1 Privatnopravni odnosi sa elementom inostranosti

1 Privatnopravni odnosi sa elementom inostranosti

Termin privatnopravni odnosi postoji iz podele prava na javno I privatno jos iz doba liberalnog kapitalizma. I dalje se koristi jer zapravo nema adekvatnijeg termina za oznacavanje gradjanskog, porodicnog, radnog I privrednog prava. U privatnopravnim odnosima nema apsolutnu primenu princip da svaki organ primenjuje samo domace pravo, princip teritorijaliteta, vec se javlja dilema u pogledu merodavnog prava.

2 Element inostranosti u privatnopravnim odnosima

Za pojavu medjunarodno-privatnopravnih problema nije dovoljno da se radi samo o privatnopravnim odnosima, vec da postoji kljucno obelezje-element inostranosti (strani element, medjunarodni element, medjunarodno obelezje).

Strani element se pojavljuje u 3 oblika: subjektu, objektu I pravima I obavezama. U subjektu se javlja na bazi drzavljanstva, a moze I prebivalista, cak I boravista. U objektu se javlja na bazi mesta nalazenja stvari koja je predmet transakcije, mesta registracije itd. U pravima I obavezama-ako je posao zakljucen u inostranstvu ili ako je kao mesto ispunjenja obaveze predvidjeno mesto u stranoj drzavi.

Znacaj-pretvara pordicno,radno,privredno I gradjansko pravne odnose u medjunarodno-privatnopravne odnose.

Problem relevantnog stranog elementa? Na ovo pitanje jos nije dat odgovarajuci odgovor, ni u teoriji, ni u praksi, ni u zakonodavstvu. Ovaj problem se najcesce javlja kada je moguca primena vise normi za odredjivanje merodavnog prava.

3 Nacini regulisanja privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti

Postoje direktan (posredan) I indirektan (neposredan, kolizioni). Direktan-koristi norme koje neposredno resavaju sam sporni odnos. Direktno se mogu regulisati medjunarodnim i unutrasnjim propisima. Regulisanje neposredno, medjunarodnim propisima bio bi idealan nacin regulisanja,ali je na globalnom planu to utopija. Medjutim postoje znacajni poduhvati i uspesi na tom planu. Unutrasnjim propisima se takodje regulisu neki pp odnosi i pitanja. Ovo se najcesce odnosi na prava stranaca i medjunarodnog postupka(procedure).

Indirektan-tipican za MPP. Sustina ovog nacina regulisanja je u odabiru merodavnog prava. To se resava pomocu specificnih-kolizionih normi. Kolizione norme ne sadrze resenje vec samo upucuu na merodavno pravo. Njihovom primenom ne nastaje konacni pravi odnos,vec se stvaraju pretpostavke za njegovo nastajanje . Nase MPP prihvata i direktan i indirektan nacin resavanja sukoba zakona.

4 Pojam, predmet i naziv medjunarodnog privatnog prava?

5 Izvori kod nas medjunarodnog privatnog prava I hijerarhija

Ustav-izvor svih grana prava pa I medjunarodnog privatnog prava. Regulise medjunarodno privatno pravo posredno ili neposredno. Sadrzi hijerarhiju u pogledu medjunarodne pomoci, izvora, polozaja stranaca

Zakoni:

1983. Zakon o resavanju sukoba sa propisima drugih zamalja o odredjenim propisima(skraceno ZoMPP)

Podeljen na 3 dela: opste ustanove medjunarodnog privatnog prava , odredjivanje merodavnog prava I sukob jurisdikcija.

Ovaj zakon sadrzi kolizione norme. Pored njega sadrze ih I zakoni o pomorskoj I un plovidbi, menici, ceku, obligacionim odnosima I osnovama svojinskopravnih odnosa u vazdusnom saobracaju.

Procesna pravila se nalaze u Zakonima o parnicnom, vanparnicnom, izvrsnom, arbitraznom I stecajnom postupku.

6 Medjunarodni ugovori (multilateralne I bilateralne konvencije)

Najznacajnije multirateralne koje je Srbija ratifikovala: Haske o gradjanskom i sudskom postupku(x2), o sukobu zakona u pogledu testamentarnih obaveza, o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava, o zakonu u koji se primenjuje na drumske saobracajne nezgode, o olaksanju medjunarodnog pristupa sudovima, o gradjanskoprpravnim aspektima medjunarodne otmice dece itd. Ostale: Njujorska o ostvarivanju alimentacionih zahteva, Becka o medjunarodnoj prodaji robe, Pariska o zastiti industrijske svojine, Madridski aranzman o zigu, Bernska o zastiti knjizevnih i umetnickih dela itd.

Srbija je ratifikovala i brojne bilateralne konvencije kojima se uredjuju pitanja od interesa za dve drzave. To su brojne konzularne konvencije i razni ugovori.

Hijerarhija: Ustav, pa bilateralni, pa multilateralni ugovori, pa unutrasnji izvori.

7 Pravne praznine u medjunarodnom privatnom pravu

Ako nijedan izvor po hijerarhijskoj lestvici ne propisuje resenje za medjunarodno privatni problem,radi se o pravnoj praznini. ZMPP to resava tako sto nalaze da organ koji primenjuje pravo treba da pronadje resenje primenom a) odredaba i nacela zakona o medjunarodnog privatnog prava b)nacela pravnog poretka Srbije i c) nacelima medjunarodnog privatnog prava.

8 Kolizione norme i njihova sustina

One su tu da rese dilemu sa kojom je suocen organ primene prava. One daju odgovor koje je pravo merodavno, strano ili domace tako sto izaberu najrelevantniji,odlucujuci kontakt koji pravni odnos ima sa raznim zemljama. Imaju imperativan karakter i sud ih mora postovati ex officio, po sluzbenoj duznosti

9 Struktura kolizionih normi

Imaju dva osnovna elementa: 1)pravna kategorija i 2) tacka vezivanja

Pravna kategorija je neki pravni institut, tip pravnog odnosa ili pravno pitanje u vezi sa nekim pravnim odnosom ili institutom. Koriste se i nazivi pravni odnos, predmet kol. norme, cinjenicno stanje itd.

Tacka vezivanja-kroz nju se ostvaruje dejstvo kolizione norme, ona neposredno odredjuje pravo koje drzave treba da se primeni kao merodavno. Neke su tipicne za pojedine pravne domene:

Za statusne i porodicne: lex nationalis i lex domicilii(drzavljanstva i prebivalista)

Za ugovorne: lex loci contractus, lex loci solutionis I lex loci venditoris(mesta zakljucenja,izvrsenja ugovora I prodavca), lex voluntatis (autonomija volje).

Za gradjanskopravne delikte: lex loci delicti comissi(zakon mesta izvrsenja delikta)

Dopunska tacka vezivanja za sve kolizione norme je lex fori(zakon suda) koji se primenjuje ako nema drugog resenja.

Podela tacki vezivanja:

1)a. neposredno vezajuce(zakonodavac izabrao vezu koja odredjuje merodavno pravo) I b.Okvirne(zakonodavac odredjuje okvire,relevantnu vezu odredjuje sudija)

2)a. Proste(vode do jednog merodavnog prava) I b. kompleksne(vode do vise merodavnih prava)

3)a.Stalne(kod njih odlucujuce cinjenice nisu podlozne promenama u vremenu I prostoru) I b.Promenljive(zasnivaju se na cinjenicama koje se mogu menjati)

10 Jednostrane I visestrane kolizione norme

Kolizione norme su uglavnom visestrane,jednostrane se javljaju kao izuzetak. Osnovna karakteristika im je da su apstraktne. Zavisno od konkretnih okolnosti mogu da ukazu na pravo bilo koje zemlje sveta. Jednostrane su one koje u svakom slucaju dovode do primene jednog istog, domaceg prava, a to je tesko zamislivo jer bi dovelo do izolacije domaceg pravnog sistema. Francuski Code civile sadrzi jednostranu normu , ali su one uglavnom napustene.

11 Pravna priroda kolizionih normi

Ako su kolizione norme imperativne prirode njih treba u svakom slucaju primeniti pa i onda kad to nijedna od stranaka ne trazi ili cak kad obema odgovara da se spor resi po domacem pravu. Ali ako su kolizione norme dispozitivne prirode i ponasanje stranaka i njihovi predlozi mogu da uticu na to da li ce sud da uopste primeni svoje kolizione norme u sporu sa elementom inostranosti. U nekim zemljama kolizione norme nisu imperativne prirode i sud ce primeniti kolizionu normu samo ako jedna od stranaka to trazi, odnosno ako zasniva zahtev na stranom pravu i time obaveze sud da proveri da li je to strano pravo u tom slucaju merodavno. U najvecem broju zemalja kao i kod nas kolizione norme su postavljene kao imperative norme i sud je duan da ih primenjuje po sluzbenoj duznosti i duzni su da primene strano pravo ako tacka vezivanja ukazuje na inostrani pravni poredak.

12 Problem kvalifikacije u MPP

13 Resenja problema kvalifikacije??

Prethodno pitanje sa elementom inostranosti

Predstavlja pravni odnos(pitanje) od cijeg resenja zavisi sporno pitanje. U praksi su ta pitanja najcesce osporavanje ocinstva ili materinstva na alimentacioni zahtev.

Uslovi za postavljanje prethodnog pitanja u medjunarodnom privatnom pravu to da:

1. Za glavno pitanje, na osnovu kolizione norme, mora biti merodavno strano materijalno pravo

2. prethodno pitanje mora da sadrzi strani element, mora biti samostalna pravna celina i za to pitanje mora postojati specijalna koliziona norma

3. MP rezultat dok kog se dolazi povezivanjem po lex fori mora da bude razlicit od rezultata po lex causa

Instituti na osnovu kojih dolazi do korekcije kolizionih normi: RENVOI, javni poredak i fraus legis

14 RENVOI (Ranvoa)

Predstavlja pojavu uzvracanja i upucivanja na dalje pravo. Slucaj Forgo(bavarski drzavljanin,ziveo u francuskoj). Francuska koliziona norma upucivala je na bavarsko pravo,ali je pitanje bilo na bavarsko nasledno ili na bavarsko u celini. Zakljucili su da upucuje na pravo u celini , a po bavarskim kolizionim normama za nasledje,gde je merodavno pravo faktickog domicila ostavioca i tako je doslo do uzvracanja na francusko pravo.

