1

1. Meunarodno ekonomsko okruenje i spoljna trgovina Osnovni motiv svake zemlje u ekonomskom smislu je rast ivotnog standarda. Rast ivotnog standarda moe biti ostvaren na mnogo naina, ali uvek se dolazi do toga da je spoljna trgovina jedan od neophodnih faktora. Trgovina je neophodna za plasman vikova proizvodnje, ali i za nabavku inputa za sloenije proizvode. Pored uvoza inputa, jedna od neophodnih stavki onog to nazivamo ivotni standard je nabavka robe iroke potronje i luksuznijih dobara. Spoljna trgovina i njen znaaj su kroz istoriju razliito vrednovani. Bilo je perioda kada je liberalizacija bila apsolutni priroritet, ali i trenutaka kada se pribegavalo merama protekcionizma (obino u vreme krize). Iz ugla kapitalizma, 19. vek je bio doba liberalizacije, ali u 20. veku, sa razvojem kapitalistikog imperijalizma, javljaju se pritisci ka razvoju carinske zatite. Socijalizam je tradicionalno bio mnogo zatvoreniji za spoljnu trgovinu. Kao i bilo ta drugo, i trgovina je deo planskog usmeravanja. U sluaju socijalizma zasnovanog na globalnom planiranju, uticaj na spoljnu trgovinu je mnogo manji nego pri "centralnom administrativnom planiranju", gde je trgovina prilino detaljno kontrolisana. Danas je spoljna trgovina prihvaena ne samo kao jedan od faktora primarnog razvoja, ve kao primarni inilac ekonomskog progresa. Zato zemlje u razvoju svoje strategije razvoja najee zasnivaju na otvaranju trita. Veliki doprinos liberalizaciji danas predstavlja WTO. U 2008. i 2009. godini svetska trgovina je u padu. Tokom 2009. godine trgovine je opala za 10%, to je najvie od drugog svetskog rata. Od 2010. se belei ponovni rast.

2. Meunarodno okruenje krajem 20. i poetkom 21. veka Devedeste godine 20. veka karakterie dinamian rast trgovine, to je odlika celog posleratnog perioda. Pod pojmom dinamian rast svetske trgovine podrazumevamo da je stopa rasta svetskog izvoza vea od stope rasta svetske proizvodnje. Tokom devedestih je rast proizvodnje bio znaajno manji od rasta spoljne trgovine. Dominantnu ulogu u tom rastu trgovine imaju razvijene industrijske zemlje. Dominacija tih zemalja postoji jo od kraja drugog svetskog rata. Stope rasta su do 70ih bile stabilne i visoke, ali nakon naftnih okova dolazi do rasta inflacije i nezaposlenosti u svetu. Negativna kretanja na planu unutranje ravnotee zemalja su se manifestovale i kroz protekcionistike mere u spoljnoj trgovini. Krajem 80ih i tokom 90ih raste spoljna trgovina uz blage fluktuacije raste, ali unutranje stope rasta nije bila tako optimistina. Od 1992. do 2007. se svetska trgovina poveala etiri puta. U periodu 1990-2000. obim svetskog robnog izvoza rastao je po prosenoj godinjoj stopi od 6,5%, a proseno godinje rast BDP-a je iznosio 2,3%. 2000-2009. svetski robni izvoz je rastao po pros. god. stopi od 4,2%, a BDP po prosenoj god. stopi od 2,4%. 2009. Finansijska kriza i pad svetskog robnog izvoza za 12%, a BDP-a za 2,8%. Ve 2010. dolazi do oporavka svetske privrede. Posebno znaajno mesto u spoljnoj trgovini danas pripada Kini. Iako je EU skupa najvei izvoznik (ak i kad se oduzme meusobna trgovina), Kina je posmatrano po zemljama najvei izvoznik (od 2009. godine). Na putu je i da kroz koju godinu postane najvea ekonomska sila u Aziji. SAD i dalje dominiraju po pitanju uea u svetskom DP (osim ako se posmatra EU kao celina). Posebno znaajno mesto u ukupnom rastu trgovine ima intra-sektorska trgovina. Takoe, znaajnu ulogu ima izvoz komponenti i delova (zemlje u razvoju). Trgovina primarnim proizvodima je u opadanju. Ostale odlike meunarodnog okruenja: 1. Intezivnija integracija, 2. Stvaranje WTO, 3. Dominacija G7 i TNC.

2

3. Liberalizacija trgovine i STO Nivou zatite unutranjeg trita se kroz istoriju razliito pristupalo, ali se moe prihvatiti da je period nakon Drugog svetskog rata naelno usmeren ka liberalizaciji. U meunarodnoj zajednici, pod uticajem SAD, sazrelo je miljenje da bi meunarodnu trgovinu trebalo regulisati na multilateralnom nivou. Organizacija je trebalo da se zove "Internacionalna trgovinska organizacija - ITO". Rezultati pregovara su objedinjeni u okviru ugovora GATT, koji je trebalo da predstavlja samo prelazni sporazum do formiranja ITO. U Havani je potisana povelja i sve to je preostalo bilo je da se ugovor ratifikuje u zemljama potpisnicama. Kongres SAD nije prihvatio povelju, te je privremeni ugovor GATT nastavio da postoji narednih 50 godina do formiranja WTO. U okviru GATT je bilo osam rundi pregovora: 1-5) Pregovaralo se o smanjenju carina, 6) Kenedi runda - o carinama i antidampikim merama, 7) Tokijska runda - o necarinskoj zatiti, 8) Urugvajska - dogovoreno osnivanje WTO. Kao to se moe primetiti, jedna od najvanijih tema pregovora su carine. Carinska politika razvijenih zemalja je i dalje obeleena visokim carinskim stopama po pojedinim zemljama i carinskom eskalacijom. Pojam "carinskih vrhova" oznaava najvie carinske stope u carinskoj tarifi neke zemlje. Problem dolazi do izraaja ako se uzme u obzir da su carinski vrhovi kod razvijenih zemalja obino na one proizvode koji su glavni izvozni artikli ZUR: poljoprivredni proizvodi, hrana, obua, duvan... i u intervalu su od 350-900% za ove proizvode. Takoe, moe se primetiti problem "carinske eskalacije". Re je o pojavi gde se carinska stopa poveava sa porastom faze prerade proizvoda. Npr: metali, drvo, tekstil...

4. Regionalizacija svetske privrede Poslednjih pedesetak godina smatra se za period intezivne globalizacije. Ipak, zajedno sa globalizacijom na snagu stupa i jedan kontradiktoran proces - proces regionalizacije. Pod regionalizacijom (integracijom) smatramo neki vid povezivanja dve ili vie zemalja gde one pratktino favorizuju meusobnu trgovinu na raun trgovine sa ostalim zemljama. Regionalizacija prua mogunost savladavanja posledica uskog trita putem objedinjavanja resursa ili ukrupnjavanja trita. Postoje nekoliko nivoa integracije : 1) Sporazum o preferencijalnoj trgovini (smanjenje carinskih stopa izmeu drava potpisnica); 2) Zona slobodne trgovine (ukidanje carina u zoni, ali ostaju razliite carine u trgovini svake zemlje pojedinano sa zemljama van zone); ovde dolazi do problema reeksporta, 3) Carinska unija (ukidanje carina i zajednika carinska politika prema ostalim dravama); 4) Zajedniko trite (sve prethodno + slobodno kretanje radne snage i kapitala); 5) Ekonomska unija (sve prethodno + zajednika monetarna politika i jedinstvena valuta). (Problem reeksporta ukazuje na mogunost da spoljnotgovinski partneri zemalja inetegracije iskoriavaju nie kamatne stope u jednoj od zemalja, a zatim reeksportuju robu u zemlju sa viim. Neophodno je zadrati carinske formalnosti i uvesti pravila porekla) Posledice stupanja u integraciju preteno zavise od nivoa integracije. Svode se na: 1) Stvaranje trgovine (domaa proizvodnja zamenjuje se uvozom proizvoda sa niim trokovima iz zemlje l.) 2) Skretanje trgovine (uvoz sa niim trokovima iz zemlje l. se zamenjuje uvozom sa viim trokovima); 3) Promena svetskih cena, 4) Smanjenje budetskih prihoda.

3

5. Uticaj svetske trgovine na meuzavisnost izmeu drava Svetska trgovina predstavlja razmenu dobara, usluga i kapitala izmeu zemalja. Od Drugog svetskog rata, trgovina je u porastu. Skoro uvek je rast trgovine bio vei od rasta drutvenog proizvoda. Iako je svetska trgovina beleila pad tokom 2008. i 2009. godine, u 2010. se opet vraa na na uzlaznu liniju i procenjuje se da e rast biti preko 10%. Isprepletanost tokova izmeu zemalja utie na rast zavisnosti, te okolnosti i mere uinjeni u jednoj zemlji mogu imati velike posledice na ono to se deava u drugoj. Npr. ako SAD stimulie tranju, to e podstai uvoz, to e poveati izvoz mnogih zemalja. Te zemlje e onda imati vie sredstava, vie e troiti i kupovae od SAD. (ovo je povezano sa spoljnotrgovinskim multiplikatorom i inostranim reperkusijama). Primer moe da se nae i kod zemalja OPEC-a, koje promenom cene nafte mogu znaajno da utiu na proizvodnju drugih zemalja. Rast cene nafte moe da probudi inflaciju, to vodi: padu kupovne moi novca, poveanju nesigurnosti, padu standarda Na meuzavisnost utiu i multilateralne organizacije WTO, IMF, Svetska banka.

