvečnom kamenu vremena', kako je nekada pevao Kevin, najmoćnije delo koje džinovi stvoriše u Domaji, hramza naše ljude da ga pogledaju i prisete se šta može da bude dostignuto - priče o putovanju koje nas je spasloObesvećenja i o mnogim isceljenjima novih poglavara. Ali odabir je ponovo lak jer si ti stranac. Ispričaću ti prvupriču Džinova Primoraca - Pesmu Bezemljaša."

Kovenant se obazre oko sebe po blistavom plavom spokoju Opčarnice i smesti se da slušaPenosledovu priču. Ali pripovedanje nije smesta počelo. Umesto da otpočne priču, džin se vrati drevnomnapevu, zamišljeno pletući melodiju tako da se razvijala poput putovanja reke prema moru. Dugo je pevao ipod dejstvom njegovog glasa Kovenant poče da drema. Previše je iscrpljenosti proteklo kroz njegove kosti dabi mu pažnja bila stalno napeta. Dok je čekao, oslanjao se o pramac poput umornog plivača.

Ali onda modulacija izoštri napev džina. Melodija poprimi oštrije crte i pretvori se u tužbalicu. Uskoroe Penosled pevao reči koje je Kovenant mogao da razume.

Mi smo Bezemljaši -Izgubljeni putnici sveta.U zemlji iza Mora izlazećeg suncaživeli smo, imali domove i raslirazvijali jedra na vetrune mareći za opasnost i gubitke.

Mi smo BezemljašiOd doma i ognjištasvetih kamenih obitavališta koja izradiše naše rukerazvili smo jedra pred vetrom sa zvezdai poneli život zemljama preko sveta

ne brinuvši se za opasnost i gubitke.

Page 68



1. Kob poglavara kletnikaMi smo Bezemljaši -Izgubljeni putnici sveta.Od pustinjske obale do stenovitog grebena,doma ljudi i šumskih zemalja vilenjaka na kraj moraod sna do sna razvijali smo jedra

i smešili se na dugu našeg gubitkaSada smo Bezemljaši,lišeni korena, roda i poroda.Iz drugih tajanstava zadovoljstvaraširismo jedra da vratimo se svojim putemali vetrovi života nisu duvali kako smo htelii zemlja iza mora beše izgubljena.

"Ah, kamena mu i mora! Znaš li za staro predanje-znanstvenicu o ranjenoj dugi, TomaseKovenante? Kaže se da u najdrevnija vremena prošlosti na Zemlji nije bilo zvezda na nebu. Nebesa su bilapraznina koja nas je razdvajala od večne Vaseljene Tvorca. Tamo je živeo on sa nebrojenom blistavomdecom i hodili su uz muziku igre i radosti.

Dok su se doba kretala od večnosti prema večnosti, Tvorac požele da stvori novu stvar zaradsrećnih srca dece. On se spusti do velikih kovačnica i kotlova svoje moći, pa je kuvao, udarao čekićem i bacaozaboravljene čini. A kada je završio, okrenuo se nebesima i hitnuo mistično delo na nebo - i gle! Duga je širilaruke preko Vaseljene.

Na trenutak, Tvorac beše zadovoljan. Ali onda pažljivo pogleda dugu - a tamo, visoko u titravoj traci,ugleda ranu, pukotinu u lepoti koju je načinio. Nije znao da ga je njegov Neprijatelj, demonski duh mraka i bolakoji je puzao utrobom čak i njegove Vaseljene, video na poslu i bacio čini u malter njegovog dela. I tako jesada duga, dok je stajala na nebu bila pokvarena.

Obuzet jadom, Tvorac se vrati do radionice da nađe lek za svoje delo. Ali dok je radio, njegovadeca, njegova nebrojena blistava deca, nađoše dugu i ispuni ih ushićenje pred njenom lepotom. Zajedno su seuspeli u nebesa i stali veselo da skaču po luku, da igraju radosne igre po njegovim bojama. Visoko na traciotkriše ranu. Ali nisu je shvatili. Radosno pevajući, zaplesali su kroz ranu i našli se u našem nebu. Taj novi,neosvetljeni svet još im se više dopao i oni su se premetali po nebu sve dok se ono ne zaiskri od veselja igre.

Kada ih je ta zabava zamorila, pokušali su da se vrate u svoju Vaseljenu svetlosti. Ali vrata su bilazatvorena. Jer Tvorac je otkrio delo Neprijatelja - uzrok rane - i u besu njegov um se zamračio. Nerazmišljajući, strgao je dugu sa nebesa. Sve dok mu se gnev nije okončao nije shvatio da je zarobio decu unašem nebu. I tako su tu ostali, zvezde da navode putnike naših noći, sve dok Tvorac ne istera Neprijatelja izsvoje Vaseljene i nađe načina da vrati decu kući.

Tako beše i sa nama, Bezemljašima. U našoj davno izgubljenoj stenovitoj domovini živeli smo icvetali među svojima, a kada smo naučili da putujemo morem, samo smo još više napredovali. Ali urazdraganosti svoga veselja, zdravlja i lutanja, izdali smo sebe i poneli se budalasto. Sagradili smo dvadesetvaljanih brodova, svaki od njih dovoljno veliki da bude zamak za vas ljude, i dali zavet među sobom da ćemooploviti i otkriti čitavu Zemlju. Ah, čitavu Zemlju! U dvadeset brodova, dve hiljade džinova oprostilo se sabližnjima, obećavši da će doneti u pričama svako lice mnogostrukog sveta - a onda pođoše u sopstveni san.

Džinovi su plovili od mora do mora, kroz buru i zatišje, žeđ, glad i obilje, između grebena i obala,uživajući u ugrizima slanog vazduha, dahu mornarskog života i večnoj borbi sa okeanom, "trajnošću upokretu" - i u oduševljenju u vezivanju novih naroda u mrežu lutanja.

Tri broda su izgubljena posle pola pokolenja. Stotinu džinova odabra da ostane i živi život sašumskim vilenjacima Elohimima. Dve stotine izgibe u ratnoj službi Bhrathaira, koje gotovo uništiše peščanegorgone iz velike pustinje. Dva broda se nasukaše i propadoše. A kada su prva deca rođena na putu dovoljnoodrasla da i sama postanu mornari, petnaest brodova okupilo se radi većanja i okrenulo misli Domu - jer sushvatili ludost zaveta i osetili zamor od borbe protiv mora.

I tako podesiše jedra prema zvezdama i potražiše Dom. Ali bili su sprečeni. Poznati putevi vodili suih u neznane okane i nepoznate opasnosti. Bure su ih gonile sve dok nisu zaboravili gde su, dok im bičevanjeužadi nije odralo ruke do kostiju, a talasi se dizali protiv njih kao da ih mrze. Još pet brdova je izgubljeno - iakoe olupina jednog od njih nađena, a mornari sa drugoga spaseni sa ostrva na kome su doživeli brodolom. Krozled koji ih je držao u zahvatu tokom mnogih godišnjih doba, ubijajući ih na stotine - kroz zatišja koja su ihzbližila smrti od gladi - oni su opstajali u borbi za život i za Dom. Ali nesreće obrisaše sve znanje o njihovimputevima, sve dok više nisu zaboravili gde su i kuda idu. Kada su stigli do Domaje, baciše kotve. Manje odhiljadu džinova kročilo je na kamenite obale Primorja. U očajanju, okanili su se razmišljanja o Domu.

Ali prijateljstvo vrhovnog poglavara Damelona Džinoljuba ih obnovi. On vide predskazanje novesreće u svom moćnom znanstvu i na njegovu reč srca džinova se primiriše. Načinili su Primorje svojimPage 69



1. Kob poglavara kletnikastaništem, zakleli se odanosti poglavarima - i poslali tri broda u potragu za Domom. Od tog vremena - tokomviše od tri puta po tri hiljade godina - uvek je bilo brodova sa Džinovima na moru, koji su na smenu tragali zazemljom, dok su tri nova stajala spremna kada bi se stari vratili, ruku praznih i bezuspešnih. I dalje smoBezemljaši, izgubljeni u lavirintu budalastog sna.

Kamena mu i mora. Mi smo dugovečan narod u poređenju sa vama ljudima - ja sam rođen na

brodu tokom kratkog putovanja koje nas je spaslo od Opustošenja, a moje pradede bile su među prvimlutalicama. A imamo toliko malo dece. Retko koja žena rodi više od jednog deteta. Tako da nas je sada samopet stotina i naša životnost se sužava sa svakim pokolenjem.

Ne možemo da zaboravimo. Ali u starom predanju-znanstvenici deca Tvorčeva imaju nade. On stavlja dugu u naše nebo posle

pročišćavajućih kiša, kao obećanje zvezdama da će nekako, jednog dana, naći načina da ih vrati kući. Ako želimo da preživimo, moramo naći Dom koji smo izgubili, zemlju našeg srca iza Mora izlazećeg

sunca."Tokom Penosledove priče, sunce je tonulo dok nije došlo do kasnog popodneva; a kada je završio,

zalazak sunca već je počeo na obzorju. Opčarnica je tu tekla sa zapada, a svaki oganj se odražavaovilinskom, narandžasto zlatnom slavom na njenom uglačanom licu. U bezdanim nebesima oganj je zračio igubitak i proricanje, dolazeću noć i obećani dan, tminu koja će proći; jer kada dođu pravi kraj dana i svetlosti,neće biti blistanja da ga učine zadivljujućim, neće biti spektakla, prelepog ognja ili radosti, ničega u šta bi srcepogledalo izuzev raspadanja i sivog pepela.

Usred plamsaja, Penosled ponovo diže glas i zapeva sa olovnim bolom:

Raširismo jedra da vratimo se svojim putemali vetrovi života nisu duvali kako smo htelii zemlja iza mora beše izgubljena.

Kovenant se podupre i okrete da pogleda džina. Penosledovo čelo bilo je visoko dignuto, sa vlažnimprugama blistave zlatno-narandžaste vatre prefinjeno iscrtanim niz njegove obraze. Dok je Kovenant gledao,odražena svetlost poprimi crvenkasti preliv i poče da nestaje.

Blago, džin reče: "Smej se, Tomase Kovenante - smej se za mene. Radost je u ušima kojeslušaju."

Kovenant začu prigušeno, nezahtevno tištanje i molbu u Penosledovom glasu, a njegov uzdržanibol zaječa u znak odgovora. Ali nije mogao da se smeje: nije u sebi imao smeha bilo kakve vrste. Uz grčgađenja prema ograničenjima koja su ga obogaljila, učini grub pokušaj u drugom smeru. "Gladan sam."

Jedan trenutak Penosledove senovite oči blesnuše kao da ga je nešto ujelo. Ali onda je zabacioglavu i stao da se sam smeje za sebe. Njegovo veselje kao da mu je izviralo pravo iz srca i uskoro je proteralosvu napetost i suze sa njegovog lica.

Kada je prešao u tiho kikotanje, on reče: "Tomase Kovenante, ne volim da budem nagao - aliverujem da si mi prijatelj. Srušio si mi ponos, a to bi bila lepa usluga čak i da ti se nisam smejao ranije.

Gladan? Razume se da si gladan. Hrabro rečeno. Trebalo je da ti ponudim hranu ranije - imaš onajprozračni pogled čoveka koji je danima jeo samo alianthu. Neki stari vidovnjaci kažu da odricanje pročišćavadušu - ali ja kažem, sigurno da će da pročišćava dušu kada već telo nema drugog izbora.

Srećom, ja sam dobro opskrbljen hranom." On gurnu nogom prema Kovenantu obilno popunjenukožnu vreću i pokaza mu da je otvori. Kada je Kovenant razlabavio vezove, našao je unutra usoljenu govedinu,sir, stari hleb i više od deset mandarina velikih kao dve pesnice, kao i kožnu mešinu koju je jedva mogao dapodigne. Da se reši teškoća, on se najpre lati voća, spravši so iz grla kriškama mandarine, a zatim prionu na

ostalo jelo. Onda upravi pažnju prema mešini."To je alem-vino", reče Penosled. "Moćan je to napitak. Možda bi trebalo da... ne, što te više

gledam, prijatelju moj, vidim sve više iscrpljenosti. Samo pij iz mešine. Pomoći će ti da otpočineš."Nakrenuvši mešinu, Kovenant otpi malo alem-vina. Nalikovalo je na blagi viskija i mogao je da oseti

miris njegove jačine; ali ukus mu je bio blag i nije grizao niti pekao. Ispio je nekoliko slasnih gutljaja i smesta seosetio duboko okrepljen.

Pažljivo je zatvorio mešinu, vratio hranu u vreću, a onda sa naporom odgurao mešinu nazad nadohvat Penosledu. Alem-vino je plamtelo u njegovom trbuhu i on oseti da će uskoro biti spreman za novupriču. Ali kada je legao u trup ispod pramčanih dasaka, sumrak na nebu se pretvorio u kristalnu tamu i zvezdeiziđoše samotne, poput rasute dece. Pre nego što je i shvatio da drema, već je zaspao.

Bio je to nemiran san. Obamrlo se teturao između bolesnih prizora prepunih meseca na samrti,klanja i bespomoćne unakažene puti, da bi se odjednom našao se prostrt nasred ulice bl izu prednjeg branikapolicijskih kola. Krug građana okupio se oko njega. Imali su oči od kremena, a usta su im bila rastegnuta u

zajednički grč osude. Svi su bez izuzetka pokazivali njegove ruke. Kada je digao šake da ih pogleda, video jeda su prekrivene crvenkastim, leproznim mrljama.Page 70



1. Kob poglavara kletnikaOnda mu priđoše dvojica tamnoputih, u belo odevenih ljudi i utovariše ga na nosila. Video je

ambulantna kola u blizini. Ali ljudi ga nisu odmah odneli do njih. Mirno su stajali, držeći ga u visini pojasa kaoda ga pokazuju gomili.

Jedan policajac kroči u krug. Oči su mu bile obojene prezirom. On se naže na Kovenanta i rečeozbiljnim glasom: "Izleteo si mi na put. To je bila greška. Trebalo bi da te je sram." Njegov dah zapahnu

Kovenanta zadahom truleži.Iza policajca, neko podiže glas. Bio je prepun smirujućih tonova, poput glasa Džoaninog advokata.On reče: "To je bila greška."

U savršenom saglasju, svi građani povratiše lokve krvi na pločnik.

Ne verujem u ovo, pomisli Kovenant.Odjednom, umirujući glas zaprede: "On ne veruje u nas." Nemi urlik stvarnosti, besomučna odbrana

činjenica zaori se iz gomile. Tukla je Kovenanta sve dok se nije zgrčio pod njom, prezren i bez odgovora.Onda građani u jedan glas povikaše: "Mrtav si. Bez zajednice ne možeš živeti. Život je u zajedništvu,

a ti nemaš zajednice. Ne možeš živeti ako nikoga nije briga." Sazvučje njihovih glasova stvaralo je zvuk poputdrobljenja, rušenja. Kada su prestali, Kovenant oseti da se vazduh u njegovim plućima pretvorio u šljunak.

Sa uzdahom zadovoljstva, umirujući glas reče: "Nosite ga u bolnicu. Izlečite ga. Postoji samo jedandobar odgovor na smrt. Izlečite ga i izbacite ga napolje."

Dva čoveka ga ubaciše u bolnička kola. Pre nego što su se vrata zalupila, video je kako se građanirukuju međusobno, smeše dok čestitaju jedni drugima. Posle toga, bolnička kola se pokrenuše. Digao je ruke ivideo da mu se crvenkaste mrlje šire uz podlaktica. Gledao je sebe u užasu i ječao: vatru mu paklenu, vatrumu paklenu, vatru mu paklenu!

Ali onda penušavi glas blago reče: "Ne plaši se. To je samo san." Smirivanje se prostre po njemupoput pokrivača. Ali nije ga mogao osetiti prstima, a bolnička kola nastavila su da idu. Tražeći pokrivač, grabioe prazni vazduh sve dok mu zglavci nisu pobeleli od usamljenosti.

Kada je osetio da više ne može da trpi bol, bolnička kola se prevrnuše i on ispade iz nosila uništavilo.

12. VESELKAMEN

Pritisak na levom obrazu poče lagano da mu povređuje kožu, a bol ga potera sa dna sna. Virovi suse kovitlali pod njegovom glavom, kao da je napravio jastuk od živih ugaraka. Sa naporom se probijao iz sna.Onda mu se obraz dvaput naglo trže, a počivalište mu se zaljulja. Pridigavši se, tresnuo je glavom o daskepalube. Bol stade da mu pulsira u glavi. Dograbio je pramčanu dasku, digao se sa rebra koje mu je žuljaloobraz i seo da pogleda preko ograde.

Otkrio je da se položaj čamca bitno izmenio. U okolnom predelu nije ostala nijedna senka, crta iliodsev bogatstva Andelejna. Na severoistoku, reku je oivičavao visoki, turobni, stenoviti zid. A prema zapadupružala se siva i goletna zaravan, obogaljena pustara nalik prostranom bojnom polju gde nisu izginuli samoljudi, gde su žežuća vatra i natapajuća krv uništili sposobnost tla da nanovo oživi, da opet procveta - neravna,osakaćena nizija obeležena samo žgoljavim drvećem koje se upinjalo da preživi duž reke što se ulivala uOpčarnicu koju stotinu jardi ispred čamca. Istočni vetar nosio je sa sobom stari zadah paljevine, a za njime sustizala zagušljiva sećanja na zlodelo.

Reka koja se ulivala napred već je uzburkala Opčarnicu - komešala joj je maticu, kaljala čistoćukremenim muljem - a Kovenant je morao da se uhvati za ogradu da bi održao ravnotežu kako je poskakivanje

čamca jačalo.Penosled je držao čamac nasred reke, daleko od vrenja kraj severoistočnog stenovitog zida.

Kovenant baci pogled unazad prema džinu. Ovaj je stajao na krmi - nogu širom razmaknutih, kormilastegnutog pod desnom rukom. Na Kovenantov pogled, on povika da nadjača planinski sudar reka: "Trotgardleži pred nama! Ovde skrećemo prema severu - reka Belica! Sivka dolazi sa zapada! Glas mu je imao hrapavprizvuk, kao da je čitave noći pevao što je glasnije mogao; ali trenutak kasnije on zapeva odlomak novepesme:

Jer nećemo otpočinutiniti skrenuti sa puta,izgubiti veruili odustatisve dok Sivka ne postane Plava

a Ril i Maerl budu mlade i čistekao drevna Luralin.Page 71




Talasanje reke je ravnomerno raslo. Kovenant je stajao na dnu čamca - stao je na jednoj odpramčanih daski, držeći se za ogradu - i posmatrao nasilno mešanje bistre i prljave vode. Onda Penosledpovika: "Stotinu milja do Zapadnik planina - do Čuvarevog procepa i visokog izvora Luraline - i sto pedesetugozapadno do Poslednjih bregova i Garotinog Čestara! Na sedamdeset smo od Poglavarevog Konaka!"

Naglo, komešanje reke postade glasnije, zagluši džinov glas. Neočekivani udar struje dohvatičamac i okrete pramac udesno, upravivši ga postrance struji. Pena zapljusnu Kovenanta dok se čamacnaginjao; on nagonski prebaci težinu uz levu ogradu.

Sledećeg trenutka, začuo je odlomak Penosledovog napeva i osetio silu kako bubnja duboko potrupu. Lagano, čamac se ispravi i ponovo skliznu u maticu.

Ali zamalo izbegnuta nesreća ih je odnela u opasnu blizinu severoistočnog zida. Čamac jepodrhtavao od energije dok ga je Penosled lagano gurao nazad u mirnije vode koje su tekle ispod glavnematice Sivkine struje. Onda osećaj sile nestade ispod kobilice.

"Moje izvinjenje!" doviknu džin. "Počinjem da gubim pomorsku veštinu!" glas mu je bio bolan odnapora.

Kovenantovi zglavci su pobeleli od stezanja ograde. Dok je poskakivao u ritmu čamca, setio se:postoji samo jedan dobar odgovor na smrt.

Jedan dobar odgovor, pomislio je. To nije to.Možda bi bilo bolje kada bi se čamac prevrnuo, bolje kada bi se udavio - kada ne bi nosio poruku

poglavara Kletnika u Veselkamen sa tri prsta i sa prstenom. Nije bio heroj. Nije mogao zadovoljiti takvaočekivanja.

"A sada ušće!" doviknu Penosled. "Moramo proći Sivku da bismo pošli ka severu. Nema velikeopasnosti - osim što sam umoran. A reke su nabujale."

Ovog puta, Kovenant se okrete i pažljivo pogleda džina. Sada je video da Srdosolja Penosled pati.Obrazi su mu utonuli, ispijeni kao da mu je nešto zderalo dobroćudnost sa lica; a duboko smeštene očiplamtele su mu napregnutom, grozničavom voljom. Umoran? - pomisli Kovenat. Pre će biti iscrpljen.Nespretno je teturao od jedne poprečne daske do druge dok nije stigao do džina. Oči mu nisu dosezale višeod Penosledovog struka. Zabacio je glavu da bi povikao: "Ja ću upravljati kormilom! Ti se odmori!"

Osmeh zatitra na usnama džina. "Zahvaljujem ti. Ali ne - ti nisi spreman. Ja sam dovoljno jak. Ipak,molim te, podigni mi alem-vino."

Kovenant otvori vreću sa hranom i položi ruke na kožnu mešinu. Njena težina i punoća nisu mu dalida je uhvati kako treba, a ljuljanje čamca mu je oduzimalo ravnotežu. Naprosto nije mogao da podignemešinu. Ali trenutak potom uspeo je da podmetne ruke ispod nje. Ječeći od napora, on je nekako pridiže.

Penosled lako dohvati kraj mešine u levu ruku. "Hvala ti, prijatelju moj", reče sa iskrzanimosmehom. Podigavši mešinu do usana, na trenutak nije obraćao pažnju na opasnosti struje da bi povukao duggutljaj. Onda je spustio natrag mešinu i okrenuo čamac prema ušću reke Sivke.

Nova navala sile zadrhta čamcem. Kada je naleteo na maticu Sivke, Penosled okrete nizvodno ipod uglom u odnosu na tok. Energija je podrhtavala pod palubom. Glatkim zaokretom, Penosled stiže doseverne strane matice, okrenu se uzvodno sa vodenom strujom duž zida i pusti da ga ubaci u neustalasanuBelicu. Pošto je dovršio okretaj prema severu, urlanje ušća naglo stade da opada iza čamca.

Trenutak kasnije, podrhtavanje sile ponovo oslabi. Teško uzdahnuvši, Penosled obrisa znoj sa lica.Ramena mu se obesiše, a glava pognu. Iscrpljenom sporošću, on spusti kormilo i najzad se svali na krmu."Ah, prijatelju moj", zaječa on, "čak ni džinovi nisu stvoreni za ovakve stvari."

Kovenant pređe do središta čamca i zauze mesto na dnu, naslonivši se na jednu od strana. Iz togpoložaja, nije mogao da vidi preko ograde, ali trenutno ga nije zanimao okolni predeo. Imao je prečih briga.

Jedna od njih bilo je Penosledovo stanje. Nije znao kako se džin toliko iscrpeo.Pokušao je da priđe pitanju izdaleka, rekavši: "To je baš spretno izvedeno. Kako si to uspeo? Nisi

mi rekao šta pokreće ovu stvar." Onda se namrgodi na bezočni ton svoga glasa."Pitaj me za neku drugu priču", uzdahnu Penosled umorno. "Ta je duga gotovo koliko i istorija

Domaje. Nemam srca da te ovde podučavam smislu života.""Ti uopšte ne znaš kratke priče", odvrati Kovenant.Na to džin uspe da se bledo nasmeši. "Ah, to je u popriličnoj meri istina. Pa, skratiću je zarad tebe.

Ali onda moraš obećati da ćeš ti meni ispričati priču - nešto neobično, što nikada ne bih sam pogodio. To će mibiti neophodno, prijatelju moj."

Kovenant se složi uz kratki klimaj, a Penosled reče: "Dobro. Jedi, a ja ću govoriti."Neodređeno iznenađen koliko je gladan, Kovenant se prihvati sadržaja Penosledove vreće. Žustro

e žvakao meso i sir, zadovoljavao žeđ mandarinama. A dok je jeo, džin poče glasom ravnim od zamora:"Vreme Damelona Džinoljuba dođe do kraja u Domaji pre nego što je moj narod dovršio podizanje Koerkrija,

doma u Primorju. Oni isklesaše Poglavarev Konak, kako ga nazivaju ljudi, iz samog srca planine pre nego štozapočeše da rade na sopstvenoj zemlji koju im poglavar dodeli, a Lorik beše vrhovni poglavar kada je KoerkriPage 72



1. Kob poglavara kletnikazavršen. Onda moji preci okrenuše pažnju na drugu stranu - ka Moru izlazećeg sunca i prema prijateljstvu saDomajom.

Tada i lillianrilli i rhadhamaerli poželeše da proučavaju znanstvo džinova, a vreme vrhovnogpoglavara Lorika Zloupokojitelja beše vreme silnog rasta lillianrilla. Da pomognu njegov rast, džinovi su moralida se otisnu na daleko putovanje do Poglavarevog Konaka..." on pređe u tihi napev, pevajući izvesno vreme

kao da priziva drevnu slavu odanosti džinova, "... do moćnog Veselkamena. To beše dobro, jer im jeVeselkamen ostajao svetao u očima. Ali džinovi nikada nisu bili veliki ljubitelji hodanja - ni tada ništa više nego sada. I zato moji preci

porazmisliše o rekama koje su tekle od Zapadnik-planina prema moru i odlučiše da sagrade brodove. No,brodovi ne mogu da dođu odavde sa Mora, kao što možda znaš - Domajin Sunovrat, na kom stoji GravinTrendor, zatvara im put. A niko, bio on džin ili ma ko drugi, ne bi svojom voljom plovio Putnikovim Tesnacem izDavilje, velike močvare. I zato džinovi sagradiše pristaništa na Opčarnici, uzvodno od Gravin Trendora itesnaca zvanih Podlačeva Klisura. Tamo su držali ovakve čamce - tamo, i u Poglavarevom Konaku upodnožju Steg-vodopada, tako da bar dve stotine milja puta može biti na vodi koju volimo.

Na tim putevima, Lorik i lillianrilli poželeše da budu od pomoći džinovima. Svojom moći oni izradišezlataniku - silno drvo koje nazvaše lor-l iarill - i od tog drveta napraviše krmila i kobilice naših čamaca za reku.

A drevni poglavari rekoše da će nam zlatanika pomoći kada se ispune njihova predskazanja nade za nas. Ah, dosta", naglo uzdahnu Penosled. "Ukratko, to ja pokrećem ovo plovilo." Digao je ruku sa

kormila i čamac smesta poče da gubi pravac. "Ili, tačnije, ja prizivam moć zlatanike. Ima u Zemlj i života i moći- u kamenu, drvetu, vodi i zemlji. Ali život je u njima donekle skriven - donekle spava. I znanje i moć supotrebni - da, i moćne životne pesme - da ga probude." Opet je dohvatio kormilo i čamac ponovo pođe napred.

"I zato sam umoran", uzdahnu on. "Nisam otpočinuo još od noći pre nego što smo se sreli." Njegovton podseti Kovenanta na Trelov zamor kada je oblučar popravio razbijenu posudu. "Dva dana i dve noćinisam dozvolio zlatanici da stane ili uspori, iako su mi kosti oslabile od cene plaćene za to." Na izraziznenađenja na Kovenantovom licu on dodade: "Da, prijatelju moj - spavao si dve noći i jedan dan. Od zapada

Andelejna preko Središnjih zaravni do granice Trotgarda, više od stotinu milja." Posle kratke stanke, onzaključi: "Alem-vino čini takve stvari ljudskim bićima. Ali odmor ti je bio neophodan."

Jedan trenutak Kovenant je ćutke sedeo, zagledan u daske na dnu, kao da traži mesto gde će ihudariti. Usta mu se gorko iskriviše kada je digao glavu i rekao: "Dakle, sada sam se odmorio. Mogu li dapomognem?"

Penosled nije smesta odvratio. Iza izbočine čela, kao da je odmeravao različite nesigurnosti prenego što je promrmljao: "Kamena mu i mora! Razume se da možeš. A opet, sama činejnica da pitaš pokazujeda ne možeš. Neka nespremnost ili neznanje te sprečava."

Kovenant shvati. Mogao je da čuje mračna krila, da vidi pobijene utvare. Divlja magija! - zaječao jeu sebi. Junaštvo! Nepodnošljivo. Trgnuvši glavom, jednim udarcem je odbacio premišljanja i grubo upitao: "Dali želiš moj prsten?"

"Da li želim?" zakreketa Penosled, delujući kao da bi da se zasmeje, ali nema snage. "Da li želim?"Glas mu je bolno podrhtavao, kao da priznaje neku izopačenost. "Ne koristi tu reč, prijatelju moj. Želja jeprirodna i može uspeti ili se izjaloviti bez zla. Radije, recimo, žudim. Žudeti znači želeti nešto što ne bi trebaloda se da. Da, ja žudim za tvojim nezemaljskim belim zlatom divlje magije što okončava mir.

Divlja magija urezana u kamenu svakom,Sadržana da je belo zlato razuzda ili usmeri...

Priznajem želju. Ali nemoj me iskušavati. Moć ima načina da se osveti onima koji je uzurpiraju. Ne

bih prihvatio tvoj prsten da mi ga ponudiš.""Ali ti znaš kako da ga upotrebiš?" upita Kovenant turobno, napola zaslepljen neodređenim strahom

od odgovora.Ovoga puta Penosled se zaista nasmejao. Veselje mu je bilo tanušno, običan pramičak

nekadašnjeg, ali je bilo čisto i razdragano. "Ah, hrabro rečeno, prijatelju moj. I tako se žudnja ruši predsopstvenom budalaštinom. Ne, ne znam. Ukoliko se divlja magija ne priziva prostom odlukom da budeupotrebljena, onda je ja uopšte ne pojmim. Džinovi nemaju takvo znanstvo. Uvek smo delali sami za sebe -iako rado koristimo takve alatke kao što je zlatanika. Pa, dobio sam nagradu na nepristale misli. Izvini, TomaseKovenante."

Kovenant nemo klimnu, kao da mu je upućeno neočekivano pomilovanje. Nije želeo da zna kakoradi divlja magija; nije uopšte želeo da veruje u nju na ma koji način. Već i samo nošenje je bilo opasno.Pokrio je prsten desnom rukom i glupo, bespomoćno se zagledao u džina.

Trenutak potom džinova iscrpljenost potisnu mu veselje. Oči mu se zamutiše, a udisaji su mu

umorno šištali između usana. Pognuo se na kormilu kao da ga je smeh koštao životne energije. "A sada,prijatelju moj", uzdahnu on. "Moja hrabrost gotovo je potrošena. Potrebna mi je tvoja priča."Page 73



1. Kob poglavara kletnikaPriča? - pomisli Kovenant. Nemam ja nikakvih priča. Sve sam ih spalio.Spalio ih je - i novi roman i bestseler. Bili su toliko samozadovoljno, toliko bedno nesvesni opasnosti

gubavosti koja je tajno i nepredvidljivo vrebala iza svakog fizičkog ili moralnog postojanja - i tako nesvesnisopstvenog slepila. Bili su strvina - poput njega samoga, poput njega samoga - valjana samo za vatru. Kakvupriču je mogao sada ispričati?

Ali morao je da ide dalje, da dela, preživi. To je svakako znao i pre nego što je postao žrtva snova.Nije li to naučio u leprozarijumu, u truleži i povraćanju? Da, da! Preživi! Pa ipak, ovaj san je od njega očekivaomoć, očekivao da stane na put pokolju - slike su sevale u njemu poput odlomaka vrtoglavice: Džoana,policijska kola, Drulove oči boje lave. Uzvrteo se kao da pada.

Da skrije naglu nepriliku, udaljio se od Penosleda i otišao da sedi na pramcu, okrenut severu."Priču", reče grubo. U stvari, znao je jednu priču - priču sa svim ružnim i tegobnim maskama. Brzo, živo je staoda bira sve dok nije našao onu koja je pogodovala drugim stvarima koje je želeo da izrazi. "Ispričaću ti priču.Istinitu priču."

Dohvatio je ogradu, obuzdavajući vrtoglavicu. "To je priča o kulturnom šoku. Znaš li šta je to kulturnišok?" Penosled nije odvratio. "Nema veze. Ispričaću ti. Kulturni šok je ono što ti se desi kada uzmeš čoveka iznjegovog sveta i spustiš ga na mesto na kome su pretpostavke, svi standardi jedne ličnosti, toliko drugačiji danema načina da ih razume. Jednostavno nije sagrađen na takav način. Ukoliko je... prepreden... može sepretvarati da je neko drugi dok se ne vrati u sopstveni svet. Ili može da se raspadne i da pusti da se ponovoizgradi - nekako. Nema drugog načina.

Daću ti jedan primer. Dok sam bio u leprozarijumu, doktori su govorili o jednom čoveku - gubavcu -poput mene. Prokaženom. Bio je klasičan slučaj. Došao je iz druge zemlje - gde je gubavost mnogouobičajenija - mora da je tamo navukao bacil u detinjstvu, a godinama kasnije, kada je imao ženu, troje dece idok je živeo u drugoj zemlji, iznenada je pogubio nerve u nožnim prstima i počeo da slepi.

Pa, da je ostao u sopstvenoj zemlji, bio bi... bolest je tamo uobičajena... bio bi rano prepoznat. Čimbi bio prepoznat, on - i njegova žena - i njegova deca - i sve što je posedovao - i njegova kuća - i njegoveživotinje - i njegovi najbliži srodnici - bili bi proglašeni za nečiste. Njegovo vlasništvo, kuća i životinje bili bispaljeni. A on, njegova žena, deca i bliski srodnici bi bili poslati da žive u najgorem siromaštvu u naselju saljudima koji imaju istu bolest. Proveo bi ostatak života tamo - bez lečenja - bez nade - dok bi mu jezivideformiteti grizli ruke, noge i lice - sve dok i on i njegova žena i deca i bliski srodnici ne bi pomrli od gangrene.

Misliš li da je to surovo? Da ti kažem šta se desilo sa tim čovekom. Čim je prepoznao bolest, otišaoe kod lekara. Njegov lekar ga je poslao u leprozarijum - samog - bez porodice - gde je širenje bolestizaustavljeno. Bio je podvrgnut odgovarajućem tretmanu, dati su mu lekovi, podučen je - rehabilitovan. Onda jeposlat kući da živi 'normalan' život sa ženom i decom. Baš lepo! Postojao je samo jedan problem. Nije tonikako mogao izvesti.

Pre svega, susedi su stali da mu prave lepe nevolje. Oh, najpre nisu znali da je bolestan - nisu imalidodira sa gubavošću, nisu je prepoznali - al i lokalne novine štampale su priču o njemu, tako da su svi u graduznali da je gubav. Izbegavali su ga, mrzeli zbog toga što nisu znali šta bi sa njim. Njegova rodna zemlja nijeimala medicinu i terapiju za gubavost - u dubini duše verovao je da su takve stvari magija, da je, jednom kadase bolest zaustavi, izlečen, da je dobio oproštaj - da mu je prekinuto nešto gore od smrtne kazne. Ali, glečuda! Čim prestane da vodi računa o sebi, obamrlost opet počinje da se širi. A onda dolazi ono najlepše.Iznenada otkriva da je iza leđa - dok nije ni gledao, a kamoli pazio - bio odsečen od porodice. Oni ne delenjegovu nevolju - daleko od toga. Žele da ga se otarase, da se vrate da žive gde su bili nekad.

I tako ga ponovo pakuju za leprozarijum. Ali dok se priprema za putovanje avionom - u njegovojzemlj i nisu imali ni avione - on odlazi u toalet, kao da je izgubio sve što je imao, a da mu niko nije čak ni rekaozašto, i seče vene.

I još nešto da ti kažem o kulturnom šoku. Svaki svet ima sopstvene načine za samoubistvo, amnogo je lakše ako upotrebiš metode na koje nisi naviknut. Ja nikada ne bih mogao da isečem vene. Previšesam čitao o tome - previše pričao o tome. To mi je suviše živo. Povratio bih. Ali mogao bih otići u svet togčoveka i ispiti beladonu bez mučnine. Zbog toga što ne znam dovoljno o tome. Ima nešto nejasno u tome,nešto tajanstveno - nešto što nije u potpunosti kobno.

I tako je taj jadnik sedeo u kupatilu više od sat, tek tako puštajući da mu krv teče u slivnik. Nijepokušao da dozove pomoć sve dok iznenada, konačno, nije shvatio da će umreti isto tako kao da je popio čajod beladone. Onda je pokušao da otvori vrata - ali bio je previše slab. A nije znao kako da pritisne dugme dadozove pomoć. Najzad su ga našli u grotesknom položaju na podu, polomljenih prstiju, kao da je - kao da jepokušao da otpuzi ispod vrata. On..."

Nije mogao da nastavi. Bol ga zaguši do ćutanja i izvesno vreme je nemo sedeo dok je voda pevalatužbalicu oko pramca. Osetio je da je bolestan, očajan od želje za opstankom; nije mogao da se preda takvimzavođenjima. Penosledov glas dopre do njega. Blago, džin upita: "Jesi li zato napustio pripovedanje?"

Kovenant skoči, okrete se u naglom besu. "Ta tvoja Domaja pokušava da me ubije!" silovito siknu."Ona - ti me guraš u samoubistvo! Belo zlato!... Berek! ... Utvare! Činite mi stvari sa kojima ne umem da sePage 74



1. Kob poglavara kletnikasnađem. Ali ja nisam od te vrste ljudi - ne živim u takvom svetu. Sva ta zavođenja! Krvavog mu pakla! Ja samgubav! Zar ne shvataš?"

Jedan dugi trenutak, Penosled je trpeo Kovenantov vreli pogled i saosećanje u očima džina zaustavinjegov izliv. Stajao je sevajući očima, prstiju savijenih poput kandži, dok ga je Penosled tužno, umorno gledao.Video je da džin ne shvata; gubavost je bila reč koja u Domaji izgleda nije imala nikakvo značenje. "Hajde",

bolno reče. "Smej se. Radost je u ušima koje slušaju." Ali onda Penosled pokaza da je nešto ipak shvatio. Posegao je u prsnik i izvukao svitak kože, koji jerazmotao u širok, meki komad. "Evo", reče, "često ćeš ovo viđati pre nego što budeš svršio sa Domajom. Ovoe prijanjak. Džinovi su ga nekada davno doneli u Domaju - al i poštedeću obojicu napora prepričavanja."Otcepio je malo parče iz ugla i pružio ga Kovenantu. Bilo je lepljivo sa obe strane, ali se lako prenosilo sa rukena ruku i nije za sobom ostavljalo ostatke lepka. "Poveri se njemu. Stavi prsten ispod tog parčeta i sakri gaispod odeće. Niko neće znati da nosiš talisman divlje magije."

Kovenant shvati ideju. Skinuvši prsten sa prsta, stavio ga je na kvadrat prijanjka. Ovaj se čvrstoprilepi; nije mogao da otrese prsten, ali je mogao lako da odvoji prijanjak. Oštro klimnuvši samom sebi, ostavioe prsten na koži, a onda raskopčao košulju i pritisnuo prijanjak nasred grudi. Držao se tamo i nije mu izazivaonikakvu neprijatnost. Na brzinu, kao da želi da iskoristi priliku pre nego što prođe, ponovo je zakopčao košulju.Na svoje iznenađenje, činilo mu se da može da oseti težinu prstena na srcu, ali rešio je da ne obraća pažnju.

Penosled pažljivo namota prijanjak i vrati ga u prsnik. Onda je kratko vreme ponovo gledaoKovenanta. Kovenant pokuša da se nasmeši u znak odgovora, da izrazi zahvalnost, ali činilo se da mu je licebilo sposobno samo za keženje. Najzad se okrenuo i seo na pramac da gleda kako čamac napreduje i daupije ono što je Penosled učinio za njega.

Pošto je neko vreme razmišljao, setio se Atiaraninog kamenog noža. On mu je omogućavaodisciplinu koja mu je bila toliko preko potrebna. Nagao se preko boka čamca da pokvasi lice, a onda je digaonož i bolno se obrijao. Brada je bila stara osam dana, ali oštro, klizavo sečivo glatko mu je klizilo preko obrazai niz vrat i on obavi posao koji nije ispao loš, ne posekavši se pri tom. Ali ponestalo mu je uvežbanosti, nije višebio naviknut na rizik; od nagoveštaja da bi mogao pustiti krv srce mu je zadrhtalo. Onda je počeo da uviđakoliko mu je hitno bilo potrebno da se vrati u stvarni svet, koliko mu je trebalo da se povrati pre nego što upotpunosti izgubi sposobnost da preživi kao gubavac.

Kasnije u toku dana dođe kiša; lako je škropila površinu reke, uskomešavši nebesko ogledalo ubezbroj komadića. Kapljice su mu oblivale lice poput praha, lagano mu curile u odeću, sve dok nije bio savnatopljen i dok mu nije bilo toliko neudobno kao da je gurnut u vodu. Ali trpeo je u sivom, turobnommaštarenju, razmišljajući o tome šta je dobio, a šta izgubio sakrivši prsten.

Najzad se dan okonča. Tmina je sipila u vazduh kao da je to naprosto kiša postala crnja, a usumraku Kovenant i Penosled turobno pojedoše večeru. Džin je bio gotovo preslab da se sam hrani, ali uzKovenantovu pomoć uspeo je da se pošteno prihvati i da popije veliku količinu alem-vina. Onda su se vratilisvako svome ćutanju. Kovenantu je bilo drago što je došao mrak; štedeo ga je pogleda na Penosledovuiscrpljenost. Ne želeći da legne na vlažne daske, prikupio se, promrzao i mokar, uz bok čamca, i pokušao dase opusti, da zaspi.

Posle izvesnog vremena, Penosled poče slabašno da pevuši:

Kamen i more duboko su u životu,Dva nepromenljiva simbola sveta:Trajnost u počinku i trajnost u pokretu;Učesnici sile što večno traje.

Činilo se da prikuplja snagu iz pesme, a sa njom je ravnomerno gurao čamac protiv struje, terao gaprema severu kao da nema te iscrpljenosti koja bi ga mogla naterati da zastane.

Najzad kiša prestade; oblak se lagano razdvoji. Ali Kovenant i Penosled ne nađoše olakšanje uvedrom nebu. Nad obzorjem, crveni Mesec je stajao poput mrlje, optužba zla, na okaljanoj pozadini zvezda.Pretvorio je okolni krajol ik u turobni predeo krvi, pun grimiznih i nestalnih obličja poput neshvaćenih ubistava. Aiz svetlosti je dopiralo zračenje truleži, kao da Domaju obasjava zla kob. Onda je Penosledov napev zvučaoobeshrabrujuće krhko, zaludno, a same zvezde kao da su se uklanjale sa Mesečevog puta.

Ali zora donese dan opran sunčevim svetlom, neokaljan i bez pomena na kaljanje. Kada seKovenant podigao da se obazre oko sebe, video je planine pravo prema severu. Širile su se istočno, gde sunajviše među njima na vrhu još imale snega; ali se venac naglo prekidao u jednoj tački u pravcu reke Belice.Planine su se već činile na dohvat ruke.

"Deset milja", prošapta Penosled hrapavo. "Pola dana protiv ove struje."Džinov izgled ispuni Kovenanta oštrim nemirom. Mutnih očiju i mlitavih usana, Penosled je ličio na

sopstveni leš. Brada mu se činila sivlja, kao da je preko noći ostario nekoliko godina, a iz usta mu je curiotanak trag pljuvačke koju nije bio u stanju da kontroliše. Bilo u njegovim slepoočnicama iscrpljeno jePage 75



1. Kob poglavara kletnikaposustajalo. Ali stisak na kormilu bio mu je čvrst poput naboranog čvora na drvetu, a čamac je kruto orao svežustriju reku.

Kovenant pređe do krme ne bi li bio od pomoći. Obrisao je usne džinu, a onda je prineo mešinu saalem-vinom tako da Penosled može da pije. Krhotine osmeha nabraše usne džina i on uzdahnu: "Kamena mui mora. Nije lako biti tvoj prijatelj. Reci sledećem prevozniku da te vodi nizvodno. Ovakva odredišta su za jače

duše od moje.""Besmislica", reče Kovenant grubo. "Zbog ovoga će spevati pesmu o tebi. Misliš li da to nijevredno?"

Penosled pokuša da odvrati, ali od napora se silovito zakašlja, pa je morao da se povuče u sebe, dausredsredi sve bleđu vatru duha na stezanje pesnice i napredovanje čamca.

"U redu je", reče Kovenant blago. "Svako ko meni pomogne završi iscrpljen - na ovaj ili onaj način.Kada bih bio pesnik, sam bih spevao pesmu o tebi." Nemo proklinjući sopstvenu bespomoćnost, hranio jedžina kriškama mandarine sve dok nije ponestalo voća. Dok je gledao Penosleda, visoko biće lišeno svegaizuzev snage da izdrži, lišavajući sebe, iz razloga koje Kovenant nije mogao da pojmi, svakog dobrograspoloženja, pa čak i ponosa, kao da su to obični dodaci, osetio je iracionalni dug prema njemu, kao da jeprodat - u jemstvo za jedinog prijatelja. "Svako ko mi pomogne", ponovo je promrmljao. Otkrio je da je cenakoju su ljudi Domaje spremni da plate za njega jeziva.

Najzad više nije mogao da podnese prizor. Vratio se na pramac, gde je piljio u visoke planineispražnjenim pogledom i mrmljao: Nisam ovo tražio.

Zar toliko mrzim sebe, pitao se. Ali jedini odgovor mu je bio zveket Penosledovog disanja.Na taj način prođe prepodne, mereno u komadima neprobojnog postojanja vremena kasapski

odsečenim krkljanjem Penosledovog dahtanja. Oko čamca predeo se ukočio, kao da se priprema za skok unebo. Bregovi su bili viši i razuđeniji, postepeno ostavljajući za sobom vres i banjanova stabla ravnice izamenjujući ih krutom, kržljavom travom i pokojim kedrom. A napred su planine sa svakom krivinom rekepočivale još veće iza bregova. Sada je Kovenant mogao da vidi kako se istočni kraj venca strmo spušta premazaravni poput stepeništa u planinama - zaravni na visini od možda dve ili tri hiljade stopa koja se svršavalaokomitom l iticom prema bregovima. Sa platoa je dolazio vodopad, a osobeno delovanje svetlosti na stenučinilo je da se vodeni tok presijava plavičastim odsjajem dok se survavao. Steg-vodopad, reče Kovenant sebi. Ipored šupljeg zvuka Penosledovog disanja, on oseti komešanje u srcu, kao da se bliži nečem veličanstvenom.

Ali približavanje je ravnomerno postajalo sve sporije. Krivudajući između bregova, Belica sesužavala; a kao posledica, struja je postajala sve žešća. Džin kao da je premašio kraj izdržlj ivosti. Njegovodisanje zvučalo je tegobno kao da će ga svakog trenutka ugušiti; pokretao je čamac brzinom jedva većom odobičnog hoda. Kovenant nije video kako će moći da pređu poslednje milje.

Proučavao je obale u potrazi za mestom gde bi mogli da ukotve čamac; nameravao je da nekakonavede džina da približi čamac obali. Ali još dok je osmatra, začu duboku grmljavinu u vazduhu, poputkonjskog trka. Šta, kog đavola...? U umu mu blesnu prizor pragrdana. On dograbi štap sa dna čamca i stežega, pokušavajući da uspostavi kontrolu nad naglim dobovanjem uznemirenosti.

Sledećeg trenutka, poput talasa koji se lomi o obalu, na vrh brega uzvodno i prema istoku odčamca stiže kaskajući dvadesetina konjanika. Jahači su bili ljudi, muškarci i žene. U istom trenutku kada suspazili čamac, jedan od njih povika, a grupa pređe u galop, stuštivši se niz breg da bi zastali na ivici vode.

Konjanici su izgledali kao ratnici. Nosili su visoke čizme mekih đonova preko crnih uvijača, crnebluze bez rukama pokrivene štitnicima l ivenim od nekog žutog metala i žute trake oko glave. Kratki mač visioe sa svakog pojasa, luk i tobolac sa strelicama preko svakih leđa. Prešavši brzo pogledom po njima,Kovenant razabra osobene crte kako Drvograđana, tako i Kamendolaca; neki su bili visoki i plavi, svetlih očiju ivitki, a drugi zdepasti, crnomanjasti i mišićavi.

Čim su konji zastali, jahači kao jedan pljesnuše desnicom preko srca, a onda ispružiše ruke,dlanova naviše, u znak dobrodošl ice. Čovek koji se izdvajao crnom dijagonalnom linijom preko štitnika povikapreko vode: "Živeo, Kamenbrate! Dobrodošlica, počast i blagostanje tebi i tvom narodu. Ja sam Kvan, bojnistožernik trećeg eovoda ratovnije Poglavarevog Konaka!" Zastao je radi odgovora, a kada Kovenant ništa nereče, on nastavi opreznijim tonom: "Šalje nas poglavar Mhoram. Video je da se danas rekom primiču važnestvari. Došli smo kao pratnja."

Kovenant pogleda Penosleda, ali ono što je video samo ga uveri da je džin prešao tačku svesti zaono što se dešava oko njega. Bio je opružen na krmi, gluv i slep prema svemu izuzev prema sve neuspešnijimnaporima da goni čamac. Kovenant se ponovo okrete eovodu i povika: "Pomozite nam! On umire!"

Kvan se ukoči, a onda pohita u akciju. Dreknuo je naredbu, a sledećeg trenutka on i još dvojicaahača skočiše sa konjima u reku. Dvojica drugih pođoše pravo prema zapadnoj obali, ali Kvan potera konjada presretne čamac. Vranac je moćno plivao, kao da takav posao predstavlja deo njegove dresure. Uskoro seKvan primakao čamcu. U poslednjem trenutku, on stade na leđa ata i lako se prebaci preko ograde. Na

njegovu komandu, konj pođe nazad prema istočnoj obali.Na trenutak, Kvan odmeri Kovenanta pogledom i Kovenant vide po njegovoj gustoj, crnoj kosi,Page 76



1. Kob poglavara kletnikaširokim ramenima i otvorenom licu da je Kamendolac. Onda se stožernik okrete Penosledu. Dograbio jedžinova ramena i prodrmao ih, kevćući reči koje Kovenant nije razumeo.

Penosled najpre nije odgovarao. Sedeo je, ništa ne videći, ukočen, sa rukom stegnutom na kormilukao u samrtnom grču. Ali činilo se da Kvanov glas polako prodire do njega. Žile na vratu tresle su mu se dok jedizao glavu i sa mukom pokušavao da usredsredi pogled na Kvana. A onda, uz ječanje koje kao da je izviralo

iz same srži njegovih kostiju, pusti kormilo i sruči se postrance.Plovilo smesta izgubi potisak i poče da pluta niz reku. Ali do tog trenutka dvojica jahača bila suspremna na zapadnoj obali. Kvan pođe kraj Kovenanta i pope se na pramac, a kada je bio na odgovarajućemmestu, jedan od dva jahača dobaci mu kraj dugačkog užeta. On ga spretno dohvati i nabaci preko prove. Ovajse prilepi tamo gde ga je ostavio; to nije bilo uže, nego prijanjak. On se odmah okrenu prema istočnoj obali.Do njega dođe drugo uže, i on ga isto tako poveza sa provom. Užad se zategnu; čamac prestade da pluta nizreku. Onda Kvan mahnu rukom i jahači pođoše niz obale, vukući čamac uzvodno.

Čim je shvatio šta se dešava, Kovenant se ponovo okrenuo Penosledu. Džin je ležao tamo gde jepao, a disanje mu je bilo pl itko, nepravilno. Kovenant je na trenutak tražio neki način da mu pomogne, a ondadiže kožnu mešinu i nali izvesnu količinu alem-vina preko Penosledove glave. Tečnost mu uđe u usta; on sezagrcnu, silovito proguta. Onda je duboko, bučno udahnuo, a oči mu se malo otvoriše. Kovenant prinesemešinu njegovim usnama, a ovaj se, pošto je otpio, prostre na dnu čamca. Smesta je usnuo dubokim snom.

U olakšanju, Kovenant promrmlja nad njim: "E, to je lep način da se okonča pesma: 'a onda jeotišao na spavanje.' Šta ti vredi da budeš junak ako ne ostaneš budan da ti čestitaju?"

Iznenada se oseti umorno, kao da je džinova iznurenost iscrpla i njegovu snagu, pa je uz uzdah seona jednu dasku da gleda napredovanje uz reku, dok je Kvan otišao do krme da preuzme kormilo. Izvesnovreme, Kovenant nije obraćao pažnju na Kvanov ispitivački pogled. Ali najzad skupi dovoljno energije da kaže:"On je Srdosolja Penosled - izaslanik džinova Primoraca. Nije počinuo otkako me je primio u središtu

Andelejna - pre tri dana." Razabrao je kako se Kvanovim licem širi shvatanje Penosledovih muka. Onda upravipažnju na predeo kojim su prolazili.

Tegleći konji držali su dobru brzinu protiv sve jače struje Belice. Njihovi jahači uporno su izlazilinakraj sa neravninama obala, menjali se u vođenju vuče, opuštajući jedan ili drugi konopac kada je to bilopotrebno. Dok su se kretali prema severu, tlo postade više kamenito, a kržl java trava ustupi mesto bujadi.Stabla zlatana sve su gušće širila krošnje u podnožju bregova, a od sunčeve svetlosti zlatno lišće je toploblistalo. Visoravan pred njima sada se činila gotovo milju široka, a prema zapadu planine su stajale uspravnokao da ih drži ponos.

Do podneva, Kovenant je mogao da čuje riku velikog vodopada i zaključio je da su se primakliVeselkamenu, iako su visoke padine podnožja planine sada zatvarale najveći deo vidika. Urlik se ravnomernopojačavao. Uskoro čamac prođe ispod širokog mosta. Ubrzo potom, jahači obiđoše poslednju krivinu iodvukoše čamac do jezera u podnožju Steg-Vodopada.

Jezero je bilo nepravilno kružnog oblika, oivičeno duž čitave zapadne strane zlatanima i borovima.Stajalo je u podnožju litice - više od dve hiljade stopa golog kamenog zida - a plava voda se uz grmljavinusurvavala u njega sa visoravni poput bučne krvi planinskoga srca. U jezeru, voda je bila čista i sveža poputvazduha opranog kišom i Kovenant je mogao jasno da vidi dubine njegovog stenovitog dna.

Kvrgavi palisandri nežnih plavih cvetova bili su skupljeni po vlažnom stenju u podnožju vodopada, alinajveći deo istočne obale jezera bio je bez drveća. Kraj jednog pristaništa počivao je čamac veoma nalik naonaj u kome je plovio Kovenant, a manja plovila - jednosedi čamci i splavovi - bili su vezani po dokovima. PodKvanovim vođstvom jahači dovukoše čamac do pristaništa, gde ga dvojica pripadnika eovoda učvrstiše. Ondae stožernik blago probudio Penosleda.

Džin se teško probijao iz sna, ali kada je naterao oči da se otvore, ove su bile mirne, bez

iscrpljenosti, iako je on sam izgledao slabašno kao da su mu kosti od peščara. Uz pomoć Kvana i Kovenantapridigao se u sedeći položaj. Tako je ostao, nepomičan, obazirući se ošamućeno oko sebe kao da se pita gdeli mu je nestala snaga.

Posle izvesnog vremena, reče Kvanu tanušnim glasom: "Primi moje izvinjenje, stožerniče. Malosam - umoran."

"Vidim te", promrmlja Kvan. "Nemoj se brinuti. Veselkamen je blizu."Na trenutak Penosled se zbunjeno mrgodio dok je pokušavao da se priseti šta mu se desilo. Onda

mu se l ice zateže kada se setio. "Pošaljite jahače", jeknu sa hitnjom u glasu. "Prikupite poglavare. Mora seodržati Veće."

Kvan se nasmeši. "Vremena se menjaju, Kamenbrate. Novi poglavar, Mhoram, sin Variolov,vidovnjak je i prorok. Pre deset dana poslao je jahače u Znanstvigor i do vrhovnog poglavara Prothala naseveru. Svi će večeras biti u Konaku."

"To je dobro", uzdahnu džin. "Ovo su vremena senke. Strašne stvari nam se bliže."

"To videsmo", odvrati Kvan mrgodno. "Ali Srdosolja Penosled je bio dovoljno brz. Pustiću glas otvom hrabrom putovanju ispred nas do Konaka. Obezbediće nosila za tebe, ukoliko to želiš."Page 77



1. Kob poglavara kletnikaPenosled zavrte glavom, a Kvan se uspe do pristaništa da izda naređenje jednom od svojih iz

eovoda. Džin pogleda Kovenanta i slabašno se nasmeši. "Kamena mu i mora, prijatelju moj", reče on, "nisamli ti rekao da ću te brzo dovesti ovamo?"

Taj osmeh dirnu Kovenanta u srce poput udarca. Odebljalim glasom on odvrati: "Sledeći put uzmito malo manje k srcu. Ne mogu da podnesem... da gledam... Zar uvek ispunjavaš obećanja na takav način?"

"Tvoje su poruke hitne. Kako sam mogao da postupim drugačije?"Iz položaja gubavca Kovenant se usprotivi: "Ništa nije toliko hitno. Šta ti vredi bilo šta od toga ako sepri tome ubiješ?"

Na trenutak Penosled ništa nije odvratio. Oslonio je tešku šaku na Kovenantovo rame i teturavo seosovio na noge. Onda reče kao da odgovara na Kovenantovo pitanje: "Dođi. Moramo videti Veselkamen."

Prijateljske ruke pomogoše mu da se uspne do pristaništa i ubrzo je stajao na obali jezera. I poredsilne iscrpljenosti, čak i ljudi u sedlu izgledali su u odnosu na njega poput patuljaka. A kada mu se Kovenantpridruži, on predstavi putnika gestom nalik na ponizni pozdrav. "Eovode ratovnije, ovo je moj prijatelj, TomasKovenant, Nevernik i nosilac poruke Veću poglavara. On ima udela u mnogim neobičnim znanjima, ali nepoznaje Domaju. Pazite ga dobro, zarad prijateljstva i zarad njegovog nalikovanja na Bereka Srdomila,Zemljoroda i Poglavara-rodioca."

U znak odgovora, Kvan uputi Kovenantu pozdrav dobrodošlice. "Nudim ti pozdrav PoglavarevogKonaka, Veselkamena koji stvoriše džinovi", reče on. "Budi dobrodošao u Domaju - budi dobrodošao i budi štoesi."

Kovenant uzvrati odsečnim pokretima, ali nije progovorio, a trenutak kasnije Penosled reče Kvanu:"Pođimo. Moje oči su gladne prizora velikog dela mojih predaka."

Stožernik klimnu, obrativši se potom podređenima. Dva jahača smesta odgalopiraše prema istoku,a druga dvojica zauzeše položaj sa obe strane džina, tako da je ovaj mogao da se oslanja o sapi njihovihkonja. Još jedan ratnik, plavokosa drvogradska žena, ponudi Kovenantu da jaše iza nje. Prvi put je primetio dasedla eovoda nisu ništa drugo do prijanjak, niti oblikovan, niti postavljen, koji je obrazovao široka sedišta iprodužavao se sa obe strane u petlje stremena. Bilo bi to kao jahanje na čaršavu prilepljenom istovremeno iza konja i za jahača. Ali iako ga je Džoana učila osnovama jahanja, nikada nije prevazišao suštinskonepoverenje prema konjima. Odbio je ponudu. Uzeo je štap iz čamca, zauzeo mesto kraj jednog od konja kojisu pružali oslonac Penosledu, a eovod smesta pođe od jezera sa dva putnika.

Obišli su planinsko podnožje na južnoj strani i popeli se na put sa mosta podno jezera. Premaistoku, put se uspinjao gotovo pravo naviše uz padinu jednog poprečnog obronka. Od okomitosti usponaPenosled se nekoliko puta zatetura i jedva da je imao dovoljno snage da se drži za konje. Ali kada je izbio navrh obronka, zastade, diže glavu, raširi ruke i poče da se smeje: "Evo, prijatelju moj. Zar ti ovo nije dovoljanodgovor?" Glas mu je bio slab, ali pun obnovljenog veselja.

Pred njima, iza dva niska brega, uzdizao se Poglavarev Konak.Prizor je iznenadio Kovenanta, gotovo mu oduzeo dah. Veselkamen je bio remek-delo. Stajao je u

granitnoj čvrstini poput otelotvorenja večnosti, bezvremeno dostignuće obrazovano od čiste, moćne stenenekom čistom, nadmoćnom veštinom džinova.

Kovenant se složi da je Veselkamen prekratko ime za tako nešto.Istočni kraj visoravni završavao se širokim kamenitim stubom koji je dostizao polovinu visine

visoravni i bio odvojen od nje, osim u osnovici, na prvih nekoliko stotina stopa. Taj stub je bio izdubljen u kulukoja je čuvala jedini ulaz u Konak, a krugovi prozora dizali su se iznad tačke razdvajanja sve do utvrđenekrune. Ali najveći deo Poglavarevog Konaka bio je uklesan u živi kamen planine ispod visoravni.

Na iznenađujućem rastojanju od kule, čitavo pročelje padine obradili su drevni džinovi - zaravnili ga iisklesali u uspravni spoljašnji zid grada koji je, kako je Kovenant kasnije doznao, ispunjavao čitav taj klinasti

ispust visoravni. Zid je bio pažljivo obrađen - nanizad, popunjen, nabijen pravilnim i nepravilnim grupamaprozora, balkona, stubova - isturenim i u obliku galerija - izvedenim u obilnom i naizgled spontanom mnoštvupojedinosti koje kao da su bile na samom rubu da se kristališu u neki pravilan motiv. Ali svetlost je bleskala iigrala na uglačanom licu obronka i bogatstvo raznolikosti zaokupi Kovenantova čula tako da nije mogao dapojmi o kakvom bi tu motivu mogla biti reč.

No, svojim novim očima mogao je da vidi gusti, užurbani, zajednički život grada. Blistao je iza zidakao da je kamen gotovo prozračan, osvetljen iznutra valerima životne sile hiljada stanovnika. Od tog prizoraučini mu se da se čitav Konak okreće pred njim. Iako ga je gledao sa rastojanja i mogao sve da obuhvatipogledom - Steg-Vodopad koji je urlao sa jedne strane i prostranu visoravan koja se spuštala na drugu - osetioe da su ga drevni džinovi prevazišli. Ovde je bilo delo vredno hodočašćenja, molitvi. Nije bio iznenađen kadae čuo Penosleda da šapuće kao odu: "Ah, Veselkamenu! Poglavarev Konače! Tu Bezemljaši prerastošegubitak."

Eovod odgovori u litaniji:

Veselkamenu, džinova vero, drevni zabranuPage 78



1. Kob poglavara kletnikaSrce si i dveri Zemljorodne siline:Očuvaj ustinu mačem snage danu,Ti čuvaru era, vladaru planine!

Onda jahači ponovo krenuše napred. Penosled i Kovenant išli su kao u čudu prema okomitim

zidinama i rastojanje se brzo smajivalo, bez ikakvog međaša osim otkucaja njihovih uzbuđenih srca. Put jevodio uporedo sa liticom sve do njenog istočnog ruba, a onda je skretao prema visokim dverima u jugoistočnojosnovici kule. Vratnice - moćne stene sa svake strane - bile su otvorene u slobodnoj dobrodošlici mira; ali bilesu nazubljene, zakošene i uravnotežene tako da su se mogle zalupiti i priljubiti, zatvarajući se poput zuba.Ulaz koji su čuvale bio je dovoljno veliki da čitav eovod uđe rame uz rame.

Dok su se približavali dverima, Kovenant ugleda plavu zastavu kako leprša visoko nad kulom -azurni barjak samo za nijansu svetliji od vedrog neba. Pod njim je bila manja zastava, crvena dvostrukazastavica boje okrvavljenog meseca i Drulovih očiju. Videvši smer Kovenantovog pogleda, žena pokraj njegareče: "Znaš l i te boje? Plavo je Steg vrhovnog poglavara, poglavarska boja. Označava zavet i predvođenjeljudi Domaje. A crveno je znak naše trenutne opasnosti. Visiće tamo dok opasnost traje."

Kovenant klimnu, ne skidajući pogled sa Konaka. Ali posle trenutak kasnije spustio je pogled sazastava na ulaz u Veselkamen. Otvor je ličio na pećinu koja je zaranjala pravo u planinu, ali iza nje je mogaoda vidi sunčevo svetlo.

Tri stražara stajala su na ispustu iznad dveri. Njihov izgled privuče Kovenantovu pažnju; nisu ličili naahače ratovnije. Po veličini i građi bili su poput Kamendolaca, ali su imali pljosnata lica i mrku kožu, akovrdžava kosa im je bila kratko podšišana. Nosili su kratke, žućkaste tunike opasane plavim pojasima, kojesu izgleda bile od fine kože, a noge i stopala su im bili goli. Naprosto su stajali na ispustu, nemarni inenaoružani, odajući utisak gotovo mačije ravnoteže i pripravnosti; činilo se da su spremni da se u trenutkuupuste u bitku.

Kada mu se eovod našao na dosegu glasa do kapije, Kvan povika stražarima: "Živeo! Prvi međničeTuvore! Kako to da su krvni gardisti postali oni koji će poželeti dobrodošlicu gostima?"

Najistureniji stražar odvrati glasom koji je zvučao strano, neobično, kao da je govornik naviknut naezik potpuno različit od Domajinog. "Džinovi i nosioci poruka stigli su skupa u Poglavarev Konak."

"Pa, krvna gardo", odvrati Kvan prijateljskim glasom, "saznaj šta ti je dužnost. Džin je SrdosoljaPenosled, izaslanik iz Primorja za Veće poglavara. A čovek, nosilac poruke, jeste Tomas Kovenant, Nevernik istranac u Domaji. Jesu li njihova mesta spremna?"

"Naredbe su date. Banor i Korik čekaju."Kvan klimnu u znak da je razumeo. Sa ratnicima, on pojaha u kameno grlo Poglavarevog Konaka.

13. VEČERNJA

Kada je kročio između skladnih čeljusti, Kovenant čvrsto stegnu štap levom rukom. Ulaz jenalikovao kakvom tunelu, vodeći ispod kule prema otvorenom dvorištu između nje i glavnine Konaka; bio jeosvetljen samo nejasnom, odraženom sunčevom svetlošću sa oba kraja. U kamenu nisu postojali ni prozori nivrata. Jedini otvori bili su mračni tuneli pravo iznad njih, koji su, izgleda, služili nekoj nameni u odbraniVeselkamena. Kopita konja odjekivala su na glatkom kamenu, ispunjavala tunel poput zveketa rata, pa je čak ilako kuckanje Kovenantovog štapa odzvanjalo unaokolo, kao da neke utvarne seni stupaju na oklevajućikorak iza njega niz grlo Konaka.

Onda eovod uđe u suncem obasjano dvorište. Ovde je živi kamen bio izdubljen do visine ulaza, tako

da je prostor širok gotovo koliko i kula stajao otvoren prema nebu između visokih, golih zidova. Dvorište je biloravno i popločano, ali u njegovom središtu nalazio se široki potez zemlj išta iz koga je rastao stari zlatan, a poedan mali vodoskok iskrio se sa svake strane drevnog stabla. Pozadi se nalazilo još kamenih kapija poput oneu osnovici kule, koje su takođe bile otvorene. To je bio jedini ulaz u Konak sa nivoa tla, ali u pravilnimrazmacima iznad dvorišta drveni prelazi premošćavali su otvoreni prostor između kule i pravougaonih otvorana unutrašnjem licu Konaka. Pored toga, dvoja vrata sa svake strane tunela omogućavala su pristup kuli.

Kovenant baci pogled uz glavninu Konaka. Senke su počivale po južnim i istočnim zidovimadvorišta, ali visine su još blistale u punom sjaju popodnevnog sunca, a iz tog ugla Veselkamen se činiodovoljno visok da obezbedi temelje za nebesa. Na trenutak, dok je gledao, strahopoštovanje ga nagna dapoželi da je, poput Penosleda, naslednik Poglavarevog Konaka - da na neki način može da zadrži tajveličanstveni prizor za sebe. Želeo je da tu pripada. Ali, kada je prvobitno dejstvo Veselkamena na njegaprošlo, počeo je da se odupire toj želji. Bilo je to samo još jedno zavođenje, a on je već izgubio previše lomne,a toliko neophodne nezavisnosti. Tvrdim mrgođenjem zatomio je poštovanje, pritisnuo šakom prsten.

Činjenica da je ovaj skriven smirivala ga je.Tu je počivala jedina nada koju je mogao da zamisli, jedino rešenje njegove protivurečnePage 79



1. Kob poglavara kletnikanedoumice. Dogod skriva prsten, mogao je preneti poruku poglavarima, zadovoljiti neodložnu potrebu da idedalje, a istovremeno izbeći opasna očekivanja, zahtev za moći koji nije mogao da ispuni. Penosled - a i

Atiaran, možda i protiv svoje volje - pružili su mu određenu slobodu izbora. Sada je možda mogao da sesačuva - ukoliko uspe da izbegne dalja zavođenja i ako mu džin ne oda tajnu.

"Penoslede", poče on, a onda se zaustavi. Dva čoveka su prilazila njemu i džinu iz glavnog dela

Konaka. Podsećala su na stražare. Njihova pljosnata, nečitljiva lica nisu odavala nikakve znake mladosti ilistarosti, kao da im je odnos prema vremenu nekako dvosmislen; odavali su takav utisak čvrstine uKovenantovim očima da mu pažnja skrenu sa džina. Ravnomerno su se kretali preko dorišta, kao da susačinjeni od oživotvorene stene. Jedan od njih pozdravi Penosleda, a drugi se zaputi dugim koracima premaTomasu Kovenantu.

Kada stiže do Kovenanta, on se neprimetno nakloni i reče: "Ja sam Banor od krvne garde. Zadužensam za tebe. Odvešću te na pripremljeno mesto." Glas mu je bio nespretan, kao da mu se jezik nije mogaoopustiti u narečju Domaje, ali kroz njegov ton Kovenant je mogao da razabere krutost koja je zvučala kaonepoverenje.

To i čvrsti, nametljivi oreol krvnog gardiste naglo izazvaše u njemu nemir. On pogleda premaPenosledu i vide da ovaj upućuje drugom krvnom gardisti pozdrav pun poštovanja i starog prijateljstva. "Živeo,Koriče!" reče Penosled. "Krvnoj gardi donosim počast i odanost džinova Primoraca. Ovo su teška vremena iponosni smo što u njima možemo ubrojati krvnu gardu među prijatelje."

Ravnim glasom, Korik odvrati: "Mi smo krvna garda. Tvoje odaje su spremne, tako da možešotpočinuti. Dođi."

Penosled se nasmeši. "Baš dobro što je tako. Prijatelju moj, vrlo sam umoran." Sa Korikom, uputiose prema kapiji.

Kovenant pođe za njima, ali mu Banor prepreči put snažnom rukom. "Ti ćeš poći za mnom", rečekrvni gardista ravno.

"Penoslede!" pozva Kovenant nesigurno. "Penoslede! Sačekaj."Preko ramena, džin odvrati: "Pođi za Banorom. Mir s tobom." Činilo se da nije svestan Kovenantove

uznemirenosti; njegov ton izražavao je samo zahvalno olakšanje, kao da su mu odmor i Veselkamen bili jediniu mislima. "Srešćemo se opet - sutra." Krećući se kao da podrazumeva poverenje prema krvnoj gardi, pošaoe za Korikom o glavni deo Konaka.

"Tvoje mesto je u kuli", reče Banor."U kuli? Zašto?"Krvni gardista sleže ramenima. "Ako postaviš to pitanje, biće ti odgovoreno. Ali sada moraš poći za

mnom."Jedan trenutak, Kovenant je gledao Banora u oči i tamo video sposobnost krvnog gardiste, njegovu

spretnost i spremnost da izvrši naređenje po svaku cenu. Taj prizor još više zaoštri Kovenantov nemir. Čak ioči Soranala i Baradakasa, kada su ga prvi put zarobili, misleći da je Besomuk, nisu sadržavale tako smireno iposvećeno obećanje prinude, nasilja. Drvograđani su bili oštri zbog svoje uobičajene blagosti, ali Banorovpogled nije skrivao nikakav nagoveštaj nekakvog zaveta mira. Pokoleban, Kovenant skrenu pogled. KadaBanor pođe prema jednim od vrata kule, sledio ga je nesigurno i uznemireno.

Vrata se otvoriše dok su se približavali i zatvoriše iza njih, iako Kovenant nije mogao da vidi ko ili štaih pokreće. Dođoše na zavojito stepenište sa praznim središtem, uz koje se Banor ravnomerno peo dok poslestotinak ili više stepenika nije stigao do novih vrata. Iza njih, Kovenant se nađe u haotičnom lavirintu prolaza,stepeništa, vrata, koji uskoro u potpunosti pomutiše njegov osećaj za pravac. Banor ga je vodio čas tamo, časovamo u nepravilnim razmacima, gore i dole nebrojenim stepeništima, najpre širokim, pa zatim uskimhodnicima, sve dok on nije počeo da se plaši da ne bi bio u stanju da odatle iziđe bez vodiča. S vremena na

vreme, nazreo bi druge ljude, pre svega krvne gardiste i ratnike, ali nije susreo nikoga od njih. Najzad, Banorzastade usred nečega što je naizgled predstavljalo hodnik sa slepim završetkom. Kratkim gestom, on otvoriskrivena vrata. Kovenant pođe za njim u prostranu odaju za dnevni boravak sa balkonom pozadi.

Banor je čekao dok Kovenant nije na kratko pogledao sobu, a onda reče: "Pozovi me ukoliko ti jeišta potrebno", i iziđe zatvorivši vrata za sobom.

Jedan trenutak, Kovenant se i dalje ogledao oko sebe; pravio je mentalni popis nameštaja da biznao gde su opasni uglovi, ispusti, rubovi. Soba je sadržala krevet, kupatilo, sto postavljen hranom, stolice -edna od njih bila je prekrivena raznom odećom - i tapiseriju na jednom zidu. Ali ništa od toga nije predstavljaloneposrednu opasnost i njegov pogled se ubrzo ponovo okrete vratima.

Na njima nije bilo ručke, drške, kvake, vrpce za otvaranje - nijednog sredstva pomoću kojeg bimogao da ih otvori.

Šta, kog đavola...?Gurnuo ih je ramenom, pokušao da ih dograbi za ivicu i povuče; nije mogao ni da mrdne teški

kamen. "Banore!" Jednim trzajem, njegov rastući strah pretvori se u bes. "Krvavog mu prokletstva! Banore.Page 80



1. Kob poglavara kletnikaOtvori ta vrata!"

Gotovo smesta, kamena vrata se otvoriše prema unutra. Banor je ravnodušno stajao u dovratku.Ravne oči nisu mu sadržavale nikakav izraz.

"Ne mogu da otvorim vrata", zareža Kovenant. "Šta je to? Neki zatvor?"Banorova ramena se neprimetno digoše. "Zovi ovo kako god želiš. Moraš ostati ovde dok poglavari

ne budu spremni da pošalju po tebe.""'Sve dok poglavari ne budu spremni.' A šta da radim u međuvremenu? Naprosto da sedim imislim?"

"Jedi. Odmaraj se. Radi šta god želiš.""Reći ću ti šta želim. Neću da ostanem ovde i da pošašavim od čekanja na ćefove tih tvojih

poglavara. Došao sam ovde čak od Kevinovog Vidikovca da govorim sa njima. Rizikovao sam..." Sa naporom,on se zaustavi. Video je da njegovo penušanje ne ostavlja nikakav utisak na krvnog gardistu. On dograbi besobema rukama i kruto reče: "Zbog čega sam zatvorenik?"

"Donosioci poruka mogu biti prijatelji ili neprijatelji", odvrati Banor. "Možda si sluga Opačije. Mi sestaramo za bezbednost poglavara. Krva garda ti neće dozvoliti da ih ugroziš. Želimo da te proverimo pre negošto ti dozvolimo da se slobodno krećeš."

Vatru mu paklenu, prokle Kovenant u sebi. Baš mi je to trebalo. Iznenada mu se činilo da je sobaiza njega puna mračnih, grabljivih misli kojima se toliko trudio da okrene leđa. Kako da se odbrani pred njimaako ne ide napred? Ali nije mogao da podnese da stoji tamo gde je bio, dok su mu svi strahi izloženiravnodušnom Banorovom pogledu. On prisili sebe da se okrene. "Reci im da ne volim da čekam." Drhteći,prišao je stolu i digao kamenu bočicu kladenice.

Kada je čuo kako su se vrata zatvorila, povukao je dug gutljaj kao čin prkosa. Onda, zuba stegnutihoko blagog pivskog ukusa kladenice, on se ponovo ogleda po sobi, sevajući očima oko sebe kao da izazivamračne zloduhe da iziđu iz skloništa i da napadnu.

Ovog puta, tapiserija mu privuče pažnju. Bila je gusto tkana u različitim bojama, među kojima supreovlađivali oštro crveno i nebesko plavo, i posle kratkog posmatranja on shvati da prikazuje legendu oBereku Troprstu.

Istaknuta u središtu stajala je f igura Bereka u stilizovanom položaju koji je spajao borbu i lepotu.Oko tog osnovnog motiva bili su izrađeni prizori koji su pričali povest Poglavara-rodioca - njegovu neukaljanuodanost Kraljici, Kraljevu pohlepnu potragu za moći, Kraljičino odbacivanje sopstvenog muža, Berekovadostignuća u ratu, sakaćenje njegove ruke, njegovo očajanje na Planini Groma, pobedu ognjenih lavova.Čitava celina predstavljala je spasenje, iskupljenje dostignuto na samoj ivici uništenja ispravnošću - kao da seZemlja sama umešala, da joj se moglo verovati da će se umešati, da ispravi moralnu neravnotežu rata.

Oh, krvavog mu pakla! - zaječa u sebi Kovenant. Zar moram to da podnosim?Stežući kamenu flašu kao da je to jedina čvrsta stvar u sobi, on pođe prema balkonu.Kročio je u dovratak, oslonio se na kamen. Iza ograde balkona zjapio je ponor od tri ili četiri stotine

stopa do podnožja planine. Nije se usuđivao da iskorači na balkon; nagoveštaji vrtoglavice već su mu grizliutrobu mučninom. Ali on natera sebe da gleda dovoljno dugo da bi mogao da prepozna okolinu.

Balkon se nalazio na istočnom pročelju kule i gledao je u široku oblast zaravni. Kasno popodnevnosunce bacalo je senku uzvišenja prema istoku poput božanskog štita, a u prigušenom svetlu iza senke zaravnisu se činile raznolike i raznobojne. Plavkasti travnjaci, uzorana mrka polja i svetlozeleni zasadi smenjivali suse prema obzorju, a među njima suncem posrebrene niti potoka tekle su prema istoku i jugu; nakupine naseljaširile su lomnu mrežu obitavališta preko polja; l jubičasta vres i siva bujad ležala je u širokim potezima premaseveru. Sa desne strane, Kovenant je mogao da vidi Belicu kako krivuda prema Trotgardu.

Prizor ga podseti kako je stigao na to mesto - seti ga na Penosleda, Atiaran, utvare, Baradakasa,

ubijenog Putnima - vrtoglavica sećanja uzvera se iz podnožja planine prema njemu. Atiaran ga je krivila zapokolj utvara. Pa ipak, odrekla se sopstvene želje za osvetom, pravednog gneva. Toliko joj je naneo zla...

Povukao se nazad u odaju, teturavo seo za sto. Ruke su mu se toliko tresle da nije mogao da pije izboce. Spustio ju je na sto, stegao obe pesnice i stisnuo zglavke preko tvrdog prstena koji je držao skrivenog nasrcu.

Neću da razmišljam o tome.Mrštenje nalik na krivljenje same lobanje dograbi mu čelo.Nisam Berek.Držao se toga sve dok zvuk opasnih krila nije stao da se povlači, a vrtoglavi bol u njegovoj utrobi da

enjava. Onda je otvorio ukočene prste. Ne obraćajući pažnju na njihovu nemoguću osetlj ivost, počeo je daede.

Na stolu je našao razne vrste hladnog mesa, sireva i voća, sa puno crnog hleba. Jeo je odlučno,drvenastim pokretima, poput lutke koja dela na osnovu naredbi njegove volje, sve dok nije prestao da oseća

glad. Onda je svukao odeću i okupao se, pažlj ivo se trljajući i pregledajući telo da bi se uverio da nemaskrivenih rana. Stao je da bira između odeće koja je ostavljena za njega i najzad našao bledoplavu odoru kojuPage 81



1. Kob poglavara kletnikae mogao da zatvori vezivanjem dovoljno sigurno da sakrije prsten. Koristeći Atiaranin nož, pažljivo se obrijao.Potom, istom drvenastom odlučnošću, oprao je nošenu odeću u kadi i raširio je po naslonima stolica da sesuši. Sve to vreme, misli su mu išle u ritmu:

Neću...Nisam...

Dok je radio, veče se primicalo Veselkamenu, a kada je završio stavio je stolicu na balkonski ulaztako da je mogao da sedi i posmatra sumrak ne suočavajući se sa visinom. Ali tama kao da se širila izneosvetljene sobe po čitavom svetu, kao da je njegova odaja izvor noći. Nedugo potom, prazni prostor zanjegovim leđima kao da je vrveo lešinarima.

Osećao je u dubini srca da previše mahnito želi da pobegne tom snu.Kucanje na vratima ga trže, ali morao je da se probija kroz tamu da odgovori na njega. "U... uđite."

U trenutnoj zbunjenosti, mašio se za kvaku koje nije bilo. Onda se vrata otvoriše prema sjaju koji ga jezaslepio.

Najpre je mogao da vidi samo tri prilike, jednu malo pozadi uz zid spoljašnjeg hodnika, a dve navratima. Jedna od njih držala je po jedan plamteći drveni štap u svakoj ruci, a drugi je ispod ruku nosio pokotlić oblučka. Od bleštanja izgledalo je kao da se nadnose nad njega iz polusenke i on kroči nazad, nagložmirkajući.