15 Pretpostavke za RENVOI

1. Kolizione norme treba da upucuju na pravo u celini,a ne samo na materijalno pravo.

2. Kolizione norme drzave suda i drzave prvog upucivanja treba dabudu razlicite.

3. Potrebno je da postoji odredjeni cinjenicni sklop.

16 Razlozi za i protiv RENVOI

Za-upotrebom ovog instituta se izlazi u susret razumnim ocekivanjima stranaka da se izbegava primena prava koja ima slabe veze sa slucajem; postize se bolja koordinacija sistema a i putem uzvracanja dolazi do primene domaceg materijalnog prava koje sud bolje poznaje.

Protiv-kada kolizione norme upucuju na strano pravo u celini cesto moze doci do zacaranog kruga. Takodje, kada treba da se primeni strano materijalno pravo to u praksi znatno otezava polozaj domaceg sudije i povecava neizvesnost o ishodu spora.

17 Nacin primene RENVOI

18 RENVOI u nasem MPP

19 Pojava i blize odredjivanje javnog poretka

Termin prvi put upotrebljen pri izradi Code civil. Koristi se i medjunarodni javni poredak,ali cesce je samo javni poredak. Nedostatak izrazamedjunarodni javni poredak-stvara se utisak da se radi o naddrzavnoj ustanovi, a ustvari je ustanova domaceg prava koja stiti domaci poredak.

Javni predak ima dva znacenja. Prvo-osnovne norme prava koje se u svakom slucaju moraju zastititi. Drugo-institucija medjunarodnog prava koja omogucava da domaci organ ne prizna stranu odluku koja ispunjava ostale uslove za priznanje da bi se zastitio javni poredak(za ovo znacenje koristi se termin Ustanova javnog poretka)

20 Problem utvrdjivanja kruga normi koje cine javni poredak

Javni poredak su vrednost domaceg pravnog poretka koje se ne mogu zrtvovati i od kojih se ne moze odstupiti cak i kad domace norme MPP predvidjaju kompetentnost stranog prava i suda. Ne primenjuju se norme koje npr. Vredjaju nacelo nediskriminacije vanbracne dece,zabranu rasne diskriminacije itd.

Pri utvrdjivanju granica JP imamo 2 principa: 1. Da krug normi nagovestimo opstom klauzulom tj. apstraktnom definicijom(ima mnogo,u pravu poljske,cehoslovacke,nemacke) i 2. Enumeracija normi koje obuhvata,tj. Nabrajanje normi koje su deo JP.(Codigo Bustamante-kuba). Ipak, u medjunarodnim sporazumima danas, kao i u postojecim kodifikacijma JP najcesce stoji da se strana odluka nece priznati ako jeocito protivna JP.

21 Javni poredak i imperativni propisi?

22 Razlozi za i protiv JP

Za-otklanja dejstva normi MPP koja su neprihvatljiva I ugrozavaju vrednosti domaceg poretka. Protiv-nema jasno odredjenih pretpostavki za primenu ovog institute,, moguce su zloupotrebe institute.

24 Posledice primene ustanove javnog poretka

Neprimena stranog prava(Ako je strano pravo inkopatibilno sa domacim JP odstupa se od kolizione norme I otklanja primena stranog prava I slucaj se resave na bazi pravila I principal lex fori. Dakle, pravilo stranog prava, suprotno domacem JP,zamenjuje se domacom normom.)

Nepriznanje strane odluke(ako se tokom preispitivanja strane odluke stavi u dejstvo ustanova JP strana odluka se nece ni primeniti ni izvrsiti na domacoj teritoriji).

25 Ustanova JP u nasem MPP

U nasem ZMPP javnom poretku se posvecuje 3 clana. ZMPP se zadrzava na opstoj klauzuli kod definisanja JP. Takodje, ne koristi se izraz JP vec Ustavom utvrdjene osnove drustvenog ponasanja

26 Izigravanje zakona FRAUS LEGIS

Do izigravanja zakona u MPP dolazi ako se stvaranjem ili menjanjem cinjenica koja je tacka vezivanja neke kolizione norme postize primena nekog drugog prava,a ne prava koje bi bilo merodavno da do promene nije doslo. To se radi tako sto strane ugovornice odlucuju gde ce sklopiti ili koje ce biti mesto izvrsenja ugovora,premestaju pokretne stvari,menjaju prebivaliste,boraviste,drzavljanstvo itd. Subjekti pravnog odnosa to rade da bi postigli primenu prava koje je po njih povoljnije.

Elementi izigravanja zakona

Vetacko stvaranje tacke vezivanja-osnovni element. Promena domicila ili drzavljanstva, izbor mesta zakljucenja ugovora, prenosenje pokretne stvari itd. Nisu nedozvoljene radnje ali u slucaju fraus legis vrse se radi postizanja cilja-primene prava koje ne bi bilo merodavno u odr. Slucaju.

Namera izigravanja-merodavnost odredjenog prava mora da bude cilj, a ne prosta posledica promene drzavljanstva tj. Stvaranja nove tacke vezivanja.

Izbegavanje domacih imperativnih normi-do fraus legis dolazi radi izbegavanja primene imperativnih normi a one ne treba da istovremeno budu i norme javnog poretka.

27 Razlicita stanovista o sankcionisanju fraus legis???

28 Oblici Fraus legis u MPP

Postoje 2 osnovna tipa: 1. Podrazumeva da se pred domacim organom namece primena stranog prava umesto domaceg i 2. Predstavlja izbegavanje srpskih imperativnih propisa pred stranim organom. Sankcionisanje: Kod prvog tipane uzima se u obzir fraudulozno stvorena tacka vezivanja,vec se primenjuje pravo koje bi bilo merodavno-domace pravo. Kod drugog tipa sankcionisanje od domaceg organa se sastoji u priznanju ili nepriznanju dejstva jedne strane odluke.

29 Fraus legis u nasem MPP

U nasem ZMPP stoji da se ne primenjuje pravo strane drzave koje bi bilo merodavno po odredbama ovog ili drugog saveznog zakona ako bi njegovo primenjivanje imalo za cilj izbegavanje primenjivanja prava SRJ.

30 Razlicite granice vazenja pravnih normi

Domasaj pravnih normi ima svoje granice. Te granice su prostorne(teritorijalne), vremenske I personalne prirode. Do personalnog sukoba zakona dolazi kada se pojave elementi koji neki odnos vezuju za vise od jednog suvereniteta I postavlja se pitanje koje od vise zainteresovanih prava ce biti primenjeno u odredjenom slucaju. Vremenski je izazvan cinjenicom da se menja sadrzina odredjenih prava(donose se novi zakoni,menjaju stari) te se pojavljuje pitanje odnosa u primeni novog I starog akta(naziva se I intertemporalni). Postoje I norme cije je vazenje personalno-tu spadaju neka plemenska I verska pravila,pravila manjina itd.

Vremensko razgranicenje normi u MPP????

31 Mobilni sukob zakona conflict mobile u MPP????

32 Nacini resavanja conflict mobile????

33 Kolizione norme pred nejedinstvenim pravnim poretkom

34 Lex nationalis pred-||-???

35 Norme ZMPP pred nejedinstvenim pravnim poretkom??

36 Primena stranog prava??

37 Saznatljivost i nacini saznanja stranog prava??

38 Primena stranog prava prema nasem ZMPP

39 Reciprocitet i retorzija u MPP

Reciprocitet je izraz teznje da se osigura ravnopravna saradnja medju suverenitetima. On stiti slabije tako sto tezi da se saradnja izmedju jacih i slabijih drzava odvija na ravnopravnom nivou, npr. Polozaj stranca kod nas zavisice od polozaja u naseg drzavljana u inostranstvu. Ravnopravnu saradnju tezi da sacuva i retorzija. Retorzione mere su mere odmazde.

Reciprocitet i retorziju je moguce postaviti u domenu odredjivanja merodavnog prava, sukoba jurisdikcija i u vezi sa pravima stranaca.

40 Oblici reciprociteta

Imamo podelu prema nacinu nastanka i prema pravnoj sadrzini uzajamnosti.

Prema nacinu nastanka razlikujemo diplomatski,zakonski i fakticki.

Diplomatski nastaje sporazumom drzava na bi ili multilateralnom nivou na bazi medjunarodnog ugovora. Prava koja se tako cine dostupnim mogu biti nabrojana ili garantovana opstim klauzulama. Te klauzule mogu biti: klauzula nacionalnog tretmana(izjednacavanje), klauzula materijalne uzajamnosti, klauzula neposredne uzajamnosti(taksativno nabrojana garantovana prava) i klauzula najpovlascenije nacije(garantuju se prava koja su data drzavljanima trece drzave-najpovlascenije nacije)

Zakonski nastaje kada se strancima garantuju prava domacim zakonom.

Fakticki nastaje kada sticanje prava stranaca nije garantovano ni medj sporazumom,ni zakonima vec se obezbedjuje u praksi

Prema pravnoj sadrzini rzlikujemo formalni i materijalni reciprocitet.

Formalni-kada su stranci kod nas izjednaceni sa domacim drzavljanima a i nasi drzavljani u posmatranoj drzavi izjednaceni sa njenim drzavljanima(bazira se na principu obostranog nacionalnog tretmana)

Materijalni-kad se strancu pruzaju ona prava koje nas drzavljanin ima u strancevoj drzavi.

41-49???

50 Pitanja pravne i poslovne sposobnosti fizickih lica koja daju povoda sukobu zakona

Pravna sposobnost-sposobnost lica da bude nosilac prava i obaveza. U najvecem broju zamalja nastaje samim rodjenjem, ali ima izuzetaka-npr. U Spaniji je potrebo 24 casa zivota ili nasciturus,oko kojih moze doci do sukoba zakona.

Poslovna-sposobnost lica da svojim radnjama stice prava i obaveze. Uzrasti za sticanje su razliciti. Najcesce je 18 godina,a negde je i 19,20,21. Sukobi zakona nastaju oko npr. Delimicne sposobnosti ili nesposobnosti,emancipacija tj sticanje poslovne sposobnosti pre punoletstva jer nije svuda priznata(npe. Engleska), ogranicene poslovne sposobnosti(dusevne bolesti ,rasipnistvo itd.)

51 Kolizione norme za pravnu i poslovnu sposobnost fizickih lica

U pogledu odredjivanja merodavnog prava za sposobnost fizickih lica javljaju se 3 resenja:primena prava drzavljanstva,prava domicila i prava mesta nastanka obaveze.