6. Znaaj spoljne trgovine za razvijene zemlje Kada se kae na razvijene zemlje, misli se na one zemlje koje imaju naprednu ekonomiju, visok nivo BDP po glavi stanovnika, visok indeks ljudskog razvoja. Pokazatelj vanosti spoljne trgovine za jednu zemlju je uee njenog uvoza i izvoza u BDP-u. Na osnovu datih podataka za razvijene zemlje, primeuje se najvei udeo izvoza i uvoza u DP ima Nemaka (oko 50%), a najmanji SAD i Japan (10-15%). Na osnovu analize vrednosti spoljnotrgovinskih koeficijenata zapaa se rastui znaaj spoljne trgovine i kod velikih zemalja, kao to je SAD. Ipak zbog svoje veliine i raznovrsnosti resursa, SAD su manje zavisne od trgovine od ostalih razvijenih zemalja. Zato je meunarodna trgovina mnogo vanija za ostale razvijene zemlje u poreenju sa SAD.

7. Znaaj spoljne trgovine za zemlje u razvoju Zemljama u razvoju nazivamo one zemlje koje imaju manje razvijenu industriju od razvijenih zemlja, imaju nii standard ivljenja, manji indeks ljudskog razvoja ipak, ne postoji tana granica. Danas zemlje u razvoju igraju izuzetno znaajnu ulogu u svetskim trgovinskim tokovima. Njihova uloga vie nije pasivna, ve aktivna. O tome svedoi Kina, koja je danas glavni svetski izvoznik i pretenduje da postane prva ekonomska sila u Aziji za par godina. Pored toga to su zemlje u razvoju sve znaajnije za svetsku trgovinu, i trgovina je sve znaajnija za zemlje u razvoju. U zadnjih 20 godina su neke od zemalja u razvoju svoje izvozne koeficijente poveale ak dva-tri puta (Argentina, Maarska, Rusija). Vano je pomenuti i problem prezaduenosti. Kriza likvidnosti je svojevremeno pogodila Argentinu, pa je dolo do ogromnog odliva kapitala (koji vodi depresijaciji valute). Prezaduenost ZUR ih je prisilila da poveaju izvoz kako bi osigurale sredstva za servisiranje spoljnih obaveza. Zato se nekad mora postaviti znak pitanja na razloge poveanja izvoza, tj. da li je rast spontan ili iznuen.

8. Zavisnost nacionalne ekonomije od spoljne trgovine Koriste se razliiti kvantitativni pokazatelji da bi se doneli zakljuci o tome koliko je jedna ekonomija zavisna od spoljne trgovine. 1) Koeficijent vanosti izvoza (dobija se tako to se procenat uea odreenog proizvoda u ukupnom izvozu

jedne zemlje podeli s procentom uea iste zemlje u ukupnom svetskom izvozu te zemlje),

4

2) Koeficijent vanosti uvoza (izraunava se na isti nain i pokazuje koliko je puta strana zemlja za domai uvoz vanija nego domaa zemlja za izvoz strane zemlje),

3) Spoljnotrgovinski koefcijent (kombinacija 1. i 2. naelno kree da se smanjuje posle odreenog nivoa privrednog razvoja jer DP raste bre od trgovine),

4) Koeficijent robne koncentracije, 5) Koeficijent geografske koncentracije. Koeficijent robne koncentracije se javlja u dve varijante : - udeo izvoza odreenog proizvoda u naem izvozu, - udeo izvoza odreenog proizvoda u ukupnom svetskom izvozu tog proizvoda. Slina raunica moe da se napravi i za koeficijent geografske koncentracije (u primeru iz knjige je dat odnos uea Nemake u naem izvozu i uea Jugoslavije u njihovom uvozu) (Kombinacijom ova dva koeficijenta robne koncentracije se dobija koeficijent vanosti, pa je u principu loe ako recimo zemlja ima veliko uee odreenog proizvoda u svom izvozu, a malo u svetskom). Da bi se izvodili konkretni zakljuci, potrebno je pored globalne analize navedenim koeficijentima izvriti i sektorsku analizu, ali i kvalitativnu analizu.

9. Unutranji faktori i poloaj zemlje u svetu veliina zemlje Unutranji faktori imaju veliki uticaj na poloaj zemlje u svetskoj privredi. Ako je manja veliina zemlje i ako je snabdevenost faktorima proizvodnje loija, to je zemlja vie upuena na spoljnu trgovinu. Takoe, poveanu zavisnost zemlje od spoljne trgovine registrujemo kada zemlja ima usko unutranje trite sa nedovoljno razvijenom prizvodnom strukturom. Raspoloivost faktorima je jedan od kljunih unutranjih inilaca. Umesto da se zemlja napree nastojei da razvije irok spektar privrednih aktivnosti, mnogo je efikasnije da se specijalizuje u proizvodnji gde ima komparativne prednosti na svetskom tritu. Faktori su : snabdevenost resursima, veliina trita, geografska lokacija, proizvodni potencijali, tehnoloka znanja, mogunost supstitucije... Logino je pretpostaviti da e velike zemlje pre raspolagati ovim faktorima nego male zemlje. Konkretne prednosti su :

1) vea elastinost prema uvoznim cenama jer moe da izvri supstituciju uvoznih proizvoda svojim proizvodima;

2) moe lake da povea izvoz jer ima veu proizvodnju i zalihe; 3) jai uticaj na cene, 4) veliko unutranje trite, 5) ekonomija obima, koja omoguava konkurisanje niim cenama na spoljnim tritima.

10. Raspoloivost faktora proizvodnje i specijalizacija Raspoloivost faktora proizvodnje je jedan od osnovnih inioca koji odreuje poloaj zemlje u meunarodnim odnosima. Skupa posmatrano, postoje tri grupe faktora :

1) Prirodni ( klima, minerali, reke...), 2) Steeni ( obrazovanje, tehnologija..), 3) Istorijski faktori.

Proporcija u kojoj se javljaju pomenuti faktori jedne privrede opredelie gde e doi do bre i dublje podele rada. Specijalizacija nije nepromenjiva kategorija i menja se sa tehnolokim progresom. Moe biti potpuna i delimina.

5

11. Faktorska intezivnost izvoza Svrha ovog pitanja je da pokae razliite nivoe proizvoda u zavisnosti od dodate vrednosti. Faktorska intezivnost je opredeljujua za dodatu vrednosti. Postoje sledee vrste:

1) Primarni proizvodi u njih je uloeno minimalno rada da bi im se formirala upotrebna vrednosti, 2) Radno i resursno intezivni proizvodi, 3) Industrijski proizvodi niske tehnoloke intezivnosti, 4) Industrijski proizvodi srednje tehnoloke intezivnosti, 5) Industrijski proizvodi visoke tehnoloke intezivnosti.

U 80tim godinama su dominirali proizvodi iz kategorije 1), ali danas su to proizvodi iz kategorije 4) i 5). Svaka zemlja ima tenju da svoju izvoznu strukturu unapredi ka viim fazama faktorske intezivnosti.

12. Strategija razvoja i spoljna trgovina Strategija razvoja zemlje utie na njen poloaj u svetskoj trgovini. Zemlje koje smatraju da njihov nivo razvoja nije na eljenom nivou, moraju da kreiraju strategiju razvoja.Strategija razvoja pretpostavlja definisanje mnogih determinanti i odnosa u drutvu. Potrebno je realno oceniti sadanje stanje u zemlji i svetu i budue stanje u zemlji i svetu. Jedan od vrlo vanih aspekata eljenog razvoja zemlje je pitanje : Da li eli da se otvori prema svetu ili da zasniva uvozno-supstitutivnu privredu? Praksa je do sad pokazala da je politika otvaranja pravi nain za razvoj zemlje. Razlozi zato zemlja treba da se otvara prema inostranstvu su :

1) Negativne posledice zatvaranja i zatite domaeg trita; 2) Visok rast tranje za industrijskim proizvodima u razvijenim zemljama.

Posebno dobre rezultate pri otvaranju privrede postigli su J.Koreja, Hong Kong, Tajvan i Singapur.