Kao da je njegovo povlačenje bilo dobrodošlica, dvojica muškaraca uđoše u sobu. Iza njih, jedanneobično hrapav i tih glas reče: "Smemo li unutra? Ja sam poglavar Mhoram..."

"Razume se", umeša se viši od dvojice glasom izbrazdanim i čvornovatim od starosti. "Njemu jepotrebno svetlo, zar ne? Od tame se srce grči. Kako može da primi svetlo ako ne uđemo? A kada bi neštoznao, umeo bi sam da se zaštiti. Razume se. A nas se neće baš nagledati. Previše posla. Treba još ići i navečernju. Možda vrhovni poglavar ima posebna uputstva. Već kasnimo. Jer ne zna ništa. Razume se. Ali smobrzi. Od tame se srce grči. Obrati pažnju, mladiću. Ne možemo se vraćati tek da bismo iskupili tvojeneznanje."

Dok je ovaj govorio, trzajući reči poput lenjih slugu sa poda svojih grudi, Kovenantove oči serazbistriše. Pred njim, viši čovek se razluči u uspravnu, ali prastaru priliku, uskog lica i sa bradom koja mu jevisila poput pocepane zastave gotovo do pojasa. Imao je drvogradski ogrtač oivičen plavim i venčić od lišćaoko glave.

Njegov neposredni pratilac činio se jedva nešto starijim od dečaka. Mladić je bio odeven u smeđukamendolsku tuniku sa plavilom utkanim u ramena poput naramenica, a lice mu je bilo čisto, veselo. Smešiose na starca sa izrazom zabavljanja i ljubavi.

Dok je Kovenant proučavao par, čovek iza njih reče opominjuće: "On je gost, Birinaire." Staraczastade kao da se priseća pravila ponašanja i Kovenant pogleda iza njega u poglavara Mhorama. Poglavar jebio vitak čovek otprilike Kovenantove visine. Nosio je dugačku odoru boje stega vrhovnog poglavara sa trakomcrnom poput katrana, a u desnoj ruci je držao dugačak štap.

Onda starac pročisti grlo. "Ah, vrlo dobro", progunđa on. "Ali to traži vremena, a mi kasnimo. Trebapostaviti Večernju. Pa pripreme za Veće. Razume se. Ti si gost. Budi nam dobro došao. Ja sam Birinair,Zubljonoša lillianrilla i srdočnik Poglavarevog Konaka. Ovo štene što se kliberi je Torm, oblučar rhadhamaerlai isto tako srdočnik Poglavarevog Konaka. A sada počuj. Pazi." Uz najviše dostojanstvo, pošao je premakrevetu. Nad njime u zidu je bio otvor za baklju. "Ove su napravljene za mlade neznalice kao što si ti", rečeBirinair i gurnu upaljeni kraj jednog štapa u otvor. Plamen zamre; ali kada je uklonio štap, plamen se gotovosmesta vrati. On postavi neupaljeni kraj u otvor, a zatim pređe preko sobe da stavi drugi štap u suprotni zid.

Dok je zubljonoša bio zauzet, Torm spusti jedan kotlić na sto, a drugi na stalak pokraj lavora zapranje. "Pokrij ih kada budeš želeo da spavaš", reče on laganim glasom.

Kada je završio, Birinair primeti: "Od tame se srce grči. Čuvaj je se, goste.""Ali ljubaznost je kao kada piješ sa planinskog potoka", promrmlja Torm, smešeći se kao na neku

skrivenu šalu."Tako je", reče Birinair i napusti sobu. Torm zastade da namigne Kovenantu i da šapne: "Nije on

tako težak svat kao što bi mogao da misliš." Onda je i on otišao, ostavljajući Kovenanta nasamo saMhoramom.

Mhoram zatvori vrata iza njih i Kovenant prvi put dobro zagleda jednog poglavara. Mhoram je imaoizvijena usta koja su zračila čovečnošću, a osmeh pun ljubavi prema srdočnicima lebdeo mu je na usnama. Alidejstvo osmeha stajalo je u protivteži sa njegovim očima. Bile su to opasne oči - sivo-plavih dužica poprskanihzlatom - koje kao da su prodirale kroz izgovore sve do tajne srži predumišljaja koje su ovi sadržali - oči kojekao da su i same skrivale nešto moćno i neznano, kao da bi Mhoram bio u stanju da iznenadi i samu sudbinuako bi bio doveden do poslednjeg uporišta. A između tih opasnih očiju i ljubaznih usta četvrtasta oštrica nosaposredovala je poput kormila koje je upravljalo plovidbom njegovih misli.

Onda Kovenant primeti Mhoramov štap. Krajevi su mu bili okovani metalom poput Žezla zakona,koje je nazro u Drulovim čvornovatim prstima, ali nije bilo rezbarija kakve su naglašavale Žezlo. Mhoram gaPage 82



1. Kob poglavara kletnikaprebaci u levu ruku dok je desnicom upućivao Kovenantu pozdrav dobrodošlice. Onda je prekrstio ruke nagrudima, držeći štap u šupljini ispod lakta.

Usne mu iskrivi mešavina zabavljanja, stidljivosti i opreznosti dok je govorio. "Dopusti da počnemispočetka. Ja sam Mhoram, sin Variolov. Budi dobro došao u Veselkamen, Tomase Kovenante, Neverniče inosioče poruke. Birinair je srdočnik i glavni lillianrill Poglavarevog Konaka - ali svejedno ima vremena pre

Večernje. Zbog toga sam došao - iz nekoliko razloga. Najpre, da ti poželim dobrodošlicu, drugo, da odgovorimna pitanja stranca u Domaji i treće, da te upitam za cilj koji te dovodi veću. Izvini ukoliko delujem suvišeformalno. Stranac si, i ja ne znam kako da ti odam počast."

Kovenant je želeo da odgovori. Ali još je bio zbunjen tamom; nije imao dovoljno vremena da pročistiglavu. Zatreptao je prema poglavaru na trenutak, a onda rekao tek da popuni tišinu: "Onaj vaš krvni gardistami ne veruje."

Mhoram se suvo nasmeši. "Banor mi je rekao da veruješ da te držimo kao zatvorenika. To je takođerazlog što sam odlučio da razgovaram sa tobom večeras. Nije naš običaj da ispitujemo goste pre nego štootpočinu. Ali moram da ti kažem reč ili dve u vezi sa krvnom gardom. Kako bi bilo da sednemo?" On uzestolicu za sebe i sede sa štapom preko kolena tako prirodno kao da je ovaj deo njega.

Kovenant sede za sto, ne skidajući pogled sa Mhorama. Dok se smeštao, poglavar nastavi:"Tomase Kovenante, reći ću ti otvoreno: pretpostaviću da si prijatelj - ili bar da nisi neprijatelj - sve dok nebudeš proveren. Gost si i zaslužuješ valjan odnos. A mi smo dali i zavet mira. Ali ti si za nas stranac isto tolikokoliko i mi za tebe. A krvni gardisti su dali zavet koji ni u kom pogledu nije kao naš zavet. Zakleli su se da ćeslužiti poglavare i Veselkamen - da će nas štititi pred svakom opasnosti snagom vernosti." Uzdahnuo je kao izdaljine. "Ah, ponižavajuće je biti služen na taj način - prkoseći vremenu i smrti. Ali pustimo to. Moram ti reći dvestvari. Prepušteni obavezama zaveta, krvni gardisti bi te sasekli istog trenutka kada bi digao ruku protiv ma kogpoglavara - da, i protiv ma kog stanovnika Veselkamena. Ali Veće poglavara im je naredilo da te uzmu uzaštitu. Radije nego da prekrše tu naredbu - radije nego da dozvole da te zadesi ma kakvo zlo - Banor ili bilokoji drugi krvni gardista život bi dao za tvoju odbranu."

Kada je Kovenantovo lice stalo da odražava sumnju, poglavar reče: "Uveravam te u to. Možda bi zatebe bilo dobro kada bi pitao Banora u vezi sa krvnom gardom. Njegovo nepoverenje možda te nećeuznemiravati - jednom kada ga budeš shvatio. On potiče iz naroda Haručai koji živi visoko uZapadnik-planinama, iza prolaza koje sada zovemo Čuvarevim procepom. U prvim godinama vrhovnogpoglavarstva Kevina, sina Lorikovog, oni dođoše u Domaju - dođoše i ostadoše da daju zavet ravan zaklinjanjukoje vezuje čak i bogove." Na trenutak, kao da je bio izgubljen u razmišljanju o krvnoj gardi. "Bili su narodvrele krvi, snažnih sokova i plodan, uzgajan za oluju i bitku - a sada zavetovanom odanošću pretvoren uaskete, bez žena i ostareo. Reći ću ti, Tomase Kovenante - nj ihova posvećenost ima nepredvidljivu cenu:takvo jednoumlje ne pada im lako, a jedino zadovoljstvo im je ponos neprekinute, čiste službe. Na kraju,međutim, dokučiti gorčinu sumnje..." Mhoram ponovo uzdahnu, a onda se postiđeno nasmeši. "Raspitaj se oBanoru. Ja sam premlad da ti ispričam priču kako treba."

Premlad? - upita se u sebi Kovenant. Koliko si star? Ali nije postavio to pitanje; plašio se da bi pričakoju bi Mhoram mogao ispričati bila isto onako zavodljiva kao i Penosledova pripovest o Bezemljašima.Trenutak kasnije, on sabra deliće pažnje i reče: "Moram da govorim sa Većem."

Mhoram ga pogleda pravo u oči. "Poglavari će se prikupiti sutra da čuju i tebe i SrdosoljuPenosleda. Želiš li da govoriš sada?" Poglavareve oči poprskane zlatom kao da su plamtele odusredsređenosti. Neočekivano, on upita: "Jesi li neprijatelj, Neverniče?"

Kovenant se trže u sebi. Mogao je da oseti Mhoramov ispitivački pogled kao da mu njegova vrelinapali um. Ali bio je odlučan da izdrži. "Ti si vidovnjak i prorok. Ti reci meni."

"Da li me je Kvan tako nazvao?" Mhoramov osmeh bio je obezoružavajući. "Pa, pokazao samproročku domišljatost kada sam dopustio da me uznemiri najobičniji crveni mesec. Možda te je zapanjila mojagovornička moć." A onda odgurnu u stranu tiho omalovažavanje samog sebe i napeto ponovi: "Jesi lineprijatelj?"

Kovenant uzvrati pogled poglavaru, nadajući se da su mu oči čvrste, nepopustljive. Neću, mislio je.Nisam... "Nisam prema vama ništa po sopstvenom izboru. Imam... poruku za vas. Ovako ili onako, primoravansam da je donesem ovamo. A putem su se odigrale neke stvari koje bi vas mogle zanimati."

"Reci mi", uzvrati Mhoram sa blagom hitnjom. Ali njegov pogled podseti Kovenanta na Baradakasa - na Atiaran - na vremena kada su govorili:

Zatvoren si - mogao je da vidi Mhoramovo zdravlje, njegovu opasnu hrabrost, njegovu životnu ljubav premaDomaji. "Ljudi me to stalno pitaju", promrmlja on. "Zar ti ne možeš da kažeš?"

Trenutak kasnije, odgovorio je sebi: razume se da ne. Šta oni znaju o gubavosti? Onda razabrarazlog koji je stajao iza Mhoramovog pitanja. Poglavar je želeo da ga čuje kako govori, želeo njegov glas da bi

razlučio istinu od laži. Mhoramove uši umele su da razlikuju iskrenost ili neispravnost odgovora.Kovenant se obazre prema sećanju na Kletnikovu poruku, a onda se okrete na drugu stranu uPage 83



1. Kob poglavara kletnikasamoodbrani. "Ne - pričuvaću je za Veće. Jednom je dovoljno za takve stvari. Jezik će mi se pretvoriti u pesakako budem morao da je izgovorim dvaput."

Mhoram klimnu kao da to prihvata. Ali gotovo smesta upita: "Objašnjava li tvoja poruka kaljanjeMeseca?"

Nagonski, Kovenant pogleda preko balkona.

Tamo, jedreći mučno nad obzorjem poput broda zaraženog kugom, počivao je krvlju ukaljanMesec. Njegov odsjaj obujmio je zaravni poput kakve krvave utvare. Nije mogao da obuzda drhtaj u glasukada odvrati: "To nam se on pokazuje - to je sve. Samo nam pokazuje šta ume." Duboko u grlu, vikao je:Vatru mu paklenu! Kletniče! Utvare su bile bespomoćne! Šta radiš na bis, siluješ decu?

"Ah", zaječa poglavar Mhoram, "ovo nam dolazi u rđavo vreme." Kročio je sa sedišta i navukaodrvenu pregradu preko ulaza na balkon. "Ratovnija broji manje od dve hiljade. Krvnih gardista je samo petstotina - bedno za bilo koji zadatak izuzev odbrane Veselkamena. A ima samo pet poglavara. Od tih, dvojicasu stari, na samoj granici moći, a nijedan nije ovladao sa više od najmanjeg dela Kevinovog prvog kruga.Slabiji smo nego ijedan zemljorod u svim dobima Domaje. Zajedno bismo jedva uspeli da nateramo kržljavutravu da raste na Kuraš Plenetoru.

Bilo nas je više", objasni on i vrati se na sedište, "ali u poslednjem pokolenju gotovo svi najbolji izZnanstvigora odabrali su obred neomeđenja. Ja sam prvi koji je prošao proveru u petnaest godina. Avaj, mučime pomisao da će nam sada biti potrebna dodatna snaga." Stezao je štap sve dok mu se zglavci nisu zabeleli,a na trenutak njegove oči nisu skrivale nepriliku u kojoj se našao.

Mrgodno, Kovenant uzvrati: "Onda reci prijateljima da se dobro pripreme. Neće vam se dopasti onošto imam da kažem."

Ali Mhoram se lagano opusti, kao da nije čuo Kovenantovo upozorenje. Prst po prst, popustio jestisak sve dok mu štap nije nedirnut rukama ležao u krilu. Onda se blago nasmešio. "Tomase Kovenante,nisam baš bez ikakvih razloga pretpostavio da nam nisi neprijatelj. Nosiš štap lillianrilla i nož rhadhamaerla -da, a štap je video borbu protiv jakog neprijatelja. A ja sam već pričao sa Srdosoljom Penosledom. Drugi suimali poverenja u tebe. Ne mislim da bi mogao da se probiješ dovde bez poverenja."

"Vatru mu paklenu!" usprotivi se Kovenant. "Sve si to naopačke shvatio." Bacao je reči poputkamenova na svoju lažnu sliku. "Prisilili su me da dođem. Nije to bilo moja zamisao. Nisam imao nikakvogizbora još otkako je ova stvar počela." Prstima je dirnuo grudi da se podseti da je jedan razlog ipak imao.

"Protiv volje", reče Mhoram blago. "Znači da postoji dobar razlog da nosiš ime 'Nevernik'. No,pustimo to. Saslušaćemo tvoju priču sutra na Veću. No, bojim se da sam pružio malo prilike za tvoja pitanja.

Ali vreme za Večernju je došlo. Hoćeš l i poći sa mnom? Ako želiš, možemo govoriti uz put."Kovenant smesta klimnu. I pored umora, bio je željan prilike da bude aktivan, da nečim zaokupi

misli. Neugodnost propitivanja bila je jedva nešto manja od neprijatnosti pitanja koja je želeo da postavi obelom zlatu. Kako bi izbegao složene ranjive tačke, on ustade i reče: "Povedi me."

Poglavar se nakloni u znak da ga je čuo i smesta pođe ispred Kovenanta u hodnik pored sobe.Tamo su našli Banora. On je stajao uza zid u blizini vrata, ruku nemarno prekrštenih preko grudi, ali je krenuoda im se pridruži kada su Mhoram i Kovenant ušli u hodnik. Gonjen naglim porivom, Kovenant ga presrete.Pogleda Banora u oči, gurnu krvnog gardistu u grudi krutim prstom i reče: "Ni ja ne verujem tebi." Onda se ugnevnom zadovoljstvu ponovo okrenu poglavaru.

Mhoram je zastao dok je Banor ušao u Kovenantovu sobu da uzme jednu baklju. Onda krvnigardista zauze položaj jedan korak iza Kovenantovog levog ramena, a poglavar Mhoram ih povede niz hodnik.Uskoro se Kovenant ponovo izgubio; složenost kule zbunjivala ga je potpuno poput lavirinta. Ali ubrzo stigošedo hodnika koji kao da se završavao slepim zidom od kamena. Mhoram dodirnu kamen krajem štapa i ovaj sepokrenu prema unutra, otvorivši se nad dvorištem između kule i glavnine Konaka. Od tih dveri protezao se

prelaz do otvora oivičenog stubovima.Kovenant baci pogled na razjapljeni bezdan dvorišta i povuče se. "Ne", promrmlja on, "zaboravite.

Ja ću lepo da ostanem ovde, ako nemate ništa protiv." Krv mu poput stida pojuri u lice, a potočić znoja slio muse hladno niz leđa. "Nisam dobar na visini."

Poglavar ga je radoznalo posmatrao jedan trenutak, ali nije dovodio u pitanje njegovu reakciju. "Vrlodobro", reče samo. "Ići ćemo drugim putem."

Preznojen napola od olakšanja, Kovenant je sledio Mhorama dok je ovaj išao nazad jednim delomputa, a onda krenuo složenim spustom do jednih vrata u osnovici kule. Tamo su prešli preko dvorišta.

Onda se Tomas Kovenant prvi put našao u glavnom telu Veselkamena.Oko njega, Konak je bio blistavo osvetljen bakljama i oblučkom. Zidovi su mu bili dovoljno visoki i

široki za džinove, a njihova prostranost davala je snažan kontrast teskobnosti kule. U prisustvu tolikogisklesanog, veličanstvenog i živog granita, tolike mase planinske stene koja je premošćavala takve otvorene,osvetljene hodnike, osetio je oštro svoju slabost, bednu, lomnu ljudskost. Ponovo je osetio da su ga tvorci

Veselkamena prevazišli. Ali Mhoram i Banor nisu delovali slabo pred njim. Poglavar je gazio napred kao da su ti hodniciPage 84



1. Kob poglavara kletnikanjegov prirodni element, kao da njegova ponizna put cveta u službi sveg tog drevnog sjaja. A Banorova ličnačvrstina kao da je narasla, kao da je unutar sebe nosio nešto što se gotovo izjednačavalo sa trajnošćuVeselkamena. Između njih, Kovenant se oseti napola bestelesno, lišen neke suštinske stvarnosti.

Režanje mu skoči na usne, a ramena mu se pogrbiše dok je gušio te misli. Mrgodnim naporom,prisilio je sebe da se usredsredi na površinske pojedinosti oko sebe.

Krenuli su naniže hodnikom koji je išao pravo, ali sa postepenim zavojima, kao da je uklesan premaprostiranju zrnaca stene - prema srcu planine. Iz njega, sporedni hodnici granali su se u različitim razmacima,neki su pravo sekli između litice i litice, a drugi su samo povezivali središnji hodnik sa spoljašnjim prolazima.Kroz te hodnike, sve veći broj muškaraca i žena slivao se u središnji hodnik, a svi su išli, pogodi Kovenant, naVečernju. Neki su nosili štitnike i trake ratnika; drugi kamendolsku i drvogradsku odeću koja je bila poznataKovenantu. Neki mu se učiniše na izvestan način povezani sa lillinrillom i rhadhamaerlom; ali mnogi su se,izgleda, bavili prozaičnijim zanimanjima održavanja grada - kuvanjem, čišćenjem, građenjem, opravkama,žetvom. Rasuto po gomili bilo je nekoliko krvnih gardista. Mnogi ljudi su klimali i smešili se sa poštovanjempoglavaru Mhoramu, a ovaj je uzvraćao pozdrave u svim smerovima, često pozdravljajući po imenu one kojisu ga oslovljavali. Ali iza njega, Banor je nosio baklju i koračao nepopustljivo kao da je sam u Konaku.

Kako se gužva zgušnjavala, Mhoram priđe zidu sa leve strane, a onda stade na jednim vratima.Otvorivši ih, okrenu se Banoru i reče: "Moram poći do vrhovnog poglavara. Odvedi Tomasa Kovenanta domesta među ljudima u Svetom Opklonu." Kovenantu je dodao: "Banor će te sutra dovesti do Zabrana uodgovarajuće vreme." Uz pozdrav, on ostavi Kovenanta sa krvnim gardistom.

Sada je Banor vodio Kovenanta kroz Veselkamen. Posle određenog rastojanja, hodnik se svršavao,cepajući se pod pravim uglom prema levoj i desnoj strani na lukove oko širokog zida, a u taj vezni hodnik ljudisu se slivali iz svih pravaca. Vrata dovoljno velika da propuste džinove presecala su zakrivljeni zid u pravilnimrazmacima; kroz njih su ljudi hitro prolazili, ali bez nereda ili gužve.

Sa svake strane svih vrata stajao je po jedan oblučar i žezlonoša; a kada se Kovenant primakaoednim vratima, mogao je da čuje kako čuvari vrata govore: "Ako ima zla na tvom srcu, ostavi ga ovde. Nemamesta za njega unutra." Tu i tamo bi neko od ljudi posegao i dodirnuo čuvara kao da mu predaje nekakavteret.

Kada je stigao do vrata, Banor dade baklju žezlonoši. Žezlonoša je zagasi tako što je otpevušio deopesme i sklopio ruke nad plamenom. Onda je vratio štap Banoru, a krvni gardista uđe u Opklon saKovenantom iza sebe.

Kovenant se nađe na balkonu koji je kružno opasivao unutrašnjost ogromne šupljine. U njoj nije bilorasvete, ali se osvetljenje slivalo unutra sa svih otvorenih vrata, a nad balkonom na kome je Kovenant stajaobilo ih je šest drugih i do svih su vodila mnogobrojna otvorena vrata. Mogao je da vidi sasvim jasno. Balkoni sustajali u uspravnim redovima kao u amfiteatru, a pod njima, na preko stotinu stopa niže, nalazilo se ravno dnošupljine. Na jednoj strani stajala je uzdignuta pozornica, a ostatak dna je bio pun l judi. I balkoni su bili puni, alisrazmerno bez gužve; svako je imao čist pogled prema pozornici.

Nagla vrtoglavica zalepeta prema Kovenantovoj glavi iz okolnog vazduha. Uhvatio se za ogradu uvisini prsa, oslonio napaćeno srce na nju. Veselkamen je izgledao pun vrtoglavica; gde god da pođe, morao jeda se suočava sa liticama, procepima, ponorima. Ali ograda je bila od smirujućeg granita. Grleći je, suzbio jestrah, digao pogled da bi skinuo oči sa dna Opklona.

Bio je nejasno iznenađen kada je otkrio da šuplj ina nije otvorena prema nebu; završavala sezaobljenom kupolom nekoliko stotina stopa iznad najvišeg balkona. Pojedinosti na tavanici bile su nejasne, alimu se učinilo da može da razazna figure uklesane u kamen, džinovska obličja koja su nejasno plesala.

Onda svetlosti počeše da nestaju. Jedna po jedna, vrata su se zatvarala, a tama je ispunjavalašupljinu poput nanovo stvorene noći. Uskoro je Opklon bio zaptiven bez ikakve svetlosti, a u praznini tihi zvuci

kretanja i disanja ljudi širili su se poput nemirnog duha. Crnilo kao da je izdvojilo Kovenanta. Osećao seneukotvljeno, kao da je bačen u daleki svemir, dok je masivni kamen Konaka visio nad njim kao da je čitavanjegova silna tonaža navaljena upravo na njegova leđa. I protiv svoje volje, on se naže prema Banoru, dodirnučvrstog krvnog gardistu ramenom.

Onda plamen zatrepta na pozornici - dva plamena, baklja lillianrilla i kotlić oblučka. Svetlosti su imbile sićušne u ogromnoj šupljini, ali su otkrivale Birinaira i Torma koji su stajal i sa po jedne strane pozornice,držeći svoje vatre. Iza svakog srdočnika nalazile su se dve prilike u plavoj odori - poglavar Mhoram saprastarom ženom iza Birinaira, kao i neka žena i jedan starac odeven u plavo. Njegovo uspravno držanjeporicalo je starost koju su mu odavali seda kosa i brada. Intuitivno, Tomas Kovenant pogodi: to je on - vrhovnipoglavar Prothal.

Čovek podiže žezlo i udari njegovim metalnim delom tri puta o kamenu pozornicu. Držao je glavuvisoko dignutu dok je govorio, ali mu je glas podsećao da je star. I pored ponositog držanja i čvrstog duha, biloe reumatičnog bola starosti u njegovom glasu dok je govorio: "Ovo je večernja služba Poglavarevog Konaka -

drevnog Veselkamena, rukom džinova isklesanog odredišta svega onoga u šta verujemo. Budite dobro došli,vi jakih srca i slabih, svetli i tamni, krv, kost i žila, um i duša, u dobru ili zlu. Mir neka bude sa vama i u vama.Page 85



1. Kob poglavara kletnikaOvo vreme je posvećeno službi u ime Zemlje."

Njegovi pratioci odvratiše: "Neka bude isceljenja i nade, srca i zavičaja za Domaju i za sve ljude uslužbi Zemlje - za vas pred nama, vas, neposredne učesnike u zemnoj moći i znanstvu, lillianrile irhadhamaerle, učitelje, znanstvozornike i ratnike - i za vas nad nama, vas ljude i svagdanje nosioce ognjišta iletine života - i za vas među nama, vas džinove, krvnu gardu, strance - i za vas odsutne Ranihine, Ranjane,

Kamendolce i Drvograđane, svu braću i sestre zajedničkog zaveta. Mi smo poglavari Domaje. Neka ste dobrodošli i budite što jeste."Onda poglavari zapevaše u tami Svetog opklona. Vatre srdočnika su bile male u ogromnom,

visokom, pretrpanom svetilištu - male, pa ipak, i pored skromnih razmera, oštre, blistave, poput neukaljanehrabrosti. I u toj svetlosti poglavari zapevaše himnu:

Sedam krugova znanstva drevnogZaštita Domaje, zid i vrata:I jedan vrhovni poglavar da zakon nosiDa čuva neokaljanu bit zemne moći.

Sedam Krugova da pobede zloKobi za zlehude stvorove noći:I jedan čisti poglavar da nosi žezloDa štiti Domaju od Kletnikove izdajničke moći

Sedam vrsta pakla za izdatu grudu,Za izdajnike Domaje, ljude i skote:I jedan hrabri poglavar da prkosi usuduDa odagna crnu pošast od cveta lepote.

Dok je jeka njihovih glasova nestajala, vrhovni poglavar Prothal ponovo progovori. "Mi smo novičuvari Zemlje - sledbenici i pomoćnici zemne moći; zavetovali smo se i zakleli da ćemo povratiti Kevinovoznanstvo i da ćemo isceliti Zemlju od svega što je ogoljeno ili neprirodno, nakazno, bez osnova ili izopačeno. Iisto tako zakleti i posvećeni, u jednakoj ravnoteži sa svim ostalim zadacima i obećanjima - zakleti nasuprotsvim htenjima koje nam nameće naše nametljivo ja, zakleti zavetu mira. Jer uzdržanost je jedino jemstvo kojemožemo dati da nećemo ponovo obesvetiti zemlju."

Ljudi koji su stajali pred pozornicom odvratiše u jedan glas: "Nećemo ponovo obesvetiti Domaju,iako nas napor ovladavanja sobom trese na lozi života. Niti ćemo počinuti dok senka naše nekadašnje ludostine bude dignuta sa srca Domaje, a tamu nadvlada rast i život."

A Prothal se vrati: "Ali nema drhtaja u službi Domaji. Služba omogućuje službu, baš kao štoponiznost večno pokreće uslužnost. Moći ćemo da idemo od znanja do znanja i do još veličajnijeg znanja, akose hrabrost drži, i posvećenost drži, i ako mudrost ne potpadne pod senku. Mi smo novi čuvari Domaje -sledbenici i pomoćnici zemne moći.

Jer nećemo otpočinutiniti skrenuti sa puta,izgubiti veruili odustatisve dok Sivka ne postane Plava

a Ril i Maerl budu mlade i čistekao drevna Luralin.

Na to čitav skup uzvrati pevanjem istih reči, stih po stih, za vrhovnim poglavarom; a mnogostrukiglas zajednice odzvanjao je svetim Opklonom kao da je njegov reumatični glas otvorio slavinu neke skrivene,podzemne strasti. Dok je taj moćni zvuk trajao, Prothal ponizno saže glavu.

Ali kada se okonča, on zabaci glavu i raširi ruke kao da hoće da ogoli grudi osudama. "Ah, prijateljimoji!" povika on. "Pomoćnici, sledbenici Domaje - zbog čega smo doživeli takav neuspeh u razjašnjavanjuKevinovog znanstva? Ko je među nama na bilo koji način unapredio znanje naših predaka? Držimo prvi Krug urukama - čitamo njegov tekst, a najvećim delom i razumemo reči - pa ipak ne prodiremo u tajne. Neka greškau nama sprečava nas, neka lažna naklonost, neko pogrešno delanje, neki osnovni amalgam naših htenja. Nesumnjam da je naše stremljenje čisto - to je stremljenje vrhovnog poglavara Kevina - a pre njega Lorika,Damelona i Srdomila - ali je mudrije, jer mi više nikada ne bismo u ludom očajanju digli ruku protiv Domaje. Ali

šta onda? Gde grešimo, kada ne možemo dokučiti ono što nam je dato?"Jedan trenutak pošto mu je glas zadrhtao i prekinuo se, svetilište je bilo tiho, a praznina je treptalaPage 86



1. Kob poglavara kletnikapoput plača, kao da su u njegovim rečima ljudi razabrali sebe, prepoznali greške koje je opisao kaosopstvene. Ali onda se diže novi glas. Srdosolja Penosled reče ponosito: "Moj poglavaru, nismo stigli dosamog kraja. Istina, posao naših života bio je dokučivanje i prikupljanje znanja naših predaka. Ali naš radotvara nam vrata budućnosti. Naša deca i njihova deca biće na dobitku jer nismo izgubili srce, jer su vera ihrabrost najveći darovi koje možemo dati naslednicima. A Domaja sadrži tajanstva o kojima ništa ne znamo -

tajanstva puna kako nade, tako i opasnosti. Budite vesela srca, Kamenbraćo. Vaša vera dragocenija je od svihstvari." Ali nemate vremena! - zaječa u sebi Kovenant. Vera! Deca! Kletnik će vas uništiti. U njemu, njegova

predstava o poglavarima zakovitla se, promeni. Oni nisu bili nadmoćna bića, tvorci sudbine; bili su smrtnicipoput njega samog, upoznati sa nemoći. Kletnik će ih uništiti...

Tokom jednog trenutka pustio je ogradu kao da namerava da vikne poruku usuda okupljenimljudima. Ali vrtoglavica se smesta probi kroz njegov otpor, udari ga iz praznine. Teturajući, naleteo je naogradu, a onda poleteo nazad da se uhvati za Banorovo rame.

- da je raspon njihovih dana u Domaji najviše -Moraće da im pročita smrtnu presudu."Vodi me odavde", jeknu hrapavo. "Ne mogu to podneti."Banor ga pridrža, povede. Naglo, vrata se otvoriše prema blistanju spoljašnjeg hodnika. Kovenant

napola pade kroz dovratak. Bez ijedne reči, Banor ponovo pripali baklju na jednoj od plamtećih zublj i usađenihu zid. Onda uze Kovenanta za ruku da mu pruži oslonac.

Kovenant otrže ruku. "Ne diraj me", zadahta nerazgovetno. "Zar ne vidiš da sam bolestan?"Ni titraj osećanja nije zasenio Banorov ravnodušni izraz. Ravnodušno se okrenuo i poveo

Kovenanta od svetog Opklona.Kovenant ga je sledio, nagnut napred i držeći se za stomak kao da pati od mučnine. - da je raspon -

Kako da im pomogne? Nije umeo ni sebi samom da pomogne. Zbunjen i očajnog srca, odšepao je do sobe ukuli i stajao glupo dok je Banor vraćao baklju u držač, zatvorivši vrata za sobom poput presude. Onda sedohvati za slepoočnice kao da mu se um cepa na pola.

Ništa od svega ovoga se ne dešava, ječao je. Kako mi to rade?"Grčeći se u sebi, okrenuo se da pogleda tapiseriju, kao da bi ova mogla da sadrži nekakav odgovor.

Ali ona mu je samo otežavala nevolju, vređala ga poput reskog udarca. Krvavog mu pakla! Berek - zaječa.Mislite li da je to tako lako? Mislite li da je dovoljno obično ljudsko očajanje, da će ukoliko se osećate dovoljnorđavo nešto kosmičko ili bar čudotvorno obavezno doći i spasti vas? Prokleti bili! Pa on će ih uništiti! U stvariste i svi vi skupa gubavci, nečist prokažena, a čak niste ni svesni toga!

Prsti mu se zgrčiše poput divljih kandži i on skoči napred, stavši da čupa tapiseriju kao da pokuša dastrgne najcrnju laž sa kamena sveta. Teška tkanina nije htela da se pocepa u njegovom zahvatu bez polovineprstiju, ali ju je svukao sa zida. Uklonivši silovito zastor sa ulaza na balkon, on izvuče tapiseriju u noć umrljanugrimizom i svali je preko ograde. Padala je poput mrtvog lista zime.

Nisam Berek!Zadihan od napora, uđe natrag u sobu i vrati pregradu pred okrvavljenom noći. Zbacio je odoru sa

sebe, navukao sopstveni veš, zatim pogasio vatre i popeo se u krevet. Ali meki, čisti dodir pokrivača koji jeosetio na koži nije mu pružio utehu.

14. VEĆE POGLAVARA

Probudio se u turobnoj izmaglici sličnoj pritisku olujnog oblaka, nekakvom crnom komešanju i

urlanju bele vatre. Mehanički poče da obavlja pripreme za Veće - oprao se, pregledao, obukao, ponovoobrijao. Kada mu je Banor doneo poslužavnik sa hranom, jeo je kao da mu je porcija spremljena od prašine išljunka. Onda je zatakao Atiaranin nož za pojas, dohvatio Baradakasov štap levom rukom i seo lica okrenutogzidu da čeka poziv.

Konačno se Banor vrati da mu kaže da je vreme došlo. Nekoliko trenutaka Kovenant je nepomičnosedeo, posmatrajući krvnog gardistu napola odsutnim očima i pitajući se kako bi mogao da smogne hrabrostida nastavi sa snom. Osećao je da mu se lice iskrivilo, ali nije mogao biti siguran.

- da je raspon -Završi sa tim.On dodirnu tvrdi, skriveni metal prstena da bi se primirio, a zatim uspravi oklevajuće kosti. Zagledan

u vrata kao da predstavljaju prag opasnosti, odšepao je kroz njih i pošao niz hodnik. Za Banorovimnepopustljivim leđima izišao je iz kule, najpre preko dvorišta, a zatim unutra i naniže kroz popločane ineobično izrađene prolaze Veselkamena.

Najzad stigoše kroz bl istavo osvetljene hodnike duboko u planini do dvoja zasvođenih drvenih vrata.Page 87



1. Kob poglavara kletnikaBila zatvorena, a čuvali su ih krvni gardisti; duž oba zida stajale su kamene klupe, neke po meri čoveka, drugedovoljno velike za džinove. Banor klimnu stražarima. Jedan od njih povuče vrata i otvori ih, dok je drugipokazao Banoru i Kovenantu da uđu. Banor povede Kovenanta u sobu za većanje poglavara.

Zabran je bio ogromna, spuštena, kružna odaja sa visokom, zasvođenom tavanicom i nizovimasedišta preko tri četvrtine prostora. Vrata kroz koja je Kovenant ušao nalazila su se približno u visini najviših

sedišta, baš kao i dvoje preostalih vrata - na drugoj strani odaje. Pod najnižim redom sedišta bila su tri nivoa:na prvom, nekoliko stopa ispod galerije, stajao je zaobljeni kameni sto, koji je kružio oko tri četvrtine odaje, saotvorom prema velikim vratima i mnogim stolicama oko spoljašnje ivice; ispod toga, unutar prostora koji jezatvarao sto u obliku slova C, nalazio se ravni pod Zabrana; i konačno, na središtu poda, počivao je široki,okrugli otvor popunjen oblučkom. Žuti sjaj oganj-kamenova podržavale su četiri ogromne baklje lillianrilla, kojesu plamtele bez dima i trošenja u držačima oko spoljašnjeg zida.

Kada ga Banor povede niz stepenice prema otvorenom kraju stola, Kovenant osmotri ljude u odaji.Srdosolja Penosled sedeo je u njegovoj blizini, uz sto, na masivnoj kamenoj stolici; gledao je Kovenanta kakonapreduje stepenicama, uputivši smešak dobrodošlice svom nekadašnjem putniku. Iza njega, jedini ljudi zastolom bili su poglavari. Pravo nasuprot Kovenantu, za pročeljem stola, sedeo je vrhovni poglavar Prothal.Njegovo žezlo počivalo je na kamenu pred njim. Prastari muškarac i žena bili su na po nekoliko stopa sasvake njegove strane; na jednakom rastojanju od žene sa leve strane bio je poglavar Mhoram; a nasuprotMhoramu, niz sto iza starca, sedela je sredovečna žena. Četiri pripadnika krvne garde smestili su se svako izaednog poglavara.

U Zabranu su bila još samo četiri čoveka. Iza vrhovnog poglavara, blizu vrha galerije, sedeli susrdočnici, Birinair i Torm, rame uz rame, kao da dopunjuju jedan drugoga. A odmah iza njih bila su još dvojica,edan od njih ratnik sa dvostrukom crnom dijagonalom preko štitnika, a drugi Tuvor, međnik krvne garde. Satako malo ljudi u njemu, Zabran je delovao ogromno, šuplje i grobno.

Banor odvede Kovenanta do usamljene stolice ispod nivoa poglavarskog stola i sa druge straneame sa oblučkom naspram vrhovnog poglavara. Kovenant ukočeno sede i obazre se. Osećao je da jeneprijatno daleko od poglavara; plašio se da će morati da dovikuje poruku. Zato ga iznenadi kada Prothalustade i blago reče: "Tomase Kovenante, dobrodošao u Veće poglavara." Njegov reumatični glas dosežeKovenanta tako jasno kao da stoje rame uz rame.

Kovenant nije znao kako da odvrati; nesigurno, dodirnuo je desnom pesnicom grudi, a zatim pružioruku sa dlanom otvorenim i okrenutim napred. Dok su mu se čula prilagođavala Zabranu, on poče da zapažaprisutnost, zračeću ličnost i sposobnost poglavara. Odavali su mu utisak da rado ispunjavaju ozbiljne zavete,da imaju široku, pa ipak zajedničku posvećenost. Jedino je Prothal stajao i gledao Kovenanta u oči. Izgledsede starosti vrhovnog poglavara donekle je menjala krutost njegove brade i uspravnost držanja; očigledno jebio još snažan. Ali oči su mu bile pohabane iskustvom asketizma, odricanja, koje je gurano toliko daleko da sečinilo da mu je nagrizlo put - kao da je star već toliko dugo da ga sada samo moć kojoj se posvetio čuva odpropadanja.

Dva poglavara koja su bila uz njega nisu izgledala toliko očuvana. Imala su potamnelu kožu satragovima starosti i slabašnu kosu; naginjala su se nad sto kao da se upinju protiv drevnosti kostiju ne bi linačinili razliku između meditacije i sna. Poglavara Mhorama Kovenant je već znao, iako je sada Mhoramdelovao oštrije, opasnije, kao da mu društvo njegovih prijatelja poglavara pojačava sposobnosti. Ali petogpoglavara Kovenant nije znao; sedela je čvrsto i usredsređeno za stolom, sa otvorenim, iskrenim licemprikovanim na njega poput prkosa.

"Dozvoli da se predstavimo pre nego što počnemo", promrmlja vrhovni poglavar. "Ja sam Prothal,sin Dvilijanov, vrhovni poglavar prema odluci Veća. Sa moje desne strane su Variol, družbenik Tamarantin i sinPentilov, nekada vrhovni poglavar..." dok je govorio, dvoje prastarih poglavara digoše lica uklesana vremenom

i nasmešiše se privatno jedno drugom, "...i Ozondrea, kćerka Zondreje. Sa moje leve strane, Tamaranta,družbenica Variolova i kćerka Eneste, i Mhoram, sin Variolov. Ti znaš džina Primorca, Srdosolju Penosleda, aupoznao si srdočnike Poglavarevog konaka. Iza mene su još Tuvor, međnik krvne garde, i Gart, vrhovnikratovnije Poglavarevog Konaka. Svi imaju pravo da prisustvuju Veću poglavara. Da li imaš prigovor?"

Prigovor? Kovenant glupo zavrte glavom."Onda ćemo početi. Naš je običaj da odamo počast onima koji dođu pred nas. Kako tebi možemo

odati počast?"Kovenant ponovo zavrte glavom. Ne želim nikakvu počast. Tu sam grešku već jednom napravio.Posle ispitivačke pauze, vrhovni poglavar reče: "Vrlo dobro." Okrenuvši se prema džinu, on diže

glas: "Živeo i dobro došao, džine Primorče, Srdosoljo Penoslede, Kamenbrate i nasledniče odanosti Domaji.Bezemljaši su blagoslov Domaji.

Kamen i more duboko su u životu.

Dobro došao zdrav ili povređen, u obilju ili kobi - traži ili daj. Bilo kome zahtevu ćemo udovoljiti dokPage 88



1. Kob poglavara kletnikae u nama života i moći da ispunimo potrebu. Ja sam vrhovni poglavar Prothal; govorim u prisustvu samogVeselkamena."

Penosled ustade da uzvrati pozdrav. "Živeo, poglavare i Zemljorode. Ja sam Srdosolja Penosled,izaslanik džinova Primoraca u Veću poglavara. Istina mog naroda je u mojim ustima i ja čujem odobravanjedrevnog, svetog kamena predaka...

Živa stena ZemljeČisto prijateljstvoMeđaš vernosti i odanosti uVečnom kamenu vremena.

Sada je vreme za dokazivanje i moć odanosti. Kroz Džinove šume, zaravnicu Sarangrejva i Andelejn nosim vam ime drevnih obećanja." Onda dela formalnosti nestade iz njegovog držanja i on dodate saveselim pogledom prema Kovenantu. "A nosim i druge stvari. Moj prijatelj Tomas Kovenant obećao je da će omom putovanju biti spevana pesma." On se blago nasmeja. "Ja sam džin Primorac. Nemojte praviti kratkepesme za mene."

Njegova duhovitost izvuče kikot iz poglavara Mhorama, a Prothal se blago nasmeši; ali Ozondreinostrogo lice kao da nije bilo sposobno za smeh, a činilo se da ni Variol ni Tamaranta nisu čuli džina. Penosledponovo sede, a Ozondrea gotovo smesta reče, kao da je nestrpljiva: "Koje je tvoje poslanstvo?"

Penosled sede uspravno u stolici, dok su mu ruke napeto gladile kamen stola. "Poglavari moji -kamena mu i mora! Ja sam džin. Ovakve stvari ne padaju mi lako, iako su za mene lakše nego za ikoga odmoje vrste - i zbog tog razloga ja sam odabran. Ali ću se potruditi da žurno govorim.

Molim vas da me shvatite. Zadatak mi je saopštavan na Džinovom saboru tokom deset dana. Nijebilo vremena za traćenje. Kada je potrebno poimanje, sve priče moraju biti ispričane u celini. Žurba je zabeznadne, kažemo mi - a jedva da je dan prošao otkako sam shvatio da ima istine u onom što je rečeno. Takoda moj zadatak sadrži mnogo onoga što trenutno ne biste poželeli da čujete. Morate znati istoriju mog naroda- sva putovanja i gubitke koji su nas doveli dovde i sve susrete naših naroda od tog doba - ukoliko ćete mesaslušati. Mi smo Bezemljaši, zalutale duše i sa usudom malobrojnog neobnavljanog semena. Željni smorodne zemlje. Pa ipak, još od vremena Damelona Džinoljuba nismo napustili nadu, iako se Dušomor ličnookrenuo protiv nas. Pretraživali smo mora i čekali da zla predskazanja dođu i prođu."

Penosled zastade da zamišljeno pogleda Kovenanta, a zatim produži: "Ah, poglavari moji,predskazivanje je neobično. Toliko toga se kaže - a toliko malo postane jasno. Damelon nam nije prorekaoDom, već pre svršetak, razrešenje gubitka. Pa ipak je to bilo dovoljno za nas - dovoljno.

Dakle. Jednu nadu smo našli za sebe. Kada proleće stiže u Primorje, naši brodovi vratiše se izpotrage i rekoše da su na samoj granici prostora kojim su tragali naišli na ostrvo koje se graniči sa drevnimokeanima kojima smo nekada plovili. Stvar nije sigurna, ali sledeći pohod može poći pravo do tog ostrva ipogledati iza njega radi sigurnijih znakova. Tako bismo mogli da se ponovo snađemo u lavirintu mora."

Prothal klimnu, a kroz savršenu akustiku Zabrana, Kovenant začu slabašno šuškanje odorevrhovnog poglavara.

Delujući kao da se približava ključnom trenutku zadatka, Penosled produži. "A drugu nam je nadudao Damelon Džinoljub, vrhovni poglavar i Srdomilov sin. U srcu njegovog predskazanja behu sledeće reči:naše izgnanstvo okončaće se kada naše seme vrati plodnost i kada se okrene opadanje našeg potomstva. Nataj način nada rađa nadu, jer bez ikakvog proricanja možemo zadobiti srčanosti i hrabrosti zbog svakogpovećanja broja naše retke, voljene dece. I gle! Te noći kada su se brodovi vratili, Jedrana Vilokosa, udata zaMlatišaku Brodograda, odvedena je do kreveta, gde je rodila - ah, kamena mu i mora, poglavari moji!

Obogaljuje mi jezik pričanje ovoga bez pune mere duge zahvalnosti džinova. Kako može biti radosti za ljudekoji sve izgovaraju kratko? Ponosita žena, Vilokosa čistih udova, rodila je tri sina." Ne mogavši više da seuzdrži, on pređe u pesmu punu silovitog udara talasa i mirisa soli.

Kovenant iznenađeno vide da se poglavarka Ozondrea smeši, a oči joj vlažno uhvatiše zlatni sjajoblučka - rečit svedok radosti zbog novosti džina.

Ali Penosled se naglo zaustavi. Uz pokret prema Kovenantu, on reče: "Moje izvinjenje - ti imaš urukama druge stvari. Moram da pređem na srž zadatka. Ah, prijatelju moj", reče on Kovenantu, "zar ni sadanećeš da se nasmeješ za mene? Moram da upamtim da nam je Damelon obećao svršetak, ne povratakDomu - iako ja ne mogu da zamislim nikakav drugi svršetak izuzev Doma. Može biti da stojim u sumrakudžinova."

"Ćuti, Kamenbrate", prekide ga poglavarka Tamaranta. "Ne navlači zlo na svoj narod izgovaranjemtih reči."

Penosled uzvrati srčanim smehom. "Ah, moja zahvalnost, poglavarko Tamaranta. I tako mudre

stare džinove opominje mlada žena. Čitav moj narod će se smejati kada im budem ovo ispričao."Tamaranta i Variol izmeniše osmehe i vratiše se položaju koji je podsećao na meditaciju ili dremež.Page 89



1. Kob poglavara kletnikaKada je prestao da se smeje, džin reče: "Dakle, poglavari moji. Na samu srž, onda. Kamena mu i

mora! Sve mi se vrti u glavi od tolike žurbe. Došao sam da zatražim ispunjenje drevne ponude. Vrhovnipoglavar Lorik Zloupokojitelj obećao je da će nam poglavari dati poklon kada nam sazri nada - poklon da nampoboljšati izglede za povratak Domu."

"Birinaire", reče poglavarka Ozondrea.

Visoko na galeriji iza Prothala, stari Birinair ustade i odvrati: "Naravno. Nisam zaspao. Nisam ja takomator kao što izgledam, znaš. Čujem te ja."Sa širokim osmehom, Penosled doviknu: "Živeo, Birinaire! Srdočniče Poglavarevog Konaka i

žezlonošo lillianrilla. Mi smo stari prijatelji, džinovi i lillianrilli.""Nema potrebe da vičeš", odvrati Birinair. "Čujem te. Stari prijatelji iz doba vrhovnog poglavara

Damelona. Nikada ne beše drugačije.""Birinaire", umeša se Ozondrea, "sećaš li se dara koji je Lorik obećao džinovima?""Dara? Kako da ne? Ništa ne fali mom sećanju. Gde je to pašče, moj učenik? Naravno. lor-liaril.

Zlatanika, tako je zovu. Eto. Kobilice i kormila za brodove. Pravi put - nikada ne izdaje. A jaka kao kamen",reče on Tormu, "nasuprot tebi, rhadhamaerlu, što se stalno kliberi. Sećam se."

"Možeš li to da učiniš?" upita Ozondrea tiho."Da učinim?" ponovi Birinair, očevidno zbunjen."Možeš li da napraviš kobilice i kormila od zlatanike za džinove? Da li je znanje izgubljeno?"

Okrenuvši se Penosledu, poglavarka Ozondrea upita: "Koliko brodova će vam biti potrebno?"Uz kratki pogled pema Birinairovom uspravnom ponosu, Penosled zadrži veselje i jednostavno

odvrati: "Sedam. Možda pet.""Može li se to učiniti?" upita ponovo Ozondrea Birinaira, razgovetno, ali bez ljutnje. Kovenantov

prazni pogled išao je od govornika do govornika, kao da pričaju na nekom stranom jeziku.Srdočnik izvadi malu ploču i pisaljku iz odore i poče da proračunava, mrmljajući za svoj račun.

Grebanje njegove pisaljke moglo se čuti po čitavom Zabranu, sve dok on ne diže glavu i reče kruto: "Znanje idalje postoji. Ali nije lako. Najbolje što možemo da učinimo. Naravno. I vreme - trebaće vremena. Bodachglas, trebaće vremena."

"Koliko?""Najbolje što možemo da učinimo. Ukoliko budemo radili na miru. Nije moja greška. Nisam izgubio

najponositije znanje lillianrilla. Četrdeset godina." Naglim šapatom, dodao je Penosledu: "Žao mi je.""Četrdeset godina?" blago se nasmeja Penosled. "Ah, hrabro rečeno, Birinaire, prijatelju moj.

Četrdeset godina. To meni ne izgleda tako dugo." Okrenuvši se vrhovnom poglavaru Prothalu, on dodade:"Moj narod ne zna kako da vam zahvali. Čak i na jeziku džinova nema dovoljno dugih reči. Tri milenijuma našeodanosti nisu dovoljni da oduže sedam kobilica i kormila od zlatanike."

"Ne", pobuni se Prothal. "Sedamdeset puta po sedam darova od zlatanike nisu ništa u poređenju savelikim prijateljstvom džinova Primoraca. Samo će pomisao da smo pomogli vaš povratak Domu moći dapopuni prazninu koju će ostaviti vaš odlazak. A naša pomoć udaljena je četrdeset godina. Ali počećemosmesta i može se desiti da neki novi uvid Kevinovog znanstva skrati to vreme."

Kao jeka ponovivši: "Smesta", Birinair ponovo sede.Četrdeset godina? - uzdahnu Kovenant. Nemate četrdeset godina.Onda Ozondrea reče: "Dogovoreno?" Najpre je pogledala Penosleda, a zatim vrhovnog poglavara

Prothala. Pošto su joj obojica klimnuli, ona se okrete Kovenantu i reče: "Onda pređimo na stvar sa ovimTomasom Kovenantom." Činilo se da joj glas pogađa atmosferu popt udaljene grmljavine.

Smešeći se da popravi Ozondreinu neposrednost, Mhoram reče: "Sa strancem zvanim Nevernik.""I to sa dobrim razlogom", dodade Penosled.

Reči džina zazvoniše na uzbunu u Kovenantovom oblačnom nemiru i on se oštro zagleda uPenosleda. U uvučenim očima džina i isturenom čelu video je važnost te primedbe. Sasvim jasno, kao daotvoreno moli, Penosled rekao: Obznani belo zlato i koristi ga da pomogneš Domaji. Nemoguće, odvratio jeKovenant. Unutrašnjost očiju bila mu je vrela od bespomoćnosti i gneva, ali lice mu je bilo kruto poputmermerne ploče.

Odjednom, Ozondrea upita: "Nađena je tapiserija iz tvoje sobe. Zašto si je bacio?"Ne gledajući je, Kovenant odgovori: "Uvredila me je.""Uvredila?" Glas joj uzdrhta od neverice i gađenja."Ozondrea", opomenu je Prothal blago. "On je stranac."I dalje je prkosno odmeravala Kovenanta, ali je zaćutala. Jedan trenutak, niko se nije kretao niti

govorio; Kovenant je imao neprijatan osećaj da poglavari mentalno raspravljaju između sebe kako da postupesa njim. Onda Mhoram ustade, obiđe oko kraja kamenog stola i vrati se unutar kruga sve dok ponovo nije bionaspram Ozondrei. Zatim je seo na ivicu stola sa štapom u krilu i prikovao pogled na Kovenanta.

Kovenant se oseti izloženijim Mhoramovom ispitivačkom pogledu nego ikad. Istovremeno, osetio jeda je Banor kročio bliže njemu, kao da predviđa napad na Mhorama.Page 90



1. Kob poglavara kletnikaSuvo, poglavar Mhoram reče: "Tomase Kovenante, moraš nam oprostiti opreznost. Oskrnavljeni

Mesec svedoči o zlu u Domaji koje jedva da smo očekivali. Bez ikakve opomene, najozbiljnija proba našegdoba pojavljuje se na nebu i mi smo opasno ugroženi. Pa ipak, nećemo prerano da ti sudimo. Moraš dokazatida si zao - ukoliko si zao." Gledao je Kovenanta, tražeći nekakav odgovor, neko potvrđivanje, ali Kovenant jesamo prazno uzvraćao pogled. Blago slegavši ramenima, poglavar produži: "Dakle. Možda bi bilo dobro da

počneš sa porukom."Kovenant se lecnu, pognuvši glavu poput čoveka koga saleću kraguji. Nije želeo da izdeklamuje tuporuku, nije želeo da se priseća Kevinovog Vidikovca, Kamendola Mithil. Utroba ga je bolela od sećanja navrtoglavicu. Sve je bilo nemoguće. Kako je mogao da održi svoju napaćenu normalnost ako razmišlja o takvimstvarima?

Ali Kletnikova poruka imala je snagu prinude. Predugo ju je nosio u umu poput rane da bi je se sadaodrekao. Pre nego što je stigao da podigne ma kakvu odbranu, saletela ga je poput grča. Tonom neizrecivogprezira, on reče: "Ovo su reči poglavara Kletnika Opakog.

'Kazaćeš Veću Poglavara i Vrhovnom Poglavaru Protholu, sinu Dvilijanovom, da je raspon njihovihdana u Domaji najviše još sedam puta po sedam godina, počev od vremena sadašnjeg. Pre no što ti danibudu odbrojani, ja ću upravljati životom i smrću. A kao dokaz da govorim istinu, reci im i ovo: Drul Stenotočac,amnik iz Planine Groma, pronašao je Žezlo Zakona, koga je Kevin izgubio pre deset puta po sto godinatokom Obreda Obesvećenja. Reci im da je zadatak nj ihovog pokolenja da povrate Žezlo. Bez njega, nećemoći da mi se odupru ni sedam godina, tako da ću potpunu pobedu ostvariti ranije za šest puta po sedamgodina.

A što se tiče tebe, puzavče: potrudi se da tačno preneseš ovu poruku. Ako je ne izneseš predVećem, onda će sva ljudska bića Domaje biti mrtva pre no što prođe deset leta. Ti to ne razumeš - ali kažemti, Drul Stenotočac ima žezlo, a to je nešto čega se treba plašiti. Ako ne uručiš poruku, on će kroz dve godinezauzeti presto u Poglavarevom Konaku. Jamnici se već okupljaju na njegov poziv; Moćima žezla odazivaju se ivukovi i pragrdani iz Demonije. Ali najgora pošast ne preti od rata. Drul je počeo da kopa sve dublje i sadaposeže za mračnim korenima Planine Groma - Gravin Trendora, Vrha Vatrenih Lavova. A u dubini Zemljezakopana je kob suviše moćna i užasna da bi ijedan smrtnik mogao njom da upravlja. Ona bi od Vaseljenezauvek napravila pakao. Drul traga upravo za takvim zlom. Dao se u potragu za Kamenom Zlozemlja. Akonjime zagospodari, nesreća će se sručiti kako na male tako i na velike dok Vreme ne padne.

Nemoj propustiti da predaš moju poruku, puzavče. Sreo si Drula. Da li priželjkuješ da umreš odnjegove ruke?'" Kovenantovo srce uzdrhta silinom gađenja prema tim rečima, tonu. Ali još nije bio gotov. "'Jošnešto, poslednje upozorenje. Ne zaboravi koga najviše treba da se plašiš. Morao sam da se zadvovoljavamubijanjem i mučenjem. Ali sada sam razradio plan, krećem. I neću stati dok ne iskorenim svu nadu sa Zemlje.Ne ispuštaj to iz vida i očajavaj!'"

Kada je završio, čuo je kako strah i gađenje plamte Zabranom, kao da ih je zapalio njegov nevoljnigovor. Vatru mu paklenu, vatru mu paklenu! - ječao je on u sebi, pokušavajući da očisti pogled od tame iz kojee iskočio Kletnikov prezir. Nečisti!

Prothal je pognuo glavu i stezao žezlo kao da želi da iscedi iz njega hrabrost. Iza njega, Tuvor ivrhovnik Gart stajali su u položaju pripravnosti za borbu. Neobično, Variol i Tamaranta njihali su se na svojimmestima kao da dremaju, kao da su nesvesni onoga što je rečeno. Ali Ozondrea je zinula na Kovenanta kaoda joj je zabio nož u srce. Nasuprot njoj, Mhoram je uspravno stajao, visoko podignute glave i sklopljenih očiju,štapa oslonjenog o čvrsti pod; a tamo gde je metal dodirivao kamen buktao je vreli, plavi plamen. Penosled sepogurio u sedištu; njegove ogromne ruke stezale su kamenu stolicu. Ramena mu uzdrhtaše, a stolica seiznenada polomi.

Na taj zvuk, Ozondrea pokri lice rukama i ispusti bolni povik: "Melenkurion abatha!" Sledećeg

trenutka spusti ruke i ponovo pogleda Kovenanta okamenjenim, zgranutim pogledom. A on povika: Nečisti! -kao da se slaže sa njom.

"Smej se, Kovenante", prošapta Penosled hrapavo. "Upravo si nam rekao kraj svih stvari. Sada nampomozi. Smej se."

Kovenant turobno odvrati: "Ti se smej. 'Radost je u ušima koje slušaju.' Ja to ne mogu činiti."Na njegovo zaprepašćenje, Penosled se zaista nasmeja. Digao je glavu i ispustio prigušeni, nejasni

zvuk koji je podsećao na jecaj; ali trenutak potom zvuk se opustio, pročistio, polako poprimio prizvuknepokolebivog veselja. Taj užasni napor zgrozi Kovenanta.

Dok se Penosled smejao, prvi šok zaprepašćenja prođe Veće. Postepeno, Prothal diže glavu."Bezemljaši su blagoslov Domaje", promrmlja on. Mhoram se pognu, a vatra između njegovog štapa i poda seugasi. Ozondrea zavrte glavom, uzdahnu, prođe šakama kroz kosu. Kovenant ponovo oseti neku vrstumentalnog stapanja između poglavara; bez reči, kao da su se uzeli za ruke, podelili snagu između sebe.

Sedeći sam i bedan, Kovenant je čekao da počnu da ga pitaju. A dok je čekao, upinjao se da

ponovo obuhvati sva odbijanja od kojih mu je život zavisio.Konačno, poglavari ponovo upraviše pažnju na njega. Put Prothalovog lica kao da je visila odPage 91



1. Kob poglavara kletnikaumora, ali su mu oči ostale stamene, odlučne. "A sada, Neverniče", reče on blago, "moraš nam ispričati svešto ti se dogodilo. Moramo znati kako se ostvaruju Kletnikove pretnje."

Sada, ponovi Kovenant u sebi, vrpoljeći se u stolici. Jedva se odupirao želji da se uhvati za prsten.Mračna sećanja tukla su mu oko ušiju, pokušavala da mu obore odbranu. Ubrzo su svi u Zabranu gledali unjega. Bacajući reči kao da odbacuje neispravne cigle, on poče:

"Dolazim sa... nekog drugog mesta. Doveden sam do Kevinovog Vidikovca - ne znam kako. Najpresam video Drula - onda me je Kletnik ostavio na Vidikovcu. Činilo se da znaju jedan drugoga.""A žezlo zakona?" upita Prothal."Drul je imao žezlo - sve izrezbareno, sa metalnim krajevima kao tvoje. Ne znam šta je to bilo."Prothal sleganjem ramenima odbaci sumnju; a Kovenant turobno prisili sebe da opiše bez

prekomernog uključivanja sebe, ne pominjući Lenu, Trioka ili Baradakasa, događaje sa puta. Kada jeprogovorio o ubijenom Putnimu, Ozondrein dah siknu između njenih usana, ali drugi poglavari nisu reagovali.

A onda, pošto je Kovenant pomenuo posetu zlog stranca, možda Besomuka, Vitom Drvogradu,Mhoram ga napeto upita: "Da li je stranac koristio neko ime?"

"Rekao je da se zove Jehanum.""Ah. A koja mu je bila namera?""Otkud znam?" zareža Kovenant, pokušavajući da sakrije laž ratobornošću. "Ne poznajem nikakve

Besomuke."Mhoram neobavezujuće klimnu, a Kovenant nastavi da izlaže priču o svom i Atiaraninom

napredovanju kroz Andelejn. Tvrdoglavo je izbegavao pominjanje zla koje ga je napadalo kroz čizme. Ali kadae došao na Svetkovinu proleća, pokoleba se.

Utvare...! - nemo je patio. Bes i užas te noći i dalje su bili u njemu, još živi u njegovom bolnom srcu.Kovenante, pomozi im! Kako mogu? To je ludilo! Nisam - nisam Berek."

Uz napor od koga ga je grlo bolelo kao da su reči previše oštre da prođu kroz njega, on reče:"Svetkovinu su napali pragrdani. Mi smo pobegli. Neke utvare spasao je jedan - jedan Neomeđeni, kako je

Atiaran rekla. Onda je Mesec postao crven. Zatim smo otišli na reku i sreli Penosleda. Atiaran je odlučila da sevrati nazad kući. Koliko ću još, do đavola, morati da trpim ovo?"

Neočekivano, poglavarka Tamaranta diže klimavu glavu. "Ko će poći?" upita prema tavaniciZabrana.

"Još nije odlučeno da će bilo ko ići", odvrati Prothal blagim glasom."Besmislica", šmrknu ona. Zabacivši tanki pramen kose iza uha, prisilila je stare kosti da se usprave.

"Ovo je previše važno da bismo bili odveć oprezni. Moramo delati. Razume se da mu verujem. Ima žezlonošinštap, zar ne? Koji žezlonoša bi mu dao štap bez sigurnog razloga? A pogledajte kakav je - jedan kraj mu jezacrnjen. Borio se sa njim - na Svetkovini, ukoliko ne grešim. Ah, jadne utvare. Bilo je to zlo, zlo." Pogledavšipreko na Variola, ona reče: "Dođi. Moramo se pripremiti."

Variol se uspe na noge. Uzevši Tamarantu za ruku, napustio je Zabran kroz jedna od vrata izavrhovnog poglavara.

Posle ćutanja punog poštovanja prema starim poglavarima, Ozondrea usmeri pogled na Kovenantai upita: "Kako si dobio taj štap?"

"Baradakas - žezlonoša - mi ga je dao.""Zašto?"Njen ton kresnu njegov gnev. On razgovetno reče: "Želeo je da se izvini što me je uznemirio.""Kako si ga naveo da ti veruje?"Prokletstvo! "Prošao sam njegovu prokletu probu istine."Pažljivo, poglavar Mhoram upita: "Neverniče - zbog čega je žezlonoša Vitog Drvograda poželeo da

te proveri?"Kovenant ponovo oseti da je primoran da laže. "Jehanum ga je uznemirio. Proveravao je svakoga.""Da li je proverio Atiaran?""Šta mislite?""Mislim", umeša se Penosled čvrsto, "da za Atiaran, družbenicu Trelovu iz Kamendola Mithil, nije

bila potrebna nikakva proba istine da bi pokazala vernost."Ta tvrdnja izazva pauzu, tokom koje su se poglavari zgledali kao da su došli do nekakve granice.

Onda vrhovni poglavar Prothal ozbiljno reče: "Tomase Kovenante, ti si stranac i mi nismo imali vremena daupoznamo tvoje načine. Ali nećemo ti prepustiti da sam prosuđuješ o tome šta je ispravno. Jasno je da sigovorio neistinu. Zarad Domaje, moraš odgovoriti na naša pitanja. Molim te, reci nam zbog čega je žezlonošaBaradakas podvrgao probi istine samo tebe, a ne i Atiaran, tvoju pratilju."

"Neću.""Onda nam reci zbog čega Atiaran, družbenica Trelova, nije odabrala da te prati dovde. Retkost je

da se osoba rođena u Domaji zaustavi nadomak Veselkamena.""Neću."Page 92



1. Kob poglavara kletnika"Zbog čega odbijaš?"Kovenant se besno upilji u ispitivače. Sedeli su nad njim poput sudija koji u rukama drže moć da

prokažu. Želeo je da se brani povicima, kletvama; ali napete oči poglavara zaustaviše ga. Nije mogao da vidiprezir na njihovim l icima. Gledali su ga u besu, strahu, nemiru, sa povređenom ljubavi prema Domaji, ali bezprezira. Veoma blago, on reče: "Zar ne shvatate? Pokušavam da izbegnem da vam ispričam još veću laž.

Ukoliko nastavite da me gurate - svi ćemo patiti."Vrhovni poglavar sretnu njegov nemirni, molećivi pogled, a onda umorno uzdahnu: "Vrlo dobro. Tinam otežavaš stvari. Sada moramo doneti odluku. Molim te, napusti Zabran. Uskoro ćemo te pozvati."

Kovenant ustade, okrenu se na peti, pođe uz stepenice prema velikim vratima. Jedino je zvuknjegovih čizama po kamenu označavao tišinu sve dok nije gotovo stigao do vrata. Onda začu kako Penosledgovori jasno kao da njegovo sopstveno srce izgovara reči: "Atiaran, družbenica Trelova, krivila je tebe zapokolj utvara."

On se sledi, čekajući u praznom užasu da džin nastavi. Ali Penosled nije rekao ništa. Drhteći,Kovenant prođe kroz vrata i nespretno pođe da sedne na jednu od stolica duž zida. Činilo mu se da je njegovatajna toliko krhka da je pravo čudo da je i dalje nedirnuta.

Nisam...Kada je digao pogled, otkri da Banor stoji pred njim. Lice krvnog gardiste bilo je lišeno ma kog

izraza, ali nije delovalo kao da ne sadrži prezir. Njegova ravnodušna dvosmislenost činila se sposobna za bilokakav odziv, a sada je nagoveštavala sud Kovenantovoj slabosti, njegovoj bolesti.

Gonjen gnevom i osujećenošću, Kovenant promrmlja u sebi: produži dalje. Preživi. "Banore",zareža on, "Mhoram izgleda misli da bi trebalo da se bolje upoznamo. Rekao mi je da te pitam o krvnoj gardi."

Banor sleže ramenima kao da u njega ne može prodreti nikakvo pitanje."Tvoj narod - Haručai...", Banor klimnu, "...živi gore u planinama. Došli ste u Domaju kada je Kevin

bio vrhovni poglavar. Koliko je to bilo davno?""Vekovima pre Obesvećenja." Tuđinski ton krvnog gardiste kao da je nagoveštavao da jedinice

vremena poput godina i decenija nemaju nikakvo značenje. "Dve hiljade godina."Dve hiljade godina. Pomislivši na džinove, Kovenant reče: "Zbog toga vas je preostalo samo pet

stotina. Otkako ste stigli u Domaju počeli ste da odumirete.""Krvnih gardista uvek je bilo pet stotina. Takav je zavet. Haručaija ima više." Dao je imenu pevuckavi

prizvuk koji se slagao sa njegovim glasom."Više?""Oni žive u planinama kao i nekad.""Onda kako - govoriš to kao da nisi bio tamo vrlo dugo." Banor ponovo blago klimnu. "Kako

održavate svojih pet stotina na ovom mestu? Nisam video nikakve..."Banor ga ravnodušno prekinu. "Kada neko iz krvne garde pogine, njegovo telo se šalje u planine

kroz Čuvarev prolaz, a drugi Haručai dolazi da zauzme njegovo mesto u zavetu."Pogine? - upita se Kovenant. "Zar od tada nisi bio kod kuće? Zar ne posećuješ svoje... Imaš l i

ženu?""Svojevremeno."Banorov ton nije se menjao, ali nešto u njegovoj bezosećajnosti natera Kovenanta da oseti kako je

to pitanje važno. "Svojevremeno?" zanimao se dalje. "Šta joj se dogodilo?""Umrla je."Nekakav instinkt opomenu Kovenanta, instinkt pobuđen začaranošću Banorovom tuđinskom,

nepopustljivom stamenošću. "Kada... pre koliko vremena je umrla?"

Bez titraja neodlučnosti krvni gardista odvrati: "Dve hiljade godina."Šta! Jedan dugi trenutak Kovenant je zapanjeno piljio, šapćući sebi kao da se plaši da bi ga Banor

mogao čuti: Pa to je nemoguće. To je nemoguće. U naporu da uspostavi kontrolu nad sobom, on glupozatrepta. Dve...? Šta je to?

Pa ipak, i pored njegove zapanjenosti, Banorova tvrdnja sadržavala je ubedljivost. Ravni glaszvučao je kao da je nesposoban za laž, čak i za pogrešno razumevanje. On ispuni Kovenanta užasom,mučnim saosećanjem. U naglom dokučivanju on nazre važnost Mhoramovog opisa, sada su zavetovanomodanošću učinjeni asketama, bez žena i starim. Ogoljeni - kako može biti ikakve granice ogoljenosti koja trajeveć dve hiljade godina? "Koliko", zakreketa on, "koliko si star?"

"Došao sam u Domaju sa prvim Haručaima, kada je Kevin bio mladi vrhovni poglavar. Skupa smoprvi put izgovorili zavet službe. Zajedno smo zazvali zemnu moć da bude svedok našeg posvećenja. Sada sene vraćamo zavičaju dok ne poginemo."

Dve hiljade godina, promumla u sebi Kovenant. Sve dok ne poginemo. To je nemoguće. Ništa od

svega toga se ne događa. Zbunjeno, on pokuša da kaže sebi da je ono što je čuo slično osetljivosti njegovihživaca, novi dokaz Domajine nemogućnosti. Ali nije mu se činilo kao dokaz. Ganulo ga je, kao da je saznao daPage 93



1. Kob poglavara kletnikaBanor pati od neke retke vrste gubavosti. Sa naporom, on jeknu: "Zašto?"

Banor glatko odvrati: "Kada smo došli u Domaju, videli smo čuda - džinove, Ranihine, Veselkamen -poglavare takve moći da su odbili da vode rat protiv nas sve dok ne budemo uništeni. Kao odgovor na našizazov, dali su Haručaima poklone tako dragocene..." On zastade, činilo se da na trenutak razmišlja o ličnimsećanjima. "Zbog toga smo dali zavet. Nismo mogli izravnati takvu velikodušnost ni na koji drugi način."

"Da li je to vaš odgovor na smrt?" Kovenant se borio sa saosećanjem, pokušavao da svede ono štoe Banor izgovorio na shvatljive razmere. "Da li tako stvari idu u Domaji? Kadgod si u nevolji, naprosto učiniono nemoguće? Kao Berek?"

"Dali smo zavet. Zavet je život. Izopačenje je smrt.""Ali dve hiljade godina?" pobuni se Kovenant. "Prokletstvo. To nije čak ni pošteno. Zar ne misliš da

ste dovoljno dali?"Bez izraza, krvni gardista reče: "Ne možeš nas izopačiti.""Da vas izopačim? Nemam nameru da vas izopačujem. Što se mene tiče, možete da nastavite da

služite te poglavare sve dok ne puknete. Govorim o tvom životu, Banore! Koliko dugo obavljaš tu službu nepitajući se čak ni čemu sve to? Ponos, ili u najmanju ruku normalnost to zahtevaju. Vatru mu paklenu!" Nijemogao da pojmi kako je makar i najnormalniji čovek mogao da ostane lišen poriva za samoubistvo pred licemtolikog postojanja. "Nije to kao pravljenje salate - ne možeš tek tako da ga promešaš. Vi ste ljudi. Niste rođeniza besmrtnike."

Banor ravnodušno sleže ramenima. "Šta znači besmrtnost? Mi smo krvna garda. Mi znamo samoza život ili smrt - zavet ili Izopačenje."

Trenutak prođe pre nego što se Kovenant setio da je Izopačenje ime koje je krvna garda dalapoglavaru Kletniku. Onda zaječa: "Razume se da shvatam. Živite verno zbog toga što je vaša čista, bezgrešnaslužba potpuno i neporecivo neukaljana bilo kakvom prl javštinom ili težinom običnih ljudskih slabosti. Ah, teprednosti čistog života."

"Mi to ne znamo." Banorov nespretni ton čudno je odjekivao. "Kevin nas je spasao. Kako smo moglipretpostaviti šta mu je na srcu? Sve nas je poslao u planine - u planine. Postavljali smo pitanja, ali je on daonaređenje. Zadužio nas je našim zavetom. Nismo znali razlog zbog koga ne bismo poslušali. Kako smo mogliznati? Stajali bismo uz njega tokom Obesvećenja - stajali ili bili osujećeni u tome. Ali on je spasao nas - krvnugardu. Nas koji smo se zakleli da ćemo mu sačuvati život po svaku cenu."

Spasao, uzdahnu bolno Kovenant. Mogao je da oseti nehotičnu surovost Kevinovog čina. "I tako,sada ne znate da li su sve te godine življenja bile ispravne ili pogrešne", reče on kao iz daljine. Kako topodnosite? "Možda vas vaš zavet ismeva."

"Nema optužbe koja može makar podići i prst protiv nas", ustvrdi Banor. Ali na trenutak njegovaravnodušnost zazvučala je za nijansu neodlučnije.

"Ne, sve to činite sami sebi."U znak odgovora, Banor zatrepta, kao da ni optužbe ni oproštaj ne nose nikakvo značenje pred

drevnim viđenjem njegove posvećenosti.Trenutak kasnije, jedan od stražara pozva Kovenanta u Zabran. Strepnja mu steže srce. Njegovo

užasnuto saosećanje sa Banorom iscrplo mu je hrabrost; nije se osećao sposobnim da se suoči sapoglavarima, da odgovori na njihove zahteve. Uspeo se na noge kao da će pasti, a onda je stao da oklevao.Kada mu Banor mahnu da pođe, žurno je rekao: "Reci mi još jednu stvar. Kada bi ti žena još bila živa, da li biotišao da je vidiš i onda se vratio ovamo. Da li bi mogao..." Zastao je. "Da li bi mogao to da podneseš?"

Krvni gardista je, ne obarajući oči, izdržao njegov ispitivački pogled, al i činilo se da misli prolazepoput senki iza njegovog lica pre nego što tiho reče: "Ne."

Teško dišući, kao da oseća mučninu, Kovenant odšepa kroz vrata i niz stepenice prema žutom

žrtveniku jame sa oblučkom.Prothal, Mhoram, Ozondrea, četiri krvna gardiste, četiri posmatrača - svi su ostali onako kako ih je

ostavio. Pod zloslutnim iščekivanjem njihovih očiju seo je na samotnu stolicu ispod poglavarskog stola. Tresaose kao da oganj-kamenovi zrače hladnoću, a ne toplotu.

Kada je vrhovni poglavar progovorio, starost je zazveketala u njegovom glasu naizgled još gorenego pre. "Tomase Kovenante, ako smo pogrešno postupali sa tobom zamolićemo te za oproštaj kada za todođe trenutak. Ali moramo razrešiti sumnju u tebe. Prikrio si mnogo toga što moramo znati. Međutim, u jednojstvari mogli smo da se složimo. Tvoje prisustvo u Domaji vidimo na sledeći način:

Dok je prebivao pod Planinom Groma, Drul Stenotočac je našao izgubljeno Žezlo zakona. Bez ičijepomoći, bile bi mu potrebne mnoge godine da ovlada njime. Ali poglavar Kletnik Opaki saznao je za Drulovootkriće i iz nekog sopstvenog razloga složio se da poduči jamnika korišćenju Žezla. Očigledno, nije oteo Žezlood Drula. Možda je bio previše slab. Ili se plašio da koristi alatku koja nije stvorena za njegovu ruku. Ili moždaima neki strašni cilj koji ne možemo da naslutimo. Ali opet je jasno da je poglavar Kletnik naveo Drula da

upotrebi Žezlo da bi te prizvao u Domaju - Žezlo zakona jedino ima toliko moć. A Drul nije mogao da započnei izvede takav poduhvat bez pomoći najdubljeg znanja. Doveden si u Domaju po želji poglavara Kletnika.Page 94



1. Kob poglavara kletnikaMožemo se samo moliti da su na delu bile i druge sile."

"Ali to nam ne kazuje zašto", reče Mhoram napeto. "Ako je jedina namera poglavara Kletnika bilaprenošenje poruke, nije mu bio potreban neko van Domaje - i nije imao nikakve potrebe da te štiti od Drula,kao što je učinio kada te je preneo na Kevinov Vidikovac i kao što verujem da je pokušao da učini kada jeposlao Besomuka da te skrene sa puta prema Andelejnu. Ne, ti si naš jedini vodič prema pravim namerama

Opakog. Zbog čega je prizvao nekoga izvan Domaje? I zašto tebe? Na koji način služiš njegovimnamerama?"Zadihano, Kovenant steže vilice i ne reče ništa."Dozvoli da ti predstavim stvari na drugi način", bio je uporan Prothal. "Priča koju si nam ispričao

sadrži dokaze istine. Malo živih ljudi zna da su Besomuci nekada bili nazvani Herem, Šeol i Jehanum. A miznamo da je jedan Neomeđeni proučavao utvare Andelejna tokom mnogo godina."

I protiv volje Kovenant se priseti beznadne hrabrosti životinja koje su pomagale Neomeđenom da gaspase u Andelejnu. Bacale su se u sopstvenu pogibiju sa očajničkom i uzaludnom žestinom. Stegao je zube,pokušavajući da zatvori uši sećanjima na njihovo umiranje.

Prothal produži bez stanke. "I znamo da je proba istine lomillialorom pouzdana - ukoliko onaj kogaproveravaju ne nadilazi probača."

"Ali to zna i Opaki", odreza Ozondrea. "Mogao je znati da jedan Neomeđeni živi i bavi seproučavanjem u Andelejnu. Mogao je da pripremi ovu priču i nauči te njoj. Ukoliko je to učinio", naglasi onamračno, "onda su stvari o kojima si odbio da govoriš tačno one na kojima bi tvoja priča pala. Zašto te ježezlonoša Vitog Drvograda proveravao? Kako je proba izvedena? Protiv koga si se borio tim štapom? Kakave instinkt okrenuo Atiaran, družbenicu Trelovu, protiv tebe? Plašiš se da odgovoriš zbog toga što ćemo ondavideti delo ruku Opakog."

Dostojanstveno, vrhovni poglavar zazveketa: "Tomase Kovenante, moraš nam dati neki znak da jetvoja priča istinita."

"Znak?" zaječa Kovenant."Pruži nam dokaz da treba da ti verujemo. Izrekao si reči usuda nad našim životima. U to verujemo.

Ali možda je tvoja namera da nas zavedeš sa prave odbrane Domaje. Daj nam neki znak, Neverniče."Kroz drhtanje, Kovenant oseti kako su se neprobojne okolnosti njegovog sna stegle oko njega,

poričući svaku želju za nadom ili nezavisnošću. Uspentrao se na noge, napeo da dočeka krizu uspravan. Kaoposlednje uporište, zareža na Penosleda: "Reci im. Atiaran je krivila sebe zbog onoga što se desilo naSvetkovini. Zato što nije obraćala pažnju na upozorenja. Reci im."

Usplamteo je na Penosleda, želeći da džin podrži njegovu poslednju priliku za samostalnošću, iposle trenutka ozbiljnosti džin reče: "Moj prijatelj Tomas Kovenant govori istinu, na svoj način. Atiaran,družbenica Trelova, verovala je da je ono najgore sama izazvala."

"Svejedno!" odreza Ozondrea. "Možda je krivila sebe zbog toga što ga je dovela na svetkovinu -zbog toga što mu je omogućila - njen bol ga ne opravdava." A Prothal ustraja slabim glasom: "Tvoj znak,Kovenante. Neophodnost donošenja suda počiva na nama. Moraš izabrati između Domaje i DomajineOpačije."

Kovenante, pomozi im!"Ne!" zadahta on hrapavo i okrete se naglo da pogleda vrhovnog poglavara. "Nije to bila moja

greška. Zar ne vidite da Kletnik baš želi da učinite ovo?"Prothal ustade, osloni težinu na žezlo. Njegov položaj kao da mu je širio moć dok je govorio. "Ne,

ne vidim. Zatvoren si za mene. Tražiš da ti verujemo, ali odbijaš da pokažeš da si dostojan poverenja. Ne.Zahtevam znak koji nam odbijaš. Ja sam Prothal, sin Dvilijanov, vrhovni poglavar po odluci Veća. Zahtevam."

Jedan dugi trenutak Kovenant je ostao neodlučan. Oči mu padoše na jamu sa oblučkom.

Kovenante, pomozi im! Zaječavši, on se seti koliko je Atiaran platila da ga dovede do mesta na kome sadastoji. Njen bol ništa ne dokazuje. Kao protivtežu čuo je Banora kako govori. Dve hiljade godina. Život ili smrt.Ne znamo. Ali lice koje je video u oganj-kamenovima pripadalo je njegovoj ženi. Džoana! - vikao je. Zar jebolesno telo bilo važnije od svega?