Drzavljanstvo i domicil

Drzavljanstvo je veza na osnovu koje se odredjuje pripadnost jednog lica jednoj drzavi. To je veza izmedju drzave i pojedinca gde pojedinac stice sva prava koja obezbedjuje pravni sistem doticne drzave. Stice se preko drzavljanstva roditelja(ius sanguinis) i po teritoriji rodjenja(ius soli). Postoje dopunski nacini sticanja-naturalizacija i sticanje na bazi medjunarodnih ugovora. Naturalizacija moze biti obicna(zahtev,3 godine prebivalista u srbiji), naturalizacija u posebnim okolnostima(vazi za iseljenike dapodnesu izjavu da srbiju smatraju svojom drzavom) i izuzetna naturalizacija(kad je naturalizacija od interesa za zamlju). Na bazi medjunarodnih ugovora imamo primer npr sporazum o dvojnom drzavljanstvu sa BiH.

52 Drzavljanstvo i domicil kao tacke vezivanja za resavanje sukoba zakona

Drzavljanstvo predstavlja tacku vezivanja kod odredjivanja merodavnog prava za statusna, porodicna i nasledna pitanja. Poseban problem ovde predstavljaju apatridi i bipatridi. Nas ZMPP je ovo resio tako sto je za bipatride odluceno da ce se smatrati nasim drzavljaninom ako mu je jedno od drzavljanstava nase. Ako ima vise stranih drzavljanstava,smatrace se drzavljaninom one zemlje u kojoj ima prebivaliste, ako nema prebivaliste u zemlji ciji je drzavljanin,onda ona s kojom je u najblizoj vezi.

Resenje naseg ZMPP za apatirde je-ako lice nema nijedno drzavljanstvo,tacka vezivanja je lex domicilii,ako nema ni prebivaliste onda se primenjuje zakon boravista,a ako nema ni boravista onda se primenjuje lex fori.

Domicil-stalni dom. Imad va osnovna elementa:fakticki(prisustvo na odredjenom mestu,fakat,boravak) i voljni(namera da u tom mestu ostane). Sporna su pitanja da li pojedinac moze imati istovremeno vise prebivalista, da li moze postojati lice koje nigde nema domicil,kad domicil prestaje(da l kad se izgubi samo fakticki ili samo voljni element ili samo ako nestanu oba elementa) itd. U nasem ZMPP se domicil koristi kao supsidijarna tacka vezivanja,ako se po primarnoj ne moze utvrditi merodavno pravo.

53 Sposobnost pravnih lica(poteskoce oko odredjivanja pripadnistva pravnih lica)

Pripadnost pravnih lica je pravna veza izmedju pravnog lica i drzave kojom pravno lice postaje titular odredjenih prava i potpada pod jurisdikciju te drzave. Pravnu sposobnost stice ukoliko im drzava dodeli svojstvo pravnog lica na osnovu procedure i odredjenih kriterijuma. Danas postoje dva oblika povezivanja drzave sa pravnim licem:sistem inkorporacije/osnivanja(ukoliko je osnovano po domacim propisima,crpis subjektivitet iz domaceg prava) i sistem stvarnog sedista(ukoliko je osnovano i ima stvarno sediste na domacoj teritoriji).

Teskoce nastaju kad se pravno lice vezuje za vise drzava(npr multinacionalne kompanije). Nude se mnoga resenja, npr. Prema drzavljanstvu clanova glavnog odbora(danas nepodobno,cesto su razlicita drzavljanstva), prema inkorporaciji(sire prihvaceno,pravno lice pripada drzavi po cijem je pravu osnovano), prema stvarnom sedistu (prihvaceno u Austriji, Nemackoj, Francuskoj itd.,zavisno gde je sediste glavnog odbora uprave) prema centru eksploatacije(nije dovoljno indikativno, a i moguce je da se menja npr kod gradjevinskih firmi).

Po nasem pravu tacka vezivanja za odredjivanje merodavnog prava je drzavljanstvo. Po ZMPP pripadnost pravnog lica se odredjuje po pravu drzave po kome je osnovano, a ako ima sediste u drugoj drzavi i po pravu te drzave ima njenu pripadnost,smatrace se pravnim licem te drzave.

54 Izvori medjunarodnog porodicnog prava

Za MPP su posebno znacajne bile odredbe Osnovnog zakona o braku iz 1946. i Osnovnog zakona o starateljstvu iz 1947. Godine,ciji su tekstovi precisceni 1965. Kasnije je donesen ZMPP koji oznacava prekretnicu i sadrzi detaljna koliziona resenja za pitanja zakljucenja ,nevaznosti,razvoda braka, odnosa bracnih partnera,imovinskih odnosa u vanbracnoj zajednici,izdrzavanja itd.

Pored ZMPP,znacajan izvor su i bilateralne konvencije koje je nasa zemlja potpisivala sa Bugarskom, Grckom, Madjarskom itd.,sporazumi,razmene nota kao i 2 specijalne bilateralne konvencije koje priznaju priznanje i izvrsenje stranih sudskih odluka.

Takodje, tu su i 3 multilateralne konvencije Njujorska o ostvarivanju alimentacionih zahteva u inostranstvu, Haska o gradjanskopravnim aspektima medjunarodne otmice dece i Evropsk o priznanju i izvrsenju odluka o staranju o deci.

55 Odredjivanje merodavnog prava za materijalne uslove za zakljucenje braka

U brakovima sa elementom inostranosti postoje okolnosti koje daju povoda sukobu zakona ka osto su razlike u nacionalnim pravima, razlicite koncepcije braka, razlicito drzavljanstvo/domicil verenika i verenice itd(poligamija, gej brakovi, uzrast za zakljucenje,dusevne bolesti kao smetnja itd).

U pogledu materijalnih uslova za zakljucenje braka MPPpoznaje dva pristupa pri postavljanju kolizionih normi: pravo mesta zakljucenja brakai personalno pravo buducih bracnih partnera.

Nas ZMPP sadrzi 2 resenja:kumulativnu primenu lex nationalis bracnih partnera i primenu dela lex fori.

Kumulativna primena lex nationalis bracnih partnera-razlikujemo obicnu i distributivnu kumulaciju. Obicna verenik i verenica moraju da ispune uslove propisane u oba merodavna prava, a distributivna-svaki od buducih bracnih partnera treba da ispuni uslove propisane u pravu sopstvenog drzavljanstva(ovu prihvata nase pravo).

Nas ZMPP prihvata stav da je za zakljucenje braka za svako lice merodavno ono pravo ciji je ono drzavljanin u vreme stupanja u brak,osim ako ne postoje neke posebne smetnje po nasem pravu.

Primena dela lex fori-moze se javiti u permisivnom i prohibitivnom vidu(da neko zakonodavstvo dozvoljava ili ne dozvoljava neki brak zavisno od javnog poretka). ZMPP predvidja da iako prema lex nationalis odredjenog lica postoje uslovi za zakljucenje braka, nadlezni organ to nece dozvoliti ako postoji neka od 3 smetnje predvidjene zakonom koje se smatraju javnim poretkom,a to su: postojanje ranijeg braka, srodstvo i nesposobnost za rasudjivanje.

56 Odredjivanje merodavnog prava za formu braka sa stranim elementom

Sto se tice forme braka najcesce je predvidjena verska i gradjanska forma, dok retko postoje i sklapanje braka preko punomocnika,pred kapetanom broda itd.

Kod brakova sa elementom inostranosti imamo 2 razlicite situacije:zakljucenje brakova na domacoj teritoriji i priznanje brakova koji su zakljuceni u inostranstvu.

Kod zakljucenja brakova na domacoj teritoriji kao osnovno koliziono resenje je uzeto lex loci celebrationis (pravo mesta svecanosti). Neka zakonodavstva kao alternativno resenje poznaju i lex nationalis, dok nase pravo priznaje jedino lex loci celebrationis i vazi za sve slucajeve gde domace lice zakljucuje brak sa stranim ili dva strana lica istog ili razlicitog drzavljanstva zakljucuju brak pred domacim organima.

Kod priznanja brakova koji su zakljuceni u inostranstvu pravilo je da brak mora da bude sklopljen po pravilima propisanim za tu drzavu kao mesto zakljucenja braka. Sto se priznanja braka tice vazi maksima da je brak punovazan u mestu zakljucenja-punovazan svuda, dakle osnovno pravilo koje vazi je lex loci celebrationis. Neka zakonodavstva(Italija) predvidjaju kao alternativno resenje pravo drzavljanstva jednog od buducih bracnih partnera ili pravo zajednickog boravista u vreme zakljucenja. Postoje specificne situacije kao sto su zabrana fraus legis i prigovor javnog poretka. Nase pravo priznaje lex loci celebrationis.

57 Diplomatsko konzularni brakovi

Smatraju se domacim brakovima jer se zakljucuju pred ovlascenim organom domace drzave i na eksteritorijalnom delu domace drzave. Da bi zakljucili punovazan brak u inostranstvu,verenici moraju da to urade u domacoj formi,po domacem pravu,pred ovlascenim diplomatskim ili konzularnim predstavnistvom svoje zemlja,ali ako su ispunjeni sledeci uslovi: 1. da se diplomatsko predstvanistvo ovlasiti da moze da obavlja zakljucivanje brakova od strane MIP, 2. da se drzava u kojoj se nalazi doticno predstavnistvo ne protivi tome, 3. Sto se subjekata tice, moraju da oba budu srpski drzavljani i 4.moguce je da jedno od njih bude drzavljanin druge drzave,ali ne drzave prijema, ako je tako predvidjeno medjunarodnim sporazumom.

58 Odredjivanje merodavnog prava za dejstva braka

Dejstva braka su razlicito normirana u razlicitim zakonodavstvima. Dejstva braka u imovinskim i licnim odnosima zavisi i od obicaja,vere,tradicije u svakom pojedinacnom drustvu. Imovinska dejstva braka obuhvataju pitanja rezima imovine bracnih partnera i pitanja raspodele ovlascenja izmedju partnera u upravljanju imovinom. Kod licnih dejstava stvaraju se vece razlike. To su ona prava i duznosti koja imaju osnov u braku, a ne spadaju u bracno imovinske odnose, u razvod, odnose roditelja i dece ni u opsta pitanja statusa.