13. Znaaj spoljne trgovine sa AU za Kraljevinu Srbiju Osnovni istorijski podaci: Srbija je praktino nezavisna od 1860-ih, ali je formalnu nezavisnost stekla Berlinskim ugovorom iz 1878. godine. Srbija je prvo bila kneevina, a posle je postala kraljevina. Nakon osamostaljenja, pa sve do 1905. godine, Srbija je bila prvenstveno usmerena na rayvijanje trgovine sa Austro-Ugarskom. AU postaje glavni i gotovo apsolutni trgovinski partner Srbije i na strani izvoza i na strani uvoza. Dugi niz godina je raslo uee AU u naoj ukupnoj trgovini. Osnovni razlog za tako neto lei u austrougarskim politikim interesima koji su usmereni ka ovom prostoru. Takva podreena situacija Kraljevine Srbije je postojala sve do izbijanja carinskog rata 1916. godine. U posmatranom periodu koji obuhvata dvadesetak godina u proseku je neto preko 80% naeg izvoza bilo usmereno ka AU. Tokom godina, vrednosti su obino bili u intervalu 70-90%. U ukupnom uvozu je uee AU bilo neto manje, ali je i dalje u proseku iznosilo oko 60%. Pored velike koncentracije na jednu zemlju, ni naa proizvodna struktura nije bila dobra. Kao izrazito poljoprivredna zemlja, Srbija je izvozila poljoprivredne proizvode u AU, a iz nje izvozila potrebne industrijske proizvode. Sticanjem nezavisnosti, Srbija je mogla sama da sklapa ugovore sa drugim zemljama koji e ureivati trgovinska pitanja. Pre nego to je sklopljen nov ugovor sa AU, utvreno je da na snazi ostaje onaj sklopljen sa Turskom. Ugovor je bio u korist AU, i pretpostavljao je da oni mogu slobodno da utvrde veliinu carine na uvoz iz Srbije, dok Srbija nije smela da stavi carinu veu od 3% na uvoz austrougarskih proizvoda. to se tie novog ugovora, Austrougarska je imala u planu da i taj bude u njihovu korist. Od Srbije je zahtevala da joj odobri klauzulu najveeg povlaenja, dok ona ne bi uzvratila istom merom. Osnovni argument bila je ucena carinskim ratom, koju su par puta demonstrirali uvoenjem zabrane uvoza rogate stoke ili poveanjem carina na svinje.

6

Na kraju je i potpisan ugovor kakav je zahtevala Austrougarska. Iako on zaista jeste titio na izvoz na AU trite od drugih zemalja, treba imati u vidu da je to zapravo medvea usluga ugovor je odravao stanje u kome je nama najisplativije da izvozimo sirovine. Time se vri sputavanje Srbije da napreduje u ekonomskom smislu. Zajedno sa trgovinskim ugovorom, potpisana je i Veterinarska konvencija, koja AU daje za pravo da diskreciono zabrani uvoz stoke iz Srbije, pa makar postojala samo sumnja da je stoka zaraena. Nakon deset godina, po isteku postojeeg ugovora, Srbija i AU su sastavile novi ugovor. Ni taj novi nije omoguio Srbiji samostalan razvoj. I dalje je AU primenjivala sve mogue mere da zadri Srbiju da izvozi upravo sirovine. Pored toga, Srbiju su pretiskali i nagomilani dugovi, a sredstva nije bilo mogue pribaviti bez izvoza poljoprivrednih proizvoda u AU.

14. Carinski rat sa AU Austrougarska je imala politiko-vojne interese na teritoriji Srbije, tako da je to podrazumevalo visok stepen ekonomske kontrole. U ogromnom interesu im je bilo da Srbiji ostanu dominantan ekonomski partner, te je stoga kljuno bilo da joj onemogue izlazak na druga trita. Naravno, Srbija je imala drugaije ciljeve. Da bi uopte dobila priliku da se restruktuira, Srbija je morala da se oslobodi apsolutne austrougarske dominacije, tako da krenula u pregovore sa drugim zemljama. Konkretno, re je o pregovorima sa Bugarskom gde je za cilj bilo da se ukinu sve meusobne carine i dabine. Kada je AU saznala za ove pregovore, traila je od Srbije da odustane od potpisivanja ili da za njene proizvode osigura iste uslove. Iako je Srbija bila spremna za saradnju, monarhija je 1906. godine uvela zabranu uvoza i provoza stoke i itarica preko svoje teritorije. Tako je poeo carinski rat. Ovo samo svedoi o imperijalistikim motivima AU monarhije nad balkanskim teritorijama. Za Srbiju je ovo sada bila ne samo mogunost, ve i neophodnost da izvri preusmerenje izvoza na druge zemlje. Ovde se najvie misli na Francusku, Nemaku, Italiju. Ipak, treba imati u vidu da preusmeravanje trgovine i ulazak na nova trita nije lak posao, i da zahteva velika sredstva. Zbog toga, Srbija je opet ostala bez mogunosti da ostvari neki ozbiljniji razvojni plan. Zahvaljujui brzom preusmerenju, izvoz iz Srbije je u 1906. ostao na nivou iz 1905. godine, s tim da je uee AU u naem izvozu smanjeno za duplo (na 40%), a u uvozu na 50%. Godinu dana kasnije, izvoz u AU je smanjen na 20%.

15. Regionalno preusmeravanje izvoza Kraljevine Srbije Nakon to je Austrougarska otpoela carinski rat sa Srbijom, nije bilo mogunosti osim da probamo da izaemo na nova trita. Da e na tim tritima biti mesta svedoila je i injenica da je preko pola naeg izvoza na teritoriju AU zapravo izvoeno dalje. Na raspolaganju su nam stajali reni, pomorski, elezniki putevi. I zaista, u relativno kratkom vremenskom roku i uz izvesne ekonomske rtve uspeli smo da izvrimo regionalno preusmerenje. Pritom, izvoz u 1906. je ostao kao onaj iz 1905., dok je uee AU u izvozu Srbije smanjeno na 42%. Hranu smo izvozili u Nemaku, svinje u Englesku, Francusku i Belgiju, volove u Egipat, voe i pekmez i dalje u AU. U narednim godinama izvoz je rastao, a suficit je korien za vraanje dugova. Srbija je sastavila trgovinske ugovore sa mnogim zemljama. Uee Austrougarske u uvozu i izvozu opalo je na oko petinu. U periodu dok nije sklopljen novi trgovinski ugovor sa AU, Srbija je zakljuila trgovinske ugovore sa Nemakom, Rusijom, Francuskom, Italijom i Engleskom, a ozakonila je i ugovore sa Turskom i Crnom Gorom. Ovi ugovori su poveali robnu razmenu sa inostranstvom, kao i novi geogrfski razmetaj uvoza i izvoza Srbije.

7

16. Trgovinski ugovor Srbije i Amerike klauzula najpovlaenije nacije Iste godine kad je Srbija sa Austrougarskom potpisala prvi trgovinski ugovor, sastavljen je i jedan sa Amerikom, koji je sadrao klauzulu najpovlaenije nacije (1881). Klauzula najpovlaenije nacije znai da koje god ustupke jedna strana uini nekoj treoj sili, morae da ih odobri i drugoj strani. Potpisivanje ovog ugovora nije dovelo do ozbiljnijeg poveanja robne razmene Srbije s Amerikom. Trgovina je ostala na niskom nivou u narednim godinama. Na strani srpskog izvoza, Amerika se pojavljuje kao partner ranga trgovinskog znaaja Bugarske, tek 1908. godine, kada je 2.6% ukupnog izvoza Srbije realizovano na amerikom tritu. Ovo Uee je poraslo na 3.9% u 1910. godini. O malom znaaju meunarodnih ugovora svedoi isti ovakav ugovor koji je Amerika potpisala sa vajcarskom. Kada je u jednom trenutku vajcarska zatraila da joj odobri ustupke koje je odobrila Francuskoj, oni su odbili, a ugovor je bio raskinut. Ugovor sa Amerikom ostao je na snazi do uvoenja sankcija SR Jugoslaviji. Srbija i Crna Gora su u 2003. godini dobile od SAD mogunost normalne trgovine sa ovom zemljom, ali nam nije vraena klauzula najpovlaenije nacije.

17. Opte karakteristike spoljne trgovine KJ Period koji se prouava kao Kraljevina Jugoslavija zapravo obuhvata Kraljevinu SHS i Kraljevinu Jugoslaviju, ali se zbog jednostavnosti koristi samo jedan naziv. Re je o vremenskom intervalu izmeu kraja Prvog svetskog rata i poetka Drugog svetskog rata. Osnovne karakteristike perioda:

1. Razruena privreda, 2. Nizak nivo razvoja, 3. Loa proizvodna struktura, 4. Mali broj izvoznih proizvoda, 5. Nizak standard, 6. Male investicije, 7. Neekonomino troenje inostranih sredstava, 8. Potinjenost inostranim interesima...