Rascepio je košulju kao da želi da ogoli srce. Sa parčeta prijanjka na grudima strgao je burmu,nabio je na domali prst, digao levicu poput prkosa. Ali nije bio prkosan. "Ne umem da ga upotrebim! " povikaizgubljeno, kao da je prsten i dalje simbol venčanja, a ne talisman divlje magije. "Ja sam gubavac!"

Zapanjenost stade da odzvanja Zabranom, da zveči promenama u vazduhu. Srdočnici i Gart bili suzaprepašćeni. Prothal zavrte glavom kao da pokušava da se probudi prvi put u životu. Intuitivno shvatanjeprobi se poput talasa na Mhoramovo lice i on se diže na noge u krutoj pažnji. Zahvalno se smešeći, i Penosledustade. I poglavarka Ozondrea pridruži se Mhoramu, ali nije bilo olakšanja u njenom pogledu. Kovenant jemogao da vidi kako se probila kroz tiskanje zbunjenosti do suštine situacije - mogao da vidi kako misli, spašćeili prokleti, spašće ili prokleti. Činilo se da je jedino ona od svih poglavara shvatila da čak i taj znak nije

dovoljan. Najzad, vrhovni poglavar ovlada sobom. "Sada najzad znamo kako da ti odamo počast", uzdahnuPage 95



1. Kob poglavara kletnikaon. "Prapoglavare Tomase Kovenante, Neverniče i nosioče belog zlata, budi dobro došao i budi što jesi.Oprosti nam, jer nismo znali. Tvoja je divlja magija što uništava mir. A moć je u svim vremenima užasna stvar."

Poglavari pozdraviše Kovenanta kao da istovremeno žele da ga prizovu i odbrane se od njega, aonda zajedno počeše da pevaju:

Divlja magija urezana je u kamenu svakom,sadržana da je belo zlato razuzda ili usmeri...zlato, retki metal, što ne rađa se u Domaji,kojim ne može vladati, ograničiti ga, potisnutizakonom kojim je stvorena Domaja(jer Domaja je divna,poput sna jake duše o miru i saglasju,a Lepota nije moguća bez uređenostidok je zakon koji je rodio Vremetek samokontrola Tvorca Domaje).Pre je to ključ, međaš, osarasula iz koga je stvoreno Vreme,a sa Vremenom i Zemlja,a sa Zemljom oni koji na njoj žive:divlja magija spregnuta u svakoj čestici života,razuzdana ili usmerena zlatom(što ne rađa se u Domaji),

jer moć je kotva kapije životašto se proteže i ovladava Vremenom:a belo - belo zlato,ne abonosno, žučno, krvavo il' zeleno,

jer belo je boja kostitvar mesauređenost života.

Ta moć je paradoks, jer Moć ne postoji bez Zakona,a divlja magija nema Zakona;

još je belo zlato paradoks, jer govori u ime kosti života,ali nije deo Domaje.

A onaj ko nosi belo zlato divlje magijei taj je paradoks,

jer on je sve i ništa,heroj i budala,moćan, bespomoćan,i jednom reči istine ili izdajstva,spašće ili prokleti Zemlju.Jer on je lud i normalan,hladan i strastan,

Izgubljen i nađen.

Bila je to složena pesma, sa neobičnim harmonijama, bez razrešenja u sazvučjima koja ćeuspokojiti slušaoce. A u njoj je Kovenant mogao da čuje lešinarska krila Kletnikovih reči: Poseduješ moć, alinikada nećeš saznati u čemu se ona sastoji. Na kraju ipak nećeš biti u stanju da mi se suprotstaviš. Kada sepesma okončala, on se upita da li je njegova borba poslužila Kletnikovim manipulacijama ili ih je omela. Nijeznao da kaže. Ali mrzeo je istinu u Kletnikovim rečima i plašio je se. Umešao se u tišinu koja je usledila poslehimne poglavara. "Ne umem da ga upotrebim. Ne želim da naučim. Ne nosim ga zbog toga. Ako mislite dasam neka vrsta otelotvorenog iskupljenja - to je laž. Ja sam gubavac."

"Ah, prapoglavare Kovenante", uzdahnu Prothal kada su poglavari i Penosled ponovo seli, "dopustimi da ponovo kažem, molim te, oprosti nam. Sada shvatamo mnogo toga - zbog čega si prizvan - zbog čegae zubljonoša postupio prema tebi tako kako jeste - zbog čega je Drul Stenotočac pokušao da te zarobi tokomSvetkovine proleća. Molim te da za uzvrat shvatiš da je znanje o tom prstenu neophodno za nas. To što

podsećaš na Bereka Troprsta nije bez svoje cene. Ali, na žalost, mi ne umemo da ti kažemo kako daupotrebiš belo zlato. Avaj, premalo smo upućeni u znanstvo koje već posedujemo. A ja se plašim da bi namPage 96



1. Kob poglavara kletnikadivlja magija izmicala čak i kada bismo držali i pojmili svih sedam Krugova i Reči. Poznavanje belog zlatadošlo nam je preko drevnih proročanstava - predskazanja, kao što je rekao Srdosolja Penosled, koja mnogokažu, ali malo toga razjašnjavaju - ali ne pojmimo ništa u vezi sa divljom magijom. Svejedno, proročanstva suvrlo jasna o tvojoj važnosti. I zato te imenujem 'prapoglavarom', deliocem svim stvari Veća sve dok se nerastanemo. Moramo ti verovati."

Koračajući napred-nazad po bridu protivurečnih htenja, Kovenant zareža: "Baradakas je otprilikerekao istu stvar. Tako mu pakla! Vi me užasavate. Kada pokušam da budem odgovoran, pritiskate me - akada padnem, vi... Ne postavljate prava pitanja. Nemate ni najblažu predstavu o tome šta je gubavac i čakvam ne pada na pamet da se raspitate. Zato me je Kletnik odabrao za ovo. Zato što ne mogu... prokletstvo!Zašto me ne pitate o mestu odakle stižem? Moram vam reći. Svet sa koga stižem ne dozvoljava nikome daživi osim po njegovim sopstvenim uslovima. Ti uslovi... ti uslovi protivureče vašima."

"Koji su to uslovi?" upita vrhovni poglavar pažljivo."Da je vaš svet san."U zapanjenoj tišini zabrana, Kovenant iskrivi lice, lecnu se kada slike počeše da ga saleću - stubovi

sudnice, stari prosjak, njuška policijskih kola. San! - grozničavo zadahta. Ništa od svega ovoga se nedešava...!

Onda Ozondrea prasnu. "Šta? San? Hoćeš da kažeš da ti sanjaš? Veruješ li da spavaš?""Da!" On oseti slabost od straha; ovo razotkrivanje lišilo ga je štita, izložilo napadu. Ali nije ga

mogao povući. Bilo mu je potrebno da povrati neku vrstu iskrenosti. "Da.""Zaista!" zareža ona. "Bez sumnje to objašnjava pokolj na svetkovini. Reci mi, Neverniče - smatraš

li to morom, ili tvoj svet uživa u takvim snovima?"Pre nego što je Kovenant mogao da odvrati, poglavar Mhoram reče: "Dosta, sestro Ozondrea. On

muči samoga sebe - dovoljno."Sevajući očima, zaćutala je, a trenutak potom Prothal reče: "Može biti da bogovi imaju takve snove.

Ali mi smo smrtnici. Možemo se samo suprotstavljati ili predati. Ovako ili onako, nestajemo. Da li si poslat danam se rugaš zbog toga?"

"Da vam se rugam?" Kovenant nije mogao da nađe reči kojima bi odvratio. Glupo dograbi tu misaotroprstom šakom. "Baš je obratno. On se ruga meni." Kada ga svi poglavari pogledaše sa nerazumevanjem,on naglo povika: "Mogu da osetim bilo u prstima! Ali to je nemoguće. Imam bolest. Neizlečivu bolest. Moram -moram da nađem način da ne poludim. Krvavog mu pakla! Ne želim da izgubim razum zbog toga što nekisavršeno pošteni karakter u snu traži nešto od mene što ne mogu dati."

"Pa, može biti da je i tako." Prothalov glas je sadržavao prizvuk tuge i saosećanja, kao da je slušaoporicanje ili odbacivanje normalnosti nekog duboko poštovanog vidovnjaka. "Ali mi ćemo ti svejedno verovati.Gorak si, a gorčina je znak brige. U to imam poverenja. A ono što govoriš slaže se i sa starim proročanstvom.Plašim se da dolazi vreme kada ćeš biti poslednja nada Domaje."

"Zar ne shvatate?" zaječa Kovenant, nesposoban da potisne bol u glasu. "To Kletnik želi da mislite.""Možda", reče Mhoram zamišljeno. "Možda." A onda, kao da je doneo neku odluku, on okrenu

žestinu pogleda pravo na Kovenanta. "Neverniče, moram te pitati da li si se suprotstavljao poglavaru Kletniku.Ne govorim o Svetkovini. Kada te je preneo od Drula Stenotočca do Kevonovog Vidikovca - da li si mu sesuprotstavio?"

Pitanje učini da se Kovenant naglo oseti krhko, kao da se prekinula nit njegovog otpora. "Nisamznao kako." Umorno je ponovo seo u osamu stolice. "Nisam znao šta se dešava."

"Sada si prapoglavar", promrmlja Mhoram. "Više nema potrebe da sediš tamo.""Uopšte nema potrebe za sedenjem", popravi ga Prothal sa naglom oštrinom. "Ima puno posla koji

treba obaviti. Moramo razmišljati, pokušavati i planirati - šta god da učinimo u ovom iskušenju, odluku moramo

doneti brzo. Ponovo ćemo se sresti večeras. Tuvore, Garte, Birinaire, Torme - pripremite sebe i podređene.Donesite večeras do Veća sve misli o stategiji kojima raspolažete. I recite čitavom Konaku da je TomasKovenant imenovan za prapoglavara. On je stranac i gost. Birinaire - smesta počni sa radom za džinove.Banore, mislim da više nema potrebe da prapoglavar ostane u kuli." Zastao je da se obazre, pruživši svimapriliku da govore. Onda se okrenuo i napustio Zabran. Ozondrea ga je sledila, a pošto je uputio Kovenantu jošedan formalni pozdrav, i Mhoram izađe.

Nemo, Kovenant se peo za Banorom kroz visoke prolaze i stepeništa sve dok nisu stigli do njegovihnovih odaja. Krvni gardista ga uvede u niz soba. Imale su visoke tavanice, osvetljene odraženom sunčevomsvetlošću kroz nekoliko širokih prozora, obilato opremljene hranom i kladenicom i neukrašene. Kada Banoriziđe, Kovenant pogleda kroz jedan prozor i otkri da se njegove odaje nalaze u severnom zidu Veselkamena,sa pogledom na grube zaravni i severnu liticu visoravni. Sunce je bilo u zenitu, ali malo južnije od Konaka, takoda su prozori bili u senci.

Otišao je od prozora, prišao polužavniku sa hranom i pojeo lagani obrok. Onda je nalio bocu

kladenice, koju je poneo do spavaće sobe. Tamo je našao jedan istureni prozor. Soba je odavala utisakprivatnosti, mira.Page 97



1. Kob poglavara kletnikaKuda da ide odatle? Nije bilo potrebno da bude mudrac ili prorok da bi znao da ne može ostati u

Veselkamenu. Tu je bio previše ranjiv.Seo je u kamenu senicu da razmišlja o Domaji pod sobom i da se pita šta je učinio sa sobom.

15. VELIKI IZAZOVTe noći, kada je Banor ušao u odaje da pozove Tomasa Kovenanta na večernji susret sa

poglavarima, zatekao ga je kako sedi unutar senice koju je obrazovao istureni prozor njegove spavaće sobe.U svetlosti Banorove baklje Kovenant je delovao ispijeno i prozračno, kao da se napola vidi kroz senku. Očneduplje bile su mu tamne od iscrpljenih osećanja; usne su mu bile sive, beskrvne; koža na njegovom čelu imalae pepeljav ton. Držao je ruke preko grudi kao da pokušava da smiri bol u srcu - gledao je zaravni kao da čekaizlazak Meseca. Onda je primetio krvnog gardistu i usne mu se povukoše, ogoliše zube.

"Još mi ne veruješ", reče on iznurenim glasom.Banor sleže ramenima. "Mi smo krvna garda. Nama je belo zlato beskorisno.""Beskorisno?""Ono je znanje - oružje. Mi ne koristimo oružje.""Ne koristite?" ponovi Kovenant turobno. "Kako branite Domaju bez oružja.""Mi..." Banor zastade kao da traži u jeziku Domaje reč koja će odgovarati njegovoj misli, "...smo

dovoljni."Kovenant je razmišljao jedan trenutak, a onda se vinu iz senice. Stojeći pred Banorom, on reče

blago: "Bravo." Zatim podiže štap i napusti odaje.Ovog puta je obraćao više pažnje putu koji je birao Banor i nije izgubio osećaj za pravac. Najzad će

možda biti u stanju da se snađe bez Banorovog vođstva. Kada su stigli do ogromnih drvenih dveri Zabrana,sreli su Penosleda i Korika. Džin pozdravi Kovenanta pokretom ruke i širokim osmehom, ali kada je progovorioglas mu je bio ozbiljan. "Kamena mu i mora, prapoglavaru Kovenante! Drago mi je što nisi odabrao dapokažeš kako sam grešio. Mada ne shvatam čitavu tvoju nedoumicu. Ali verujem da si se prihvatio valjanogrizika - zarad čitave Domaje."

"Baš si mi ti dobar sagovornik", odvrati Kovenant prazno. Njegov sarkazam bio je odbrambenirefleks; izgubio je toliko drugih oklopa. "Koliko su već dugo džinovi izgubljeni? Ne verujem da bi ti prepoznaorizik ni da te šutne."

Penosled se zakikota. "Hrabro rečeno, prijatelju moj. Može biti da džinovi nisu dobri savetnici - svenaše godine baš nam i ne idu u prilog. Pa ipak si olakšao moj strah za Domaju."

Beskorisno iskrivivši lice, Kovenant zađe u Zabran.Odaja za većanje bila je isto onako blistavo osvetljena i akustički savršena kao i ranije, ali se broj

ljudi u njoj izmenio. Tamaranta i Variol su bili odsutni, a rasut po galeriji bio je veći broj posmatrača -rhadhamaerla, l illianrilla, ratnika, znanstvozornika. Po jedan krvni gardista sedeo je iza Mhorama i Ozondree;a Tuvor, Gart, Birinair i Torm bili su na mestima iza vrhovnog poglavara.

Penosled zauze ranije mesto i pokaza Kovenantu da sedne na stolicu pokraj njega uz poglavarskisto. Iza njega, Banor i Korik sedeli su u nižem redu galerije. Posmatrači se gotovo smesta utišaše; čak seprekinulo i šuštanje odeće. Ubrzo su svi čekali da vrhovni poglavar počne.

Prothal je sedeo neko vreme kao da bludi mislima pre nego što se umorno osovio na noge. Držaose uspravno, oslonjen o žezlo, a kada je progovorio glas mu je starački čegrtao u grudima. Ali bez greške jeprošao ceremoniju odavanja počasti Penosledu i Kovenantu. Džin odgovori sa veseljem koje je skrivalo njegovnapor da bude kratak. Ali Kovenant odbaci formalnosti mrgođenjem i odmahivanjem glave.

Kada je završio, Prothal reče, ne gledajući u oči sadruge poglavare: "Postoji običaj među novimpoglavarima - običaj koji je počeo u doba vrhovnog poglavara Vejana, pre stotinu godina. Sastoji se usledećem: kada vrhovni poglavar posumnja u svoju sposobnost da ispuni očekivanja Domaje, on može doćipred Veće i predati vrhovno poglavarstvo. Onda svaki poglavar koji to izabere može zatražiti to mesto zasebe." Sa naporom, Prothal nastavi čvrstim glasom: "Sada predajem vođstvo. Kamenom i korenom, iskušenjeovih vremena je preveliko za mene. Prapoglavare Tomase Kovenante, dozvoljeno ti je da zatražiš za sebemesto vrhovnog poglavara ukoliko to želiš."

Kovenant se netremice zagleda Prothalu u oči, pokušavajući da odvagne namere vrhovnogpoglavara. Ali nije mogao da otkrije dvosmislenost u Prothalovoj ponudi. Blago odvrati: "Znaš da ga ne želim."

"Pa ipak, tražim da ga prihvatiš. Ti nosiš belo zlato.""Zaboravi", reče Kovenant. "Nije to tako lako."Trenutak potom Prothal lagano klimnu. "Shvatam." Okrenuo se ostalim poglavarima. "Da li vi želite

mesto vrhovnog poglavara?"

"Ti si vrhovni poglavar", usprotivi se Mhoram. A Ozondrea dodade: "Ko drugi? Nemoj da traćimovreme na budalaštine."Page 98



1. Kob poglavara kletnika"Vrlo dobro", Prothal se isprsi. "Kušnja i usud ovog vremena počivaju na mojim plećima. Ja sam

vrhovni poglavar Prothal i odlukom Veća moja volja odlučuje. Neka se niko ne plaši da me sledi, ili da me kriviukoliko moje odluke ne budu valjane."

Nevoljni trzaj prođe Kovenantovim l icem, ali on ništa ne reče; ubrzo Prothal sede i reče:"Razmotrimo sada šta nam valja činiti."

U tišini, poglavari su mentalno opštili jedni sa drugima. Onda se Ozondrea okrete Penosledu."Kamenbrate, rečeno je: 'Kada te mnoge stvari pritisnu, najpre se seti prijateljstva.' Zarad svog naroda, trebada se vratiš u Primorje što je pre moguće. Džinovima mora biti rečeno sve što proistekne odavde. Ali cenim davodeni put kroz Andelejn više neće biti bezbedan za tebe. Daćemo ti pratnju da ide sa tobom do šumeGrimerdor i Severnih zaravni sve dok ne prođeš Domajin Sunovrat i Sarangravsku ravnicu."

"Hvala vam, poglavari moji", uzvrati formalno Penosled, "ali to neće biti neophodno. I sam sammalo razmišljao o tome. Tokom lutanja, moj narod je naučio izreku Bhrathaira: 'Onaj ko čeka da mu mačpadne na vrat, sigurno će izgubiti glavu.' Verujem da je najbolja usluga koju mogu učiniti svom naroduučestvovanje u vašim delima, kakva god da preduzmete. Molim vas, dopustite da vam se pridružim."

Vrhovni poglavar Prothal se nasmeši i nakloni u znak da je saslušao. "Srce mi se nadalo da će takobiti. Budi dobro došao u našoj kušnji. U opasnosti i na muci, džinovi Primorci osnažuju nas i mi im ne možemospevati dovoljno zahvalnosti. Ali tvoj narod ne sme ostati neupozoren. Poslaćemo druge glasnike."

Penosled se zauzvrat nakloni, a onda poglavarka Ozondrea nastavi i pozva vrhovnika Garta.Gart ustade i predade raport: "Poglavarko, učinio sam kako si tražila. Steg-oganj sada gori povrh

Veselkamena. Svi koji ga vide upozoriće narod i proširiti vest o ratu južno, istočno i zapadno. Do jutra, svi kojižive severno od Opčarnice i zapadno od Grimerdora biće spremni, a oni koji žive blizu reke poslaće brzečamce u Središnje zaravni. Dalje će se upozorenje širiti sporije.

Poslao sam izviđače sa smenama prema Grimerdoru i Andelejnu. Ali proći će šest dana pre negošto primimo jasne vesti iz Šume. A iako niste to zatražili, počeo sam pripreme za opsadu. Sveukupno je sadana delu hiljadu tri stotine mojih ratnika. Dvadeset eovoda su u stanju pripravnosti."

"To je dobro", reče Ozondrea. "Upozorenje koje mora biti preneto do Primorja poveravamo tebi.Pošalji onoliko ratnika koliko proceniš da je neophodno da osiguraš taj zadatak."

Gart se nakloni i sede."A sada." Ona klimnu kao da tom kretnjom želi da je očisti od drugih razmišljanja. "Provela sam

vreme proučavajući priču prapoglavara Kovenanta o njegovom putovanju. Prisustvo belog zlata objašnjavamnogo toga. Ali i dalje mnoge stvari zahtevaju razmišljanje - oluje koje se kreću prema jugu, ptica sa tri krila,gnusni napad na utvare Andelejna, okrvavljenost Meseca. Po mom mišljenju, značenje tih stvari je jasno."

Naglo, ona pljesnu dlanom po stolu kao da su joj bili neophodni zvuk i bol da bi mogla da govori."Drul Stenotočac je već našao svoju kob - kamen Zlozemlja ili neko drugo smrtonosno zlo. Sa Žezlomzakona, dovoljno je moćan da poremeti godišnja doba!"

Tiho ječanje diže se sa galerije, ali Prothal i Mhoram nisu delovali iznenađeno. Pa ipak, opasnosvetlucanje pojačalo se u Mhoramovim očima kada je blago rekao: "Razjasni, molim."

"Svedočanstvo sile je neporecivo. Znamo da Drul ima Žezlo zakona. Ali Žezlo je neutralna alatka.Ono je izrezano iz Jedinog Drveta za službu Zemlje i zakona Zemlje. Pa ipak je ono što se dogodiloneprirodno, pogrešno. Možete li zamisliti snagu volje koja je u stanju da toliko izopači Žezlo da izopači jednupticu? No, možda ludilo daje Drulu tu volju. Ili možda sada Kletnik upravlja Žezlom. Ali razmislite - rođenjeptice sa tri krila je najsitniji od tih zlih znakova. Na vrhuncu, u nekadašnje doba, poglavar Kletnik nije seusuđivao da napadne utvare. A što se tiče oskrnavljenog Meseca - samo najmračnija i najužasnija drevnaproročanstva govore o takvim stvarima.

Smatrate li da je to odlučujući dokaz da poglavar Kletnik poseduje žezlo? Ali razmislite - sa manje

napora nego što zahteva izopačenje Meseca, mogao bi lako da nas potisne u smrt. Ne bismo se moglisuprotstaviti tolikoj moći. Pa ipak se tako... tako traći. Da li bi upotrebio silu u tako sitnu svrhu - protiv utvara,kada je mogao lako da uništi nas? A da je mogao, da li bi izopačio Mesec koristeći Žezlo zakona - alatku kojanije stvorena za njegovu ruku, koja se pri svakom dodiru suprotstavlja njegovom ovladavanju?

Kada bi poglavar Kletnik upravljao Žezlom, cenim da ne bi učinio ono što je učinjeno, a možda ne bito ni mogao - ne, dok mi ne budemo uništeni. Ali ukoliko sam Drul drži Žezlo, to nije dovoljno. Nijedan jamniknije dovoljno moćan da izvede takva zlodela bez istovremene upotrebe sile i Žezla i kamena. Jamnici sustvorenja slabe volje, kao što znate. Njih je lako pokolebati, lako porobiti. I nemaju znanstvo za izazivanjenebesa. Zbog toga su uvek bili najgori deo Kletnikovih armija.

Ukoliko ispravno sudim, onda je i sam Opaki na Drulovoj milosti koliko i mi. Usud ovog vremenapočiva na sumanutim hirovima jednog jamnika.

To zaključujem zbog toga što još nismo napadnuti."Prothal turobno klimnu Ozondrei, a Mhoram nastavi nit njenog zaključivanja. "Zato se poglavar

Kletnik pouzdaje u nas da ćemo ga spasti i prokleti sebe. Na neki način, njegov plan je da nas odgovor naporuku prapoglavara Kovenanta navede da skočimo u zamku koja će držati i nas i njega. Glumio jePage 99



1. Kob poglavara kletnikaprijateljstvo sa Drulom da bi se zaštitio dok mu planovi ne urode plodom. I podučavao je Drula kako da koristinovopronađenu moć na načine koji će zadovoljiti jamnikovu glad za vlašću, a da nas ne ugroze neposredno.Zbog toga pokušava da obezbedi da mi pokušamo da otmemo Žezlo zakona iz Drulovih ruku."

"I prema tome", zakevta Ozondrea, "bilo bi najčistije preduzeli kada bismo napravili takav pokušaj.""Kako to?" usprotivi se Mhoram. "Poruka glasi: 'Bez njega, neće moći da mi se odupru ni sedam

godina.' On nam proriče skoriji kraj ako ne budemo pokušali, ili ako pokušamo pa ne uspemo, nego akouopšte ne budemo pokušali.""Šta dobija takvim proricanjem? Šta drugo do našu trenutnu smrt? Njegova poruka samo je mamac

lažne nade da nas zavede u ludilo." Ali Mhoram odvrati navodom: "'Drul Stenotočac ima Žezlo, a to je nešto čega se treba plašiti. Ako

ne uručiš poruku, on će kroz dve godine zauzeti presto u Poglavarevom Konaku.'""Ali poruka je uručena!" bila je uporna Ozondrea. "Upozoreni smo. Možemo se pripremiti. Drul je

ludak i njegovi napadi će imati mane koje izaziva ludilo. Može biti da ćemo mu otkriti slabost i pobediti.Sedmice mu! Veselkamen neće pasti dogod je krvne garde. A džinovi i Ranihini će nam priteći u pomoć."Okrenuvši se vrhovnom poglavaru, ona stade da ga nagovara: "Prothale, nemoj slediti mamac ovog pohoda.To je obično priviđenje. Pašćemo pod senku i Domaja će sigurno umreti."

"Ali ako uspemo", usprotivi se Mhoram, "ukoliko zadobijemo Žezlo, onda nam se izgledi produžuju.I bez proricanja poglavara Kletnika, sa Žezlom bismo mogli zadobiti dovoljno zemne moći da prevagnemo uratu. A ako to i ne uspemo, bar ćemo imati više vremena da tragamo za drugim načinima da se spasemo."

"Kako možemo uspeti? Drul ima i Žezlo zakona i kamen Zlozemlja.""I nije gospodar nijednoga.""Dovoljno je gospodar! Pitajte utvare za razmere njegove moći. Pitajte Mesec.""Pitajte mene", zareža Kovenant, lagano se podižući na noge. Jedan trenutak je oklevao, rastrzan

između straha od Drula i užasa šta će biti sa njim ako poglavari ne pođu u potragu za Žezlom. Imao je živupredstavu zlobe iza Drulovih očiju boje lave. Ali razmišljanje o Žezlu pomoglo mu je da se odluči. Osećao jeda je zadobio izvestan uvid u logiku svoga sna. Žezlo ga je dovelo u Domaju; Žezlo će mu biti potrebno dapobegne. "Pitajte mene", reče on ponovo. "Mislite li da nemam ulog u ovome?"

Poglavari nisu odgovorili i Kovenant je bio prisiljen da sam iznese razloge. Tokom premišljanja,uspeo je da nađe samo jednu krhku nadu. Sa naporom, on iznese stvar. "Prema vama, Kletnik me je odabrao.

Ali na Kevinovom Vidikovcu on je govorio o meni kao da me je odabrao neko drugi - 'moj Neprijatelj', rekao je.O kome je govorio?"

Zamišljeno, vrhovni poglavar odvrati: "Ne znam. Već smo rekli ranije da se nadamo da su u tvomodabiru učestvovale i druge sile. Možda i jesu. Nekoliko naših najstarijih predanja govori o Tvorcu - TvorcuZemlje - ali mi ništa ne znamo o takvom biću. Samo znamo da smo mi smrtni, ali Kletnik nije - na neki način,on prevazilazi krv i meso."

"Tvorac", promrmlja Kovenant. "U redu." Uznemirujuće sećanje na starog prosjaka koji mu seobratio kraj sudnice na trenutak blesnu u njemu. "Zašto je odabrao mene?"

Prothalove oči pune samoodricanja nisu zatitrale. "Ko zna? Možda iz istog razloga iz koga te jeodabrao poglavar Kletnik."

Taj paradoks razgnevi Kovenanta, ali on nastavi kao da mu protivurečnost daje nadahnuće. "Ondae taj... Tvorac... takođe želeo da čujete Kletnikovu poruku. Vodite računa o tome."

"Eto!" poskoči Ozondrea. "To je laž koju sam tražila - onaj konačni mamac. Podgrevajući nadu zaneznanom pomoći, poglavar Kletnik traži načina da se obezbedi da ćemo se latiti tog ludačkog pohoda."

Kovenant nije skretao pogled sa vrhovnog poglavara. Gledao je Prothala ravno u oči, pokušavao daprodre kroz eroziju dugog asketizma u njegov um. Ali Prothal mu je uzvraćao pogled bez uzmicanja. Linije po

uglovima njegovih očiju kao da su tamo urezane samoodricanjem. "Poglavarko Ozondrea", reče on ravnimglasom, "da li tvoje proučavanje daje i neke znakove nade?"

"Znaci? Predskazanja?" Glas joj je oklevajuće zvučao u Zabranu. "Nisam Mhoram. Kada bih bila,pitala bih Kovenanta kakve je snove imao u Domaji. Ali više mi se dopadaju praktične nade. Vidim samo jednu:sasvim je malo vremena utrošeno. Verujem da nijedna druga kombinacija slučajnosti i izbora nije mogladovesti Kovenanta ovamo toliko brzo."

"Vrlo dobro", odvrati Prothal. Njegov pogled, prepleten sa Kovenantovim, u trenutku se izoštri, i unjemu Kovenant najzad vide da je vrhovni poglavar već doneo odluku. Slušao je raspravu samo da bi pružiosebi poslednju priliku da nađe alternativu. Nespretno, Kovenant spusti pogled, pogrbi se u stolici. Kako mu jeto samo polazilo za rukom? - promrmlja bescljno u sebi. Odakle potiče sva ta hrabrost?

Jesam li ja jedina kukavica...?Trenutak kasnije vrhovni poglavar prikupi plavu odoru oko sebe i diže se na noge. "Prijatelji moji",

reče, glasa otežalog od starosti, "Došlo je vreme za odluku. Moram odabrati put koji će zadovoljiti naše

potrebe. Ukoliko iko ima misli koje moraju biti rečene, neka govori sada." Niko nije progovorio, a Prothal kaoda je crpao ponos i dostojanstvo iz tišine. "Počujte onda volju Prothola, sina Dvilijanovog, vrhovnog poglavaraPage 100



1. Kob poglavara kletnikapo volji Veća - i neka mi Domaja oprosti ako pogrešim ili doživim neuspeh. U ovom trenutku određujembudućnost Zemlje.

Poglavarko Ozondrea, tebi i poglavarima Variolu i Tamaranti poveravam odbranu Domaje.Zadužujem te da učiniš sve što ti nalažu mudrost i dalekovidost da sačuvaš život čijem smo se održavanjuzavetovali. Upamti da će uvek biti nade dok Veselkamen stoji. Ali padne li Veselkamen, onda će sva doba i sav

rad poglavara, od Bereka Srdomila do našeg pokolenja, doći do kraja, i Domaja više nikada neće upoznatisličnog.Poglavar Mhoram i ja ćemo poći u potragu za Drulom Stenotočcem i za Žezlom zakona. Sa nama

će poći džin Srdosolja Penosled, prapoglavar Tomas Kovenant, onoliko pripadnika krvne garde koliko međnikTuvor ceni da može odvojiti od odbrane Veselkamena i jedan eovod ratovnije. Na taj način nećemo ići naslepoi nezaštićeni ka usudu - al i glavnina sile Poglavarevog Konaka ostaće za odbranu Domaje ukoliko doživimoneuspeh.

Čujte i poslušajte. Pohod kreće sa prvim svetlom dana.""Vrhovni poglavaru!" pobuni se Gart, skočivši na noge. "Zar nećeš sačekati neku reč od mojih

izviđača? Moraš nadvladati Grimerdor da bi prošao ka Planini Groma. Ukoliko je šuma ukaljana služinčadimaDrula ili Sivog Krvnika, vaši životi biće slabo obezbeđeni dok moji izviđači ne utvrde pokrete neprijatelja."

"To je istina, vrhovniče", reče Protha. "Ali koliko ćemo vremena izgubiti?""Šest dana, vrhovni poglavaru. Onda ćemo znati koliku silu zahteva prelazak Grimerdora."Neko vreme Mhoram je sedeo sa podbratkom u rukama, odsutno zagledan u jamu sa oblučkom.

Ali onda se digao i rekao: "Stotinu krvnih gardista. Ili svaki ratnik koga Veselkamen može dati. Video sam to.Ima pragrdana u Grimerdoru - i vukova na hiljade. Oni love po mojim snovima." Glas kao da mu je lediovazduh u Zabranu poput vetrova gubitka.

Ali Prothal smesta progovori, odupirući se činima Mhoramovog glasa. "Ne, Garte. Ne možemoodugovlačiti. Opasnosti Grimerdora jesu prevelike. Čak i Drul Stenotočac zacelo shvata da nas najbolji putprema Planini Groma vodi kroz Šumu i severno od Andelejna. Ne, ići ćemo južnim putem - oko Andelejna,onda istočno kroz Morinmos do zaravni Ra, pre no što okrenemo severno prema Gravin Trendoru. Znam - tose čini kao dug put, pun bespotrebnih milja, za pohod koji mora žaliti za gubitkom svakog dana. Ali taj južni putće nam omogućiti da dobijemo pomoć Ranjana. Na taj način će svi stari neprijatelji Opakog uzeti udela unašem pohodu. Možda ćemo pomrsiti konce Drulu.

Ne, moj izbor je jasan. Pohod polazi sutra i jaše prema jugu. Govorio sam. Neka svako ko osećaneku sumnju progovori sada."

Tomas Kovenant, koji je sumnjao u sve, oseti Prothalovu odlučnost i dostojanstvo tako silno da nijerekao ni reč.

Onda Mhoram i Ozondrea ustadoše, a sledio ih je smesta i Penosled; za njima, čitav skup se dižena noge. Svi se okrenuše vrhovnom poglavaru Prothalu, a Ozondrea podiže glas da kaže: "MelenkurionNebosklon neka te pazi, vrhovni poglavaru. Melenkurion abatha! Sačuvaj i pobedi! Seme i stena, neka tvojanamera cveta. Neka te nijedno zlo ne zaslepi niti napadne - ni strah, ni slabost, ni spokoj, ni radost, ni bol nekane oslabe tvoj žal zbog neispravnog. Kukavičluk je neoprostiv, opačija nemoćna. Nebosklon pazi, a Zemnikoren kali. Melenkurion abatha! Minas mill khabaal!"

Prothal pognu glavu, a galerija i poglavari odvratiše pozdravom kao jedan, dizanjem ruke u nemomblagoslovu.

Onda, lagano i u poretku, ljudi počeše da napuštaju Zabran. Istovremeno, Prothal, Mhoram iOzondrea iziđoše kroz zasebna vrata.

Kada su poglavari otišli, Penosled se pridruži Kovenantu i oni pođoše skupa uz stepenice, dok su ihsledili Banor i Korik. Pošto su izišli iz Zabrana, Penosled stade da okleva, razmišljajući o nečemu, a onda upita

Kovenanta: "Prijatelju moj, hoćeš li mi odgovoriti na jedno pitanje?""Misliš li da sam ostavio nešto nedorečeno?""Kada je reč o tome, ko zna? Vilinski Elohimi imaju izreku: 'Srce se veseli tajni što ne zavređuje

reči.' Ah, to je narod pun smeha. Ali...""Ne", preseče ga Kovenant. "Dosta sam propitivan." On pođe prema svojim odajama."Ali nisi ni čuo moje pitanje."Okrenuo se. "Zašto bih? Želeo si da pitaš šta je Atiaran imala protiv mene.""Ne", odvrati Penosled, blago se smejući. "Neka se tvoje srce veseli toj tajni do kraja vremena. Moje

pitanje je sledeće. Kakve si snove imao otkako si došao u Domaju? Šta si sanjao one noći u mom čamcu?"Žustro, Kovenant odgovori: "Gomila mojih ljudi - pravih ljudi - pljuvala je krv na mene. A jedan od

njih je rekao: 'Ima samo jedan dobar odgovor na smrt.'""Samo jedan? Koji je to odgovor?""Okreni joj leđa", odreza Kovenant dok je grabio niz hodnik. "Prokaži je." Penosledovo dobroćudno

veselje stade da mu odzvanja u ušima, ali on je koračao dalje sve dok više nije mogao da čuje džina. Ondapokuša da se priseti puta do svojih odaja. Uz malo Banorove pomoći, našao je sobe i zatvorio se u njih, jedinoPage 101



1. Kob poglavara kletnikase potrudivši da pripali jednu baklju pre nego što je zatvorio vrata pred krvnim gardistom.

Otkrio je da je neko u njegovom odsustvu zatvorio prozore kapcima pred zlokobnim svetlomMeseca. Gonjen nekim naopakim porivom, on odškrinu jedan od njih. Ali krvavi predeo vređao mu je oči poputzadaha lešine i on ponovo zalupi kapak. Onda je dugo pre nego što je legao odmeravao koracima pod iraspravljao sa sobom, dok ga zamor konačno ne prevlada.

Kada se primaklo jutro i kada je Banor počeo da ga drmusa ne bi li ga probudio, on stade da seodupire. Želeo je da nastavi da spava kao da će u snu naći oproštaj. Nejasno se sećao da se upravo spremada započne putovanje daleko opasnije nego ono koje je upravo završio i njegova iznurena svest ječala je upobuni.

"Dođi", reče Banor. "Ako budemo suviše odugovlačili, propustićemo prizivanje Ranihina.""Goni se u pakao", promumla Kovenant. "Zar ti nikada ne spavaš?""Krvna garda ne spava.""Šta?""Nijedan krvni gardista nije usnio otkako su Haručai dali zavet."Uz napor, Kovenant se pridiže u sedeći položaj. Jedan trenutak je krmeljivo virio prema Banoru, a

onda promrmlja: "Pa vi ste već u paklu."Tuđinska glatkost Banorovog glasa nije zatitrala kada je uzvratio: "Nemaš razloga da nam se

rugaš.""Razume se da nemam", zareža Kovenant, izlazeći iz kreveta. "Naravno, trebalo bi da uživam što o

mojoj samostalnosti sudi neko kome čak ni san nije potreban.""Mi ne sudimo. Mi smo oprezni. Zaduženi smo za poglavare.""Kao Kevin - koji se ubio. I poneo za sobom manje-više sve." Ali čim je napravio tu primedbu,

iznenada se postide. U svetlosti vatre, priseti se cene vernosti krvne garde. Lecnuvši se od hladnoće kamenogpoda, on reče: "Zaboravi. Govorim tako u samoodbrani. Ruganje je, izgleda, moj jedini odgovor." Onda jepožurio da se opere, obrija i obuče. Posle brzog obroka, pobrinuo se za nož i žezlo i najzad kl imnuo krvnomgardisti da je spreman.

Banor ga odvede u dvorište kod starog stabla zlatana. Izmaglica noći i dalje je mutila vazduh, alizvezde su nestale, a Sunce očigledno samo što nije počelo da se rađa. Neočekivano, on oseti da uzima udelau nečemu što ga prevazilazi. Osećaj je bio neobičan i on pokuša da ga odagna razložnim razmišljanjem doke sledio Banora kroz tunel, između ogromnih, čvornovatih vratnica kule, u susret osvitu.

A tamo, u blizini zida nedaleko od kapije, prikupila se družina koja se spremila u pohod. Ratnicitrećeg eovoda sedeli su na konjima u polukrugu iza vrhovnika Kvana, a sa njihove leve strane stajalo je devetkrvnih gardista koje je predvodio međnik Tuvor. Unutar polukruga bili su Prothal, Mhoram i SrdosoljaPenosled. Džin je zadenuo za pojas buzdovan dugačak poput čoveka i stavio oko vrata plavu maramu koja jerazdragano lepršala na jutarnjem vetru. U blizini su stajala tri čoveka koja su držala tri konja osedlanaprijanjkom. Iznad svih njih, pročelje Veselkamena bilo je natrpano ljudima. Stanovnici grada-planine ispunili susvaki balkon i terasu, svaki prozor. A okrenuta prema okupljenoj družini stajala je poglavarka Ozondrea.Držala je glavu visoko, kao da izaziva svoju odgovornost da pokuša da je nagna da se pogne.

Onda Sunce izbi nad istočnim obzorjem. Ono dohvati gornji rub visoravni, na kom je plamtela plavavatra upozorenja; spuštalo se niz zid sve dok nije izdiglo steg vrhovnog poglavara iz polutame kao da palibaklju. Zatim je osvetlilo crveni barjak, a potim novu belu zastavu.

Klimnuvši prema novoj zastavi, Banor reče: "Ta je za tebe, prapoglavaru. Znak belog zlata." Ondaode da zauzme mesto među krvnim gardistima.

Tišina počinu na družini sve dok Sunčevo svetlo ne dodirnu tlo, bacajući zlatni odsjaj na članovepohoda. Čim joj svetlo doseže noge, Ozondrea poče da govori kao da je nestrpljivo čekala na taj trenutak, a

bol u srcu stade da skriva osornim glasom. "Nisam raspoložena za ceremonije, Prothale. Pozovi Ranihine ipođi. Budalaština ovog poduhvata neće postati manja usled odugovlačenja i velikih reči. Nemaš više šta dakažeš. Dobro sam pripremljena za zadatak i odbrana Domaje neće posustati dogod sam živa. Hajde - zoviRanihine."

Prothal se blago nasmeši, a Mhoram reče sa osmehom: "Srećni smo što imamo tebe, Ozondrea.Nikome drugom ne bih poverio Variola, svoga oca i Tamarantu, svoju majku."

"Rugaš mi se na svoj rizik!" prasnu ona. "Nisam raspoložena - nisam raspoložena, čuješ li?""Čujem. Znaš da ti se ne rugam. Sestro Ozondrea, čuvaj mi se.""Ja se uvek čuvam. A sada idite, pre no što sasvim izgubim strpljenje."Prothal klimnu Tuvoru, a deset krvnih gardista se okrete i raširi, tako da je svako od njih bio okrenut

prema izlazećem Suncu bez ikoga da mu zaklanja vidik. Jedan po jedan, svaki krvni gardista diže ruku dousana i ispusti prodoran zvižduk koji je odjekivao uz zid Konaka u vazduhu zore.

Oni ponovo zazviždaše, pa potom i treći put, a svaki poziv zvučao je silovito i samotno poput plača

srca. Ali na poslednji zvižduk odgovoriše udaljeno njištanje i duboka tutnjava moćnih kopita. Sve oči se uočekivanju okrenuše prema istoku, žmirkajući u jutarnjem blistanju. Jedan dugi trenutak ništa se nijePage 102



1. Kob poglavara kletnikapojavljivalo, a tutnjava zemlje je bestelesno dopirala do družine, poput mističnog ukazivanja. Ali onda konjipostadoše vidljivi pred Sunčevim diskom, kao da su se otelotvorili iz nebeske vatre.

Uskoro Ranihini napustiše pravac prema Suncu. Bilo ih je deset - divlje i silne životinje. Bile su toogromne, mišićave zveri, širokih prsa, ponositih vratova, sa nešto od grubog četvrtastog oblika mustanga. Imalisu dugačke, lepršave grive i repove, držanje ravno poput viska, oči pune nespokojne inteligencije. Vranci,

dorati, šarci, galopirali su prema krvnim gardistima.Kovenant je dovoljno znao o konjima da vidi da su Ranihini ličnosti koliko i ljudi, a svi su delili jednucrtu: belu zvezdu na središtu čela. Dok su se primicali sa zorom koja im je plamtela za sapima, delovali supoput otelotvorene Domaje - sama suština zdravlja i moći.

Njišteći i zabacujući glave, oni se zaustaviše pred krvnim gardistima. A krvni gardisti im se dubokonakloniše. Ranihini su udarali kopitama i tresli grivom kao da se razdragano smeju jednostavnom ljudskomiskazivanju poštovanja. Trenutak potom Tuvor im se obrati: "Živeli, Ranihini! Trkači Domaje, ponositi nosioci!Sunčeva puti i grivo neba, drago nam je što ste poslušali naš poziv. Moramo poći na dugi put od mnogo dana.Hoćete li nas nositi?"

U znak odgovora, dva konja klimnuše glavom, a nekoliko drugih poče da poskakuje u krug poputždrebaca. Onda pođoše napred i svaki od njih priđe određenom krvnom gardisti i gurnu ga gubicom kao da gazove da ga pojaše. To su krvni gardisti i učinili, iako su konji bili neosedlani i bez uzda. Jašući na golim leđima,krvni gardisti povedoše Ranihine kasom oko družine i nanizaše se pokraj ratnika u sedlima.

Kovenant oseti da polazak družine tek što nije usledio i nije želeo da propusti priliku. Koraknuvšibliže Ozondrei, on upita: "Šta ovo znači? Odakle su stigli?"

Poglavarka se okrete i odgovori mu gotovo radosno, kao da joj je drago svako skretanje pažnje:"Naravno - ti si stranac. Dakle, kako da ti ukratko objasnim stvar? Razmisli - Ranihini su slobodni, neukroćeni,a dom im je na zaravnima Ra. O njima se staraju Ranjani, ali niko ih ne jaše ako ne odaberu sami jahača zasebe. To je slobodan izbor. A kada jednom Ranihin odabere jahača, veran mu je kroz vatru i kroz samu smrt.

Malobrojni se nađu među odabranima. Tamaranta je jedini živi poglavar koju je blagoslovioranihinski at - Hinaril je ponosito nosi - premda ni Prothal ni Mhoram još nisu izvršili probu. Prothal nije toželeo. Ali podozrevam da je jedan od njegovih razloga za putovanje prema jugu da pruži Mhoramu priliku dabude odabran.

Nije važno. Još od doba vrhovnog poglavara Kevina narasla je veza između Ranihina i krvne garde.Iz mnogih razloga, od kojih mogu da pretpostavim samo neke, nijedan pripadnik krvne garde nikada nije ostaoneodabran.

A što se tiče današnjeg dolaska Ranihina - to prevazilazi moja objašnjenja. Oni su stvorovi zemnemoći. Na neki način, svaki Ranihin zna kada će ga njegov jahač pozvati - da, zna, i nikada ne propušta daodgovori. Ovde su Hurin, Braba, Marni i ostali. Pre deset dana začuli su poziv koji je do naših ušiju stigao tekutros - a posle više od četiri stotine milja stigli su sveži poput zore. Kada bismo mogli da im budemo ravni,Domaja ne bi bila u takvoj opasnosti."

Dok je govorila, Prothal i Mhoram popeše se na konje, a ona završi sa pričom, povevši Kovenantaprema njegovom mustangu. Pod uticajem njenog glasa, prišao je životinji bez oklevanja. Ali kada je stavionogu u uzengiju sedla od prijanjka oseti grč oklevanja. Nije voleo konje, nije im verovao; njihova snaga bila jepreviše opasna. Povukao se i otkrio da mu ruke drhte.

Ozondrea ga je radoznalo gledala; ali pre nego što je mogla išta reći, žamor iznenađenja prođedružinom. Kada je digao pogled, Kovenant ugleda tri stare prilike kako jašu prema njima - poglavari Variol iTamaranta, te srdočnik Birinair. Tamaranta je sedela na ogromnom Ranihinu kestenjaste boje, sanasmejanim očima.

Naklonivši im se sa leđa svoga konja, vrhovni poglavar Prothal reče: "Drago mi je što ste došli.Potreban nam je vaš blagoslov pre nego što pođemo, baš kao što je Ozondrei potrebna vaša pomoć."

Tamaranta se nakloni zauzvrat, ali na njenim naboranim usnama stajao je lukavi poluosmeh.Letimično je prešla družinu pogledom. "Dobro si odabrao, Prothale." Onda ponovo spusti stare oči navrhovnog poglavara. "Ali grešiš što se nas tiče. Polazimo sa tobom."

Prothal stade da se buni, ali Birinair se srčano umeša: "Razume se. Šta bi drugo? Pohod bezžezlonoše, baš!"

"Birinaire", reče Prothal prekorno, "tvoj rad za džinove svakako zahteva tvoje prisustvo.""Zahteva? Razume se. Što se tiče toga - zašto", ljutnu se on, "što se tiče toga - ne. Stidim se da to

kažem. Dao sam sve naredbe. Ne. Drugi su sposobniji. Već su godinama.""Prothale", bila je uporna Tamaranta, "ne zabranjuj. Stari smo - razume se da smo stari. A put će

nam biti dug i težak. Ali ovo je veliki izazov našeg vremena - jedini slavan i ponosit poduhvat u kome ćemoikada moći da uzmemo udela."

"Zar je odbrana Veselkamena tako mala stvar?"Variol trže glavu kao da je Prothalovo pitanje bilo podsmeh. "Veselkamen pamti da nam nije pošloPage 103



1. Kob poglavara kletnikaza rukom da povratimo makar i delić Kevinovog Znanstva. Od kakve pomoći možemo uopšte da bude našeprisustvo? Ozondrea je više nego dovoljna. Bez ovog pohoda, naši životi biće zalud protraćeni."

"Ne, poglavari moji. Ne protraćeni", promrmljao je. Smetenog izraza, on pogleda Mhorama radipodrške. Mhoram se iskrivljeno nasmeši i reče: "Život je valjano skovan. Muškarci i žene stare da bi neko biodovoljno mudar da podučava mlade. Neka pođu."

Posle još jednog trenutka oklevanja, Prothal odluči: "Pođite, onda. Sve ćete nas podučavati."Variol se nasmeši Tamaranti, a ona mu uzvrati pogled sa visokih leđa Ranihina. Lica su im bila punazadovoljstva i smirenog iščekivanja, koje su delili u nemom venčanju svojih očiju. Gledajući ih, Kovenant naglodograbi uzde i pope se u sedlo. Srce mu je uplašeno tuklo, ali prijanjak mu gotovo smesta dade osećajsigurnosti koji mu olakša bojazan. Sledeći primer Prothala i Mhorama, on gurnu štap ispod leve butine, gde gae držao prijanjak. Onda je stegao mustanga kolenima i stao da se trudi da suzbije bes.

Čovek koji mu je držao konja dodirnu Kovenantovo koleno da mu privuče pažnju. "Ime joj je Dura -Dura Bokovila. Konji su retki u Domaji. Dobro sam je dresirao. Dobra je kao Ranihin", razmetao se on, a ondae spustio oči kao da se postideo svog preterivanja.

Kovenant mrgodno odvrati: "Ne želim Ranihina."Čovek to shvati kao pohvalu Duri i sav zablista od zadovoljstva. Dok se udaljavao, dodirnuo je

dlanovima čelo i raširio ruke u znak pozdrava.Sa novog položaja Kovenant stade da gleda družinu. Nije bilo tovarnih konja, ali uz svako sedlo bila

e pripojena vreća sa namirnicama i alatom, a Birinair je iza sebe imao debeo svežanj lilianrillskih štapova.Krvni gardisti nisu bili natovareni, ali Penosled je nosio ogromnu vreću preko ramena i delovao je spremno daputuje brzo poput bilo kog konja.

Ubrzo potom, Prothal se pridiže u stremenima i doviknu družini: "Prijatelji moji, moramo krenuti.Pohod je hitan, a vreme naše kušnje teško nas pritiska. Neću pokušavati da vam dirnem srca dugim rečima ilida vas vezujem strašnim zavetima. Budite što jeste do granice moći. I upamtite zavet mira. Idemo u opasnost,a možda i u rat - borićemo se ako iskrsne potreba. Ali Domaji neće biti učinjena usluga besnim krvoprolićem.Setite se zakona:

Ne povredi gde držanje je dovoljno;ne rani gde povreda je dovoljna;ne sakati gde rana je dovoljna;i ne ubij gde je sakaćenje dovoljno;Najveći ratnik je onaj koji ne mora da ubija.

Onda vrhovni poglavar okrenu konja da mu lice bude prema Veselkamenu. Izvukao je žezlo,izmahnuo tri puta oko glave i digao ga u nebo. Sa njegovog kraja briznu bleštavi plavi plamen. Onda doviknuKonaku:

"Živeo, Veselkamene!"Čitavo stanovništvo Konaka odvrati jednim moćnim povikom od koga se srce treslo:"Živeo!"Ta oda iz nebrojenih grla polete preko bregova; sam vazduh zore kao da je poigravao počašću i

pozdravom. Nekoliko Ranihina veselo zanjišta. U odgovor na to, Kovenant steže zube pred naglim stezanjemu grlu. Osećao se manje vredan uz sve to.

Onda Prothal okrete konja i potera ga kasom niz padinu. Ubrzo, družina se postavi na mesto izanjega. Mhoram povede Kovenanta na položaj iza Prothala, ispred Variola i Tamarante. Četiri krvna gardistaišla su sa obe strane poglavara. Kvan, Tuvor i Korik jahali su ispred Prothala, a iza su stupali Birinair i eovod.

Dugim, kaskavim koracima Penosled dođe između Mhorama i Kovenanta, gde je trčkao lagodno kao da sumu takva putovanja sasvim prirodna.

U takvom poretku družina koja je krenula u pohod za žezlom zakona napusti Poglavarev Konak saprvim sunčevim svetlom novog dana.

16. NA TRAGU KRVI

Tomas Kovenant je proveo sledeća tri dana u akutnom otkrivanju jahačkih bolova. Sedeći na tankojkoži, osećao se kao da jaše na golim leđima; tvrda, fizička činjenica Durine kičme pretila je da ga pretesteriše.Kolena kao da su mu bila iščupana iz zglobova; butine i listovi boleli su ga i drhtali od napora da se drži na atu- taj bol postepeno mu se širio do leđa i uz njih; a vrat ga je tištio od udara Durinih naglih skokova kada je ovaprelazila prepreke po terenu. Povremeno je ostajao na konju samo zato što mu sedlo od prijanjka nije

dopuštalo da padne. A noću su ga zgrčeni mišići toliko boleli da nije mogao da zaspi bez blagotvornog dejstvaalem-vina.Page 104



1. Kob poglavara kletnikaKao posledicu toga, gotovo da nije primećivao predeo kojim su prolazili, baš kao ni vremenske

prilike ili raspoloženje družine. Nije obraćao pažnju ili je odbijao svaki pokušaj da ga uvuku u razgovor. Sav jebio obuzet bolnim osećajem da je prelomljen napola. Ponovo je bio prisiljen da prepozna samoubilačkuprirodu sna, onoga što mu je činila podsvesna tama njegovog uma.

Ali džinovo alem-vino i nemoguće zdravlje Domaje dejstvovali su u njemu i pored njegovih patnji.

Mišići su mu očvršćavali da bi podneli zahteve Durinih leđa. A ni ne znajući to, popravljao se kao jahač. Učiose kako da se kreće sa atom umesto da mu se opire. Kada se probudio posle treće noći, otkrio je da mu fizičkibol više nije najvažniji osećaj.

Do tog vremena, družina je ostavila za sobom obrađeni kraj oko Veselkamena i prešla u talasavezaravni. Ulogorili su se usred grube ravnice; a kada Kovenant poče da se obazire, predeo sa kojim se sreonjegov pogled bio je kamenit i tegoban.

Svejedno, osećaj napredovanja čvrsto se ustoličio u njemu, ponovo mu pružio utisk bezbednosti.Poput toliko drugih stvari, Veselkamen je bio iza njega. Kada mu se Penosled obratio, bio je u stanju da muodgovori bez silovitosti.

Na to, džin primeti Mhoramu: "Kamena mu i mora, poglavaru moj! Verujem da je Tomas Kovenantodabrao da se ponovo uključi u život. Mora biti da je to dejstvo alem-vina. Živeo, prapoglavare Kovenante.Dobro došao u našu družinu. Znaš li ti, poglavare Mhorame, da džinovi imaju jednu drevnu priču o ratu koga jeprekinulo alem-vino? Da li bi voleo da je čuješ? Mogao bih da ti je ispričam za jedno pola dana."

"Stvarno?" zakikota se Mhoram. "A hoće li biti dovoljno samo pola dana ako je pričaš dok ti trčiš, ami jašemo?"

Penosled se široko nasmeja. "Onda mogu završiti do sutrašnjeg zalaska sunca. Tako kažem ja,Srdosolja Penosled."

"Čuo sam tu priču", reče vrhovni poglavar Prothal. "Ali pripovedač me je uveravao da alem-vino ustvari nije razrešilo sukob. Stvarna uzda bio je razgovor džinova. Kada su džinovi završili sa zapitkivanjem orazlozima rata, borci su slušali već toliko dugo da su zaboravili odgovor."

"Ah, vrhovni poglavaru", zakikota se Penosled, "nisi ti razumeo. Reč je bila o džinovima koji su pilialem-vino."

Ratnici koji su slušali priču prsnuše u smeh, a Prothal se nasmeši kada se okrenuo da uzjaše konja.Uskoro je pohod bio na putu, a Kovenant dođe na mesto kraj Mhorama.

Sada je tokom jahanja Kovenant razabirao galamu koju je družina pravila putujući. Poglavari i krvnigardisti bili su gotovo neprekidno ćutljivi, zauzeti; ali kroz topot kopita mogao je da čuje razgovor i odlomkepesama ratnika. Pod Kvanovim vođstvom, zvučalo je kao da su puni pouzdanja, a povremeno čak veseli, kaoda se raduju što će najzad podvrgnuti probi godine provedene u proučavanju Mača.

Nešto kasnije poglavar Mhoram iznenadi Kovenanta, rekavši mu bez ikakvih uvoda: "Prapoglavaru,kao što znaš, ima pitanja koja ti Veće nije postavilo. Mogu li ih sada ja pitati? Voleo bih da saznam više o tvomsvetu."

"Mom svetu." ponovi Kovenant grubo. Nije želeo da priča o tome; nije imao želju da ponavljamučenje sa Veća. "Zašto?"

Mhram sleže ramenima. "Zbog toga što ću bolje znati šta da očekujem od tebe u vreme opasnostiako te bolje poznajem. Ili zato što bi me razumevanje tvog sveta moglo naučiti da se prema tebi ispravnopostavim. Takođe sam pitao iz običnog prijateljstva."

Kovenant je mogao da razabere otvorenost u Mhoramovom glasu i to razoruža njegovo odbijanje.Dugovao je poglavarima i sebi neku vrstu iskrenosti. Ali taj dug bio je gorak za njega i on nije mogao da nađenačina da izrazi sve stvari koje je trebalo reći. Instinktivno je počeo da ih nabraja u sebi. Imamo rak, infarkt,tuberkulozu, multiplu sklerozu, urođene deformitete, gubavost - imamo alkoholizam, venerične bolesti,

odavanje drogi, silovanje, pljačku, ubistvo, prebijanje dece, genocid - ali nije mogao podneti glasnoizgovaranje zala koje je moglo potrajati u nedogled. Trenutak kasnije uzdigao se u stremenima i mahnuorukom preko neravnog predela.

"Verovatno ti sve to vidiš bolje od mene - ali čak i ja mogu reći da je ovo divno. Živo je - živo nanačin na koji treba da bude živo. Ovaj soj trave žut je, krut i tanak - ali mogu da vidim da je zdrav. On pripadaovde, ovoj vrsti tla. Tako mu pakla! Mogu čak da vidim koje je doba godine gledajući u zemlju. Mogu da vidimproleće.

Tamo odakle stižem to ne vidimo - ako ne poznaješ godišnje cikluse bilja, ne možeš da razaznašproleće od leta. Ako nemaš... nemaš standard za poređenje, ne možeš da prepoznaš... ali svet je divan... onošto je preostalo od njega, što nismo uništili." Slike farme Utočište iskrsnuše neodoljivo u njegovom umu. Nijemogao da se suzdrži od turobnosti u glasu kada je zaključio: "I mi imamo lepotu prirode. Nazivamo je'pejsaž'."

"'Pejsaž'", ponovi Mhoram. "Ta reč mi je strana - ali mi se ne dopada kako zvuči."

Kovenant se oseti čudnovato potreseno, kao da se upravo obazro preko ramena i otkrio da stojipreblizu provalije. "To znači da je lepota nešto posebno", zabrunda on. "Zgodna je, ali možemo da živimo iPage 105



1. Kob poglavara kletnikabez nje."

"Bez?" Mhoramov pogled opasno blesnu. A iza njega Penosled zapanjeno uzdahnu: "Život bez lepote? Ah, prijatelju moj! Kako se onda

odupirete očajanju?""Mislim da to uopšte ne činimo", progunđa Kovenant. "Neki od nas su naprosto tvrdoglavi." Zatim je

zaćutao. Mhoram mu više nije postavljao pitanja i on je jahao, preživljavajući tvrdokorne misli, sve dok vrhovnipoglavar Prothal nije proglasio zaustavljanje radi odmora.Kako je dan napredovao, Kovenantovo ćutanje kao da je lagano zarazilo čitavu družinu. Putničke

pesme i pošalice eovoda postepeno pređoše u tišinu; Mhoram je radoznalo gledao Kovenanta postrance, alinije pokušavao da obnovi razgovor; a Prothalovo lice bilo je mračno kao kod krvnih gardista. Posle izvesnogvremena, Kovenant shvati razlog njihovog uzdržavanja. Večeras će biti prva noć punog okrvavljenog Meseca.

Prože ga drhtavica. Ta noć biće neka vrsta probe za Drulovu moć. Ako jamnik može da održi crvenizahvat čak i kada je Mesec pun, onda će poglavari morati da priznaju da ne postoji granica njegovoj moći. Atakva moć mogla bi da stvara armije i gotovo sigurno je već obezbedila razbojnike da pothranjuju Drulov porivza pljačkanjem. Onda će družina morati da se bori za prolaz. Kovenant se uz drhtanje seti kratkog susreta saDrulom u pećini Kiril Trendora. Poput svojih saputnika, potpao je pod dejstvo užasa pred onim što bi im noćmogla otkriti.

Samo su Variol i Tamaranta delovali nedirnuto zajedničkim raspoloženjem. Ona kao da je napolaspavala i nemarno je jahala, poveravajući Ranihinu da je drži u uspravnom položaju. Njen muž sedeo jeuspravno, sa stamenom rukom na uzdama, al i usta su mu bila mlitava, a oči neusredsređene. Delovali sukrhko; Kovenantu se činilo da može da vidi lomnost njihovih kostiju. Ali jedino su oni od čitave družine, izgleda,bili mirni pred nadolazećom noći - mirni ili pak nisu shvatali.

Jahači se ulogoriše pre sumraka na severnoj strani nepravilnog brega, delom zaklonjeni odpovetarca koji je uglavnom dolazio sa jugozapada. Vazduh je postao hladan poput povratka zime, a vetar jenosio studen u srca putnika. U tišini, neki ratnici su hranili i timarili konje, dok su drugi kuvali obrok nad vatromkoju je Birinair zapalio pomoću jednog od svojih lillianrillskih štapova i nešto prikupljenog drveta. Ranihini suzajedno odgalopirali da provedu noć u nekoj tajnoj igri ili obredu, ostavljajući konje sapete, krvne gardiste nastraži i ostale članove družine skupljene u ogrtačima oko vatre. Kako je poslednji sunčev zrak nestao izvazduha, povetarac pređe u ravnomeran vetar.

Kovenant zateče sebe kako priželjkuje onu prisnost kojom je počeo dan. Ali nije umeo sam danadoknadi njeno odsustvo; morao je da sačeka dok se vrhovni poglavar Prothal nije digao da odgovori naočekivanja pohoda.

Čvrsto posadivši štap, on poče da peva večernju himnu Veselkamena. Mhoram mu se pridruži, asledili su ga Variol i Tamaranta, i uskoro je čitav eovod bio na nogama i dodavao pesmi glas iz mnogih grla.Stajali su tamo pod tegobnim nebom, dvadeset pet duša koje su pevale poput svedoka:

Sedam vrsta pakla za izdatu grudu,Za izdajnike Domaje, ljude i skote:I jedan hrabri poglavar da prkosi usuduDa odagna crnu pošast sa cveta lepote.

Smelo su digli glasove, a njihova melodija bila je kontrapunktirana tenorskim titranjemPenosledovog napeva. Kada su završili, ponovo su seli i počeli da razgovaraju tihim glasovima, kao da jehimna bila sve što im je nedostajalo da povrate hrabrost.

Kovenant je sedeo zagledan u stegnute pesnice. Ne skidajući pogled sa njih, znao je kada je Mesec

počeo da izlazi; osetio je naglo kočenje oko sebe kada se prvi grimizni odsjaj pojavio na obzorju. Ali samo jegrizao usnu i nije dizao pogled. Njegovi sadruzi su napeto disali; crveni odblesak polako se produbljivao ipretvarao u srce vatre; ali on samo napreže pogled, ne mičući se, kao da proučava način na koji mu se belezglavci.

Onda je začuo bolni šapat poglavara Mhorama: 'Melenkurion', i znao je da je Mesec u potpunosticrven, obojen kao da je njegovo kaljanje dovršeno - okrvavljen kao da je noćno nebo prosečeno do samogsrca. Osetio je kako mu svetlost dodiruje lice, a obraz mu se trže kao u gađenju.

Sledećeg trenutka odnegde se začu udaljeni jauk poput krika pobune. Odzvanjao je u ledenomvazduhu poput očajanja. I protiv svoje volje, Kovenant pogleda preko krvlju oblivene ravnice; na trenutak jeočekivao da družina skoči na taj krik ne bi li pritekla u pomoć. Ali niko se nije pokrenuo. Krik mora da jeispustila neka životinja. Nakratko bacivši pogled na oskrnavljeni puni Mesec, opustio je stisak i ponovo spustiooči.

Kada mu je pogled došao do prstiju, užasnuto vide da je mesečina dala njegovom prstenu

crvenkasti odsjaj. Metal je delovao kao da je zaronjen u krv. Njegovo unutrašnje srebro upinjalo se da sepokaže kroz grimiz, ali krvavo svetlo kao da ga je natapalo, lagano gušilo, krivilo belo zlato.Page 106



1. Kob poglavara kletnikaInstinktivno je shvatio. Tokom jednog zakasnelog otkucaja srca sedeo je mirno, urlajući nema i

beskorisna upozorenja prema svome ja koje ništa nije sumnjalo. Onda je skočio na noge, uspravan i krut kaoda ga je Mesec trzajem digao u stojeći položaj - ruku stegnutih uz bokove, stisnutih pesnica.

Iza njega, Banor reče: "Ne boj se, prapoglavaru. Ranihini će nas upozoriti ako vukovi budupredstavljali neku opasnost."

Kovenant okrenu glavu. Krvni gardista posegnu prema njemu smirujućom rukom."Ne diraj me!" prosikta Kovenant.Trgao se od Banora. Na trenutak, dok mu je srce tuklo, primetio je kako je grimizni Mesec učinio da

Banorovo lice izgleda poput očvrsle lave. Onda opaki osećaj zla eksplodira pod njegovim nogama i on posrnuprema vatri.

Kada je pao na tle, bacio se dalje, ne mareći ni za šta drugo osim za silovitu telesnu želju daizbegne napad. Pošto se otkotrljao jedan krug, noge mu uleteše među zapaljeno granje.

Ali čim Kovenant pade, Banor skoči. Kada je Kovenant uleteo u vatru, krvni gardista je bio samokorak daleko od njega. Dohvatio je Kovenantov zglavak u gotovo istom trenutku i trgao ga lako poput deteta izplamenova, pridigavši ga na noge.

Pre nego što je čak i povratio ravnotežu, Kovenant se okrete Banoru i dreknu u lice krvnom gardisti:"Ne diraj me!"

Banor pusti Kovenantov zglavak, povuče se jedan korak.Prothal, Mhoram, Penosled i svi ratnici bili su na nogama. Piljili su u Kovenanta iznenađeno,

zbunjeno, gnevno.On iznenada oseti malaksalost. Noge su mu se tresle; pao je na kolena kraj vatre. Misleći: 'vatru mu

paklenu' i 'prokleti Kletnik mi je to učinio, preuzima vlast nada mnom, prokletstvo!' - uperio je nesigurni prst utlo koje ga je ujelo. "Ovde", jeknu on. "Bilo je ovde. Osetio sam ga."

Poglavari su smesta reagovali. Dok je Mhoram dozivao Birinaira, Prothal požuri napred i nagnu senad tačku koju je pokazao Kovenant. Tiho gunđajući za svoj račun, dodirnuo je mesto vrhovima prstiju poputlekara koji opipava ranu. Onda su mu se pridružili Mhoram i Birinair. Birinair odgurnu vrhovnog poglavara ustranu, uze lillianrilll štap i zabi jedan kraj u neispravno mesto. Okrećući štap između dlanova, napeto seusredsredio na svoje voljeno drvo.

"Na trenutak", promrmljao je Prothal, "na trenutak sam osetio nešto - nekakvo sećanje u Zemlji.Onda je nestalo pod mojim dodirom." On uzdahnu. "Bilo je užasno."

Birinair ponovi kao odjek: "Užasno", govoreći sam sa sobom dok se usredsređivao. Prothal iMhoram su ga gledali dok su mu se ruke tresle od starosti ili osetljivosti. Naglo, on povika: "Užasno! RukaKrvnika! Usudio se da to čini?" Otrgao se tako naglo da se zateturao i bio bi pao da ga Prothal nije zadržao.

Na trenutak, Prothal i Birinair pogledaše jedan drugoga u oči kao da pokušavaju da podele nekoznanje koje se nije moglo izraziti glasom. Onda se Birinair oslobodi toga. Obazirući se unaokolo kao da vidiparčad dostojanstva rasutu svuda oko sebe, mrgodno je rogoborio: "Mogu sam da stojim. Još nisam takostar." Posle kratkog pogleda upućenog Kovenantu, nastavio je glasnije: "Mislite da sam mator. Naravno. Mator i blesav. Gura se u pohod kada treba da odmara kosti kraj kamina. Kao klada." Pokazavši na Nevernika,zaključio je: "Pitajte ga. Pitajte."

Kovenant se digao na noge dok je pažnja družine bila na žezlonoši i gurnuo ruke u džepove dasakrije blesak prstena. Dok je Birinair pokazivao prema njemu, on diže pogled sa tla. Mučni osećaj zlih slutnjigrčio mu se u utrobi kada se prisetio napada u Andelejnu, kao i onoga što je usledilo posle njih.

Prothal reče čvrsto: "Korakni ponovo tamo, prapoglavare."Kriveći lice, Kovenant napravi korak i nagazi na raniju tačku. Kada mu je noga dodirnula tlo, on se

lecnu u iščekivanju, pokuša da se pripremi za osećaj da je na toj jednoj tački zemlja postala nesigurna, bez

osnova. Ali ništa ga nije ujelo. Kao u Andelejnu, zlo je nestalo, ostavljajuću u njemu osećaj da je tankaprekrivka bezbednosti stavljena preko bezdana.

U odgovor na nemo pitanje poglavara, zavrteo je glavom.Posle pauze Mhoram reče ravnim glasom: "Osetio si ovo i ranije."Uz napor, Kovenant prisili sebe da kaže: "Da. Nekoliko puta - u Andelejnu. Pre napada na

Svetkovinu.""Ruka Sivog Krvnika te je dotakla", frknu Birinair. Ali nije mogao da održi optužbu. Njegove kosti kao

da su se prisetile svoje starosti i on se umorno pogrbi, nasloni na štap. Tonom samoprekora, kao da seizvinjava, promrmljao je: "Naravno. Mlađi. Da sam samo mlađi." Okrenuo se od družine i progurao do svojepostelje izvan kruga.

"Zašto nam nisi rekao?" upita Mhoram oštro.Od tog pitanja Kovenant iznenada oseti stid, kao da mu se prsten vidi kroz tkaninu pantalona.

Ramena mu se zgrbiše, uguraše ruke još dublje u džepove. "Nisam... na početku nisam želeo da znate šta...

koliko Drul i Kletnik misle da sam važan. Posle toga...", zatvorenih očiju se prisetio krize u Zabranu, "...misliosam o drugim stvarima."Page 107



1. Kob poglavara kletnikaMhoram to prihvati uz klimanje, a trenutak potom Kovenant produži: "Ne znam šta je to. Ali primam

ga samo preko čizama. Ne mogu da ga dodirnem - bilo šakama, bilo stopalima."Mhoram i Prothal izmeniše poglede izmenađenja. Ubrzo, vrhovni poglavar reče: "Neverniče, razlog

tih napada prevazilazi moje znanje. Zašto te čizme čine osetljivim na zlo? Ne znam. Ali Mhoram ili ja moramobiti uz tebe u svako doba, da bi mogao da reaguješ bez oklevanja." Preko ramena, dodao je: "Međniče

Tuvore. Stožerniče Kvane. Jeste li čul i?"Kvan stade mirno i odvrati: "Da, vrhovni poglavaru." A iza kruga Tuvorov glas meko reče: "Bićenapada. Čuli smo."

"Pripravnost će biti neophodna", reče Mhoram mračno, "i postojana srca će se bez uzmaka suočitisa naletom pragrdana, vukova i jamnika."

"Tako je", reče najzad vrhovni poglavar. "Ali takve stvari će se zbiti kada za to dođe čas. Sadamoramo otpočinuti. Moramo prikupiti snagu."

Lagano, družina polega. Pevušeći napev džinova, Penosled se pruži po tlu sa rukom oko kožnečuture sa alem-vinom. Dok su krvni gardisti postavljali straže, ratnici raširiše ćebad za sebe i poglavare.Kovenant polusvesno pođe da spava, kao da oseća da ga družina proučava, i bilo mu je drago zbog pokrivačakoji su mu pomagali da sakrije prsten. Onda je dugo ležao budan u noći, jer mu je bilo previše hladno da bispavao; ćebad nije zadržavala hladnoću koja je zračila iz prstena.

Ali sve dok konačno nije zaspao, mogao je da čuje Penosledovo pevušenje i da vidi Prothala kakosedi krag ugaraka vatre. Džin i vrhovni poglavar skupa su držali stražu, dva stara prijatelja Domaje koji su delilizajedničko bdenje pred neumitnom sudbinom.

Sledeći dan svanuo je siv i turoban - pokriven oblacima poput pepela na nebu - a Kovenant mupojaha u susret pognut u sedlu kao da mu je oko vrata vezan teg. Prsten mu je izgubio crvenu boju kada jeMesec zašao; ali ta mu je boja ostala u umu, a prsten ga je naizgled vukao naniže poput kakvog bezrazložnogzločina. Bespomoćno, shvatio je da mu je nametnut pakt koji nije odabrao, nije ga mogao odabrati. Dokaz sečinio neoboriv. Poput Meseca, potpadao je pod udar zlodela poglavara Kletnika. Njegova volja nije bilapotrebna; konci koji su ga vukli bili su dovoljno jaki da nadvladaju svaki otpor.

Nije shvatao kako je to moglo da mu se desi. Da li su njegova želja za smrću, njegov zamor iliočajanje gubavca bili toliko jaki? U šta se pretvorila njegova uporna želja da preživi? Gde su mu se deli bes,žestina? Da li je toliko dugo sa njime bilo postupano kao sa žrtvom da je sada mogao da se ponaša samo kaožrtva, čak i prema samom sebi?

Nije imao odgovora. Ni u šta nije bio siguran osim u strah koji ga je preplavio kada se družinazaustavila u podne. Otkrio je da ne želi da siđe sa Durinih leđa.

Nije verovao tlu, užasavao se dodira s njim. Izgubio je osnovno poverenje: njegova vera da jezemlja postojana - vera toliko očigledna, neprekidna i neophodna da je sve do tog trenutka bila nesvesna - bilae potresena. Slepo, ćutljivo blato pretvorilo se u mračnu šaku koja je zlokobno tragala za njime i samo njime.

Svejedno, bacio se iz sedla, prisilio sebe - spustio nogu na tlo i osetio ugriz. Od opakosti osećaja svimu se živci zgrčiše i jedva je mogao da stoji dok je gledao kako Prothal, Mhoram i Birinair pokušavaju dauhvate šta je osetio. Ali promašili su u potpunosti; beda tog dodira tla povukla se istog trenutka kada jeodskočio od nje.

To veče, tokom večere, ponovo je osetio ujed. Kada je pošao na spavanje, sakrivši prsten odMeseca, drhtao je kao u groznici. Ujutro šestog dana digao se posivelog lica i sa obogaljenim pogledom uočima. Pre nego što je stigao da uzjaše Duru ponovo je ujeden.

I ponovo tokom jednog od zaustavljanja družine radi odmora.I ponovo istog trenutka kada je smogao dovoljno očajanja da sjaše na kraju jahanja tog dana.

Osećaj zla bio je poput novog klina u poklopcu njegovog kovčega. Ovog puta, živci su mu reagovali toliko

silovito da se sručio na tlo poput kakve predstave zaludnosti. Morao je dugo da leži nepomično pre nego što jenanovo uspeo da uspostavi kontrolu nad udovima, a kada se najzad digao na noge, trzao se i lecao od strahapri svakom koraku. Patetično, patetično, dahtao je u sebi. Ali nije mogao da nađe dovoljno gneva da toprevaziđe.

Sa brigom u očima, Penosled ga upita zašto ne skine čizme. Kovenant je morao da razmišlja jedantrenutak pre nego što se setio zašto. Onda je promrmljao: "One su deo mene - one su deo načina na kojimoram da živim. Nije mi preostalo - mnogo tih delova. A pored toga", dodade bledo, "ako ne budem i daljeimao te napade, kako će Prothal da ih raspozna?"

"Nemoj da činiš takve stvari za nas", odvrati Mhoram napeto. "Kako bismo mogli da tražimo takonešto?"

Ali Kovenant samo sleže ramenima i ode da sedi pored vatre. Te večeri nije mogao ni da pogledahranu - sama pomisao na hranu izazivala je mučninu u njegovim bolnim živcima - ali je probao nekolikoalianthi sa grma u blizini logora i otkrio da deluju smirujuće. Pojeo je pregršt bobica, odsutno razbacujući

semenke onako kako ga je Lena učila, pa se vratio vatri.Kada je družina dovršila obrok, Mhoram sede pokraj Kovenanta. Ne gledajući ga, poglavar upita:Page 108



1. Kob poglavara kletnika"Kako da ti pomognemo? Da napravimo nosila tako da ne moraš da dodiruješ tlo? Ili postoji i neki drugi način?Možda bi ti neka Penosledova priča olakšala srce. Čuo sam da se džinovi razmeću kako bi i sam Opaki postaozemljorod kada bi ga naterali da sasluša priču o Bagunu Nepodnošlj ivom i Telmi Dvopest - toliko su te pričelekovite." Mhoram naglo okrete lice pravo prema Kovenantu, i Kovenant vide da je poglavarevo lice punosaosećanja. "Vidim tvoj bol, prapoglavaru."

Kovenant obori glavu da izbegne Mhoramov pogled, a onda proveri da mu je leva šaka bezbedna udžepu. Trenutak potom on reče kao iz daljine: "Pričaj mi o Tvorcu.""Ah", uzdahnu Mhoram, "ne znamo mi da li Tvorac živi. Naše znanje o takvom biću potiče iz

najsenovitijih zakutaka naših najstarijih predanja. Znamo Opakog. Ali Tvorca ne znamo."Onda Kovenanta, kao iz daljine, iznenadi kada je čuo kako se umešala poglavarka Tamaranta:

"Razume se da znamo. Ah, ludosti mladih. Mhorame, sine moj, još nisi prorok. Moraš naučiti tu vrstuhrabrosti." Lagano je skupila prastare udove i digla se na noge, oslonjena o štap. Retka, seda kosa visila joj jeu pramenovima oko l ica dok je prilazila krugu oko vatre i lomno mrmljala: "Vidovnjaštvo i proroštvo nisusaglasni. Prema Kevinovom Znanstvu, samo je Srdomil, Poglavar-rodilac, istovremeno bio i vidovnjak i prorok.Niže duše ne uspevaju da dokuče taj paradoks. Zbog čega, ne znam. Ali kada je Kevin Zemljogub u srcudoneo odluku da prizove Obred Obesvećenja, on je spasao krvne gardiste, Ranihine i džinove zato što je biovidovnjak. A zbog toga što nije bio prorok, nije uspeo da vidi da će poglavar Kletnik preživeti. Niži čovek odBereka. Razume se da Tvorac živi."

Pogledala je Variola radi potvrde, a ovaj klimnu, ali Kovenant nije umeo da kaže da l i to onpotvrđuje ili drema. Ali Tamaranta mu klimnu kao da ju je Variol podržao. Digavši glavu noćnom nebu izvezdama, prozborila je glasom lomnim od duboke starosti.

"Razume se da Tvorac živi", ponovi ona. "Kako bi moglo biti drugačije? Suprotnosti zahtevaju jednadrugu. Inače se gubi sva razlika i preostaje samo rasulo. Ne, ne može biti Opačije bez Postanja. Bolje je upitatise kako je Tvorac zaboravio na to kada je stvarao Zemlju. Jer ako nije zaboravio, onda su Postanje i Opačijapostojali skupa u jednom biću, a on to nije znao.

Evo šta nam kažu najstarija predanja: u beskonačnost pre nego što je Vreme stvoreno došao jeTvorac poput radnika u svoju radionicu. A pošto je u prirodi stvaranja da teži savršenstvu, Tvorac se savposvetio tom zadatku. Najpre je sazdao svod Vremena, kako bi svoje delo postavio na mesto na kome ćepostojati - a za kamen temeljac tog svoda iskovao je divlju magiju, tako da Vreme može da se odupire haosu ida izdrži. Onda je ispod svoda stvorio Zemlju. Radio je vekovima, gradio i razgrađivao, isprobavao iproveravao, odbacivao i ponovo isprobavao i proveravao da njegovo delo, jednom kada ga završi, ne bi mogloda mu zamera. A kada Zemlja beše ugodna njegovom oku, doneo je porod stanovnika Zemlje, bića koja usvojim životima ostvaruju njegovu želju za savršenstvom - i nije propustio da im da sredstva da i sama težesavršenstvu. Kada je završio, bio je ponosan kako to samo mogu biti oni koji stvaraju.

Avaj, nije razumeo Opačiju, ili ju je smetnuo s uma. Shvatao je zadatak tako što je pomišljao da jeedino savršen rad potreban za stvaranje savršenstva. Ali kada je završio i kada je njegov ponos okusio prvozadovoljstvo, pogledao je pobliže Zemlju, želeći da uživa u prizoru - i prenerazio se. Jer, gle! Skrivene dubokou Zemlj i, bez ikakve njegove želje ili stvaranja, počivale su kobi uništenja, sile dovoljno moćne da razorenjegovo remek-delo u prašinu.