Pitanje koje se postavlja je da li treba primeniti iste kolizione norme za licnopravna i imovinskopravna dejstva braka i odgovara li isto koliziono resenje za dejstva za vreme trajanja i nakon zavrsetka braka. Zajednicki problem pri odredjivanju merodavnog prava za dejstva braka sa elementom inostranosti je taj sto se u slucaju razlicitog drzavljanstva bracnih partnera tesko moze zamisliti kumulativna primena merodavnih prava, jer bi u tom slucaju mesoviti brak imao manja dejstva nego kad bi se primenjivalo pravo jednog od partnera. Da bi se naslo resenje da se odredi jedno pravo za koje se vezuju oba partnera,zakonodavstva predvidjaju kompleksne tacke vezivanja. Kod licnih dejstava braka polazi se od zajednickog drzavljanstva a dalje tacke vezivanja su poslednje zajednicko drzavljanstvo,zajednicko prebivaliste,poslednje zajednicko prebivaliste,redovno ili poslednje redovno boraviste,lex fori. Kod imovinskih dejstava postavlja se pitanje da li nepokretnu imovinu treba izdvojiti i podvrci je nacionalnoj tacki vezivanja(u vecini zemalja je jedinstvena norma,bez obzira na vrstu imovine).

Kod nas-regulisano ZMPP i bilateralnim konvencija. Predvidja se da je kumulativna primena neprihvatljiva i da treba izabrati jedno merodavno pravo. Tacka vezivanja je zajednicki lex nationalis. Ako nemaju zajednicko drzavljanstvo,onda pravo drzave u kojoj oboje imaju prebivaliste,ako ne ni to onda u kojoj su imali poslednje zajednicko prebivaliste. Ako ne ni to onda lex fori.

59 Odredjivanje merodavnog prava za nevaznost braka

Da bi se brak sklopio potrebno je da se ispune materijalni i formalni uslovi. Punovaznost formalnih uslova se ceni po lex loci celebrationis(alternativno po lex nationalis) a zza materijalne uslove lex nationalis,lex domicilii i lex fori zavisno po kom je pravu brak bio zakljucen. Svaki uslov nevaznosti braka treba ceniti po onom pravu po kome je cenjeno pri zakljucenju braka. Postavlja se i pitanje da li uzrok cini brak nepostojecem,nistavim ili rusljivim, da li se brak moze konsolidovati, da li uzrok deluje ipso jure ili brak vazi dok ga nadlezni organ ne proglasi nevazecim itd.

Po nasem ZMPP na formu braka se primenjuje lex loci celebrationis, a na materijalne uslove se kumulativno primenjuju zakoni cije drzavljanstvo imaju bracni partnerineki materijalni uslovi se cene i prema lex fori). ZMPP predvidja da je za nevaznost braka merodavno pravo po kome je brak zakljucen. Sto se tice vremenskog sukoba zakona postoje dva problema. Kad bracni partneri promene drzavljanstvo ili domicil-za merodavno pravo se uzima pravo drzavljanstva ili domicila u vreme zakljucenja braka, a kad dodje do promena normi istog merodavnog prava takodje je resenje da se da primat ranijim propisima.

60 Odredjivanje merodavnog prava za razvod braka

Ovo je jedno od najvise diskutovanih pitanja MPP. Postoje 3 resenja.

Drzave Common law sistema primenjuju lex fori,bez obzira da li su oba partnera strani ili jedan domaci drzavljanin. Lex fori opredeljuje da li je razvod dozvoljen i da li je razlog dovoljan za razvod.Za-jednostavna primena. Protiv-omogucava se izigravanje zakona.

Lex domicili. Za-ono je u skladu sa shvatanjem da je pozeljno da se statusna pitanja resavaju po personalnom pravu,primenjuje se pravo drustvenog centra zivota partnera. Lose je ukoliko partneri imaju prebivaliste u razlicitim drzavama.

Lex nationalis. Za-veca stabilnost i pravna sigurnost u odnosu na lex domicilii,otezava izigravanje zakona. Protiv-isto kao kod lex domicilii ako imaju isto drzavljanstvo nema problema ali ako nemaju sledi ili kumulativna primena ili alternativnaresenja koja ne otezavaju razvod.

Resenja ZMPP-po njemu merodavno pravo se odredjuje prema drzavljanstvu kao tacki vezivanja. Ako nemaju isto drzavljanstvo predvidjeno je da su za razvod braka merodavna kumulativno prava obe drzave ciji su oni drzavljani.

61 Odredjivanje merodavnog prava za imovinske odnose u vanbracnoj zajednici

Vanbracna zajednica podrazumeva parove koji zive zajedno a nisu prosli ceremoniju braka. Zakonodavstva mogu da se odnose prema ovoj situaciji ignorantski(da je ne regulisu posebno-i tako posledice ove zajednice ne povlace posebne sankcije) ili da je priznaju i samim tim posledice dobiju pravnu sankciju.

MPP predlaze dva resenja za koliziono resavanje vanbracne zajednice sa elementom inostranosti:

Teorija analogije-koliziona norma treba da bude postavljena na istim temeljima kao za brak pa je za konstituisanje merodavno kumulativno pravo,za licna i imovinska dejstva supsidijarno postavljene tacke vezivanja(lex nationalis->lex domicilii->lex fori),a za ugovorne imovinske odnose lex loci contractus.

Konstruktivna teorija-zasniva se na saglasnosti partnera. Predlaze se direktna primena prava drzave u kojoj partneri zive, dakle lokalnog prava, a ne personalnog.

Odredbe ZMPP: za imovinske odnose partnera merodavan lex nationalis. Ako nisu drzavljani iste zemlje, onda pravo drzave u kojoj imaju zajednicko prebivaliste. Za ugovorne imovinske odnose merodavno je isto pravo-zajednicki lex nationalis ili pravo zemlje zajednickog prebivalista u momentu zaklj. braka.

62 Merodavno pravo u pogledu statusa dece???

63 Merodavno pravo za odnose roditelja I dece

Nacela regulisanja odnosa izmedju roditelja I dece postavljena su u Konvenciji o pravima deteta iz 1989. god. Tu je obuhvacen skup duznosti I prava koje roditelji imaju prema svojoj deci koja se naziva roditeljsko pravo. Skup duznosti I prava roditelja se odnosi kako na licnost deteta(cuvanje, podizanje, vaspitanje, obrazovanje deteta) tako I na I imovinu deteta(upravljanje imovinom,koriscenje I raspolaganje u odredjene svrhe itd.)

U praksi imamo koliziona resenja koja izrazavaju nacela zastite I najboljeg interesa deteta tako I ona prevazidjena po kojima je I dalje merodavno personalno pravo oca.

Po ZMPPsubjekti ovog odnosa su kako roditelji tako I deca pa se merodavno pravo vezuje za cinjenicu koja je zajednicka za sva ova lica. Podrazumeva se supsidijarnost tacki vezivanja. Prvo je zajednicko drzavljanstvo roditelja I dece. Ako nemaju isto drzavljanstvo onda zajednicko prebivaliste,ali u istoj drzavi. Ako nemaju zajednicko ni prebivaliste ni drzavljanstvo primenice se domace pravo ako je dete ili jedan od roditelja drzavljanin Srbije, a ako nije niko drzavljanin Srbije onda je merodavno pravo drzavljanstva deteta.

64 Merodavno pravo u pogledu obaveze izdrzavanja???

65 Merodavno pravo za usvojenje sa elementom inostranosti

Ovde dolazi do sukoba zakona zbog razlika po pitanjima pravne prirode usvojenja(ugovor ili akt drzavnog organa), zbog razlika u uslovima koje treba ispuniti za zasnivanje usvojenja, pitanja saglasnosti prirodnih roditelja, deteta ili drugih lica, razlika u pogledu prestanka usvojenja kao I dejstva usvojenja.

Kod zasnivanja I prestanka usvojenja imamo 2 tendencije. U common law sistemu predvidja se lex fori dok je druga tendencija personalno pravo,dakle predvidja se ili merodavnost prava kumulativno ili merodavnost prava usvojioca uz primenu prava drzavljanstva deteta u pogledu saglasnosti za usvojenje.

Nase MPP predvidja kao merodavno pravo drzavljanstva usvojenika I usvojioca u vreme usvojenja. Ako je razlicito drzavljanstvo primenjuju se kumulativno prava obeju drzava, a ako bracni partneri zajednicki usvajaju onda kumulativno prava sve tri drzave.Forma usvojenja se ceni prema pravu mesta gde se zasniva usvojenje.

Sto se dejstva usvojenja tice(odnosa izmedju usvojenika I usvojioca I njegovih srodnika,I izmedju usvojenika I prirodnih roditelja) u common law sistemu je merodavno lex fori,a drzave koje teze merodavnosti lex personalis najcesce primenjuju lex nationalis. Kod nas tacka cezivanja je cinjenica zajednicka za usvojenika I usvojioca. Primenjuju se supsidijarno:pravo zajednickog drzavljanstva u vreme zasnivanja->pravo drzave zajednickog prebivalista->pravo Srbije->pravo drzave ciji je drzavljanin usvojenik.

66 Izvori medjunarodnog naslednog prava u Srbiji

Posle drugog svetskog rata, savezni zakon o nasledjivanju iz 1955. Bio je prvi izvor medjunarodnog naslednog prava. Kasnije je ZMPP preuzeo koliziona resenja iz ovog zakona uz manje modifikacije. Pored ZMPP, izvore cine I pravila nekih medjunarodnih sporazuma kao sto su bilateralni ugovori sa Bugarskom, Madjarskom, Rumunijom, SSSR itd., kao I dve multilateralne konvencije koje je nasa zemlja ratifikovala-Haska konvencija o sukobima zakona u pogledu testamentarnih odredbi iz 1961. I konvencija o jednoobraznom zakonu o obliku medjunarodnog testamenta koje je donela OUN 1973, godine.

67. Dve osnovne koncepcije o odredjivanju merodavnog naslednog prava

Princip jedinstvene zaostavstine-po ovom principu najvaznije je da se na raspravljanje zaostavstine primenjuje jedno pravo, bez obzira da li se razni delovi zaostavstine nalaze u raznim drzavama ili da li zaostavstinu cine pokretne ili nepokretne stvari. Po pristalicama ovog principa, to pravo treba da bude personalno pravo ostavioca jer je on centralna licnost pri nasledjivanju. Postoje neslaganja izmedju drzava koje daju primat domicile I onih koje daju primat drzavljanstvu,ali po pravilu vazi primena prava drzave ciji je ostavilac drzavljanin.

Princip podeljene zaostavstine-prihvataju mogucnost da bi se na nekretnine moglo primenjivati uvek pravo zemlje gde se nekretnine nalaze.