Prvih nekoliko godina nakon prvog svetskog rata smatralo se da je loa ekonomska situacija i nizak izvoz po stanovniku privremena posledica rata, te da se moe oekivati spontano poboljanje stanja. Uskoro, izgovorima za nepreduzimljivost se pridruila i agrarna kriza, a posle nje i Velika ekonomska kriza. U narednim godinama, do poetka Drugog svetskog rata, i nije bilo vie mogunosti za ozbiljnije restruktuiranje. Nedostatak ekonomskog razvoja se delimino moe objasniti i izrabljivakim motivima stranog kapitala. Sa jedne strane, nama je taj kapital bio potreban, dok je sa druge taj inostrani kapital bio motivisan iskljuivo to brom i veom zaradom. KJ je sve do 1941. negovala koncept odravanja spoljnotrgovinske ravnotee. Prioritet se davao valutnoj stabilnosti, tako da se nisu preduzimale znaajnije mere aktivne razvojne politike, kako ne bi dolo do valutne nestabilnosti. Sama ekonomska politika tog perioda je bila loe postavljena. Mere intervencionizma koje su primenjivane kako bi se odrao suficit tekueg dela platnog bilansa nisu bile usmerene na nain da se popravi proizvodna struktura. Zbog toga, restruktuiranje je ostavljeno kasnijim generacijama.

18. Izvoz, uvoz i trgovinski bilans Kraljevine Jugoslavije Analiza spoljne trgovine kraljevine Jugoslavije se vri u nekoliko faza:

8

1. Od kraja Prvog svetskog rata do poetka agrarne krize prvo je bilo par godina sa deficitima, a onda dve sa suficitom. Treba imati u vidu da je suficit ostvarivan kroz depresijaciju dinara, deviznu kontrolu i carine. Zbirno, re je o znaajnom deficitu. Finansiranje se vrilo kroz uvoz stranog kapitala. Tu se misli na konkretno zaduivanje i na strane investicije. Zaduivanje se verovatno vrilo kod drugih vlada ili iz privatnih inostranih izvora. Sredstva dobijena na taj nain nisu produktivno koriena, ve su ila na potronju. To se donekle moe smatrati proputenom ansom da se uini industrijalizacija. Kasnije je nastao i dodatan pritisak zbog isplata kamata i dividendi na ova sredstva.

2. Period agrarne krize nije se znaajno odrazio na pokazatelje nae spoljne trgovine, to je malo kontradiktorno, s obzirom da su upravo to nai glavni izvozni proizvodi. Ipak, prihodi po osnovu izvoza glavnih izvoznih proizvoda su opali, zbog nepovoljnog kretanja cena na svetskom tritu. Zbirno posmatrano, izvoz i uvoz su se poveali, ali se deficit smanjio. Tadanje okolnosti nisu ukazivale na problem da se dugovi vrate.

3. Period Velike ekonomske krize odravani su mali suficiti za potrebe vraanja dugova. Izvoz se smanjivao, to je datira jo od agrarne krize. Logino, suficit se odravao smanjivanjem uvoza. Kao i kod ostalih zemalja, intervencionizam je bio aktuelan.

4. Od VEK do poetka Drugog svetskog rata iako su cene poele da se kreu u nau korist, nije bilo mogue ostvariti znaajniji razvoj bez priliva stranog kapitala, to u to vreme nije bilo lako. Najvei deo naih ostvarenih izvoznih prihoda je iao na vraanje duga. ak i da nije bilo Drugog svetskog rata, vrlo brzo bi se ostvarili limiti po pitanju nae mogunosti da poveavamo proizvodnju iznad postojeih tehnolokoh mogunosti. Ipak, poetak IIWW je spreio da se u to praktino uverimo.

19. Robna struktura izvoza i uvoza Posmatrajui robnu strukturu jugoslovenske spoljne trgovine izmeu dva svetska rata, moe se zapaziti da je ona imala tipine karakteristike privredno nerazvijene zemlje. Glavni izvozni proizvodi bili su: rude i metali, cement, drvo, poljoprivredni proizvodi i stoka. to se tie uvoza, on se pre svega sastoji od industrijskih proizvoda,tekstilnih sirovina i preraevina, transportnih sredstava i dr. Ovakva struktura robne razmene je direktna posledica nerazvijenosti domae privrede i nastojanja da se tranja za industrijskim proizvodima nadoknadi iz uvoza. Posmatrano po vrednosti, glavni izvozni proizvodi su: kukuruz, ive svinje, penica, svee meso (vrednost ovih proizvoda u celom periodu je iznosila oko 5,8 mlrd. Dinara, ili 67% vrednosti izvoza svih 11 proizvoda) Poljoprivreda je u Kraljevini Jugoslaviji bila osnovna delatnost, kako za obezbeivanje glavnih izvoznih vikova, tako i za zapoljavanje stanovnitva i njegove prehrane. Prilika za restruktuiranje je bilo malo, ali ih je ipak bilo, posebno pre agrarne krize. Posle poljoprivrede je najznaajnije bilo umastvo. Proizvodi poljoprivrede i umarstva inili su preko dve treine vrednosti itavog izvoza u 1937. godini.

20. Geografska usmerenost razmene u meuratom periodu Na usmerenost robne razmene deluju unutranji i spoljni faktori. Unutranji faktori su bogatstvo resursima, struktura proizvodnje, raspoloivi vikovi. Spoljni faktori su vezani za ekonomsko-politike odnose i sam geografski poloaj i mogue saobraajne veze. Iako situacija nije ista kao u vreme Austrougarske, kada je gotovo sva trgovina bila usmerena na njih i u vreme KJ je presudan bio samo mali broj trgovinskih partnera. Najvie smo izvozili u: Nemaku, Italiju, Austriju. Najvie smo uvozili iz: Nemake, Austrije, ehoslovake. Oigledno, najznaajniji trgovinski partner bila nam je Nemaka. Rastua trgovinska zavisnost od Nemake je posledino imala i poveanje njihove politike moi na ovim prostorima. Interesantno je spomenuti nain na koji je Nemaka poslovala sa zemljama kao to je naa. Npr. Srbija izveze agrarne proizvode u Nemaku,

9

Nemaka nam vrati deo prikupljenih carina, ime se zapravo poveava cena naih proizvoda iznad trine. Meutim, samo pod uslovom da se plaanje vri putem kliringa, tj. da nam daju robu za na izvoz. Zamka je bila u tome to je Nemaka tada propisivala vee cene svojim proizvodima, tako da je konani efekat za nas zapravo negativan. Pored toga, sa Nemakom smo imali suficit, tako da smo ih zapravo kreditirali. Kao to je ve navedeno, na znaajan trgovinski partner je i Italija. Kao i obino, i njima smo prodavali poljoprivredne proizvode. Loa okolnost nae velike izvozne usmerenosti na ovu zemlju se posebno spoznala kad smo morali da im uvedemo sankcije usled solidarnosti sa Ligom Naroda. Naravno, oni su uzvratili istom merom, te je na udeo izvoza ka Italiji od petine pao na 2-3%. Od vanevropskih zemalja za nau zemlju su najznaajnije SAD, pa onda Argentina, Egipat... Zanimljivo je pomenuti da sa susednim zemljama nismo previe trgovali, jer su kao i mi i oni bili prilino nerazvijeni. Zbog toga, nismo imali ne emu da zasnivamo trgovinu.

21. Uloga stranog kapitala u Kraljevini Jugoslaviji Strani kapital je imao izuzetno znaajnu ulogu u finansiranju jugoslovenske privrede u meuratnom periodu. Na osnovu raspoloivih podataka, moe se tvrditi da je vei deo ukupnog akcionarskog kapitala Jugoslavije bio u rukama stranaca. Mnogi paketi akcija koji su se nalazili u inostranstvu nisu se pojavljivali na skuptinama, ili je na glavnim skuptinama deponovano samo onoliko akcija da bi se dobila veina (51%). Dakle, stranci na skuptinu akcionara nisu morali da dolaze sa svojim celim paketom, ve samo sa koliinom akcija potrebnih za veinu. Najvei akcionari su bili: Francuzi, Englezi, Nemci, Austrijanci. U jednom preduzeu je esto bilo kapitala vie zemalja. Strani kapital je uestvovao u svim sektorima privrede, a pogotovo je bio zainteresovan za one poslove koji donose brzu zaradu rudarstvo, industrija, banke i osiguranja. Gotovo celo rudarstvo je pripadalo strancima, osim rudnika uglja i gvoa. Rudnici u Majdanpeku su pripadali belgijskom kapitalu, rudnici u Boru francuskom kapitalu, Trepa engleskom. Stil poslovanja je bio izrabljivaki. ak i u slabim godinama ispaivane su ogromne dividende stranim akcionarima, a nita nije reinvestirano. Osnovni motiv inostranog kapitala je bilo da se to pre uzme to vie para. Strani kapital je imao dominantnu ulogu i u industriji. Tu se misli na industriju kojoj su potrebne vee investicije: industrija eera, prerada drveta, prerada metala... Kao u rudarstvu, i ovde su bile prisutne malverzacije. Na sve naine se nastojalo da se prikrije ostvarena dobit. Strani kapital je u zemlju ulazio u putem direktnog zaduivanja, ali je tu re o prilino skromnom iznosu.