Onda je shvatio, ili se prisetio. Možda je zatekao samu Opačiju kraj sebe kako mu skreće ruku. Ili jevideo zlo u sebi. Nije važno. Osetio je mahniti bol i srušeni ponos. U gnevu se uhvatio ukoštac sa Opačijom,bilo u sebi ili van sebe, i u besu je bacio Opakog dole, iz beskraja kosmosa na Zemlju.

Avaj! Na taj način je Opaki bio zarobljen u Vremenu. I na taj način Tvorčevo delo postade svetOpakog koga je ovaj mogao mučiti kako mu drago. Jer i sam zakon Vremena, osnova sile koja je omogućilapostojanje svoda, dela u korist poglavara Kletnika, kako ga mi sada zovemo. Taj zakon kaže da se nijedno

delo ne može raščiniti. Obesvećenje se ne može raščiniti - kaljanje se ne može povući. Može se preživeti ilizalečiti, ali ne poricati. Zato je poglavar Kletnik napao zemlju, a Tvorac ga nije mogao zaustaviti - jer Tvorac jebio taj koji je doveo Opačiju.

U tugi i poniznosti, Tvorac vide šta je učinio. Da muke Zemlje ne bi bile u potpunosti beznadne,pokušao je da pomogne svome delu na okolišne načine. Naveo je Poglavara-rodioca da izradi žezlo zakona -oružje protiv Opačije. Ali sam zakon stvaranja Zemlje ne dozvoljava ništa više. Kada bi Tvorac pokušao daućutka poglavara Kletnika, taj čin bi uništio Vreme - a onda bi Opaki bio ponovo oslobođen prema beskraju,slobodan da čini sve gnusne stvari koje poželi."

Tamaranta stade. Ispričala je priču jednostavno, bez rastuće rečitosti, uzbuđenja ili ma kog znakastrasti koji bi prevazilazio njenu vremešnost. Ali na trenutak njen tanušni, stari glas ubedi Kovenanta da jeVaseljena na kocki - da je njegova borba samo mikrokosmos unutar daleko većeg sukoba. Tokom togtrenutka, napeto je čekao šta će dalje reći.

Ubrzo potom, ona obori glavu i okrete naborani pogled pravo prema njemu. Gotovo šapatom, rekla

e: "Tako smo došli do najveće kušnje. Divlja magija je ovde. Jednom jedinom rečju naš svet može bitirascepljen do samog srca. Nemojte pogrešiti", podrhtavao je njen glas. "Ako ne možemo pridobiti ovogPage 109



1. Kob poglavara kletnikaNevernika za sebe, Zemlja će skončati u ruševinama." Ali Kovenant nije umeo da kaže da li joj je glas drhtaozato što je bila stara, ili zato što se plaši.

Izlazak Meseca bio je blizu; otišao je na počinak da izbegne promenu prstena. Sa glavom ispodpokrivača, gledao je u tamu i razabrao kada se Mesec digao po okrvavljenom odsjaju koji je rastao nanjegovoj burmi. Metal se činio zamrljaniji nego prethodne dve noći. Držao je njegov pokriveni pogled poput

čini; a kada je najzad zaspao, bio je iscrpljen kao da su ga iznurili saslušavanjem.Sledećeg jutra mu je uspelo da stigne do Durinih leđa bez napada - zbog čega je zabrundao je uolakšanju bez ikakvog stida. Onda Prothal prekrši naviku i ne naredi zaustavljanje u podne. Razlog je postaoasan kada su jahači izbili na vrh padine i kada je Opčarnica izbila na videlo. Izjahali su iz neravne doline ipreplivali na konjima preko reke pre nego što su stali da se odmore. A tamo Kovenant opet nije napadnut kadae spustio nogu na tlo.

Ali ostatak dana bio je u turobnoj suprotnosti sa tom nerazjašnjivom poštedom. Nekoliko milja posleOpčarnice družina prvi put naiđe na jedan putevnik. Prisetivši se Kovenantove priče o ubijenom Putnimu,Prothal posla dvojicu krvnih gardista, Korika i Terela (koji je čuvao poglavara Mhorama) u putevnik. Ispitivanjee bilo potrebno samo kao potvrda. Čak je i Kovenant u bolnom stanju mogao da vidi zapuštenost, zadahnekorišćenja; zeleno utočište putnika postalo je mrko i ukvareno. Kada su se Korik i Terel vratili, mogli su daave samo ono što je družina već znala: o putevniku se niko nije starao.

Poglavari su dočekali to otkriće mračnih lica. Očevidno, plašili su se da će ubistvo koje je Kovenantopisao navesti Putnime da okončaju službu. Ali nekoliko ratnika zabrunda preneraženo i zgroženo, a Penosledzaškrguta zubima. Kovenant se obazre na džina i na trenutak vide Penosledovo lice usplamtelo od besa. Tajizraz je brzo nestao, ali je ostavio Kovenanta uzdrmanog. Neočekivano, osetio je da je bezgranična odanostdžinova Domaji opasna; prebrzo je sudila.

I tako je na družinu krajem sedmog dana pala senka, senka koju je Mesec mogao samo otežati,krvav i oskrnavljen, dok je bojio noć poput svesti o neizbežnoj propasti. Samo je Kovenant iskusio neštoolakšanja; još jednom, njegovo privatno zlo koje se šunjalo oko njega ostavilo ga je na miru. Ali sledeći dandovede jahače nadomak Andelejna. Put im se pružao preko pribrežja na jugozapadnoj strani i čak i krozmlitavo, sivo vreme, bogatstvo Andelejna je blistalo poput najponositijeg dragulja Zemlje. Od njega družinaoseti da su im kosti lake; delovalo je na pohod kao živa slika onoga što je Domaja bila pre Obesvećenja.

Kovenantu je bila neophodna ta nema uteha kao i bilo kom drugom, ali mu je ostala zakinuta. Doke obedovao doručak, zlo iz zemlje ponovo ga je ujelo. Prethodni dan kao da je samo uvišestručio silovitostnapada; bio je zgusnut od opakosti, kao da ga je pauza ozlojedila, pojačala mu gnev. Osećaj zla ostavi gasvog teturavog.

Tokom jednog zaustavljanja za odmor, ponovo je pogođen. A te večeri, dok je spremao sebi obrok od aliaathe, još jednom je pogođen. Ovog puta zlo ga je

ošinulo tako opako da se obeznanio na izvesno vreme. Kada je povratio svest, ležao je u Penosledovimrukama poput deteta. Nejasno je osećao da je imao grčeve.

"Izuj čizme", napeto mu je naređivao Penosled.Obamrlost je popunjavala Kovenantovu glavu poput izmaglice, zaklanjala mu reakcije. Ali je

smogao dovoljno svesti da upita: "Zašto?""Zašto? Kamena mu i mora, prijatelju moj! Kada tako upitaš, kako da ti odgovorim? Pitaj samog

sebe. Šta dobijaš što trpiš takvo zlo?""Sebe", promrmlja on slabašno. Želeo je da se prosto opusti u rukama džina i da zaspi, ali se i borio

protiv te želje, otimao se Penosledu sve dok ga džin nije stavio na noge pokraj Birinairove lillianrill vatre. Jedantrenutak morao je da se drži poput starca za Penosledovu ruku kako ne bi klonuo, ali mu onda jedan odratnika pruži njegov štap i on se osloni na njega. "Pružanjem otpora."

Ali u kostima je znao da ne pruža otpor. Osećao je da su slabašne, kao da se tope pod naporom.Čizme su mu postale šuplji simbol nepomirljivosti koju više ništa nije osećao.

Penosled stade da se buni, ali ga Mhoram zaustavi. "To je njegov izbor", reče poglavar blago.Posle izvesnog vremena, Kovenant zapade u grozničav san. Nije znao da je nežno odnesen do

kreveta, nije znao da ga je Mhoram pazio tokom čitave noći i da je video crveni odsjaj njegove burme.Pao je u izvesnu krizu dok je spavao i probudio se sa osećajem da je izgubljen, da je njegova

sposobnost da izdrži konačno stigla do kraja, da se kocka najzad okrenula protiv njega. Grlo mu je biloizbrazdano poput bojnog polja. Kada je prisilio oči da se otvore, našao se ponovo opružen u Penosledovimrukama. Oko njega, družina je bila spremna da uzjaše za put predviđen za taj dan.

Kada je video da su se Kovenantove oči otvorile, Penosled se naže nad njega i tiho reče: "Radije ćute nositi u rukama nego da gledam kako patiš. Lakše mi je bilo naše putovanje do Poglavarevog Konaka negokad te ovako gledam."

Deo Kovenanta povrati se i pogleda džina. Na Penosledovom licu videla se napetost, ali to nije bila

napetost od zamora. Više je podsećala na pritisak koji mu je rastao u umu - pritisak od koga tvrđava njegovogčela kao da se ispupčila. Kovenant je glupo zurio prema njemu jedan dugi trenutak pre nego što je shvatio daPage 110



1. Kob poglavara kletnikae to saosećanje. Prizor njegovog bola terao je Penosledovo bilo da udara u džinovim slepoočnicama.

Džinovi? - uzdahnu Kovenant u sebi. Jesu li svi ovakvi? Gledajući to sažimanje osećanja, onpromrmlja: "Šta je to 'penosled?'"

Džin kao da nije primetio nebitnost tog pitanja. "'Sledbenik' je kompas", reče on jednostavno. "Te jetako 'penosled' - "morski kompas'."

Kovenant poče slabašno da se miče, pokušavajući da se iskobelja iz ruku džina. Ali Penosled ga jedržao, ćutke mu zabranjujući da spusti noge na tlo.Poglavar Mhoram se umeša. Sa mračnom odlučnošću u glasu on reče: "Spusti ga.""Spusti", ponovi Kovenant kao odjek.Nekoliko odgovora prođe ispod Penosledovih teških obrva, ali on samo reče: "Zašto?""Odlučio sam", odvrati Mhoram. "Ne idemo sa ovog mesta dok ne shvatimo šta se dešava sa

prapoglavarom Kovenantom. Previše sam odlagao taj rizik. Smrt se prikuplja oko nas. Spusti ga." Oči muopasno sevnuše.

Penosled je i dalje oklevao, dok ne vide kako vrhovni poglavar Prothal klimanjem podržavaMhorama. Jedan trenutak, njegove ruke zaštitnički su počivale na Kovenantovim ramenima. Onda se povukao.

"A sad, prapoglavaru", reče Mhoram, "daj mi ruku. Zajedno ćemo stajati dok ne osetiš zlo i dok gaa ne osetim kroz tebe."

Na to se trzaj slabašne panike uzmigolji iz Kovenantovog srca. Video je sebe odraženog uMhoramovim očima, video sebe kako izgubljeno stoji sa svim onim što mu je oduzeto ispisanim na licu. Tajgubitak ga je prenerazio. U tom sićušnom, odraženom licu naglo je dokučio da bi, ako se napadi nastave,neizbežno naučio da uživa u osećaju užasa i gađenja koji su mu zadavali. Otkrio je granicu u lepoti odbojnosti,a Mhoram je tražio od njega da rizikuje prelazak preko nje.

"Dođi", pozva poglavar ispružene desne ruke. "Moramo shvatiti to zlo ako želimo da mu sesuprotstavimo."

Beznadežno ili u očajanju, Kovenant pruži ruku. Njihovi dlanovi se dodirnuše; dohvatili su jedandrugom palčeve. Osećao je da su njegova dva prsta slabašni, beznadni za Mhoramovu nameru, ali stisakpoglavara bio je čvrst. Sa rukom u ruci poput boraca, stajali su kao da će se porvati sa nekim gorkimzloduhom.

Napad usledi skoro smesta. Kovenant povika, uzdrhta kao da mu same kosti blebeću, ali nijeodskočio. U prvom trenutku, zadržao ga je Mhoramov čvrsti stisak. Onda poglavar zabaci ruku oko Kovenanta,pritisnu ga uz grudi. Silina Kovenantove nevolje ošinu Mhorama, ali se on zadrža gde je bio, škrgućući zubima.

Naglo, kao što je i došao, napad prođe. Uz groktaj, Kovenant se pognu u Mhoramovim rukama.Mhoram ga je držao na nogama sve dok se on nije pokrenuo i počeo da drži sopstvenu težinu.

Onda ga, lagano, poglavar pusti. Jedan trenutak, lica su im se činila neobično slična; imala su isti progonjeniizraz, isti preznojeni, prazni pogled. Ali ubrzo Kovenant ispusti drhtavi uzdah, a Mhoram se isprsi - i sličnostinestade.

"Bio sam budala", uzdahnu Mhoram. "Trebalo je da znam - to zlo je Drul Stenotočac, koji potežemoći Žezla da te nađe. Može da oseti tvoje prisustvo preko dodira tvojih čizama na zemlji, jer su one različiteod svega što je stvoreno u Domaji. Na taj način zna gde si ti, pa tako i gde smo mi.

Pretpostavljam da si bio nedirnut onog dana kada smo prešli Opčarnicu zato što je Drul očekivao dapođemo ka njemu rekom i tragao je za nama po vodi, a ne na zemlji. Ali uvideo je grešku i juče povratio dodirsa tobom."

Poglavar zastade, pruživši priliku onome što je rekao da prodre do Kovenanta. Onda je zaključio:"Prapoglavaru, zarad bezbednosti svih nas - zarad Domaje - ne smeš nositi čizme. Drul već previše zna onašim pokretima. Njegove sluge su oko nas."

Kovenant nije odvratio. Činilo se da su mu Mhoramove reči iscrple i poslednju kapljicu snage.Kušnja je bila preteška za njega; uz uzdah obeznanio se u poglavarevim rukama. I tako nije video kako supažljivo njegove čizme i odeća uklonjeni i spakovani u vreće na Durinim leđima - kako su mu blago poglavarioprali udove i odenuli ga u odoru od bele svile - s kakvom je tugom prsten skinut sa njegovog prsta i stavljenna novo parče prijanjka preko njegovog srca - kako ga je nežno nosio Penosled na rukama tokom dugogmarša tog dana. Ležao je u tami poput žrtvovanja; mogao je da čuje kako mu zubi gubavosti proždiru meso.Oko njega se širio vonj prezira, koji se uhvatio njegove nemoći. Ali usne su mu bile povijene u smireni osmeh,izraz ponosa, kao da je najzad naučio da voli raspadanje.

Nastavio je da se smeši kada se probudio kasno te noći i zatekao sebe kako gleda u široko,sablasno lice Meseca. Lagano, njegov osmeh se raširi u zategnutu grimasu, izraz sreće ili mržnje. Ali ondaMesec zakloni Penosledova ogromna masa. Ogromni dlanovi džina, svaki veliki poput Kovenantovog lica,nežno su mu gladili glavu i kad je došlo vreme ta pažnja je imala dejstvo. Oči su mu izgubile sablasni izgled,lice mu se opustilo, odlutalo iz mučenja u počivanje. Uskoro je duboko uronio u manje opasan san.

Sledećeg dana - desetog dana pohoda - probudio se smiren, kao da su ga protivurečni zahtevidržali u obamrlom zagrljaju ili zamrznutog. Preplavio ga je osećaj potpune otupelosti, kao da više nema srcaPage 111



1. Kob poglavara kletnikada se stara o sebi. Pa ipak, bio je gladan. Pojeo je veliki doručak i prisetio se da se zahvali Drvograđanki kojae izgleda na sebe uzela zadatak da mu ga pripremi. Novu odeću primio je uz turobno sleganje ramena,primetivši u ćutljivom, mračnom sarkazmu kako mu je ipak bilo lako da se traći - i kako je bela odora obgrlilanjegovu mršavu priliku kao da je rođen za nju. Onda se, sav obamro, popeo na Duru.

Njegova družina ga je gledala kao da se plaše da bi mogao da padne. Bio je slabiji nego što je to

pojmio; bila mu je potrebna krajnja usredsređenost da se održi u sedlu, ali je ipak uspeo da to učini.Postepeno, sudeonici pohoda počeše da veruju da nije u opasnosti. Među njima, jahao je kroz sunčev sjaj itopli prolećni vazduh cvetnim rubovima Andelejna - jahao oslabljen i nemaran, kao da je utamničen izmeđunemogućnosti.

17. KRAJ U VATRI

Te noći, družina se ulogorila u uskoj dolini između dve stenovite padine na pola milje od gustihtravnjaka Andelejna. Ratnici su bili veseli, povratili su prirodno raspoloženje posle napetosti iz prethodna dvadana, pa su prepričavali priče i pevali pesme ćutlj ivoj publici sačinjenoj od poglavara i krvnih gardista. Iakopoglavari nisu učestvovali u tome, činilo se da im je drago da slušaju i nekoliko puta čulo se kako se Mhoram iKvan zajedno kikoću.

Ali Kovenant nije delio razdraganost eovoda. Teška ruka praznine zaklopila je poklopac njegovihčuvstava i on se osećao izdvojeno, nedodirljivo. Konačno je pošao na počinak pre nego što su ratnici okončalisa poslednjom pesmom.

Probudila ga je nešto kasnije ruka na njegovom ramenu. Otvorivši oči, ogledao je Penosleda kakose nagao nad njim. Mesec je gotovo zašao. "Ustaj", prošapta džin. "Ranihini su doneli vest. Vuci nas love.pragrdani možda nisu daleko za njima. Moramo poći."

Kovenant sanjivo zatrepta prema džinovom licu prekrivenom tamom. "Zašto? Zar nas neće slediti?""Požuri, prapoglavaru. Terel, Korik i možda trećina Kvanovog eovoda ostaće ovde u zasedi. Oni će

razbiti čopor. Dođi." Ali Kovenant je bio uporan. "Pa šta? Naprosto će se sakupiti i ponovo nas slediti. Pusti me da

spavam.""Prijatelju moj, iskušavaš moje strpljenje. Ustaj, pa ću ti objasniti."Uz uzdah, Kovenant se otkotrlja iz pokrivača. Dok je zatezao pojas odore, obuvao sandale i

proveravao da li je poneo štap i nož, njegova drvogradska pomoćnica prikupi mu postelju i spakova je. Ondae dovela Duru do njega.

Usred ćutljive hitnje družine, on uzjaha, a zatim pođe sa Penosledom prema središtu logora, gde supoglavari i krvna garda već bili na konjima. Kada su ratnici bili spremni, Birinair pogasi poslednje ugarke vatre ikruto se uspentra na konja. Trenutak kasnije, jahači se okrenuše i pojuriše uskom dolinom, birajući put poneravnom terenu pod poslednjom crvenom svetlošću Meseca.

Tle pod Durinim kopitama delovalo je kao da je sačinjeno od krvi koja se lagano širi i Kovenantdograbi prsten da ga skloni pred grimiznom svetlošću. Oko njega, družina se kretala u stegnutoj napetostićutanja; svaki tihi, metalni zvon mača bio je trenutno prigušivan, svaki dah utišavan. Ranihini su bili bešumnipoput senki, a na njihovim širokim leđima krvni gardisti su sedeli poput kipova, večno na oprezu i spremni.

Onda Mesec zađe. Tama je predstavljala opuštanje, iako kao da je povećavala opasnost njihovogbekstva. Ali čitavu družinu su okružili i vodili Ranihini, a ti moćni konji birali su put koji je držao druge atovebezbedno između njih.

Pošto su prošle dve ili tri milje, raspoloženje družine se donekle popravilo. Nisu čuli nikakvu poteru,

nisu osetili opasnost. Najzad Penosled dade Kovenantu objašnjenje koje je obećao."To je jednostavno", prošapta džin. "Pošto rasture vukove, Korik i Terel će odvući poteru sa našeg

traga. Poći će pravo za Andelejn, istočno prema Planini Groma, sve dok potera ne bude zavedena. Onda ćeokrenuti i ponovo nam se pridružiti."

"Zašto?" upita Kovenant tiho.Poglavar Mhoram preuze objašnjenje. "Sumnjamo da Drul može da shvati našu nameru."

Kovenant nije mogao da oseti poglavarevo pristustvo tako jako kao Penosledovo, tako da je Mhoramov glaszvučao bestelesno u tami, kao da sama noć govori. Takav utisak kao da je pretvarao njegove reči u laž, kaoda je bez potvrde fizičkog prisustva ono što je poglavar govorio bilo zaludno. "Naš pohod najvećim delommora da mu se čini budalast ili šašav. Pošto on drži žezlo, ludi smo što mu se približavamo. Ali ako svejednomislimo da mu priđemo, onda je naš južni put budalaština, jer je dug, a njegova moć raste svakodnevno.Očekivaće da pođemo istočno prema njemu, ili južno prema Usudovom Pribegu i bekstvu. Korik i Terel ćepružiti Drulovim izviđačima razloga da poveruje da se okrećemo u napad. Ukoliko postane nesiguran u

pogledu toga gde smo, neće pogoditi našu pravu nameru. Tražiće nas u Andelejnu i trudiće se da pojačaodbranu na Planini Groma. Verujući da smo se okrenuli da ga napadnemo, takođe će poverovati da smoPage 112



1. Kob poglavara kletnikaovladali moćima tvog belog zlata."

Kovenant je na trenutak razmišljao pre nego što upita: "Šta će Kletnik učiniti tokom svega toga?""Ah", uzdahnu Mhoram, "to je pitanje. Na tome počiva sudbina našeg pohoda - i Domaje." Dugo je

ćutao. "U snovima, vidim ga kako se smeje."

Kovenant se lecnu kada se setio Kletnikovog razornog smeha i ućuta. I tako su se jahači prikradalikroz tamu, poveravajući se nagonima Ranihina. Kada je svanula zora, ostavili su zasedu za vukove daleko zasobom.

Družini su bila potrebna još četiri dana napornog jahanja, po petnaest milja dnevno, da dođe doreke Mithil, južne granice Andelejna. Punih šezdeset milja, pohod je išao prema jugoistoku bez ikakvihnagoveštaja o tome šta je snašlo Korikovu grupu. Sveukupno je samo osam ljudi napustilo družinu. Ali nekakose bez njih činilo da se pohod smanjio i oslabio. Briga vrhovnog poglavara i njegovih pratilaca tutnjala je uudarima kopita njihovih atova i odjekivala kroz tišinu koja je počivala među njima poput prazne nosiljke.

Sada je nestao spokoj u pogledu kojim su ratnici posmatrli Andelejn, nikada udaljeniji od milje saleve strane. Od zore do sutona sve oči proučavale su istočno obzorje, ali ništa nisu videle osim praznine ukojoj se Korikovi ratnici nisu pojavljivali. Stalno iznova, Penosled bi se odvojio od družine da otkaska na najbližibreg i zagleda se u daljinu; a onda bi se vratio zadihan i nemiran, dok je družini preostajalo da zamišlja morekoje su objašnjavale Korikovo odsustvo.

Svi su se prećutno slagali oko toga da nikakav broj vukova nije dovoljan da savlada dvojicupripadnika krvne garde, koji su još jahali na Ranihinima Hurinu i Brabi. Ne, Korikova grupa mora da je pala uruke male vojske pragrdana - tako je zaključivala družina, iako je Prothal verovao da je Korik možda bioprisiljen da jaše mnogo milja da bi našao reku ili neko drugo sredstvo da zbaci vukove sa traga. Reči vrhovnogpoglavara bile su pametne, ali su se nekako pod okrvavljenim Mesecom činile prazne. I pored njih, stožernikKvan išao je na dužnosti sa smrću šest ratnika na licu.

Svi jahači bili su obavijeni tamom kada su, pred sumrak šetvrtog dana, stigli do obale Mithila.Neposredno na njihovoj levoj strani kako su se primicali reci stajalo je strmo brdo kao granica

Andelejna. Čuvalo je severnu obalu; družina je mogla da pređe njegovo podnožje da bi ušla u Andelejn jašućiu koloni po jedan duž reke. Prothal je radije izabrao taj pravac nego da plivaju snažnom strujom Mithila. Dok jeiza njega bio samo Tuvor, vodio je družinu istočno duž gole obale. Sudeonici pohoda sledili su ga jedan poedan. Uskoro je čitava družina prelazila ivicu brda.

Raštrkani na takav način, bili su ranjivi. Dok se brdo uzdizalo nad njima, padina mu je postalagotovo okomita, a kameniti vrh se nadnosio nad stazom pokraj reke poput tvrđave. Jahači su se kretali saglavama dignutim nagore, oštro svesni opasnosti svog položaja.

Još su prelazili kada začuše povik pozdrava sa vrha brda. Među stenama postade vidljiva jednaprilika. Bio je to Terel.

Jahači radosno odgovoriše na njegov pozdrav. Žurno su prešli podnožje brda i našli se u širokoj,travnatoj dolini gde su konji - dva Ranihina i pet mustanga - pasli na izvesnom rastojanju od reke.

Mustanzi su bili iznureni. Noge su im slabašno podrhtavale, a vratovi su im bili obešeni; jedva da suimali dovoljno snage da jedu.

Pet. Kovenant ponovi. Bio je slepo uveren da je pogrešno prebrojao.Korik je silazio sa vrha brda. Pratilo ga je pet ratnika.Uz gnevni povik, Kvan skoči sa konja i potrča prema krvnom gardisti. "Irin!" upita on. "Gde je Irin?

Sedmice mu! Šta joj se desilo?"Korik nije odgovorio sve dok nije stajao sa svojom grupom pred vrhovnim poglavarom Prothalom.

Učinili su se Kovenantu kao neobična skupina: pet ratnika punih protivurečnog uzbuđenja, hrabrosti, bola; i

edan krvni gardista smiren poput patrijarha. Ako je Korik osećao ikakvo zadovoljstvo ili bol, nije to pokazivao.U jednoj ruci držao je poveliki zavežljaj, ali nije smesta progovorio o njemu. Umesto toga pozdravi

Prothala i reče: "Vrhovni poglavaru. Dobro si. Jesu li vas progonili?""Nismo videli nikakvu poteru", odvrati Prothal ozbiljno."Dobro je. Izgleda da smo uspeli."Prothal klimnu, a Korik započe priču. "Sreli smo se sa vukovima i potrudili se da ih rasturimo. Ali bili

su to kreši..." napravio je zvuk kao da pljuje, "...kojih se nije lako otresti. Zato smo ih poveli prema istoku. Nisuhteli da zađu u Andelejn. Zavijali su za nama, ali nisu hteli da uđu. Gledali smo sa rastojanja sve dok nisuokrenuli prema severu. Onda smo pojahali na istok.

Posle jednog dana i noći, skrenuli smo sa puta i pošli prema jugu. Ali naišli smo na pljačkaše. Bili sumoćniji nego što smo mislili. Bili su to zajedno pragrdani i jamnici, a sa njima i jedan grifon."

Korikova publika zažamori u iznenađenju i jadu, a krvni gardista zastade da izgovori nešto što jezvučalo kao duga kletva na tonalnom maternjem jeziku Haručaija. Onda je produžio: "Irin je platila naše

bekstvo. Ali skrenuti smo daleko sa puta. Stigli smo na ovo mesto neposredno pre vas."Uz gnevno širenje nozdrva, digao je zavežljaj. "Jutros smo nad sobom videli sokola. Čudno je leteo.Page 113



1. Kob poglavara kletnikaUstrelili smo ga." Posegao je u zavežljaj i izvadio telo ptice. Nad opakim kljunom imala je samo jedno oko,ogromnu, ludačku kuglu na čelu.

Zapljusnula je družinu zlobom koja je zračila iz nje. Soko je bio pogrešan, naopak, biće koga jestvorilo zlo zarad zla - koga je od samog rođenja izvitoperila sila što se usuđivala da krivi prirodu. Prizorzastade u Kovenantovom grlu, izazva u njemu nadražaj za povraćanjem. Jedva je čuo Prothala kako govori:

"Ovo je delo kamena Zlozemlja. Kako bi Žezlo zakona moglo da napravi ovakav zločin, ovakav užas? Ah,prijatelji moji, to je delo našeg neprijatelja. Pogledajte pažljivo. Milost je oduzeti život takvim stvorenjima."Naglo, vrhovni poglavar se okrenu u stranu, opterećen bremenom novog saznanja.

Kvan i Birinair spalili su deformisanog sokola. Uskoro, ratnici koji su pošli sa Korikom počeše dapričaju i stvori se potpunija slika njihova prethodna četiri dana. Pažnja je naravno bila usredsređena na borbu ukojoj je stradala Irin iz eovoda. Ranihin Braba prvi je osetio zadah opasnosti i upozorio Korika. Ovaj je smestapoveo grupu u gusto žbunje da sačekaju nailazak napadača. Osluškujući sa uhom oslonjenim o zemlju,procenio je da je reč o mešovitoj skupini pragrdana i jamnika bez konja - jamnici nisu imali sposobnostpragrdana da tiho koračaju - ukupno ne više od petnaest nih. I zato Korik upita sebe u kom mu smeru počivaslužba; da sačuva sadruge kao branioce poglavara, ili da nanese zlo neprijateljima poglavara. Krvni gardistizavetovali su se zaštiti poglavara, ne Domaje. Odabrao je da se bori zato što je procenio da je njegova grupadovoljno jaka, uzevši u obzir iznenađenje, da ispuni obe dužnosti bez gubitaka života.

Njegova odluka ih je spasla. Kasnije su otkrili da bi ostali zarobljeni u guštaru da nisu napali; panikakonja otkrila bi njihovo sklonište.

Tama je bila gusta, posle zalaska Meseca, druge noći pošto je Korikova grupa napustila družinu, anapadači su se kretali bez svetla. Čak i oštre oči krvnih gardista nisu mogle da razaznaju ništa više osimsenovitih obrisa neprijatelja. A vetar je duvao između dve grupe, tako da Ranihini nisu mogli da osete praverazmere opasnosti.

Kada napadači stigoše do otvorenog terena, Korik dade znak grupi; ratnici pojuriše iz guštara izanjega i Terela. Ranihini smesta prestigoše ostale, tako da su Korik i Terel upravo dospeli do neprijatelja kadazačuše prestravljenu njisku konja. Okrenuvši se, krvni gardisti videše kako se svih šest ratnika bori sa paničnimatovima - a nad njih se nanosi grifon. Grifon je bio stvorenje nalik lavu sa velikim krilima koja su muomogućavala da leti na kratkim rastojanjima. Prestravio je konje, obrušavajuaći se na jahače. Korik i Terelpojuriše prema sadruzima. A iza njih stigoše pljačkaši.

Krvni gardisti baciše se na grifona, ali u vazduhu, sa nogama oboružanim kandžama okrenutimnadole, nije imao ranjivih tačaka koje su mogli dosegnuti bez oružja. Onda se napadači oboriše na grupu.Ratnici se prestrojiše da bi odbranili konje. Usred okršaja, Korik se pripremio na Brabinim leđima da skoči nagrifona u prvom pogodnom trenutku. Ali kada mu se prilika ukazala, Irin se ubaci ispred njega. Nekako jeuspela da otme dugački mač jamnika. Grifon je, međutim, dograbi kandžama i dok ju je rastrzao u komadeona mu odrubi glavu.

Sledećeg trenutka na njih jurnu ih još jedna skupina napadača. Konji ratnika bili su suviše uplašeniza bilo šta drugo osim bega. I zato Korikova grupa uteče, udarivši prema istoku i severu sa neprijateljem zapetama. Do trenutka kada su se otresli potere bili su toliko oterani u dubinu Andelejna da nisu mogli da sepridruže Prothalu sve do četvrtog dana.

Rano te večeri, ponovo okupljena družina podiže logor. Dok su pripremali večeru, hladan vetarlagano se dizao sa severa. Najpre je delovao osvežavajuće, pun miomirisa Andelejna. Ali kako se bližioizlazak Meseca, izoštrio se uz gotovo opipljiv zaokret, sve dok nije brisao kroz dolinu. Kovenant je osećao ukusnjegove neprirodnosti; već je i ranije iskusio nešto slično. Poput biča terao je tamne nakupine oblaka premaugu.

Kako je veče odmicalo, činilo se da niko ne namerava da spava. Potištenost je narastala u družini

kao da je vetar sav nabrekao očajanjem. Na suprotnim stranama logora, Penosled i Kvan odmeravali sukoracima nemir. Većina ratnika čučala je u utučenim položajima, besciljno se igrajući oružje. Birinair je saneprikrivenim nezadovoljstvom džarao po vatri. Prothal i Mhoram stajali su dignutih glava prema vetru, kao dapokušavaju da ga očitaju živcima lica. A Kovenant je sedeo glave pognute pod mećavom sećanja.

Činilo se da samo Variola i Tamarantu nije zahvatila potištenost. Ruke u ruci, dva starostavnapoglavara sedela su i piljila u vatru sa sanjalačkim, dremuckavim pogledima, a svetlost plamena titrala je ponjihovim čelima poput ispisa.

Oko logora, krvni gardisti stajali su čvrsto poput stenja.Konačno, Mhoram glasno izrazi zajednički osećaj družine: "Nešto se dešava - nešto zlo. Ovo nije

prirodan vetar."Pod oblacima, istočno obzorje zablista crvenilom mesečine. S vremena na vreme, Kovenantu se

činilo da vidi narandžasti titraj u grimizu, ali nije mogao biti siguran. U potaji je proučavao prsten i otkrivao istitakav povremeni narandžasti sev pod preovlađujućom krvlju. Ali nije rekao ništa. Previše se stideo Drulovog

zahvata nad sobom.Oluja još nije dolazila. Vetar je i dalje duvao, sav obuzet crvenim mrmljanjem i starim ledom, ali nijePage 114



1. Kob poglavara kletnikadonosio družini ništa osim oblaka i obeshrabrenja. Najzad, većina ratnika nemirno zadrema, drhteći predrezanjem vetra dok je ovaj nosio žetvu očaja prema Usudovom Pribegu i Južnik-pustarama.

Nije bilo zore; oblaci su prigušili izlazeće Sunce. Ali družinu je podigla promena u vetru. On jeoslabio i postao topliji, lagano skretao prema zapadu. Ali nije delovao zdravije - samo malo prikrivenije.Nekoliko ratnika izvuče se ispod pokrivača držeći se za mačeve.

Družina je obedovala na brzinu, gonjena neodređenim iščekivanjem koje je donosio vetar. Starižezlonoša Birinair prvi je shvatio. Dok je žvakao zalogaj hleba, iznenada se uspravio kao da ga je nekoošamario. Podrhtavajući od usredsređenosti, namrštio se prema istočnom obzorju, a onda je ispljunuo hleb natlo. "Gori!" prosikta on. "Vetar. Osećam zadah. Šta? Osećam zadah - gori - drvo!"

"Drvo!" zakuka. "Ah, usudili su se!"Jedan trenutak, družina ga je ćutke gledala. Onda Mhoram prasnu: "Viti Drvograd je u plamenu!"Njegovi drugovi skočiše. Krvni gardisti oštrim zvižducima dozvaše Ranihine. Prothal je siktao

naređenja koja je Kvan ponavljao promuklim povicima. Neki ratnici pojuriše da osedlaju konje, dok su drugiuklanjali logor. Do trenutka kada je Kovenant bio obučen i u Durinom sedlu, pohod je već bio spreman zaahanje. Smesta su odgalopirali istočno pored Mithila.

Nedugo potom, konji počeše da prave nevolje. Čak i najsvežiji nisu mogli da drže korak saRanihinima, a mustanzi koji su bili sa Korikom u Andelejnu nisu povratili snagu. Teren nije dozvoljavao brzinu;bio je previše neravan. Prothal posla dvojicu krvnih gardista napred kao izviđače. Ali posle toga bio je prisiljenda krene sporije; nije smeo dopustiti da mu deo trupa zaostane. Pa ipak, išao je najbrže što je mogao. Bilo jeto mučno jahanje - Kovenantu se činilo da čuje Kvana kako škrguće zubima - ali tu nije bilo nikakve pomoći.Mrgodno, Prothal je zadržavao sveže konje.

Do podneva stigli su do gaza preko Mithila. Sada su mogli da vide dim na južnoj strani, a zadahpaljevine bio je jak u vazduhu. Prothal naredi zaustavljanje da pokvase konje. Onda jahači pohitaše dalje,sileći najslabije atove da negde nađu nove izvore snage i brzine.

Posle nekoliko milja, vrhovni poglavar bio je prisiljen da još više uspori napredovanje; izviđači senisu vratili. Mogućnost da su napadnuti iz zasede uklesala se u njegovo čelo, a oči su mu svetlucale kao damu jabučice sadrže deliće granita. Usporio je jahače do običnog hoda i poslao napred još dvojicu krvnihgardista.

Ova dvojica su se vratila pre nego što je družina prešla jednu milju. Javili su da je Viti Drvogradmrtav. Oblast oko njega bila je napuštena; tragovi su ukazivali na to da su prva dva izviđača odjahala premaugu.

Mrmljajući: Melenkurion! - sebi u bradu, Prothal povede jahače kasom napred sve dok nisu stigli doostataka naselja na drvetu.

Uništenje je bilo đavolsko delo. Vatra je svela prvobitno drvo na zadimljene stubove niže od stotinustopa, a unakaženo deblo bilo je rascepljeno od vrha do dna, ostavljajući dve polovine blago nakrivljene jednuprema drugoj. Tu i tamo, plamenovi bi izbili u blizini njihovih vrhova. Na sve strane oko osnovice drveta leševisu prekrivali tlo, kao da je zemlja odveć puna mrtvih da primi i stanovništvo naselja. Druga tela Drvograđana,neizgorela, bila su razbacana uglavnom južno preko čistine.

Duž tog poteza prema jugu nekolicina mrtvih jamnika bila je opružena u borbenim položajima. Ali ublizini drveta nalazilo se samo jedno telo koje nije bilo ljudsko - jedan mrtvi pragrdan. Ležao je na leđima,okrenut rascepljenom deblu; njegovo telo crno poput uglja bilo je isto toliko iskrivljeno koliko i gvozdeno žezlokoje je još stezao u rukama. U blizini je ležala teška gvozdena ploča od blizu deset stopa u prečniku.

Zadah mrtvog, spaljenog mesa unakazio je okolnu čistinu. Sećanje na drvogradsku decuuskomešalo se u Kovenantovoj utrobi. Činilo mu se da će povratiti.

Prizor kao da je prenerazio poglavare, zapanjio ih saznanjem da ljudi za koje se oni brinu mogu biti

tako pobijeni. Trenutak potom međnik Tuvor rekonstruisao je tok bitke.Narod Vitog Drvograda nije imao nikakvih izgleda.Kasno prethodnog dana, procenio je Tuvor, velika grupa jamnika i pragrdana - ugaženost čistine je

potvrđivala da je skupina bila veoma velika - opkolila je drvo. Držali su se van dometa strelica. Umesto dadirektno napadnu Drvograđane, poslali su napred nekolicinu svojih - gotovo sigurno pragrdane - pod okriljemgvozdene ploče. Zaštićeni na taj način, pragrdani su potpalili drvo.

"Bedna vatra", umešao se Birinair. Približivši se drvetu, kucnuo ga je štapom. Parče ugljena otpade iotkri belo drvo pod sobom. "Jaka vatra guta sve", promrmlja on. "Zamalo da prežive. Ovo je dobro drvo.Napravi samo malo slabiju vatru - i drvo preživljava. Oni smeli - oni samo malo jači. Broj ne znači ništa. Snagase računa. Razume se. Slabašna šansa. Ili da je žezlonoša znao. Da je bio spreman. Mogao je da pripremidrvo - da ga ojača. Mogli su preživeti. Ah! Trebalo je da budem ovde. Ne bi to učinili sa drvetom o kome se jastaram."

Jednom kada je vatra otpočela, nastavio je da objašnjava Tuvor, napadači su jednostavno

odapinjali strelice da spreče gašenje požara - i čekali da očajni Drvograđani pokušaju bekstvo. Zato je linijaneizgorelih tela išla prema jugu; to je bio smer odabran za bekstvo. A onda, kada je vatra postala prevelika daPage 115



1. Kob poglavara kletnikabi Drvograđani i dalje pružali otpor, pragrdanski meštar znanstva rascepio je drvo da ga u potpunosti uništi i dastrese preživele sa grana.

Ponovo progovori Birinair: "Naučio je. Odmazda. Budala - nije ovladao sopstvenom moći. Drvo ga jeoborilo. Dobro drvo. Čak i u požaru, nije bilo mrtvo. Žezlonoša - hrabar čovek. Udario nazad. I - i preObesvećenja lillianrill je mogao spasti od smrti ono što je preostalo." Narogušio se kao da izaziva nekoga da

mu se usprotivi. "Ne više. To ne mogu." Ali trenutak kasnije njegove oholosti nestade i on tužno okrete leđa dagleda uništeno drvo kao da ga nemo moli da mu oprosti.Kovenant nije podvrgavao pitanjima Tuvorovu analizu; osećao se previše zgroženo zadahom koji ga

e okruživao, otežalim od krvi. Ali činilo se da Penosled nije pogođen na takav način. On mračno ustvrdi: "Ovonije Drulovo delo. Nijedan jamnik nije majstor ovakve veštine. Vetar i oblaci da prikriju znake napada, ukolikose napad sprema. Gvozdena zaštita donesena ovamo sa ko zna kolikog rastojanja. Napad sa toliko malotraćenja snage. Ne, ruka Dušomora je ovde od početka do kraja. Kamena mu i mora!" Bez upozorenja, glasmu se prekide i on se okrete, režeći napev džinova da se primiri.

U tišini, Kvan upita: "Ali zašto ovde?" U glasu mu se osećao prizvuk panike. "Čemu napad na ovomesto?"

Nešto u Kvanovom tonu, neki nagoveštaji histerije među hrabrim, ali neiskusnim, zgroženim mladimratnicima, prizva Prothala iz divljine kojom su mu lutale misli. Odgovarajući više na Kvanova osećanja nego nanjegovo pitanje, vrhovni poglavar ozbiljno reče: "Stožerniče Kvan, ovde treba obaviti mnogo posla. Konji će seodmoriti, ali mi moramo raditi. Moraju se iskopati grobnice za mrtve. Posle njihovog poslednjeg udesa ne bibilo valjano da ih stavimo na lomaču. Daj eovodu naredbu. Iskopajte grobove na južnoj čistini - ovde." Pokazaoe travnati potez stotinak metara od rascepljenog drveta. "A mi..." on pokaza na svoje drugove poglavare. "Mićemo odneti mrtve do njihovih grobova."

Penosled prekide napev. "Ne. Ja ću nositi. Dopustite mi da iskažem poštovanje.""Vrlo dobro", odvrati Prothal. "Mi ćemo pripremiti hranu i razmotriti položaj." Klimnuvši, poslao je

Kvana da izda naredbe eovodu. Onda, okrenuvši se Tuvoru, zatražio je da se postave straže. Tuvor primeti daosam krvnih gardista nije dovoljno da se nadgleda svaki moguć prilaz na otvorenom prostoru velikom poput tečistine, ali ako pošalje Ranihine da idu zasebno po okolnim brdima, možda mu neće biti potrebno da zatražipomoć eovoda. Posle kratke pauze međnik upita šta da se radi sa izviđačima kojih još nema.

"Čekaćemo", odvratio je Prothal teško.Tuvor klimnu i ode da se sporazume sa Ranihinima. Oni su stajali u grupi u blizini, gledajući vrelim

očima spaljena tela oko drveta. Kada im je Tuvor prišao, okupili su se oko njega kao da su željni da učine štagod zatraži i trenutak kasnije pojurili su preko čistine, rasuvši se u svim pravcima.

Poglavari sjahaše, raspakovaše vreće sa hranom i stadoše da pripremaju obrok na maloj lillianrillvatri koju im je pripalio Birinair. Ratnici odvedoše konje uz vetar od drveta, skidoše im sedla i otimariše ih.Onda eovod krenu da počne kopanje.

Pažljivo se starajući da ne kroči ni na jednog mrtvog, Penosled priđe drvetu i dohvati gvozdenuploču. Bila je neobično teška, ali ju je on podigao i izneo van prstena tela. Onda je nežno počeo da slaže telana ploču, koristeći je kao sanke da odvlači leševe do njihovih grobova. Čvorovi osećanja poskakivali su igomilali se po njegovom isturenom čelu, a oči su mu sevale opasnom prilježnošću.

Izvesno vreme, Kovenant je bio jedini pripadnik družine koji nije imao nikakav zadatak. Ta činjenicaga je uznemiravala. Zadah mrtvih - među njima negde i Baradakas, bolno je mislio, Baradakas i Laura i deca,deca! - natera ga da se seti Vitog Drvograda kakav je ostavio pre više dana: visok i ponosit, bogat životomispravnih ljudi.

Bilo mu je potrebno nešto da se odbrani.Gledajući družinu, primetio je da ratnicima nedostaju alatke za kopanje. Poneli su sa sobom svega

po dva ašova i lopate; većina je pokušavala da kopa rukama ili mačevima. On priđe drvetu. Rasuto oko deblastajalo je mnogo nagorelih grana, od kojih su neke još u srcu bile čvrste. Iako je morao da bira put izmeđumrtvih - dok je iz blizine prizor sveg tog mesa poput rastopljenog voska razmazanog preko ugljenisanih kostijupovređivao njegovu utrobu - prikupio je granje koje nije mogao da prelomi preko kolena. Odneo ga je oddrveta, a zatim upotrebio kamendolski nož da ga sastruže i izdelje u kolčeve. Od toga rada ruke i bela odorapostali su mu crni, a nož se nespretno krivio u njegovom stisku, ali je on ustrajao.

Kolčeve je podelio ratnicima i pomoću njih bili su u stanju da kopaju brže. Umesto zasebnihgrobova, kopali su šančeve, svaki dovoljno dubok i dugačak da primi deset ili više mrtvih. KoristećiKovenantove kolčeve, ratnici počeše da dovršavaju grobove brže nego što je Penosled mogao da donosileševe.

Kasno po podne, Prothal pozva družinu na jelo. Do tog vremena, bila je sahranjena gotovo polovinanastradalih. Niko nije osećao želju da uzima hranu sa plućima punim vazduha koji je zaudarao i očiju bolnihod unakažene puti, ali je vrhovni poglavar bio uporan. Kovenantu se to činilo čudno sve dok nije probao hranu.

Poglavari su pripremili hranu različitu od svega što je do tada okusio u Domaji. Njen ukus pojačavao mu jeglad, a kada ju je progutao, smirivao mu je bol. Bio je to njegov prvi obrok od prethodnog dana i on saPage 116



1. Kob poglavara kletnikaiznenađenjem shvati da proždrljivo jede.

Većina ratnika završila je sa obrokom, a Sunce se spremalo da zađe kada ih na noge diže udaljenipoklič pozdrava. Najjužniji stražar odgovori i trenutak kasnije dvojica nestalih krvnih gardista galopom uđe načistinu. Ranihini su im bili natopljeni znojem.

Sa sobom su doveli dvoje ljudi: jednu ženu i dečaka otprilike uzrasta četvorogodišnjaka, oboje

Drvograđane, oboje sa tragovima preživljene bitke.Priča izviđača bila je brzo ispripovedana. Stigli su do opustele čistine i otkrili južni smer pokušajabekstva Drvograđana. A videli su i neke dokaze da možda nisu pobijeni svi ljudi. Pošto je neprijatelj nestao -tako da nije bilo hitnje da jašu nazad i upozore poglavare - odlučili su da potraže preživele. Obrisali suznakove, tako da napadači koji bi se vratili ne mogu da ih nađu, i pojahali prema jugu.

Rano tog popodneva zatekli su ženu i dete kako mahnito beže i ne pomišljaju na oprez. Činilo se dasu oboje nepovređeni; dete nije davalo nikakve znakove razuma, a žena je lutala između lucidnosti ibeslovesnosti. Prihvatala je krvne gardiste kao prijatelje, ali ništa nije mogla da im kaže. Međutim, u jednom odtrenutaka normalnosti, ubeđivala ih je da jedan Neomeđeni iscelitelj živi na milju ili dve odatle. Nadajući se daće nešto saznati od žene, izviđači je povedoše do pećine iscelitelja. Ali pećina je bila prazna - i činilo se da jeprazna mnogo dana. Tako su izviđači vratili dvoje preživelih do Vitog Drvograda.

Dvoje je sada stajalo pred poglavarima: žena je stezala ruku deteta koje nikako nije reagovalo.Dečak ih je gledao bez ikakve radoznalosti; nije razaznavao lica, niti je reagovao na glasove. Kada mu je šakaiskliznula iz ženine, ruka mu mlitavo pade uz bok; nije se odupirao, niti pokoravao kada ju je ponovo dohvatila.Njegove neusredsređene oči činile su se neprirodno tamne, kao da su pune crne krvi.

Pogled na mališana ubode Kovenanta poput noža. Dečak je mogao predstavljati budućnostnjegovog sopstvenog sina, Rodžera - sina koji mu je oduzet, otet kao da mu je gubavost uništila čak i očinstvo.Deca! Kletniče? - dahnuo je. Decu?

Kao u nekon nejasnom odgovoru na njegove misli, žena iznenada reče: "To je Pieten, sin Soranala.On voli konje."

"Istina je", odvrati jedan od izviđača. "Jahao je preda mnom i stalno je gladio Ranihina po vratu." Ali Kovenant nije slušao. Gledao je ženu. Zbunjeno je prebirao po olupini koju je borba ostavila od

njenog lica, kroz posekotine, opekotine i modrice. Onda uz oklevanje reče: "Laura?"Sunce je zalazilo, ali nije bilo zalaska. Oblaci su zacrneli obzorje, a kratki sumrak brzo se pretvarao

u noć. Ali kako je Sunce zalazilo, vazduh je postajao sve gušći i sparniji, kao da se tama znoji u iščekivanju."Da, znam te", reče žena izmučenim glasom. "Ti si Tomas Kovenant, Nevernik i nosilac belog zlata.

U liku Bereka Troprsta. Jehanum je govorio istinu. Veliko zlo je došlo." Naglašavala je reči sa izuzetnompažnjom, kao da ih odmerava na rubu mača. "Ja sam Laura, kćerka Anamarina, Časnik Vitog Drvograda. Našiizviđači mora da su pobijeni. Ču..."

Ali nije uspela da nastavi; ravnoteža je izdade i ona pređe u hrapavo ječanje koje se neprekidnoponavljalo: "Uhn, uhn, uhn, uhn..." kao da joj se veza između mozga i grla prekinula, ostavljajući je da semahnito bori sa nesposobnošću da govori. Oči su joj plamtele suludom usredsređenošću, a ruke su joj setresle dok je pokušavala da oblikuje reči. Ali ništa nije izlazilo između njenih drhtavih usana osim: "Uhn, uhn,uhn."

Krvni gardista-izviđač reče: "Takva je bila kada smo je našli. Jednog časa može da govori. Trenutakkasnije, međutim, ne može."

Čuvši to, Laura se silovito napregnu i potisnu histeriju, odbacujući ono što je izviđač rekao. "Ja samLaura", ponovila je, "Laura - od Časnika Vitog Drvograda. Naši izviđači mora da su pobijeni. Ja sam Laura, jasam Laura", bila je uporna. "Čuvajte se..." Glas joj ponovo pređe u ječanje. "Uhn, uhn."

Panika joj je rasla. "Ču - uhn, uhn, uhn. Ču - uhn, uhn. Ja sam Laura. Vi ste poglavari. Morate Da -

uhn, uhn. Zas - uhn, uhn, uhn." Dok se borila, Kovenant se obazre po družini. Svi su napeto gledali u Lauru, au očima Tamarante i Variola bile su suze. "Neka neko učini nešto", promrmlja on bolno. "Neko."

Naglo je izgledalo kao da Laura počinje da se raspada. Držeći se za vrat slobodnom rukom, onavrisnu: "Morate me saslušati!" i posrnu.

Kada joj kolena popustiše, Prothal koraknu napred i uhvati je. Silovito ju je dograbio za nadlaktice idržao uspravnu pred sobom. "Stani", naredi on. "Stani. Ne govori više. Slušaj i koristi glavu da odgovaraš."

Pogled nade blesnu u Laurinim očima i ona se opusti sve dok je Prothal nije stavio na noge. Onda jeponovio uzela dete za ruku.

"Dobro", reče vrhovni poglavar ravnim glasom, zagledan duboko u njene napaćene oči. "Ti nisiluda. Um ti je bistar. Nešto ti je učinjeno."

Laura živahno klimnu. Da."Kada je tvoj narod pokušao da pobegne, ti si zarobljena."Klimnula je, da.

"Ti i dete."Da.Page 117



1. Kob poglavara kletnika"Nešto je učinjeno i sa njime?"Da."Znaš li šta je to bilo?"Zavrtela je glavom: ne."Da li je isto učinjeno sa oboje?"

Ne."Pa", uzdahnu Prothal. "Oboje ste zarobljeni umesto da vas ubiju. A pragrdanski meštar znanstvavam je nešto učinio."

Laura klimnu, da, drhteći."Povredio vas."Da."Izazvao teškoće koje sada imaš kada govoriš."Da!"Sada se tvoja sposobnost da govoriš javlja i nestaje."Ne!"Ne?"Prothal zastade da razmisli na trenutak, a Kovenant se ubaci: "Vatru mu paklenu! Naterajte je da to

napiše."Laura zavrte glavom, podiže slobodnu ruku. Ova se nekontrolisano tresla.Naglo, Prothal reče: "Onda postoje određene stvari koje ne možeš da kažeš."Da!"Postoji nešto što napadači ne žele da kažeš."Da!"Onda..." Vrhovni poglavar zastade kao da jedva može da poveruje svojim mislima. "Onda su

napadači znali da će te neko pronaći - mi ili drugi koji stignu prekasno da pomognu Vitom Drvogradu."Da!"Zato si pobegla južno, prema Banjanovom Drvogradu i Južnik-Kamendolovima."Klimnula je, ali njeno ponašanje je ukazivalo da je propustio suštinu.Gledajući je, on promrmlja: "Sedmice mu! Ovo ne vredi. Za ovakvo ispitivanje treba vremena, a srce

mi govori da ga imamo malo. Šta je učinjeno sa dečakom? Kako su napadači mogli znati da ćemo mi - ili mako drugi - stići ovim putem? Kakvo bi znanje ona mogla da poseduje? Znanje čijeg bi se prepričavanja plašiopragrdanski meštar? Ne, moramo naći drugi način."

Rubom pogleda, Kovenant vide da Variol i Tamaranta razmeštaju postelje kraj logorske vatre.Njihovi postupci na trenutak mu skrenuše pažnju sa Laure. Oči su im sadržavale tužan i neobično tajanstvenpogled. Nije mogao da ga dokuči, ali iz nekog razloga podsetio ga je da su znali kakva će biti Prothalovaodluka u pogledu pohoda pre nego što je ta odluka doneta.

"Vrhovni poglavaru", reče Birinair ukočeno.Usredsređen na Lauru, Prothal odvrati: "Da?""Ono mlado štene od oblučara, Torm, dao mi je rhadhamaerlski poklon. Zamalo da pomislim da mi

se ruga. Smejao se zato što nisam pašče poput njega. Bila je to glina vidarka.""Glina vidarka?" ponovi Prothal iznenađeno. "Imaš je malo?""Imam? Naravno. Nisam lud, znaš. Držim je vlažnu. Torm je pokušao da me podučava. Kao da ja

ništa ne znam."Ovladavši nestrpljenjem, Prothal reče: "Molim te, donesi je."Trenutak kasnije, Birinair pruži Prothalu malu kamenu posudu punu vlažnog, iskričavog blata - gline

vidarke. "Pazite se", promrmlja Kovenant sa složenim sećanjima u glasu, "to će je uspavati." Ali Prothal nijeoklevao. U tami osvetljenoj samo vatrom lillianrilla i poslednjim ugarcima rascepljenog drveta, on izvadi neštogline vidarke. Njene zlatne trunke odraziše svetlost vatre i zablistaše. Nežno je razmazao blato preko Laurinogčela, obraza i grla.

Kovenant je tek ovlaš bio svestan da poglavar Mhoram više ne obraća pažnju na Prothala i Lauru.Pridružio se Variolu i Tamaranti i činilo se da raspravlja sa njima. Ležali su jedno uz drugo na leđima, držeći seza ruke, a on je stajao nad njima kao da pokušava da odagna senku. Ali njih to nije diralo. Kroz njegoveproteste, Tamaranta reče blago: "Bolje je ovako, sine moj." A Variol promrmlja: "Jadna Laura. To je sve štomožemo učiniti."

Kovenant se oštrim pogledom obazre po družini. Ratnike kao da je opčinilo ispitivanje Časnice, aliPenosledove uvučene oči sevale su posebnim fokusom preko čistine kao da pletu opasne vizije. Kovenantokrete leđa Lauri sa zloslutnom hladnoćom koja mu se pela uz kičmu.

Prvi dodir gline vidarke samo je umnogostručio njenu nevolju. Lice joj se ukočilo od patnje, a grč

poput predstraže smrti proteže joj se preko usana u bezvučni krik. Ali onda je protrese oštri grč i kriza prođe.Pala je na kolena i stala da plače od olakšanja kao da joj je nož uklonjen iz uma.Page 118



1. Kob poglavara kletnikaProthal kleknu pokraj nje i obgrli je utočištem svojih ruku, čekajući bez reči da joj se vrati

samokontrola. Trebalo je da prođe jedan trenutak da potisne plakanje. Onda se sabra i povika: "Bežite!Morate bežati! Ovo je zaseda! Zarobljeni ste!"

Ali njeno upozorenje stiglo je prekasno. U istom trenutku, Tuvor se trčećim korakom vrati sastražarskog mesta, a sledio ga je gotovo istovremeno i drugi krvni gardista. "Pripremite se za napad", reče

međnik glatko. "Opkoljeni smo. Ranihini su odsečeni i nisu mogli da nas upozore. Doći će do bitke. Jedva daimamo vremena da se pripremimo."Kovenant nije mogao da shvati neposrednost onoga što je čuo. Prothal dreknu naređenja; logor

poče da se raščišćava. Ratnici i krvni gardisti skočiše u još prazne šančeve, posakrivaše se u šupljoj osnovicidrveta. "Ostavite konje", naredi Tuvor. "Ranihini će se probiti da ih zaštite ukoliko je to moguće." Prothal poveriLauru i dete Penosledu, koji ih ostavi same u grobnici i pokri ih gvozdenom pločom. Onda Prothal i Mhoramuskočiše u najjužniji šanac. Ali Kovenant je i dalje stajao gde se zatekao. Smeteno je gledao Birinaira kakosvodi logorsku vatru na najobičnije ugarke, a onda se smešta uz spaljeno deblo drveta. Kovenantu je bilopotrebno vreme da shvati šta je učinjeno Lauri. Njene muke su ga ošamutile.

Najpre joj je dato znanje koje je moglo spasti poglavare - a onda je onemogućena da prenese toznanje. A njeni napori da ih upozori samo su doprineli neuspehu, jer su naveli poglavare da pokušaju da jerazumeju umesto da odjašu. Pa ipak, to što joj je učinjeno bilo je bespotrebno, suvišno; klopka bi uspela i beztoga. U svakoj pojedinosti njene bede, Kovenant je mogao da čuje Kletnikov smeh.

Banorov dodir po ramenu ga trže. Krvni gardista reče tako ravnim glasom kao da govori koje jedoba dana: "Dođi, prapoglavaru. Moraš se zakloniti. Neophodno je da to učiniš."

Neophodno? Nemo, Kovenant poče da urla: Znaš l i šta joj je učinio?

Ali kada se okrenuo, video je Variola i Tamarantu kako i dalje leže kraj poslednjih ugaraka vatre, aštitila su ih samo dvojica krvnih gardista. Šta - zinuo je. Izginuće!

Istovremeno, drugi deo njegovog mozga bio je uporan: On i meni čini istu stvar. Potpuno istu stvar.Okrenuvši se ka Banoru, on zagrokta: "Ne diraj me. Vatru mu paklenu i krvavo prokletstvo. Zar nikada nećešnaučiti?"

Bez oklevanja, Banor podiže Kovenanta, okrenu ga i baci u šanac. Tamo jedva da je bilo mesta zanjega; Penosled je popunjavao ostatak groba, čučeći da mu ne bi virila glava. Ali i Banor se ugura u raku zaKovenantom i smesti se sa rukama preko svog štićenika.

Onda se tišina puna bola i drhtaja straha spusti na logor. Najzad svest da je došlo do napada dopredo Kovenanta. Srce mu poskoči; znoj stade da mu se sliva sa čela; nervi su mu pištali kao da su razgolićeni.Siva mučnina koja poče da mu ispunjava vrat poput blata gotovo ga natera da povrati. Pokušao je da jeproguta, ali nije mogao. Ne! - zadahta u sebi. Ne tako. Neću!

Potpuno isto, tačno ono što se desilo sa Laurom.Gladni vrisak procepi vazduh. Za njime dođe bat koraka prilaska. Kovenant rizikova da proviri preko

ruba rake i vide da je čistina okružena crnim obličjima sa vrelim očima od lave. Kretala su se polako,dopuštajući ulogorenim prilikama mogućnost da okuse sopstveni kraj. A teško mašući krilima u vazduhuneposredno iza linije koja im se približavala lebdelo je mračno obličje neke zveri.

Kovenant se trže. U strahu, posmatrao je napad poput prognanika, iz dalj ine.Kako su jamnici i pragrdani obrazovali prsten oko čistine - usredsređujući napad na bespomoćno

logorište - njihov zid se zgušnjavao, svakim korakom smanjivao mogućnost da se družina probije kroz njihoveredove. Njihov prilazak lagano je postajao sve glasniji; gazili su tlom kao da pokušavaju da zdrobe travu. A tihivetar žamora polako postade čujan - blago režanje, siktanje kroz stegnute zube, krkl janje, veselo, slinavoroktanje - duvao je nad grobovima poput izdisaja popunjenog ostacima unakaženih života. Jamnici su dahtali

poput ludaka mučenjem navedenih na zaljubljenost u ubijanje; nosna čula pragrdana vlažno su siktala. A izaostalih zvukova, užasan u svojoj utišanosti, dopirao je lepet grifonovih krila, dobujući posmrtni marš.

Sapeti konji počeše da njište. Oštri užas zvuka diže Kovenanta na noge i on ostade da gledadovoljno dugo da vidi kako mustanzi nisu povređeni. Sve uži prsten razdvojio se da ih obiđe, a dva jamnikaizdvojiše se iz napada na ih razuzda, odvede. Konji su se histerično borilim, ali snaga jamnika ih je nadvladala.

Onda se napadači nađoše na manje od stotinu stopa od grobnica. Kovenant se sagnu što je nižemogao. Jedva se usuđivao da diše. Čitava družina bila je bespomoćna po rakama.

Sledećeg trenutka, zaori se urlik napadača. Nekoliko jamnika povika: "Samo pet?""Svi ti konji?""Prevareni!"U besu zbog malobrojnosti žrtvi, gotovo trećina njih odvojila se iz redova i navalila na logorsku vatru.U trenutku družina smože priliku.Ranihini zanjištaše. Njihov zajednički zod uzdrhta u vazduhu poput orenja truba. Skupa su grmeli sa

istoka prema zarobljenim konjima.Birinair iskorači iza rascepljenog drveta. Sa punim zamahom štapa i povikom udario je upaljenoPage 119



1. Kob poglavara kletnikadrvo. Stablo se rasprsnu plamenom, baci zaslepljujuću svetlost na napadače.

Prothal i Mhoram iskočiše zajedno iz najjužnijeg šanca. Žezla su im blistala plavim poglavarskimognjem. Vičući, "Melenkurion!" usmerili su moć protiv stvorenja. Najbliži jamnici i pragrdani u strahu ustuknušepred plamenovima.

Ratnici i krvni gardisti poiskakaše iza drveća, pojuriše iz šupljine drveta.

A iza njih se pojavi ogromno obličje Srdodolje Penosleda i povika tajanstveni ratni poklič džinova.Uz urlike bola i besa, vatru, brze udarce i sudar oružja, bitka otpoče.Družina je bila brojčano nadmašena u odnosu deset na jednog.Bacajući pogled sa prizora na prizor, Kovenant stade da prati početak okršaja. Krvni gardisti se

smesta razdvojiše, dvojica da brane svakog poglavara, dok je jedan stajao pokraj Buirinaira, a drugi, Banor,štitio šanac u kome je stajao Kovenant. Ratnici brzo obrazovaše grupe od po petoro. Čuvajući leđa jednidrugima; upinjali su se da proseku put kroz redove neprijatelja i da se ponovo izdvoje. Mhoram je napadao pobojnom polju, pokušavajući da otkrije zapovednike ili meštre znanstva neprijatelja. Prothal je stajao u središtubitke da pruži družini uporišnu tačku. Vikao je upozorenja i naredbe oko sebe.

Ali Penosled se borio sam. Razgoropadio se usred napada poput ludaka, udarao pesnicama,šutirao, bacao sve što mu je bilo na domašaju. Njegov ratni poklič pretvorio se u dugi, prodorni vrisak besa;dugi koraci su ga neprekidno držali tamo gde je bitka najgušća. Najpre je delovao dovoljno moćno da savladačitav napad sasvim sam. Ali uskoro se osetila silna snaga jamnika. Skakali su na njega u gomilama; četvoricaili petorica bili su u stanju da ga obore. On bi se podigao u trenutku, bacao tela oko sebe poput lutaka. Ali biloe jasno da bi bio izgubljen ako bi ga dovoljno jamnika skupa napalo.

Variol i Tamaranta nisu bili u ništa manjoj opasnosti. Ležali su nepokretno pod napadom, a četirikrvna gardista neverovatno su se upinjala da ih zaštite. Neki napadači okušaše strele; krvni gardisti su ihodbijali nadlanicama. Usledila su koplja, a potom jamnici napadoše mačevima i buzdovanima. Bez oružja ibez ikakve pomoći, krvni gardisti su uzvraćali brzinom, ravnotežom, veštinom, savršeno odmerenim udarcimaruku i nogu. Činili su se nemoguće uspešni. Uskoro je mali prsten mrtvih i onesvešćenih jamnika okružio dvojepoglavara. Ali poput Penosleda bili su ranjivi, morali bi da budu ranjivi na usredsređeni napad.

Na Prothalovu naredbu, jedna grupa ratnika pođe da pomogne četvorici krvnih gardista.Kovenant okrete pogled.Zateče Mhorama kako se upustio u čudno nadmetanje protiv trideset ili četrdeset pragrdana. Svi

pragrdani u napadu - bilo ih je malo u odnosu na jamnike - obrazovali su napadački klin iza svog najvišegpripadnika, meštra znanstva - klin koji im je omogućavao da usredsrede celokupnu moć u predvodnika.Meštar znanstva vitlao je sabljom sa ognjenim sečivom, a Mhoram mu je suprotstavljao plameno žezlo. Odsudara sila vrcale su vrele iskre koje su zasenjivale i pržile vazduh.

Onda nalet bitke pođe prema Kovenantovom šancu. Prilike stadoše da skaču na njega. Banor seborio poput derviša da ga odbrani od kopalja. Trenutak kasnije, jedna ratnica priteče mu u pomoć. Bila je toDrvograđanka koja je dodeljena Kovenantu. Ona i Banor grozničavo su se borili da ga održe na životu.

Skupio je ruke na grudima kao da želi da zaštiti prsten. Prsti mu nesvesnio dohvatiše metal.Kroz tamno sevanje nogu nazreo je Prothala, video je da je vrhovni poglavar pod napadom.

Koristeći usijano žezlo poput koplja, nosio se sa grifonom. Krila zveri gotovo su ga obarala sa nogu, ali je ondržao položaj i zarivao plavi oganj naviše. Ali na grifonu je jahao još jedan pragrdanski meštar znanstva.Stvorenje je koristilo crni buzdovan da zaustavi udare vrhovnog poglavara.

Dok je Kovenant gledao, bezizlaznost borbe je rasla. Prilike su padale, dizale se i ponovo padale.Krv je prskala po njemu. Preko čistine, Penosled se diže na noge ispod horde jamnika, ali je trenutak potomponovo bio preplavljen. Prothal je pao na jedno koleno pod udruženom silom napadača. Klin pragrdananeprekidno je potiskivao Mhorama unazad; dvojica krvnih gardista koji su bili sa njim davali su sve od sebe da

mu zaštite leđa.Kovenant je imao utisak da mu je grlo ispunjeno peskom.Dvoje ratnika već su pali među jamnike oko Variola i tamarante. U jednom trenutku, jednog krvnog

gardistu zateče, sa Tamarantom za leđima, napad tri jamnika sa kopljima. Krvni gardista prebi prvo kopljeudarcem ruke i skoči visoko iznad drugog da šutne njegovog nosioca u lice. Ali čak i njegova ogromna brzinanije bila dovoljna. Treći jamnik zakači ga po ruci. Smesta zamahnuvši, prvi zgrabi dugačkim prstima članakkrvnog gardiste. Njih dvojica rastegnuše zarobljenika između sebe, a njihov drug zamahnu kopljem u trbuhprotivnika.

Kovenant je gledao, ukočen od bespomoćnosti, kako se krvni gardista napeo protiv jamnika,privukao dovoljno blizu jednog drugog da se izmigolji sa puta koplja. Njegov vrh zakači mu leđa. On pade natlo i otkotrlja se. Ali srednji jamnik potkači ga udarom noge tako silovitim da ga odbaci od Tamarante.

Kriknuvši slavobitno, jamnik se baci napred sa kopljem visoko podignutim u obe ruke da probodeležeću poglavarku.

Tamaranta!Opasnost u kojoj se našla prevaziđe Kovenantov strah. Ne razmišljajući, vinuo se iz bezbednostiPage 120



1. Kob poglavara kletnikašanca i pojurio prema njoj. Bila je tako stara i krhka da nije mogao da se uzdrži.

Drvograđanka kriknu: "Dole!" Njegovo naglo pomaljanje iznad tla skrenulo joj je pažnju, dalonjenom protivniku metu. Kao ishod toga, propustila je da uzvrati udarac, i mač joj raspori bok. Ali Kovenant jenije video. Već je trčao prema Tamaranti - i već je previše kasnio.

Jamnik suknu kopljem naniže.

U poslednjem trenutku krvni gardista spase Tamarantu skočivši preko nje i zaustavivši kopljesopstvenim leđima.Kovenant se baci na jamnika i pokuša da ga probode kamenim nožem. Nož se iskrivi u njegovoj

troprstoj šaci; samo je uspeo da ogrebe lopaticu stvorenja.Nož ispade iz njegovih iskrivljenih prstiju.Jamnik se okrete i obori ga na zemlju jednim zamahom. Udarac ga je ošamutio na trenutak, ali ga

Banor spase tako što je napao stvorenje. Jamnik se suprotstavio kao da je uzdignut, nadahnut, uspehomprotiv mrtvog krvnog gardista. Otresao se Banorovih udaraca, uhvatio ga u dugačke, snažne ruke i počeo daga steže. Banor je udarao jamnika po ušima i očima, ali je pomahnitalo stvorenje samo pojačavalo stisak.

Nedozreli bes stade da ključa u Kovenantovim ušima. I dalje napola ošamućen, zateturao se premaukočenom obličju Tamarante i dograbio žezlo koje je ležalo kraj nje. Nije se ni pokrenula, a on je nije pitao zaodobrenje. Okrećući se, zavitlao je žezlom divlje oko glave i spustio ga punom snagom na potiljak jamnikoveglave.

Bela i crvena sila blesnuše u nemoj eksploziji. Jamnik u trenutku pade mrtav.Plamen na trenutak zaslepi Kovenanta, ali je prepoznao mučni crveni odsjaj bleska. Kada mu se oči

razbistriše, zinuo je na svoje šake, na prsten. Nije mogao da se seti kada ga je izvadio ispod prijanjka nagrudima. Ali stajao mu je na domalom prstu i crvenkasto pulsirao pod uticajem Meseca skrivenog oblacima.

Drugi jamnik nasrnu iz bitke prema njemu. Nagonski je izmahnuo žezlom prema stvorenju. Ovaj sesruši u blistavom blesku koji je bio u potpunosti grimizan.

Pred tim prizorom, njegov stari bes silovito provali. Um mu se isprazni pred nasiljem. Urlajući:"Kletniče!" kao da je Opaki pred njim, navalio je u najgušći okršaj. Vitlajući oko sebe poput ludaka, oborio jeoš jednog jamnika, pa još jednog, pa još jednog. Ali nije pazio kuda ide. Posle trećeg udarca upao je u šanac.Onda je zadugo ležao u grobnici poput mrtvaca.

Nad njim, bitka je grozničavo plamtela. Nije mogao da proceni koliko je napadača pobijeno ilionesposobljeno. Ali došlo je do izvesnog preokreta; družina je promenila taktiku. Prothal je utekao od grifonada priskoči u pomoć Penosledu. A kada se džin ponovo digao na noge, on se okrete, dok se sa njega slivalakrv, da se bori protiv grifona, dok se Prothal udružio sa Mhoramom protiv pragrdana. Banor se držao nadKovenantom; ali Kvan je okupio preživele iz eovoda da stanu oko Variola i Tamarante.

Trenutak kasnije, Ranihini ispustiše prodorni povik. Oslobodivši konje, bacili su se u bitku. A dok sunjihova kopita i zubi drobili jamnike, Prothal i Mhoram su skupa mahali plamtećim žezlima da zaustave udarcemeštra znanstva. Njegova vrela sablja raspršta se u parčad lave, a povratni udar sile obori samog pragrdana.U trenutku, stvorenja pregrupisaše klin da nađu novog predvodnika. Ali najjači je pao i oni stadoše daodstupaju.

Na drugoj strani bitke, Penosled je iznenadio grifona. Zver je napadala ratnike oko Variola iTamarante. Sa urlikom, Penosled skoči u vazduh i obuhvati rukama telo grifona u samrtni zagrljaj. Njegovatežina obori ga na tlo; borili su se i kotrl jali po travi klizavoj od krvi. Pragrdan koji je jahao bio je zbačen, a Kvanmu odrubi glavu pre nego što je stigao da digne buzdovan.

Grifon užasno kriknu od besa i bola, pokušavši da se izvije u Penosledovom stisku i da ga dohvatikandžama i zubima. Ali ovaj ga je stezao svom silinom, ćutke se napevši pred njegovim bacakanjem i upinjućise da ga ubije pre nego što mu protivnik bude u stanju da se okrene i da ga razdere.

Najvećim delom je uspeo. Mahnito se napregao i pojačao stisak, začuvši ubrzo kako su se kostibučno oglasile u vratu stvorenja. Grifon siknu poslednji urlik i omlitavi. Jedan trenutak, Penosled je počivaopokraj njegovog tela, hrapavo dahćući. Onda se usteturao na noge. Čelo mu je bilo rascepljeno kandžom svedo kosti.

Ali nije se zaustavio. Brišući krv iz očiju, pojurio je i bacio se punom dužinom na zbijeni klinpragrdana. Njihova formacija sruši se pod udarcem.

Pragrdani smesta odabraše da beže. Pre nego što je Penosled mogao da se uspne na noge,razbežali su se, nestali u tami.

Njihov poraz kao da je zaustavio ludu hrabrost jamnika. Nespretna stvorenja više nisu bila u stanjuda se suprotstavljaju ognju poglavara. Panika se raširi među njima pred sevanjem iz uglačanih žezla;bleskovima je palila ognjila straha u njihovim srcima.

Krik neuspeha zaori se napadom. Jamnici počeše da beže.Uz očajne urlike, raštrkaše se na sve strane od usplamtelog drveta. Trčali su uz groteskne trzaje

čvornovatih zglobova, ali nj ihova snaga i snaga udova davali su im brzinu. Posle nekoliko trenutaka i poslednjimeđu njima pobegao je sa čistine.Page 121



1. Kob poglavara kletnikaPenosled pojuri za njima. Urlajući kletve džinova, gonio je begunce kao da sve namerava da ih

pogazi. Brzo je nestao u tami i uskoro se više nije mogao čuti. Ali s vremena na vreme iz noći je dopiraoslabašni krik kada bi stigao nekog jamnika u bekstvu.

Tuvor upita Prothala da li da se neki krvni gardista pridruži Penosledu, ali vrhovni poglavar zavrteglavom. "Dosta smo učinili", zadahtao je. "Seti se zaveta mira."

U iscrpljenosti i olakšanju, družina je neko vreme stajala u tišini koju je podvlačilo teško disanjenjenih pripadnika i ječanje onesposobljenih jamnika. Niko se nije ni pokrenuo; u Kovenantovim ušima, ta tišinae zvučala poput molitve. Nesigurno se izvukao iz šanca. Obazrevši se staklastim pogledom, odmerio je cenubitke.

Jamnici su bili prostrti oko logora u zgrčenim gomilama - nj ih blizu stotinu, mrtvih, umirućih ionesvešćenih - a krv im je ležala svuda poput samrtne rose. Bilo je deset mrtvih pragrdana. Pet ratnika nećeviše jahati sa eovodom, a nijedan od Kvanovih podređenih nije izbegao povredi. Ali od krvnih gardista pao jesamo jedan.

Sa ječanjem koje mu je protivurečilo, vrhovni poglavar Prothal reče: "Imali smo sreće.""Sreće?" ponovi Kovenant poput odjeka u zbunjenoj neverici."Imali smo sreće." Naglasak gneva pojačavao je reumatično čegrtanje Prothalovog glasa. "Zamisli

da smo svi izginuli. Zamisli ovakav napad tokom punog Meseca. Seti se da Drul, dok su mu misli okrenuteovamo, ne povećava odbranu pod Planinom Groma. Platili smo..." Glas mu se zagrcnuo na trenutak, "...platilismo tek malo za svoje živote i za nadu."

Kovenant ništa nije odvratio jedan trenutak. Od prizora nasilja vrtelo mu se u glavi. Svi Drvograđanibili su mrtvi - jamnici - pragrdani - ratnica koja je odabrala da se stara za njega. Nije joj čak ni saznao ime.Penosled je poubijao... on sam je poubijao pet... pet...

Drhtao je, ali je morao da govori, morao je da odbrani sebe. Osećao je mučninu od užasa."Penosled je bio u pravu", hrapavo je zaškripao. "Ovo je Kletnikovo delo."Činilo se da ga niko ne čuje. Krvni gardisti otišli su do Ranihina i doveli ata palog druga blizu vatre.

Digavši čoveka blago, posadili su ga na Ranihinova leđa i vezali ga na mesto konopcem od prijanjka. Ondamu skupa uputiše nemi pozdrav i Ranihin odgalopira, noseći mrtvog jahača prema Zapadnik-planinama iČuvarevom procepu - kući.

"Kletnik je isplanirao čitavu stvar."Dok je Ranihin nestajao u noći, neki krvni gardisti stali su da leče povrede atova, dok su se drugi

vratili na stražarsku dužnost,U međuvremenu, ratnici počeše da se kreću među jamnicima, živi među mrtvima. Sve one koji nisu

bili smrtno ranjeni digli su na noge i proterali iz logora. Ostale su nagomilali na severnoj strani drveta zalomaču.

"To znači dve stvari." Kovenant se upinjao da nadvlada drhtaje glasa. "Reč je o istom onom što radii meni. Posredi je nauk - kao što se desilo Lauri. Kletnik nam govori šta radi zato što je siguran da nam znanjeneće pomoći. Želi da iz nas izmuze sve očajanje za koje smo kadri."

Uz pomoć ratnika, Prothal pusti Lauru i Pietena iz njihove grobnice. Laura je delovala iscrpljeno dokrajnjih granica; samo što se nije srušila na zemlju. Ali mali Pieten pređe rukama preko okrvavljene trave, aonda poliza prste.

Kovenant se okrete ječeći. "Druga stvar je da Kletnik zaista želi da navalimo na Drula. Da izginemoili ne. Prevarom je naveo Drula na ovaj napad da ne bi mogao da se pozabavi odbranom. Znači da Kletnik znašta činimo, makar Drul i ne znao."

Činilo se da Prothala uznemiruju povremeni daleki krici, ali ih Mhoram nije primećivao. Dok se

ostatak družine posvetio svojim zadacima, poglavar je prišao i klekao pokraj Variola i Tamarante. Nagao senad roditelje, a pod odorom umrljanom crvenilom telo mu je bilo kruto.

"Kažem vam, sve je to deo Kletnikovog plana. Vatru mu paklenu! Zar me ne slušate?"Naglo, Mhoram se diže i okrenu Kovenantu. Kretao se kao da će da drekne kletvu na Kovenanta. Ali

oči su mu krvarile suzama, a glas mu je plakao dok je govorio: "Mrtvi su. Variol i Tamaranta, moji roditelji -moji otac i majka, telo i duša."

Kovenant vide boju smrti na njihovoj staroj koži."Ne može biti!" kriknu jedan ratnik. "Video sam. Nijedno oružje nije ih dodirnulo. Čuvali su ih krvni

gardisti."Prothal požuri da pregleda dvoje poglavara. Dodirnuo im je srca i glave, onda se pognu i uzdahnu:

"Pa ipak."I Variol i Tamaranta su se smešili.Ratnici prekinuše ono što su radili; ćutke, eovod odloži u stranu sopstveni umor i bol stade

naklonivši se u znak poštovanja pred Mhoramom i njegovim mrtvima. Pognuvši se, Mhoram diže Variola iTamarantu u ruke. Krhke kosti bile su im lake u njegovom zagrljaju, kao da su izgubili težinu smrtnog života.Page 122



1. Kob poglavara kletnikaNa njegovim obrazima suze su narandžasto svetlucale, ali su mu ramena bila mirna, nepotresena jecajima,da bi držao roditelje.

Kovenantov um bio je zasenjen oblacima. Lutao je po magli, a reči kao da mu je oteo vetar. "Hoćeteda kažete da smo... da sam... da smo...? Za dva leša?"

Mhoram nije pokazao nikakav znak da je čuo. Ali mrštenje poput grča prođe Prothalovim licem, a

Kvan smesta kroči do Nevernika, dograbi ga za lakat i prošapta mu u uvo: "Ako ponovo progovoriš, slomiću tiruku.""Ne diraj me", uzvrati Kovenant. Ali glas mu je bio bez ikakve jačine. Predao se, kovitlajući se u

izgubljenoj magli.Oko njega, družina zauze obredno držanje. Ostavivši žezlo jednom ratniku, vrhovni poglavar Prothal

uze žezla mrtvih poglavara i diže ih u ruke poput ponuda. A Mhoram se okrete prema blistavom sjaju drveta saVariolom i Tamarantom uspravnim u njegovom zagrljaju. Tišina je bolno titrala. Posle dugog trenutka, on počeda peva. Njegova gruba pesma zvučala je poput reke, a on je pevao jedva nešto glasnije od toka vode međutihim obalama.