Nase pravo, kao I vecina svetskih prava, stoji na principu jedinstvene zaostavstine, ali prihvata odstupanje od tog principa u nekim specificnim situacijama.

68. Kolizione norme za zakonsko nasledjivanje???

69. Odredjivanje merodavnog prava za testamentarno nasledjivanje

Obuhvata odredjivanje merodavnog prava za testamentarnu sposovnost, za sadrzinska pitanja testamenta kao i za formu testamenta. Po nasem zakonodavstvu:

U pogledu testamentarne sposobnosti merodavno je pravo drzave ciji je drzavljanin bio zavestalac u momentu sastavljanja testamenta. Pitanja koja su obuhvacena ovom kolizionom normom su minimalna starosna granica za raspolaganje imovinom i sposobnos za rasudjivanje zavestaoca.

Sadrzinska pitanja i punovaznost testamenta procenjuju se prema pravu drzavljanstva testatora u vreme smrti. Lex nationalis ostavioca u vreme smrti odredjuje sledeca pitanja:ogranicenje kruga lica koji mogu biti sukcesori, odredjivanje kruga lica nuznih naslednika i velicina nuznog dela, iskljucenje nuznih naslednika, odredjivanje izvrsioca testamenta, uslovi nistavosti testamenta itd.

U pogledu forme preuzeta su pravila Haske konvencije o sukobima zakona u pogledu testamentarnih odredbi iz 1961., koja se primenjuje bez obzira na reciprocitet i postala je deo opsteg kolizionog prava Srbije. Po njoj testament ce biti punovazan u pogledu forme ako ispunjava uslove propisane po jednom od sledecih pravila:1.pravo mesta gde je sastavljen, 2.pravo drzave ciji je drzavljanin bio ostavilac u vreme sastavljanja testamenta, 3.-||- u vreme smrti, 4.u kojoj je imao domicil u vreme sastavljanja testamenta, 5.-||- u vreme smrti,6. Boraviste u vreme sastavljanja, 7. -||- u vreme smrti. 8. Mesto nalazenja nekretnine. ZMPP dodaje jos jednu alternativu-lex fori.

70. Odredjivanje merodavnog prava za stvarna prava na nekretninama sa elementom inostranosti i relacije vise nekretnina

Kada je rec o stvarnim pravima na nekretninama opste je prihvacena tacka vezivanja lex rei sitae. Dakle stvarna prava na nekretninama se cene prema pravu zemlje gde se nepokrenost nalazi. Ova solucija ima vise opravdanja:smatra se da su nekretnine deo suverene drzave, njihov znacaj za domacu privredu je i dalje, iako ne u tolikoj meri kao ranije, veoma velik, kao i iz prakticnih razloga.

Kada je rec o relacijama vise nekretnina(kada se nekretnine nalaze u razlicitim zemljama) pravilo lex rei sitae ukazuje na dve drzave, drva prava, koja mogu imati razlicita pravila koja vode do razlicitih resenja. Smatra se da bi primat u ovoj situaciji trebalo dati pravu drzave ne kojoj se nalazi ona nekretnina(odnosno ciji vlasnik) trpi odredjena ogranicenja. Dakle, u kolizionopravnom pogledu tezisna nekretnina bice posluzno dobro.

71. Odredjivanje merodavnog prava za stvarna prava na pokretnim stvarima???

72. Odredjivanje merodavnog prava za stvarna prava na stvarima u tranzituStvari u tranzitu-roba koja je u prevozu i nalazi se na teritoriji drzave koja nije ni zemlja odasiljanja(izvozna) ni zemlja opredeljenja(uvozna), ili se nalazi na nicijem prostoru(na otvorenom moru ili vazdusnom prostoru iznad njega). Problem nastaje ako s u vrmenu dok je roba u tranzitu zakljuci pravni posao kojim se konstituise neko stvarno pravo na toj stvari.

Neka zakonodavstva predvidjaju da je tacka vezivanja mesto iz kog je stvar poslata, ali najvise pristalica ima opredeljenje za lex loci destinatus(mesto opredeljenja), najcesce uz neke ograde(kao i nas ZMPP).

Opravdanje za primenu lex loci destinatus nestaje u slucajevima kada se npr tranzit prekida(zaplena robee u tranzitnoj zemlji) i tada se koristi lex rei sitae, ili kada vlasnik stvari putuje zajedno sa robom pa odluci da je proda ili zalozi-tada lex rei sitae ili lex nationalis vlasnika.

73. Odredjivanje merodavnog prava za stvarna prava za osnovna sredstva prevoza

Pod osnovna sredstva prevoza spadaju brodovi i vazduhoplovi, a blizu toj kategoriji su i zeleznice.

Brodovi i vazduhoplovi imaju drzavnu pripadnost. Ona se formira upisom u upisnik brodova, odnosno registar vazduhoplova. Moguce je i da drzavnu pripadnost steknu i brodovi i vazduhoplovi u izgradnji, a upis ce se vrsiti prema zakonodavstvu drzave gde se grade.

Prihvaceno je da je merodavno pravo za stvarna prava na brodovima i vazduhoplovima pravo drzave ciju pripadnost brod/vazduhoplov ima-tzv zakon zastave. Takodje, postoji siroka saglasnost da se pripadnost broda/vazduhoplova odredjuje prema registraciji. Isto vazi i za brodove u izgradnji.

74. Odredjivanje merodavnog prava za stvarna prava na hartijama od vrednosti i stvarna prava iz hartija od vrednostiKod stvarnih prava na hartijama od vrednosti merodavno je pravo mesta nalazenja hartije lex cartae sitae, sa posebnim normama u slucaju mobilnog sukoba zakona ili stvarima u tranzitu.

Kod stvarnih prava iz hartija od vrednosti kod izdavanja merodavno je pravo mesta nalazenja stvari u vreme izdavanja, a prilikom prenosa moze biti ili lex rei sitae ili lex cartae sitae. Nase zakonodavstvo smatra da treba primeniti lex rei sitae kao tacku vezivanja.

75. Izvori kolizionih normi za ugovore u pravu Srbije

Do donosenja ZMPP,glavnog izvora kolizionih normi za ugovore,kolizione norme za ugovore postojale su u Zakonu o pomorskoj i unutrasnjoj plovidbi i Zakonu o obligacionim i osnovnim materijalno pravnim odnosima u vazdusnoj plovidbi. Ovi zakoni su prestali da vaze 1998. Godine i na njihovo mesto su dosli Zakon o pomorskoj i unutrasnjoj plovidbi(ZPUP) i Zakon o obligacionim odnosima i osnovama svojinskopravnih odnosa u vazdusnom saobracaju(ZOSOVS). Sto se konvencija tice, kolizione norme koje se ticu ugovora nalaze se samo u nasim bilateralnim ugovorima sa Madjarskom i Poljskom.

76. Autonomija volje(pojam, znacaj, pravna osnova, granice primene)

77. Kolizione norme za ugovore u slucaju odsustva autonomije volje

78. Odredjivanje merodavnog prava u pogledu forme ugovora

79. Odredjivanje merodavnog prava u pogledu zastarelosti

Zastarelost podrazumeva gubitak ovlascenja da se zahteva ispunjenje usled proteka vremena. Sto se pravne prirode zastarelosti tice imamo dva glavna misljenja:1. Da je to institut procesnog prava i da se treba primeniti lex fori,kao i na druga procesna pitanja(anglosaksonsko shvatanje);2. Da je to institut materijalnog prava i na njega se primenjuje pravo merodavno za sadrzinu pravnog posla(ugovora). Nas ZMPP na zastarelost primenjuje pravo merodavno za sadrzinu pravnog odnosa i ovako odredjeno merodavno pravo davace da odg na sva pitanja vezana za zastarelost(pocetak,trajanje,prekid dejstva)

80.Pitanjecepanja ugovora

Predstavlja primenu vise prava na isti ugovor. Do ovoga moze doci na 2 nacina: a)ako zakon postavi razlicite tacke vezivanja za razlicita pitanja(npr. Zaformu ugovora jednu a za prava i obaveze drugu) i b) na primenu vise prava mogu da uticu i stranke.

Cepanje statuta(zakona merodavnog za ugovore) javlja se u 2 vida: 1) veliko cepanje kada se razna prava primenjuju na pojedine faze ugovora-od rodjenja do smrti. I 2)malo cepanje kada se jedno pravo vezuje za prava i obaveze jednog, a drugo drugog saugovaraca

Prigovor protiv cepanja statuta je taj sto ugovor zapravo predstavlja ekonomsko i pravno jedinstvo i ako se na njega primeni vise prava ono se narusava. Kontraprigovor je da ako ravnoteza ugovora postoji samo ako se na njega primenjuje jedno pravo, onda je ta ravnoteza odavno narusena jer se procesno pravo cesto razlikuje od materijalnog. U nasem ZMPP postoji jedno cepanje jer se predvidjaju razlicite tacke ugovora za formu odnosno sadrzinu ugovora. ZMPP ne postavlja nikakvo pravilo koje bi onemogucavalo ili ogranicavalo cepanje ugovora.

81. Becka konvencija o medjunarodnoj prodaji robe

82. Odredjivanje merodavnog prava za posebne ugovore

83. Nadnacionalni izvori medjunarodnog ugovornog prava

84. Odredjivanje merodavnog prava za menicnu(cekovnu) sposobnost

Nas zakon o menici preuzeo je norme iz zenevske konvencije koje se odnose na menicu. Te norme se grupisu oko 3 pitanja: menicne sposobnosti, forme menicnih obaveza i prava i obaveze kod menice.

Menicna sposobnost se odredjuje prema lex nationalis, dakle prema pravu drzave ciji je drzavljanin lice u pitanju. Ovo pravilo ima 2 dopune: ranvoa i teoriju najvece vrednosti menicne obaveze.

Jos pre donosenja ZMPP nase pravo je predvidjalo primenu RANVOA. Primenjujuci zakon drzavljanstva menicnog obveznika nase pravo treba da primeni kolizione norme tog prava i tacku vezivanja koju to pravo prihvata.

Teorija najvece vrednosti menicne obaveze-ako menicni duznik nije sposoban prema svom lex nationalis, odnosno prema pravu na koje lex nationalis upucuje,treba konsolidovati pravo drzave u kojoj je menicna obaveza preuzeta,cime se omogucava da menicna obaveza ostane na snazi(lex loci actus).