22. Stanje platnog bilansa kraljevine Jugoslavije U analizi trgovinskog bilansa Jugoslavije u meuratnom periodu ukazano je na injenicu da je u periodu 1919-1923. dolo do kumuliranja trgovinskog deficita, koji je registrovan i u 1927, 1928. i 1930. godini. Pokrie je obezbeeno prilivom stranog kapitala i nevidljivim deviznim prilivom. Zato se platni bilans Jugoslavije u periodu 1924-1939. godine karakterie stalnim suficitom, sa izuzetkom gore navedenih godina. Ovaj suficit je prouzrokovan suficitom u robnoj razmeni. Kao primer se prouava platni bilans iz 1936. godine, koji se sastoji iz tekueg i kapitalnog dela. Platni bilansi iz svih godina se razlikuju najvie u kapitalnom delu jer je npr. u vreme agrarne krize bio znaajan priliv nemakih ratnih reparacija i doznaka iz inostranstva. Tekui bilans se sastoji od bilansa roba i bilansa usluga. Bilans roba je dominantna komponenta, tako da taj suficit opredeljuje suficit celog tekueg bilansa iako je bilans usluga u deficitu (neke komponente usluga su u suficitu npr. transport, a neke u deficitu npr. osiguranje). Kapitalni bilans pokazuje da se suficit iz tekueg dela uglavnom koristio za isplatu dravnih i privatnih dugova i dividendi. Re je o ranijim zaduivanjima. Jedinu prihodnu stavku ine neki privatni krediti.

10

Oigledno, suficit u tekuem delu platnog bilansa je iznuen, to znai da se ostvarivao kroz ogranienje uvoza (depresijacije, devizna kontrola, carine). Ovo svedoi o nepovoljnom poloaju nerazvijenih zemalja, koje su meunarodni dunici bilo po osnovu konkrentnih zajmova ili po osnovu stranih investicija.

23. Administrativno privreivanje u Federativnoj Jugoslaviji Nakon zavretka Drugog svetskog rata, naa zemlja je prihvatila centralni administrativni sistem privreivanja (1947-1949), po ugledu na SSSR. Osnovni princip ovakovog sistema je apsolutno centralno planiranje od strane partije. Osnovni prioritet je unutranji razvoj. Sistem je izbegavao da se njegovi unutranji trokovni odnosi uporeuju sa odnosima na svetskom rtitu. U takvoj atmosferi formira se uverenje o apsolutnom prioritetu unutranjeg razvoja. Ono to se moe smatrati kao nedostatak ovog sistema je rezervisan stav prema spoljnoj trgovini. Spoljna trgovina se zasniva na izvozu postojeih vikova kako bi se obezbedile devize za neophodan uvoz. Po kreatorima ovog pristupa, zemlja na ovaj nain jaa svoju samostalnost i ekonomsku nezavisnost. Institucija ili instrument kojim se postizala ta izolovanost kod nas je tzv. Egalizacioni fond (Fond za spoljnu trgovinu). Na primer, uvoznik iz Jugoslavije uveze builicu koju je platio u inostranstvu 10$ i kod nas je prodaje za 500 dinara. Ukoliko builica na domaem tritu inae kota 700 dinara, uvoznik e morati da fondu da tih 200 dinara razlike koje bi zaradio. Ta razlika se posle preusmerava izvoznicima. Svi uesnici u spoljnoj trgovini su osloboeni mogunosti gubitka, ali se ne mogu nadati ni dobitku. Zbog toga su ekonomski subijekti postali nezainteresovani za efikasnost, to je najgora stvar koja jednoj privredi moe da se desi. Ovo nedoputanje da inostrane cene utiu na domau proizvodnu strukturu je stvorilo disparitete koji i danas postoje. Preduzee koje bi na slobodnom tritu prestalo da postoji zbog neefikasnosti, u ovakvim okolnostima nastavlja da posluje. to due radi, zapoljava vei broj ljudi i vie se povezuje sa ostalim preduzeima tako da ga je kasnije sve tee i tee ugasiti zbog velikih ekonomskih i socijalnih posledica. Problemi sa funkcionisanjem ovog sistema su doli do izraaja kada je dolo da sukoba sa Informbiroom. Kao i za vreme carinskog rata sa AU, morali smo da izvrimo preorjentaciju na nove trgovinske partnere na zapadu. Re je o tekom procesu koji podrazumeva reorganizaciju. Ipak, ni tada nije dolo do veeg uvaavanja spoljne trgovine. Uvek je postojao strah da vezivanje privrede za spoljne uticaje moe da omogui politike ucene. Zbog toga, privreda je nastavila da se razvija kao ranije, a devize su uvek mogle da se obezbede prisilnim otkupom poljoprivrednih proizvoda i korienjem instrumenata za industrijske proizvode.

24. Samoupravljanje i ekonomski odnosi sa svetom u Federativnoj Jugoslaviji Nakon centralnog administrativnog upravljanja je uveden sistem samoupravljanja. Iako je samoupravljanje uvedeno 1951. godine, trebalo je da proe pola decenije da bi to poelo da se osea na podruju ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Zaokret ka samoupravljanje su pratile tri vane odluke : Prvo, izvrena je devalvacija valute sa 50 din/$ na 300 din/$. Iako se sa sigurnou moe tvrditi da je izvrena znaajna promena u pravcu realnijeg vrednovanja valute, ipak se moe primetiti da devalvacija nije bila dovoljna, zato to se u to vreme u ekonomskim krugovima smatralo da je realni devizni kurs preko 400 dinara za dolar. Drugo, uvedena su devizna obraunska mesta (DOM). Re je o mogunosti slobodnog sueljavanja ponude i tranje deviza sa ciljem smanjivanja dispariteta unutranjih i spoljnih cena. Tree, uvedeni su koeficijenti za devizni kurs. Ovim se zapravo neutralie dejstvo koje bi DOM trebalo da imaju. Praktino se uvode razliiti devizni kursevi za razliite proizvode, ime su se odravali postojei dispariteti. Zakljuak: iako je koncept formalno usmeren ka formiranju trinog mehanizma, u stvarnosti se on pre moe tumaiti samo kao novi nain dirigovanja privredom. Upravo tako neto se i desilo, tako da je do polovine 50ih nastavljeno sa idejom apsolutnog prioriteta unutranjeg razvoja. U drugoj polovini 50ih je dolo do zaokreta stava ka spoljnoj trgovini, gde se poputa pred neodrivim pokuajima zanemarivanja spoljne trgovine. Bez obzira to je dolo da zaokreta stava, intervencije koje su primenjivane esto nisu bile u korelaciji sa

11

postavljenim ciljevima. Tek 1965. sa optom privrednom reformom su usaglaeni ciljevi i instrumenti razvojne koncepcije.

25. Ustav iz 1974. i ekonomski odnosi sa inostranstvom Ustav iz 1974. je znaio talas liberalizacije u ekonomskim odnosima sa inostranstvom. Ustav je dozvolio zakone koji su omoguili da :

1) Radne organizacije dre devize na stranim raunima, 2) Da se radne organizacije zaduuju uz garanciju republike ili federacije, 3) Da se privatna lica bave spoljnom trgovinom, 4) Slobodno trite deviza.

(zakoni pod 3. i 4. su doneeni tek krajem 80ih i poetkom 90ih) Rezultat liberalizacije je bio irenje deficita i rast duga, to je stvorilo znaajne probleme u budunosti. Vrhunac problema je nastao tokom 80ih kada su se prilino pogorali uslovi vraanja kredita. Posledica je bila forsiran izvoz i smanjeno investiranje u domau privredu. Time su umanjene mogunosti dodatnog investiranja, to se odrazilo na strukturu izvoza tokom 1990ih godina. Cela situacija ukazuje da se Jugoslavija nikada nije oslobodila visoke zavisnosti od inostranstva.