Smrt žanje lepotu sveta,prikuplja staru letinu da požuri novu.Miruj, srce:zadrži mir.Rast je bolji od raspadanja:Čujem sečivo koje razdvaja život od života.Miruj, miru:zadrži srce.Smrt prolazi,stvara prostor za život i vreme za život.Mrzi umiranje i ubijanje, ne smrt.Miruj, srce:ne raspravljaj se.Zadrži mir i boli budi mirno.

Kada je završio, ramena mu uzdrhtaše kao da nisu sposobna da održe teret, a da bar jednom neispuste jecaj za mrtve. "Ah, Tvorče!" viknu on očajnim glasom. "Kako da im odam poštovanje? U srce sampogođen i guta me posao koji moram počiniti. Ti im moraš odati poštovanje - jer oni su poštovali tebe."

Na rubu svetlosti vatre, Ranihin Hinaril ispusti njisku poput bolnog krika. Velika kobila se prope izamaha po vazduhu prednjim nogama, a onda se okrete i odgalopira prema istoku.

Onda Mhoram ponovo promrmlja:

Miruj, srce:ne raspravljaj se.Zadrži mir i boli budi postojano.

Blago, položio je Variola na travu i digao Tamarantu obema rukama. Uzviknuvši hrapavo: "Živela!" -stavio ju je u procep plamtećeg drveta. A pre nego što su plamenovi stigli da zacrne njenu kožu izjedenu

starošću, digao je Variola i posadio ga pokraj nje, ponovo uskliknuvši: "Živeo!" Njihov zajednički osmeh mogaose videti na trenutak pre nego što ga je plam zaklonio. I tako su skupa ležali u uništenju.

Već mrtvi, zaječa Kovenant. Onaj krvni gardista je poginuo zbog njih. Oh, Mhorame! Zbunjen, nijeumeo da razlikuje bol i bes.

Sada suvih očiju, Mhoram se okrenu družini, a pogled mu se činio usredsređen na Kovenanta."Prijatelji moji, neka vam je mirno srce", reče utešno. "Zadržite mir umesto bola. Variol i Tamaranta okončalisu živote. Ko bi to mogao da im porekne? Znali su vreme svoje smrti. Očitali su kraj života u pepelu VitogDrvograda i bilo im je milo što nam mogu poslužiti poslednjim snom. Odabrali su da privuku napad na sebe dabismo mi mogli živeti. Ko sme da kaže da izazov sa kojim su se suočili nije silan? Setite se zaveta i zadržitemir."

Skupa čitav eovod napravi gest otvaranja srca u znak oproštaja, širom razmaknutih ruku kao da seotkriva mrtvima. Onda Kvan povika: "Živeli!" - i povede ratnike nazad na posao gomilanja jamnika isahranjivanja Drvograđana.

Pošto je eovod otišao, vrhovni poglavar Prothal reče Mhoramu: "Žezlo poglavara Variola. Sa oca nasina. Uzmi ga. Ukoliko preživimo pohod i dostignemo vreme mira, ovladaj njime. Beše to žezlo vrhovnogPage 123



1. Kob poglavara kletnikapoglavara."

Mhoram ga primi, naklonivši se.Prothal zastade na trenutak, neodlučan, a onda se okrete Kovenantu. "Upotrebio si žezlo

poglavarke Tamarante. Upotrebi ga ponovo. Otkrićeš da će ti više pomoći da iskoristiš prsten nego tvoj štapžezlonoše. Lillianrilli delaju na drugačije načine od poglavara, a ti si prapoglavar, Tomase Kovenante."

Setivši se crvenog bleska koji je besneo sa tog drveta da bi ubijao i ubijao, Kovenant reče: "Spaliga."Dah opasnosti steže Mhoramov pogled. Ali Prothal blago sleže ramenima, odnese žezlo

poglavarke Tamarante do vatre i postavi ga u procep drveta.Jedan trenutak, metalni krajevi žezla blistali su kao da su napravljeni od bakarne patine. Onda

Mhoram povika: "Pazite na drvo!" Brzo, družina se odmaknu od plamtećih stubova.Žezlo oštro prasnu kao da se kidaju nekakve veze. Plavi plamen briznu u procepu, a rascepljeno

drvo sruči se na tle u parčićima, raspadajući se kao da mu je srce konačno ubijeno. Hrpa drveta mahnito jeplamtela.

Iz daljine, Kovenant začu Birinaira kako frkće: "Nevernikovo maslo", kao da je to kletva.Ne diraj me, promrmlja on u sebi.Plašio se da razmišlja. Oko njega, tama je lepetala poput kragujevih krila sazdanih od ponoći. Užasi

mu pripretiše; osećao je da ga progone zlodusi. Nije mogao da podnese okrvavljenost prstena, nije mogao dapodnese to u šta se pretvorio. Tražio je nešto oko sebe kao da želi da se potuče.

Neočekivano, Srdosolja Penosled se vrati.Isteturao je iz noći poput otelotvorenog masakra - ikona pogubljenja. Svuda je bio zamazan krvlju, a

dobar deo toga bila je njegova sopstvena. Rana na čelu prekrivala mu je lice mračnim, vlažnim odsjajem, akroz tu mrlju njegove uvučene oči delovale su zasićeno i jadno. Krpice mesa jamnika još su mu visile saprstiju.

Pieten pokaza na džina i iskrivi lice u osmeh koji mu otkri zube. Laura ga smesta dohvati za ruku ipovuče prema ležaju koji su im spremili ratnici.

Prothal i Mhoram brižno pođoše prema džinu, ali on se progura pokraj nj ih prema vatri. Kleknuo jepored plamena kao da je njegovoj duši potrebno da se zgreje, a kada se spustio na kolena ječanje mu jezvučalo poput stene koja se cepa nadvoje.

Kovenant uluči priliku i primače se džinu. Penosledovo izražavanje bola dovelo je njegov smeteni,besni jad do tačke kada ga je morao izraziti rečima. On lično pobio je pet jamnika, pet...! Prsten mu je bio punkrvi. "Pa", zarežao je, "to mora da je bilo zabavno. Nadam se da si uživao."

Sa druge strane logora, Kvan preteći zasikta. Prothal priđe Kovenantu i blago reče: "Nemoj gamučiti. Molim te. To je kaamora, vatra žalosti. Zar noćas nije bilo dovoljno bola?"

Ubio sam pet jamnika! - kriknu Kovenant u sebi u osujećenom besu. Ali Penosled progovori kao da ga je začarala vatra i da ne može da ih čuje. Glas mu je imao oštar

prizvuk; klekao je pred vatru u položaju žalosti."Ah, braćo i sestre, jeste li me videli? Jeste li videli, narode moj? Došli smo do ovoga. Džinovi,

nisam sam. Osećam vas u sebi, vašu volju u svojoj. Ne biste se poneli drugačije - ne biste osetili drugo doonoga što sam ja osetio, ne bi vas boleo drugi bol nego mene. Ovo je posledica. Kamena mu i mora! Sve nase manje. Izgubljeni Dom i slabo seme učinili su nas sitnijim nego što smo bili. Ostajemo li verni, čak i sada?

Ah, verni? Narode moj, narode moj, a ako postojanost vodi do ovoga? Pogledajte me! Mislite li da mi se trebadiviti? Zaudaram na mržnju i bespotrebno ubijanje." Ledeni vetar dunu kroz njegove reči. Zabacivši glavu,počeo je tihi napev.

Njegova tužbalica se nastavljala sve dok Kovenant ne oseti da je doveden na rub vrištanja. Želeo je

da zagrli ili da šutne džina samo da bi ga naterao da prekine. Prsti su ga svrbeli sve većom mahnitošću.Prekini! - ječao je u sebi. Ne mogu to da podnesem.

Trenutak kasnije, Penosled sagnu glavu i zaćuta. Dugo je ostao nepokretan, kao da se priprema.Onda silovito upita: "Ko je izgubljen?"

"Vrlo malo ljudi", odgovori Prothal. "Imali smo sreće. Tvoja hrabrost dobro nas je poslužila.""Ko?" zaječa Penosled bolno.Sa uzdahom, Prothal imenova pet ratnika, krvnog gardistu, Variola i Tamarantu."Kamena mu i mora!" kriknu džin. Uz grč ramena, gurnuo je ruke u vatru.Ratnici zinuše; Prothal se sav ukoči kraj Kovenanta. Ali bila je to džinova kaamora i niko se nije

usuđivao da se umeša.Penosledovo lice se iskrivilo u agoniji, ali se držao mirno. Oči kao da su mu nabrekle u dupljama; pa

ipak je držao ruke u vatri kao da plamen može da zaleči, ili bar zapeče krv na njima, da spali, ako već ne da

ublaži mrlju protraćenih života. Ali bol mu se ocrtavao na čelu. Žestoko, srčano bilo usled bolova je probilokrastu na njegovoj rani; nova krv kapala mu je oko očiju i niz obraze u bradu.Page 124



1. Kob poglavara kletnikaDahćući, vatru mu paklenu, vatru mu paklenu! Kovenant se progura od Prothala. Ukočeno je prišao

blizu džinu koji je klečao. Uz žestoki napor od koga je zvučao otrovno, iako mu to nije bila namera, rekao je:"Sada neko stvarno treba da ti se smeje." Njegova isturena glava jedva da je bila u visini džinovog ramena.

Jedan trenutak, Penosled nije davao nikakav znak da je čuo. Ali onda mu se ramena opustiše. Salaganim naporom, gotovo kao da okleva da prekine sa mučenjem samog sebe, izvukao je ruke. Bile su

nepovređene - iz nekog razloga, meso mu je bilo neosetljivo na plamen - ali krv je nestala sa njih; delovale sučisto kao da su dobro istrljane oproštajem.Prsti su mu još bili ukočeni od bola i on ih bolno savi pre nego što je okrenuo okrvavljeno lice

Kovenantu. Kao da mu upućuje osudu, sreo je Nevernikov napeti pogled i upitao: "Zar ti ništa ne osećaš?""Osećam?" zaječa Kovenant. "Ja sam gubavac.""Čak ni za malog Pietena? Za dete?"Njegova optužba natera Kovenanta da poželi da ga obgrli rukama, da prihvati njegovo strašno

saosećanje kao neku vrstu odgovora na svoju nedoumicu. Ali znao je da to nije dovoljno, znao je u najdubljojsrži gubavosti da to nije moglo biti dosta. "I mi smo ubijali njih", zakreketa on. "Ja sam ubijao - nisam ništadrugačiji od njih."

Naglo se okrenuo, otišao u tamu da sakrije stid. Bojno polje bilo je valjano i odgovarajuće mesto zanjega; nozdrve su mu bile neosetljive na zadah smrti. Posle izvesnog vremena, zateturao se, zatim je legaomeđu mrtve, na krv okruženu rakama i pogrebnim lomačama.

Deca! On je bio razlog njihove vriske i agonije. Kletnik je napao Drvograd zbog njegovog prstena odbelog zlata. Ne ponovo - neću - glas mu je bio prazan od plakanja.

Više nikada neću ubiti.

18. RAVNICE RA

I pred bojnog polja - i pored oporog dima vatre, mesa i sile - i pored bliskih raka, gde su mrtvi bilisahranjeni poput hrpa spržene agonije, nagomilani umorno u tle poput prikupljenog bola za koji je samozemlja mogla naći neku upotrebu ili oproštaj - i pored sopstvenog unutarnjeg rastrzanog i izgaženog tla -Kovenant je spavao. Tokom onog što je preostalo od noći, ostali preživeli u bici naporno su radili da sahrane ilispale različite mrtve, ali Kovenant je spavao. Nemirna podsvest dizala se unutar njega poput večnonabrajanog VPE i on je proveo počinak prepričavajući u snu taj kruti krug: leva ruka od ramena do zglavka,leva šaka dlan i nadlanica, svaki prst, desna ruka, raskopčaj košulju, grudi, leva noga...

Probudio se da sretne zoru koja je imala sva odličja neudobne grobnice. Drhteći od glave do pete,otkrio je da je sahranjivanje okončano; sve rake bile su popunjene, pokrivene zemljom, i na svakoj je bilaposađena mladica koju je Birinair negde našao. Sada je većina ratnika nespretno ležala na tlu, iscrpljenotragajući u sebi za nekom vrstom snage. Ali Prothal i Mhoram bili su zauzeti kuvanjem obroka, a krvni gardistisu se zaokupili pregledom i pripremanjem konja.

Blesak gađenja prođe Kovenantovim licem - gađenja zbog toga što nije obavio svoj deo posla.Pogledao je svoju odoru; svila je bila kruta i crna od zgrušane krvi. Odgovarajuća odeća za gubavca, pomislioe, prokaženika.

Znao je da je poslednji trenutak za njega da donese odluku. Morao je da odredi gde stoji unemogućoj nedoumici. Oslonjen na štap u zagrobnom svitanju, osećao je da je došao do kraja izbegavanja.Izgubio je sve zaštitne navike, izgubio naviku da sakriva prsten - i prol io je krv. Navukao je usud na VitiDrvograd. Bio je toliko zaokupljen begom od ludila da nije primećivao ludilo prema kome ga je vodio beg.

Morao je da se neprekidno kreće; to je naučio. Ali i kretanje je postavljalo isti neprobojni problem.

Učestvuj i poludi. Ili odbij da učestvuješ i poludi. Morao je da donese odluku, da negde nađe kamen temeljac ida se uhvati za njega. Nije mogao da prihvati Domaju - a nije mogao ni da je porekne. Bio mu je neophodanodgovor. Bez njega, biće zarobljen poput Laure - prisiljen da uz muziku Kletnikove radosti izgubi sebe da biizbegao da izgubi sebe.

Onda Mhoram diže pogled sa mešanja i vide gađenje i nemir na Kovenantovom licu. Blago,poglavar reče: "Šta te muči, prijatelju moj?"

Jedan trenutak, Kovenant je zurio u Mhorama. Poglavar je izgedao kao da je ostario preko noći.Dim i prljavština bitke obeležili su mu lice, naglasili brazde na njegovom čelu poput naglog pogoršanja zamorai raspadanja. Oči su mu izgledale mračne od iscrpljenosti. Ali usne su mu zadržale dobrotu, a njegovi pokreti,iako prekriveni tako pocepanom i okrvavljenom odorom, bili su ravnomerni.

Kovenant se nagonski trže pred tonom kojim je Mhoram rekao prijatelju moj. Nije mogao da dozvolisebi da bude ičiji prijatelj. A uzdržao se i od poriva da upita šta je uzrokovalo da Tamarantin štap postane tako

silovit u njegovim rukama. Plašio se odgovora na to pitanje. Da sakrije lecanje, grubo se okrenuo i otišao dapotraži Penosleda.Page 125



1. Kob poglavara kletnikaDžin je sedeo leđima oslonjen o poslednji uspravni, ugašeni komad Vitog Drvograda. Prljavština i

krv zamračili su mu lice; koža mu je imala boju procepa u srcu drveta. Ali rana na čelu preovlađivala jenjegovim izgledom. Razderano meso visilo mu je preko obrva poput listova bola, a kroz ranu su curile kaplj icesveže krvi, kao da se probijaju iz pukotine njegove lobanje. Desnom rukom obgrlio je veliku mešinu saalem-vinom, a oči su mu sledile Lauru koja je pazila malog Pietena.

Kovenant priđe džinu; ali pre nego što je mogao da progovori, Penosled reče: "Jesi li ih pogledao?Znaš li šta im je učinjeno?"Pitanje podiže crnu jeku u Kovenantovom umu. "Znam za nju.""A Pieten? Mali Pieten? Dete?"Kovenant nespretno sleže ramenima."Razmišljaj, Neverniče!" Glas mu je bio pun uskovitlanih magluština. "Ja sam izgubljen. Ti možeš

da shvatiš."Uz napor, Kovenant odvrati: "Ista stvar. Upravo ono što je učinjeno i nama. I Lauri." Trenutak kasnije

turobno dodade: "I jamnicima." Penosledove oči pobegoše u stranu, a Kovenant nastavi: "Svi ćemo samouništavati - sve ono što želimo da sačuvamo. Suština Kletnikovog metoda. Pieten je poklon za nas - primeronoga šta ćemo učiniti Domaji ako pokušamo da je spasemo. Kletnik ima toliko poverenja. A proročanstvapoput toga se sama ispunjavaju."

Na to, Penosled se zagleda u Kovenanta kao da mu je Nevernik upravo uputio kletvu. Kovenantpokuša da gleda džina u oči, ali neočekivani stid ga natera da obori glavu. Gledao je u travu koju su spalilerazličite sile. Nagorelost trave bila je neobična. Neka mesta nisu delovala toliko neispravno koliko druga -očevidno je poglavarski oganj nanosio manje bitna oštećenja nego moć pragrdana.

Trenutak potom Penosled reče: "Zaboravljaš da postoji razlika između proroka i vidovnjaka.Sagledavanje budućnosti nije proroštvo."

Kovenant nije želeo da razmišlja o tome. Da promeni temu, on upita: "Zašto nisi stavio malo glinevidarke na čelo?"

Ovog puta Penosled skrenu pogled. Kao iz daljine, on reče: "Nije ni malo ostalo." Ruke su mu seotvarale i zatvarale u gestu bespomoćnosti. "Drugi su umirali. I drugima je bila potrebna glina vidarka da spasuruke i noge. I..." glas mu na trenutak zatitra. "I pomislio sam da bi se moglo pomoći malom Pietenu. On jesamo dete", bio je uporan Penosled, digavši pogled sa optužbom koju Kovenant nije mogao da shvati. "Aliedan jamnik je umirao lagano - u takvom bolu." Nova kapljica krvi probi se sa njegovog čela i poče da mu sesliva niz obrvu. "Kamena mu i mora!" zaječa on. "Nisam to mogao da izdržim. Srdočnik Birinair odvojio je zamene nešto gl ine vidarke, uprkos svim ranama koje je trebalo lečiti. Ali ja sam je dao jamniku. Ne Pietenu -amniku. Zbog bola."

Naglo, on zabaci glavu i povuče dug gutljaj alem-vina. Nadlanicom je obrisao krv sa čela.Kovenant je napeto gledao džinovo unakaženo lice. Zbog toga što nije mogao naći drugih reči za

svoje saosećanje, on upita: "Kako su ti ruke?""Moje ruke?" Penosled je na trenutak delovao zbunjeno, ali se onda seti. "Ah, kaamora. Prijatelju

moj, ja sam džin", objasni on. "Obična vatra ne može me povrediti. Ali bol - bol nas podučava mnogimstvarima." Trzaj gađenja prema samom sebi pređe mu preko usana. "Priča se da su džinovi sagrađeni odgranita", promumla on. "Nemoj se brinuti za mene."

Gonjen naglim porivom, Kovenant odvrati: "U delovima sveta sa koga ja dolazim postoje sitnestarice koje sede pokraj puta i čitavog dana kuckaju komade granita malim gvozdenim čekićima. Potrebno jedugo vreme - ali one konačno razbiju velike komade u male."

Penosled nakratko razmisli pre nego što je odvratio: "Da li je to proročanstvo, prapoglavaru?""Ne pitaj me. Ne bih prepoznao proročanstvo ni da padne preko mene."

"Ni ja", reče Penosled. Mračni osmeh diže mu uglove usta.Ubrzo potom, Mhoram sazva družinu na obrok koji su pripremili on i Prothal. Kroz izmaglicu

potisnutog ječanja, ratnici se uspentraše na noge i pođoše prema vatri. Penosled se teturavo uspravi.Kovenant je sledio Lauru i Pietena da bi nešto pojeo.

Prizor i miris hrane iznenada prizvaše u Kovenantu potrebu za odlukom. Bio je prazan, šupalj odgladi, ali kada je posegao da uzme malo hleba, video je kako mu je ruka ukaljana krvlju i pepelom. Ubijao je -hleb mu ispade iz prstiju. Sve je ovo pogrešno, mrmljao je. Jelo je vrsta priznavanja - predavanja fizičkojstvarnosti Domaje. To nije smeo da dozvoli.

Moram da razmislim.Praznina u njemu tištila ga je svojim zahtevima, ali on ih je odbijao. Ispio je gutljaj kladenice da

pročisti grlo, a onda se okrenuo od vatre sa gestom odbijanja. Poglavari i Penosled ga upitno pogledaše, alinisu ništa prozborili.

Bilo mu je neophodno da podvrgne sebe probi, da otkrije odgovor koji će mu povratiti sposobnost da

preživi. Uz grimasu, odlučio je da gladuje sve dok ne otkrije ono što mu je potrebno. Možda će u gladi postatidovoljno razborit da reši osnovne protivurečnosti svoje nedoumice.Page 126



1. Kob poglavara kletnikaSve napušteno oružje raščišćeno je sa čistine i prikupljeno u gomilu. On mu priđe i stade da traži

sve dok nije našao Atiaranin kameni nož. Onda je, gonjen mračnim porivom, prišao konjima da vidi da li jeDura povređena. Kada je shvatio da je nedirnuta, osetio je nejasno olakšanje. Nije želeo da pod bilo kojimokolnostima bude prisiljen da jaše Ranihina.

Ubrzo potom, ratnici dovršiše obrok. Umorno su se pokrenuli da nastave pohod.

Kada je Kovenant pojahao Duru, začuo je krvne gardiste kako oštro zvižde Ranihinima. Poziv kaoda je na trenutak visio u vazduhu. A onda, iz raznih smerova oko čistine, ogromni konji stigoše galopom - grivei repovi vijorili su kao usplamteli, kopita tutnjala u dugim, moćnim koracima u ritmu trka - devet jurišnikaoznačenih zvezdom, brzih i silnih poput životnog bila Domaje. Kovenant je u njihovom ponositom njištanju čuouzbuđenje zbog povratka kući, prema ravnicama Ra.

Ali pripadnici pohoda koji su tog jutra napustili mrtvi Viti Drvograd imali su malo ponosa ili nostalgijeza domom u svom držanju. Kvanov eovod sada je bio manji za šest ratnika, a preživeli su bili ispijeni zamoromi bitkom. Činilo se da nose sopstvene senke na l icima dok su jahali severno prema reci Mithil. Konje bezahača poveli su sa sobom da pruže odmor slabijim atovima. Među njima, Srdosolja Penosled je koračao kaoda na plećima drži teret svih izginulih. U pregibu jedne ruke nosio je Pietena, koji je zaspao čim se Sunceukazalo na istočnom obzorju. Laura je jahala iza poglavara Mhorama, držeći mu se za peševe odore.Izgledala je pogureno i lomno iza njegovog mrgodnog lica i uspravnog držanja, ali je on delio sa njom iznureniizraz, izgled neizražene tuge. Pred njima je išao Prothal, a njegova ramena govorila su istom onomnepokolebivom snagom koju je Atiaran koristila da natera Kovenanta da hoda od Kamendola Mithil sve doreke Opčarnice.

Kovenant se nejasno pitao koliko će još morati da sledi izbor drugih ljudi. Ali ostavio se te misli ipogledao krvne gardiste. Oni su bili jedini pripadnici družine koji nisu izgledali povređeni bitkom. Kratke odorevisile su im, doduše, u dronjcima; bili su prljavi kao i svi ostali; jedan od njih je poginuo, a nekoliko ih je ranjeno.Branili su poglavare, naročito Variola i Tamarantu, sve do granica izdržl jivosti; ali krvni gardisti su bili neumornii neustrašivi, bez ikakve žalosti. Banor je jahao na živahnom Ranihinu bez uzda pokraj Kovenanta i pazio ganepotkupljivim okom.

Konji družine mogli su da idu samo laganim, teturavim hodom, ali čak je i taj slabašni korak doveoahače do gaza na Mithilu pre podneva. Ostavivši atove da se napoje i da pasu, svi osim krvnih gardista zaronilisu u struju. Trljajući se finim peskom sa dna reke, sprali su sa sebe krv, prljavštinu, bol smrti i duge noći uširokoj struji Mithila. Čista koža i oči pojaviše se ispod prljavštine bitke; manje rane koje nisu zalečene glinomvidarkom otvoriše se i prokrvariše dok nisu postale čiste; parčad iscepane odeće otplovi van domašaja. Međuostalima, Kovenant je udarcima izbeleo odoru, istrljao i zgrebao mrlje sa puti kao da pokušava da se otarasidejstva ubijanja. I ispio je velike količine vode da bi utolio bolnu prazninu gladi.

A onda, kada su ratnici bili gotovi, prišli su konjima da uzmu novu odeću iz vreća. Pošto su se obuklii ponovo uzeli oružje, stali su kao stražari dok su se međnik Tuvor i krvna garda kupali.

Krvni gardisti uspeli su da uđu u reku i da iziđu iz nje bez pljuskanja, a prali su se bez šuma. Poslenekoliko trenutaka bili su odeveni u nove odore i nanovo na leđima Ranihina. Ranihini su se osvežili tako što suprešli u Andelejn i valjali se po travi dok su se njihovi jahači kupali. Sada je družina bila spremna za putovanje.Vrhovni poglavar Prothal dade znak i družina pojaha prema istoku južnom obalom reke.

Ostatak dana bio je lak za jahače i njihove konje. Pod kopitima je bila meka trava, sa jedne stranebistra voda, mirišljava životnost u vazduh, a bliski prizor samog Andelejna kao da je pulsirao silovitim sokom.Ljude Domaje isceljivao je već i sam prizor Bregova. Ali dan je bio težak za Kovenanta. Bio je gladan, aživotna suština Andelejna samo ga je još više izgladnjivala.

Klonio je pogled od njega što je bolje mogao, odbijajući taj prizor kao što je odbijao hranu. Njegovomršavo lice bilo je pokriveno krutim linijama, a oči šuplje od odlučnosti. Sledio je dvostruku stazu: njegovo telo

tvrdoglavo je jahalo Duru, držeći položaj u družini; ali umom je lutao po ponorima, a njihova mračna, praznaništavnost ga je vređala.

Neću...Želeo je da preživi.Nisam...S vremena na vreme, aliantha je počivala na samom njegovom putu poput ličnog poziva Domaje,

ali on nije popuštao zavođenju.Kovenante, mislio je. Tomase Kovenante. Gubavče, nečisti prokažena. Kada ga drhtaj gladi natera

da se pokoleba, setio se Drulovog okrvavljenog stiska na prstenu i njegova odlučnost se učvrsti.

S vremena na vreme, Laura ga je gledala sa smrću Vitog Drvograda u očima, ali se on samo čvršćeobuzdavao i jahao dalje.

Više nikada neću ubijati.

Morao je da dobije nekakav odgovor.Te noći, otkrio je da je promena preplavila njegov prsten. Sada su svi dokazi da se suprotstavljaPage 127



1. Kob poglavara kletnikacrvenoj navali potpuno nestali. Burma mu je plamtela potpuno grimiznim sjajem pod vladavinom Meseca,plamtela mu je hladno na ruci kao u pohlepnom odgovoru na Drulovu moć. Sledećeg jutra, počeo je jahanjeza taj dan kao čovek rastrzan između suprotnih polova ludila.

Ali u podnevnom povetarcu osećao se ukus leta. Vazduh je otoplio i zamirisao zrelošću zemlje.Cveće je poverljivo cvetalo, a ptice ćeretavo pevale. Kovenanta je lagano obuzimala klonulost. Mlitavost je

popuštala konce njegove volje. Samo ga je navika da jaše držala na Durinim leđima; otupeo je za takvasložena razmišljanja. Jedva da je primetio kada je reka počela da skreće prema severu i da se udaljava oddružine i kada su bregovi počeli da bivaju viši. Te noći je duboko spavao, bez snova, a sledećeg dana jahao jeotupelo i bez briga.

Bio je kao u nekom polusnu. Nesvesno je lutao po divljini; nalazio se u opasnosti, a to nije ni znao.Otupelost je bila prvi korak neizbežne logike, zakon gubavosti. Sledeća je bila gangrena, zadah trulog živogmesa tako užasan da ga ni neki lekari nisu mogli podneti - zadah koji je opravdavao odbacivanje gubavaca nanačin kome se nisu mogli suprotstaviti nikakvo sažaljenje ili nepostojanje predrasuda. Ali Kovenant je putovaosnom sa umom punim sanjanja.

Kada je počeo da se oporavlja - rano popodne trećeg dana posle Vitog Drvograda, osamnaestogotkako je družina napustila Veselkamen - zatekao je sebe zagledanog u šumu Morinmos. Družina je stajalana poslednjem vrhu brega pre nego što je zemlja potpadala pod mračnu zaštitu drveća.

Morinmos je počivao u podnožju brega poput mora koje je prigrlilo kopno; rubovi su mu grabilipadine kao da je drveće steglo obronke korenovima i odbilo da se povuče. Mračno, raznoliko zelenilo šumeširilo se do obzorja na severu, istoku i jugu. Imalo je preteći izgled; činilo se kao da izaziva pohod da pokušada prođe kroz njega. Vrhovni poglavar Prothal zastade na vrhu brda, pa je dugo gledao u šumu, odmeravajućivreme potrebno za jahanje oko Morinmosa sa tajanstvenim opasnostima drveća.

Najzad je sjahao. Obazreo se po jahačima, a oči su mu bile pune mogućeg besa dok je govorio."Sada ćemo se odmoriti. Onda ćemo ujahati u Morinmos i nećemo stati sve dok ne stignemo do druge strane -putovanje od skoro čitavog dana i noći. Tokom tog jahanja, ne smemo pokazati nikakvo sečivo niti napraviti makakvu iskru. Čujete li? Svi mačevi da budu u koricama, sve strele u tobolcima, svi noževi skriveni u odeći, svivrhovi koplja povezani. A svaka iskra ili titraj vatre ugašeni. Neću da bude grešaka. Morinmos je divljačniji odGrimerdora - i niko ne zalazi u tu šumu bez straha. Drveće je patilo vekovima i nije zaboravilo srodstvo saGarotinim Čestarom. Molite se da nas svejedno ne zdrobi." Zastao je, pregledajući družinu sve dok nije biosiguran da su ga shvatili. Onda dodade blaže: "Moguće je da u Morinmosu još postoji Šumnik - iako je toznanje izgubljeno posle Obesvećenja."

Nekoliko ratnika nape se na reč Šumnik. Ali Kovenant, koji tek što je izišao iz obamrlosti, nijeosećao ništa od strahopoštovanja koje se, izgleda, očekivalo od njega. On upita kao jednom ranije: "Da l i viobožavate drveće?"

"Obožavamo?" Prothal je delovao zbunjeno. "Reč mi je nejasna."Kovenant se upilji u njega.Trenutak kasnije vrhovni poglavar produži. "Pitaš li da li poštujemo šume? Razume se. Drveće je

živo, a u svim živim bićima ima zemne moći, u svakom kamenu i zemlj i, vodi i drvetu. Svakako shvataš da smomi sluge te moći. Mi se staramo za život u Domaji." Osvrnuo se ka šumi, a onda nastavio: "Zemna moć uzimamnogo oblika između drveta i kamena. Kamen je temeljac sveta, a koliko mi razumemo - ma kako to bilooskudno - taj oblik moći nema svest o samom sebi. Ali drvo je drugačije.

U svoje vreme, u najmračnijoj, izgubljenoj daljini prošlosti, gotovo čitava Domaja bila je JedinaŠuma - jedna moćna šuma od Trotgarda i Melenkurion Nebozora sve do Sarangravske ravnice i Primorja. I taŠuma je bila budna. Poznala je novi život koji su ljudi doneli u Domaju i poželela mu dobrodošlicu. Osećala jebol kada su ljudi - slepi, budalasti trenuci u drevnoj istoriji Domaje - sekli i spaljivali drveće da naprave mesta

na kome će ploditi svoju ludost. Ah, teško je ponositi se ljudskom istorijom. Pre nego što se lagano uviđanjeproširilo Šumom, tako da je svako drvo znalo za opasnost, stotine milja života bile su uništene. Po našemračunu, za to delo bilo je potrebno mnogo vremena - više od hiljadu godina. Ali drveću to mora da se činilo kaonaglo ubistvo. Na kraju tog razdoblja preostala su samo četiri mesta u Domaji gde se duša Šume još zadržala- preživela, drhtava u svom strašnom bolu - i odlučila da se odbrani. Potom su mnogo vekova poživeli Džinovešume, Grimerdor, Morinmos i Garotin Čestar, a njihova svest je opstajala pod negom Šumnika. Pamtili su, anijedan čovek, grdan ili jamnik koji se usudio da zađe u njih nije preživeo.

Sada su čak i ta doba prošlost. Ne zmamo da li Šumnici još žive - iako bi samo budala poricala daKaeroil Divogornik još kroči Garotinim Čestarom. Ali svest koja je omogućavala drveću da uzvrati udarcenestaje. Poglavari su branili šume otkako je Berek Troprst prvi put uzeo žezlo zakona - nismo dopuštali dadrveće nestaje. Pa ipak, njegov duh posustaje. Razdvojen i rasparčan, zajednički duh Šuma umire. A slavasveta postaje manja no što je bila."

Prothal zastade na trenutak pre nego što je zaključio. "U znak pokornosti prema preostalom duhu i

poštovanja prema zemnoj moći mi tražimo dopuštenje da toliko mnoštvo zađe odjednom u šumu. Aednostavna je opreznost što nećemo ni najmanje da joj naudimo. Duh nije mrtav. A moć Morinmosa mogla biPage 128



1. Kob poglavara kletnikazdrobiti hiljadu hiljada ljudi ako drveće bude probuđeno bolom."

"Ima li i drugih opasnosti?" upita Kvan. "Hoće l i nam biti potrebno oružje?""Ne. Sledbenici poglavara Kletnika naneli su silno zlo šumama u ranije doba. Možda je Grimerdor

izgubio moć, ali Morinmos se seća. A noćas je mlad mesec. Čak ni Drul Stenotočac nije toliko lud da nareditrupama da zađu u Morinmos u to doba. A Opaki nikada nije bio takva budala."

Tiho, jahači sjahaše. Neki ljudi eovoda hranili su konje, dok su drugi pripremali brzi obrok. Uskoro ječitava družina jela osim Kovenanta. A posle obroka, dok su krvni gardisti stražarili, pripadnici pohoda polegašeda se odmore pred dugo putovanje kroz šumu.

Kada su se ponovo digli i bili spremni za put, Prothal dugim koracima ode na vrh brda. Povetarac jetamo bio jači; lepršao je njegovom odorom sa crnom lentom kada je podigao žezlo i glasno podviknuo: "Živeo,Morinmose! Šumo Jedine Šume! Neprijatelju naših neprijatelja! Morinmose, živeo!" Glas mu izgubljeno utonuu prostranstvo šume, bez odjeka. "Mi smo poglavari - dušmani tvojih neprijatelja i proučavatelji znanstvalillianrilla! Moramo da prođemo!

Počuj, Morinmose! Mi mrzimo sekiru i vatru koji te povrediše! Tvoji neprijatelji su naši neprijatelji. Minikada nismo uneli sečivo, sekiru, plamen ili vatru da te dirnemo - niti ćemo to ikada učiniti. Morinmose, počuj!Pusti nas da prođemo!"

Njegov povik nestade u dubinama šume. Najzad je spustio ruke, a onda se okrenuo i vratio družini.Uzjahao je konja, još jednom ozbiljno pogledao jahače. Na njegov znak, pojahali su prema čvornovatimrubovima Morinmosa.

Činilo se da padaju u šumu poput kamena. Jedan trenutak, još su krivudali padinom brega iznaddrveća; već u sledećem prodirali su u mračne dubine, a sunčeva svetlost se sklopila iza njih poput nedostižnihdveri. Birinair je išao na čelu družine, sa štapom žezlonoše položenim na leđa konja; na začelju je jahaomeđnik Tuvor na ranihinskom pastuvu Marniju - jer Ranihini nisu imali čega da se plaše pred starodrevnimgnevom Morinmosa, a Marni je mogao da vodi Birinaira ukoliko ostareli srdočnik zaluta. Iza Tuvora su stupaliProthal i Mhoram, sa Laurom za Mhoramovim leđima; a iza nj ih bili su Kovenant i Penosled. Džin je još nosiousnulo dete. Potom su sledili Kvan i eovod, zbijeni među krvnim gardistima.

Bilo je dovoljno prostora da prođu. Drveće sa krošnjama prošaranim tamom i crvenosmeđimdeblima bilo je široko razmaknuto, ostavljajući mesta između sebe za sitnije rastinje i životinje; jahači su seprobijali bez teškoća. Ali drveće nije bilo visoko. Dizalo se petnaestak ili dvadeset stopa na zdepastim deblima,a zatim se širilo u stranu čvornovatim, povijenim granama otežalim od l išća, tako da je družina bila upotpunosti obavijena tminom Morinmosa. Grane su se preplitale među sobom sve dok se nije činilo da svakodrvo stoji ruku teško oslonjenih o ramena srodnika. A sa grana su visile velike zavese i trake mahovine -mračne, guste, vlažne mahovine koja se slivala odozgo poput lagane krvi uhvaćene i zamrznute dok jeisticala. Mahovina je visila pred jahačima kao da pokušava da ih skrene, da im prepreči put. A po dubokom,mahovinom prekrivenom tlu konjska kopita nisu pravila ni zvuka. Jahači su išli tiho kao da su prevedeni upriviđenje.

Nagonski izbegavajući mračni dodir mahovine, Kovenant je čkiljio u večni sumrak šume. Koliko jeuspevao da razabere u svim pravcima, bio je okružen grotesknom srdžbom mahovine, granja i debala. Ali izagranica neposrednih čula mogao je da vidi još - da vidi, namiriše, a u tišini šume i da čuje - usnulo srce drveća.Tu su stabla premišljala o tamnim sećanjima - širokom, pupećem prskanju samosvesti, kada je duh drvećaveličajno počivao na stotinama milja bogate zemlje; oštrom udaru bola, užasa i neverice koji se širio poputtalasa na okeanu sve dok i najudaljeniji listić Domaje nije zadrhtao, kada je počeo pokolj drveća, kada sukorenje, granje i sve ostalo bivali sasecani i gutani sekirama i plamenom, a debla odvlačena; o strci i agonijiživotinja, koje su takođe ginule ili su ostajale bez doma, zdravlja i nade; i o čistoj pesmi Šumnika, čija je

melodija podučavala o tajnom, gnevnom zadovoljstvu drobljenja, uzvraćanja udaraca sićušnim ljudima ikušanju nj ihove krvi na korenju; o laganoj slabosti koja je okončala čak i tu silovitu radost i ostavila drveće bezičega izuzev sopstvenih krutih sećanja i očaja dok je posmatralo kako mu bes uranja u san.

Kovenant je osećao da drveće ne zna ništa o poglavarima i prijateljstvu; poglavari su bili odveć noviu Domaji da bi bili upamćeni.

Ne, nego je slabost, nedostatak duha, propustila jahače - slabost, tuga, bespomoćni san. Tu i tamo,mogao je da čuje drveće koje je još bilo budno i koje je žudelo za krvlju. Ali bilo ga je premalo, premalo.Morinmos je mogao samo da sanja, lišen snage zbog sopstvene drevne smrtnosti.

Šaka mahovine ga zakači i ostavi mu vlagu na licu. Obrisao je kapi kao da su kiselina. A onda je sunce zašlo za Morinmosom i čak je i ta slaba svetlost nestala. Kovenant se nagao

napred u sedlu, sada sav napet, uplašen da će se Birinair izgubiti ili da će se uteturati u zavesu od mahovine iugušiti. Ali kako je tmina curila u vazduh kao da kaplje sa granja koje ih je okruživalo, promena zahvati šumu.Postepeno, na deblima je rastao srebrni sjaj - rastao i jačao kako je noć ispunjavala šumu, sve dok svako drvo

nije titralo u tmini poput izgubljene duše. Srebrno svetlo bilo je dovoljno jako da osvetli jahačima put. Prekotitravih likova odsjaja, prostirke mahovine visile su poput senki u bezdanu - crne rupe u praznini - dajući drvećuPage 129



1. Kob poglavara kletnikaizbrazdani, gubavi izgled. Ali družina se zbila i jahala dalje kroz noć osvetljenu samo odsjajem drveća icrvenim plamom Kovenantovog prstena.

Osećao je kako drveće užasnuto mumla na uvredu koju je predstavljala njegova burma. Njentreptavi, crveni odsjaj ga je užasavao. Prsti mahovine dodirivali su mu lice mekim, ispitivačkim pipanjem.Stegao je ruke preko srca, pokušavajući da se uvuče u sebe, da se skupi i prođe neprimećen - jahao je kao da

nosi sekiru ispod odore i da se užasava da je drveće ne otkrije.Dugo jahanje proticalo je poput džaranja po rani. Neprekidno titranje se najzad slilo u jedno idružina je konačno jahala kroz sivilo dana. Kovenant uzdrhta, obazre se unutar sebe. Od onoga što je videozaneme. Osećao je da je posuda njegovog besa prepuna tame.

Ali bio je zahvaćen u mrežu nerešivih okolnosti. Tama je bila čaša koju nije mogao ni da ispije ni daodbaci.

A drhtao je od gladi.Jedva se uzdržavao da ne počne da uzvraća udarce vlažnom grebanju mahovine.Družina je i dalje putovala večnim sumrakom Morinmosa. Svi su bili ćutljivi, prigušeni granjem koje

ih je gutalo; a u presićenoj tišini, Kovenant se osećao izgubljeno kao da se izgubio u drevnoj Šumi koja jeprekrivala čitavu Domaju. Sa nejasnim besom, saginjao se i izbegavao dodire mahovine. Vreme je prolazilo, aon je osećao sve jaču želju da vrišti.

Onda, konačno, Birinair mahnu žezlom iznad glave i ispusti slabašni povik. Konji shvatiše;zateturaše se u umorni trk pokraj snažnih koraka Ranihina. Jedan trenutak, drveće kao da se povuče, kao dase sklanjalo pred ludilom družine. Onda jahači izbiše na sunce. Nađoše se pod podnevnim nebom na padinikoja se lagano spuštala prema reci što im je počivala pravo na putu. Birinair i Marni su ih nepogrešivo doveli dogaza na Lunjinstanu.

Hrapavo vičući od olakšanja, ratnici podbodoše atove i družina pohita niz padinu silovitim galopom.Ubrzo, konji pljusnuše u struju, prskajući sebe i zadovoljne jahače svežim kapima Lunjinstana. Na južnoj obali,Prothal naredi zaustavljanje. Prolaz kroz Morinmos bio je okončan.

Jednom kada je stala, družina okusi cenu prolaska. Bdenje bez hrane oslabilo je jahače. Ali konji subili u gorem stanju. Drhtali su od iscrpljenosti. Pošto im se dugi trk okončao, vratovi i leđa im se pognuše; jedvada su imali snage da jedu ili piju. I pored rzavog hrabrenja Ranihina, dva mustanga iz eovoda srušiše sepostrance u travu, a drugi su stajali unaokolo na nesigurnim nogama poput ždrebaca. "Odmor - odmor", rečeProthal glasom punim reumatičnog nemira. "Danas ne idemo dalje." Koračao je između konja, dodirivao ihstarim rukama i pevušio pesmu za jačanje.

Samo su Ranihini i krvni gardisti bili bez traga zamora. Penosled spusti malog Pietena u Laurineruke, a onda se umorno svali poleđuške u krutu travu. Otkako je družina napustila Viti Drvograd, bio jeneprirodno ćutljiv; izbegavao je da govori kao da se plaši da će ga glas izdati. Sada se činilo da oseća svetegobe puta bez podrške priča i smeha.

Kovenant se pitao hoće li ikada ponovo čuti džina kako se smeje.Mrgodno je posegao da uzme štap sa Durinih leđa i prvi put primetio šta je Morinmos učinio sa

njegovom belom odorom. Bila je poprskana i išarana tamnozelenim mrljama - tragovima mahovine.Mrlje je primio kao uvredu. Mršteći se, obazreo se po družini. Ostali jahači mora da su je spretnije

izbegavali; na njima nije bilo nimalo zelenih ispisa mahovine. Jedini izuzetak bio je poglavar Mhoram; svakorame njegove odore nosilo je tamnu traku poput amblema.

Kovenant grubo protrlja zelenu boju. Ali ona je bila suva i čvrsto upijena. Tama mu je mrmljala uušima poput udaljenog šuma lavine. Ramena mu se pogrbiše kao daviteljeva. Okrenuo se od članova pohoda,zagazio u reku. Stegavši ruke oko odore, pokušao je da skine mrlje šume.

Ali tragovi su postali deo tkanine, bili su neizbrisivi; držali su se njegove odore, ispisali je poput karte,

mape neznanih oblasti. U napadu osujećenosti, stade da udara reku pesnicama. Ali struja obrisa talase kao danikada nisu ni postojali.

Stajao je uspravan u struji dok je sa njega sve kapalo. Srce mu je naporno radilo u grudima. Natrenutak je osećao da njegov gnev mora da se prelije preko ruba ili da se razbije na samom dnu.

Ništa od ovoga se ne dešava - vilica mu je podrhtavala. Ne mogu to podneti.Onda je začuo slabašni uzvik iznenađenja družine. Trenutak kasnije, Mhoram tiho naredi:

"Kovenante. Dođi."Sikćući pobunu protiv toliko stvari da nije mogao sve ni da ih nabroji, on se okrenu. Svi pripadnici

pohoda bili su okrenuti na drugu stranu od njega, a pažnja im je bila posvećena nečemu što nije mogao videtizbog vode u očima.

Mhoram ponovi: "Dođi."Kovenant obrisa oči, gacajući dođe do obale i pope se iz reke. Probijao se između ljudi eovoda dok

se sa njega sve slivalo, sve dok nije stigao do Prothala i Mhorama.

Pred njima je stajala neka čudna žena.Bila je tanka i sitna - visoka tek Kovenantu do ramena - i odevena u tamnosmeđu tuniku koja joj jePage 130



1. Kob poglavara kletnikaostavljala gole ruke i noge. Koža joj je bila toliko preplanula da je poprimila boju zemlje. Dugačka crna kosabila joj je vezana u rep teškim konopcem. Efekat je bio oštar, ali ga je ublažavao mali venac od žutog cvećaoko njenog vrata. I pored svoje visine, stajala je ponosito, prekrštenih ruku i nogu malo rastavljenih, kao da bimogla da zabrani družini ulazak u ravnice Ra samo kada bi to htela. Gledala je kako Kovenant prilazi kao dačeka na njega.

Kada je zastao i pridružio se Mhoramu i Prothalu, digla je ruku i uputila im nespretni pozdravdobrodošlice, kao da to za nju nije prirodan pokret. "Živeo, Prstenošo", reče ona čistim, rzavim glasom. "Belozlato je znano. Odajemo počast i tvoje smo sluge. Budi dobro došao."

Stresao je vodu sa čela i upiljio se u nju.Pošto ga je pozdravila, okrenula se sa obrednom odmerenošću prema svakom od ostalih. "Živeo,

vrhovni poglavare Prothale. Živeo, poglavare Mhorame. Živeo, stožerniče Kvane." Svako od njih joj jeotpozdravio, kao da je prepoznaju za sebi ravnu.

Onda reče: "Ja sam grivenarka Lita. Vidimo vas. Govorite. Ravnice Ra nisu otvorene za svakoga."Prothal napravi korak napred. Digavši žezlo, prineo ga je obema šakama čelu i duboko se naklonio.

Na to, žena se slabašno nasmeši. Digavši sopstvene dlanove uz čelo, odgovorila je istim naklonom. Ovogputa, pokreti su joj bili glatki, prirodni. "Ti nas znaš", reče ona. "Dolaziš iz daleka, ali nisi neznalica."

Prothal odvrati: "Znamo da su grivenari prvi staratelji Ranihina. Među Ranjanima, vi ste najcenjeniji. A ti znaš nas."

Sada je stajao blizu nje, a blaga pogurenost njegove starosti nagla ga je prema njoj. Njena smeđakoža i njegova plava odora naglašavali su jedno drugo kao zemlja i nebo. Ali ona je još zadržavaladobrodošlicu. "Ne", uzvrati ona. "Ne znam. Dolazite iz daleka. Neznani."

"Pa ipak, govoriš naša imena."Slegla je ramenima. "Mi smo oprezni. Posmatramo vas otkako ste izišli iz Morinmosa. Čuli smo šta

pričate."Mi? - upita se Kovenant prazno.Polako, njene oči pređoše preko družine. "Poznajemo one što ne spavaju - krvnu gardu." Činilo se

da nije srećna što ih vidi. "Oni odvode Ranihine u opasnost. Ali sluge smo. Dobro su došli." Onda joj se pogledspusti na dva pala konja, a nozdrve joj uzdrhtaše. "Žurili ste?" upita ona, ali ton joj je govorio da će prihvatitimalo opravdanja za stanje mustanga. Na to, Kovenant shvati zbog čega je oklevala da poželi dobrodošlicupoglavarima, iako mora da su joj bili znani, bar preko predanja ili po čuvenju; nije želela da ma ko od onih štozlostavljaju konje zađe u ravnice Ra.

Vrhovni poglavar odgovori sa dostojanstvom. "Da. Zuboša živi."Lita se u trenutku pokoleba. Kada joj se oči okrenuše prema Kovenantu, bile su nabijene

nagoveštajima udaljenog straha. "Zuboša", jeknu ona. "Neprijatelj Domaje i Ranihina. Da. Belo zlato zna.Prstenoša je ovde." Naglo, njen ton otvrdnu. "Da spase Ranihine da ne budu rastrgnuti." Pogledala jeKovenanta kao da traži od njega obećanja.

Nije mogao da joj da nijedno. Besno je stajao dok je sa njega kapalo, previše natopljen glađu daodvrati odricanjem, slaganjem ili stidom. Uskoro se ona zbunjeno povuče. Rekla je Prothalu: "Ko je on? Kakvavrsta čoveka?"

Sa dvosmislenim osmehom, Prothal reče: "To je prapoglavar Tomas Kovenant, Nevernik i nosilacbelog zlata. Stranac je u Domaji. Ne sumnjaj u njega. Preokrenuo je bitku u našu korist kada su nas napalesluge Zuboše - jamnici i pragrdani, i grifon oplođen negde u nekom neznanom bezdanu zla."

Lita klimnu neobavezujuće, kao da nije shvatila sve njegove reči. Ali onda reče: "Žurba postoji. Ni sakakvim delanjem protiv Zuboše ne sme se odugovlačiti niti se ono sme sprečavati. Bilo je i drugih znakova.Zveri rastrgači pokušavale su da zađu u Ravnice. Vrhovni poglavare Prothale, budi dobro došao u Ravnice Ra.

Pohitajte svom brzinom do Ljudoma. Moramo većati.""Vaša dobrodošlica nas počastvuje", odvrati vrhovni poglavar. "Uzvraćamo počast prihvatanjem.

Stići ćemo do Ljudoma prekosutra - ako konji prežive."Na njegove oprezne reči Lita se lako nasmeja. "Otpočinućete uz gostoljubivost Ranjana pre nego

Sunce po drugi put zađe. Nismo služili Ranihine baš bez ikakvog znanja. Uzlari! Gore! Evo ogleda za vašegrivenanje."

Odjednom se pojaviše četiri prilike; iznenada su ustale iz trave u labavom polukrugu oko družinekao da su iznikle iz tla. Njih četvoro, tri muškarca i jedna žena, bili su tanani poput grivenarke Lite i kao onaodeveni u smeđe preko preplanule kože; ali nisu nosili cveće, a oko zglavaka su im bili omotani kratki konopci.

"Dođite, uzlari", reče Lita. "Nemojte se više šunjati oko ovih jahača. Čuli ste kada sam im poželeladobrodošlicu. Sada se pobrinite za njihove konje i za njihovu bezbednost. Moraju stići do Ljudoma pre noćisledećeg dana." Četiri Ranjana koraknuše napred, a Lita reče Prothalu: "Ovo su moji uzlari - Žilan, Hurn,Dobrana i Rusta. Oni su lovci. Dok naučne načine Ranihina i znanja grivenara, štite ravnice od opasnih zveri.

Mnogo sam vremena provela sa njima - umeće da se pobrinu za vaše atove."Uz uglađeno klimanje družini, uzlari odmah priđoše konjima i počeše da ih pregledaju.Page 131



1. Kob poglavara kletnika"A sada", nastavi Lita, "ja moram poći. Vest o vašem dolasku mora preći ravnicu. Sunačari se

moraju pripremiti za vas. Sledite Rustu. On je najbliži grivenanju. Živeli, poglavari! Obedovaćemo skupa u večenovog dana."

Ne čekajući na odgovor, grivenarka se okrenu prema jugu i otrča. Hitala je iznenađujućom brzinom;posle nekoliko trenutaka izbila je na vrh brega i nestala sa vidika.

Gledajući je kako ide, Mhoram reče Kovenantu: "Kažu da grivenar može da trči sa ranihinom -kratko vreme."Iza njih uzlar Hurn progunđa: "Kažu - i istina je."Mhoram se okrete uzlaru. Ovaj je stajao kao da čeka da progovori. Delovao je prilično slično Liti,

iako mu kosa nije izrasla toliko dugo, a crte su mu imale oštar izgled. Kada je privukao pažnju poglavaraMhorama, on reče: "Postoji trava koja će zalečiti vaše konje. Moram vas napustiti da je donesem."

Blago, poglavar odvrati: "Znanje je tvoje. Učini kako je najbolje."Hurnove oči se raširiše, kao da nije očekivao blage reči od ljudi koji zlostavljaju konje. Onda je,

nesiguran u svoje pokrete, pozdravio Mhorama na poglavarski način. Mhoram uzvrati ranjanskim naklonom.Hurn se nasmeši i upravo se spremao da otrči kada Kovenant naglo upita: "Zbog čega ne jašete? Imate sve teRanihine."

Mhoram se hitro pokrenu da zadrži Kovenanta. Ali šteta je već nanesena. Hurn se upilji kao da ječuo svetogrđe, a njegovi snažni prsti strgnuše konopac sa zglavka i zategoše ga između pesnica poput garote."Mi ne jašemo."

"Pazi, Hurne", reče uzlar Rusta blago. "Grivenarka im je poželela dobrodošlicu."Hurn se obazre na svog druga, a onda grubo ponovo veza konopac oko zglavka. Okrenuo se od

družine i uskoro nestao kao da je iščezao u zemlji.Dograbivši Kovenanta za ruku, Mhoram reče ozbiljnim glasom: "Ranjani služe Ranihine. To je

osnovni cilj njihovih života. Nemoj ih vređati, Neverniče. Oni se brzo naljute - a najsmrtonosniji su lovci u čitavojDomaji. Moglo bi ih biti stotinu nadomak moga glasa, a ti nikada ne bi primetio. Ukoliko bi pošli da te ubiju,poginuo bi ništa ne sluteći."

Kovenant oseti silinu upozorenja. Činilo se da je ono naselilo okolnu travu očima koje su zlobnovirile. Osetio se izloženo, kao da je njegova odora sa zelenom mapom meta smrtonosnih namera skrivenih uzemlj i. Ponovo je drhtao.

Dok je Hurn bio odsutan, ostali uzlari su radili sa konjima - timarili ih, navodili ih da uzmu vode ihrane. Pod njihovim rukama, većina mustanga se primirila. Zadovoljni što su im atovi u dobrim rukama,poglavari odoše da porazgovaraju sa Kvanom i Tuvorom; a oko njih, ratnici počeše da pripremaju hranu.

Kovenant prokune mirise. Ležao je na krutoj travi i pokušavao da gledanjem u nebo primiri prazninukoja ga je glodala. Iznurenost ga je zahvatala i on odrema izvesno vreme. Ali uskoro ga trže novi miris kojinatera glad da počne da mu grize utrobu. Dopirao je iz hrpe bogatih cvetova sa stabljikama nalik paprati kojesu konji žvakali - trave za isceljivanje koje im je uzlar Hurn doneo. Ukusni vonj cveća dočara na trenutakKovenantu sliku njega samog kako se pružio na ruke i kolena i žvaće poput konja, i on progunđa sapotisnutom divljinom: "Prokleti konji jedu bolje od nas."

Uzlar Rusta se čudno nasmeši i reče: "Ta trava je otrovna za ljude. To je amanibhavam, cvetzdravlja i ludila. Konje isceljuje, ali muškarce i žene... ah, oni joj nisu dorasli."

Kovenant odvrati sevanjem očiju i pokuša da priguši ječanje gladi. Osećao je naopaku želju daokusi travu; slasno je pevala njegovim čulima. Ali mu je pomisao da je gurnut tako nisko bila gorka i on je varionjenu oporost umesto hrane.

Biljke su očevidno činile čuda konjima. Uskoro su se ovi normalno hranili i pojili - a delovali sudovoljno čvrsto da ponovo ponesu jahače. Članovi pohoda dovršiše obrok, a onda spakovaše zalihe. Uzlari

izjaviše da su konji spremni za putovanje. Ubrzo su se jahači našli na južnom putu prema niskim brežiljcimaRa, sa Ranjanima koji su lako kaskali pokraj njih.

Pod kopitima konja travnati tereni su se valjali i promicali poput blagih talasa, odajući družini utisakbrzine. Jahali su preko krute trave uz kratke, niske padine i niz njih, duž plitkih dolina između gustiša išumaraka pokraj potočića, preko širokih zaravni. Bila je to neravna zemlja. Osim verne alianthe, po terenu nijeraslo drugo voće niti kultura ma koje biljke osim amanibhavama. Pa ipak su ravnice delovale kao da su puneosnovne životne sile, kao da je niske, hitre brežuljke obrazovao puls tla, a da je kruta trava dovoljno bogata daprehrani bilo šta što može da podnese njenu hranljivost. Kada sunce poče da zalazi, vres po padinamabregova ljubičasto zablista. Krda antilopa iziđoše iz šume da piju na potocima, a gavranovi su se galamdžijskiatili nad širokim cicanim drvećem razbacanim po zaravnima.

Ali jahači su najveći deo pažnje poklanjali Ranihinima. Bilo da su galopirali poput slavobitnihbarjaktara ili skupa kaskali u večernjoj igri, veliki konji odavali su izgled veličanstvenosti, kao da je samo tlo pokome su grmeli ponosno na njihovo postojanje. Dozivali su u oštroj radosti nosače krvnih gardista, a ovi ratni

konji poigravali su se svojim kopitima, kao da ne mogu da se uzdrže od oduševljenja što su se vratili kući.Onda su Ranihini bez jahača odjurili, puni vesele krvi i neobuzdane energije, njišteći dok su trčali. NjihovoPage 132



1. Kob poglavara kletnikadozivanje golicalo je vazduh životnošću.

Uskoro Sunce zađe na zapadu, poželevši zbogom Ravnicama narandžastim plamenom. Kovenantga je gledao kako odlazi sa mrgodnim zadovoljstvom. Osećao je zamor od konja - zamor od Ranihina,Ranjana, krvnih gardista, poglavara i pohoda, zamor od nespokoja života. Želeo je tamu i san, i poredokrvavljenog plama prstena, novog mladog mesečevog srpa i kragujskih krila užasa.

Ali kada je Sunce zašlo, Rusta reče Prothalu da će družina morati da produži sa jahanjem.Postojala je opasnost, rekao je. Drugi Ranjani su ostavili upozorenja u travi. Družina će morati da jaše sve dokne bude bezbedna - još nekoliko milja. I tako su putovali dalje. Kasnije, Mesec se diže, a njegova tanka cepkapretvori noć u krv, dozivajući jezivi odgovor Kovenantovog prstena i njegove gladne duše.

Onda Rusta uspori jahače, upozori ih da ćute. Onoliko kradomice koliko je to bilo moguće,zaokoliše južnom stranom brega i zastadoše neposredno ispod vrha. Družina sjaha, ostavi nekoliko krvnihgardista da paze na konje i pođe za uzlarima na vrh brega.

Zemlja prema severu ležala je niska i ravna. Uzlari su neko vreme provirivali prema njoj, a ondapokazaše. Kovenant se borio sa zamorom očiju i grimiznom tminom sve dok mu se nije učinilo da vidi jednutamnu mrlju kako se kreće južno preko zaravni.

"Kreši", prošapta Hurn. "Žuti vukovi - Zubošin soj. Prešli su Lunjinstan.""Čekajte nas", dahnu Rusta. "Bićete bezbedni."On i ostali uzlari nestadoše u noći.Nagonski, družina se zbila i bolnim očima stala da pilji kroz slabašno crveno svetlo koje kao da je

curilo poput znoja iz pokretne tame ravnice. Napeto, ćutke su stajali, jedva dišući.Pieten je sedeo u Laurinim rukama, budan poput posmrtnog bdenja.Kovenant je kasnije saznao da je čopor brojao petnaest velikih žutih vukova. Plećke su im sezale

čoveku do pojasa; imali su krupne čeljusti, nanizane zakrivljenim zubima za kidanje, i žute, proždrljive oči.Radosno su sledili trag dva ranihinska ždrebeta koja su štitili samo pastuv i njegova kobila. Predanja Ranjanakažu da je dah takvih kreša dovoljno vreo da sažeže zemlju, a po travi ostavljaju trag bola gde god ih odvedenjihovo lutanje. Ali Kovenant je sada video samo tamu kako se primiče, sve veću iz trenutka u trenutak.

Onda se njegovim nesigurnim očima učini da se pozadina čopora nakratko uskomešala u pometnji;a kada su vukovi produžili, učinilo mu se da može da vidi dve ili tri crne tačke kako nepokretno leže u ravnici.

Čopor se ponovo uskomeša. Ovog puta, tišinu procepi nekoliko oštrih urlika iznenađenja i straha.Oštro režanje iznenada se zaguši. Sledećeg trenutka, čopor pohita pravo prema družini, ostavivši još pettačaka iza sebe. Ali sada je Kovenant bio siguran da su tačke mrtvi vuci.

Još tri kreša pade. Sada je mogao da vidi tri prilike kako skaču od mrtvih i trče za preživelima.Nestali su u senkama u podnožju brega. Iz tame dopreše zvuci borbe - besno režanje, škljocanje

čeljusti koje su promašile cilj, krckanje kostiju.Onda tišina ponovo preplavi noć. Napetost družine postade oštrija, jer nisu mogli ništa da vide;

senka stiže gotovo do vrha brega na kome su stajali.Iznenada čuše bat mahnitog trka. Išao je pravo prema njima.Prothal skoči napred. Digao je žezlo, a sa njegovog vrha usplamte plavi oganj. Iznenadna svetlost

otkri usamljenog kreša koji je hrlio prema njima sa mržnjom u očima.Tuvor stiže do Prothala trenutak pre Penosleda. Ali džin produži napred da presretne napad vuka.Onda, bez opomene, uzlarka Dobrana iskoči iz skrovišta pravo ispred vuka. Izvela je pokret glatko

kao da pleše. Dok je ustajala, nagli trzaj oslobodi njen konopac. Kada je kreš skočio na nju, ona nabaci omčukonopca oko njegovog vrata i spretno koraknu u stranu, okrenuvši se dok je to činila da bi se uprla nogama.Silina napada vuka kada je naleteo na njenu omču slomi mu vrat. Trzaj je odiže sa nogu, ali se ona lakootkotrlja na stranu, i dalje potežući konopac, i stade na noge u položaj da dovrši kreša ako je ovaj još živ.

Eovod je posmatrao njenu predstavu uz tihi žamor divljenja. Ona baci pogled prema njima i stidljivose nasmeši u plavoj svetlosti Prothalovog žezla. Onda se okrenula da pozdravi ostale uzlare kada ovi iskočišeiz senke brda. Bili su nepovređeni, dok su vukovi bili mrtvi.

Spustivši žezlo, Prothal se nakloni ranjanskim uzlarima. "Valjano učinjeno", reče on. Oni mu senakloniše zauzvrat.

Kada je ugasio žezlo, crvena tmina se vrati na vrh brega. U krvavoj svetlosti, jahači ponovo pođošeka konjima. Ali Banor zakorači do mrtvog vuka i skide Dobranin konopac sa njegovog vrata. Držeći omču uborbenom položaju, on je zategnu.

"Dobro oružje", reče uz nespretnu ravnodušnost. "Ranjani su obavili valjan posao njime u danimakada se vrhovni poglavar Kevin otvoreno borio protiv Opačije." Nešto u njegovom tonu podseti Kovenanta dasu krvni gardisti bili pohotni muškarci bez žena već dve hiljade godina.

Onda, gonjen nekim mračnim porivom, Banor zateže mišiće, a konopac se prekide. Neprimetnoslegavši ramenima, on baci komade na mrtvog kreša. Njegov pokret imao je konačnost proročanstva. Ne

bacivši pogled na uzlarku Dobranu, napustio je vrh brega da uzjaše Ranihina koji ga je odabrao.

Page 133




19. PRSTENOŠIN IZBOR

Uzlar Rusta obavesti Prothala da su, prema ranjanskom običaju, mrtvi rastrgači Ranihina ostavljenilešinarima. Ranjani nisu imali želju da odaju počast krešima ili da vređaju Zemlju sahranjujući ih, a pogrebne

lomače su predstavljale opasnost od požara za Ravnicu. I zato su jahači mogli da se odmore čim su im sekonji sklonili od zadaha smrti. Uzlar je vodio družinu prema jugu sve dok nije bio siguran da noćni vetar nećedoneti nemir životinjama. Onda se družina ulogorila.

Kovenant je nemirno spavao kao da leži sa vrhom koplja naslonjenim na stomak; a kada je zoradošla, osećao se tako nedelotvorno kao da je čitavu noć proveo pokušavajući da uzvrati udarac gladi. Kadamu je nos ponovo osetio miris otrovnog amanibhavama, od tog osećaja oči mu zasuziše kao da je primioudarac.

Nije verovao da će još dugo moći da se drži na nogama. Ali još nije imao odgovor koji mu je biopotreban. Nije došao ni do kakvog novog uvida, a zeleni ručni rad Morinmosa na njegovoj odori bio je nečitljiv.Nepogrešivi nagon mu je govorio da će naći ono što mu je nedostajalo u krajnjosti gladi. Pošto su mu sadruzieli i pripremili da ponovo putuju, turobno se popeo na Durina leđa i jahao sa njima. Oči su mu s vremena navreme besmisleno curile, ali nije plakao. Osećao je da je sav nabijen strašću, ali je nije mogao pustiti vansebe. Tuga njegove gubavosti nije dopuštala takva olakšanja.

Kao suprotnost hladnom pepelu njegovog raspoloženja, dan je bio veseo, pun blistavog suncanezaklonjenog oblacima i toplog povetarca prema severu, dubokog neba i talasavih bregova. Uskoro seostatak družine prepustio čarima Ravnice - vradžbini istkanoj ponositim lutanjem Ranihina. Opet i opet, moćnikonji su kaskali ili se trkali kraj njih, bacajući postrance pogled na jahače sa smehom u očima i oštrim, titravimpoklicima u grlima. Njihovo prisustvo dodalo je poletnost dugim koracima uzlara i kako je jutro promicalo,Dobrana i Žilan zapevaše zajedno:

Trči, Ranihine:galopiraj, igraj se...

jedi, pij, nek ti sjajna dlaka blista.Ti si srž zemlje.Neće te uzda krotiti ni tobom upravljati...neće te kandža ni očnjak bez kazne stići;ni kap konjske krvi bez trave što leči.Mi smo Ranjani, rođeni da služimo:grivenar timari,uzlar te štiti,Ljudom ognjište i san kali...noge nam ne nose srca daleko.Kopita ovenčana travom, zvezde na čelu;sapi i tetivo, ti zemni cvete:kraljevski Ranihine, galopiraj, trči...mi služimo repu nebeskom, grivi sveta.

Čuvši pesmu, Ranihini stadoše da poskakuju oko družine i po okolini, trčeći glatko kao da zemljateče pod njihovim nogama.

U Penosledovim rukama, Pieten se promeškolji i otrese se sna za taj dan da bi gledao Ranihine sa

prisenkom čežnje u praznim očima. Prothal i Mhoram su opušteno sedeli u sedlima, kao da prvi put otkako sunapustili Veselkamen osećaju da je družina bezbedna. A niz Kovenantovo lice suze su tekle kao kapi po zidu.

U njegovoj praznini, vrelina sunca ga je zbunjivala. Glava kao da mu je usplamtela, a od togosećaja mu se činilo da je dignut u nesigurne visine, gde su silni ponori vrtoglave trave škljocali zubima zanjegovim petama poput vukova. Ali prijanjak sedla držao ga je na Durinim leđima. Posle izvesnog vremena,zadremao je i zašao u san gde je plesao, plakao i vodio ljubav na naredbe satiričnog lutkara.

Kada se probudio, bila je sredina popodneva, a najveći deo obzorja pred njima prekrivale suplanine. Družina je dobro napredovala. Zapravo, konji su sada kaskali, kao da im ravnice pružaju više energijenego što mogu da zadrže u sebi. Na trenutak, pomislio je na Ljudom gde će ga, predviđao je, pogrešno ibezvredno poštovanje prema njegovom venčanom prstenu ponuditi Ranihinima kao budućeg jahača. To jesvakako bio jedan od Prothalovih razloga što su odabrali da posete Ravnice Ra pre nego što se približe PlaniniGroma. Počastvujte prapoglavara, Prstenošu. Ah, u pakao! Pokušao je da zamisli sebe kako jaše Ranihina, alinjegova mašta naprosto nije mogla da napravi taj korak; više od svega drugog izuzev Andelejna, ogromni,

opasni konji prepuni zemne moći predstavljali su suštinu Domaje. A Džoana je bila krotiteljka konja. Iz nekograzloga, u nosu ga je nešto zapeklo na tu misao i on pokuša da obuzda suze stezanjem zuba.Page 134



1. Kob poglavara kletnikaOstatak popodneva proveo je u posmatranju planina. Ove su rasle pred družinom kao da se vrhovi

lagano propinju na prste. Zaokrećući u daljinu prema jugozapadu i severoistoku, venac nije izgledao tako visokkao planine iza Kamendola Mithil, ali je bio neravan i oštar, kao da su mu visoki vrhovi razbijeni da bi postalizlokobni, neprobojni. Kovenant nije znao šta se nalazi iza tih planina i nije želeo da zna. Njihova neprobojnostpružala mu je nepojmljivo smirenje, kao da se nalaze između njega i nečega što ne bi mogao da podnese da

vidi. Sada su se brže odizale dok je družina jahala prema njima laganim trkom. Sunce je zaranjalo uzapadne zaravni kada su jahači zašli u podnožje strmoglavog ispusta planinskog venca. Leđa su im bilaoblivena narandžastom i ružičastom bojom dok su prelazili poslednji uspon koji ih je doveo do široke, ravnečistine u podnožju l itice.

Bio je to, najzad, Ljudom.Podnožje litice na poslednjih dve stotine pedeset ili tri stotine stopa oštro se naginjalo ka unutra duž

širokog pročelja u obliku poluovala, ostavljajući pećinu nalik dubokoj, okomitoj udubini u steni. Duboko uunutrašnjosti pećine, gde su bili zaštićeni od vremenskih neprilika, pa ipak izloženi svežem vazduhu, stajali suokrugli šatori ranjanskih porodica. A na prednjem delu, pod zaštitom litice, bila je zajednička oblast, otvorenprostor i vatre gde su Ranjani zajedno kuvali, razgovarali i plesali kada nisu bili na Ravnicama sa Ranihinima.Čitavo mesto se činilo surovo, kao da pokolenja Ranjana nisu za sebe izvojevala dobrodošlicu u stenju; jerLjudom je bio samo središte, početak za nomadski narod koji je lutao po Ravnicama.

Sedamdesetak Ranjana se okupilo da gleda prilazak družine. Gotovo svi su bili sunačari, mladi istari Ranjani, kao i drugi kojima je bila potrebna bezbednost i sigurna postelja. Za razliku od uzlara i grivenara,nisu imali konopce za borbu.

Ali tu je bila i Lita i lakim korakom je izišla da dočeka družinu sa tri druga Ranjana za koje jeKovenant pretpostavio da su takođe grivenari; nosili su venčiće od žutog cveća poput njenog, a konopce sudržali u kosi umesto na zapešću. Družina se zaustavi, a Prothal sjaha pred grivenarima. Naklonio im se naranjanski način, a oni zauzvrat izraziše gestovima dobrodošlicu. "Živeli opet, poglavari iz daleka", reče Lita."Živeo Prstenoša, vrhovni poglavar, džin i krvna garda. Budite dobro došli na ognjište i postelju Ljudoma."

Na njen pozdrav, sunačari nagrnuše ispod litice. Kako su jahači silazili sa konja, svakog jepozdravljao sunačar koji je nosio kiticu upletenog cveća. Pokretima obrednog dostojanstva pričvrstili su kiticena desni zglavak gostiju.

Kovenant siđe sa Dure i otkri kako ispred njega stoji istovremeno stidljiva i ponosita Ranjanka starane više od petnaest ili šesnaest godina. Imala je lepu, crnu kosu koja joj je obgrlila ramena i meke, smeđe oči.Nije se smešila: činilo se da je puna strahopoštovanja što pozdravlja Prstenošu, nosioca belog zlata. Pažljivoe pružila ruke da položi cveće na njegovo zapešće.

Od vonja tog cveća zateturao se, zamalo povratio. Kitica je bila ispletena od amanibhavama. Njegovmiris palio mu je nos poput kiseline, činio da se oseti toliko gladan da samo što ne povrati parčad praznine.Nije mogao da zaustavi suze koje su mu tekle iz očiju.

Sa licem punim svečane ozbiljnosti, sunačarska devojka diže ruke i dodirnu njegove suze kao da sudragocene.

Iza njega, Ranihini krvnih gardista su galopirali u slobodu Ravnica. Uzlari su odvodili konje družineda ih istimare, a još Ranjana je trkom stizalo na čistinu u znak odgovora na novost o dolasku pohoda. AliKovenant nije skidao pogled sa devojke, piljeći u nju kao da je ona neka vrsta hrane. Devojka najzad odgovorina njegov uporni pogled: "Ja sam sunačarka Veselica. Uskoro ću imati dovoljno znanja da se pridružimuzlarima." Posle kratkog oklevanja, dodala je: "Ja treba da brinem za tebe dok si ovde gost." Pošto on ništanije odvratio, žurno je dodala: "Drugi bi te rado služili ako ne prihvataš moju dobrodošlicu."

Kovenant je ćutao još jedan trenutak, obuzdavajući beskorisni bes. Ali onda je prikupio dovoljno

snage za konačno odbijanje. "Ništa mi nije potrebno. Ne diraj me." Reči su mu vređale grlo.Ruka mu dodirnu rame. Obazreo se i otkrio Penosleda kraj sebe. Džin spusti pogled na Kovenanta,

ali se obraćao bolu odbijanja na Veseličinom licu. "Ne budi tužna, mala sunačarko", promrmlja on. "KovenantPrstenoša nas kuša. On ne govori iz srca."

Veselica se zahvalno nasmeši Penosledu, a onda reče sa naglom drskošću: "Nisam ja tako mala,džine. Tvoja veličina te je prevarila. Još malo pa sam stigla do uzlanja."

Činilo se da je bio potreban trenutak da njeno ćeretanje dopre do Penosleda. Onda se njegovakruta brada trže. Iznenada, počeo je da se smeje. Njegovo veselje je raslo; odjekivalo je o l iticu nadLjudomom sve dok se nije činilo da i sama planina deli njegovo veselje, a zarazni zvuk se širio sve dok se svi unjegovoj okolini nisu smejali i ne znajući zbog čega. Jedan dugi trenutak, oko njega se širila bura kao da muoduvava otpatke sa duše.

Ali Kovenant se okrete, nesposoban da izdrži bučnu težinu džinovog veselja. Vatru mu paklenu,zarežao je. Pakla mu i krvi. Šta mi to radiš? Nije doneo nikakvu odluku, a sada se činilo da se potrošila i

njegova sposobnost za samoporicanje.I zato je, kada se Veselica ponudila da ga povede do njegovog mesta na gozbi koju su pripremiliPage 135



1. Kob poglavara kletnikasunačari, samo otupelo krenuo za njom. Odvela ga je pod glomazni ispust litice do središnje čistine salogorskom vatrom koja je gorela u njenom srcu. Najveći deo družine već je ušao u Ljudom. Bile su tu još dvevatre, a Ranjani su podelili družinu u tri grupe: krvna garda je sedela oko jedne vatre; Kvan i njegovih četrnaestratnika oko druge, a u središte Ranjani su pozvali Prothala, Mhorama, Penosleda, Lauru, Pietena i Kovenantada se pridruže grivenarima. Kovenant je seo prekrštenih nogu na glatki kameni podu, na suprotnom kraju

kruga od Prothala, Mhorama i Penosleda. Četiri grivenara sela su pored poglavara, a Lita se smestila blizuKovenanta. Ostatak kruga popunjavali su uzlari koji su stigli iz Ravnica sa grivenarskim učiteljima.Većina sunačara bila je zauzeta oko vatri za kuvanje dublje u pećini, ali po jedan je stajao iza

svakog gosta i čekao da ga služi. Veselica je posluživala Kovenanta i pri tom je pevušila laku melodiju koja gapodseti na jednu drugu pesmu koju je nekada čuo.

Ima nečeg u lepotiŠto niče iz duše posmatračaPoput cveta.

Pod dimom upaljenog drveta i vonjem kuvanja učinilo mu se da može osetiti Veseličinu čistu,travnatu mirišljavost.

Dok je mlitavo sedeo na kamenu, poslednji odsjaji sunca pleli su narandžastu boju i zlato po svodupoput strasnog oproštaja. Onda je sunce nestalo. Noć se raširila ravnicama; logorske vatre pružale su jedinusvetlost u Ljudomu. Vazduh je bio pun žurbe i tihog razgovora poput povetarca sa brega punog mirisaRanihina. Ali hrana koje se Kovenant užasavao nije odmah došla. Najpre su neki uzlari plesali.

Njih troje izvodilo je tačku unutar kruga gde je sedeo Kovenant. Plesali su oko vatre sa visokim,propinjućim pokretima i pevali rzavu pesmu uz složeni ritam pljeskanja sunačara. Glatki pokreti udova, nagleprovale plesa, tamna boja kože, sve je to činilo da izgleda kao da oživljava puls Ravnica, kao da ga plesačiubrzavaju kako bi ga ljudsko oko moglo videti. Uz to, neprekidno su saginjali tela, tako da je vatra bacalasenke nalik konjima po zidovima i svodu.

Povremeno bi plesači skočili blizu Kovenantu i on je tada mogao da čuje njihovu pesmu:

Kopita ovenčana travom, zvezde na čelu;sapi i tetivo, ti zemni cvete:kraljevski Ranihine, galopiraj, trči.Mi služimo repu nebeskom, grivi sveta.

Javio mu se utisak da reči i ples izražavaju neko tajno znanje, neku viziju koju je želeo da podeli sdrugima. Taj osećaj mu je bio odbojan; otrgao je oči sa plesača prema užarenim ugarcima vatre. Kada se pleszavršio, produžio je da pilji u srce vatre sa pogledom prepunim nejasne uznemirenosti.

Onda sunačari doneše hranu i piće u krugove. Koristeći široke listove kao tanjire, nagomilali sukuvano meso i divlje krompire pred goste. Obrok je bio zamirisan retkim biljkama koje su Ranjani koristili ukuvanju i uskoro članovi pohoda navališe na gozbu. Zadugo su jedini zvuci u Ljudomu poticali od služenja ihranjenja.

Usred gozbe, Kovenant je sedeo poput zakržljalog drveta. Nije uzeo ništa od onoga što mu jeVeselica nudila. Piljio je u vatru; u njoj je bio jedan ugarak koji je crveno plamteo, poput noćnog sjaja njegovogprstena. U umu je vršio svojevrstan VPE, proučavao udove s kraja na kraj; a srce mu se treslo u ubeđenju daće iznenada otkriti neku sasvim neočekivanu gubavu tačku. Delovao je kao da će se raspasti.

Posle izvesnog vremena, ljudi ponovo počeše da govore. Prothal i Mhoram su vratili lisnate tanjire

sunačarima i skrenuli pažnju na grivenare. Kovenant uhvati odlomke njihovog razgovra. Raspravljali su onjemu - o poruci koju im je doneo, o ulozi koju je igrao u sudbini Domaje. Njihov fizički spokoj neobično jeodudarao od ozbiljnosti njihovih reči.

Pokraj njih, Penosled je opisivao Laurine i Pietenove muke jednom grivenaru.Kovenant se mrštio na vatru. Nije mu bilo potrebno da spusti pogled da bi video krvavu promenu

koja mu je obuzela prsten; mogao je da oseti zračenje zla sa metala. Sakrio je burmu ispod pesnice i drhtao.Kameni svod se nadnosio nad njim poput surovog krila otkrovenja, kao da čeka trenutak njegove

najveće bespomoćnosti da se baci na njegov izloženi vrat. Bio je bezdano gladan.Počinjem da ludim, mrmljao je prema plamenovima.Sunačarka Veselica ga je nagovarala da jede, ali on nije reagovao.

Na drugoj strani kruga Prothal je objašnjavao naume učesnika pohoda. Grivenari su pometenoslušali, kao da imaju muka da vide vezu između zala iz daljine i Ravnica Ra. Zato im je vrhovni poglavar pričao

o tome šta je učinjeno Andelejnu.Pieten je piljio praznim i neusredsređenim pogledom u noć, kao da čeka izlazak Meseca. PokrajPage 136



1. Kob poglavara kletnikanjega, Laura je tiho razgovarala sa uzlarima oko sebe, zahvalna na ranjanskoj gostoljubivosti.

Dok je Penosled opisivao pojedinosti užasa koji su zadesili dvoje preživelih sa Vitog Drvograda, čelomu se napreglo od napora da zadrži osećanja.

Vatra je sjala poput vrata iza kojih čeka nepodnošljiva opasnost. Kovenantov vrat bio je krut odranjivosti, a oči su mu prazno piljile, poput čvorova u drvetu.