85. Odredjivanje merodavnog prava za formu menicnih(cekovnih) obaveza i radnji

Osnovno koliziono pravilo za formu menicnih obaveza i radnji za odrzavanje menicnih prava je locus regit actum(oblici menicnih radnji ce se ceniti prema pravu drzave u kojoj su preuzete). Ako domaci pravni subjekt preuzme obavezu tako sto je da u formi izjave koja se zove promissory note(koja postoji u anglosaksonskom pravu), on se tako obavezuje kao da je dao menicnu izjavu prema nasem Zakonu o menici.

Ako je rec o obliku protesta, notifikacije i drugih radnji za vrsenje ili odrzavanje menicnih prava ovo koliziono pravilo ostaje bez dopuna ali ako je u pitanju oblik primanja menicnih obaveza predvidjene su dve dopune. 1. Kao dopunska tacka vezivanja moze se uzeti zakon zajednickog (naseg) drzavljanstva(ako nasi drzavljani prime obavezu u inostranstvu,a prema stranom pravu nisu a prema nasem jesu ispunjeni uslovi u pogledu forme) i 2. Ako izdavanje menice nije punovazno prema locus regit actum, ono nece onemoguciti punovaznost docnije obaveze ako prema pravu drzave gde je preuzeta docnija obaveza vaze i docnija i ranija.

86. Odredjivanje merodavnog prava za prava i obaveze kod menice(ceka)

U pogledu prava i obaveza javljaju se dve tacke vezivanja:zakon mesta preuzimanja menicne obaveze i zakon mesta gde je menica plativa.

Prema pravu drzave u kojoj je menica plativa(lex loci solutionis) odredjuju se prava i obaveze glavnih menicnih duznika(akceptanta i izdavaoca sopstvene menice) a prema pravu drzave u kojoj je preuzeta menicna obaveza odredjuju se prava i obaveze svih ostalih menicnih duznika.

87. Odredjivanje merodavnog prava za vanugovornu odgovonost

88. Odredjivanje merodavnog prava za gradjanskopravne delikte

Osnovno specificno resenje je princip lex loci delicti commisi(primenjuje se pravo drzave u kojoj je izvrsen delikt. Ovaj princip se javlja kao tacka vezivanja od 14. Veka i i danas je vladajuci. Kao dopunski princip javlja se lex fori(koji se odnosi samo na pitanje protivpravnosti radnje).

Javljaju se brojne poteskoce u primeni ovog nacela, npr kad posledica delikta ne nastupi u drzavi u kojoj je izvrsena i radnja(deliktnu radnju vrsi proizvodjac,a posledice nastupaju u drugoj drzavi) ili npr kada se delikt desi nanicijij zemlji-na brodu na otvorenom moru ili vazduhoplovu.

Kod nas osnovna koliziona resenja nalaze se u ZMPP,a znacajne su i Haska konvencija o zakonu koji se primenjuje na saobracajne nezgode iz 1971., i Zakonu o pomorskoj i unutrasnjoj plovidbi iz 1988. Sto se naseg ZMPP tice osnovno resenje je lex loci delicti commissi. Za slucaj dislokacije delikta opredelio se za teoriju zrtve i primenjuje se ono pravo koje je povoljnije za ostecenog(zrtvu). Odstupanja od ovog pravila dolazi i kada se dogadjaj iz kog proizilazi stetna posledica odigra na brodu na otvorenom moru ili vazduhoplovu-tada je merodavno pravo drzave kojoj propada brod/vazduhoplov. Kada do stete dodje usled sudara brodova u unutrasnjim vodama primenjuje se pravo mesta delikta, a izuzeci su ako su brodovi iste drzavne pripadnosti ili su prava drzava kojima pripadaju ista.

89. Haska konvencija o merodavnom pravu za drumske saobracajne nezgode

90. Prava stranaca da stupaju u privatnopravne odnose u nasoj zemlji i pravni polozaj stranaca u Srbiji

Svaka drzava je slobodna pri koncipiranju svojih normi o pravima stranaca, osim sto su vezani medjunarodnim, civilizacijskim minimumom standarda uspostavljneim Opstom deklaracijom o pravima coveka, Konvencijom o ljudskim pravima itd. Pojam stranca se moze odrediti negativno(kao fizicko lice koje nema domace drzavljanstvo) i pozitivno(koje ima drzavljanstvo neke druge drzave ili je apatrid).

Sto se tice prava stranaca imamo vise klasifikacija: po prirodi prava(privatna-brak,nasledstvo i javna-glasacko,ekstradicija), zavisno da li u konstituisanju prava ucestvuje drzavni organ(brak,nasledstvo) ili ne(sticanje svojine na pokretnim stvarima) i prema dostupnosti prava(opsta-gde su izjednaceni sa domacim drzavljanima, relativno rezervisana-prava su im dostupna uz dodatne uslovi domacim nisu potrebni, i apsolutno rezervisana-nedostupna za njih kao obavljane npr sudijske funkcije).

Stranci u Srbiji, u skladu sa medjunarodnim ugovorima, imaju sva prava zajemcena Ustavom i zakonom,osim ona koja su po Ustavu i zakonu predvidjena samo za drzavljane republike Srbije.

91. Pravo stranaca na brak

Pravo na brak se tretira kao osnovno ljudsko pravo. U ogromnoj vecini drzava pravo na braj je osnovno pravo, dostupno strancima pod jednakim uslovima kao domacim drzavljanima. Izvesna odstupanja su postojala u nekim zakonodavstvima posle WW2, u pogledu sklapanja braka stranca sa domacim drzavljaninom. I danas se opravdava kada je slucaj da se brak sklapa zbog sticanja drzavljanstva.

Regulisano je brojnim medjunarodnim dokumentima: Opstom deklaracijom o pravima coveka UN, Medjunarodnim paktom o gradjanskim i politickim pravima, Evropskom konvencijom o zastiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, brojnom konvencijama itd.

Postoje problemi kada domace pozitivno pravo ne poznaje neke smetnje i otezava sklapanje braka strancu u domacoj drzavi,medjutim to je problematika sukoba zakona. Danas je pravo stranaca na zakljucenje braka u Srbiji opste pravo i proizilazi iz Ustava i ratifikovanih medjunarodnih ugovora.

92. Pravo stranca da bude usvojenik ili usvojitelj

Ovo pravo regulisano je porodicnim zakonom iz 2005. Osim ovog izvora imamo i posredne izvore: Konvenciju o pravima deteta UN iz 1989. I Zakon o drzavljanstvu Republike Srbije iz 2004. Postoje 3 situacije u kojima se postavlja pitanje prava stranaca da budu usvojenici ili usvojitelji:

1) Kada stranac zeli da pred domacim organom usvoji dete koje ima strano drzavljanstvo-Srbija nema izrazen interes i priznaje se kao opste pravo;

2) kada usvojitelj,domaci drzavljanin hoce da usvoji stranca pred domacim sudom-ako dete moze da bude usvojeno u Srbiji i sud ima uslova da prihvati nadleznost,smatra se opstim pravom;

3) kada stranac zeli da usvoji dete,domaceg drzavljanina-najcesci i najosetljiviji slucajevi. Da bi se ostvario najbolji interes deteta smatra se prioritetnim da se zbrine u drzavi porekla, pa se usvojenje dozvoljava ako nema potencijalni usvojilaca,drzavljana Srbije. Postoje 2 uslova za usvojenje: da se ne mogu naci domaci usvojitelji u roku od godinu dana od upisa u Jedinstveni licni registar usvojenja i da se ministar zaduzen za porodicnu zastitu slozi sa usvojenjem.

93. Pravo stranca da bude staralac ili sticenik

Ovo pravilo nije regulisano domacim propisima osim u Ugovoru o uzajamnom pravnom saobracaju sa Madjarskom iz 1968. Godine. Kada se postavlja pitanje da li stranac moze da bude staralac ili sticenik drugom stranom licu nema poteskoca i smatra se opstim pravom. Pravo stranca da bude sticenik domaceg drzavljanina se isto smatra opstim pravom, dok je pitanje prava stranca da bude staraoc domacem drzavljaninu znatno slozenije. Smatra se da treba da se postavi dopunski uslov da je stranac imao domicil u nasoj zemlji. Slicno je resenje i u ugovoru sa Madjarskom pa se smatra da bi trebalo da se prihvati takvo ili slicno resenje u nasem pravu.

94. Prava stranaca da nasledjuju u Srbiji

Pravo fizickog lica da slobodno raspolaze svojom imovinom za slucaj smrti predstavlja opste pravilo medjunarodnog prava. Pod naslednim pravima stranaca podrazumeva se pravo slobodnog raspolaganja sopstvenom imovinom za slucaj smrti i pravo stranca da bude naslednik. Prema zakonu o nasledjivanju iz 1995. Strani drzavljani imaju ista nasledna prava kao domaci pod uslovom reciprociteta osim ako nije drugacije odredjeno medjunarodnim ugovorom, dakle stranci mogu da nasledjuju u Srbiji pod uslovom da domaci drzavljani mogu da nasledjuju u strancevoj zemlji. Reciprocitet moze biti diplomatski(na bazi medjunarodnog ugovora) ili fakticki(na bazi faktickog priznanja prava na nasledjivanje). U svojstvu naslednika se moze javiti i strano pravno lice. Prava stranaca su dakle relativno rezervisana prava u Srbiji(uslov je reciprocitet), osim izuzetka u slucaju apatrida(tad je opste pravo).

95. Prava stranaca da stupaju u stvarnopravne odnose

96. Prava stranaca da sticu obligaciona prava

Ovo pravo se uglavnom priznaje kao opste pravo. Prema tome stranac moze da zasnuje ugovorni odnos, da stice trazbena prava kao kupac, prodavac,spediter,prevoznik itd., moze da stice prava i na osnovu prouzrokovanja stete,ima pravo na restituciju Uziva punu zastitu isto kao i domaci drzavljanin, a javljaju se izuzeci koji se utvrdjuju zakonom(npr sklapanje ugovora ciju su predmet nekretnine). Ima pravo na restituciju,moze da postavlja zahteve iz neosnovanog obogacenja kao i po osnovu prouzrokovanja stete. Postoje i izuzeci,najcesce se odnose na sklapanje poslova ciji su predmet nekretnine. Nekad drzava moze da da strancima i veca prava od onih koje imaju domaci drzavljani, kad zeli da podstakne priliv stranih investicija.