26. Usporavanje rasta svetske privrede tokom 70ih i odnosi sa inostranstvom Usporavanje unutranjeg privrednog razvoja tokom 70ih, kao i pokuaji da se represivnom ekonomskom politikom suzbije probijanje materijalnih i finansijskih bilansa, dovodilo je do pogoranja preduslova za izvoz. Usporavanje uvoza dovodilo je do privredne destabilizacije i porasta nezaposlenosti. Proputena ansa da se izgradi efikasno samoupravno drutvo dovela je do preteranog inostranog zaduivanja Jugoslavije u drugoj polovini 1970ih godina. Usled znaajnog razilaenja u stavovima izmeu zemalja lanica OPEC-a i transnacionalnih kompanija, ove zemlje nacionalizuju izvore nafte i smanjuju ponudu nafte na tritu. S obzirom da su u to vreme kontrolisali preko 85% ukupne ponude nafte, to smanjenje je drastino uticalo na promenu cene. Nekoliko godina kasnije dolo je i do drugog smanjenja ponude. Znai, re je o dva velika naftna oka tokom 70ih. S obzirom da je nafta retka i neophodna sirovina, nagli skok je uticao na to da zemlje dobar deo raspoloivih sredstava usmere u pravcu kupovine nafte. Odatle, manje sredstava ostaje za kupovinu ostale robe tj. dolazi do ogromnog pada tranje to utie na izvoz gotovo svih zemalja. Konaan efekat je stagnacija svetske privrede. I naa zemlja je bila suoena sa ovim problemom. Sa jedne strane je opao izvoz, a sa druge je do izraaja dola naa sirovinska zavisnost kroz neophodnost da zadrimo relativno visok uvoz. Sirovinska zavisnost se ogledala u tome da je neophodan visok uvoz kako bi se privreda snabdela neophodnim resursima za postojee kapacitete. Smanjenje zaposlenosti nije dolazilo u obzir. Manji izvoz i vei trokovi uvoza zbog rasta cene nafte su stvorili potrebu za aktivnim zaduivanjem. Zaduivanje je postalo problematino poetkom 80ih kada se znaajno pogoravaju uslovi kreditiranja. Pokuaj reenja ovog problema naziva se program stabilizacije, koji je trebao da uskladi deavanja u privredi sa naim mogunostima i da na pragmatian nain uredi nae odnose sa inostranstvom. Program je sproveden 80ih, ali nije uspeo. Posle njega je sproveden jo jedan, ali za taj nije bilo politike volje.

27. Dravni monopol spoljne trgovine 1946-1951 (= pitanje 23.) U ovom periodu je spoljna trgovina bila pod punom kontrolom drave. Operativno je bilo zadueno Ministarstvo spoljne trgovine. Za obavljenjanje spoljnotrgovinske aktivnosti, odnosno za ostvarenje planova o izvozu i uvozu, kao i za realizaciju zakljuenih meudravnih trgovinskih i platnih sporazuma operativno je bilo zadueno Ministarstvo spoljne trgovine.

12

28. Decentralizacija odluivanja 1952-1960 (= pitanje 24.) U ovom periodu je dolo do postepene decentralizacije odluivanja u oblasti razmene sa inostranstvom. Rentabilnost poslovanja je dobila punii smisao time to su cene postale merilo rentabilnosti. Sistem planiranja je takoe izgubio centralistiki karakter, jer su u spoljnoj trgovini planirani samo globalni okviri uvoza i izvoza. Egalizacioni fond je ustupio mesto sistemu koeficijenata. Krajem pedesetih godina postale su oigledne sve negativne strane mehanizma mnogostrukih deviznih kurseva.Istovremeno, saradnja u IMF i GATT u skladu sa koncepcijama funkcionisanja ovih institucija je traila da se devizni kurs stabilizuje na nivou koji e njegovu unutranju vrednost (kupovnu mo) da priblii njegovoj spoljnoj vrednosti. Usled potrebe da se jugoslovenska privreda integralnije i ire ukljuuje u svetsko trite, delovanje trinih zakonitosti, koje je dobilo vie mesta u funkcionisanju unutranjeg privrednog mehanizma, na odgovarajui nain, da bude proireno i na podruje spoljno-ekonomskih odnosa.

29. Jedinstveni devizni kurs i privremena carinska tarifa (1961-1970) 1961. poinje devizna reforma Jugoslavije. Postavljeno je pitanje kako domae cene, kurseve i produktivnost rada povezati sa svetskim standardima, radi vee saradnje privrede sa svetom i njenog nastupa na svetskom tritu. Naa elja za integracijom u meunarodne tokove podrazumevala je da budemo punopravna potpisnica GATT-a. To je zahtevalo da se to vie pribliimo njihovim standardima voenja spoljnotrgovinske politike. U osnovi, to znai da moramo da ukinemo postojei sistem koeficijenata i uvedemo:

1) jedinstven devizni kurs, 2) carinsku tarifu.

Kurs je utven na nivou 750 din/$. Kao takav, po tadanjim analizama, opet je bio precenjen. Ovo predstavlja posledicu straha od prelivanja cena ukoliko bi kurs bio vei. Vei kurs znai vee cene uvoznih proizvoda, a za nau uvozno zavisnu privredu to znai odmah vee trokove. Vei trokovi podrazumevaju vee cene finalnih proizvoda, ime se ugroava konkurentnost na stranim tritima. Ipak, jedinstven kurs treba shvatiti uslovno. Iako se odustalo od koeficijenta, uvedene su premije, to praktino opet predstavlja varijantu viestrukih deviznih kurseva. Premije na izvoz su iznosile 10%, 22% i 32%. Tako visoke premije direktno svedoe o slabosti i niskoj konkurentnosti naih izvoznih kapaciteta. Carinska tarifa smisao uvoenja carinske tarife je to to ona prestavlja transparentan sistem zatite za razliku od koeficijenata koji to nisu. Prva carinska tarifa koja je uvedena naziva se PRIVREMENOM CARINSKOM TARIFOM i njeno proseno carinsko optereenje je iznosilo 23%. Nekoliko godina kasnije uvodimo stalnu carinsku tarifu, gde je proseno carinsko optereenje 11%. Upravo tada i postajemo punopravna potpisnica GATT-a. Ipak, da se ne bi preteralo sa liberalizacijom, uvedene su i dodatne mere koje nazivamo reimima liberalizacije, kako na izvoznoj tako i na uvoznoj strani. Izvoz je imao tri reima: slobodan, uz dozvolu, uz saglasnost. Svrha reima je bila da se odreeni kritini proizvodi ne izvezu u tolikoj meri da bi kasnije morali da se uvoze. Uvoz je imao est reima: slobodan uvoz, uslovno slobodan, devizni kontigent, robni kontigent, globalna retenciona kvota... Uvoz je imao i dodatne reime iz ugla potronje, opreme i materijala. Npr. uvoz materijala je vezivan za izvoz. Smisao ovih reima je da drava nastavi da dri konce u rukama. Tokom kasnih 60ih poinju da se primenjuju aktivne mere podsticanja izvoza : poreske olakice, povraaj carine, kreditiranje, propaganda. Isto tako, aktivnije se prilazi i zatiti kroz antidampike mere i mnoge druge dabine, tako da sve skupa gledano sistem zatite postaje nepregledan.

13

30. Sistem ekonomskih odnosa sa inostranstvom od 1970-1975 Prva polovina sedamdesetih donosi znaajne promene na svetskom tritu :

1) Energetska kriza, 2) SAD su ukinule konvertibilnost dolara u zlato.

Bez obzira to svaki ok na svetskom tritu ima obiaj da navede zemlja ka protekcionistikoj politici, Jugoslavija je u to vreme pravila znaajne koraci ka liberalizaciji. Prvo, omogueno je inteziviranje kretanja nae radne snage u razvijene zemlje i naih graevinskih preduzea u zemlje koje su se aktivno gradile. Drugo, naa zemlja se otvorila za zajednika ulaganja, ali je omogueno ulaganje naeg kapitala u druge zemlje. Tree, doneen je ustav iz 1974. godine. Omogueno je da se nae radne organizacije zaduuju u inostranstvu, da dre sredstva na inostranim raunima, nastali su koordinacioni odbori za odnose sa inostranstvom, predstavnitva u inostranstvu, Jugoslovenska banka za medjunarodnu ekonomsku saradnju...

31. Sistem ekonomskih odnosa sa inostranstvom od 1976-1990 Okolnosti: naftni okovi, ukidanje konvertibilnosti dolara u zlato, stagnacija... Iako je za zemlje uobiajeno da u vreme krize vode protekcionistiku politiku, Jugoslavija se zadrala na kursu liberalizacije. Ustav iz 1974. je omoguio: zaduivanje preduzea u inostranstvu, mogunost da imaju inostrane raune, da se privatna lica bave spoljnom trgovinom, slobodno devizno trite poetkom 90ih. Izvoz je podstican na dva naina: carinske olakice i poreske olakice. Uvoz je poetkom sedamdesetih bio kontrolisan u velikoj meri, te je pod reimom slobodne trgovine bilo 10-ak%. Krajem 80ih je taj procenat porastao na skoro 90%. (inae, reimi su: slobodna trgovina, uslovno slobodan uvoz, kvote, dozvole)

32. Devizni sistem (46 52)

- visok stepen centralizacije, - zvanini kurs je 50 dinara/$ ( precenjen ) - egalizacioni fond, nain funkcionisanja, odsustvo motivacije