Zelene mrlje na njegovoj odori obeležavale su ga poput upozorenja koje je govorilo: gubavac,nečist prokažena.Bližio se kraju VPE. Iza njega je bila nemogućnost verovanja da je Domaja stvarna. Ispred njega je

bila nemogućnost verovanja da nije stvarna.Iznenada, Veselica uđe u krug i suoči se sa njime, sa rukama na bokovima i očima koje su sevale.

Stajala je malo rastavljenih nogu, tako da je video okrvavljene ugarke vatre između njenih butina.Digao je pogled prema njoj."Moraš jesti", grdila ga je. "Već si polumrtav." Ramena su joj se ispravila, zategla tuniku preko

njenih grudi. Podsetila ga je na Lenu.Prothal je govorio: "Nije nam ispričao sve što se desilo na Svetkovini. Uništavanje utvara nije

sprečeno - pa ipak, mi verujemo da se on na neki način borio protiv pragrdana. Njegova pratilja krivila je i sebei njega zbog zla koje je zadesilo ples."

Kovenant je drhtao. Kao Lena - pomislio je. Lena?Tmina skoči na njega poput kandži vrtoglavice. Lena?Jedan trenutak, pogled su mu zamračili urlanje i mračne vode. Onda je skočio na noge. To je učinio

Leni - to je učinio? Gurnuo je devojku u stranu i skočio prema vatri. Lena! Zamahnuvši štapom kao sekirom,udario je po plamenovima. Ali nije mogao da se odbrani od sećanja, nije mogao da ih odbaci. Štap se iskrivi odsiline udarca, izlete mu iz ruku. Iskre i ugljevlje se rasprštaše, razleteše u svim pravcima. To joj je učinio!Mašući polupesnicom prema Prothalu, on kriknu: "Grešila je! Nisam mogao drugačije!" - a mislio je: Leno! Štasam to učinio? - "Ja sam gubav!"

Oko njega, ljudi poskakaše na noge. Mhoram hitro priđe Kovenantu, pruži ruku da ga obuzda."Lagano, Kovenante", reče on. "U čemu je stvar? Mi smo gosti."

Ali još dok se bunio, Kovenant je znao da Atiaran nije grešila. Video je sebe kako ubija tokom bitkekod Vitog Drvograda i u ludosti pomišlja da je ubijanje za njega nešto novo, nešto bez presedana. Ali nije rečbila o nečemu u šta se iznenada izmetnuo; tako je bilo od početka sna, od početka. Skokom uviđanja, video jeda nema razlike između onoga što su pragrdani učinili sa utvarama i onoga što je on učinio Leni. Služio jepoglavara Kletnika od prvog dana u Domaji.

"Ne!" siknu on kao da se kuva u kiselini. "Ne. Neću to više činiti. Neću više da budem žrtva. Neće namene da čekaju deca." Tresao se od siline besa dok je vrištao na sebe: silovao si je! Smrdljivi, prokletikopilane!

Osećao se slabašno, kao da mu uviđanje onoga što je učinio nagriza kosti.Mhoram napeto reče: "Neverniče! Šta nije u redu?""Ne!" ponovi Kovenant. "Ne!" Pokušavao je da viče, ali glas mu je zvučao udaljeno, obogaljeno.

"Neću... da podnosim... ovo. Nije u redu. Preživeću! Da li me čujete?""Ko si ti?" siknu grivenarka Lita kroz stegnute zube. Brzim trzajem glave, zamahom zapešća,

izvukla je konopac iz kose i držala ga u borbenom položaju.Prothal joj uhvati ruku. Njegov stari glas čegrtao je autoritetom i dostojanstvom. "Oprosti, grivenarko.

Ova stvar te prevazilazi. On drži divlju magiju što uništava mir. Moramo oprostiti.""Oprostiti?" Kovenant pokuša da vikne. Noge su ga izdale, ali nije pao. Banor ga je otpozadi držao

uspravnog. "Ne možete mi oprostiti."

"Tražiš li ti da budeš kažnjen?" upita Mhoram u neverici. "Šta si to učinio?""Da li tražim?" Kovenant se upinjao da se priseti nečega. Onda je otkrio. Znao je šta da radi. "Ne.

Zovi Ranihine.""Šta?" siknu Lita srdito. A svi Ranjani ponoviše njen protest."Ranihini. Pozovi ih.""Jesi li ti lud? Pripazi se, Prstenošo. Mi smo Ranjani. Mi ne zovemo - mi služimo. Oni dolaze kad ih

e volja. Nisu oni za tvoje pozive. I ne dolaze noću.""Zovi, kad ti ja kažem! Ja! Zovi ih!"Nešto u njegovoj užasnoj hitnji je pokoleba. Stala je da okleva, upiljivši se u njega u zbunjenom

besu, pobuni i neočekivanoj samilosti, a onda se okrenula na peti i dugim koracima izišla iz Ljudoma.Oslonjen o Banora, Kovenant se istetura ispod nepodnošljive težine planine. Družina i Ranjani pošl i

su za njim poput traga zgromljene uvređenosti. Iza njih, crveni mesec upravo je izbio iznad planinske padine; adaleke Ravnice, vidljive iza podnožja planine ispred Ljudoma, već su bile zapljusnute grimizom. Okrvavljena

poplava kao da je brisala crte zemlje, pretvarala stenje, zemlju i travu u raspadanje i gorku krv.Ljudi se raširiše sa obe strane zaravni tako da je otvoreni teren bio osvetljen logorskim vatrama.Page 137



1. Kob poglavara kletnikaLita je koračala kroz noć, idući prema Ravnicama sve dok se nije obrela blizu naspramne ivice

čistine. Kovenant je stao i zagledao se u nju. Nesigurno, ali odlučno, oslobodio se Banorovog oslonca - stajaoe sam poput galije posle brodoloma što ju je plima ostavila naherenu nemoguće visoko na grebenu. A onda,krećući se odrvenelim pokretima, pošao je prema Liti.

Ispred njega, okrvavljeni predeo mesečine počivao je poput mrtvog mora, povlačio ga u sebe kako

e priticao sa svakim stepenom mesečevog izlaska. Prsten mu je hladno plamteo. Osećao je da je onmagnetna stena. I nebo i zemlja podjednako su bili obojeni grimizom, a on je koračao napred kao da je polprema kome se okretala crvena noć - kao da su on i njegov prsten sila koja goni plimu naopake noći. Uskorose zaustavio na središtu otvorene zaravni.

Prekrivač tišine obujmi posmatrače.Ispred njega, grivenarka Lita raširi ruke kao da priziva tamu prema sebi. Naglo, ona oštro kriknu.

"Kelenbhrabanal marushyn! Rushyn hynyn kelenkoor rillynarunal! Ranyhin Kelenbhrabanal!" Onda je jednomzviznula. Zvuk odjeknu o l itice poput vriska.

Jedan dug trenutak tišina je gušila zaravan. Prkosnim koracima, Lita pođe nazad prema Ljudomu.Dok je prolazila kraj Kovenanta, ona prasnu: "Pozvala sam." Trenutak potom već je bila iza njega i on se samsuoči sa opsadom mesečine.

Ali ubrzo se razleže tutnjava kopita. Ogromni konji grmeli su u daljini; zvuk je narastao kao da sesama brda valjaju prema Ljudomu. Približavalo se na desetine Ranihina. Kovenant napregnu kolena da bi seodržao uspravno. Srce kao da mu je bilo preslabo da nastavi da kuca. Bio je neodređeno svestan nemenapetosti posmatrača.

Onda dalja ivica zaravni kao da poče crveno da narasta i na čistinu izbi talas Ranihina - gotovostotinu jurišnika koji su galopirali rame uz rame prema Kovenantu poput zida.

Povik zaprepašćenja i divljenja dopre od Ranjana. Samo su retki među najstarijim grivenarimaikada videli toliko Ranihina.

A Kovenant je znao da gleda najponositiju put Domaje. Plašio se da će ga izgaziti. Ali tutnjavi zid skrenu na levu stranu, trčeći oko njega sve dok nije bio potpuno okružen. Sa grivama

i repovima koji su lepršali, zvezdama na čelu što su hvatale svetlo vatre dok su oni sevali kraj njega, stotinuRanihina grmelo je po travnjaku i okruživalo ga. Zvuk njihovih kopita grmeo mu je u ušima.

Krug im se sužavao dok su trčali. Vrtoglava silina zahvati njegov strah, stade da ga okreće u krug sanjima kao da pokušava da okrene lice prema svima odjednom. Srce mu je bolno udaralo. Nije mogao da seokreće dovoljno brzo da održi korak sa njima. Od napora se zateturao, izgubio ravnotežu, pao na kolena.

Ali sledećeg trenutka bio je ponovo uspravan, sa nogama ukopanim naspram vrtoglavice njihovogkruženja, a lice mu se iskrivilo kao da vrišti - krik izgubljen u grmljavini ranihinskih kopita. Ruke su mu bileraširene kao da se opiru naspramnim zidovima noći.

Lagano, mučno, krug se zaustavi uz toptanje i rzanje. Ranihini se okrenuše prema unutrašnjostikruga i prema Kovenantu. Oči su im kolutale, a nekolicini se videla pena na gubicama. U prvi mah nije mogaoda razume njihova osećanja.

Od posmatrača dopre nagli krik. Prepoznao je Laurin glas. Okrenuo se i video Pietena kako trčiprema konjima, dok se Laura upinjala da ga stigne, predaleko da bi ga uhvatila. Dete je iznenadilo svakoga;svi su gledali Kovenanta. Sada je Pieten stigao do kruga i stao da se provlači između mahnitih nogu Ranihina.

Izgledalo je da će zasigurno biti zgažen. Glava mu nije bila veća od njihovih kopita, a konji suudarali nogama, poskakivali. Onda Kovenant ugrabi priliku. Nagonskim skokom, dograbio je Pietena ispodednog od konja.

No, njegova šaka bez polovine prstiju nije mogla da zadrži stisak; Pieten mu izlete i pruži se pozemlj i. Dete smesta skoči na noge. Bacilo se na Kovenanta i stalo da ga udara svom snagom.

"Oni te mrze!" besnelo je. "Odlazi!"Mesečina je padala na zaravan kao da skače sa padina planine. U grimiznom sjaju, Pietenovo sitno

lice delovalo je poput pustoši.Dete se borilo, ali ga Kovenant diže sa tla, stisnu ga uz grudi obema rukama. Držeći Pietena u

zagrljaju, digao je pogled prema Ranihinima.Sada je shvatao. U prošlosti, bio je previše zauzet razmišljanjem kako da ih izbegne, te nije mogao

da primeti na koji način reaguju na njega. Nisu mu pretili. Ti veliki borbeni atovi bili su prestravljeni -prestravljeni od njega. Njihove oči su bežale od njegovog lica, oko sebe su prskali penom. Mišići njihovih nogui grudi su podrhtavali. Pa ipak su kao u agoniji prilazili. Njihova stara uloga se preokrenula. Umesto da birajuahače, predavali su se njegovom izboru.

Gonjen nekim porivom, on odvoji levu ruku od Pietena i pruži hladno crveni prsten prema jednomod konja. Ovaj se trže i pognu kao da je Kovenant bacio na njega zmiju, ali je ostao na svome mestu.

Kovenant ponovo dograbi Pietena. Otpor deteta sada je bio slabiji, kao da ga je Kovenantovo

grljenje lagano davilo. Ali Nevernik ga je i dalje držao. Divlje je piljio prema Ranihinima i lelujao se kao da nemože da održi ravnotežu.Page 138



1. Kob poglavara kletnika Ali već je doneo odluku. Video je da Ranihini prepoznaju njegov prsten. Stežući Pietena uz srce

poput kacige, povikao je glasom hrapavim poput jecaja: "Čujte! Da napravim jednu nagodbu s vama. Dobroupamtite. Vatru mu paklenu! Dobro upamtite. Nagodbu. Čujte. Ne mogu da podnesem - raspadam se.Raspadam." Stisnuo je Pietena. "Vidim - vidim šta vam se dešava. Plašite se. Mene se plašite. Mislite da samneka vrsta... dobro. Slobodni ste. Ne biram ni jednog od vas."

Ranihini su ga gledali u strahu."Ali morate da učinite neke stvari za mene. Morate da se povučete!" Taj krik zamalo mu oduzeposlednji ostatak snage. "Vi... Domaja..." Dahtao je, molio: Ostavite me na miru! "Ne tražite toliko." Ali znao jeda mu je potrebno još nešto od njih u zamenu za njegovo obuzdavanje, nešto više od njihove spremnosti datrpe njegovo neverovanje.

"Čujte - čujte. Ako mi zatrebate, bolje dođite. Da ne moram da budem junak. Dobro upamtite." Očisu mu krvarile suzama, ali nije plakao.

"I... i ima još jedna stvar. Još jedna. Lena..." Lena! "Jedna devojka. Ona živi u Kamendolu Mithil.Kćerka Trela i Atiaran. Hoću... hoću da jedan od vas pođe do nje. Noćas. I svake godine. Na poslednju noćpunog meseca pre sredine proleća. Ranihini su ono... o čemu ona sanja."

Otresao je suze iz očiju i video da ga Ranihini gledaju kao da su shvatili sve što je pokušao da kaže."A sada idite", dahnu on. "Imajte milosti prema meni."Uz nagli, gromki, jedinstveni njisak, svi Ranihini se propeše oko njega, zamahaše kopitima po

vazduhu iznad njegove glave kao da daju obećanja. Onda se okrenuše, nj išteći od olakšanja, i pojuriše odLjudoma. Mesečina kao da ih nije doticala. Pređoše ividu zaravni i nestadoše kao da su sa dobrodošlicomdočekani u naručje zemlje.

Skoro smesta, Laura stiže do Kovenanta. Lagano, prepustio joj je Pietena. Uputila mu je dug pogledkoji nije umeo da pročita, a onda se okrenula. Sledio ju je, gazeći kao da je preopterećen komadićima samogsebe. Mogao je da čuje zapanjenost Ranjana - zapanjenost prejaku da bi osetili ma kakvu uvredu onim što jeučinio. Prevazišao ih je; mogao je to da čuje. "Propeli su se pred njim", leteo je šapat. Ali nije mario. Bilo mu jemuka na neki izopačeni način od osećaja da nije ovladao ničim, da ništa nije dokazao, ništa rešio.

Lord Mhoram iskorači da bi mu se pridružio. Kovenant nije uzvrati Mhoramov pogled, ali je razabraoprizvuk čuđenja u poglavarovom glasu kada ovaj reče: "Prapoglavaru - ah! Nikada smrtnom muškarcu ili ženinije ukazana takva počast. Mnogi su došli do ravnice, ponuđeni su Ranihinima - i odbijeni. A kada je ponuđenapoglavarka Tamaranta, moja mati, pet Ranihina je došlo da je pogleda - pet. Bila je to veća počast nego što jeona mogla sanjati. Nismo te mogli čuti. Jesi li ih odbio? Odbio?"

"Odbio", zabrunda Kovenant. Oni me mrze.Promakao je pokraj Mhorama i odšepao u Ljudom. Nesigurnim pokretima, poput broda slomljene

kobilice, pošao je prema najbližoj kuvarskoj vatri. Ranjani su mu pravili mesta, gledali sa strahopoštovanjemna licima kako prolazi. Nije mario. Stigao je do vatre i dograbio prvu hranu koju je video. Meso mu iskliznu iztroprste šake i zato ga je dograbio levicom i stao da ga proždire.

Jeo je bez izraza, gutao hranu u krupnim zalogajima i uzimao još pregrštima. Onda je poželeo dapopije nešto. Obazreo se, otkrio da Penosled stoji u blizini sa vrčem alem-vina patuljastim u njegovojogromnoj šaci.

Kovenant uze vrč i isprazni ga. Onda je obamrlo stajao bez pokreta i čekao dejstvo alem-vina.Ono brzo stiže. Uskoro, izmaglica poče da mu ispunjava glavu. Sluh mu je delovao šuplje, kao da

sluša Ljudom sa dna bunara. Znao je da će se obeznaniti - gladno je želeo da se obeznani - al i pre nego štoe izgubio svest, bol u grudima ga natera da kaže: "Džine - potrebni su mi prijatelji."

"Zašto smatraš da ih nemaš?"Kovenant zatrepta i vide sve što je učinio u Domaji. "Ne budi smešan."

"Onda ipak veruješ da smo stvarni.""Šta?" Kovenant je pokušavao da rukom bez prstiju uhvati značenje reči džina."Misliš da možemo da ti ne oprostimo", objasni Penosled. "Ko bi ti radije oprostio od tvog sna?""Ne", reče Nevernik. "Snovi - nikad ne opraštaju."Onda je izgubio svetlost vatre i Penosledovo toplo lice i oteturao se u san.

20. PITANJE NADE

U san je odlutao lecajući se, očekujući more. Ali nije ih bilo. Kroz nejasne uspone i padove svoglutanja - kao da su mu čak i tokom sna čula bila svesna Domaje - imao je osećaj da ga neko posmatra izdaljine. Pogled usmeren na njega bio je pun bojazni i dobrote; podsetio ga je na starog prosjaka koji ga jenaterao da pročita ogled o "fundamentalnom pitanju etike."

Kada se probudio, otkrio je da je Ljudom blistav od sunca.Zasenjena tavanica pećine bila je mračna, ali svetlo koje se odražavalo od poda naselja kao da jePage 139



1. Kob poglavara kletnikarazbijalo tišteću težinu kamena. A Sunce je dospelo dovoljno duboko u Ljudom da kaže Kovenantu da seprobudio u rano popodne toplog dana pred samo leto. Ležao je blizu zadnjeg zida pećine u atmosferi spokoja.Pokraj njega sedeo je Srdosolja Penosled.

Kovenant zatvori oči na trenutak. Osećao je da je preživeo kušnju. I imao je neizoštreni osećaj daće njegova pogodba delovati. Kada je ponovo digao pogled, pitao je: "Koliko sam dugo spavao?" - kao da je

upravo dignut iz mrtvih."Živeo i dobro došao, prijatelju moj", odvrati džin. "Kod tebe moje alem-vino deluje slabo.Prespavao si samo noć i jutro."

Dok se uz uživanje protezao, Kovenant reče: "Vežba. Toliko to radim - postajem stručnjak.""Retka veština", zakikota se Penosled."Pa, ne baš. Ima više nas gubavaca nego što možda misliš." Naglo se namrštio, kao da je ulovio

sebe u nepromišljenom prekršaju obećanog obuzdavanja. Da bi izbegao da bude ozbiljno shvaćen, dodao ježalosnim tonom: "Mi smo svuda."

Ali njegov pokušaj da napravi šalu kao da je samo zbunio džina. Trenutak potom Penosled laganoreče: "Jesu li ostali... 'gubavci' nije dobro ime. Previše je kratko da opiše takve kao što si ti. Ne znam tu reč, alimoje uši ne čuju ništa u njoj osim surovosti."

Kovenant ustade i odgurnu pokrivače. "U stvari, nije surova." Tema kao da ga je postidela. Dok jegovorio, nije mogao da pogleda Penosleda u oči. "Reč je o besmislenom nesrećnom slučaju - ili 'pravednojkazni'. Da je surova, dešavala bi se češće."

"Češće?""Svakako. Kada bi gubavost bila čin surovosti - Boga ili koga već - ne bi bila tako retka. Zašto bi se

zadovoljio sa nekoliko hiljada kada možeš da imaš milione?""Nesrećni slučaj", promrmlja Penosled. "Pravda. Prijatelju moj, zbunjuješ me. Govoriš sa takvom

žurbom. Možda Opaki na vašem svetu ima samo ograničenu moć da se suprotstavi Tvorcu.""Može biti. Nekako, ne čini mi se da moj svet dejstvuje na takav način.""Pa ipak si rekao... zar ne... da su gubavci posvuda.""To je bila šala. Ili metafora." Kovenant se još jednom potrudi da pretvori sarkazam u humor. "Nikad

nisam umeo da ih razlikujem."Penosled ga je proučavao jedan dugi trenutak, a onda pažljivo upita: "Prijatelju moj, da li se ti

šališ?"Kovenant pogleda džina u oči sa sarkastičnim mrgođenjem. "Očevidno, ne.""Ne razumem takvo raspoloženje.""Ma, ne brini se." Kovenant ugrabi priliku da izbegne taj razgovor. "Daj da nađemo nešto hrane.

Gladan sam."Na njegovo olakšanje, Penosled poče blago da se smeje. "Ah, Tomase Kovenante", kikotao se,

"sećaš li se našeg rečnog putovanja prema Poglavarevom Konaku? Očigledno u mojoj ozbiljnosti ima neštošto te ogladnjuje." Posegavši na jednu stranu, podigao je poslužavnik sa hlebom, sirom i voćem i bocukladenice. A onda je nastavio da se tiho smeje kada se Kovenant bacio na hranu.

Kovenant je neko vreme pošteno jeo pre nego što je počeo da se obazire. Onda ga je zapanjilokada je video da je pećina prepuna cveća. Kite i buketi ležali su na sve strane, kao da je preko noći svakiRanjanin podigao vrt krcat belim kandilicama i zelenilom. Belo i zeleno ublažili su oštrinu Ljudoma, prekrilikamen poput fine tkanine.

"Iznenađen si?" upita Penosled. "To cveće je tebi u čast. Mnogi Ranjani su lutali čitave noći da biprikupili cveće. Dirnuo si srce Ranihina i Ranjani nisu ostali bez divljenja - i zahvalnosti. Čudo neviđeno jedošlo za njih - stotinu Ranihina se ponudilo jednom čoveku. Ranjani ne bi menjali takav prizor ni za sam

Andelejn, čini mi se. I tako uzvraćaju počast onoliko koliko je u njihovoj moći."Počast? - ponovi Kovenant u sebi poput jeke.Džin se udobnije namesti i reče kao da počinje dugu pripovest: "Tužno je što nisi video Domaju pre

Obesvećenja. Tada bi ti Ranjani ukazali počast koja bi zasenila sve tvoje dane. Sve stvari su u to doba bileuzvišenije, ali čak i među poglavarima malo je bilo divota koje su se mogle uporediti sa velikom veštinomRanjana. 'Ukoštavanje', tako su je zvali - anundivian yajna, na jeziku drevnih poglavara. Beše to vajanjekostiju. Od kostura sa ravnica Ra koje su očistili lešinari i vreme Ranjani su pravili figure retke radosti i lepote.U njihovim rukama - pod dejstvom njihovih pesama - kosti su se povijale i rastakale poput gline da bi bileneobično prerađivane, tako da su od bele srži izgubljenog života Ranjani stvarali znakove života. Nikada nisamosmotrio te figure, ali priča o njima očuvana je među džinovima. U bedi i opadanju, dugim pokolenjima gladi,skrivanja i potucanja bez doma koji zadesiše Ranihine i Ranjane sa Obesvećenjem, veština vajanja kostiju jeizgubljena."

Glas mu se utiša kada je završio, a trenutak potom on poče tiho da peva:

Kamen i more su duboko u životu...Page 140




Okružilo ga je ćutanje prepuno pažnje i poštovanja. Sunačari u njegovoj blizini zastadoše da gaslušaju.

Ubrzo potom, jedan od njih mahnu prema čistini i Kovenant, sledeći pogledom njegov pokret, spaziLitu kako žustrim koracima grabi preko čistine. Pratio ju je poglavar Mhoram koji je jahao na divnom šarcu.

Prizor oraspoloži Kovenanta. On dokrajči kladenicu da nazdravi Mhoramu."Da", reče Penosled, "mnogo toga se jutros odigralo. Vrhovni poglavar Prothal je odabrao da se ne

ponudi. Rekao je da bi njegovim starim kostima više pogodovao manji at - a time je mislio, čini mi se, da seplaši da bi njegove 'stare kosti' predstavlajle uvredu za Ranihina. Ali ne bi bilo dobro potcenjivati njegovusnagu."

Kovenant začu bujicu nagoveštaja koja je jurila kroz Penosledove reči. Kao iz daljine, on reče:"Prothal će se povući posle ovog pohoda - ukoliko bude uspešan."

Oči džina se nasmešiše. "Da li je to proročanstvo?"Kovenant sleže ramenima. "Znaš to isto koliko i ja. Provodi isuviše vremena u razmišljanjima kako

nije ovladao Kevinovim Znanstvom. On smatra da je promašio cilj. I to će misliti čak i ako donese žezlozakona."

"Stvarno proročanstvo.""Nemoj da se smeješ." Kovenant se pitao kako da objasni odjeke koje je u njemu pobudila činjenica

da je Prothal odbio da oproba sreću sa Ranihinom. "Dobro, nego pričaj mi o Mhoramu."Srećno, Penosled reče: "Poglavara Mhorama, sina Variolovog, danas je odabrao Hinarila od

Ranihina, koji je takođe nosio Tamarantu, družbenicu Variolovu. Pazi! Nju veliki konji pamte sa mnogo počasti.Ranjani kažu da nikada ranije jedan Ranihin nije nosio dva jahača. Zaista, doba čuda je došlo u Ravnice Ra."

"Čuda", promumla Kovenant. Nije mu se sviđalo da se priseti straha sa kojim su se svi ti Ranihinisuočili sa njim. Zagledao se u bocu kao da ga je prevarila zato što je prazna.

Jedna od obližnjih sunačarki pođe prema njemu noseći vrč. Prepoznao je Veselicu. Prilazila jeizmeđu cvetova, a onda je stala. Kada je videla da je gleda, oborila je oči. "Napunila bih tvoj vrč, ali se plašimda te ne uvredim. Mislićeš da sam dete."

Kovenant se namršti na nju. Delovala je na njega poput prekora i on se ukruti tamo gde je sedeo.Uz napor od koga je zazvučao hladno formalno, on reče: "Zaboravi ono sinoć. Nije to bila tvoja greška."Nespretno je ispružio bocu prema njoj.

Prišla je i nalila mu kladenice, dok su joj se ruke lagano tresle.

On razgovetno reče: "Hvala ti."Jedan trenutak gledala ga je širom otvorenih očiju. Onda joj lice ispuni izraz olakšanja i ona se

nasmeši.Njen osmeh ga podseti na Lenu. Odlučnim pokretom, kao da je ona teret koji on više ne odbija da

nosi, pokazao joj je da sedne. Sela je prekrštenih nogu u podnožju njegove postelje, sva blistajući zbogpočasti koju joj je ukazao Prstenoša.

Kovenant pokuša da smisli nešto da joj kaže; ali pre no što je našao ono što je želeo, on ugledastožernika Kvana kako dugim koracima ulazi u Ljudom. Kvan mu je prilazio isprsivši se, kao da se bori protivKovenantovog pogleda, a kada se primakao Neverniku, čekao je samo jedan trenutak pre nego što je postaviopitanje. "Brinuli smo se. Životu je potrebno hrane. Jesi li dobro?"

"Dobro?" Kovenant oseti da počinje da mu se vrti od druge flaše kladenice. "Zar ne vidiš? Ja tebevidim. Zdrav si kao dren."

"Ti si zatvoren za nas", reče Kvan, kruto poput prekora. "Ono što mi vidimo nisi ti."Ta dvosmislena izjava kao da je zahtevala mrgodan odgovor, ali Kovenant se obuzda. Slegao je

ramenima, a onda rekao: "Jedem", kao da ne želi da polaže pravo na previše zdravlja.Činilo se da je Kvan prihvatio taj odgovor onako kako je dat. Klimnuo je, blago se naklonio i otišao.Gledajući ga kako odlazi, Veselica jeknu: "On te ne voli." Ton joj je izražavao zapanjenost pred

stožernikovom drskošću i lakomislenošću. Činilo se da pita kako se ovaj usuđuje da se tako oseća - kao da jepredstava od prethodne noći uzdigla Kovenanta na nivo Ranihina.

"Ima on razloga", odgovori Kovenant glatko.Veselica je delovala nesigurno. Kao da poseže za opasnim znanjem, ona upita hitro: "Zbog toga što

si - što si 'gubavac'?"Mogao je da vidi njenu ozbiljnost. Ali osećao je da je već previše pričao o gubavcima. Takvo

pričanje je izvrtalo njegovu nagodbu. "Ne", reče, "on naprosto misli da sam namćor."Na to se namrštila kao da je bila u stanju da razabere njegovu složenu neiskrenost. Jedan dugi

trenutak proučavala je pod kao da koristi kamen da bi odmerila njegovu dvoličnost. Onda se digla na noge inapunila Kovenantovu flašu do vrha iz vrča. Dok se okretala, rekla je tiho: "Ti stvarno misliš da sam dete."Page 141



1. Kob poglavara kletnikaOtišla je uz prkosno i uplašeno njihanje bokovima, kao da veruje da rizikuje sopstveni život tako bezobraznimponašanjem prema Prstenoši.

Gledao je u njena mlada leđa i pitao se o ponosu ljudi koji služe druge - i o unutrašnjim uslovimakoji su toliko otežavali izgovaranje istine.

Sa Veselice, njegov pogled pređe na spoljnju ivicu Ljudoma, gde su Mhoram i Lita zajedno stajali

na suncu. Gledali su jedno u drugo - ona smeđa poput oraha, on u plavoj odori - i raspravljali poput zemlje ineba. Kada se usredsredio na njih, mogao je da razazna šta govore."Hoću", ubeđivala ga je ona."Ne, poslušaj me", odvrati Mhoram. "Samo ćeš naneti bol - i njemu i sebi."Kovenant ih je nespokojno posmatrao iz sveže, mračne pećine. Mhoramu je nos-kobilica davao

izgled čoveka koji se bez posrtanja suočava sa stvarima; Kovenant je bio ubeđen da ni sam zaista ne želi onoprotiv čega je Mhoram, ma šta to bilo.

Rasprava se brzo svršila. Grivenarka Lita okrenu se od Mhorama i dugim koracima se zaputi udubinu naselja. Prišla je Kovenantu i u potpunosti ga prenerazila spustivši se na kolena i naklonivši čelokamenu pred njim. Sa dlanovima na podu pored glave, ona reče: "Tvoj sam sluga. Ti si Prstenoša, gospodarRanihina."

Kovenant zinu prema njenom potiljku. Jedan trenutak nije je shvatao; u iznenađenju, nije mogao dazamisli osećanje dovoljno moćno da natera grivenarku da se toliko duboko pogne. Iznenada oseti da mu jelice puno srama. "Ne želim slugu", zareža on. Ali onda vide kako se Mhoram nesrećno mršti iza nje. Sabraose, nastavio blaže: "Čast tvoje službe me prevazilazi."

"Ne!" usprotivila se, ne dižući glavu. "Videla sam. Ranihini su se propeli u tvoju čast."Osećao se kao da je u klopci. Činilo se da nema načina da prekine njeno ponižavanje, a da je ne

učini svesnom da se ponižava. Toliko je vremena živeo bez takta ili časti. Ali obećao je da će se obuzdavati. Ana putu koji je prevalio od Kamendola Mithil okusio je posledice dopuštanja ljudima Domaje da se odnoseprema njemu kao da je neka vrsta mitske figure. Uz napor, mrgodno odvrati: "Svejedno. Nisam ja naviknut natakve stvari. U mom svetu, ja sam - samo mali čovek. Osećam se nelagodno zbog tvoje počasti."

Blago, Mhoram uzdahom izrazi olakšanje, a Lita diže glavu da zapanjeno upita: "Da li je tomoguće? Zar mogu da postoje takvi svetovi gde ti nisi među velikanima?"

"Veruj mi na reč." Kovenant povuče dug gutljaj iz boce.Oprezno, kao da se plaši da nije ozbiljno mislio to što je rekao, ona se diže na noge. Zabacila je

glavu i protresla povezanu kosu. "Kovenante Prstenošo, biće kako si izabrao. Ali mi ne zaboravljamo da su seRanihini propeli tebi u počast. Ukoliko postoji ma kakva usluga koju možemo da učinimo, samo je obznani.Možeš nam narediti bilo koji stvar koja ne dira Ranihine."

"Ima jedna stvar", reče on, zagledan u kamenu tavanicu pećine. "Pružite dom Lauri i Pietenu."Kada je bacio pogled na Litu, video je da se ova smeje. Oštro zareža: "Ona je jedan od Časnika

Vitog Drvograda. A on je samo dete. Dovoljno su toga preturili preko glave da bi zasluživali malo ljubaznosti."Mhoram se blago umeša: "Penosled je već razgovarao sa grivenarima. Složili su se da se staraju o

Lauri i Pietenu."Lita klimnu. "Takve naredbe su lake. Kada Ranihini ne bi od nas tražili više, većinu dana bismo

provodili u snu." Još se smešeći, ostavila je Kovenanta i otkaskala napolje na sunce.I Mhoram se smešio. "Izgledaš - bolje, prapoglavare. Jesi li dobro?"Kovenant vrati pažnju kladenici. "Kvan me je pitao istu stvar. Otkud znam? Pola vremena ovih dana

ne mogu da se setim ni kako se zovem. Spreman sam za putovanje, ako si na to ciljao.""Dobro je. Moramo da pođemo što je pre moguće. Prijatno je odmarati se ovde, na bezbednom. Ali

moramo napred ako želimo da očuvamo takva bezbedna mesta. Reći ću Kvanu i Tuvoru da izvrše pripreme."

Ali pre nego što je poglavar mogao da ode, Kovenant reče: "Reci mi nešto. Zašto smo tačno došliovde? Dobio si Ranihina - ali smo izgubili četiri ili pet dana. Mogli smo izbeći Morinmos."

"Želiš li da porazgovaramo o taktici? Verujemo da smo stekli prednost time što smo otišli tamo gdenas Drul ne očekuje i što smo mu dali vremena da reaguje na poraz kod Vitog Drvograda. Nadamo se da ćeposlati vojsku. Ukoliko bismo stigli prebrzo, armija bi mogla još biti u Planini Groma."

Kovenant se opirao uverljivosti ove zamisli. "Planirali ste da dođemo ovamo znatno pre no što smonapadnuti kod Vitog Drvograda. Planirali ste to sve vreme. Želim da znam zašto."

Mhoram direktno odgovori na Kovenantovo pitanje, ali mu se l ice zateže kao da očekuje da seKovenantu neće dopasti njegov odgovor. "Kada smo donosili planove u Veselkamenu, video sam da će ovo daproizađe na dobro."

"Video si?""Ja sam vidovnjak. Vidim stvari - povremeno.""I?"

"I dobro sam video."Kovenant nije bio spreman da gura to pitanje dalje. "Mora da je to mnogo zabavno." Ali u tonu mu jePage 142



1. Kob poglavara kletnikabilo malo sarkazma i Mhoram se nasmeja. Smeh je naglašavao dobrotu koja mu se ocrtavala u usnama.Trenutak kasnije, bio je u stanju da kaže bez gorčine: "Radije bih video više takvog dobra. Tako ga je maloovih dana."

Kada je poglavar otišao da pripremi družinu, Penosled reče: "Prijatelju moj, ima nade za tebe.""Stvarno", isceri se Kovenant. "Džine, kada bih bio velik i jak kao ti, za mene bi uvek bilo nade."

"Zašto? Veruješ li da je nada čedo jačine?""Zar nije? Odakle crpiš nadu ako ne iz moći? Ako grešim - do đavola! Ima puno gubavaca kojizbunjeni jurcaju svetom."

"Kako se procenjuje snaga?" upita Penosled uz ozbiljnost koju Kovenant nije očekivao."Šta?""Ne dopada mi se način na koji govoriš o gubavcima. U čemu je vrednost tvoje snage ako ti je

neprijatelj jači?""Pretpostavljaš da postoji nekakav neprijatelj. Mislim da je to malo previše lako. Ništa mi se ne bi

više dopadalo nego... nego da mogu da optužim nekog drugog... nekog neprijatelja koji me je napao. Ali to jesamo još jedan način za samoubistvo. Odricanje od odgovornosti da držim sebe u životu."

"Ah, u životu", usprotivi se Penosled. "Ne, razmišljaj dalje, Kovenante. Šta ti uopšte vredi moć ako tonije moć da nadvladaš smrt? Ukoliko polažeš nade u bilo šta manje, onda se može desiti da te nada navedena pogrešan put."

"Pa?""Ali moć da nadvladaš smrt je odluka. Ne može biti života bez smrti."Kovenant shvati da je to činjenica. Ali takav argument nije očekivao od džina. Nagnao ga je da

poželi da iziđe iz pećine na sunce. "Penoslede", progunđa on i diže se iz kreveta, "opet si razmišljao." Aliosećao je napregnutost Penosledovog pogleda. "Dobro. Dakle, u pravu si. Reci mi, gde onda, do đavola,crpeš nadu?"

Lagano, džin se podiže na noge. Uzdizao se nad Kovenantom sve dok mu glava nije gotovo dotaklatavanicu. "Iz vere."

"Suviše dugo se bakćeš sa ljudima - postaješ previše žustar. 'Vera' je prekratka reč. Na šta simislio?"

Penosled poče da bira put između cvetova. "Mislio sam na poglavare. Razmisli, Kovenante. Vera jenačin života. Oni su se u potpunosti posvetili služenju Domaji. I zakleli su se zavetom mira - posvetili sesluženju velikih ciljeva života na sasvim određeni način, rešeni da radije izaberu smrt nego da se predajurazornoj moći strasti koja je zaslepila vrhovnog poglavara Kevina i donela Obesvećenje. Hajde - veruješ li dabi poglavar Mhoram ikada mogao da očajava? To je suština zaveta mira. Nikada neće očajavati, nikada nećeučiniti ono što očaj zahteva - ubijati, skrnaviti, uništavati. I nikada neće pokleknuti, jer će ga održati njegovopoglavarstvo, njegova služba Domaji. Služba obezbeđuje službu."

"To nije isto što i nada." Sa džinom, Kovenant iziđe iz Ljudoma, obrevši se na osunčanoj zaravni.Blistavo svetlo natera ga da pogne glavu, a kada je to učinio on ponovo primeti mahovinom umrljanu odoru.Naglo se okrenuo prema pećini. Zelenilo je bilo raspoređeno među kandilicama tako da podseća namahovinaste linije po beloj svili.

Prigušio je ječanje. Kao da izražava načelo, rekao je: "Najvažnije od svega je izbegavanjenepopravljive gluposti ili neograničene tvrdoglavosti."

"Ne", bio je uporan Penosled. "Poglavari nisu glupi. Pogledaj Domaju." Napravio je širok pokretrukom, kao da očekuje od Kovenanta da sagleda čitavu zemlju, od jedne međe do druge.

Kovenantov pogled nije otišao toliko daleko. Ali žmirkavo se zagledao iza zelene zaravni premaRavnicama. Čuo je udaljeno zviždanje krvnih gardista koji du dozivali Ranihine i njihov njištavi odgovor.

Primetio je ponosito divljenje sunačara koji su izišli iz pećine jer su bili previše željni da dočekaju pojavljivanjeRanihina da bi ostali unutra. Trenutak potom on nastavi: "Drugim rečima, nada potiče iz moći onoga čemuslužiš, a ne od tebe. Vatru mu paklenu, džine - zaboravljaš ko sam ja."

"Zar?""Uostalom, šta te čini tolikim stručnjakom za nadu? Ne primećujem da imaš išta oko čega bi trebalo

očajavati.""Ne?" usne džina se nasmešiše, ali oči su mu bile tvrde ispod isturenih obrva, a ožiljak na čelu živo

e blistao. "Zar zaboravljaš da sam naučio da mrzim? Da li... ali pustimo to. ta ako kažem da služim tebe? Ja,Srdosolja Penosled, džin Primorac, izaslanik svoga naroda?"

Kovenant je u tom pitanju razabrao odjeke, poput udaljenog sudaranja debala, jedva primetnogkroz visoki, tihi vetar, i trgao se. "Ne pričaj kao neki prokleti mistik. Reci nešto što mogu da razumem."

Penosled se saže da dodirne Kovenantove grudi teškim prstom, kao da označava neko mesto nanjegovoj kartografisanoj odori. "Neverniče, ti držiš sudbinu Domaje u rukama. Dušomor je krenuo protiv

poglavara u isto ono vreme kada su se naši snovi o Domu obnovili. Moram li ti objašnjavati da imaš moć danas spaseš ili učiniš da postanemo siročad sve dok nas ne zadesi ona sudba koja čeka Domaju, kakva godPage 143



1. Kob poglavara kletnikabila?"

"Vatru mu paklenu!" prasnu Kovenant. "Koliko puta sam ti rekao da sam gubavac. Sve je to greška.Kletnik se igra prljavih igara sa nama."

Džin odvrati jednostavno i tiho: "Zašto si onda iznenađen otkrićem da sam razmišljao o nadi?"

Kovenant srete Penosledov pogled ispod brazgotinom obeleženog ispusta njegovog čela. Džin gae gledao kao da je nada Bezemljaša brod koji tone i Kovenanta zapeče njegova sopstvena nesposobnost daspase tu nadu. Ali onda Penosled reče, kao da dolazi da izbavi Kovenanta: "Nemoj da se brineš, prijatelju moj.Ova pripovest je još prekratka za ma koga od nas da bismo mogli da joj pogodimo svršetak. Kao što kažeš,proveo sam previše vremena sa žurnim ljudima. Moj narod bi mi se silno smejao - džin koji nema dovoljnostrpljenja za dugu priču. A poglavari poseduju mnogo toga što bi još moglo da iznenadi Dušomora. Neka ti jelako srce. Može biti da smo ti i ja već dobili svoj udeo u strašnom toku ovih vremena."

Hrapavo, Kovenant reče: "Džine, previše pričaš." Penosledova sposobnost za blagost prevazilazilae njegovu moć poimanja. Mrmljajući za svoj račun: vatru mu paklenu - okrenuo se i pošao u potragu zasvojim štapom i nožem. Iza zaravni mogao je da čuje zvuke pripreme; a u naselju sunačari su bili zauzetipakovanjem hrane u jahaće vreće. Družina se pripremala, a on nije želeo da kasni. Našao je štap i nožpoložene sa hrpom njegove odeće na kamenoj ploči usred cveća, kao na izložbi. Onda je pozvao jednurumenu, užurbanu sunačarku da mu donese vode, sapuna i ogledalo. Osećao je da duguje sebi jednobrijanje.

Ali kada je postavio ogledalo tako da može da ga koristi, otkrio je kako pred njim stoji Pieten saozbiljnim izrazom na licu; a u ogledalu je iza sebe video Lauru. Pieten je piljio u njega kao da je Nevernikneopipljiv poput pramena dima. A Laurino lice je delovalo napregnuto, kao da prisiljava sebe da učini nešto štooj se ne dopada. Nesrećno je provukla ruku kroz kosu, a onda rekla: "Ti si tražio od Ranjana da nam ovdedaju dom."

Slegao je ramenima. "Isto kao i Penosled.""Zašto?"Njegov sluh razabra čitave govore različitih značenja iza njenog pitanja. Držala je njegov pogled u

ogledalu i on joj u očima vide sećanja na drvo u plamenu. Pitao je pažlj ivo: "Da li stvarno misliš da će ti sepružiti prilika da uzvratiš udarac Kletniku? Ili da ćeš moći da je iskoristiš ako ti se i pruži?" Spustio je pogled naPietena. "Prepusti to Mhoramu i Prothalu. U njih možeš da imaš poverenja."

"Naravno." Njen ton je rečito govorio da nije u stanju da ne veruje u poglavare."Onda se prihvati posla koji već imaš. Tu je Pieten. Pomisli šta će mu se dogoditi - a još više na to

kroz šta ste već prošli. Neophodna mu je pomoć."Pieten zevnu kao da je ostao budan posle uobičajenog vremena za spavanje i reče: "Oni te mrze."

Zvučao je trezveno poput dželata."Kako?" uzvrati Laura prkosno. "Jesi li ga posmatrao? Jesi li video kako sedi noću budan? Jesi li

video kako očima proždire mesec? Jesi li video kako uživa u ukusu krvi? On više nije dete." Govorila je kao daPieten nije tu da je sluša, a Pieten je slušao kao da to ona deklamuje neku formulu bez ikakvog značenja. "One izdajstvo prerušeno u oblik deteta. Kako ja mogu da mu pomognem?"

Kovenant navlaži lice i poče da nanosi sapun. Mogao je da oseti kako se Laurino prisustvo upija upozadinu njegovog vrata dok je utrljavao sapunicu u bradu. Najzad progunđa: "Probaj sa Ranihinima. On ihvoli."

Kada je posegla preko njega da dohvati Pietenovu ruku i odvede dete, Kovenant uzdahnu i prinesenož bradi. Ruka mu je bila nemirna; živo je predstavljao sebi kako se seče. Ali nož je klizio preko njegove kožeglatko kao da se seća da je Atiaran odbila da ga povredi.

Do trenutka kada je završio, družina se već prikupila pokraj Ljudoma. Požurio je da se pridružiahačima, kao da se plaši da bi pohod mogao da se nastavi bez njega.

Upravo je trajalo poslednje podešavanje sedala i jahaćih vreća i Kovenant se ubrzo nađe pokrajDure. Stanje konja ga je iznenadilo. Svi su blistali od valjanog timarenja i delovali su uhranjeno i odmorno, kaoda se Ranjani staraju o njima već polovinu proleća. Neki od atova eovoda koji su bili najiscrpljeniji sada sukopali kopitom zemlju i radosno tresli grive.

Kao da je čitava družina zaboravila kuda ide. Ratnici su se zajedno smejali. Stari Birinair je kvocao igrdio zbog načina na koji su Ranjani rukovali njegovim lillianrill štapovima. Odnosio se prema Ranjanima kaoprema razmaženoj deci i činilo se da malo previše uživa da bi mogao to da sakrije iza maske dostojanstva.Mhoram je sa osmehom sedeo na Hinarilu. A vrhovni poglavar Prothal je opušteno stajao kraj ata kao da seotresao godina brige. Samo su krvni gardisti, koji su već uzjahali i sada su čekali na leđima Ranihina, ostaliozbiljni.

Dobro raspoloženje družine uznemiri Kovenanta poput skrivene pretnje. Shvatao je da ono delom

potiče od odmora i povratka samopouzdanja. Ali bio je siguran da je nadahnuto i njegovim susretom saRanihinima. Kao i na Ranjane, na ratnike je to ostavilo dubok utisak; njihova želja da u njemu vide novogPage 144



1. Kob poglavara kletnikaBereka bila je obrisana. Nosilac belog zlata je pokazao da je on lično čovek koji nešto predstavlja.

Ranihini su bili prestravljeni! - prasnu on u sebi. Videli su Kletnikov zahvat nada mnom i bili suprestravljeni. Ali nije se pobunio naglas. Dao je obećanje da će se uzdržavati u zamenu za preživljavanje. Ipored prećutnog nepoštenja zbog toga što je dozvoljavao drugovima da veruju o njemu ono šta žele, ćutao je.

Dok su se jahači smejali i šalili, grivenarka Lita dođe pred njega, a sledilo ju je još nekoliko

grivenara i velika grupa uzlara. Kada je privukla pažnju družine, ona reče: "Poglavari su zatražili pomoć u borbiprotiv Zuboše Rastrgača. Ranjani služe Ranihine. Mi ne napuštamo Ravnice Ra. To je život i dobro je što jetako - ništa drugo nećemo tražiti sve do samog kraja, kada čitava Zemlja postane Andelejn, a l judi i Ranihinipočnu da žive u miru bez vukova i gladi. Ali moramo pomoći protivnicima Zuboše kako god umemo. To ćemo iučiniti. Poći ću sa vama. Moji uzlari će nam se pridružiti ako tako odaberu. Putem ćemo se starati o vašimkonjima. A kada ih ostavite da biste našli skrovište Zuboše pod zemljom, mi ćemo ih čuvati. Poglavari,prihvatite tu uslugu kao počast među prijateljima i odanost među saveznicima."

Uzlari Hurn, Žilan, Dobrana i Rusta odmah kročiše napred i izraziše želju da krenu gde god ihgrivenarka Lita povede.

Prothal se nakloni Liti na ranjanski način. "Vrednost tvoje ponude je velika. Znamo da su vaša srcasa Ranihinima. Kao prijatelji odbili bismo tu počast kada naša potreba kao saveznika ne bi bila toliko velika.Usud ovih vremena sili nas da ne odbijemo nikakvu pomoć niti podršku. Vaša lovačka veština silno će smanjititegobe našeg puta. Nadamo se da ćemo vam odati uzvratnu počast - ako preživimo pohod."

"Ubijte Zubošu", reče Lita. "To će nam pružiti dovoljno počasti do kraja naših dana." Uzvratila jeProthalov naklon, a svi prikupljeni Ranjani joj se pridružiše.

Onda se vrhovni poglavar nakratko obrati sadruzima. Trenutak potom, učesnici potrage za žezlomzakona bili su u sedlima i spremni za jahanje. Predvođena grivenarkom Litom i njenim uzlarima, družinaotkaska od Ljudoma kao da su u naselju Ranjana našli obilje hrabrosti.

21. PODLAČEVA KLISURA

Prelazili su Ravnice prema severu puni samopouzdanja i dobrog raspoloženja. Duž puta nije sepojavila nikakva opasnost niti nagoveštaj opasnosti. A Ranihini su jurili travnatim predelima poput oživelihgrbova, otelotvorenih izazova. Penosled je pripovedao vesele priče, kao da želi da pokaže da je došao dokraja prolaznih tegoba. Kvan i njegovi ratnici uzvraćali su pošalicama i kalamburima. A Ranjani su ih zabavljalipredstavama lovačkog umeća. Družina je jahala do kasno u prvu noć, prkoseći nespokojnom mesecu. Adruge noći ulogorili su se na obali gaza preko Lunjinstana.

Rano sledećeg dana pređoše gaz i okrenuše severoistočno uz širok prolaz između Lunjinstana iMorinmosa. Do sredine popodneva stigli su do istočne granice šume. Odatle je Lunjinstan, severna granicaRavnica, zaokretao više prema istoku, a družina produži prema severoistoku, udaljavajući se i od Morinmosa iod Ravnica Ra. Te noći, spavali su na ivici oštre, neprijateljske ravnice u kojoj ljudi nisu živeli a retki su prekonje putovali svojom voljom. Čitava oblast severno od njih bila je isečena, izbrazdana i pocrnela poput drevnogbojišta, ogromno polje koga je uništilo preobilno prolivanje krvi. Kržljava trava, sitno drveće i pokoja rasutaaliantha tek su slabašno zahvatali nepopustljivu pustaru. Družina se nalazila južno od Planine Groma.

Kako je pohod zaokretao severozapadno preko te zemlje, Mhoram je pričao Kovenantu deo njeneistorije. Ona se pružala istočno do Domajinog Sunovrata i obrazovala prirodni front napada vojski poglavaraKletnika u drevnim ratovima. Od Oborine na reci Zemljospust sve do Planine Groma bio je otvoren teren dužvelike litice Domajinog Sunovrata. Horde koje su polazile sa Kletnikovog Tabora mogle su se uspeti nadvadesetinama mesta da bi donele bitku Gornjoj Zemlji. I tako su se prve velike bitke u svim ratovima Domaje

protiv Opakog odigravale na toj pustošnoj ravnici. Vekovima i vekovima, branitelji su se upinjali da zaustavepoglavara Kletnika na Domajinom Sunovratu i doživljavali neuspeh jer nisu mogli da zatvore sve puteve saUbojnih Zaravni i Sarangravske Ravnice. Onda su vojske poglavara Kletnika odlazile prema zapadu dužMithila i zadirale duboko u Središnje Zaravni. U poslednjem ratu, pre nego što je Kevin Zemljogub bio konačnoprimoran da prizove obred Obesvećenja, poglavar Kletnik se probio kroz srce Središnjih Zaravni i okrenuoprema severu da prisili poglavare da stupe u odlučujuću bitku na Kuraš Plenetoru, sada nazvanom Trotgard.

U prisustvu tolikih starih smrti jahači nisu putovali glasno. Ali tokom prvih nekoliko dana pevali supesme, a nekoliko puta su se vraćali na predanje koje je pripovedalo o Bereku i ognjenim lavovima sa PlanineGroma. U toj pustari se borio Berek, patio zbog smrti prijatelja i pretrpeo gubitak prstiju u boju. Ovde je dokučioočajanje i pobegao na litice Gravin Trendora, Vrhunac ognjenih lavova. A tu je otkrio i zemljorodstvo i zemnumoć. Bila je to smirujuća pesma, a jahači su zajedno pevali njen refren kao da pokušavaju da ga ostvare zasebe:

Bereče! Zemljorode! - pomozi, prikloniBojnu pomoć protiv mrskog gada!Page 145





1. Kob poglavara kletnikabezobličnu olupinu; ali prišao je svakom učesniku pohoda i vikao kroz urlike vetra i kiše, kroz razornugrmljavinu: "Drul - oluju - na nas! Ali on - pogrešio! Glavna silina - otišla - zapadno. Hrabro! Predskazanja - zanas!"

Kovenant je bio previše iscrpljen i bilo mu je odveć hladno da bi odvratio. Ali čuo je velikodušnuhrabrost u pozadini Mhoramovih reči. Kada je družina ponovo krenula napred, žmirkao je prema Prothalovom

plamenu kao da zaviruje u kakvu misteriju.Borba se nastavljala, produžavala daleko iza tačke nepodnošlj ivosti. Tokom vremena, čak i samoizdržavanje postalo je apstraktno - čista zamisao, previše neopipljiva da bi nosila ubeđenje. Šibanje i divljanjeoluje sveli su jahače na bolno, drhtavo meso jedva sposobno da se drži svojih atova. Ali Prothalova vatra idalje je plamtela. Sa svakim novim bleskom i udarcem, Kovenant se trzao u sedlu. Ništa drugo nije želeo odživota osim prilike da legne u blato. Ali Prothalova vatra i dalje je gorela. Bila je poput vezova, zarobljavala jeahače, vukla ih napred. U ludilu bujice od koje nije bilo bega Kovenant je naprezao pogled kao da su mu tivezovi prava dragocenost.

Onda prođoše granicu. Bila je nagla, kao da se zid o koji su se bacali iznenada raspao u blato. Zadeset teturavih udara srca kraj oluje prođe preko njih i oni se obreše zadihani u podnevu blistavom od sunca.Mogli su da čuju nepogodu kako tutnji dok slepo hita iza njih. Oko njih su bili ostaci potopa - razbacane lokve,potoci i baruštine, gusto blato, nalik ostacima bojnog polja. A pred njima je stajala ogromna, unakažena glavaPlanine Groma: Gravin Trendor, Vrhunac ognjenih lavova.

Jedan dugi trenutak držao ih je poput čuvara tišine - turoban, mračan i dostojanstven, sličan ispustusrca Zemlje. Vrh se nalazio prema severu i malo prema zapadu od njih. Viši nego Kevinov Vidikovac nadGornjom Zemljom, činilo se da kleči na rubu Sarangrava, sa laktovima oslonjenim na visoravan i glavomvisoko iznad litice, suočen sa nebom u čudnom položaju ponosa i molitve; uzdizao se na dvanaest hiljadastopa iznad Putnikovog Tesnaca, koji se prostirao istočno od njegovog podnožja. Padine su mu, odrazrovanog podnožja sve do uglačanog stenja vrha bile gole, neogrnute i nezaštićene ma kakvim drvetom ilitravom pred olujama, snegovima, opsadom vremena, noseći umesto toga gole litice isklesane poput faceta,neke crne poput opsidijana, a druge sive poput pepela granitne vatre - kao da je kamen Planine previše gust,previše nabijen silom da zadrži ma kakvu nežnu vrstu života.

Tamo, duboko u nedrima džinovske planine, nalazilo se odredište pohoda: Kiril Trendor, SrceGroma.

Još su bili deset milja od vrhunca, ali rastojanje je bilo varljivo. Već je to izbrazdano l ice dominiralosevernim obzorjem; suočavalo se sa njima preko ivice Domajinog Sunorvata poput zahteva koji se ne možeodbiti. Planina Groma! Tu je Berek Troprst došao do velikog otkrovenja. Tu se pohod za žezlom zakonanadao da će povratiti budućnost Domaje. I tu je Tomas Kovenant tragao za oslobađanjem od nemogućihsnova. Družina je piljila prema okomitom stenju kao da joj ono pretražuje srca, postavlja joj pitanja na koja nijesposobna da odgovore.

Onda se Kvan mrgodno nasmeši i reče: "Sada smo bar dovoljno oprani za ovakav posao."Ta neskladnost prekide trans koji je držao jahače. Nekoliko ratnika prsnu u smeh kao da se otresa

napora od prethodna dva dana, a većina ostalih se zakikota, kao da izaziva Drula ili ma kog neprijatelja dapoveruje da ih je oluja oslabila. Iako su se gotovo rušili od napora nalaženja puta kroz bujicu na sopstvenimnogama, i Ranjani su se smejali, deleći humor koji nisu u potpunosti razumeli.

Samo Penosled nije odvratio. Oči su mu bile prikovane za Planinu Groma, a obrve su mu senadnosile nad pogled kao da ga štite od nečega previše sjajnog ili vrelog da bi se u njega gledalao direktno.

Učesnici pohoda nađoše srazmerno suvo brdašce na kome su mogli da otpočinu, jedu i nahraneatove; a Penosled je odsutno pošao sa njima. Dok se družina smeštala što je moguće udobnije za to vreme,on je stajao po strani i piljio u planinu kao da čita tajne po njenim brojnim procepima i liticama. Blago je počeo

da peva za sebe:

Sada smo Bezemljaši,lišeni korena, roda i poroda.Iz drugih tajanstava zadovoljstvaraširismo jedra da vratimo se svojim putem,ali vetrovi života nisu duvali kako smo htelii zemlja iza mora beše izgubljena.

Vrhovni poglavar Prothal pustio je družinu da se odmara koliko god je to smeo na otvorenoj ravnici.Onda je opet krenuo u pozno po podne, držeći se ruba Domajinog Sunovrata kao da mu je to jedina nada. Preoluje, Kovenant je saznao da jedini poznat ulaz u katakombe Planine Groma vodi kroz zapadni ponorOpčarnice - Podlačevu klisuru, stenovitu gubicu koja je gutala reku samo da bi je ispljunula istočno na Donjoj

Zemlji, u Putnikov Tesnac, preobraženu skrivenim, uzburkanim dubinama, struju sivu od izmeta i otpadaamnika. I zato je Prothalova nada počivala u prilazu sa jugoistoka. Verovao je da bi dolaskom do PlaninePage 147



1. Kob poglavara kletnikaGroma sa juga i odlaskom do Podlačeve klisure sa istoka družina mogla neprimećena i neočekivana stići dozapadnog otvora klisure. Ali nije želeo da preduzima nepotrebne rizike. Gravin Trendor počivao je opasnoveliki na nebu i činilo se da se već uzdiže prema družini kao da je sam vrhunac povijen prema obliku Druloveopakosti. Prothal je požurivao umorne Ranjane da daju sve od sebe u biranju puta duž Domajinog Sunovrata;a jahači su išli i posle zalaska sunca.

Ali sve vreme dok je jahao bio je starački pogrbljen u sedlu, sa glavom sagnutom kao da pripremavrat za udarac sekire. Činilo se da je utrošio svu snagu u vođenje sadruga kroz oluju. Kad god bi progovorio,njegove duge godine čegrtale su mu u vratu.

Sledećeg jutra sunce se pojavi poput rane u pepeljavom nebu. Sivi oblaci visili su nad zemljom, adrhtavi vetar se slivao poput ječanja sa padina Planine Groma. Po pustari, lokve kišne vode počinjale su dasmrde, kao da zemlja odbija da upije vlagu i ostavlja je umesto toga da truli. A dok su se pripremali za jahanje,učesnici pohoda začuše nisku tutnjavu poput marševskih doboša duboko u steni. Mogli su da osete njenotitranje u stopama, u zglobovima kolena.

Bio je to ritam rata koji se prikupljao.Vrhovni poglavar odgovori kao da je to izazov."Melenkurion!" reče razgovetno. "Dignite se, prvaci

Domaje! Čujem bubnjanje Zemlje! Eto velikog poduhvata naših dana!" Vinuo se na konja dok mu je plavaodora lepršala.

Stožernik Kvan uzvrati poklikom: "Živeo, vrhovni poglavare Prothale! Ponosni smo da te sledimo!"Prothalova ramena se ispraviše. Njegov konj naćulji uši, diže glavu, napravi nekoliko skakutavih

koraka, veličanstveno poput Ranihina. Ranihini raspoloženo zanjištaše na taj prizor i družina ponosito pojahaza Prothalom, kao da su sa njima duhovi drevnih poglavara.

Probijali su se prema padinama Planine Groma kroz neprekidnu skrivenu tutnjavu doboša. Kada sunašli stazu preko sve debljeg sloja otpadaka koji su okruživali planinu, tutnjavi podzemni zov pratio ih je poputizdisaja Opačije. Ali kada su pošli uz prvu izubijanu padinu Vrhunca, zaboravili su bubnjeve; morali su da seusredsrede na uspon. Podnožja su bila poput čvornovatog kamenog ogrtača koji je Planina Groma stresla saramena u neko davno prošlo doba, a zapadni put preko padina bio je težak. Svakog časa jahači su biliprisiljeni da sjašu i da vode atove niz varljiva brda ili preko sivih hrpa ispreturanog, pepeljavog kamena.Teškoće koje je stvarao teren usporavale su napredovanje i pored svega što su Ranjani činili da pronađunajlakše staze. Vrhunac kao da se mrgodno uzdizao nad njima da bi posmatrao njihovu beznačajnu borbu. Asa litica koje su se nadnosile povrh njih dolazio je ledeni vetar, hladan poput zime.

U podne, Prothal se zaustavi u dubokom useku koji se pružao planinskom padinom poputposekotine. Tamo je družina počinula i jela. Dok se nisu kretali, mogli su jasno da čuju bubnjanje, a hladnivetar kao da ih je udarao sa litica nad njima. Sedeli su neposredno obasjani suncem i tresli se - neki odhladnoće, drugi zbog bubnjeva.

Tokom stanke, Mhoram priđe Kovenantu i predloži mu da se zajedno uspnu malo dalje uz usek.Kovenant klimnu; bilo mu je drago što može nečim da se zaokupi. Sledio je poglavara uz izobličenu kičmuuseka sve dok nisu došli do procepa u njegovom zapadnom zidu. Mhoram zađe u pukotinu; a kada jeKovenant zakoračio u nju iza poglavara, pred njim se ukazao široki, nagli vidik prema Andelejnu.

Sa visine pukotine - između kamenitih zidova - osećao se kao da gleda Andelejn sa kakvog prozorau padini Planine Groma. Bregovi su bogato počivali preko čitavog zapadnog obzorja, a njihova lepota oduzelamu je dah. Gladno je piljio sa osećajem zastoja vremena, savršene stanke u grudima, poput brzog zahvatavečnosti. Bujno, čisto zdravlje Andelejna blistalo je poput zvezdane zemlje i pored sivog neba i potmuleborbene tutnjave. Osetio se čudnovato nevoljno da diše, da raskine trans, ali trenutak potom pluća počeše daga bole, tražeći vazduh.

"Evo Domaje", prošapta Mhoram. "Mračna, moćna Planina Groma nad nama. Najmračnije kobi i

tajne Zemlje u katakombama podno naših nogu. Bojno polje za nama. Sarangravska ravnica ispod nas. Aovde - dragoceni Andelejn, lepota života. Da. Ovo je srce Domaje." Stajao je strasno, kao da oseća da je uprisustvu nečeg svetog.

Kovenant ga pogleda. "Znači, doveo si me ovamo da me ubediš da se vredi boriti za ovo." Usta muse iskriviše od gorkog ukusa srama. "Želiš nešto od mene - neku izjavu savezništva. Pre nego što budešmorao da se suočiš sa Drulom." Jamnici koje je pobio počivali su neprijatno i hladno u njegovom sećanju.

"Razume se", odvrati poglavar. "Ali to te sama Domaja moli za savezništvo." Onda reče sa naglomstrašću: "Pogledaj, Tomase Kovenante. Upotrebi oči. Pogledaj sve to. Pogledaj i oslušni - čuj bubnjeve. Iposlušaj mene. Ovo je srce Domaje. Nije to dom Opakog. Nema tu mesta za njega. Oh, želi on moć kobi, alinjegov dom je na Kletnikovom Taboru - ne ovde. Nema dovoljno dubine, dostojanstva, niti lepote za ovomesto, a i kada dela ovde, to je preko pragrdana ili jamnika. Vidiš li to?"

"Vidim." Kovenant ravnodušno otrpe poglavarev pogled. "Već sam napravio pogudbu - sklopio 'mir',ako želiš tako da ga zoveš. Više nikada neću ubijati."

"Tvoj 'mir'?" ponovi Mhoram složenim tonom. Lagano, opasnost se zatamni u njegovim očima. "Pa,moraćeš da me izvineš. U vreme nevolja, neki poglavari se čudno ponašaju." Prošao je kraj Kovenanta iPage 148



1. Kob poglavara kletnikapošao nazad niz usek.

Kovenant je ostao još jedan trenutak na prozoru, gledajući Mhorama kako ide. Nije mu promakloposredno poglavarevo pominjanje Kevina; ali pitao se kakvo je srodstvo Mhoram video između njega iZemljoguba. Da li je poglavar verovao da je on sposoban za takvu vrstu očajanja?

Gunđajući u sebi, Kovenant se vrati do družine. Video je da ga ratnici odmeravaju pogledima;

pokušavali su da pogode šta se odigralo između njega i poglavara Mhorama. Ali nije mario za to kakvazloslutna predskazanja čitaju u njemu. Kada je družina produžila, poveo je Duru uz rub useka, ne obraćajućipažnju na pokretni šljunak koji ga je više puta oborio na ruke i kolena, ostavljao mu opasne ogrebotine imodrice. Razmišljao je o Svetkovini proleća, o boju kod Vitog Drvograda, o deci, Lauri, Pietenu, Atiaran,bezimenom Neomeđenom, Leni, Trioku i ratnici koja je umrla da bi ga zaštitila - upinjući se pri tom da dokažesebi kako je pogodba bezbedna, kako nije dovoljno besan da ponovo rizikuje borbu.

Tog popodneva, družina se sa mukom probijala preko teškog terena, lagano se penjući dok sekretala prema zapadu. Nisu mogli ni pogled da bace na svoje odredište. Čak i kada se sunce nisko spustilo nanebu, a urlanje vode postalo udaljena pratnja udaranju podzemnih bubnjeva, još nisu bili u stanju da videKlisuru. Ali onda su zašli u golu, zaklonjenu guduru u planinskoj padini. Iz te gudure se jedan procep, preuzakza konje, odvajao pod uglom u stenje, a kroz njega su mogli da čuju riku bujice. U toj guduri jahači ostavišeatove u rukama uzlara. Pošli su peške niz procep dok je ovaj zaokretao uplaninu i onda izbili na liticu ne višeod stotinu stopa iznad Podlačeve Klisure.

Više nisu mogli da čuju bubnjeve; rečna bujica gušila je svaki zvuk izuzev sopstvenih polupovika.Zidovi ponora bili su visoki i goli i zatvarali su obzorje sa obe strane. Ali kroz vodeni prah koji ih je prekrivaopoput izmaglice videli su samo ždrelo ponora - uski kameniti kanal koji je stezao reku sve dok se nije činilo daova počinje da vrišti, a divlje, bele vode obojene sunčevim zalaskom šibale su kao da se bore protiv sopstvenemahnite žurbe. Sa bezmalo čitave milje prema zapadu reka se, uvijajući se, spuštala niz Klisuru i žurila ispoddružine u utrobu planine kao da je usisava bezdan. Iznad Klisure, zalazeće sunce visilo je nad obzorjem poputlopte krvi na olovnom nebu; njegova svetlost davala je boju vatre nekolicini žilavih stabala koja su se upila urubove ponora kao da su tu ukorenjena po dužnosti. Ali unutar Podlačeve Klisure nije bilo ničeg izuzevvodenog praha, golih kamenih zidova i izmučene vode.

Rika je preplavila Kovenantove uši, a stenje ovlaženo izmaglicom kao da je klizalo ispod njegovihnogu. Jedan trenutak, litice su se ljuljale; mogao je da oseti kako se ždrelo Planine Groma razjapilo da gaproguta. Onda se žustro povukao nazad u procep i ostao naslonjen leđima o stenu, dograbivši se za grudi iupinjući se da ne dahće.

Oko njega se nešto odigravalo. Čuo je povike iznenađenja i straha koje su ispuštali ratnici na krajuprocepa, razabrao je Penosledov prigušeni urlik. Ali nije se pokrenuo. Pripio se uz stenu u izmaglici i urlanjureke sve dok mu se kolena nisu primirila, a vrisak klizanja nestao mu iz nogu. Tek je tada pošao da vidi šta jeizazvalo nepriliku njegovih drugova. Jednu ruku je držao na zidu, a drugom išao od ramena do ramenačlanova družine dok je napredovao.

Između Kovenanta i litice Penosled se borio. Dvojica krvnih gardista držala su ga za ruke, a on ih jeudarao o zidove procepa i užagreno siktao: "Puštajte me! Puštajte me...! Hoću ih!" kao da želi da se baci uponor.

"Ne!" Naglo, Prothal se obre pred džinom. Odraženo svetlo zalaska sunca zamračilo mu je lice doke stajao ocrtavajući se u odsjaju širom razmaknutih ruku i visoko podignutog žezla. Bio je star i dostizao jesamo polovinu visine džina. Ali narandžasto-crvena vatra kao da ga je širila, povišavala, popunjavala gaautoritetom. "Kamenbrate! Saberi se! Sedmice mu! Jesi li besomučan?"

Na to, Penosled odbaci krvne gardiste. Dograbio je prednji kraj Prothalove odore, digao vrhovnogpoglavara u vazduh, pribio ga uza zid. U njegovo lice, džin prosikta kao da se guši od besa: "Besomučan? Da

li me to optužuješ?"Krvni gardisti skočiše prema Penosledu. Ali Mhoramov povik ih zaustavi. Prothal je visio pribijen uz

kamen poput pregršti starih krpa, ali oči mu nisu zatitrale. Ponovio je: "Jesi li besomučan?"Jedan užasni trenutak Penosled je držao vrhovnog poglavara kao da namerava da ga ubije jednim

moćnim stiskom pesnice. Kovenant pokuša da smisli nešto da kaže, neki način da se umeša, ali nije mogao.Nije imao predstavu o tome šta se desilo Penosledu.

Onda iza Kovenanta međnik Tuvor reče razgovetno: "Besomuk? U jednom džinu Primorcu?Nemoguće."

Kao da ga je probola Tuvorova tvrdnja, Penosled poče grčevito da kašlje. Silovitost reakcijepresamiti njegovu čvornovatu priliku. On spusti Prothala, a onda se sruši poleđuške, uz snažan udar pade nasuprotni zid. Lagano, njegov napad pređe u tihi kikot poput radosti histerije.

Kada je čuo taj zvuk kroz ječanje reke, Kovenant oseti da mu kožom prolaze trnci poput sluzavogmilovanja. Nije mogao da izdrži. Gonjen željom da sazna šta je to zadesilo Penosleda, pošao je napred da

pogleda u Klisuru. A tamo, sav napregnut pred svojom vrtoglavicom i bujicom urlanja reke, video je šta je upaliloPage 149



1. Kob poglavara kletnikaPenosleda. Ah, džine! - zaječao je. Da ubija...! Ispod njega i jedva na dvadeset stopa iznad nivoa reke nalaziose uski prolaz poput terase u južnom zidu Klisure. A duž te staze, uz ritam bubnjeva koji se nisu mogli čuti, izPlanine Groma marširala je armija jamnika. Predvođena klinom pragrdana, kolona za kolonom neskladnihstvorenja teturala se iz planine i nespretno gazila terasom sa bleskom požude u očima boje lave. Hiljade suveć napustile Jazbinište; a iza njih kolone su se nastavljale kao da Planina Groma bljuje prema nebranjenoj

Zemlji sve horde pošasti koja su je nastanjivala.Penoslede!Jedan trenutak, Kovenantovo srce je tuklo ritmom džinovog bola. Nije mogao da podnese pomisao

da bi Penosled i njegov narod mogli izgubiti nadu za Dom zbog ovakvih stvorenja.Da li je ubijanje jedini odgovor?Obamrlo, poluslepo, počeo je da traži način na koji je Penosled mislio da dospe do terase i do

amnika.Našao ga je sasvim lako: delovao je jednostavno za svakog ko se ne plaši visine. U kamen južnog

zida bilo je urezano grubo, klizavo stepenište, od procepa sve do staze. Nasuprot staze stajale su stepenicekoje su išle od procepa sve do vrha Klisure. Bile su sive, pohabane vodenim prahom i stare poput žive stene.

Poglavar Mhoram priđe Kovenantu s leđa. Glas mu se jedva čuo kroz urlanje reke. "Ovo je drevnoOko Podlačeve Klisure. Onaj deo prvog Kruga koji govori o ovom mestu lako je razumljiv. Napravljen je radidržanja straže i skrivanja od izdajnika. Jer ovde, na Podlačevoj kl isuri, poglavar Kletnik Opaki otkrio je pravolice vrhovnom poglavaru Kevinu. Ovde je zadat prvi udarac otvorenog rata koji se okončao obredomObesvećenja.

Pre tog vremena Kevin Zemljogub je sumnjao u poglavara Kletnika i ne znajući zbog čega - jerOpaki nije počinio nikakvo zlo koje je Kevin mogao otkriti - i ukazivao je poverenje poglavaru Kletniku iz stidazbog nedostojne sumnje. A onda, kroz spletke Opakog, do Veća poglavara dođe poruka iz Demonije u PlaniniGroma. Poruka je tražila od poglavara da dođu u Znanstvorod Demonije, u kripte za plodnju gde su stvaranipragrdani, da se sretnu sa meštrima znanstva, koji su tvrdili da su došli do dokučivanja tajne moći.

Očevidno, poglavar Kletnik je nameravao da navede Kevina da ode na Planinu Groma. Ali vrhovnipoglavar je sumnjao i nije pošao. Onda se postideo zbog sumnje i umesto da sam pođe poslao je neke odsvojih najiskrenijih prijatelja i najjačih saveznika. I tako je velika družina drevnih poglavara pošla splavom, kaošto je bio običaj, niz Opčarnicu kroz Andelejn do Planine Groma. A tu, u grmljavini, prskanju i zlu PodlačeveKlisure, iz zasede su ih napali pragrdani. Pobili su ih, a tela su im pobacana u bezdan planine. Onda su izkatakombi izmarširale armije poput ove i Domaja je nespremna gurnuta u rat.

Taj dugi sukob se produžavao kroz bitke i bitke pretrpane smrću. Vrhovni poglavar Kevin hrabro seborio. Ali on je poslao prijatelje u zasedu. Uskoro je počeo ponoćne susrete sa očajanjem - i nije bilo nade."

Zavodljiva, vrtoglava žurba reke izvukla je iz Kovenanta sav otpor. Vodeni prah mu je prekrio licepoput znoja.

Penosled je želeo da učini istu stvar - da skoči u krivudavi mamac Klisure - da se sruči na jamnike izzasede.

Uz napor koji ga je naterao da zaječi kroz stisnute zube, Kovenant se povuče od Oka. Dok sepribijao uza zid, on upita bez očevidnih osećanja: "Da li se još smeje?"

Činilo se da je Mhoram shvatio. "Ne. Sada sedi, tiho peva pesmu Bezemljaša i ne daje od sebenikakav znak."

Penoslede! - zaječa u sebi Kovenant. "Zbog čega si zaustavio krvne gardiste? Mogao je da povrediProthala."

Poglavar se okrenuo od Podlačeve Klisure da se suoči sa Kovenantom. "Srdosolja Penosled je mojprijatelj. Kako sam mogao da mu naudim?" Trenutak kasnije je dodao: "Vrhovni poglavar nije bez ikakve

odbrane."Kovenant je bio uporan. "Možda Besomuk...""Ne." Mhoramovo ravno uverenje nije obznanjivalo nikakvu sumnju. "Tuvor je govorio istinu. Nijedan

Besomuk nema dovoljnu moć da ovlada džinom.""Ali nešto..." Kovenant je tražio pravi izraz, "...nešto mu zadaje bol. On... on ne veruje u te

predznake. On veruje da će... Drul... ili nešto drugo... da spreči džinove da odu do Doma."Mhoramov odgovor bio je tako tih da je Kovenant morao da ga očita sa njegovih krivih usana. "I ja

verujem."Penoslede!Kovenant spusti pogled niz usek na džina. U tami, džin je sedeo poput hrpe šl junka uz jedan zid i

tiho pevušio, zagledan u nevidljive predele kamena pred sobom. Ovaj prizor izazva u Kovenantu navalusaosećajnog besa, ali ga on potisnu, steže svoju nagodbu. Zidovi useka su se nadnosili nad njim, poputzagušljivog straha, mračnih krila. Probio se pored džina prema guduri.

Nedugo potom, družina se tu okupila radi večere. Jeli su uz svetlost jedne čkiljave lilllianrill baklje; akada je sa obrokom bilo gotovo, pokušali su da malo odspavaju. Kovenant je osećao da je odmor nemoguć;Page 150



1. Kob poglavara kletnikaosećao je kako se armije jamnika valjaju poput čunka koji plete smrt Domaje. Ali beskrajni urlik reke uljuljkaoga je dok se nije opustio na golom tlu. Lako je zadremao, dok su bubnjevi rata odzvanjali u steni pod njim.

Kasnije, zateče sebe potpuno razbuđenog. Crveni mesec je prošao preko ruba Planine Groma isada se upiljio pravo prema guduri. Zaključio je da je već prošla ponoć. Najpre je pomislio da ga je Mesecprobudio gotovo punim pogledom. Ali onda je shvatio da su vibracije bubnjeva nestale iz stene. Obazro se i

video da se Tuvor došaptava sa vrhovnim poglavarom Prothalom. Sledećeg trenutka, Tuvor poče da budispavače.Uskoro su ratnici bili budni i spremni. Kovenant je zatakao nož za pojas odore, a štap uzeo u šaku.

Birinair je podigao u vazduh štap sa malim, titravim plamenom na vrhu, a u tom nesigurno svetlu Mhoram iProthal su stajali sa grivenarkom Litom, stožernikom Kvanom i međnikom. Mračne senke preletale su poputstraha i odlučnosti Prothalovim licem. Glas mu je zvučao slabašno od starosti dok je govorio: "Ovo nam jeposlednji sat pod otvorenim nebom. Isticanje Drulove armije okončalo se. Oni među nama koji to hoće morajuući u katakombe Planine Groma. Moramo iskoristiti ovu priliku za ulazak, dok je Drulova pažnja još okrenutanjegovoj armiji - pre nego što shvati da nismo tamo gde misli da jesmo.

Sada je trenutak za one koji žele da se ostave pohoda. U Jazbiništu ne može biti ni povlačenja, nitibekstva posle greške. Pohod je već hrabro poslužen. Nijedan od onih koji ga sada napuste ne treba da se stidizbog toga."

Pažljivo, Kvan reče: "Da li se ti okrećeš nazad, vrhovni poglavaru?""Ah, ne", uzdahnu Prothal. "Ruka ovih vremena počiva na meni. Ne smem da uzmaknem."Onda Kvan odvrati: "Može li se eovod ratovnije Poglavarevog Konaka povući kada vrhovni poglavar

vodi? Nikad!" A eovod ponovi kao jeka: "Nikad!"Kovenant se upita gde je Penosled, šta će džin učiniti. Za sebe, intuitivno je osećao da nema izbora,

da će ga njegov san osloboditi samo putem žezla zakona. Ili kroz smrt.Sledećeg trenutka grivenarka Lita progovori Prothalu. Glava joj je bila zabačena, a vitka prilika

napeta kao da se priprema da eksplodira. "Dala sam reč. Vaši konji će biti negovani. Uzlari će paziti na njih unadi da ćete se vratiti. Ali ja..." Zavrtela je vezanom kosom kao da prkosi samoj sebi. "Ja ću poći sa vama. Podzemlju." Zaustavila je Prothalov protest oštrim pokretom. "Daješ primer koji moram slediti. Kako bih moglaponovo stati pred Ranihina, ako sam toliko prešla samo da bih se okrenula kada opasnost postane najveća? Aosećam još nešto osim toga. Ranjani znaju nebo, otvorenu zemlju. Znamo vazduh i travu. Ne gubimo se utami - Ranihini su nas naučili kako da budemo sigurni. Osećam da ću uvek znati put - prema napolje. Moždaću vam biti potrebna, iako sam daleko od Ravnica Ra i od same sebe."

Senke na Prothalovom licu uobličiše se u grimasu, ali on tiho odvrati: "Zahvaljujem ti, grivenarko.Ranjani su hrabri prijatelji Domaje." Bacivši pogled preko čitave družine, rekao je: "Pođite onda. Ishod našegpohoda čeka na nas. Šta god da nas zadesi - sve dok ima l judi koji će da pevaju, oni će pevati da je u ovommračnom času Domaja bila dobro vođena. Sada budite što jeste do poslednejg trenutka." Ne čekajućiodgovor, pošao je sa okrvavljene mesečine u usek.

Ratnici su pustili Kovenanta da sledi dvojicu poglavara kao da mu daju počasni položaj. Prothal iMhoram su išli rame uz rame; a kada su se primakli Oku, Kovenant ugleda između njih Penosleda kako stojina rubu padine. Džin se oslonio dlanovima o oba zida. Leđa su mu bila okrenuta poglavarima; piljio je uturobno, krvlju obojeno komešanje reke. Njegovo ogromno obličje bilo je tamno naspram ljubičastog neba.

Kada su mu se poglavari primakli, on im reče kao da govori sa gudure: "Ja ostajem ovde. Mojastraža. Čuvaću vas. Drulova armija vas neće zarobiti u Planini Groma dok sam živ." Trenutak kasnije, dodao jekao da prepoznaje granicu: "Odavde neću osećati zadah Jazbiništa." Ali njegove sledeće reči nosile su odjekstarog humora džinova. "Katakombe nisu pravljene da prime stvorenja veličine džinova."

"Dobro odabiraš", promrmlja Prothal. "Biće nam potrebna tvoja zaštita. Ali ne ostaj tu posle punogmeseca. Ukoliko se do tada ne vratimo, izgubljeni smo i ti moraš otići da upozoriš ljude."