97. Prava stranaca da zasnivaju radni odnos

Pravo na rada spada u red osnovnih prava i sloboda coveka koje se priznaje medjunarodnim pravom. Odredbama Zakona o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim drzavljanima predvidjeno je da stranac u nasoj zemlji moze zasnovati radni odnos pod sledecim uslovima:

1. Stranac ima obavezu da pribavi odobrenje za stalno nastanjenje ili odobrenje za privremeni boravak u Srbiji(odobrenje za nastanjenje moze dobiti stranac koji ima nase poreklo ili su clanovi domacinstva nasi drzavljani),

2. Stranac treba da dobije odobrenje za zasnivanje radnog odnosa(dozvolu za rad) od strane nadleznog organa,tj sluzbe za zaposljavanje,

3. Da je rec o radnom mestu koje nije rezervisano iskljucivo za domace drzavljane.

U pogledu ostalih uslova izjednacen je sa domacim drzavljaninom. Moze posedovati radnu knjizicu, radni odnos se zasniva zakljucivanjem ugovora o radu. Prilikom zasnivanja radnog odnosa mora da pismenom izjavom prihvati nadleznost nasih sudova za resavanje sporova sa poslodavcem.

98. Pravo stranih ulagaca

Ekonomski razvijene drzave polaze od polozaja stranih ulagaca istovetnih sa domacim privrednim subjektima????????????????????

99. Pravo stranaca da osnivaju predstavnistva i ogranke u Srbiji

Strana lica mogu osnivati prestavnistva i ogranke u Srbiji. Oni su izdvojeni, pravno zavisni delovi stranog pravnog lica, bez sopstvenog pravnog subjektiviteta. Dostupost prava stranih lica da otvaraju predstavnistva I ogranke u nasoj zemlji regulisana je Zakonom o privrednim drustvima i Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju.Predstavnistvo stranog lica nema svojstvo pravnog lica I ne moze zakljucivati ugovore u spoljnotrgovinskom poslovanju, moze samo obavljati poslove po nalogu osnivaca(najcesce se bave istrazivanjem trzista, vrsenjem pripremnih radnji za zakljucenje ugovora, uspostavljanjem poslovnje saradnje). Imaju obavezu registracije pri Agenciji za privredne registre.

100. Pravo stranaca na industrijsku svojinu

Oblici prava industrijske svojine obuhvataju pravo na patent, pravo na model uzorak, na robin I usluzni zig, na oznaku porekla robe I pravo na tenicko unapredjenje. Predmet zastite kod patenta je pronalazak, kod modela-trodimenzionalni dizajn, kod ziga znak za obelezavanje robe. U pogledu dostupnosti prava industrijske svojine razlikuje se rezim zastite na nacionalnom I medjunarodnom nivou.

U Srbiji stranci imaju pravo na sticanje I zastitu industrijske svojine pod uslovom uzajamnosti, dakle moci ce da ostvaruje to pravo isto kao I domaci drzavljanin ako se u njegovoj zemlji nasi drzavljani izjednacavaju sa domacim(za apatride prema zemlji u kojoj imaju redovno boraviste). Strana lica ostvaruju zastitu industrijske svojine pod materijalnim I formalnim uslovima. Potrebno je da podnese prijavu za zastitu prava industrijske svojine Zavodu za patente I od tog momenta pocinje period zastite.

Pariskom konvencijom o zastiti industrijske svojine ustanovljen je system zastite za drzavljane zamalja clanica konvencije. Lice koje zeli da ostvari zastitu prava mora da podnese prijavu nadleznom drzavnom organu nakon cega se pokrece nacionalni postupak zastite isti kao za domaca lica. Uz Parisku konvenciju usvojen je I Madridski aranzman o zigu koji predvidja da lice podnosi nacionalnoj administraciji prijavu a nacionalni biro dostavlja prijavu Medjunarodnom birou za zastitu industrijske svojine u Zenevi koji odmah registruje zig i on je,ukoliko nema primedbi, automatski zasticen na 20 godina.

101. Autorska prava stranaca

Ova materija je regulisana Zakonom o autorskim I srodnim pravima. Zastitu autorskih prava pored domacih lica uzivaju I strana, pod odredjenim uskovima. Autorsko delo stranog autora zasticeno je u nasoj zemlji ukoliko je autor lice koje ima autorska prava na osnovu medjunarodnog sporazuma koji je nasa zemlja ratifikovala I ako postoji uzajamnost izmedju nase I zemlje autora. Za ovu materiju je bitna Bernska konvencija o zastiti knjizevnih I umetnickih dela koju je prihvatio veliki broj zemlja. Rok zastite autora utvrdjen je konvencijom I iznosi vreme trajanja zivota I 50 godina posle smrti. UNESCO je doneo Univerzalnu konvenciju o autorskom pravu koja je ratifikovana I kod nas. Po njoj, zasticeni autori su lica drzavljani drzava clanica I lica koja su prvi put objavila svoje delo u drzavi clanici. KOnvencijom su izjednaceni domaci I strain autori I njihovi prvi sledbenici. Zastita se odnosi za vreme trajanja zivota I 25 godina posle smrti.

102. Medjunarodna nadleznost

Medjunarodna sudska nadleznost predstavlja pravo I duznost pravosudnih I drugih organa jedne drzave da postupaju I odlucuju o stvarima privatnopravnog karaktera sa elementom inostranosti. Da li je neko pravosudje nadlezno I ako jeste o pravosudju koje zemlje se radi su pitanja ciji odgovori cesto mogu da odrede ishod spora sa elementom inostranosti.???????

103. Direktna I indirektna nadleznost

Prema procesnom momentu u kom se ocenjuju nadleznosti I svrsi ocene nadleznosti razlikujemo direktnu I indirektnu nadleznost. Direktna se primenjuje u momentu zasnivanja nadleznosti za odlucivanje I resave se da li je pravosudje nadlezno I ima li pravo I duznost da postupa u nekoj stvari. Pravila o ondirektnoj nadleznosti se primenjuju nakon donosenja pravnosnazne odluke,kada se postavlja pitanje dejstva te odluke u stranoj drzavi. Tada se postavlja pitanje da li je strain sud koji je doneo tu odluku bio nadlezan.

104. Iskljuciva i konkurentna medjunarodna nadleznost

Iskljuciva iskljucuje nadleznost sudova drugih drzava i podrazumeva mogucnost pokretanja sudskog postupka samo pred domacim sudom. Ovo se zasniva na domacim imperativnim normama i odluke koje se donose mimo odredbi o iskljucivoj nadleznosti nece imati pravno dejstvo. Drzave ovde odstupaju od principa medjudrzavne saradnje i kordinacije a u praksi vode racuna na bazi reciprociteta.

ZMPP u Srbiji predvidja iskljucivu nadleznost srpskih sudova za: 1. Stvarno pravne sporove na nepokretnostima ako se one nalaze na nasoj teritoriji, 2. U bracnim sporovima, ako je tuzeni nas drzavljanin 3. Kod utvrdjivanja ocinstva ako je dete nas drzavljanin, 4. Kod proglasenja nestalog naseg drzavljanina za umrnlog 5. U sporovima o cuvanju I vaspitanju deteta ako su tuzeni I dete nasi drzavljani, 6. U postupku davanja dozvole maloletniku da sklopi brak ako su oba verenika nasi drzavljani. Iskljucivo su nadlezni domaci organi(ne sudski) u postupcima za usvojenje lica koje je drzavljanin Srbije ili u vezi sa starateljstvom nad srpskim drzavljaninom.

Konkurentna medjunarodna nadleznost podrazumeva da domace pravosudje moze biti nadlezno u sporovima sa stranim obelezjem ali se ne iskljucuje nadleznost stranog pravosudja ni mogucnost priznanja strane sudske odluke. Ona ovlascuje tuzioca da moze da se se obrati I domacim I stranim sudovima zavisno cija mu pravila vise odgovoraju. Ova nadleznost se naziva I elektivna, alternativna I fakultativna.

109. Cautio indicatum solvi I besplatna sudska pomoc

Cautio indicatum solvi ili aktorska kaucija je procesna ustanova koja obavezuje stranca koji se u sporu javlja kao tuzilac da polozi odredjeni iznos kao kauciju za obezbedjenje parnicnih troskova tuzenika. Ovde se stranac stavlja u nepovoljniji procesnopravni polozaj od domaceg drzavljanina. Svrha ustanove je da obezbedi namirenje sudskih troskova I zastiti tuzenog od zlonamernog pokretanja postupka. Obaveza stranca za placanje autorske kaucije je uslovljena pretpostavkama: da je tuzilac strano fizicno ili pravno lice, da je tuzeni podneo zahtev za polaganje autorske kaucije I da to bude podneto na pripremnom rocistu ili na prvom rocistu za glavnu raspravu. Kada ima vise tuzioca, dovoljno je da samo jedan polozi aktorsku kauciju. Sud o zahtevu za kauciju odlucuje resenjem, polaze se u depozit suda, u novcu ili drugim vrednostima. Stranci mogu biti oslobodjeni ako im je priznato pravo azila ili po uslovom reciprociteta sa njegovom drzavom.

Pravo na besplatnu sudsku pomoc imaju i domaci i strani drzavljani. Ovo je uredjeno ZMPPom i pravo na oslobodjenje placanja sudskih troskova imaju lica u losem imovinskom stanju(siromasko pravo). Ono se priznaje strancima sa prebivalistem u Srbiji, a ako ga nemaju onda mogu traziti besplatnu pravnu pomoc ukoliko ima reciprociteta sa njegovom drzavom. Imovno stanje stranci dokazuju uverenjem stranog nadleznog organa ili preko diplomatsko konzularnog predstavnistva.

111. Medjunarodna pravna pomoc

Gradjanski sudski postupak sa elementom inostranosti podleze pravilima domaceg prava, kao lex fori. Izuzetno, sudovi mogu odstupiti od lex fori i primeniti strano pravo kod medjunarodne pravne pomoci.