(50te) - samoupravljanje - devalavacija na 300 din/$ - DOM preduzeima se daje da raspolau izvesnom koliinom deviza, prvo 45%, posle 20%, zbog

velikog vika tranje nad ponudom se brzo ukida, - Koeficijenti varijanta viestrukih deviznih kurseva, od 0,8 do 4, njima se mnoi trenutni kurs, npr. za

poljoprivredne izvoznike je 0,8 kako bi se obeshrabrio izvoz poljoprivrednih proizvoda, zadrali su se do poetka 60ih,

(60te) - devizna reforma ukidaju se koeficijenti i DOM, uvodi se jedinstven devizni kurs 750 din/$ (opet

precenjen);

14

- premije na izvoz 10%, 22%, 32%, praktino subvencije, - carine prvo privremena tarifa (23%), pa stalna (11%) - nova velika devalvacija na 1250 din/$, i dalje nema poboljanja izvoza, problem je velika uvozna

zavisnost, praktian primer ML uslova . (70te)

- snaan porast cena; - izvrena je preregistracija na 15 din/$, a posle i devalvacija na 17 din/$; - dinar je i dalje u zoni precenjenosti, a prilagoavanje kursa neaurno, pa dolazi do prelivanja vrednosti u

inostranstvo; - sa rastom znaaja problema vraanja duga jaa stav da je svaki izvoz opravdan kako bi se dolo do

deviza, ime se samo ubrzava odliv vrednosti; - uvoz se ograniava kroz reime, a izvoz se motivie kroz poreske i carinske olakice; - problem duga se dodatno poveava otvaranjem mogunosti da se preduzea zaduuju u inostranstvu; - cesija deviza.

(80te) - problemi vraanja duga, - razne mere zahvatanja deviznih priliva kako bi se obezbedile devize za vraanje duga i prioritetne

drutvene potrebe kao to su energetske sirovine i repromaterijali za industriju, - primenjivane su mere vezivanja uvoza za izvoz pri emu je prihvaen koncept vezivanja uvoza za

globalni izvoz, - tzv. Izvoz po svaku cenu, - politika otre depresijacije dinara, pogotovo pred kraj 80ih kada je i ostvaren suficit. - Ipak, bez obzira na reprogram i refinansiranje duga u 89oj, ponestalo je politike volje da se zadri

federativna Jugoslavija.

33. Carinski sistem Federativne Jugoslavije Do 60tih godina nije bilo uslova za primenu carina. S obzirom na nerazvijenost domae proizvodnje, carine bi se automatski prelile na domae cene ime bi ostvarili efekat koji zapravo ne elimo. Intervencije po pitanju spoljne trgovine su se prvo vrile preko Egalizacionog fonda, a posle je fond zamenjen koeficijentima i deviznim obraunskim mestima. Uslovi za formiranje carinskog sistema su se stvorili krajem 50tih godina. Carinski sistem nam je bio neophodan da bi mogli da izvrimo korake ka integraciji u svetske tokove. Zbog toga je 1959. godine doneen Carinski zakon koji je predstavljao samo uvod za donoenje carinske tarife. 1. Privremena carinska tarifa 1961. godina, 1350 pozicija, proseno optereenje 23%, raspon do 60%, nije

bilo tranzitnih carina, mera za odreenu carinu je uzeta taman toliko da izjednai stranu cenu sa domaom. Iako se na taj nain izostavljala razvojna komponenta koja bi eventualno trebala da zatiti grane koje treba da supstituiu uvoz, ova privremena carinska tarifa je ipak trebalo samo da nam da odreenu dozu iskustva za formiranje neke dugoronije tarife.

2. Stalna carinska tarifa 1965. godina, 4500 pozicija, proseno optereenje 11%, manji raspon nego kod privremene, dvokolonska tarifa jedna kolona za zemlje koje imaju klauzulu najveeg povlaenja i ostale zemlje gde je 50% vea carina nego u prvoj koloni. Treba uzeti u obzir da je u vreme donoenja ove carinske tarife i izvrena devalvacija, tako je efektivno zatita vea. Analitiki posmatrano, carine su bile vee za proizvode vie faze prerade, a nie za sirovine, tako da se donekle opet favorizovao uvoz sirovina.

15

Pored same carinske tarife, korieni su i drugi instrumenti intervencije: - carinski kontigent mogunost da se za odreenu robu smanje ili otpiu carine, - restitucija carine mogunost da se izvri povraaj carine za delove koji se ugrauju u finalne

proizvode domae industrije, - antidampike mere, - kompenzatorne carine u sluaju da strani proizvoai primaju neke vrste subvencija u domaoj zemlji - preferencijalne carine za izvesne ZUR.

VANO: sve carine su vaile za komercijalni uvoz robe, tj. za robu koja se profesionalno uvozi da bi se prodavala. Za lini prtljag se nisu primenjivale carine.

34. Dalja afirmacija carinskog sistema u periodu od 1976 do 1990 U svom periodu dalje afirmacije carinske politike i sistema carinske zatite naroito su znaajna 2 carinska zakona:

1) Carinski zakon iz 1973. 401. lan 2) Carinski zakon iz 1976. 402. lana, ali je kasnije imao odreene izmene i dopune.

Re je o dva dodatna carinska zakona koja su detaljnije razraivala sistem carina. Meusobno se nisu previe razlikovali, a bili su pravno moderni i kvalitetni. Oba carinska zakona su u sutini predstavljala savremene carinske zakone koji udovoljavaju potrebama zatite savremene domae proizvodnje od inostrane konkurencije, sa precizno postavljenim osnovnim instrumentima iz oblasti carina.

35. Carinska tarifa SFRJ iz 1978. godine Zakon o carinskoj tarifi je usvojila Skuptina SFRJ na sednici Vea republika i pokrajina u martu 1978. godine, a stupio je na snagu 01. jula 1978. godine. Ovo je prva carinska tarifa usvojena nakon Stalne carinske tarife iz 1965. godine. Prilagoena je Briselskoj nomenklaturi i napravljena u svrhu optimizacije carina. Imala je vei broj pozicija, skoro 6000; raspon carinskih stopa od 0-25%. Neka znaajna reenja :

1) Za sirovine i poluproizvode i poljoprivredne proizvode su poveane carine, 2) Za industrijske proizvode za koje smo uvideli da sigurno neemo proizvodimo su ukinute carine, 3) Za opremu je sniena carina.

Carinska tarifa iz 1978. godine je bila ad valorem, tj. carina se naplaivala primenom carinskih stopa na vrednost robe koja se uvozi. Takoe, carinska tarifa je bila jednokolonska.

36. Razvoj platnog bilansa u periodu 1946-1970. godine U periodu posle Drugog svetskog rata, pa do 70-ih godina, u razvoju jugoslovenske privrede su postignuti znaajni rezultati, ali su se istovremeno pojavili i znaajniji problemi. Privredni razvoj je dobio brz tempo i velike razmere, pa je tako izazvao pritiske koji su mogli ugroziti dalji razvoj. Dinamian privredni rast bio je praen razgranavanjem strukture proizvodnje. Rastua proizvodnja je obezbedila robne potencijale za poveanje izvoza. U toku dve i po decenije posleratnog razvoja, dohodak po stanovniku u jugoslaviji se poveao sa nivoa od 150 dolara na nivo od 700 dolara. Ipak, Jugoslavija se i dalje suoavala sa tekoama kao to su ratne destrukcije, revolucionarne promene drutvenog sistema, posledice politikog razlaza sa Informbiroom itd. Takoe, Jugoslavija je u ovom periodu i unapredila privrednu strukturu, diversifikovala proizvodnju i stvorila materijalna i kadrovska uporita za dalji razvoj privrede sopstvenim snagama.

16

Zahvaljujui promeni strukture privrede od primarne, agrarno-mineralne ka poluindustrijalizovanoj, dolo je i do promene pozicije Jugoslavije u meunarodnoj podeli rada. Vrednost izvoza je poveana sa 170 miliona dolara u 1947. godini, na 2,8 milijarde dolara u 1970. godini. U ukupnom izvozu industrijski proizvodi su poveali uee sa 30% na 70%. Vrednost uvoza je poveana sa 280 miliona dolara na 3,3 milijarde dolara, u istom periodu, tako da je privredni razvoj bio praen rastom deficita platnog bilansa. Za finansiranje deficita tekueg bilansa, kao i dodatna akumulacija, sluio je neto uvoz kapitala koji je za posledicu imao rast zaduenosti prema inostranstvu. Otuda je eksterna neravnotea postala jedan od limitirajuih faktora privrednog razvoja.