Penosled odgovori kao da uzvraća nekom drugom glasu: "Setite se zaveta mira. U lavirintu u kojiste se zaputli to je linija vaših života. Čuva vas pred naumima Dušomora, skrivenim i divljim. Setite se zaveta.Može biti da nada navodi na greške. Ali mržnja - mržnja izopačuje. Bio sam previše žustar sa mržnjom.Postao sam nalik onima koji mi se gade."

"Imaj malo poštovanja prema istini", prasnu Mhoram. Nagla oštrina njegovog glasa preneraziKovenanta. "Ti si Srdosolja Penosled od džinova Primoraca, Kamenbrat ljudi Domaje. To ime ne može ti bitioduzeto."

Ali Kovenant nije razabrao samosažaljenje u rečima džina - samo prepoznavanje i tugu. Penoslednije ponovo progovorio. Stajao je nepomično poput zidova o koje se oslonio - stajao poput kipa isklesanog dapopuni Oko.

Poglavari nisu proveli više ni trenutka sa njim. Noć se već bližila kraju, a oni su želel i da zađu u

planinu pre dnevnog svetla.Učesnici pohoda zauzeše mesta. Prothal, Birinair i dvojica krvnih gardista sledili su međnika Tuvora.Page 151



1. Kob poglavara kletnikaZatim su išli Mhoram, Lita, Banor, Kovenant i Korik. Potom su stupali stožernik Kvan, njegovih četrnaest ratnikai, najzad, četvorica krvnih gardista.

Bilo ih je samo dvadeset devetorica pred čitavom neznanom moći Drula Stenotočca.Razapeli su konopac od prijanjka od Tuvora do poslednjeg krvnog gardiste. U koloni po jedan, pošli

su klizavim stepeništem u ždrelo Podlačeve Klisure.

22. KATAKOMBE PLANINE GROMA

Drulov Mesec zagorčavao je noć poput ispijanja žuči. Pod njime, reka se bacala i urlala poPodlačevoj Klisuri kao da je neko drobi. Vodeni prah i klizava i raskvašena mahovina činili su da stepenište saOka postane varljivo poput živog blata.

Kovenant se sav narogušio od zlih slutnji. Najpre, kada je na njega došao red za spuštanje, užas gae paralisao. Ali kada se Banor ponudio da ga prenese, našao je u sebi ponosa da sam krene. Kao dodatakkonopcu od prijanjka, Banor i Korik držali su njegov štap kao ogradu za njega. Pošao je mučno u Klisuru kaoda se upinje da prilikom svakog koraka zabravi stopala za kamen.

Stepenište se nepravilno spuštalo sa litice prema zidu Klisure. Uskoro je družina puzala ka bučnomponoru, a vodilo ju je samo svetlo Birinairove baklje. Grimizna pena reke kao da je skakala na njih poputgladne pošasti dok su se približavali prolazu. Svaki korak bio je kl izaviji od prethodnog. Iza sebe, Kovenantzaču prigušeni povik kada se jedan ratnik okliznuo. Slabašni krik prenosio je užas poput tetive luka. Aliukotvljenje konopca koje su pružali krvni gardisti bilo je sigurno; ratnik brzo povrati oslonac.

Spust se vukao dalje. Kovenant oseti kako članci počinju da ga bole od sve veće nesigurnosti nogu.Pokušao je da upije mislima pete u stenu, da ih učini delom kamena pomoću čiste usredsređenosti. A štap jegrabio sve dok mu dlanovi nisu bili toliko klizavi od znoja da mu se činilo da mu se drvo otrže iz stiska. Kolenastadoše da mu klecaju.

Ali Banor i Korik su ga držali. Rastojanje do prolaza bivalo je sve manje. Posle nekoliko dugih,gadnih trenutaka, pretnja panike se povuče.

Onda je stigao do srazmerne bezbednosti terase. Stajao je u sredini družine između zida Klisure ikanala reke. Iznad njega, procep neba počeo je da sivi, ali to osvetljenje samo je naglašavalo tminu Klisure.Birinairova usamljena baklja treptala je kao da je izgubljena u bespuću.

Učesnici pohoda morali su da viču da bi se sporazumeli u huci reke. Kvan oštro dade eovodunaredbu za marširanje. Ratnici proveriše oružje. Sa nekoliko gestova i uz jedno ili dva blaga klimanja glavomTuvor obavi poslednje dogovore sa krvnom gardom. Kovenant dograbi štap i proveri da je poneo kamendolskinož - Atiaranin nož. Imao je nejasan osećaj da je nešto zaboravio. Ali pre nego što je stigao da se priseti šta jeto, pažnju su mu odvukli povici.

Stari Birinair vikao je na vrhovnog poglavara Prothala. Jedan jedini put, činilo se da srdočnik ne mariza svoje mrgodno dostojanstvo. Nasuprot rici reke, isturio je naborano i drhtavo lice prema Prothalu i kevtao:"Ne smeš! Rizik!"

Prothal je odrečno vrteo glavom."Ne možeš voditi! Dopusti meni!"Prothal ponovo nemo odbi."Naravno!" povika Birinair, napevši se da prenese odlučnost preko zavijanja vode. "Ne smeš! Ja

znam! Poznajem načine! Naravno! Jesi li dovoljno star da proučavaš? Znam stare mape. Nisam budala, znaš- makar izgledam star i...", na trenutak je zastao, "...i beskoristan. Moraš dopustiti meni!"

Prothal se napinjao da viče, a da ne zazvuči ljutito. "Vreme je kratko! Ne smemo odugovlačiti,

Birinaire, stari prijatelju, a ja ne mogu preneti rizik ovog pohoda na drugog. To je moje mesto.""Budalo!" frknu Birinair, usuđujući se na bilo kakvu drskost da bi dokazao svoj stav. "Kako ćeš

videti?""Videti?""Naravno!" Srdočnik je drhtao od sarkazma. "Ići ćeš napred. Reskirati sve! Osvetliti put ognjem

poglavara! Budalo! Drul će te spaziti pre nego što stigneš do Jazbinmosta!"Prothal najzad shvati. "Ah, to je istina." Pogurio se, kao da ga je to uviđanje povredilo. "Tvoje svetlo

e tiše od moga. Drul bi sigurno osetio naš dolazak ako bih upotrebio žezlo." Naglo se okrenu na jednu stranu,sada gnevan. "Tuvore!" naredi on. "Srdočni Birinair vodi! Osvetljavaće nam put umesto mene. Dobro ga pazi,Tuvore! Ne dozvoli da taj stari prijatelj ispašta meni namenjene opasnosti."

Birinair se sabra, nanovo otkrivši dostojanstvo u odgovornosti. Ugasio je štap koji je nosio i daoednom ratniku da ga spakuje sa njegovim ostalim štapovima. Onda je kresnuo jedan kraj žezla i na njemuiskoči plamen. Odsečnim pokretom poziva digao je plamen i ukočeno pošao niz put prema ždrelu Planine

Groma. Terel i Korik smesta zaobiđoše žezlonošu i zauzeše istureni položaj na dvadeset stopa ispredPage 152



1. Kob poglavara kletnikanjega. Druga dva krvna gardista stadoše odmah iza njega; a za njima su išli zajedno Mhoram i Prothal, zatimoš dvojica krvnih gardista koje su sledili u koloni po jedan grivenarka Lita, Kovenant i Banor. Sledeći jemarširao Kvan sa eovodom u koloni po troje, ostavljajući poslednju dvojicu krvnih gardista da drže začelje. Utoj formaciji, družina pođe prema ulazu u katakombe.

Kovenant se nakratko osvrnu da bi uhvatio poslednji pogled na Penosleda u Oku. Ali nije video

džina; Klisura je bila odveć puna tame. A put je zahtevao svu njegovu pažnju. Ušao je u stenu ispodPenosleda, ne mahnuvši mu niti mu uputivši neki znak u znak oproštaja.I tako se družina zaputila sa dnevnog svetla - sa sunca, neba, otvorenog vazduha, trave i

mogućnosti povlačenja - i nastavila pohod u ždrelo Planine Groma.Kovenant zađe u to područje noći kao da stupa u kakvu moru. Nije se napregao pred ulazom u

katakombe. Približio im se bez straha; olakšanje što je preživo spuštanje sa Oka trenutno je izazvalo u njemuimunost na paniku. Nije rekao zbogom Penosledu; nešto je zaboravio; ali ti trzaji unutar njega bili su rasutiosećajem iščekivanja, osećajem da će ga njegova pogodba izneti iz tog sna sa netaknutim osećajem da izdrži.

No, nebo nad glavom - otvorenost koje jedva da je bio svestan - bila je odrezana kao sekirom, azamenila ju je divovska, kamenita težina planine, tako silna da je već i njen oreol sve drobio pod sobom. Unjegovim ušima njena masa kao da je tutnjala poput udaljene grmljavine. Urlanje reke pojačavalo se u ždrelupećine, postajalo senovito kao da je stegnuti bol struje još jednom stegnut u još oštriji i glasniji bol. Vodeniprah je bio gust poput kiše; pred družinom, Birinairov plamen goreo je slab i polutaman, a vlažni vazduhgotovo ga je gasio. A površina puta bila je opasna, prepuna rupa i krupnijeg i sitnijeg kamenja. Kovenant jenapregao pažnju kao da osluškuje ne bi li čuo prizvuk razuma u bulažnjenju svoga iskustva, a pod tomnapetošću nosio je poput kakvog štita nadu da će pobeći.

Na više različitih načina osećao je da mu je to jedina zaštita. Družina je delovala patetično slabo,bez ikakve odbrane pred jamnicima što nastanjuju mrak i pragrdanima. Dok se teturao kroz tamu koju jenarušavala samo usamljena tačka Birinairove vatre, slutio je da će družina biti uskoro otkrivena. Onda će bitiavljeno Drulu, a skrivene snage Jazbiništa pokuljaće napolje i armija će biti pozvana da se vrati - kakve jeizglede imao Penosled protiv tolikih hiljada jamnika? - i družina će biti zgažena popu šačice drskih mrava. A utom trenutku razrešenja ili smrti doći će njegovo sopstveno spasenje ili poraz. Nije mogao da predstavi sebinikakav drugi izlaz.

Uz te misli, koračao je kao da osluškuje ne bi li čuo grmljavinu lavine.Posle izvesnog rastojanja shvatio je da se zvuk reke menja. Put se pružao prema unutrašnjosti

gotovo vodoravno, ali je reka padala u dubine stene. Struja se pretvarala u vodopad, survavanje u bezdanpoput skoka u smrt. Zvuk se lagano povlačio dok je reka treskala sve dalje i dalje od ruba provalije.

Sada je u vazduhu bilo manje vodenih kapljica da pomračuju Birinairovu vatru. Sa manje vlage daga pomuti, kameni zid je pokazivao više osnovnog granita. Između zida i provalije Kovenant se držaoumirujućeg prisustva puta. Kada bi oštro spustio nogu, mogao je da oseti kako mu čvrstina terase skače odpete sve do osnove kičme.

Oko njega, pećina je postala nalik na tunel, osim provalije sa leve strane. Borio se protiv bojazniusredsređivanjem na sopstvene noge i žezlonošin štap. Reka se bespomoćno sunovraćala, a njena rikanestajala je poput prstiju koji grebu u potrazi za izgubljenom svrhom. Uskoro je mogao da čuje zvukovekretanja družine. Okrenuo se da bi video otvor prema Klisuri, ali ili je put lagano skretao, ili se otvor izgubiozbog rastojanja; nije video ništa iza sebe osim noći isto tako nepomućene kao i crnilo ispred njih.

No, posle izvesnog vremena osetio je da tama koja se nadnosila nad njima počinje da gubi oštrinu.Piljio je ispred sebe, pokušavao da izoštri taj osećaj. Niko nije govorio; družina je prigrlila tišinu kao da se plašida su sami zidovi sposobni da čuju.

Ali ubrzo potom Birinair se zaustavi. Kovenant, Lita i poglavari se brzo pridružiše starom žezlonoši.

Sa njim je stajao Terel."Jazbinmost je pred nama", reče krvni gardista. "Korik nadgleda. Ima stražara." Govorio je tiho, ali

posle dugog ćutanja zvučalo je kao da njegov glas ne mari ni za kakve rizike."Ah, plašio sam se toga", prošapta Prothal. "Možemo li im prići?""Kamena svetlost baca tamne senke. Stražari stoje na mostu. Možemo se primaći na domet strele."Mhoram tiho pozva Kvana, dok je Prothal pitao: "Koliko stražara?"Terel odvrati: "Dva.""Samo dva?"Krvni gardista neprimetno sleže ramenima. "Dovoljni su. Između njih se pruža jedini ulaz u

Jazbinište." Ali Prothal ponovo dahnu: "Samo dvojica?" Činilo se da se trudi da prepozna opasnost koju ne

može da vidi.Dok je vrhovni poglavar razmišljao, Mhoram je brzo govorio sa Kvanom. Stožernik se smesta okrete

eovodu i ubrzo su kraj Terela stajala dva ratnika i skidala lukove. Bili su to visoki, vitki Drvograđani, a u bledojsvetlosti njihovi udovi jedva da su delovali dovoljno snažno da napnu krute lukove.Page 153



1. Kob poglavara kletnikaProthal je oklevao još samo jedan trenutak, gladeći bradu kao da pokušava da izvuče nejasne

utiske u svest. Ali onda je potisnuo nemir i oštro kl imnuo Terelu. Žustrim pokretima, krvni gardista povededvojicu ratnika prema oslabljenoj noći pred njima.

Prothal napeto prošapta družini: "Pazite se. Ne rizikujte bez moje naredbe. Srce mi govori da nasovde čeka neka opasnost - neka čudna opasnost koju Kevinovo Znanstvo pominje - ali sada ne mogu da je se

setim. Ah, pamćenje! To znanje je tako mračno i izdvojeno od svega što smo saznali posle Obesvećenja.Razmislite, svi vi. Silno pazite."Laganim hodom otišao je napred do Birinaira, a družina ga je sledila.Sada je svetlo ravnomerno postajalo jasnije - narandžasto crveni, kameniti odsjaj koji je Kovenant

video davno tokom kratkog susreta sa Drulom u Kiril Trendoru. Uskoro su učesnici pohoda videli da pećinaposle nekoliko stotina jardi oštro skreće udesno, a da se istovremeno tavanica tunela podiže kao da se izaokuke nalazi neka ogromna dvorana.

Pre nego što su prešli polovinu rastojanja, Korik im se pridruži da ih odvede do bezbedne tačke.Putem je pokazao prema položaju Terela i dvojice ratnika. Oni su se popeli jednim delom uz desni zid i sadasu klečali na ispustu na uglu okuke.

Korik povede družinu bliže procepu reke sve dok nisu stigli do golog kamenog zida. Činilo se da ihprovalija napušta - da nestaje pravo u steni koja je okretala put prema noći - ali svetlost je sjala i preko testene kao i kroz provaliju. Stena nije predstavljala zid, već zapravo ogromni kamen koji je stajao poputodškrinutih vrata pred ulazom u ogromnu odaju. Terel je odveo dvojicu ratnika na položaj odakle su mogli daodapnu strele preko tog kamena.

Korik povede Prothala, Mhorama i Kovenanta preko senke koju je bacao kamen sve dok nisu moglida provire na levo iza njegove ivice. Kovenant zateče sebe kako gleda u visoku pećinu ravnog poda. Procepreke skretao je iza kamena i išao pod pravim uglom u odnosu na prethodni pravac pravo kroz središtedvorane, a onda je nestajao u daljem zidu. I tako put više nije išao uz reku. Ali nije bilo više nikakvih otvora udrugoj polovini pećine.

Na toj tački, procep je bio širok najmanje pedeset stopa. Jedini put preko njega vodio je prekomasivnog mosta od žive stene koji je ispunjavao središte dvorane.

Pažljivo, Mhoram prošapta. "Samo dvojica. Dovoljni su. Molite se za sigurno nišanjenje. Neće bitidruge prilike."

Najpre, Kovenant nije video stražare. Oči su mu se prikovale za dva stuba treptave, vilinske,kamene svetlosti koji su poput stražara stajali sa obe strane uzvišenja mosta. Ali on nagna sebe da pomnijeosmotri most i ubrzo je razaznao dve crne prilike na samom mostu, po jednu kraj svakog stuba. U tolikoj blizinikamene svetlosti bile su gotovo nevidljive.

"Pragrdani", promrmlja vrhovni poglavar. "Sedmice mu! Moram se setiti! Zašto nisu jamnici? Zbogčega Drul traći pragrdane na takvu dužnost?"

Kovenant jedva da je slušao Prothalove nespokojne reči. Kamena svetlost potpuno mu je vezivalapažnju; činilo se da ga privlači na načine koje nije mogao ni da nasluti. Nekom naopakom logikom svogtreptanja naterala ga je da postane svestan burme. Drulovski, moćni sjaj nagnao mu je šaku da ga zasvrbi okoprstena kao podsećanje da mu je obećanje bdenja doživelo neuspeh. Mrgodno je stegao pesnicu.

Prothal se sabra i teško reče Koriku: "Pokušaj. Samo možemo da ne uspemo."Bez reči, Korik klimnu Terelu.Zajedno, dve tetive tiho zabrujaše.Sledećeg trenutka, pragrdana nije bilo. Kovenant ih krajičkom pogleda uhvati kako padaju u procep

poput crnih oblutaka.

Vrhovni poglavar uzdahom izrazi olakšanje. Mhoram okrenu leđa dvorani, uputi pokret čestitanjadvojici strelaca, a onda požuri do ostatka družine da da objašnjenja i naredbe. Od eovoda dopre tihi žamorveselja i šumovi olakšanja borbene napetosti.

"Ne popuštajte odbranu!" siknu Prothal. "Opasnost nije minula. Osećam to."Kovenant je stajao na mestu gde se zatekao, zagledan u kamenu svetlost, stežući pesnicu.

Dešavalo se nešto što nije shvatao."Prapoglavaru", reče Prothal tiho, "šta vidiš?""Moć." Prekidanje ga je nerviralo. Glas mu je hrapavo grebao grlo. "Drul je ima dovoljno da uz

njega delujete luckasto." Digao je levu pesnicu. "Napolju je dan." Prsten mu je blistao krvavo crveno, pulsiraoritmom kamene svetlosti.

Prothal se namrgodi na prsten i silovito se usredsredi. Usne su mu bile zategnute preko zuba dok jemrmljao: "To nije u redu. Moram da se setim. Kamena svetlost ne može to da učini."

Mhoram se približi i reče pre nego što je video šta se odigrava između Kovenanta i Prothala: "Terel

nam se ponovo pridružio. Spremni smo za prelazak." Prothal klimnu, ne obraćajući pažnju. Onda Mhoramprimeti prsten. Kovenant začu zvuk kao da Mhoram škripi zubima. Poglavar posegnu i stegnu šakomPage 154



1. Kob poglavara kletnikaKovenantovu pesnicu.

Trenutak kasnije, okrenuo se i dao znak družini. Kvan povede eovod sa krvnim gardistima. Prothale delovao rasejano, ali je pošao sa Birinairom u dvoranu. Automatski, Kovenant stade da ih sledi premaJazbinmostu.

Tuvor i još jedan krvni gardista pođoše ispred vrhovnog poglavara. Prišli su mostu, proveravajući da

li je prelaz zaista bezbedan pre nego što poglavari pređu.Kovenant je hodao napred kao u transu. Njegova opčinjenost kamenom svetlošću je rasla. Prstenmu postade vruć. Morao je da uloži priličan napor svesti da se upita zbog čega mu je prsten krvav, a nenarandžasto crven kao svetleći stubovi. Ali nije imao odgovora. Osećao je da ga zahvata promena kojoj nijemogao da se odupire, niti je mogao da je odmeri ili makar da je podvrgne analizi. Kao da mu je prsten mutiočula, okretao ih oko njihove ose da bi zavirila u neznane dimenzije.

Tuvor i njegov drug krenuše uz most. Prothal zadrža družinu, i pored opasnosti od ostajanja naotvorenoj svetlosti. Piljio je za Tuvorom i povlačio bradu rukom koja se tresla od starosti.

Kovenant oseti kako opčinjenost ovladava njime. Pećina je počinjala da se menja. Na pojedinimmestima kameni zidovi su delovali tanje, kao da samo što ne postanu prozirni. Kvan, Lita i ratnici su isto takopostajali prozirni, približavali su se nematerijalnosti utvara. Prothal i Mhoram su delovali čvršće, ali je Prothaltreperio tamo gde je Mhoram bio nepromenljiv. Samo krvni gardisti nisu davali nikakav znak da se rastaču, dagube suštinu u izmaglici - krvni gardisti i prsten. Kovenantovo sopstveno telo sada je delovalo tolikoneodređeno da se plašio da će prsten propasti kroz njega na kamen. Na njegov drhtaj, Banor se podiže -čvrst, neumoljiv i opasan, kao da bi najobičniji dodir krvnog gardiste mogao u vetar rasuti njegovo bićepretvoreno u oblak.

Prelazio je u nepostojanje. Pokušao je da dograbi sebe, ali mu prsti ostadoše prazni.Tuvor je stigao do najvišeg dela prelaza. Činilo se da će se most srušiti pod njim - on je delovao

mnogo čvršće od kamena.Onda je Kovenant ugleda - petlju titravog vazduha koja je obilazila središte mosta, pružala se preko

čitavog puta i zaokretala oko prolaza i ispod njega da bi se ponovo vratila. Nije shvatao o čemu je reč, ništanije shvatao u vezi sa njom, osim da je moćna.

Tuvor samo što nije zakoračio u nju.Sa naporom poput grča, Kovenant stade da se bori, da se odupire začaranosti. Neka intuicija mu je

govorila da će Tuvor poginuti. Čak i gubavac! - preklinjao je sebe. Ovo nije bilo deo njegove pogodbe; nijeobećao da će stajati ćutke i gledati čoveka kako gine. Vatru mu paklenu! Onda, sa nanovo otkrivenim besom,ponovo je viknuo u sebi: vatru mu paklenu!

"Stoj!" jeknu on. "Zar ne vidiš?"Prothal smesta viknu: "Tuvore! Ne mrdaj!" Okrenuvši se Kovenantu, upitao je: "Šta je to? Šta vidiš?"Silovitost besa vrati deo čvrstine njegovom pogledu. Ali Prothal je još delovao opasno

nematerijalno. Kovenant trže svoj prsten, frknu: "Vrati ih ovamo. Jesi li slep? Nije to kamena svetlost. Tamoima još nešto."

Mhoram pozva Tuvora i njegovog pratioca. Ali Prothal je jedan dugi trenutak samo piljio uKovenanta u praznom strahu. Onda, naglo, udari žezlom o kamen i izbaci: "Pragrdani! A kamena svetlostupravo tamo - kao sidro! Ah, slep sam, slep! Oni održavaju silu!"

U neverici, Mhoram prošapta: "Reč opomene?""Da!""Da li je moguće? Da li je Drul u potpunosti ovladao žezlom? Može li da prizove toliku moć?"Prothal se već zaputio prema mostu. Preko ramena je odvratio: "Ima poglavara Kletnika da ga

poduči. Mi nemamo takvu pomoć." Trenutak kasnije, krupnim koracima je išao uz most sa Tuvorom odmah

iza njega.Začaranost ponovo zahvati Kovenanta. Ali sada ju je bolje poznavao i držao ju je gde joj je mesto

uz pomoć psovki. Još je mogao da vidi titravu petlju Reči kada joj se Prothal primakao.Vrhovni poglavar se polako približio i najzad stao na korak ispred Reči. Dohvativši žezlo levom

rukom, digao je desnicu sa dlanom napred poput gesta prepoznavanja. Uz čegrtavi kašalj, počeo je da peva.Neprekidno ponavljajući isti motiv, pevao je tajanstveno na jeziku koji Kovenant nije razumeo - jeziku tolikostarom da je zvučao sivo i posedelo. Prothal je pevao blago, blisko, kao da zalazi u privatni odnos sa Rečjuopomene.

Postepeno, nejasno, poput nadolazeće magle, Reč postade vidljiva za družinu. U vazduhu nasuprotProthalovom dlanu pojavila se nejasna traka crvenila, zgušnjavala se, poput dela neprimećene tapiserije.Bledo, obešeno crvenilo širilo se sve dok se veliki, grubi krug nije nalazio naspram njegovog dlana. Uzizuzetnu pažnju - sve vreme pevajući - digao je ruku da odmeri visinu Reči, kretao se postrance da prosudinjen oblik. Tako je, deo po deo, družina videla barijeru koja im se isprečila. A kako je Kovenant sve više

dovodio sebe u saglasje sa krutim besom, njegovo sopstveno viđenje Reči je bledelo, sve dok nije video samoonoliki njen deo koliko su videli i ostali.Page 155



1. Kob poglavara kletnikaNajzad, Prothal spusti ruku i prekide pesmu. Traka nestade. Napeto je sišao sa mosta kao da se

drži uspravno samo zahvaljujući jednostavnoj snazi odlučnosti. Ali pogled mu je bio pun shvatanja iodmeravanja rizika.

"Reč opomene", ozbiljno je ponovio, "koju je ovde postavila moć žezla zakona da obavesti Drulaukoliko mu linija odbrane bude narušena - i da na prvi dodir sruši Jazbinmost." Njegov ton navodio je pogled

da se obruši u procep. "To je delo silne moći. Nijedan poglavar posle Obesvećenja nije bio u stanju za takavpoduhvat. A čak i kada bismo imali moć da je raščinimo, ne bismo ništa time dobili, jer bi Drul bio upozoren.Pa ipak, postoji jedan znak u našu korist. Takva Reč se ne može održavati bez neprekidne pažnje. Mora seodržavati, inače se raspada - iako ne dovoljno brzo za našu svrhu. To što je Drul postavio pragrdane kaostražare možda pokazuje da su mu misli negde drugde."

Divno! - zarežao Kovenant otrovno u sebi. Sjajno! Ruke su ga svrbele jakom željom da nekogazadavi.

Prothal nastavi: "Ukoliko su Drulove oči okrenute na drugu stranu, moglo bi značiti da možemo dapovijemo, Reč a da je ne prekinemo." Duboko je udahnuo, a onda ustvrdio: "Verujem da se to može učiniti.Ova Reč nije tako čista i opasna kao što bi mogla biti." Okrenuo se. "Ali se plašim za tebe, prapoglavare."

"Za mene?" Kovenant je reagovao kao da ga je vrhovni poglavar optužio za nešto. "Zašto?""Plašim se da bi prosta blizina tvog prstena mogla raščiniti Reč. Zato moraš proći poslednji. A čak i

tada bi se moglo desiti da budemo zarobljeni u katakombama, bez mosta preko koga bismo izašli napolje."Poslednji? Iznenada je imao predstavu kako ostaje zaboravljen ili zarobljen na tom mestu, kako mu

taj duboki procep sprečava bekstvo koje mu je bilo neophodno. Želeo je da se pobuni: pustite me da ja idemprvi. Ako ja mogu, svi mogu. Ali uvideo je ludost takvog argumenta. Obuzdaj se, ubeđivao je sebe. Ispunipogodbu. Od straha je zvučao gorko kada je zarežao: "Krenite najzad s tim. Jednog dana će poslati ovamonekog novog stražara."

Prothal klimnu. Poslednji put odmerivši Kovenanta pogledom, okrenuo se. On i Mhoram pođoše uzmost da se pobrinu za Reč.

Tuvor i Terel su ih sledili sa namotajima prijanjka koje su opasali poglavarima oko struka i slepili ihza podnožje mosta. Na taj način osigurani od rušenja mosta, Prothal i Mhoram su se pažlj ivo uspinjali sve doknisu bili na dohvat ruke od Reči. Onda su zajedno klekli i počeli da pevaju.

Kada je dno Reči postalo vidljivo u grimizu, oni postaviše žezla uporedo sa njom na kamen isprednje. Onda, uz mučnu pažnju, otkotrljaše žezla pravo ispod svetlucave sile. Jedan bolni trenutak ostali sunepokretni u položaju molitve kao da zaklinju drvo da ne prekine struju koja je tekla kraj njihovih lica. Titraj odkoga srce trne odazva se iz crvenih velova. Ali poglavari su nastavili da pevaju - i uskoro se Reč primirila.

Napevši se, počeli su najteži deo posla. Stali su da dižu unutrašnje krajeve žezla.Sa brzim uzdahom čuđenja i divljenja, družina vide kako se donja ivica Reči povija, ostavljajući

ispod sebe niski procep nalik ulazu u šator.Kada je vrh procepa bio na više od stopu visine, poglavari se slediše u tom položaju. Banor i još

dvojica krvnih gardista smesta potrčaše uz most, razmotavajući konopac dok su to činili. Jedan po jedan,otpuzali su ispod procepa i odneli kraj konopca na bezbedno tlo sa druge strane mosta.

Čim je Banor prikačio svoj kraj konopca, Mhoram uhvati Prothalovo žezlo. Vrhovni poglavar otpuzaispod procepa, a onda je držao žezla za Mhorama. Do trenutka kada je Mhoram ponovo zauzeo položaj krajProthala, stari Birinair je već bio tu, spreman da prođe. Iza njega u hitroj koloni po jedan prošao je eovod, kogasu sledili Kvan i Lita.

Na smenu, Tuvor i Terel skliznuše ispod Reči i pričvrstiše konopce za dvojicu poglavara izaprocepa. Onda, krećući se trkom, poslednje krvne gardiste obaviše središnji spasilački konopac okoKovenanta i probiše se ispod procepa.

Ostao je sam.U hladnom znoju besa i straha pošao je uz most. Imao je utisak da ga dva stuba kamene svetlosti

pažljivo zagledaju. Silovito je pošao uz most, psujući Kletnika i psujući sebe zbog straha. Nije bacio nijedanpogled prema ponoru. Zagledan u procep ispod Reči, usredsredio je gnev i primakao se titravoj tapiseriji moći.Dok se približavao, prsten mu je pekao ruku. Činilo se da most postaje tanji, kao da se rastapa ispod njega.Reč postade oštrija, sve je više preovlađivala njegovim vidnim poljem.

Ali on se i dalje držao besa. Čak i gubavac! Stigao je do procepa, kleknuo ispred njega i na trenutakpogledao kroz titranje prema poglavarima. Sa lica im se slivao znoj, a glasovi su im podrhtavali u pesmi.Stegao je ruke oko Baradakasovog štapa i otpuzao u procep.

Dok je prolazio ispod Reči, začuo je na trenutak visoko pištanje poput zavijanja otpora. Tokom togtrenutka hladni crveni plamen izbi iz njegovog prstena.

Onda je bio na drugoj strani, a most i Reč ostali su nedirnuti.Oteturao se niz prelaz, skidajući sa sebe konopac od prijanjka. Kada je bio na bezbednom, stajao je

okrenut dovoljno dugo da vidi Prothala i Mhorama kako sklanjaju žezla ispod Reči. Onda je pošao iz dvoraneJazbinmosta u mračni tunel prolaza. Gotovo smesta osetio je Banorovo prisustvo kraj ramena, ali nije zastaoPage 156



1. Kob poglavara kletnikasve dok tama nasuprot koje se gurao nije bila dovoljno gusta da deluje neprobojno.

Osujećeno i sa nagomilanim strahom, zaječao je: "Hoću da budem sam. Zašto me ne ostaviš namiru?"

Sa potisnutim napevnim prizvukom naglaska Haručaija, Banor odvrati: "Ti si prapoglavar TomasKovenant. Mi smo krvna garda. Tvoj život nam je poveren."

Kovenant je piljio u neprozirnu tminu oko sebe i razmišljao o neprirodnoj čvrstini krvnih gardista.Kakvo im je to načelo vezivanja činilo put manje smrtnom od žive stene u podnožju Planine Groma? Kratakpogled prema prstenu pokazao mu je da je njegov okrvavljeni odsjaj gotovo u potpunosti nestao. Otkrio je dae ljubomoran na Banorovu ravnodušnost; njegova sopstvena neprekidna povodljivost ga je vređala. Gonjenporivom opake intuicije, on odvrati: "To nije dovoljno."

Mogao je da predstavi sebi Banorovo neprimetno, rečito sleganje ramenima, a da ga ne vidi. U tamie prkosno čekao sve dok ga družina nije stigla.

Ali kada je ponovo stao da maršira na svom mestu u koloni - kada ga je zaobišao bledi Birinairovplamen i kada je počeo da hoda kao opčinjen njegovim vođstvom po nevidljivim smerovima puta - noćkatakombi stuštila se prema njemu poput nebrojenih žudnih posmatrača, nestrplj ivih da počnu sa prolivanjemkrvi, i on poče da trpi reakciju na napetost. Ramena počeše da mu drhte, kao da predugo visi na rukama, ahladna okamina spusti mu se preko misli.

Reč opomene je otkrivala da ih je poglavar Kletnik očekivao, da je znao da neće pasti kao žrtveDrulove armije. Drul nije mogao da obrazuje Reč, a još manje da je učini tako osetljivom na belo zlato. Prematome, služila je namerama Opakog, a ne Drula. Možda je bila neka vrsta probe - mera snage i dovitljivostipoglavara, pokazatelj Kovenantove ranjivosti. Ali šta god bila, predstavljala je delo Opakog. Kovenant je biosiguran da je Opaki znao sve - da je planirao, sređivao, činio neizbežnim ono što se događalo sa pohodom,svaki čin i odluku. Drul je bio neznalica, lud, manipulisan; jamnik verovatno nije mogao da shvati ni pola odonoga što je postigao pod Kletnikovom rukom.

Ali u svojim kostima Kovenant je znao sve te stvari od samog početka. Nisu ga iznenadile; pre ih jevideo kao znakove druge, više suštinske pretnje. Ta središnja opasnost - opasnost koja mu je tako ledila umda se činilo da samo njegovo meso može da reguje drhtanjem - imala je veze sa njegovim prstenom od belogzlata. Jasno je video opasnost zbog toga što je bio previše otupeo da bi se sakrio od nje. Čitava funkcijakompromisa, nagodbe sa Ranihinima, bila je da drži nemogućnost i stvarnost Domaje razdvojene, jednonasuprot drugom - nazad! Pustite me na miru! - da ih spreči da se sudaraju jedno s drugim i da razarajunjegov neizvesni zahvat na životu. Ali poglavar Kletnik je koristio njegov prsten da sa silovitim udarcem sukobisuprotna ludila koja je tako očajnički morao da izbegava.

Razmislio je da l i da baci prsten. Ali znao je da to ne bi mogao da učini. Burma je bila previšeotežala upamćenom izgubljenom ljubavi, čašću i uzajamnim poštovanjem da bi je tek tako odbacio. A stariprosjak...

Ukoliko bi njegova pogodba doživela neuspeh, ne bi mu preostalo ništa čime bi mogao da seodbrani od tame - nikakva moć plodnosti ili doslednosti - ništa izuzev njegove sopstvene sposobnosti za tamu,njegovog nasilja, kadrosti da ubija. Ta sposobnost je vodila - bio je previše obamro da bi se odupirao zaključku- sigurno poput gubavosti do uništenja Domaje.

Tu je njegova obamrlost izgleda postajala potpuna. Nije mogao da bolje od toga odmeri situaciju.Mogao je samo da ide tragom Birinairovog plamena i da ponavlja poricanja poput kakvog očajnog crkvenogđaka, beznadno željnog vere, dok pokušava da prizove sopstvenu samostalnost.

Usredsredio se na to kuda gazi, kao da to predstavlja napor, a da je kamen nesiguran - kao da biBirinair mogao da ga povede preko ruba bezdana.

Postepeno se karakter njihovog noćnog putovanja menjao. Najpre se izmenio osećaj okolnogtunela. Iza tame, zidovi kao da su se s vremena na vreme otvarali prema drugim tunelima, a u jednoj tački noćpoprimi neizmernu dubinu, kao da družina prolazi dnom amfiteatra. Po tom slepom otvorenom prostoruBirinair je tragao za putem. Kada je osećaj širokog praznog prostora nestao, on povede drugove u kamenihodnik toliko nizak da je njegov plamen gotovo dodirivao tavanicu i toliko uzan da su morali da prolaze jedanpo jedan.

Onda ih stari srdočnik povede zbunjujućim nizom zaokreta pravca, terena i dubine. Iz niskog tunelaoštro su skrenuli i pošli niz dugački, strmi nagib bez ikakvih zidova koji su se mogli razaznati. Dok su sespuštali, skrećući levo i desno kod međaša koje je izgleda samo Birinair mogao da vidi, crni vazduh postadehladniji i nekako jeziviji, kao da nosi jeku pragrdana. Hladnoća je nailazila u naglim naletima i džepovima,duvala je preko ponora i tunela koji su se otvarali neviđeni sa obe strane prema skloniština, jamama,prolazima i velikim jamničkim dvoranama, sve to nevidljivo osim odjeka, naglog osećaja prostora koji se javljaou tami.

Još niže, nagli naleti promaje iznenada počeše da smrde. Vazduh dubina kao da je tekao nadstolećima nakupljene prljavštine, ogromnim hordama nesahranjenih mrtvaca, davno napuštenih laboratorijaPage 157



1. Kob poglavara kletnikapo kojima su se stvarale kobi. Na trenutke, zadah je postajao tako gust da je Kovenant mogao da ga vidi uvazduhu. A iz obližnjih otvora dopirali su hladni, udaljeni zvuci - čegrtanje kamičaka dok padaju u neizmerneprovalije; povremeno tiho ječanje napregnutosti; nežni, kristalni, zveckavi zvuci poput kuckanja gvozdenihčekića; prigušene zagrobne detonacije; i dugi, umorni uzdasi, iscrpljeno izdisanje drevnih temelja planine. Kaoda je sama tmina mrmljala dok je družina prolazila.

Ali na kraju su stigli do izuvijanog stepeništa uklesanog u kameni zid, sa neosvetljenim, gladnimponorima ispod njih. A posle toga, išli su kroz zavojite tunele, dnom useka, preko oštrih kamenih grebena nalikobroncima u unutrašnjosti planine, oko jama sa ječanjem vode i zadahom raspadanja u njihovim dubinama,ispod dveri nalik ulazima u groteskne svečane dvorane - skretali su, penjali se i tražili smer u tami kao da jereč o opasnom limbu, neprolaznom i smrtonosnom, gde se menjala samo vrsta i jačina opasnosti. Da binašao dokaz o sopstvenoj stvarnosti, Kovenant se kretao sa prstima leve ruke stegnutim preko srca uunutrašnjosti odore.

Tri puta se, na širokim, ravnim mestima koja su mogla biti dvorane, ispusti ili zaravni na vrhuncimaokružene provalijama, družina zaustavila i obedovala hladnu hranu pod svetlošću Birinairovog žezla. Svakiobrok predstavljao je pomoć; prizor drugih lica oko plamena, uzimanje opipljivih namirnica delovali su kaopotvrda i ojačanje sposobnosti družine da izdrži. Jednom Kvan nagna sebe da oproba neku šalu, ali mu jeglas zvučao tako šuplje u večitoj ponoći da niko nije imao srca da odvrati. Posle svakog odmora učesnicipohoda bi se ponovo odvažno dali na put. I svaki put bi njihova prikupljena čvrstina još brže isparila, kao da jetmina udiše sa sve većom proždrljivošću.

Kasnije ih stari Birinair izvede iz hladnih i provetrenim prolaza u zatvorene, memljive, vrele tuneledaleko od glavnine Jazbiništa. Da bi smanjio opasnost od otkrivanja, birao je put po delovima pećina višemrtvim od ostalih - tihim i napuštenim, sa malo preostalog svežeg vazduha. Ali atmosfera je samo podizalanapetost družine. Kretali su se kao da vrište bez glasa u predviđanju neke slepe nesreće.

Išli su i išli, sve dok Kovenant nije znao samo to da ne marširaju danima jer prsten još nije počeo damu svetli zbog izlaska Meseca. Ali posle izvesnog vremena njegovo belo zlato stade da blista poput grimiznogproročanstva. I daje su napredovali kroz ono za šta je sada znao da predstavlja noć. Nisu mogli sebi dadozvole san ili duže odmore. Vrhunac Drulove trenutne moći bio je samo jedan dan daleko.

Sledili su tunel sa zidovima koji kao da su stajali nadohvat Birinairove titrave vatre. Terel se naglovrati sa isturenog položaja, izbivši iz tame da bi se pojavio pred starim žezlonošom. Prothal i Mhoram, sa Litomi Kovenantom iza sebe, žurno dođoše do Birinaira. Terelov glas sadržavao je prizvuk hitnje dok je govorio:"Pragrdani prilaze - možda njih pedeset. Videli su plamen."

Prothal zaječa; Mhoram siknu psovku. Grivenarka Lita uz siktanje uvuče vazduh i poput biča izvučekonopac iz kose kao da se sprema za susret sa tvari od koje su sazdane ranjanske more.

Ali pre nego što je iko mogao da dela, stari Birinair kao da se prelomi poput suve grančice.Povikavši: "Za mnom!" okrenuo se na desno i odjurio u tamu.

Dvojica krvnih gardista smesta potrčaše za njim. Jedan trenutak poglavari su oklevali. Onda Prothalpovika: "Melenkurion!" i pohita za Birinairom. Mhoram poče da dovikuje naredbe; družina skoči u borbenugotovost.

Kovenant je trčao za Birinairovom skakutavom vatrom. Žezlonošin povik nije zvučao poput panike.Taj krik: "Za mnom!" gonio je Kovenanta napred. Držao je oči na Birinairovom svetlu, sledio ga u niski, gotovobezvazdušni tunel.

Birinair je trčao niz tunel, i dalje korak ili dva ispred krvnih gardista.Iznenada se zaori vreli zvuk poput praska munje; bez ikakve opomene, pokrov plave vatre obujmi

žezlonošu. Zaslepljujući, blistav, pregradio je tunel od vrha do dna. Huktao je poput peći. A Birinair je visio unjemu, raširenih udova, sleđen, crta izobličenih u agoniji. Pokraj njega, žezlo mu usplamte i pretvori se u

pepeo.Bez oklevanja, dvojica krvnih gardista se baciše na vatru. Ona ih obori nazad kao da su naleteli na

kameni zid. Oni skupa skočiše na Birinaira, pokušavajući da ga izvuku iz plamenog prekrivača. Ali to nije imalonikakvog dejstva; Birinair je visio tamo gde se zatekao, spržena žrtva u paučini plave vatre.

Krvni gardisti se pripremiše da još jednom skoče kada ih stiže vrhovni poglavar. Morao je da viče dabi se čuo nad praskanjem sile. "Moje mesto!" vikao je, gotovo vrištao. "Umreće! Pomozite Mhoramu!"

Činilo se da je prešao ivicu svesti. Lice mu je imalo izraz haosa. Raširenih ruku, prišao je napred ipokušao da obgrli Birinaira.

Vatra ga divljački odbi. On pade i jedan dugi trenutak osta da leži licem prema kamenu.Iza njih, bitka je jačala. Pragrdani su obrazovali klin; čak i uz svu pomoć krvne garde i ratnika

Mhoram jedva da je uspevao da se održi. Prvi nalet napada potisnuo je družinu; Mhoram se povukao nekolikoardi u tunel u kome je visio Birinair. Onda se tamo ukopao. I pored Prothalovih krikova i urlanja vatre iza njega,držao je lice okrenuto prema pragrdanima.

Prothal se tegobno podiže. Glava mu je drhtala na starom vratu. Ali oči mu više nisu bile divlje.Bio mu je potreban jedan trenutak da se sabere, jer je znao da već previše kasni. A onda,Page 158



1. Kob poglavara kletnikaodmeravajući snagu, zavitlao je žezlom prema plavom sjaju.

Drvo nalete na njega uz zaslepljujući blesak. Jedan prazni trenutak, Kovenant nije ništa video. Kadamu se vid raščistio, on otkri da žezlo zakona visi u plamenom pokrovu. Birinair je ležao u tunelu iza vatre.

"Birinaire!" povika vrhovni poglavar. "Prijatelju moj!" Činilo se da veruje da bi mogao da pomognežezlonoši ako bi stigao do njega na vreme. Ponovo se bacio na plamen i bio odbačen.

Pragrdani se opako dadoše u napad u gladnoj tišini. Dvojica iz Kvanovog eovoda padoše dok sedružina povlačila u tunel, a još jedan pogibe sa gvozdenim kopljem u srcu. Jedna žena je zamahnula preblizuklina i ruka joj bi odsečena. Mhoram se borio protiv meštra znanstva sa sve većim očajem. Oko njega, krvnagarda se borila vešto, ali su mogli da nađu malo otvora u klinu.

Kovenant je virio kroz plavu prekrivku prema Birinairu. Na licu žezlonoše nije bilo nikakvih tragova,ali je na njemu počivao razrogačeni pogled agonije, kao da je ostao živ jedan trenutak pošto mu je dušaspržena. Ostaci ogrtača visili su oko njega u spaljenim dronjcima.

Za mnom!To nije bila panika. Birinair je imao neku ideju. Njegov povik je odjekivao i silio. Ogrtač je visio oko

njega.Za mnom!Kovenant je zaboravio nešto - nešto važno. Divlje, on krenu napred.Mhoram se upinjao da udari jače. Snaga mu je igrala poput munje niz žezlo dok je zadavao meštru

znanstva udarac za udarcem. Oslabljen gubicima, klin poče da se povlači.Kovenant se zaustavi na nekoliko palaca od zida sile. Prothalov štap visio je okomito u njemu poput

međaša. Vatra kao da je više upijala toplotu nego što ju je odavala. Kovenant oseti kako se hladi i obamire. Uzaslepljujućoj plavoj sili video je priliku za žrtvovanje, bekstvo.

Iznenada, pragrdanski meštar znanstva ispusti kevtavi povik i formacija se rasturi. Provukla se okoMhorama i jurnula u tunel prema vatri, prema vrhovnom poglavaru na kolenima. Mhoramove oči opasnoblesnuše, ali se nije okrenuo od borbe. Viknuo je naredbu Kvanu i navalio na pragrdane još silnijom snagom.

Kvan skoči iz borbe. Pohitao je da skine luk, namesti strelu i odapne je pre nego što meštarznanstva stigne do Prothala.

Kovenant nejasno začu kako vrhovni poglavar ječi naspram mrtvog vazduha: "Prapoglavaru! Čuvajse!" Ali nije slušao. Burma mu je blistala kao da je ugroženi mesec bio poput kamene svetlosti naJazbinmostu - Reč opomene.

Posegao je levom rukom, oklevao na trenutak, a onda je dograbio žezlo vrhovnog poglavara.Sila pokulja. Krvava vatra briznu iz njegovog prstena prema blistavoj plaveti. Urlik vatre uskovitla se

iznad nivoa čujnosti. Onda dođe siloviti udar, nema eksplozija. Tle tunela poskoči kao da mu je kobilicanaletela na greben.

Plava pregrada raspade se u dronjke.Kvan je zakasnio da spase Prothala. Ali pragrdan nije napao vrhovnog poglavara. Skočio je preko

njega prema Kovenantu. Svom snagom, Kvan nape luk i odape ga u leđa stvorenja.Jedan trenutak, Kovenant je nepomično stajao, suludo osluškujući na jednu stranu, u užasu

zagledan u naglu tminu. Nejasna, narandžasta vatra plamtela mu je na šaci i ruci, ali blistave plaveti jenestalo. Vatra mu nije zadavala bol, iako se najpre upila u njega kao da je od suvog drveta. Bila je hladna iprazna i zamrla je u neravnomernim titrajima, kao da ipak nije sadržao dovoljno topline da je nahrani.

Onda meštar znanstvam sa Kvanovom strelom posred ramena nalete na njega i baci ga na kamen.Ubrzo potom, digao je pogled sa glavom punom izmaglice. Jedino svetlo u tunelu poticalo je od

Mhoramovog poglavarskog ognja dok je potiskivao pragrdane. Onda se i to svetlo ugasi; pragrdani su bilirazbijeni. Tuvor i krvna garda pođoše za njima da ih spreče da dojave Drulu, ali Mhoram povika: "Pustite ih!

Već smo se razotkrili. Sada javljanje pragrdana više nije važno." Glasovi su ječali i cvileli u tami; uskoro dva ilitri ratnika upališe baklje. Plamenovi su bacali neobične, nejasne senke po zidovima. Družina se prikupi okopoglavara Mhorama i pođe tamo gde je Prothal klečao.

Vrhovni poglavar držao je Birinairovo sprženo obličje u rukama. Ali on odbaci saosećanje i boldružine. "Produžite", reče slabim glasom. "Otkrijte šta je to nameravao. Ja ću uskoro svršiti opraštanje." Kaoda objašnjava, dodao je: "Držao je moje mesto."

Mhoram metnu ruku punu saučešća na rame vrhovnog poglavara. Ali opasnost njihovog položajanije dozvoljavala da ostanu gde jesu. Drul je gotovo sigurno znao gde se nalaze; energija koju su oslobodiliukazaće na njih poput optužujućeg prsta. "Zašto?" pitao se Mhoram glasno. "Zašto je ovde bila tolika sila? Tonije Drulovo delo." Noseći jednu baklju, on pođe niz tunel.

Iz svog ležećeg položaja na kamenu, Kovenant odvrati grotesknim, potresenim glasom. Aliodgovarao je na neko drugo pitanje: "Zaboravio sam odeću - ostavio je napolju."

Mhoram se naže nad njega. Osvetlivši mu l ice bakljom, poglavar upita: "Jesi li povređen? Ne

shvatam. Zašto je bitna tvoja stara odeća?"Pitanje kao da je zahtevalo čitav svet objašnjenja, ali Kovenant odvrati lako, govorljivošću svojePage 159



1. Kob poglavara kletnikaotupelosti i izmaglice.

"Razume se da sam povređen. Čitav moj život je jedna povreda." Jedva da je slušao šta govori."Zar ne shvataš? Kada se budem probudio i kada se nađem odeven u staru odeću, a ne u ovu odoru umrljanumahovinom i sve ostalo - to će biti dokaz da sam stvarno sanjao. Da sve nije toliko smirujuće, bio bihprestravljen."

"Ovladao si silnim moćima", promrmlja Mhoram."Bila je to slučajnost. Samo se desilo. Pokušavao sam... pokušavao sam da pobegnem. Da sespalim."

Onda ga napor obrva. Spustio je glavu na kamen i zaspao.Nije dugo počivao; vazduh u tunelu bio je previše neprijatan, a u družini je bilo isuviše živosti. Kada

e otvorio oči, ugleda Litu i nekoliko ratnika kako pripremaju obrok nad niskom vatrom. Sa drhtavom opesmomna usnama i suzama koje su mu se slivale sa očiju, Prothal je koristio plavu vatru da namesti patrljak rukepovređene žene.

Kovenant je gledao dok je ona trpela bol; tek kada joj je zglavak bio čvrsto zavijen dozvolila je sebida se onesvesti. Posle toga okrenuo se na drugu stranu, uz mučninu od zajedničkog bola. Digao se na noge,zateturao kao da ne može da pronađe oslonac i oslonio se o zid. Tamo je stajao povijen nad bolnimstomakom sve dok se Mhoram nije vratio, praćen Kvanom, Korikom i još dvojicom krvnih gardista.

Stožernik je nosio mali gvozdeni kovčeg.Kada Mhoram stiže do vatre, govorio je u tihom čudu. "Sila je bila odbrana koju je ovde postavio

vrhovni poglavar Kevin. Iza ovog tunela počiva jedna odaja. U njoj smo našli drugi krug Kevinovog Znanstva -drugi od sedam."

Lice vrhovnog poglavara Prothala ozari se nadom.

23. KIRIL TRENDOR

Prothal zadivljeno uze kovčežić. Prsti su mu petljali po bravicama. Kada je podigao poklopac, bledi,sedefni odsjaj poput neukaljane mesečine zablista iz kovčega. Blistanje je dalo njegovom licu izgled lepotedok je spuštao ruku u kovčežić da izvadi drevni svitak. Kada ga je podigao, družina vide da to svitak sija.

Kvan i eovod kleknuše na jedno koleno ispred Kruga i nakloniše glave. Mhoram i Prothal suuspravno stajali kao da se susreću sa ispitivačkim pogledom gospodara svojih života. Posle trenutkazapanjenosti Lita se pridruži ratnicima. Samo Kovenant i krvna garda nisu pokazivali nikakve znakovepoštovanja. Tuvorovi drugovi stajali su u položaju prividno nehajnog opreza, a Kovenant je bio neudobnonaslonjen na zid i pokušavao da uspostavi kontrolu nad nemirnim stomakom.

Ali nije bio slep na važnost svitka. Potajna nada borila se protiv njegove mučnine. Prišao joj jeizdaleka. "Da li je Birinair znao - šta ćete naći? Da li je to razlog?"

"Zašto je potrčao tamo?" Mhoram je govorio odsutno; celo njegovo biće, izuzev glasa, bilo jeposvećeno svitku koji je Prothal držao poput moćnog talismana. "Možda je to moguće. Znao je stare mape.Nema sumnje da su nam date u okviru prvog Kruga da bismo, kada dođe vreme, našli put ovamo. Može bitida je njegovo srce videlo ono što naše oči nisu."

Kovenant zastade, a onda upita, ponovo izdaleka: "Zašto si pustio pragrdane da pobegnu?"Ovoga puta, činilo se da su poglavari razabrali koliko je ozbiljan. Uputivši mu prodoran pogled,

Prothal vrati svitak u kovčežić. Kada je poklopac zatvoren, Mhoram kruto odvrati: "Nepotrebna smrt,Neverniče. Nismo došli ovde da ubijamo pragrdane. Više bismo povredili sebe nepotrebnim ubijanjem negošto bismo se izložili riziku ako još nekoliko neprijatelja ostane u životu. Borimo se kada je to neophodno, a ne

iz zadovoljstva ili besa. Zavet mira ne sme se prekršiti." Ali to nije bio odgovor na Kovenantovo pitanje. Uz napor, izneo je nade neposredno: "Nije bitno. Taj

drugi Krug - on vam udvostručava moć. Mogli biste da me pošaljete nazad."Mhoramovo lice omekša, suočeno sa potrebom za smirenjem, za utehom pred nemogućim

zahtevima u tom pitanju. Ali njegov odgovor Kovenantu bio je odrečan. "Ah, prijatelju moj, ti zaboravljaš.Nismo još ovladali ni prvim Krugom - ni posle pokolenja proučavanja. Najbolj i u Znanstvigoru nisu uspeli darazotkriju središnje misterije. Sada ništa ne možemo učiniti sa tim novim Krugom. Možda ćemo, ukolikopreživimo pohod, nešto naučiti iz drugog u godinama koje dolaze."

Onda je zastao. Na licu je imao izraz kao da bi želeo i dalje da govori, ali više nije pričao, dokProthal ne uzdahnu: "Reci mu sve. Sada ne smemo dopustiti nikakve opsene."

"Vrlo dobro", uzvrati Mhoram žurno. "Zapravo, naše posedovanje drugog Kruga u ova vremena jeopasno. Jasno je iz prvog da je vrhovni poglavar Kevin pripremao Sedmicu pažljivim redosledom. Njegovanamera bila je da drugi Krug ostane skriven sve dok ne bude sasvim ovladano prvim. Očevidno, neki vidovi

njegovog Znanstva nose veliki rizik po one koji nisu najpre ovladali nekim drugim vidovima. I zato je sakrioKrugove i zaštitio ih silama koje se ne mogu probiti dok se ne ovlada ranijim Znanstvom. Sada je njegovaPage 160



1. Kob poglavara kletnikanamera prekršena. Sve dok potpuno ne ovladamo prvim, mnogo ćemo rizikovati ako pokušamo daupotrebimo drugi."

Isprsio se i duboko udahnuo vazduh. "Ne žalimo se. I pored sve opasnosti, ovo otkriće bi moglopredstavljati veliki trenutak našeg doba. Ali možda neće u potpunosti biti blagoslov za nas."

Tihim glasom, Prothal dodade: "Ništa ne optužujemo niti sumnjamo u bilo šta. Kako je iko mogao

znati šta ćemo naći? Ali usud Domaje sada dvostruko počiva nad našim glavama. Ukoliko na kraju treba daporazimo poglavara Kletnika, moramo ovladati silama za koje nismo spremni. I tako nas isti izvor uči nadi inevolji. Nemoj nas pogrešno shvatiti - rado se prihvatamo tog rizika. Ovladavanje Kevinovim Znanstvom jeglavna svrha naših života. Ali moramo jasno staviti do znanja da postoji rizik. Vidim nadu za Domaju, ali vrlomalo za sebe."

"Čak i taj vidik je mračan", dodade Mhoram napregnuto. "Može biti da nas je poglavar Kletnik naveoovamo da bi nas izdale moći kojima ne umemo da upravljamo."

Na to, Prothal oštro pogleda Mhorama. A onda, lagano, vrhovni poglavar klimnu da se slaže. Ali licemu nije izgubilo izraz opuštanja, olakšanja njegovog bremena, koje mu je pružio prvi pogled na Krug. Podnjegovim dejstvom, činilo se da je dorastao teškoćama svog vremena. Sada će vreme vrhovnog poglavaraProthala, sina Dvilijanovog, biti valjano upamćeno - ukoliko družina preživi pohod. Njegova odlučnost gledalae napred dok je zatvarao kovčežić drugog Kruga; pokreti su mu bili oštri i odlučni. Dao je kovčežić Koriku, kojiga veza za gola leđa trakama prijanjka i pokri ga tunikom.

Ali Kovenant je gledao na ostatke kratkovečnog ustrojstva svoje nade, srušene poput dečije kućiceza lutke, i nije imao čvrstog tla na kome je mogao da ih sahrani. Bio je praviše slab i umoran da bi mislio otome. Dugo je stajao naslonjen tamo gde se zatekao, glave pognute kao da pokušava da dešifruje mapu naodori.

I pored opasnosti, družina se odmorila i jela u tunelu. Prothal je procenio da je ostajanje na mestugde su se našli bilo podjednako neizvesno kao i bilo šta drugo što su mogli da učine; i zato je, dok su krvnigardisti držali stražu, hrabrio drugove da otpočinu. Onda je i sam legao, namestio glavu na ruke i činilo se dae smesta pao u dubok san, tako silno miran i tih da je više delovao kao priprema, a ne odmor. Sledeći njegovprimer, najveći deo družine sklopio je oči, iako su usnuli tek pl itkim snom. Ali Mhoram i Lita ostadoše budni. One gledao u nisku vatru kao da traga za vizijom, a ona je sedela nasuprot njemu sa ramenima pogrbljenim podtegobnom masom planine - nemoćna da se odmori u podzemlju kao da nedostatak otvorenog neba itravnjaka vređa njenu ranjansku krv. Oslonjen o zid, Kovenant ih je posmatrao, a onda je malo spavao doknapetost njegovog prstena nije počela da slabi sa zalaskom Meseca.

Posle toga Prothal se prenu, budan i oprezan, i podiže družinu na noge. Čim su svi ponovo jeli, onugasi logorsku vatru. Namesto nje, upalio je jednu od lillianrillskih baklji. Ova se opasno lelujala i poskakivala ugustom vazduhu, ali je on radije koristio nju nego štap da obasjava tunel. Uskoro su učesnici pohoda ponovomarširali. Nemoćni da učine drugačije, ostavili su mrtve da leže na kamenu odaje sa Krugom. Bila je to jedinapočast koju su mogli odati Birinairu i pobijenim ratnicima.

Ponovo su krenuli u tamu, a vodio ih je vrhovni poglavar kroz beskonačne, crne lavirinte prolaza udubini stenja Planine Groma. Vazduh je postao gušći, vreliji, pogubniji. I pored povremenih uspona, njihovglavni smer vodio je naniže, prema bezdanim temeljima planine, svakom neviđenom, nemerenom miljom svebliže silnim, sahranjenim, usnulim, tegobnim zlima, užasnim kostima Zemlje. Koračali su dalje i dalje kao dasu ih začarali tmina i neprobojna noć. Probijali su se u teškoj tišini, kao da su im usne ukočene od potisnutogečanja. Nisu mogli ništa videti. To ih je pogađalo poput najveće nesreće.

Kada su se primakli živom srcu Jazbiništa, određeni zvuci postadoše glasniji, razgovetniji - udaranjenakovanja, brektanje peći, bolno ječanje. S vremena na vreme prošli bi kroz udar vrelog, vlažnog vazduha,nalik na silom istisnuti dah iz masovnih grobnica. A do njihove svesti se probi i novi šum - zvuk bezdanog

ključanja. Dugo su se primicali tom dubokom klokotanju, ne mogavši ni da naslute šta bi to moglo biti.Kasnije su prošli pored njegovog izvora. Put ih je vodio po rubu ogromne pećine. Zidovi su joj bili

teskobno osvetljeni uzavrelim narandžastim morem kamene svetlosti. Duboko ispod njih počivalo je jezeroistopljenog kamena.

Posle duge tame njihovog putovanja, blistava svetlost vređala im je oči. Rastuća, razjedajućavrelina jezera grabila ih je kao da pokušava da ih skine sa njihovog visokog položaja. Duboki zvuk kl jučanjabrektao je u vazduhu. Ogromni mlazevi magme brizgali su prema tavanici, a zatim padali u jezero poputtornjeva koji se ruše.

Nejasno, Kovenant začu kako neko govori: "Demonija je u danima vrhovnog poglavara Lorika ovdeodbacivala svoje neuspešne pokušaje u rasplođavanju. Govori se da je gnusoba Demonije - i grdana koji su jeopsluživali - prelazila sve granice. Navela ih je na rasplođavanje koje je stvorilo i pragrdane i Putnime. Inaterala ih je da pobacaju sve slabe i nepotpune u ponore poput ovog - toliko su se silno grozili neviđenognepostojanja očiju."

Uz groktanje, on okrenu lice zidu i provuče se iz pećine do prolaza iza nje. Kada je spustio ruke saoslonca kamena, prsti su mu se trzali uz bokove kao da proverava stranice kovčežića.Page 161



1. Kob poglavara kletnikaProthal odluči da tu otpočinu, odmah iza pećine kamene svetlosti. Družina je pojela brzi, hladni

obrok, a zatim nastavila u tamu. Posle tog prolaza, dvaput su skrenuli, pošli uz dugi nagib i posle dužegvremena zatekli se na ispustu iznad neke raseline. Njen usek se spuštao na njihovu levu stranu. Kovenant seprobijao odsutno, vrteći glavom u naporu da razbistri misli. Pragrdani su mu se kovitlali po mislima poput slikamržnje prema samom sebi, poput zlih slutnji. Da li je osuđen da vidi sebe čak i u takvim stvorenjima? Ne.

Stegao je zube. Ne. U svetlosti upamćenog brizganja lave, počeo je da se plaši da je već propustio priliku -priliku da padne...Posle izvesnog vremena iscrpljenost ga ponovo zahvati. Prothal naredi pauzu radi odmora na

samom ispustu, a Kovenant iznenadi samoga sebe time što je gotovo zaspao toliko blizu provalije. Ali vrhovnipoglavar je sada hitao prema cilju i nije dozvolio družini da se dugo odmara. Sa treptavom bakljom, ponovo jepoveo učesnike pohoda napred, kroz tamu prema tami.

Kako se putovanje vuklo dalje, njihova pomna pažnja poče da popušta. Pun mesec je dolazio, anegde ispred Drul se pripremao za njih. Prothal se kretao kao da je željan poslednje kušnje, vodeći ihispustom brzim koracima. Kao ishod toga, usamljeni pragrdan sve ih je iznenadio.

Sakrio se u uskoj napuklini u zidu procepa. Kada je Kovenant prošao tuda, on skoči na njega, bacise svom težinom na njegove grudi. Njegovo tamno, bezoko l ice bilo je prazno od opakosti. Još dok je bio uletu, on se maši za Kovenantovu levicu.

Silina napada obori Kovenanta unatraške prema procepu. Jedan titraj vremena nije bio svestan teopasnosti. Pragrdan mu je zaokupio svu pažnju. Privukao je ruke blizu lica, vlažno mu njuškajući oko prstijukao da nešto traži, a zatim je pokušao da zabije Kovenantovu šaku sa prstenom u krecava usta.

Kovenant se zatetura još jedan korak; noga mu promaši ispust. U tom trenutku, on shvati da jeispod njega gladni ponor. Nagonski, zatvorio je pesnicu pred pragrdanom i nije obraćao pažnju na njega.Uhvativši se za štap svom snagom polušake, on gurnu njegov kraj prema Banoru. Krvni gardista je većposezao za njime.

Banor dohvati štap.Delić sekunde Kovenant se držao.

Ali na njegovoj levici počivala je puna težina pragrdana. Štap mu se otrže iz zahvata. Dok sestvorenje upinjalo da mu odgrize prsten, sunovratio se u procep.

Pre nego što je stigao da vrisne od užasa, tresnu ga sila poput stene, izbi mu vazduh iz pluća, ostaviga da mučno dahće dok se premetao. Stegnutih grudi i grčeći se kao da će povratiti, nemoćan da vikne,izgubio je svest.

Kada se digao posle udarca, borio se za vazduh sa licem u hrpi prljavštine. Ležao je na strmojpadini od škriljca, gline i kamenčića, a obrušavanje izazvano njegovim padom pokrilo mu je lice. Jedan dugitrenutak nije mogao da se pokreće osim da se grči i kašlje. Ti napori su ga potresali, ne oslobađajući ga.

A onda, sa drhtavim naporom, on se preturi, podiže glavu. Iskašljao je prljavštinu i otkrio da možeda diše. Ali još nije uspevao da vidi. Bio je potreban dugi trenutak da mu ta činjenica prodre do svesti. Proverioe lice, otkrio da su mu oči nepokrivene i otvorene. Ali nisu primale ništa izuzev potpune i očajne tame. Bilo jeto kao da je oslepeo od panike - kao da su mu optički živci obamrli od užasa.

Neko vreme zaista ga je uhvatila panika. Bez vida, osećao je kao da ga prazni vazduh usisava, kaoda se davi u živom pesku. Noć je tukla oko njega golim krilima poput lešinara koji su se oborili na njegovomrtvo meso.

Srce mu je udarima označavalo teške trzaje straha. Drhtao je, počivajući na kolenima, napušten,lišen očiju, svetlosti i razuma krajnjošću užasa, a dah mu je grcao u grlu. Ali kada prvi nalet panike minu,prepoznao ga je. Strah - bilo je to osećanje koje je poznavao, deo uslova njegovog postojanja. A srce mu je idalje kucalo. Uz zastajkivanje, kao da je ranjeno, još mu je održavalo život.

Iznenada, grčevito, digao je pesnice i počeo da udara po kamenju sa obe strane glave, treskao uritmu bila kao da udarcima pokušava da istera racionalnost iz prljavštine. Ne! Ne! Moram da preživim!

Ta tvrdnja ga primiri. Preživi! Bio je gubavac, priviknut na strah. Znao je kako da se snađe sa njim.Disciplina - disciplina.

Pritisnuo je rukama kapke; obojene tačke se pojaviše na crnilu. Nije bio slep. Video je tamu. Pao jedaleko od jedinog svetla u katakombama; razume se da nije mogao da vidi.

Pakla mu i krvi.Nagonski je protrljao ruke, lecajući se na modrice koje je naneo sebi.Disciplina.Bio je sam - sam - bez svetla, negde u podnožju ispusta, na procepu mnogo milja udaljenim od

najbližeg otvorenog neba. Bez pomoći, prijatelja, spasa, za njega je spoljašnjost planine bila nedostižna kaoda je prestala da postoji. Sam beg je bio nedostižan osim ako...

Disciplina.

...osim ako ne nađe neki način da umre.Vatru mu paklenu!Page 162



1. Kob poglavara kletnikaŽeđ. Glad. Povreda - gubitak krvi. Nabrajao je mogućnosti kao da prolazi kroz VPE. Mogao bi da

padne kao žrtva neke gnusobe rasplođene u tom mraku. Ludilo, da. Bilo bi to lako poput gubavosti.Ponoćna krila tukla su mu oko ušiju, vrtoglavo se kovitlala preko njegovog slepog pejsaža noći.

Ruke su mu nesvesno grabile oko glave, trgale za nekim načinom da ga odbrane.Prokletstvo!

Ništa od svega ovoga mi se ne dešava.Disciplina!Obuze ga detinjasta ideja. Dograbio ju je obema rukama kao da je reč o viziji. Da! Brzo je promenio

položaj, tako da je sedeo na škriljčanom obronku. Petljao je po pojasu sve dok nije našao Atiaranin nož.Pažljivo ga obuhvativši zahvatom bez polovine prstiju, počeo je da se brije.

Bez vode ili ogledala, bio je opasno blizu toga da prereže sebi vrat, a suvoća brade mu je zadavalabol kao da koristi nož da izdelje lice u novi oblik. Ali rizik i bol bili su deo njega; u vezi sa njima nije bilo ničegnemogućeg. Ukoliko se poseče, prljavština njegove kože izazvaće infekciju skoro trenutno. To ga je smirivalopoput iskazivanja njegove ličnosti.

Na taj način, naterao je tamu da se povuče, da ukloni zube.Kada je završio, ovladao je odlučnošću dovoljno da ispita svoj položaj. Želeo je da zna na kakvom

se mestu našao. Pažlj ivo, ispitivački, počeo je da pretražuje okolnu padinu na rukama i nogama.Pre nego što je prešao tri stope preko ravnog kamena, našao je telo. Meso mu je bilo meko kao da

nije dugo mrtvo, ali grudi su mu bile hadne i klizave, a ruka mu se vratila nazad, vlažna i zaudarajući na trulukrv.

Trgao se prema padini, napregao se da ostane nepokretan dok su mu pluća teško disala, a kolenadrhtala. Pragrdan - pragrdan koji ga je napao. Slomio je vrat prilikom pada. Šok tog otkrića sledio ga je poputnaglog otvaranja opasnih vrata; osećao je da je okružen opasnostima koje nije mogao imenovati. Kako je tostvorenje znalo da napadne baš njega? Da li je moglo stvarno da namiriše belo zlato?

Onda prsten poče da mu blista. Krvavo zračenje preobrazilo ga je u traku mutne vatre na njegovomdomalom prstu, grimiznu lentu. Ali nije bacao svetlost - nije mu omogućavao čak ni da vidi prst na kome jestajao. Zlokobno je blistao pred njim, izložen očima skrivenim u tami, ali mu nije pružao ništa izuzev užasa.

Nije mogao zaboraviti šta to znači. Drulov okrvavljeni Mesec dizao se pun nad Domajom.To ga natera da uzdrhti na škriljčanoj padini. U vratu je imao osećaj da će povratiti, kao da mu je

stomak nakljukan užasom. Čak mu se činilo da ga i nekontrolisano šištanje vlastitog disanja označava kaometu za napad kandžama i zubima tako nevidljivim u tami da nije mogao ni da ih predstavi sebi. Bio je sam,bespomoćan, odbačen.

Ukoliko ne pronađe neki način da upotrebi moć prstena.Trgao se od te misli u gađenju istog trenutka kada mu je pala na um. Ne! Nikad! Bio je gubavac;

njegova sposobnost da preživi zavisila je od potpunog prepoznavanja, prihvatanja njegove suštinske nemoći.Ništa ne bi moglo biti tako kobno za njega - ništa mu ne bi tako bolno uništilo telo i um - kao opsena moći. Moću snu. A pre nego što umre postao bi isto onako smrdljiv i deformisan kao onaj čovek u leprozarijumu.

Ne!Bolje da se smesta ubije. Sve bi bilo bolje od toga.Nije znao koliko se vremena pijano vrzmao po tami pre no što je začuo slabašni zvuk - udaljen,

klizav i zloslutan, kao da je ponoć koja ga je okruživala počela tiho da diše kroz zube. Ošamutila ga je poputudarca po srcu. Prezajući se u slepom strahu, pokuša da je odagna. Lagano, postajala je jasnija - tihi, sipljivizvuk, slično prigušenom izdisanju mnogih grla. Zagadio je vazduh poput pošasti, naterao mu kožu da senaježi.

Dolazili su po njega. Znali su gde je zbog njegovog prstena i dolazili su po njega.

Pred očima mu se pojavio hitri prizor Putnima sa gvozdenim šiljkom u srcu. Zatvorio je prsten udesnu ruku. Ali čim je to učinio znao je koliko je to uzaludno. Mahnito je počeo da pretražuje škriljac ne bi linašao neko oružje. Onda se setio noža. Činio mu se previše lagan da bi mu mogao pomoći. Ali on ga dograbi ipođe, uzmahujući njime desnom rukom, jedva svestan toga što traži.

Jedan trenutak petljao je oko sebe, ne obraćajući pažnju na buku koju je pravio. Onda mu prstipronađoše štap. Banor mora da ga je bacio i on je pao kraj njega.

Sipljivi zvuk se primicao. Bio je to šum mnogih bosih nogu koje se kližu preko kamena. Dolazili supo njega.

Štap! - bio je to štap žezlonoše. Baradakas mu ga je dao. U času tame, seti se Žezlonošinog štapa.Kada bi mogao da ga pripali...

Ali kako?Crni vazduh bio je prepun neprijatelja. Njihovi koraci kao da su klizili ka njemu odozgo.Kako? - očajnički je povikao u sebi, pokušavajući da natera štap da se upali čistom snagom volje.

Baradakase!Stopala su se i dalje primicala. Mogao je da čuje hrapavo disanje iza njihovog siktavog prilaska.Page 163



1. Kob poglavara kletnikaGoreo je za njega tokom Svetkovine proleća. Tresući se od hitnje, on pritisnu kraj štapa uz

okrvavljeni ugarak svoga prstena. Crveni plamen se smesta rascveta na drvetu, postade bledonarandžast ižut, blistavo sinu. Nagla svetlost ga je zaslepila, ali on skoči na noge i podiže štap iznad glave.

Stajao je na dnu dugačke padine koja je ispunjavala polovinu dna procepa. Taj labavo nagomilaniškriljac spasao mu je život, jer je popustio pod udarom njegovog pada i skotrljao ga naniže umesto da ga

zadrži tamo gde je tresnuo. Ispred i iza njega, obronci procepa dizali su se u visinu daleko izvan domašajanjegovog plamena. U blizini, pragrdan je ležao iskrivljen na leđima, crna koža mu je bila nakvašena krvlju.Prema njemu se po dnu procepa usredsređeno tiskala nespretna družina jamnika.Još su bili trideset jardi daleko, al i čak i na tom rastojanju iznenadio ga je nj ihov izgled. Nisu delovali

kao drugi jamnici koje je video. Razlika nije bila samo u odeći, iako su ova stvorenja bila nakinđureno i drečavonagizdana poput kraljevske garde, elitne i opscene. Bili su fizički drugačiji. Bili su stari - prerano, neprirodnoostareli. Oči su im bile upale, a dugački udovi povijeni kao da su im kosti iskrivljene za kratko vreme. Glave suim visile na vratovima koji su još delovali dovoljno debelo da budu jaki i uspravni. Njihove teške, zadebljaneruke drhtale su kao paralisane. Svi skupa su zaudarali na zlo, na žrtvovanje. Ali primicali su se napregnutomodlučnošću, kao da im je obećano mirenje sa smrću kada budu obavili taj poslednji zadatak.

Otresajući se iznenađenja, on preteći izmahnu štapom. "Ne dirajte me!" prosiktao je kroz zube."Nazad! Pogodio sam se...!"

Jamnici nisu davali znak da su ga čuli. Ali ga nisu napali. Kada su mu bili gotovo na dohvat ruke,raširili su se na obe strane, nespretno ga okružili. A onda, otvorivši put na jednu stranu i zatvorivši ga na drugu,poterali su ga u smeru iz koga su došli.

Čim je shvatio da nameravaju da ga odvedu negde bez borbe, počeo je da sarađuje. Intuitivno jeznao kuda su krenuli. Zbog toga se uz njihovo mučno gonjenje lagano zaputio duž pocepa sve dok nije stigaodo stepeništa u kamenom zidu. Bio je to primitivan put, grubo isklesan u kamenu, ali je bio dovoljno širok da senekoliko jamnika penje uz njega rame uz rame. Mogao je da zauzda vrtoglavicu hodajući blizu zida, daleko odprocepa.

Peli su se nekoliko stotina stopa pre nego što su stigli do otvora u zidu. Iako se stepeništenastavljalo naviše, jamnici ga poteraše kroz taj otvor. Našao se u uskom tunelu na čijem je kraju blistalakamena svetlost. Stvorenja su ga sada brže gonila, kao da žure da stignu sa njime do gubilišta.

A onda ga zapljusnu nalet vreline i zadah sumpora. Kročio je iz tunela u Kiril Trendor.Prepoznao je uglačani kameni sjaj facetovanih zidova, vlažni zadah poput sumpora koji guta trulo

meso, nekoliko ulaza, usplamtelu igru svetlosti po nakupljenim stalaktitima visoko gore. Slika je bila živa unjemu kao da je upravo prevedena iz more. Jamnici su ga uterali u odaju, a zatim stali iza njega da zatvoreulaz.

Po drugi put, sreo se sa Drulom Stenotočcem.Drul je čučao na niskom prestolu u središtu pećine. Stezao je Žezlo zakona u obe ogromne šake, a

Kovenant ga je najpre prepoznao tek po Žezlu. Drul se izmenio. Zahvatila ga je neka bolest. Kada je opazioKovenanta, počeo je piskavo da se smeje. Ali glas mu je bio slabašan, a smeh mu je imao prizvuk histerije.Nije se dugo smejao; činilo se da je suviše iscrpljen da bi to izdržao. Poput jamnika koji su doterali Kovenanta,bio je ostareo.

Ali šta god da im je naudilo, njemu je nanelo još više štete. Udovi su mu bili toliko iskrivljeni da jeedva stajao; pljuvačka mu se nekontrol isano slivala niz mlohave usne; a znojio se obilno, kao da više nemože da izdrži vrelinu sopstvenog staništa. Stezao je Žezlo zakona na način koji je izražavao silovituposesivnost i očaj. Samo mu se oči nisu izmenile. Sjale su crveno, bez dužica i zenica, i činilo se da previrupoput zlokobne lave, željne proždiranja.

Kovenant oseti neobičnu mešavinu samilosti i gađenja. Ali imao je samo trenutak vremena da sepita šta se desilo sa Drulom. Onda je morao da se pripremi. Vrhovni jamnik poče bolno da se tetura premanjemu.

Ječeći od bola u udovima, Drul zastade na nekoliko koraka od Kovenanta. Odvojio je jednu ruku saŽezla ukrašenog prefinjenim runama da bi uperio prst u Kovenantovu burmu. Kada je progovorio, neprekidnose drhtavo obazirao preko ramena, kao da se obraća nekom nevidljivom posmatraču. Glas mu je bioizvitoperen i uništen kao i ruke i noge.

"Moj!" zahroptao je. "Obećao si. Moj. Poglavar Drul, Žezlo i prsten. Obećao si. Učini ovo, rekao si.Učini ono. Nemoj zdrobiti. Čekaj sada." Opako je otpljunuo. "Ubij kasnije. Obećao si. Prsten ako učinim što sirekao. Rekao si." Zvučao je poput bolesnog deteta. "Drul, poglavar Drul! Moć! Sada moja!"

Obilno slineći, posegao je za Kovenantovim prstenom.Kovenant je reagovao u trenutnom gađenju. Plamtećim štapom, zadao je brzi udarac, odbio

Drulovu ruku.

Pri udarcu, njegov štap se razlete u cepke kao da je Drulova put od usijanog železa. Ali Drul ispusti hroptavi urlik besa i tresnu krajem Žezla zakona o pod. Kamen poskoči podPage 164



1. Kob poglavara kletnikaKovenantovim nogama; on se zatetura unazad i tresnu uz udar od koga mu se učini da mu je stalo srce.

Ležao je ošamućen i bespomoćan. Kroz potmulu huku u ušima, čuo je Drulov vrisak: "Ubijte ga!Dajte prsten!" On se otkotrlja u stranu. Znoj mu zamuti vid; nejasno, vide da su se jamnici ustremili na njega.Osećao je da mu je srce paralisano u grudima i nije mogao da se digne na noge. Hropćući da dođe dovazduha, on pokuša da otpuzi van njihovog domašaja.

Prvi jamnik ga uhvati za vrat, a onda naglo zaječa i preturi se na bok. Još jedan jamnik pade; ostalise zbunjeno povukoše. Jedan od njih preplašeno vrisnu: "Krvna garda! Poglavare Drule, pomozi!""Budalo!" uzvrati Drul uz kašalj kao da su mu pluća u dronjcima. "Kukavico! Ja sam moć! Ubij ih!"Kovenant se uspentra na noge, obrisa znoj sa očiju i otkri da kraj njega stoji Banor. Odora krvnog

gardiste visila mu je rastrgana sa ramena, a velika modrica iznad obrve zatvorila mu je oko. Ali ruke su mu bilenapete, spremne. Stajao je na vrhovima prstiju, spreman da skoči u svakom pravcu. Ravne oči sadržavale sumu potmuli odblesak bitke.

Kovenant oseti silan nalet olakšanja, tako da mu je došlo da zagrli Banora. Posle duge, mračnekušnje, osećao je da je naglo spasen, gotovo iskupljen. Ali njegov mrgodni glas nije sadržavao osećanja: "Gdesi, kog vraga, toliko dugo?"

Jamnici su prilazili napred lagano, preplašeni, i opkolili Kovenanta i Banora. Drul je besneo na njihuz hrapavo dahtanje.

Nad njima, stalaktiti su veselo plesali.Sa zapanjujućom ravnodušnošću, Banor odgovori da je nezgodno pao pošto je ubio pragrdana i da

e izgubio svest. Onda nije mogao da nađe Kovenanta u tami. Gonjen vrištavim Drulovim naredbama, jedanamnik napade Kovenanta sa leđa. Ali Banor se okrete sa lakoćom i udarcem noge obori stvorenje. "Plamentvog štapa te je otkrio", nastavi on. "Odabrao sam da te sledim." Zastao je da bi skočio na dva najbližanapadača. Oni se žurno povukoše. Kada je ponovo progovorio, njegov strani haručaijevski ton sadržavao jeprizvuk konačne iskrenosti. "Uzdržao sam se od pomoći, čekajući dokaz da nisi neprijatelj poglavara."

Nešto u ravnodušnom licu bez svojeg ja, kojim se Banor okretao prema smrti, probi se doKovenanta. On odgovori bez jeda: "Izabrao si zgodno vreme da me proveravaš."