Medjunarodna pravna pomoc predstavlja saradnju drzava u medjunarodnom pravnom saobracaju. Sastoji se od obavaljanja razlicitih radnji od strane pravosudnih organa zamoljene drzave(dostavljanja sudskih akata licima u inostranstvu, saslusanje svedoka/vestaka,pruzanje informacija o strankama). Domaci nadlezni organ pruza pomoc kad je to predvidjeno medjunarodnim ugovorom ili postoji fakticki reciprocitet. Ovo materija je u regulisana u Zakonu o panicnom postupku, kao i u konvencijama(Haske o: gradjanskom i sudskom postupku, o olaksanju medjunarodnog pristupa sudovima, o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava)

Dostavljanje je od sustinskog znacaja za sudski postupak. Najcesce se dostavljaju pozivi, podnesci stranaka, odluke sudija. Vrsi se diplomatskim putem,preko diplomatsko konzularnih predstavnistava. U slucaju da domaci drzavljanin odbije prijem pismena, dostava se vrsi uz posredovanje stranih organa. To se radi tako sto se zamolnica salje u diplomatsko konzularno predstavnistvo, a ono posredstvom ministarstva inostranih poslova urucuje preko suda. Zamolnica mora da bude sastavljena na jeziku zamoljene drzave, formalno pravni nedostaci mogu da dovedu do odbijanja pravne pomoci. Domaci sud ne postupa po zamolnici ako nije utvrdjena njena uatenticnost ili ako bi postupanje po zamolnici bilo suprotno suverenitetu i pravnoj sigurnosti.

112. Legalizacija stranih javnih isprava

Gotovo u svakom gradjansko sudskom postupku sa elementom inostranosti treba pribaviti strane javne isprave za dokazivanje nekih cinjenica. Javne isprave su isprave koje je izdao drzavni organ i ispunjavaju zahteve u pogledu forme tj sadrze autentican pecat i potpis i njome se dokazuje istinitost onoga sto se u njoj utvrdjuje. Strana javna isprava ima istu snagu kao i domaca, ukoliko je propisno overena(legalizacija) i u skladu sa reciprocitetom izmedju drzava.

Legalizacija moze biti unutrasnja i medjunarodna. Unutrasnja se vrsi od strane drzave u kojoj je izdata isprava, a medjunarodna predstavlja postupak diplomatsko konzularnih predstavnistva drzave u kojoj treba ispravu upotrebiti. Legalizacija se vrsi na zakonom propisan nacin. U nasoj zemlji podrazumeva overu od strane osnovnog suda nakon cega mora proci overu drzavnog organa uprave za poslove pravosudja a zatim overu potpisa I pecata od strane Ministarstva inostranih poslova.

Za medjunarodni pravni saobracaj od posebnog znacaja je Haska konvencija o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava. Ova konvencija podrazumeva proveru autenticnosti potpisa, pecata I svojstva organa. Konvencijom se pod javnim ispravama podrazumevaju sudske odluke, administrativne isprave, sluzbene izjave.

117. Pitanje imuniteta

Pojava ustanove imuniteta vezuje se za medjunarodna obicajna pravila. Princip da jednak jednakom ne moze vrsiti pravdu potice jos iz rimskog prava I podrazumeva da strana drzava ne podleze jurisdikciji sudskih organa drzave pred kojom se void postupak.

Nas Zakon o parnicnom postupku sadrzi opstu odredbu za sudjenje strancima koji uzivaju pravo imuniteta, stranim drzavama I medjunarodnim organizacijama. Takodje bitne su Becke konvencije o diplomatskim I konzularnim odnosima. U drzavi prijema diplomatskim i konzularnim predstavnicima se priznaje sudski imunitet. Oni moraju postovati zakone drzave prijema ali ne podlezu njenoj jurisdikciji. Diplomatski predstavnici uzivaju diplomatski imunitet, kao predstavnici drzave u svim poslovima, i kada su istupali u svoje ime i za svoj racun. Mogu se odreci imuniteta tuzbom ili drugom izjavom u sudskom postupku i ne mogu se pozivati na imunitet ako sami pokrecu postupak. Konzularni predstavnici imaju konzularni imunitet i uzivaju ga u sferi obavljanja konzularnih funkcija. Imunitet medjunarodnih organizacija i njihovih predstavnika regulisan je medjunarodnim konvencijama.

118. Pojam i vrste medjunarodnih trgovinskih arbitraza

Arbitraze su nedrzavne institucija za resavanje sporova. Fleksibilnije su uodnosu na redovne sudove, arbitri su neutralni, sporovi se resavaju brze,sigurnije i uz manje troskove. Arbitraza je nezavisna od bilo koje drzave i bilo kog pravnog sistema, pokretanje arbitraznog sprecava pokretanje sudskog postupka, predstavlja miroljubivo sudjenje. Izvori arbitraznog prava su zakoni i medjunarodni ugovori, obicaji, arbitrazna i sudska praksa i pravna doktrina. Najznacajnije konvencije sto se medjunarodnih ugovora tice su Zenevska o izvrsenju stranih arbitraznih odluka, Zenevski protokol o arbitraznim klauzulama i Njujorska o priznanju i izvrsenju arbitraznih odluka.

Trgovinske arbitraze se dele na stalne (institucionalne) i ad hoc (povremene). Institucionalne predstavljaju stalne institucije koje imaju sediste, zaposlene osoblje, listu arbitara i statut. Ad hoc su posebna tela koja formiraju same stranke radi resavanja spora i nakon donosenja odluke prestaju da postoje. Institucionalne arbitraze mogu biti zatvorenog i otvorenog tipa. Kod arbitraza zatvorenog tipa obavezno je da je bar jedna stranka clanica asocijacije pri kojoj je arbitraza osnovana(npr. Arbitraza londonskog udruzenja trgovaca zitom). Otvorene arbitraze su znacajnije i kod njih se ne postavlja takav uslov (Arbitraza medjunarodne trgovinske komore u Parizu). Jos razlikujemo i nacionalne i medjunarodne arbitraze zavisno da li resavaju trgovinske sporove u okvirima jedne drzave ili sporove medju drzavama.

121. Postupak pred medjunarodnim trgovinskim arbitrazama

Pravila arbitraznog postupka odredjuju stranke, one imaju autonomiju volje i ogranicene su samo imperativnim normama. Ukoliko se ne sporazumeju oko pravila postupka to pravo i duznost ce preuzeti arbitri koji ce voditi postupak na nacin koji smatraju celishodnim. Kada stranke povere spor na resavanje arbitrazi duzne su da se pridrzavaju pravilnika. Kod ad hoc arbitraze dolazi do izrazaja puna autonomija volje stranaka.

Arbitrazni postupak se pokrece podnosenjem zahteva za arbitrazu a pocinje da tece dana kad stalna arbitraza primi tuzbu. Postupak moze biti usmen i pismen, nezavisan je i odvija se bez prisustva javnosti. Jedno od najznacajnijih nacela arbitraze je nacelo saslusanja svedoka. Sud je duzan da omoguci strankama da iznesu stavove i dokaze, kao i da blagovremeno obavestava stranke o aktivnostima koje namerava da preduzme. cArbitar treba da postupa kao sudija, da razmatra dokaze radi donosenja pravicne odluke. Moze da ukljuci u proces i trece lice (svedoka ili vestaka). Vestaci imaju znacajnu ulogu u dokaznom postupku i sud ih angazuje radi davanja nalaza i misljenja. Oni posao moraju da obavljaju profesionalno i da strucnim znanjem utvrde cinjenice a njihov nalaz se smatra javnom ispravom. Stranke moraj da pruze sve potrebne informacije vestacima a u toku rasprave mogu im postavljati pitanja.

124. Utvrdjivanje arbitrazne odluke

Odluka koja se donosi posle arbitraznog postupka ima snagu pravosnazne presude. Posle donosenja mogu se uociti nedostacu u odnosu na arbitrazni sporazum, formiranje arbitraznog suda ili sprovodjenje postupka. Stranka moze da odluci da se ne povinuje odluci ukoliko smatra da nije pravnovaljana i ima pravo da se obrati sudu. U zemlji u kojoj je doneta odluka stranke mogu traziti njen ponistaj pomocu pravnih lekova dok se u drugim zemljama kontrola odluke sprovodi u postupku priznanja i izvrsenja. Pravna sredstva za pobijanje arbitrazne odluke imaju karakter vanrednih pravnih lekova.

Nas zakon o arbitrazi predvidja da su arbitrazne odluke u Srbiji istovetne odlukama redovnog suda, a one donete u inostranstvu sticu pravnu snagu tek u postupku priznanja i izvrsenja(pitanje porekla arbitrazne odluke se donosi prema teritorijalnom kriterijumu). Takodje, ZOA prihvata da arbitrazni sud moze da ispravi, tumaci i donese dopunsku odluku na zahtev stranaka.

Svojstvo pravnog sredstva protiv arbitrazne odluke poseduje i zalba drugostepenoj arbitrazi ili drzavnom sudu. Nezadovoljna stranka po zalbi moze zahtevati izmenu arbitrazne odluke od strane arbitraze koja je odluku donela. Zalba kao pravjno sredstvo nije u skladu sa prirodom arbitraze. Protiv arbitrazne odluke stranke imaju pravo da pokrecu tuzbu, ali ona ne sprecava izvrsenje odluke.

125. Priznanje i izvrsenje stranih arbitraznih odluka

Priznanje i izvrsenje predstavlja poseban postupak od strane mesno nadleznog suda. Strana arbitrazna odluka tek nakon priznanja ima snagu domace pravosnazne odluke. Nas ZOA zahteva da duznik podnese dokaze nadleznom sudu o razlozima za odbijanje priznanja i izvrsenja strane odluke. Uslovi da bi sud dozvolio priznanje i izvrsenje: da je arbitraza bila nadlezna, da nije povredjeno pravo na odbranu lica protiv koga je odluka doneta, da su arbitri odlucivali o pitanjim u granicama svojih ovlascenja, da nije povredjena neka odredba arbitraznog sporazuma i da je ta abitarazna odluka konacna(da nema visih organa). Po sluzbenoj duznosti sud mora da odbije priznanje i izvrsenje ako predmet spora nije podoban za resavanje arbitrazom ili ako je suprotan javnom poretku.

Postupak se zapocinje tako sto zainteresovana stranka podnosi zahtev za priznanje i izvrsenje strane arbitrazne odluke. On mora da sadrzi originalnu odluku, tj. overen prepis i original ugovora o arbitrazi (dokument o prihvatanju arbitraze). Dokumenti moraju biti sastavljeni na jeziku koji je u sluzbenoj upotrebi pred sudom. Teret dokazivanja pada na stranku koja se protivi odluci.

126. Ponistaj domace arbitrazne odluke

Za ponistaj mesno je nadlezan sud mesta arbitraze. Tuzilac mora podneti tuzbu za ponistaj u roku od 3 meseca od dana kad je primio odluku. Vecina pravnih sistema predvidja tuzbu za ponistaj kao jedino pravno sredstvo protiv arbitrazne odluke, regulisuci koji je nadlezan organ za ponistaj, vrstu zahteva, rokove i razloge ponistaja.