"Krvna garda zna za sumnju. Mi zahtevamo da budemo sigurni."Drul prikupi snagu da besomučno vrisne: "Budale! Crvi! Uplašeni od samo dvojice!" Otpljunuo je.

"Hodite! Gledajte! Poglavar Drul ubija."Jamnici se ukloniše, a Drul bolno pođe napred. Držao je Žezlo zakona ispred sebe poput sekire.Banor poskoči, zadavši munjevito udarac nogom u Drulovo lice.

Ali i pored obogaljenog stanja, Drul Stenotočac bio je pun sile. Činilo se da nije ni osetio Banorovnapad. U nespretnom besu, digao je Žezlo da zada udarac koji će spržiti Banora i Kovenanta tamo gde stoje.Protiv te vrste moći koju je on nosio bili su bespomoćni.

Pa ipak, Banor se postavio ispred Kovenanta da primi udarac na sebe. Lecajući se, Kovenant ječekao na bol koji će ga osloboditi.

Ali Drul je već previše zakasnio. Propustio je priliku, zanemario druge opasnosti. Još dok je dizaoŽezlo, družina pohoda, koju su vodili međnik Tuvor i vrhovni poglavar Prothal, probi se u Kiril Trendor.

Delovali su izubijano, kao da su upravo prošli kroz okršaj sa Drulovim spoljnjim odbranama, ali subili čitavi i čvrstih ruku, a u odaju su uleteli poput odlučnog talasa. Prothal zaustavi Drulov udarac povikompunim autoriteta. Pre nego što su jamnici uspeli da se priberu, eovod se obori na njih, potera ih iz pećine. Utrenutku, Drul je bio okružen širokim prstenom ratnika i krvnih gardista.

Povlačio se lagano, sa zbunjenim izrazom, sve dok se nije našao u polučučnju na svome prestolu.Obazreo se po krugu kao da ne može da shvati šta se dogodilo. Ali njegove čvornovate šake držale su Žezlostiskom turobnim poput smrti.

A onda, groteskno, njegove oči boje lave poprimiše prepreden izraz. Trzavo klimajući glavom prekoramena, prosiktao je bolnim glasom: "Hej - ovo je u redu. U redu. Bolje od obećanja. Svi oni - ovde. Svi malipoglavari i beznačajna krvna garda - ljudska bića. Spremni da ih zdrobim." Počeo je da se smeje, ali sezacenio od napada kašlja. "Da zdrobim!" siknuo je kada je ponovo uspostavio kontrolu nad sobom. "Dazdrobim svojom moći." Iz vrata su mu dopirali zvuci poput lomljenja kostiju. "Moć. Mali poglavari. Moćni Drul.Bolje od obećanja."

Prothal se suoči ravno sa jamnikom. Pružio je žezlo Mhoramu i kročio prema prestolu sa Tuvorompokraj sebe. Stajao je uspravno; držanje mu je bilo smireno i čisto. Održavane godinama samoporicanja, očimu nisu ni titrale niti plamtele. Kao suprotnost, Drulove crvene duplje bile su ispijene iskustvom nebrojenihzasićenja - halapljivom navikom na moć. Kada je vrhovni poglavar progovorio, čak je i čegrtanje njegovogstarog glasa zračilo autoritet i odlučnost. Tiho je rekao: "Predaj se. Drule Stenotočče, počuj me. Žezlo zakonanije tvoje. Nije namenjeno tebi. Njegova snaga se mora koristiti samo za zdravlje Domaje. Daj ga meni."

Kovenant se pokrenu da bi stao blizu vrhovnog poglavara. Osećao je da mora da bude blizu Žezla.

Ali Drul samo promrmlja: "Moć? Da je predam? Nikad." Usne su mu se i dalje kretale, kao da sedogovara o nekim tajnim planovima.Page 165



1. Kob poglavara kletnikaProthal je ponovo stao da ga nagovara: "Predaj ga. Radi sebe samog. Zar si slep za samog sebe?

Zar ne vidiš šta ti se dešava? Ta moć nije namenjena tebi. Ona te uništava. Koristio si Žezlo na pogrešannačin. Koristio si kamen Zlozemlja. Takve sile su smrtonosne. Poglavar Kletnik te je izdao. Daj Žezlo meni.Trudiću se da ti pomognem."

Ali ta pomisao uvredi Drula. "Da pomogneš?" zakašljao se. "Budalo! Ja sam poglavar Drul!

Gospodar! Mesec je moj. Moć je moja. Vi ste moji. Mogu da zdrobim! Starac - mali poglavar. Puštam te daživiš da me zasmeješ. Pomoć? Ne, igraj. Igraj za poglavara Drula." Preteći je izmahnuo Žezlom. "Zasmej me.Pustiću te da živiš."

Prothal se sabra i reče tonom naredbe: "Drole Stenotočče, pusti Žezlo." Napravio je jedan koraknapred.

Uz trzaj poput grča histerije, Drul podiže Žezlo da udari.Prothal pojuri napred, pokuša da ga zaustavi. Ali Tuvor stiže do jamnika prvi. Dohvatio je kraj Žezla.Drhteći od besa, Drul udari okovanim krajem Žezla u Tuvorovo telo. Krvava svetlost blesnu. U tom

trenutku meso međnika postade prozirno; družina je mogla da vidi kako mu kosti plamte poput suvih grančica.Onda je pao, zateturavši se unazad, da bi se sručio u Kovenantovo naručje.

Njegova težina bila je prevelika da bi je Nevernik zadržao; Kovenant pade na kamen pod njom.Držeći Tuvora u rukama, posmatrao je vrhovnog poglavara.

Prothal se uhvatio ukoštac sa Drulom. Zgrabio je Žezlo obema rukama da bi sprečio Drula da gaudari. Hrvali su se da bi zadobili vlast nad njim.

Činilo se da je borba nemoguća za Prothala. I pored oronulosti, Drul je zadržao nešto od snageamnika. I bio je pun moći. A Prothal je bio star.

Sa Tuvorom u naručju, Kovenant nije mogao ništa da učini. "Pomozi mu!" povika on Mhoramu."Poginuće!"

Ali Mhoram okrenu leđa Prothalu. Klekao je pored Kovenanta da vidi može li da pomogne Tuvoru.Dok je pregledao međnika, rekao je hrapavo: "Drul pokušava da ovlada Žezlom uz pomoć zlobe. Vrhovnipoglavar ume da peva jače pesme nego što je ta."

Zgrožen, Kovenant povika: "Poginuće! Moraš mu pomoći!""Da mu pomognem?" Mhoramove oči opasno blesnuše. Bol i napeto uzdržavanje izoštrili su mu

glas kada je rekao: "Ne bi dočekao moju pomoć sa dobrodošlicom. On je vrhovni poglavar. I pored mogzaveta..." Na trenutak se zagrcnuo sa grlom punim strasti, "...zdrobio bih Drula." Upotrebio je Drulovu reč,zdrobiti, takvom silovitošću da je to ućutkalo Kovenanta.

Teško dišući, Kovenant stade da posmatra borbu vrhovnog poglavara. Bio je prestravljenopasnošću, cenom koju su oba poglavara bila spremna da plate.

Onda bitka izbi oko njega poput erupcije. Jamnici su napadali Kiril Trendor iz nekoliko smerova.Očigledno, Drul je uspeo da pošalje nečujni poziv; njegovi stražari su se odazvali. Prve sile koje su stigle doodaje nisu bile velike, ali ih je bilo dovoljno da uposle čitavu družinu. Samo se Mhoram nije uključio u borbu.Klečao je pokraj Kovenanta i gladio lice međnika, kao da ga je sledilo Tuvorovo umiranje.

Oštro vičući da nadjača zveckanje oružja, Kvan je naređivao ratnicima da naprave odbrambeniprsten oko prestola i poglavara. Gubici i iscrpljenost uzeli su danak od eovoda, ali nepokolebljivi Kvan vodio jeljude kao da ga je nevolja poglavara učinila neosetljivim na slabost. Izmešani sa krvnim gardistama, ljudinjegovog eovoda su uzvraćali, napadali, borili se, podsticani njegovim povicima.

Od sve veće opasnosti Kovenantu se zavrte u glavi. Prothal i Drul su se žestoko borili nad njim.Borba oko njega svakim trenutkom bivala je sve žustrija i mahnitija. Tuvor mu je izdisao u naručju. A on nijemogao da učini ništa oko svega toga, nije mogao da pomogne nikome od njih. Uskoro će im odstupnica bitiodsečena i svi njihovi napori ispašće uzaludni.

Nije predvideo takav ishod pogodbe.Drul je lagano potiskivao Prothala. "Igraj!" besneo je.Tuvor uzdrhta; oči mu se otvoriše. Kovenant spusti pogled sa Prothala. Tuvorove usne se

pokrenuše, ali nije izišao nikakav zvuk.Mhoram pokuša da mu ublaži muke. "Me boj se. Ovo zlo će biti prevladano - nalazi se u rukama

vrhovnog poglavara. A tvoje ime će biti upamćeno sa najvišim počastima gde god je na ceni poverenje." Ali Tuvorov pogled bio je prikovan za Kovenanta i on uspe da prošapće jednu reč: "Istina?" Čitavo

telo mu se napelo od napora, ali Kovenant nije znao da l i je tražio obećanje ili presudu.Pa ipak, Nevernik odgovori. Nije mogao da odbije krvnog gardistu, nije mogao da porekne zahtev

takve silne vernosti. Reč mu se zaglavila u grlu, ali je on prisili da iziđe napolje. "Da."Tuvor ponovo zadrhta i izdahnu uz kratki roptaj, kao da se tetiva njegovog zaveta otkinula. Kovenant

ga dograbi za ramena, prodrma; nije bilo odgovora.Na prestolu, Drul je prisilio Prothala da se spusti na kolena i sada je povijao vrhovnog poglavara

unazad da ga prelomi. U osujećenosti i besu, Kovenant zaurla: "Mhorame!"Poglavar klimnu, skoči na noge. Ali nije napao Drula. Podigavši žezlo iznad glave, gromko jePage 166



1. Kob poglavara kletnikapovikao glasom koji se probio kroz jeku bitke: "Melenkurion abatha! Minas mill khabaal!" S kraja na kraj, iznjegovog žezla briznu blistava vatra.

Sila reči trže Drula, odbaci ga unazad jedan korak. Prothal ponovo stade na noge.Novi jamnici nadirali su u Kiril Trendor. Kvan i njegov eovod bili su potisnuti nazad prema prestolu.

Najzad, Mhoram im priskoči u pomoć. Žezlo mu je mahnito plamtelo kada je napao. Oko njega, krvni gardisti

su se borili poput vihora, skakali su i udarali jamnike takvom brzinom da su se stvorenja sudarala jedna sdrugim kada bi pokušala da uzvrate udarce. Ali Drulovi branitelji i dalje su nadolazili, slivali se u pećinu. Družina poče da se davi u rastućem

pokolju.Onda Prothal povika preko odaje: "Imam ga! Mesec je slobodan!"Stajao je slavodobitno na prestolu, sa Žezlom zakona u rukama. Drul je ležao podno njegovih

nogu, jecav, poput odlomka stene. Između grčeva bola, stvorenje je stenjalo: "Daj ga nazad. Hoću ga."Prizor utera jamnicima strah u kosti. Trgli su se, pribili uza zidove odaje.Oslobođeni bitke, Kvan i njegovi ratnici se okrenuše Prothalu i ispustiše umorni poklič radosti.

Glasovi su im bili hrapavi i iscrpljeni, ali su slavili pobedu vrhovnog poglavara kao da je upravo izvojevaobudućnost Domaje.

Pa ipak, nad njihovim glavama razigrana svetla Kiril Trendora nastavljala su svoje vrtoglavoputovanje.

Kovenant baci pogled na prsten. Njegovo srebro i dalje je plamtelo krvlju. Možda je Mesec i bioslobodan; on nije.

Pre nego što je jeka pokliča zamrla - pre no što je iko stigao da se pokrene - novi zvuk zaori se nadnjima. Počeo je blago, a zatim se širio dok nije ispunio odaju poput obrušavanja tavanice. Bio je to smeh -smeh poglavara Kletnika, sav treptav od radosti i neizrecive mržnje. Njegova ponižavajuća težina dominirala jenad svima, sahranjivala ih u njihovoj bespomoćnosti; paralisala ih je, naizgled ih odsecala od sopstvenog dahai otkucaja srca. Dok se prikupljala nad njima, bili su izgubljeni.

Čak je i Prothal zastao. I pored pobede, delovao je starački i nemoćno, a oči su mu imaleneusredsređen pogled, kao da se zagledao u sopstveni kovčeg. A Kovenant, koji je poznavao taj smeh, nijemu se mogao odupreti.

Ali poglavar Mhoram se pokrenu. Skočivši na presto, on zavitla Žezlom oko glave sve dok vazduhnije zapištao, a plavo sevanje odskočilo naviše prema nakupljenim stalaktitima. "Onda se pokaži, Opaki!"povikao je. "Ako si toliko siguran, suoči se sada sa nama! Da li se plašiš da oprobaš sudbu sa nama?"

Smeh poglavara Kletnika rasprsnu se još silovitijim prezirom. Ali Mhoramov prkos razbio je njegovečini. Prothal dodirnu Mhoramovo rame. Ratnici dohvatiše mačeve, postaviše se u mrgodnoj spremnosti izapoglavara.

Novi jamnici ulazili su u odaju, iako nisu napadali. Kada ih je ugledao, Drul se diže na obogaljeneruke. Njegove krvave oči još su ključale, držale se mahnitosti i zlobe do samog kraja. Uz kašalj, kao da ćepovratiti sopstveno srce, on zabrekta: "Žezlo. Vi ne znate. Ne umete da ga upotrebite. Budale. Nema spasa.Nikome. Ja imam armije. Imam kamen." Divljačkim naporom, nadjačao je smeh. "Kamen Zlozemlja. Moći imoći. Zdrobiću. Zdrobiti." Mahnuvši slabašnom rukom prema stražarima, on vrisnu napregnutu naredbu:"Zdrobi!"

Podigavši oružje, jamnici pokuljaše napred.

24. PRIZIVANJE LAVOVA

Došli su u masi crvenih očiju mračnih od prazne odlučnosti. Ali činilo se da ih bestelesni smehpoglavara Kletnika usporava. Gazili su kroz njega kao po živom blatu i taj teški prilaz pružio je družini vremenada reaguje. Na Kvanovu naredbu, ratnici okružiše Mhorama i Prothala. Dvojica krvnih gardista zauzešeborbeni položaj sa eovodom.

Mhoram pozva Kovenanta.Lagano, Kovenant podiže glavu. Pogledao je drugove i učinilo mu se da su bedno malobrojni.

Pokušao je da se digne na noge. Ali Tuvor je bio pretežak za njega. Čak i u smrti, masivna posvećenostmeđnika prevazilazila je njegovu snagu.

Čuo je grivenarku Litu kako viče: "Ovuda! Znam put!" Izmicala je između jamnika prema jednom odizlaza. Gledao ju je kako ide kao da je se već odrekao. Nije mogao da digne Tuvora zato što nije mogao da gadobro uhvati desnom rukom; dva prsta nisu bila dovoljna.

Onda ga Banor iščupa ispod palog međnika i gurnu ga prema zaštitničkom prstenu eovoda.Kovennant se opirao: "Ne možeš ga ostaviti!" - ali Banor ga je gurao između ratnika. "Šta to radiš?" bunio se

on. "Moramo ga poneti. Ako ga ne pošalješ nazad, neće biti zamenjen." Okrenuo se da preklinje poglavare."Ne možete ga ostaviti!"Page 167



1. Kob poglavara kletnikaMhoramove usne se zategoše preko zuba. "Moramo."Sa ulaza u tunel koji je odabrala Lita povika: "Ovde!" Zategla je konopac oko vrata jednog jamnika i

koristila telo stvorenja da se zaštiti od napada. "Izlaz je ovamo!" No, drugi jamnici se oboriše na nju, naterašee da se povuče.

U znak odgovora, Prothal upali staro žezlo, zamahnu njime i povede napad prema njoj. Uz

Mhoramovu pomoć, progoreo je prolaz za drugove kroz zid jamnika.Blistavi poglavarski oganj strašio je stvorenja. Ali pre nego što je družina stigla do tunela koji jeodabrala Lita, klin pragrdana ulete uz urlanje u odaju sa obližnjeg ulaza. Predvodio ih je moćni meštarznanstva, crn poput katakombi, mašući gvozdenim buzdovanom koji je delovao vlažno od moći ili krvi.

Prothal povika: "Trčite!" Učesnici pohoda pohitaše niz tunel.Pragrdani pojuriše da ih stignu.Družina je bila brža. Prothal i Mhoram stigoše do prolaza i razdvojiše se da propuste ostale.

Ali jedan ratnik odluči da pomogne drugovima da pobegnu. Iznenada se izdvojio iz eovoda. Silovitovitlajući mačem, bacio se na kl in pragrdana.

Mhoram viknu i pohita nazad u odaju da mu pomogne. Ali meštar znanstva odbaci ratnika udarcembuzdovana i ovaj ničice pade. Tamna vlaga ga pokri od glave do pete; počeo je da vrišti kao da je natopljenkiselinom. Mhoram jedva i sam izbeže udarac buzdovana i onda se povuče do Prothala na ulazu u prolaz.

Tamo su pokušali da naprave uporište. Suprotstavili su blistavi plavi plamen pragrdanima. Meštarznanstva je udarao i udarao na njih; svaki udarac su zaustavljali žezlima; mlazevi plamteće tečnosti, napočetku plavi, da bi zatim brzo pocrneli, prštali su na sve strane pri svakom sudaru. Ali klin se borio sadivljaštvom koje je potiskivalo poglavare korak po korak u tunel.

Kvan pokuša da se suprotstavi tako što je naredio najjačim strelcima da odapnu strele na meštraznanstva. Ali strele su bile beskorisne. Zapalile bi se u crnoj sili pragrdana i sagorele u pepeo.

Iza družine, Liti je nagon ka dnevnoj svetlosti pokazivao put uzmaka. Dozivala je poglavare da krenuza njom. Ali oni to nisu mogli; nisu se usuđivali da okrenu leđa klinu.

Svaki udarac ih je potiskivao. I pored sve hrabrosti i odlučnosti, bili su gotovo iscrpljeni, a novi naletibuzdovana meštra znanstva još više su ih oslabljivali. Sada je njihov oganj imao manje žestok blesak, aplamteći mlazevi su brže crneli. Bilo je jasno da neće moći da izdrže borbu. A niko u družini je nije mogaopreuzeti umesto njih.

Mhoram naglo povika: "Nazad! Mesta!" Njegova hitnja nije dopuštala odbijanje; čak je i krvna gardaposlušala.

"Kovenante!" povika Mhoram.Kovenant pođe napred sve dok se nije našao nadomak usplamtele bitke."Digni prsten!"Gonjen Mhoramovom žestinom, Nevernik podiže levu ruku. Grimizni odsjaj je još kaljao srce

njegove burme.Meštar znanstva primeti prsten, kao da je iznenada namirisao njegovo prisustvo. Prepoznao je belo

zlato i stao da okleva. Klin se zaustavi, iako meštar znanstva nije odustao od borbe."Melenkurion abatha!" naredi Mhoram. "Spali ih!"Napola intuitivno, Kovenant shvati. On zamahnu na meštra znanstva kao da će ispaliti munju.Kevćući u naglom strahu, čitav klin se trže.U tom trenutku, poglavari se pokrenuše. Uzviknuvši: "Minas mill khabaal!" različitom visinom u

napola vrištećem saglasju, vatrom su ocrtali jedno X koje je pregradilo tunel od vrha do dna. Plamen toga Xostao je načas da visi u vazduhu; pre nego što je zamro, Prothal ubaci žezlo uspravno u njega. Odjednom, zidplave vatre zablista u prolazu.

Urlajući od besa zbog Mhoramove varke, pragrdani skočiše napred. Meštar znanstva silovitoizmahnu buzdovanom prema plamenu. Vatreni zid se zatalasa i zaigra - ali nije propustio klin.

Prothalu i Mhoramu bio je potreban samo trenutak da vide kako se njihova sila drži. Onda su seokrenuli i potrčali niz tunel.

Upirući se da dođe do daha, Mhoram reče družini: "Stavili smo odbojnicu preko tunela! Ali ona nećedugo izdržati. Nismo dovoljno jaki - žezlo vrhovnog poglavara bilo je neophodno da bi se uopšte napravila makakva odbojnica. A pragrdani su divlji. Drul ih izluđuje kamenom Zlozemlja." I pored hitnje, njegovim glasomprođe drhtaj. "Sada moramo trčati. Moramo pobeći - moramo! Sve što smo učinili neće vredeti ništa ako neodnesemo u bezbednost i Žezlo i Krug."

"Dođite!" odvrati grivenarka. "Ja poznajem trave i nebo. Mogu vas voditi."Prothal klimnu da se slaže, ali pokreti su mu bili spori i pored potrebe za hitnjom. Bio je iscrpljen,

odagnat daleko preko normalnih granica svoje izdržljivosti. Dok mu je dah čegrtao duboko u grudima, kao dase guši u ispljuvku starosti, teško se naslonio na Žezlo zakona. "Pođite!" zadahta on. "Trčite!"

Dvojica krvnih gardista ga uzeše za ruke i među njima on se zatetura sporim trkom niz prolaz.Okupljena oko njega, družina pođe za Litom.Page 168



1. Kob poglavara kletnikaNajpre su išli lako. Tunel se retko granao; na svakom raskršću, činilo se da Lita nepogrešivo zna

koji smer sadrži najveće obećanje dnevne svetlosti. Osvetljena otpozadi Mhoramovim žezlom, hitala je napredkao da sledi sveži trag slobode.

Posle napora bitke prsa u prsa, družina nađe olakšanje u prostom trčanju bez razmišljanja. Ono ime dopuštalo da usredsrede i očuvaju snagu. Osim toga, izlazili su, kao da se lagano oslobađaju, iz područja

smeha poglavara Kletnika. Uskoro za leđima nisu mogli čuti ni porugu, niti pretnju pogibije. Bar jednom, tišinaim je bila prijatelj.Žurili su napred gotovo punu milju. Počeli su da prelaze deo katakombi koji je bio prepun malih

pećina, prolaza i skretanja, ali koji, čini se, nije sadržavao velike dvorane, raseline, radionice jamnika. Kroz svete mnogostruke hodnike, Lita nije oklevala. Nekoliko puta je pošla putevima koji su lagano vodili naviše.

Ali kako su se složeni tuneli otvarali u šire i crnje puteve, gde Mhoramov plamen nije osvetljavaozidove ni tavanice pećina, katakombe postadoše neprijateljskije. Postepeno se tišina menjala - izgubila je bojuolakšanja i poprimila ćutljivost zasede. Činilo se da se tama oko Mhoramovog svetla sve više i više zgrušnjava.Na skretanjima i raskršćima, noć je postajala sve dublja u njihovim izborima, zamračivala je Litin nagon. Onapoče da okleva.

Iza nje, Prothal je bio sve manje sposoban da drži korak. Njegov hrapavi, šištavi dah postao je sveteži; čak i najumorniji učesnici pohoda mogli su da čuju njegovo teško disanje iza vlastitog dahtanja. Krvnigardisti sada su ga gotovo gotovo nosili.

Ipak, napredovali su kroz sumornu ponoć. Nosili su Žezlo zakona i drugi Krug i nisu mogli dozvolitisebi da se predaju.

Onda su stigli do visoke pećine u kojoj je nekoliko tunela obrazovalo raskršće. Opšti pravac koga suse držali od Kiril Trendora nastavljao se jednim prolazom preko pećine. Ali Lita zastade u središtu raskršćakao da joj je neko povukao uzde da se zaustavi. Tragala je oko sebe nesigurno, zbunjena brojnošćumogućnosti - i nekim intuitivnim odbijanjem jedinog očiglednog izbora. Vrteći glavom kao da se opire, onazaječa: "Ah, poglavari. Ne znam."

Mhoram siknu: "Moraš! Nemamo druge prilike. Stare mape ne prikazuju ove puteve. Odvela si nasdaleko od onoga što nam je poznato." Dograbio ju je za ramena kao da namerava da silom istisne odluku iznje. Ali sledećeg trenutka pažnju mu je privukao Prothal. Uz oštro zacenjivanje od kašlja, vrhovni poglavar sesruši na pod.

Jedan krvni gardista hitro ga diže u sedeći položaj, a Mhoram kleknu pored njega i zagleda sa uznapetu brigu u njegovo staro lice. "Odmori se malo", promumla Mhoram. "Naša odbojnica je davno probijena.Ne smemo gubiti vreme."

Između naleta kašlja, vrhovni poglavar odvrati: "Ostavi me. Uzmi žezlo i idi. Sa mnom je gotovo."Njegove reči preneraziše družinu. Kovenant i ratnici zaustaviše dah da čuju Mhoramov odgovor.

Vazduh je iznenada bio napet od straha da će Mhoram prihvatiti Prothalovu žrtvu. Ali Mhoram nije rekao ništa."Ostavi me", ponovi Prothal. "Daj mi žezlo i ja ću braniti vaš uzmak koliko mogu. Idi, rekoh. Star

sam. Imao sam svoj trenutak trijumfa. Ništa ne gubim. Uzmi Žezlo i idi." Kako poglavar i dalje nije ništauzvraćao, on začegrta preklinjućim glasom: "Mhorame, poslušaj me. Nemoj da moje stare kosti unište ovajvažni pohod."

"Čujem te." Mhoramov glas je zvučao zadebljalo i bolno. On kleknu pognute glave. Ali trenutak kasnije digao se na noge, zabacio glavu i počeo da se smeje. Bio je to miran smeh -

bez ikakve grozničavosti i prisile - smeh opuštanja i nepostojanja očaja. Družina je načas izgledala pometena,sve dok nije shvatila da nije posredi histerija. A onda, i ne znajući zbog čega, svi se nasmejaše u znak odgovor na to. Veselje im poteče srcima poput čistog vetra.

Kovenant samo što ne opsova naglas zbog toga što nije mogao da podeli tu radost.Kada su prešli u blago kikotanje, Mhoram reče vrhovnom poglavaru: "Ah, Prothale, sine Dvilijanov.

Baš dobro što si star. Da te ostavim? Kako bih mogao da uživam pričajući Ozondrei o tvojim velikimpoduhvatima bez tebe da se buniš protiv mog preterivanja?" Ponovo se veselo nasmejao. A onda, kao da sepribrao, vratio se tamo gde je Lita zbunjeno stajala na središtu pećine.

"Grivenarko", reče blago, "dobro si učinila. Tvoj nagon je ispravan - prizovi ga se sada. Odbaci svesumnje. Ne plašimo se da te sledimo tamo gde te srce vodi."

Kovenant primeti da se ni ona nije pridružila smehu družine. Oči su joj bile nemirne; naslutio je da jenjena žustra krv bila uvređena Mhoramovom ranijom oštrinom. Ali sada je sa ozbiljnim izrazom klimnulapoglavaru. "To je dobro. Ali moje misli ne veruju mom srcu."

"Kako to?""Misli mi kažu da moramo produžiti kao što smo stigli. Ali srce želi da pođemo onuda." Pokazala je

tunel iza njih, gotovo u pravcu iz koga su stigli. "Ne znam", zaključi ona jednostavno. "Ovo je novo za mene."

Ali u Mhoramovom odgovoru nije bilo oklevanja. "Ti si grivenarka Lita od Ranjana. Ti služišRanihine. Poznaješ travu i nebo. Veruj srcu."Page 169



1. Kob poglavara kletnikaOklevajući samo trenutak, Lita posluša njegov savet.Dvojica krvnih gardista pomogoše Prothalu da stane na noge. Držeći ga između sebe, pridružili su

se družini i pošli za Litinim nagonom u tunel.Prolaz je uskoro počeo lagano da se spušta i oni pođoše dobrom brzinom niz njega. Održavala ih je

nada da njihovi gonioci neće pogoditi kuda su krenuli, tako da neće moći ni da ih odseku niti da ih neposredno

slede. Ali u sveopštoj tmini i tišini nisu imali nikakvog smirujućeg nagoveštaja. Put im se nije granao, ali je išaotamo-amo kao da sledi neku venu unutar planine. Najzad se otvorio prema prostranom prividu otvorenogprostora i počeo da se uspinje uz strmu, izbrazdanu, stenovitu padinu preko niza skretanja. Sada je družinamorala da se s mukom uspinje.

Teškoće uspona usporavale su ih isto koliko i penjanje. Što su više išli, vazduh je postajao hladniji isve se više činilo da pokraj nj ih u mraku duva vetar. Ali hladnoća i vetar samo su naglašavali znoj koji je kapaosa njih i iscrpljenost njihovog disanja. Jedino je krvna garda delovala neiznureno dugim danima naprezanja;stameno su gazili uz uspon kao da je reč o samo još jednoj neznatnoj izmeni njihove posvećenosti bezpočinka. Ali sadruzi su im bili više smrtni. Ratnici i Kovenant počeše da se teturaju u usponu poput bogalja.

Konačno Mhoram naredi zaustavljanje. Kovenant se sruči u sedeći položaj sa leđima uz stenu,licem prema zacrnjenoj, bezmernoj pećini. Činilo mu se da mu se znoj ledi na licu. Poslednji ostaci hrane ipića pošli su od čoveka do čoveka, ali na tom sahranjenom mestu i jedno i drugo kao da je izgubilosposobnost da osveži - kao da je najzad čak i samo preživljavanje osetilo strah u tmini katakombi. Kovenant jeotupelo jeo i pio. Onda je zatvorio oči da bi bar za neko vreme odsekao prazno crnilo. Ali video ga je bilo da sumu oči zatvorene ili otvorene.

Neko vreme potom - Kovenant više nije odmeravao trajanje - poglavar Mhoram reče jetkimšapatom: "Čujem ih."

Korikov odgovor zvučao je šuplje poput uzdaha iz grobnice. "Da. Slede nas. Ima ih silno mnogo."Poskočivši kao gromom ošinuti, učesnici pohoda ponovo počeše da se penju, sileći se preko

granica izdržljivosti. Otežali su od osećaja promašenosti, kao da se kreću samo zbog toga što ih Mhoramovplavi plamen vuče naviše, sili ih, preklinje, laska im, nagovara ih, nadahnjuje, odbija da prihvati išta drugo osimizdržljivosti i samo izdržljivosti. Odbacujući svaku potrebu osim neophodnosti bega, nastavili su da se penju.

Onda vetar poče da zavija oko njih i put im se izmeni. Pukotina se naglo suzi; nađoše se na uskom,zavojitom stepeništu urezanom u zid okomitog tunela. Širina grubih stepenica primorala ih je da se uspinjuedan po jedan. A vetar je vrištao uz tunel kao da beži iz katakombi u oštrom užasu. Kovenant zaječa kada jeshvatio da će morati da rizikuje još jednu opasnu visinu, ali nalet vetra bio je toliko silovit da se činilo da je padnemoguć. Povodeći se dok mu se u glavi vrtelo, on se nape da ide uz stepenice.

Tunel se nastavljao pravo naviše, a vetar je zavijao u bolu; družina se uspinjala kao da je vazduhpovlači za sobom. Ali kako se tunel sužavao, silina vetra je rasla; vazduh poče da struji kraj njih previše brzoda bi ga mogli udisati. Dok su dahtali naviše, obuze ih vrtoglavica od koje kao da im je sve lebdelo u glavama.Činilo se da se tunel opasno njiše tamo-amo. Kovenant poče da ide na rukama i nogama.

Uskoro je čitava družina puzala.Posle bezvazdušnog bola koji se beskočano prostirao oko njega, Kovenant se samo opruži preko

stepenica. Nije se kretao. Nejasno je čuo glasove koji su pokušavali da nadviču urlanje vetra. Ali nije uspevaoda ih sluša. Osećao je da je došao do ruba gušenja i samo je želeo da plače. Jedva da je mogao da razaberešta ga sprečava da čak i u tom trenutku ne iskaže svoju bedu.

Ruke ga dograbiše za ramena, podigoše na ravni kamen. Vukle su ga deset ili petnaest stopa dnomuskog procepa. Onda vetar oslabi.

Čuo je kako Kvan ispušta zagušeni, dahtavi poklik radosti. Uz napor, digao je glavu. Ležao je uprocepu tamo gde se ovaj otvarao na jednoj od istočnih padina Planine Groma. Iza ravnog, sivog prostranstva

daleko ispod njega, dizalo se crveno Sunce.U njegovim ošamućenim ušima i sami poklici zvučali su poput jecaja. Pojačavali su se kako su se

ratnici jedan po jedan peli kraj njega u zoru. Lita je već skočila nekoliko stopa od procepa i na kolenima jeljubila zemlju. Daleko, iza Sarangrava, iza svetlucave linije Putnikovog Tesnaca i Velike Močvare Sunce jekraljevski stajalo, ovenčano crvenim blistavilom.

Kovenant se diže u sedeći položaj i osmotri poglavare da vidi njihovu pobedu.Nisu delovali slavodobitno. Vrhovni poglavar sedeo je pogrbljen poput vreće starih kostiju, sa

Žezlom zakona preko kolena. Glava mu je bila pognuta i prekrivao je lice obema šakama. Pokraj njega,Mhoram je stajao nepokretan i mrgodan, a oči su mu bile turobne poput pustare.

Kovenant nije shvatao.Onda Banor reče: "Možemo se odbraniti ovde."Mhoramov odgovor bio je mek i silovit. "Kako? Drul zna mnoge puteve. Ako ga zaustavimo ovde,

napašće nas odozdo - odozgo. Može da navali na nas sa hiljadama."

"Onda zatvorite ovaj otvor da ih zadržite."Mhoramov glas postade još mekši. "Vrhovni poglavar nema žezlo. Ja ne mogu sam stavitiPage 170



1. Kob poglavara kletnikaodbojnicu na otvor - nemam dovoljno moći. Veruješ li da sam dovoljno jak da srušim zidove ovog procepa?Ne - čak i kada bih bio voljan da povredim Zemlju na taj način. Moramo pobeći. Tamo..." Pokazao je nizplaninsku padinu drhtavom rukom.

Kovenant spusti pogled. Procep se otvarao u dno urvine koja se pružala pravo niz padinu PlanineGroma poput rane od noža. Po kičmi tog proseka bile su razbacane i ispreturane ogromne stene - pale

gromade, komadi viših litica poput mrtvih odlomaka planine. A zidovi su bili goli, na njih se nije moglo popeti.Učesnici pohoda bili bi prisiljeni da se pola milje mučno probijaju po dnu useka. Onda su se zidovi razdvajali iurvina se svaljivala preko litice. Kada družina stigne do litice, tada će morati da pokuša da se probija poplaninskim padinama dok ne nađe drugi spust.

Kovenant još nije shvatao. Zaječao je zbog tegobnosti urvine, ali bio je to put za bekstvo. Mogao jeda oseti sunčevu svetlost na licu. Podigavši se na noge, promumlao je: "Pođimo."

Mhoram mu uputi pogled otežao od potisnutog bola. Ali nije ga glasno izrekao. Umesto toga, krutose obratio Kvanu i Koriku. Posle nekoliko trenutaka učesnici pohoda pođoše niz usek.

Napredovanje im je bilo smrtno sporo. Da bi se probili, morali su da se penju od stene do stene, dase provlače između nepravilnih gromada, da se tiskaju na rukama i nogama kroz uske procepe izmeđuogromnih kamenih pesnica. A bili su slabi. Najjačim ratnicima sve vreme je bila potrebna pomoć krvne garde.Prothala su morali gotovo potpuno da nose. On je stegao žezlo i lomno pipao po usponima. Kad god bi skočiosa stene, pao bi na kolena; uskoro je prednja strana njegove odore bila isprskana krvlju.

Ubrzo Kovenant poče da shvata opasnost. Njihova brzina mogla je biti kobna. Ukoliko je Drul znaodruge pristupe padini, njegove sile bi mogle stići do kraja useka pre družine.

Nije bio jedini u toj bojazni. Posle prvobitnog olakšanja, ratnici poprimiše progonjen izraz. Uskoro suteško hodali, pentrali se, upinjali oborenih glava i pognutih leđa kao da im je težina svega što su ikada znalivezana oko vratova. Sunčeva svetlost im nije dozvoljavala da zaborave na opasnost.

Poput proročanstva, strahovanja su im bila ispunjena pre nego što je družina prešla i pola puta nizusek. Jedan od ljudi eovoda ispusti slomljeni povik i pokaza nazad uz planinu. Tamo su ugledali hordupragrdana kako istrčava iz otvora kroz koji su oni nedavno izišli.

Pokušali su da pohitaju niz zakrčani usek. Ali pragrdani su se sl ivali za njima poput crne poplave.Stvorenja kao da su skakala sa stene na stenu bez ikakve opasnosti ili pogrešnog koraka, kao da ih nosi naletdivljaštva. Stizali su družinu mučnom brzinom.

A pragrdani nisu bili sami. U blizini kraja urvine iznenada se pojaviše jamnici na vrhu jednog zida.Čim su opazili učesnike pohoda, počeli su da bacaju užad preko ruba i da se suljaju niz zid.

Družina je bila uhvaćena poput skupine crvića u hvataljkama Drulove moći.Zastali su tamo gde su se zatekli, paralisani šokom. Jedan trenutak, Kvanov osećaj odgovornosti za

eovod popusti; stao je da se prazno obazire oko sebe i nije se pokrenuo. Kovenant spuznu uz jednu gromadu.Želeo je da vrisne na planinu da to nije pošteno. Već je toliko preživeo, toliko pretrpeo, toliko toga izgubio. Gdee bio njegov izlaz za beg? Zar je ovo bila cena pogodbe, njegovog uzdržavanja? Bilo je to previše veliko. Bioe gubav, nije bio stvoren za takve kušnje. Glas mu se nekontrolisano tresao - pun beskorisnog besa. "Nikakvočudo - što nas je pustio da uzmemo žezlo. Da bi sada gore bolelo. Znao je da nećemo pobeći s njim."

Ali Mhoram povika naredbe tonom koji se useče u opštu preneraženost. Nakratko je potrčao nizusek i uspentrao se na visoku, ravnu stenu, višu od ostalih u njenoj okolini. "Evo mesta za nas! Dođite!" naredion. "Ovde ćemo okončati!"

Lagano, ratnici došepaše do stene kao da su preopterećeni porazom. Mhoram i krvna garda su impomagali. Vrhovni poglavar Prothal popeo se poslednji, dignut između dvojice krvnih gardista. Mrmljao je: "Ne.Ne." Ali nije se odupirao Mhoramovim naredbama.

Kada su se svi našli na steni, Kvanov eovod i krvna garda stadoše na njene ivice. Lita im se pridruži,

konopca zategnutog u rukama, ostavivši Prothala, Mhorama i Kovenanta u prstenu poslednje odbranedružine.

Sada su pragrdani prešli polovinu rastojanja do stene na kojoj je stajala družina. Iza njih su stizalestotine jamnika, kuljali su iz otvora i hitali niz usek. A još toliko ih se pelo sa mesta na kome su ušli u usek.

Odmeravajući Drulove trupe, Mhoram reče blago: "Hrabro, prijatelji moji. Dobro ste se poneli. Hajdesada da okončamo tako hrabro da to upamte čak i naši neprijatelji. Ne očajavajte. Mnoge su prilike izmeđupočetka rata i pobede. Hajde da naučimo poglavara Kletnika da nikada neće doživeti pobedu dok i poslednjiprijatelj Domaje ne bude mrtav."

Ali Prothal prošapta: "Ne. Ne." Lica okrenutog prema vrhu Planine Groma, ukopao je noge i zatvoriooči. Sa laganom odlučnošću, digao je žezlo zakona i visinu srca i dograbio ga u obe pesnice. "Mora bitimoguće", jeknu on. "Sedmice mu! Mora." Zglavci mu pobeleše na tajnoj, prekrštenim runama prekrivenojpovršini žezla. "Melenkurione Nebozore, pomozi mi. Ne prihvatam ovaj kraj." Obrve mu se lagano namrgodišenad sklopljenim, upalim očima, a glava mu se saginjala sve dok mu brada ne dodirnu srce. Između njegovih

bledih usana dopre šaptava pesma bez reči. Ali glas mu je tako sipljivo čegrtao da mu je pesma više ličila nažalopojku nego na prizivanje.Page 171



1. Kob poglavara kletnikaDrulove sile su se nezaustavljivo slivale odozdo i kuljale naviše ka družini. Mhoram ih je gledao sa

grčem bespomoćnosti na usnama punim čovečnosti.Iznenada, očajnička prilika blesnu mu u očima. Okrenu se, prostreli Kovenanta užagrenim

pogledom, prošapta: "Postoji način! Prothal pokušava da prizove ognjene lavove. Ne može da uspe - moćžezla je zatvorena, a mi nemamo znanja da je odbravimo. Ali belo zlato može osloboditi tu silu. To se može

učiniti!" Kovenant se lecnu kao da ga je Mhoram izdao. Ne! - jeknu on u sebi. Pogodio sam se...! A onda, uz mučni, vrtoglavi zaokret uviđanja, on nazre plan poglavara Kletnika za njega, nazre šta

mu je Opaki pripremao. Ovde je počivao ubilački udarac skriven iza svih mahinacija, svih izgovora.Pakla mu i krvi!Ovde je bila udarna tačka njegovih suprotstavljenih ludila. Ukoliko pokuša da upotrebi divlju

magiju... ukoliko njegov prsten ima moć... Ali ako nema moć... Lecnuo se pred zamahom i udarcem mračnihvizija... družina pobijena... žezlo uništeno... hiljade stvorenja mrtvo, sva ta krv na njegovoj duši, na njegovojduši.

"Ne", jeknu ogrubelim glasom. "Ne traži to od mene. Obećao sam da više neću ubijati. Ne znaš štasam učinio... Atiarani... i... pogodio sam se da više ne bih morao da ubijam."

Pragrdani i jamnici sada gotovo da su došli na domet luka. Strele eovoda bile su nameštene ispremne. Drulove horde usporiše, počeše da se pripremaju za poslednji skok napada.

Ali Mhoramove oči nisu ostavljale Kovenanta. "Biće još više ubijanja ako to ne učiniš. Veruješ li daće se poglavar Kletnik zadovoljiti našom smrću? Nikad! Ponovo će ubijati, sve dok sav život bez izuzetka nepripadne njemu da ga izopači ili uništi. Sav život, čuješ li? Neće biti pošteđena čak ni ta stvorenja koja mu sadasluže."

"Ne", ponovo zaječa Kovenant. "Zar ne vidiš? On upravo to želi. Žezlo će biti uništeno... ili će Drulbiti uništen... ili mi... šta god se dogodi, on će pobediti. Biće slobodan. Radiš upravo ono što želi."

"Svejedno!" odvrati Mhoram grozničavo. "Mrtvi su mrtvi... samo se živi mogu nadati da sesuprotstave Opačiji."

Vatru mu paklenu! Kovenant je tražio odgovore poput čoveka nesposobnog da istrpi sopstvenunevolju. Ali nije našao nijedan. Nikakva pogodba niti kompromis nisu zadovoljavali njegovu potrebu. U svombolu, divlje je vikao, bunio se, preklinjao: "Mhorame! To je samoubistvo! Tražiš od mene da poludim!"

Opasnost u Mhoramovim očima nije se pokolebala. "Ne, Neverniče. Ne moraš da izgubiš um.Postoje i drugi odgovori - druge pesme. Možeš ih naći. Zašto da Domaja bude uništena zbog tvog bola? Spasiili prokuni! Uzmi žezlo!"

"Prokletstvo!" Mahnito petljajući oko prstena, Kovenant povika: "Učini to sam!" Strgao je burmu saprsta i pokušao da je baci na Mhorama. Ali ludački se tresao; prsti mu se omakoše. Prsten pade na kamen,otkotrlja se.

Zabatrgao se za njim. Činilo se da nema dovoljno prstiju da ga dohvati; ovaj skliznu pokrajProthalovih nogu. On se ponovo baci za njim - onda mu se noga omače, on pade i tresnu čelom o kamen.

Kao iz daljine, čuo je odapinjanje lukova; bitka je počela. Ali on nije obraćao pažnju. Imao je utisakda mu je lobanja pukla. Kada je digao glavu, otkri da mu se vid poremetio; video je dvostruko.

Mahovinom nanesena mapa na njegovoj odori nečitljivo se razmazala u njegovim očima. Sada jeizgubio i ono malo izgleda koje je imao da je pročita, da odgonetne tajanstvene poruke Morinmosa. Video jedvojicu Mhorama dok je poglavar podizao njegov prsten. Video je dvojicu Prothala nad sobom kako grabežezlo i pokušavaju da poslednjim naporom životne sile podvrgnu njegovu moć svojoj volji. Dvojica Banoraokrenuše se od bitke prema poglavarima.

Onda se Mhoram naže nad Kovenanta. Poglavar izmahnu kao bičem, dograbi mu desni zglavak.

Zahvat je bio tako silovit da on oseti kako mu kosti krckaju, tarući se jedna o drugu. On ga natera da otvoriruku, a kada su dva prsta bila raširena i ranjiva, Mhoram mu zabi prsten na kažiprst. Ovaj se zaglavi iza prvogčlanka. "Ne mogu uzurpirati tvoje mesto", zareža dvostruki poglavar. Ustao je i grubo povukao Kovenanta ustojeći stav. Uneo je dvostruko lice u Nevernikovo i prosiktao: "Sedmice mu! Ti se više plašiš moći negoslabosti."

Da! - ječao je u sebi Kovenant na bol u zglavku i glavi. Da! Hoću da preživim!Sada je odapinjanje lukova dolazilo onoliko često koliko su brzo ratnici mogli da pripremaju strele.

Ali zaliha strela im je bila ograničena. A pragrdani u jamnici su se držali podalje, izlažići se samo toliko daprivuku vatru ratnika. Drulovoj sili se nije žurilo. Naročito se činilo da su pragrdani spremni da uživaju ulaganom pogubljenju družine.

Ali Kovenant nije mogao da usredsredi pažnju na takve stvari. Piljio je u agoniji u Mhorama. Činilose da poglavar ima dvoje usta - usne zategnute preko umnogostručenih zuba - i četvore oči, svako usplamtelood strasti. Kako nije uspeo da smisli drugačiju molbu, on posegnu slobodnom rukom za pojas, izvadi Atiaranin

nož i pruži ga Mhoramu. Kroz zube je preklinjao: "Bilo bi bolje da me ubiješ."Lagano, Mhoramov stisak popusti. Usne mu omekšaše; vatre u njegovim očima nestade. Činilo sePage 172



1. Kob poglavara kletnikada mu se pogled okreće ka unutra, a onda se lecnuo na ono što je ugledao. Kada je progovorio, glas mu jebio poput praha. "Ah, Kovenante... oprosti mi. Zaboravio sam se. Penosled... Penosled je ovo shvatao. Trebaloe da ga pažljivije slušam. Greška je tražiti više nego što si spreman da slobodno daš. Na taj način, postajemonalik onima koje mrzimo." Pustio je Kovenantov zglavak i napravio korak unazad. "Prijatelju moj, ovo nije natvojoj duši. Breme je naše i mi ćemo ga nositi do kraja. Oprosti mi."

Kovenant nije mogao da odgovori. Stajao je iskrivljenog lica kao da će zaurlati. Oči su ga bolele oddvostrukosti vida. Mhoramova milost ga je pogodila više od ijednog argumenta ili zahteva. Bedno se okrenuoProthalu. Zar nije mogao negde naći snage za taj rizik? Možda je u tom pravcu počivao put bega... možda jeužas divlje magije bio cena koju je morao platiti za slobodu. Nije želeo da ga ubiju pragrdani. Ali kada je digaoruku, nije znao koja je od tih šaka njegova, koje od ta dva Žezla je pravo.

A onda, uz ravni zvuk, i poslednja strela je otišla. Jamnici ispustiše gromoglasni povik zlobe iveselja. Na naredbu pragrdana, počeše da se približavaju. Ratnici izvukoše mačeve, pripremiše se zabeskorisni kraj. Krvna garda je balansirala na vrhovima prstiju.

Drhtavo, Kovenant pokuša da dohvati žezlo. Ali u glavi mu se vrtelo, a kovitlac tame vrtoglavo jeposkočio na njega. Nije mogao da prevaziđe strah; bio je užasnut osvetom koju će gubavost oboriti na njegovuglavu zbog takve drskosti. Ruka mu pređe polovinu rastojanja i stade, u besprstoj nemoći zgrabi praznivazduh.

Ah! izgubljeno je jeknuo u sebi. Pomozite mi!"Mi smo krvna garda." Banorov glas bio je gotovo nečujan u bučnoj pohoti jamnika. "Ne možemo

dozvoliti takav kraj."On čvrsto uze Kovenanta za ruku i smesti je na Žezlo zakona, na pola puta između Prothalovih

napregnutih zglavaka.Činilo se da je moć eksplodirala u Kovenantovim grudima. Bezvučni udar, šok jači od sluha, udari

usek poput grča planine. Udarac obori učesnike pohoda sa nogu i razbaca sve pragrdane i jamnike izmeđukamenih gromada. Samo se vrhovni poglavar održao na nogama. Glava mu se trgla unazad, a Žezlo blesnu unjegovim rukama.

Jedan trenutak, u useku je vladala tišina - mir tako silovit da se činilo da je udar ogluveo sve borce. A u tom trenutku, čitavo nebo nad Gravin Trendorom pocrne od neprobojnih olujnih oblaka.

Onda dođe buka - duboku zvučni udar, kao da samo stenje planine vrišti - a sledili su ga dugi talasivrelog, siktavog klokotanja. Oblaci se spustiše sve dok nisu pokrili vrh Planine Groma.

Ogromni, žuti ognjevi počeše da plamte na okruženom vrhu.Neko vreme, družina i njeni napadači ležali su u useku kao da se plaše da se pokrenu. Svi su piljili u

vatre i olujne oblake.Iznenada, plamenovi izbiše kao erupcija. Uz riku kao da sam vazduh bukti, ognjevi počeše da jure

poput ogromnih, gladnih zveri niz svaku padinu i obronak planine.Vrišteći od straha, jamnici skočiše i stadoše da beže. Njih nekolicina se ludački baci o zidove useka.

Ali većina je obišla stenu družine i bežala naniže, pokušavajući da prestigne ognjene lavove.Pragrdani pođoše drugim putem. Mahnitom hitnjom, pentrali su se uz usek prema ulazu u

katakombe. Ali pre nego što su mogli da dospeju do bezbednog mesta, Drul se pojavi iz pukotine nad njima.

amnik je puzao, previše obogaljen da bi stajao. Ali u pesnici je držao zeleni kamen koji je zračio silovitim zlomkroz crnilo oblaka. Njegov vrisak nadjača urlik lavova:

"Zdrobi! Zdrobi!"Pragrdani zastadoše, uhvaćeni između dva straha.Dok su stvorenja oklevala, družina pođe niz usek. Prothal i Kovenant bili su previše iscrpljeni da se

drže na nogama, i zato ih je krvna garda nosila, bacala ih od čoveka do čoveka preko gromada, vukla prekoispreturanog dna urvine.

Ispred njih, jamnici počeše da stižu do kraja useka. Neki od njih su trčali tako slepo da su padalipreko ruba litice; drugi se rasuše u oba smera po grebenu, vrišteći u nastojanju da umaknu.

Ali iza družine pragrdani obrazovaše klin i ponovo krenuše naniže. Učesnici pohoda jedva su bili ustanju da održavaju razmak u odnosu na klin.

Urlik vatrenog vazduha postade oštriji, žešći. Oslobođene silom Vrhunca, gromade počeše da sekotrljaju sa l itica. Ognjeni lavovi su se kretali poput rastopljenog kamenja, skakali su niz padine kao da surođeni u srcu pakla. Daleko uz usek, činilo se da se sveobuhvatno zavijanje njihove moći udvostručuje iutrostručuje sa svakim skokom naniže. Udar spaljenog vazduha nasrnu preko njih poput glasnika, trubeći onadiranju vatre i vulkanske gladi. Gravin Trendor se tresao iz samog temelja.

Kretanje niz usek postade lakše kada se družina primakla donjem kraju i Kovenant poče da sekreće sam. Gonjen pogrešnim viđenjem, zaglušenim sluhom, poterom koja ih je stizala, on se otrese krvne

garde. Krećući se ukočenih kolena poput lutke, posrtao je u teturavoj, tvrdoglavoj pravoj liniji prema litici.Ostali učesnici pohoda skrenuše prema jugu po ivici useka. Ali on je išao pravo prema litici. Kada jePage 173



1. Kob poglavara kletnikastigao do nje, noge jedva da su mu imale dovoljno snage da ga zadrže. Slabašno se njišući, pogledao je uprovaliju. Bila je duboka bar dve hiljade stopa, a litica je bila široka najmanje pola milje.

Nije bilo uzmaka. Lavovi će stići družinu pre nego što ova dođe u bilo kakvu priliku da se spusti sadruge strane litice - znatno pre.

Ljudi su vikali na njega, beskorisno ga opominjali; jedva da je mogao da ih čuje kroz urlajući

vazduh. Nije obraćao pažnju. I nije se plašio ponora; nije ga video dovoljno jasno da bi se plašio.Morao je da učini nešto.Zastao je na trenutak, prikupljao hrabrost. Onda je shvatio da će neki krvni gardista verovatno

pokušati da ga spase. Želeo je da ostvari nameru dok je to još moguće.Bio mu je potreban odgovor na smrt.Skinuvši prsten, čvrsto ga je stegao u ruci bez polovine prstiju, a onda zamahnuo da ga baci preko

ruba litice.Oči mu pođoše za prstenom kada je izmahnuo rukom i on naglo stade, prožet udarom stida. Metal

e bio čist. Pogled mu je i dalje video dva prstena, ali oba su bila srebrna; obojenost je nestala iz nj ih.Okrenuo se od litice i stao da traga uz usek za Drulom.Čuo je Mhorama kako viče: "Banore! To je njegov izbor!" Krvni gardista hitao je ka njemu. Na

Mhoramovu naredbu ovaj se zaustavi na deset jardi od njega, i pored svog zaveta. No, sledećeg trenutka, onodbaci naredbu i ponovo krenu ka Kovenantu.

Kovenant nije mogao da usredsredi pogled. Nazreo je plamene lavove kako skaču prema usekuvisoko gore po urvini. Ali njegovo vidno polje ispunjavao je klin pragrdana. Nalazio se na samo tri koraka odnjega. Meštar znanstva već je podizao buzdovan da udari.

Nagonski, Kovenant pokuša da se pokrene. Ali bio je previše spor. Još se naginjao kada Banornalete na njega, odbaci ga sa puta.

Uz ludački, slavodobitni kevtaj, kao da su iznenada ugledali nekakvu viziju, pragrdani skočiše poputednog i poleteše preko ruba litice. Dok su padali, povici su im se orili opakim trijumom.

Banor diže Kovenanta na noge. Krvni gardista ga je gurao prema ostatku družine, ali se on oslobodii zatetura nekoliko koraka uz padinu, naprežući pogled prema procepu. "Drul! Šta se desilo sa Drulom?" Očisu ga izdavale. On zastade, nesigurno se zanjiha, stade da besni: "Ne mogu da vidim!"

Mhoram žurno stiže do njega, a Kovenant ponovi pitanje, vičući ga u poglavarevo lice.Mhoram blago odvrati: "Drul je tamo, u procepu. Sila kojom nije umeo da ovlada sada ga uništava.

On više ne zna šta radi. Za koji trenutak ognjeni lavovi će ga progutati."Kovenant se upinjao da ovlada glasom tako što ga je prigušivao stezanjem čeljusti. "Ne!" prosikta

on. "On je samo žrtva kao i druge. Kletnik je ovo sve vreme planirao." I pored stegnutih zuba, glas mu jezvučao slomljeno.

Mhoram mu dodirnu rame smirujućim pokretom. "Budi miran, Neverniče. Učinili smo sve što smomogli. Ne treba da optužuješ sebe."

Iznenada, Kovenant otkri da mu je besa nestalo - da se raspao prašinu. Osećao se izudarano iuništeno i klonuo je na tlo kao da kosti više ne mogu da ga drže. Oči su mu delovale kao dronjci, poput jedarana brodu duhova. Ne mareći više šta čini, gurnuo je burmu na domali prst.

Ostatak družine se kretao prema njemu. Odustali su od pokušaja da se bore; zajedno su gledaliprimicanje ognjenih lavova. Ponoćni oblaci zasenili su čitavu planinu, a kroz tminu skakutave vatre su blistale isjale poput zveri sunčevog ognja. Skakale su sa zidova u usek, a neke od njih su se bacale naviše premaotvoru.

Poglavar Mhoram je najzad otrese začaranosti. "Pozovite Ranihine", naredi Banoru. "Krvna gardase može spasti. Uzmite žezlo i drugi Krug. Pozovite Ranihine i bežite."

Banor je jedan dugi trenutak gledao Mhorama u oči i odmeravao poglavarevu naredbu. Onda jeodbio čvrstim glasom. "Jedan od nas će ići. Da odnese žezlo i Krug u Poglavarev Konak. Ostali ostaju."

"Zašto? Ne možemo se spasiti. Morate živeti - da služite poglavare koji moraju nastaviti ovaj rat.""Možda." Banor lako sleže ramenima. "Ko zna? Vrhovni poglavar Kevin nam je naredio da odemo i

mi smo poslušali. Nećemo ponoviti istu grešku.""Ali ova smrt je beskorisna!" povika Mhoram."Svejedno." Glas krvnog gardiste je bio bezličan poput železa. Onda je dodao: "Ali ti možeš pozvati

Hinarila. Učini tako, poglavaru.""Ne", uzdahnu Mhoram sa umornim smeškom shvatanja. "Ne mogu. Kako mogu da ostavim toliko

ljudi da umre?"Kovenant je samo napola slušao. Osećao se poput olupine i tražio je put između ostataka osećanja,

u potrazi za nečim vrednim spasavanja. A onda je jedan njegov deo shvatio. Prineo je dva prsta desne rukeusnama i ispustio oštar, prodoran zvižduk.

Čitava družina upilji se u njega. Činilo se da Kvan misli da je Nevernik izgubio razum; Mhoramoveoči su u skokovima donosile divlja nagađanja. Ali griverarka Lita zabaci konopac visoko u vazduh i povika:Page 174



1. Kob poglavara kletnika"Ranihini! Griva sveta! On ih poziva!"

"Kako?" pobuni se Kvan. "Odbio ih je.""Propeli su mu se u počast!" odvrati ona sa rzavim smehom. "Doći će."Kovenant potpuno prestade da sluša. Nešto mu se dešavalo i on se uspe na noge da to dočeka

uspravan. Razmere njegovog položaja su se menjale. U zamućenom pogledu, njegovi prijatelji iz družine

lagano su postajali čvršći i materijalniji - poprimali su ustrojstvo žive stene. A sama planina sve je višepostajala poput dijamanta. Činila se nepromenljiva poput kamena temeljca čitavog sveta. Osećao je kakovelovi spadaju sa njegovog vida; video je nezaklonjenu stvarnost Gravin Trendora u njenoj svekolikoj,neumoljivoj moći. Bledeo je uz nju; meso mu se tanjilo, postajalo prozračno. Vazduh gust poput dima duvao jekroz njega, ledio mu kosti. Grlo duše zgrči mu se u nemom bolu. "Šta mi se dešava?"

Oko ruba l itice, prema jugu, Ranihini su stizali galopom. Poput plamena nade, prestizali suspuštanje lavova. Odjednom, grubi kliktaj se prolomi od ratnika. "Spaseni smo!" povika Mhoram. "Ima dovoljnovremena!" Sa ostatkom družine pohitao je da sretne žustri nailazak Ranihina.

Kovenant oseti da je napušten. "Šta mi se dešava?" nejasno je ponavljao prema tvrdoj planini. Ali Prothal je još bio uz njega. Kovenant začu vrhovnog poglavara kako govori blagim glasom koji je

ipak zvučao gromko poput grmljavine: "Drul je mrtav. On je te prizvao i sa njegovom smrću poziv se okončava.Tako deluju takve sile.

Zbogom, Neverniče! Budi što jesi! Silno si nam pomogao. Ranihini će nas spasti. A sa žezlomzakona i drugim Krugom, nećemo biti nemoćni da se odbranimo od zla Opakog. Samo hrabro. Očaj i gorčinanisu jedine pesme na svetu."

Ali Kovenant je ječao u nemom bolu. Sve oko njega - Prothal, družina, Ranihini, ognjeni lavovi iplanine - postajali su previše materijalni. Preplavili su mu čula, prevazišli njegove osećaje i postali sivaizmaglica. Pokušao je da ih dograbi, ali nije osetio ništa. Nije mogao da vidi; Domaja napusti opseg njegovihočiju. Bila je previše za njega i on je izgubi.

25. PREŽIVELI

Siva magla kovitlala se oko njega jedan dugi, grčeviti trenutak. Onda je počela da se rastače i onuskoro izgubi i nju. Vid mu se zamuti, kao da ga je neki surovi bog rastrljao prstom. Oštro je zatreptao,pokušao da posegne nagore da bi protrljao oči; ali nešto meko mu je držalo ruku. Oči su mu videle belinu.

Budio se, iako se više osećao kao da zapada u pijanstvo.Postepeno je postajao sposoban da razazna gde je. Ležao je na krevetu sa cevastim zaštitnim

šipkama sa strane. Beli čaršavi pokrivali su ga do grla. Sive zavese odvajale su ga od ostalih pacijenata u sobi.Fluorescentna svetiljka prazno je zurila u njega sa tavanice. Vazduh se slabo osećao na etar i sredstva zadezinfekciju. Dugme za pozive visilo je kraj uzglavlja kreveta.

Nije osećao nijedan prst na rukama i nogama.Nervi se ne regenerišu, razume se da ne, oni se ne...To je bilo važno - znao je da je važno - ali iz nekog razloga za njega nije predstavljalo ništa. Srce

mu je bilo previše uzavrelo od drugih osećanja da bi osetilo taj led.Jedino mu je bilo važno da su Prothal, Mhoram i učesnici pohoda preživeli. Držao se toga kao da je

to dokaz normalnosti - dokaz da ono što mu se desilo, ono što je učinio, nije proizvod ludila, samouništenja.Preživeo je; njegova pogodba sa Ranihinima postigla je bar to. Učinili su tačno ono što je poglavar Kletnikzatražio od njih - ali su preživeli. Bar nije bio kriv i za njihove pogibije. Njegova nesposobnost da koristi prsten,da poveruje u prsten, nije od njih napravila druge utvare. To mu je bila jedina uteha za ono što je izgubio.

Onda je razaznao dve prilike koje su stajale u podnožju kreveta. Jedna od njih bila je žena u belom- medicinska sestra. Dok je pokušavao da usredsredi pogled na nju, ona reče: "Doktore... vraća mu se svest."

Doktor je bio sredovečni čovek u smeđem odelu. Put ispod njegovih očiju je bila mlohava, kao da jeumoran od sveg ljudskog bola, ali usne ispod posedelih brkova bile su blage. On priđe Kovenantu poredkreveta, dodirnu na trenutak Kovenantovo čelo, a onda povuče Kovenantove kapke i osvetli mu zenice malomsvetiljkom.

Uz naporom, Kovenant usredsredi pogled na svetlost.Doktor klimnu i skloni lampu. "Gospodine Kovenante?"Kovenant proguta pljuvačku osušenim grlom."Gospodine Kovenante." Doktor prinese lice blizu njegovog i progovori tiho, smireno. "Nalazite se u

bolnici. Doneli su vas ovamo pošto su na vas naletela policijska kola. Bili ste bez svesti otprilike četiri časa."Kovenant podiže glavu i kl imnu da pokaže da je shvatio."Dobro", reče doktor. "Drago mi je što dolazite k sebi. A sada mi dopustite da na trenutak

porazgovaram sa vama.Gospodine Kovenante, policajac koji je vozio ona kola kaže da vas nije udario. Tvrdi da se zaustavioPage 175



1. Kob poglavara kletnikana vreme - vi ste naprosto pali ispred njega. Prema pregledu koji sam izvršio, bio bih sklon tome da se složimsa njim. Ruke su vam malo izgrebane, a na čelu imate modricu - ali te stvari su se mogle dogoditi kada stepali." Oklevao je na trenutak, a onda je pitao: "Da li vas je udario?"

Smeteno, Kovenant zavrte glavom. Pitanje mu se činilo nebitno."Pa, pretpostavljam da ste se mogli onesvestiti od udarca u pločnik. Ali zašto ste pali?"

Ni to nije izgledalo bitno. On odbaci pitanje, mahnuvši rukom. Onda je pokušao da se digne usedeći položaj u krevetu.Uspeo je pre nego što je doktor stigao da mu pomogne ili da ga spreči; nije bio tako slab kao što se

plašio. Obamrlosti njegovih prstiju na rukama i nogama još kao da je nedostajala uverljivost, kao da će seoporaviti čim se cirkulacija povrati.

Nervi se ne...Trenutak potom glas mu se vrati i on zatraži odeću.Doktor ga je proučavao iz bliza. "Gospodine Kovenante", reče on, "pustiću vas kući ako to hoćete.

Pretpostavljam da bi trebalo da vas zadržim dan ili dva na posmatranju. Ali stvarno nisam bio u stanju dapronađem da nešto nije u redu sa vama. A vi bolje znate kako se treba starati o gubavosti nego ja." Kovenantunije promakao izraz gađenja koji prelete sestrinim licem. "I, da budem savršeno iskren...", doktorov ton naglopostade otrovan, "...ne želim da se borim protiv osoblja da bih bio siguran da ste dobili pristojnu negu. Mislite lida ste sposobni za odlazak?"

U znak odgovora, Kovenant poče da petlja nespretnim prstima po turobnoj, beloj, bolničkoj odećikoju je nosio.

Naglo, doktor priđe ormariću i vrati se sa Kovenantovom odećom.Kovenant je podvrgnu nekoj vrsti VPE. Bila je izgužvana i prašnjava od njegovog pada na ulici; pa

ipak, izgledala je tačno onako kao kada ju je poslednji put nosio, tokom prvih dana pohoda.Tačno kao da se ništa od svega nije nikada desilo.Kada se obukao, potpisao je otpusnu listu. Ruka mu je bila tako hladna da je jedva uspeo da napiše

ime. Ali učesnici pohoda su preživeli. Njegova pogodba je vredela bar za to.Onda ga doktor odveze u invalidskim kolicima sve do izlaza za otpust bolesnika. Izvan zgrade,

doktor poče da govori kao da na neki posredni način pokušava da se izvini zbog toga što nije zadržaoKovenanta u bolnici. "Mora biti da je pravi pakao kad si gubav", rekao je žustro. "Pokušavam da shvatim. To jekao... studirao sam u Hajdelbergu, pre dosta godina, i za to vreme video sam mnogo srednjovekovneumetnosti. Naročito religijske umetnosti. Gubavost me podseća na statue raspeća napravljene u srednjemveku. Tamo je prikazan Hrist na krstu, a njegove crte - njegovo telo, čak i lice - predstavljene su tako nejasnoda bi to mogao biti bilo ko, muškarac ili žena. Ali rane... ekseri u šakama i stopalima, koplje u boku, kruna odtrnja... isklesane su i čak obojene u neverovatno živim pojedinostima. Pomislili biste da je umetnik razapeomodel da bi dobio tu vrstu realizma.

Mora da je tako kad si gubav."Kovenant oseti doktorovo saosećanje, ali nije mogao da uzvrati na njega. Nije znao kako.Posle nekoliko minuta dođoše ambulantna kola i odbaciše ga nazad na farmu Utočište.Preživeo je.Stao je da koračao je dugim prilazom do svoje kuće kao da mu je to jedina nada.

REČNIK

Ahamkara: Hoerkin, "Dveri" Ahana: slikarka, kćerka Hane Alem-vino: napitak džinova Aliantha: blagovnjače Amanibhavam: trava za lečenje konja, otrovna za čoveka Amatin: poglavarka, kćerka Matinova Amok: tajanstveni vodič i sluga drevnog Znanstva Amorin: prvi stožernik, kasnije balčaklija Anundivian yajna: "izgubljena" ranjanska veština vajanja kostiju Asensa: Kamendolka, sestra Atiaran Asuraka: Žezlonoša iz Znanstvigora Atiaran, družbenica Trelova: Kamendolka, majka Lene Aussat Befylam: jheherrin u liku deteta

Balčaklija: drugi po rangu zapovednik ratovnijePage 176



1. Kob poglavara kletnikaBanas Nimoram: Svetkovina prolećaBan: Krvni gardista, dodeljen poglavaru TrevoruBanor: Krvni gardista, dodeljen Tomasu KovenantuBaradakas: Žezlonoša Vitog DrvogradaBerek Troprst: Srdomil, osnivač reda poglavara, prvi drevni poglavar

Besomuci: tri drevne sluge poglavara KletnikaBezemljaši: džinoviBhrathair: narod sa kojim su se sretali Džinovi lutaliceBirinair: Žezlonoša; kasnije srdočnik Poglavarevog KonakaBlagovnjača: aliantha, hranljivi plod koji se može naći po čitavoj DomajiBorilar: Zubljonoša i srdočnik Poglavarevog KonakaBraba: Ranihin, Korikov at

Cerin: Krvni gardista, dodeljen poglavarki Šetri

Časnik: vođa DrvograđanaČinitelj: jheherrinsko ime za poglavara KletnikaČiniteljev Tron: Kletnikov Tabor

Damelon Džinoljub: Drevni vrhovni poglavar, sin Bereka TroprstaDavilja: Velika močvaraDemonija: Plodište pragrdana i PutnimaDharmakshetra: "Nadmašiti neprijatelja hrabrošću", putnimsko imeDoar: krvni gardistaDobrana: ranjanska uzlarkaDolina Vešala: mesto za pogubljenja u Garotinom ČestaruDolina dve reke: sedište VeselkamenaDom: prvobitna otadžbina džinovaDomaja: uopšte uzev, oblast označena na MapiDonja zemlja: zemlja istočno od Domajinog SunovrataDrevni poglavari: poglavari pre obreda ObesvećenjaDrini: Ranihin, at poglavara Mhorama, ždrebac HinarilaDrinišok: starac-mačevnik ZnanstvigoraDrul Stenotočac: jamnik, kasnije vođa jamnika, nalazač žezla zakonaDrvograd: naselje na drvetuDrvograđanin: stanovnik naselja na drvetuDukkha: "žrtva", putnimsko imeDura Bokovila: mustang, at Tomasa KovenantaDušomor: ime koje su džinovi nadenuli poglavaru Kletniku

Džinovi: Bezemljaši, drevni prijatelji poglavaraDžinov sabor: savetovanje džinova

Elena: vrhovna poglavarka tokom prvog napada poglavara Kletnika; kćerka LeneElohim: narod sa kojim su se sretali džinovi lutalice

Eovod: dvadeset ratnika sa stožernikomEovojna: dvadeset eovoda sa vojevnikom

Fael Befylam: jheherrin u obliku zmijeFaer: družbenica Kalindrila

Gart: vrhovnik ratovnije Poglavarevog KonakaGlina vidarka: blato koje isceljujeGorak Krembal: Uboj PlampepelGornja zemlja: zemlja zapadno od Domajinog SunovrataGravin Trendor: Planina GromaGrdani: tvorci DemonijeGrifon: krilata zver nalik lavu

Griva: RanihinGrivenanje: ceremonija proglašenja za grivenaraPage 177



1. Kob poglavara kletnikaGrivenar: najviši čin Ranjana

Hail Troj: vrhovnik ratovnije vrhovne poglavarke EleneHaručai: rasa od koje vodi poreklo krvna gardaHerem: Besomuk, Koljidrug, turiya

Hirim: poglavar, sin HulaHoerkin: stožernikHovor: krvni gardista, dodeljen poglavaru LoerijiHurin: Ranihin, Terelov atHurn: ranjanski uzlar

Imoiran, družbenica Tomalova: KamendolkaIrin: ratnik treće ratovnijske eovojneIscelitelj: lekar Izopačenje: ime koje su Krvni gardisti dali poglavaru Kletniku

Jadin-Kamen: oblast Trotgarda pre obnavljanjaJadinka: grivenarka, nekada po imenu VeselicaJain: ranjanski grivenar Jamnici: zla stvorenja koja prebivaju pod Planinom GromaJazbinište: dom jamnika pod Planinom GromaJazbinmost: ulaz u katakombe ispod Planine GromaJedina Šuma: drevna šuma koja je pokrivala najveći deo DomajeJedino Drvo: mistično drvo od koga je napravljeno žezlo zakonaJedrana Vilokosa: žena-džin,žena Mlatišake Brodograda, majka trojkiJehanum: Besomuk, Ljudoseča, mokshaJerkin: Kamendolac, Triokov pratilacJheherrin: Meki; živi nusproizvod Kletnikovih naopakih oblikovanja

Jolenida: kćerka Loerije

Kaamora: sud tuge Džinova uz pomoć vatreKaer-Kaveral: učenik za šumnika u šumi MorinmosKaeroil Divogornik: šumnik Garotinog čestaraKalindril, družbenik Faerin: poglavar Kam: ranjanski grivenar Kamen Zlozemlja: kamen pronađen pod Planinom Groma, izvor sile zla

Kamenbrat, Kamensestra: imena od milja između ljudi i džinovaKamendol: kameno naseljeKamendolac: onaj ko živi u kamenom naseljuKelenbhrabanal: otac konja u legendama RanihinaKevin Zemljogub: sin Lorika Zloupokojitelja, poslednji vrhovni poglavar loze drevnih poglavaraKevinovo Znanstvo: učenje o moći koje je ostavio Kevin u sedamKrugova

Kiril Trendor: odaja moći duboko pod Planinom Groma, Srce GromaKladenica: blago, osvežavajuće pićeKletnikov Tabor: dom OpakogKolos: drevna kamena figura koja čuva Gornju DomajuKoljidrug: džin-Besomuk, Herem, turiyaKoral: krvni gardista, dodeljen poglavarki AmatinKorik: krvni gardista, zapovednik prvobitne vojske Haručaija.Korimini: Najstariji ZnanstvigoraKresh: divlji, džinovski žuti vukoviKril: začarani mač Lorika, tajna za nove poglavare, probuđen dejstvom moći Tomasa KovenantaKrol: krvni gardistaKrug: jedinica Kevinovog znanstvaKrug staraca: vođe Kamendola

Krvna garda: branitelji poglavaraKuraš Kvelenir: Lomnik-BregoviPage 178



1. Kob poglavara kletnikaKuraš Plenetor: oblast nekada zvana Jadin-kamen, a kasnije TrotgardKvan: stožernik trećeg eovoda ratovnije, kasnije balčaklija, pa vrhovnikKvirel: Kamendolac, Triokov pratilac

Lal: ranjanski uzlar

Laura: Časnik iz Vitog DrvogradaLelej: Koerkri, grad džinovaLena: Kamendolka, kćerka Atiaran i Trela; majka EleneLillianrill: znanstvo drveta ili meštri znanstva drvetaLita: ranjanski grivenar Loerija družbenica Trevorova: poglavarkaLomillialor: vrhovno drvo, drvo moćiLor-liarill: zlatanika

Ljudoseča: džin-Besomuk, Jehanum, mokšaLjudom: osnovno obitavalište Ranjana

Mač: ogranak Kevinovog znanstva koji se proučava u ZnanstvigoruMaliner: drvogradski Časnik, sin VeininaMarni: Ranihin, Tuvorov atMeđnik: komandir krvne gardeMelenkurion abatha: fraza prizivanja moćiMeril: Ranihin, at Haila TrojaMeštar znanstva: vođa pragrdanaMhoram: poglavar, kasnije vrhovni poglavar, sin VariolaMoksha: Besomuk, Jehanum, LjudosečaMira: Ranihin, Elenin atMlatišaka Brodograd: džin, otac trojkiMorin: međnik krvne garde, zapovednik u prvobitnoj vojsci HaručaijaMoril: krvni gardista, dodeljen poglavarki KalindrilMurin, Odonin družbenik: Kamendolac

Neomeđeni: proučavaoci znanstva oslobođeni uobičajenih odgovornostiNevernik: Tomas Kovenant

Oblučak: oganj-kamenovi koji se znanstvom kamena mogu naterati da sjajeOblučar: meštar znanstva kamenaOdaja drvensrca: drvograđansko mesto za susreteOdbojnica: snaga koja odbija, zid sileOdona, družbenica Murinova: KamendolkaOgnjeni lavovi: vatreni tok Planine GromaOganj-kamenovi: oblučakOmurnil: drvogradska časnica, kćerka MurnileOpaki: poglavar KletnikOpačija: sila zla

Opustošenje: era uništenja u Domaji, posle Rituala ObesvećenjaOrkrest: kamen moćiOzondrea: poglavarka, kasnije vrhovna poglavarka, kćerka Zondreje

Padrias: drvogradski Časnik, sin MilovPeščane gorgone: čudovišta koja opisuju džinoviPieten: drvogradsko dete koga je povredila služinčad poglavara Kletnika, sin SoranalovPles utvara: Svetkovina proleća"Pobeda poglavara Mhorama": Ahanina slikaPobrđe: zaravan iznad VeselkamenaPoglavar: meštar Kevinovog znanstva žezla i mačaPoglavar Kletnik: neprijatelj DomajePoglavar-rodilac: Berek Troprst

Poglavarev Konak: VeselkamenPoglavarev oganj: vatra sa žezla koju koriste poglavariPage 179



1. Kob poglavara kletnikaPohod: potraga za izbavljenjem žezla zakonaPorib: krvni gardistaPrapoglavar: titula data Tomasu KovenantuPragrdani: Demonijski nakot, zla stvorenja obdarena moćimaPren: krvni gardista

Prianjak: lepljiva kožaProba istine: provera iskrenosti lomillialorom ili orkrestomProthal: vrhovni poglavar, sin DvilianaPrstenoša: ranjansko ime za Tomasa KovenantaPrvi krug Kevinovog znanstva: osnovno znanje koje je za sobom ostavio poglavar KevinPrvi stožernik: treći po rangu zapovednik ratovnijePul: ranjanski uzlar Putnim: staratelji putevnika, demonijski soj, ali protivnici pragrdana

Ranjani: narod koji služi RanihineRanihini: veliki, slobodni konji zaravni RaRatno znanstvo: znanje o "Maču" u Kevinovom znanstvuRatovnija: vojska Poglavarevog KonakaReč opomene: moćna, razorna odbojnicaRhadhamaerl: znanstvo kamena ili meštri znanstva kamenaRiddžek Tome: Kletnikov Tabor Rillinlure: lekovita drvena prašinaRitual neomeđenja: ceremonija proglašenja za NeomeđenogRitual Obesvećenja: čin očajanja kojim je vrhovni poglavar Kevin uništio drevne poglavare i razrušio

najveći deo DomajeRoge Befylam: jheherrin u vidu jamnikaRuel: krvni gardista dodeljen Hailu TrojuRunik: krvni gardistaRusta: ranjanski uzlar

Samadhi: Besomuk, Šeol, SotonpestSedam Krugova: riznica znanja koju je stavio poglavar KevinSedam Reči: reči moćiSil: krvni gardista, dodeljen poglavaru HirimuSila zapovedi: sedmi Krug Kevinovog znanstvaSivi Krvnik: ravničarsko ime za poglavara KletnikaSlen, družbenik Terasin: KamendolacSoranal: drvogradski Časnik, sin TileraSotonpest: džin-Besomuk, Šeol, samadhiSotonsrce Dušomor: ime koje su džinovi dali poglavaru KletnikuSrce Groma: pećina-izvor moći u Planini GromaSrdomil: Berek TroprstSrdosolja Penosled: džin, prijatelj Tomasa KovenantaSrdočnik Poglavarevog Konaka: poslužitelj zadužen za svetlost, toplinu i gostoljubivostStarac-mačevnik: glavni znanstvozornik Mača u Znanstvigoru

Steg-vodopad: vodopad kod VeselkamenaSteg-oganj: vatra upozorenja kod VeselkamenaSteg vrhovnog poglavara: zastava vrhovnog poglavaraStožernik: zapovednik eovodaSunačar: najniži ranjanski činSuru-pa-maerl: veština rada sa kamenomSveti Opklon: Dvorana za večernju službu u VeselkamenuSvetkovina proleća: Ples utvara Andelejna za vreme mladog Meseca u središnjoj noći proleća

Šeol: Besomuk, Sotonpest, samadhiŠetra, družbenica Verementova: poglavarkaŠul: krvni gardistaŠumnik: zaštitnik šuma Domaje

Tamaranta, družbenica Variolova: poglavarka, kćerka EnestePage 180



1. Kob poglavara kletnikaTeras, družbenica Slenova: članica Kruga staraca Kamendola Mithil, kćerka AnorijeTerel: krvni gardista, dodeljen poglavaru Mhoramu, zapovednik prvobitne vojske HaručaijaTomal: kamendolski meštar Tomin: krvni gardista, dodeljen poglavaru VerementuTorm: oblučar i srdočnik Poglavarevog Konaka

Trel, družbenik Atiaranin: oblučar Kamendola Mithil, otac LeneTrevor, družbenik Loerijin: poglavar Triok: Kamendolac, sin TulerovTul: krvni gardistaTuriyya: Besomuk, Herem, KoljidrugTuvor: međnik krvne garde, zapovednik u prvobitnoj vojsci HaručaijaTvorac: legendarni poglavar vremena i gospar Domaje, neprija telj poglavara Kletnika

Ukoštavanje: vajanje kostijuUtvare Andelejna: stvorenja od žive svetlosti koja izvode Ples na Svetkovini prolećaUzlar: drugi čin kod RanjanaUzlanje: ceremonija proglašenja za uzlara

Vajanje kostiju: drevna veština Ranjana, ukoštavanjeVan: ranjanski uzlar Variol Vidovnjak, družbenik Tamarantin: poglavar, kasnije vrhovni poglavar, sin Pentila, otac

MhoramovVejl: krvni gardistaVelant: nekadašnji vrhovni poglavar Vrhovno drvo: lomillialor, potiče od Jedinog DrvetaVerement družbenik Šetrin: poglavar

Documents

1. Kob Poglavara Kletnika