37. Deficit bilansa tekuih transakcija u periodu 1946 -1970. godine U celokupnom periodu od 1946. do 1970. godine, platni bilans Jugoslavije je pokazivao deficit na tekuem raunu. Robni izvoz je u ovom periodu, i pored ograniavanja tranje, pokrio proseno 67% vrednosti uvoza. U tom periodu od 25 godina zemlja je, kumulativno posmatrano, uvezla robu u vrednosti 23,1 milijardu dolara, a izvezla za svega 15,4 milijarde dolara. Manji deo ovog deficita je bio pokriven jednostranim transferima, dok je ostatak izmien iz zajmova i kredita koje je Jugoslavija dobila od inostranstva. Po odbitku otplata koje su u meuvremenu izvrene, neizmiren spoljni dug je krajem 1970. godine dostigao sumu od 2,4 milijarde dolara. Prosean godinji ddeficit je iznosio 164 miliona dolara. Posmatrajui deficit po etapama, mogu se izdvojiti tri: prva etapa bi obuhvatila period monopola spoljne trgovine od 1946. do 1951. godine; druga prelaz na decentralizaciju privrednog aparata i pokuaje otvaranja ka inostranstvu, tj. 1952. do 1960. godine; i treu od 1961. godine kada preovlauje tenja ka liberalizaciji i uklapanju u meunarodnu podelu rada.

38. Razvoj platnog bilansa Jugoslavije u periodu od 1946. do 1951. godine Razvoj platnog bilansa u prvom periodu (1946-1951) je obeleen privrednom obnovom i izgradnjom u socijalistikim drutvenim uslovima (petogodinji plan), kao i neoekivanim poremeajima privrede usled prekida odnosa sa zemljama Informbiroa. Bilo je planirano da se kapital i tehnologija uvedu iz SSSR-a. Meutim, dolo je do razlaza izmeu Jugoslavije i Informbiroa u osnovnim pitanjima odnosa izmeu socijalistikih zemalja. I dalje do blokade Jugoslavije od strane SSSR-a i drugih zemalja Informbiroa u periodu od 1950. do 1954. godine. Investicioni planovi su morali da budu reducirani i skoncentrisani na izgradnju kljunih industrijskih objekata i na jaanje odbrambene sposobnosti zemlje. U nedostatku dodatnih inostranih sredstava koja bi dopunila nedovoljnu domau akumulaciju, privredna izgradnja se izvodila uz krajnje naprezanje oskudnih domaih izvora i ograniavanje line potronje. Meutim, Srbija nije podlegla pritisku, ve je put za svoj izvoz, kao i za sopstveno snabdevanje, prokrila preko Soluna. Pet godina kasnije, Be je popustio pred Beogradom, a zatim i Sovjetski Savez. Meutim, tragovi ekonomske blokade duboko su se urezali u strukturu jugoslovenske privrede i ostavile posledice koje e u narednom periodu oteavati ukljuivanje u meunarodnu podelu rada i stalno remetiti ravnoteu platnog bilansa. Kumulirani deficit u tekuem raunu (robas i usluga) u tom periodu dostigao je 870 miliona dolara, tj. 145 miliona dolara godinje u proseku. On je izmiren besplatnom ekonomskom pomoi UN i SAD, privatnim transferima, reparacijama i inostranim kreditima.

39. Razvoj platnog bilansa Jugoslavije u periodu od 1952. do 1960. godine Karakteristike drugog perioda (1952-1960) su, pre svega, decentralizacija privrednog aparata i prelaz na trini mehanizam, primena devizne kontrole i viestrukih kurseva u spoljnoj trgovini i ubrzani rast privrede s promenama investicione politike. Poetkom 1952. godine je, sa novim deviznim reimom i devalvacijom dinara (od 50 na 300 dinara za jedan dolar) otpoeo period razgraivanja monopola u spoljnoj trgovini i pribliavanja jugoslovenske privrede svetskim trinim standardima.

17

U posmatranom periodu dolo je do znaajnog rasta deficita. Jedan od uzroka je bio i veliki uvoz hrane. Robni uvoz je u posmatranom periodu u proseku iznosio 562 miliona dolara godinje, a izvoz 356 miliona dolara godinje. Situaciju je neto malo popravljao neto izvoz usluga (34 miliona dolara godinje). Meutim, kumulirani deficit rauna za ovaj period je dostigao iznos od 1.550 miliona dolara, odnosno 172 miliona dolara proseno godinje. Priblino dve treine deficita su bile pokrivene jednostranim transferima. Ostatak je finansiran inostranim kreditima, prvenstveno kratkoronim.

40. Razvoj platnog bilansa Jugoslavije u periodu od 1961. do 1970. godine Trei period razvoja platnog bilansa (1961-1970) je obeleen dvema reformama sa izrazitom tendencijom ka liberalizaciji uvoza, tekoama u sprovoenju reformiusled neusklaenosti privredne strukture, deficitnog finansiranja investicione i ostale potronje i spoljne neravnotee. Devizna reforma iz 1961. godine je otpoela deliminom liberalizacijom uvoza (oko 20%) i novim kursom dinara (750 dinara za dolar), koji je bio nedovoljan za izravnanje dispariteta cena (efektivan izvozni kurs je u 1960. iznosio 981 dinar) i koji je destimulisao sva nastojanja da se povea izvoz. Privredna recesija u zemljiu periodu (1960-1961) je doprinela izvesnom smirivanju uvoza, ali je ubrzo ekspanzija agregatne tranje dovela do njegovog skoka i do daljeg pogoravanja trgovinskog bilansa. Privredna reforma iz 1965. godine je bila bolje pripremljena. Novi paritet dinara (1250 dinara za dolar ili 12,50 novih dinara za dolar) je bio osetno iznad efektivnog izvoznog kursa i prema tome stimulativan za mnoge sektore izvoza. Nova carinska tarifa, kao glavno sredstvo zatite domae proizvodnje, je doprinela prijemu Jugoslavije u redovno lanstvo GATT. Neznatno smanjenje uvoza i poveanje izvoza u 1965. godini probudilo je ipak preterano optimistika oekivanja. Kao posledica liberalizacije uvoz se poveao ve u 1966. godini, dok je izvoz pune tri godine ostao na istom nivou. Jaz izmeu uvoza i izvoza je rastao i trgovinski deficit je sa nivoa od 200 miliona dolara u 1965. godini dostigao 1.103 miliona dolara u 1970. godini. Usluge su tokom 60-ih godina igrale vanu ulogu u pokriu deficita trgovinskog bilansa, meutim, nisu iskoriene mogunosti da se potpunije razvije usluni sektor, tako da je izostao vei doprinos ovog sektora pokriu deficita trgovinskog bilansa.

41. Evolucija robnog bilansa do 1970. godine U evoluciji tekueg bilansa Jugoslavije robna razmena zauzima daleko vanije mesto od razmene usluga. Zato je stanje trgovinskog, odnosno robnog bilansa, od najveeg znaaja za ispitivanje spoljne ravnotee. Glavna karakteristika nae robne razmene s inostranstvom je hronini deficit, koji je u pojedinim periodimi dostizao neodrive razmere. U periodu od 1954. do 1970. godine vrednost izvoza je porasla sa nivoa od 3.005 miliona dinara, na nivo od 20.989 miliona dinara; indeks se poveao sa 100 na 700 u datom periodu. Vrednost uvoza u istom periodu je porasla sa nivoa od 4.242 miliona dinara na nivo od 35.925 miliona dinara, tj. indeks se poveao sa 100 na 854. Deficit trgovinskog bilansa se poveao od 1.237 miliona dinara na 14.936 miliona dinara. Rast trgovinskog deficita postaje znaajno optereenje za ekonomske odnose sa inostranstvom. U posmatranom periodu,mera pokrivenosti robnog uvoza ostvarenim izvozom varira od 58,2% u 1955. godini, do 84,7% u 1965. godini. Najnia pokrivenost zabeleena je 1955, 1957 i 1970. godine i posledica je naglog skoka vrednosti uvoza, a ne opadanja izvoza. Najvia pokrivenost uvoza izvozom zabeleena je 1962. i 1965. godine kao rezultat snanog porasta izvoza, praenog izvesnom stagnacijom uvoza. Svaka devalvacija je bila praena poboljanjem odnosa izmeu izvoza i uvoza, ali za kratko vreme. Inflacioni porast cena i trokova ni u jednom sluaju nije zaustavljen, pa su dejstva devalvacije brzo bila anulirana. U takvim uslovima impuls za ekspanziju izvoza je stvaran administrativnim merama stimulacije, dok je uvoz favorizovan merama liberalizacije i porastom domaih cena. Privreda je bila naviknuta na odreeni vid intervencionizma i oekivala je pomo drave. Time je drava zadravala aktivnu ulogu na podruju usmeravanja privrede u izvoz.

18

42. Karakteristike platnog bilansa u periodu 1971-1975. godine Period od 1971-1975 sa stopom rasta izvoza od 4,9%, uvoza od 5,8%, pri stopi rasta DP-a od 5,9%, bio je nastavak tendencija iz prethodnog petogodinjeg perioda, s tim to su se stope rasta uvoza i izvoza meusobno pribliile. Sve vei deficit u robnoj razmeni je imao odluujui uticaj na formiranje velikog deficita platnog bilansa. Do 1973. godine deficit u trgovinskom bilansu je bio manji nego krajem sedamdeseih godina, pa je sa dve treine mogao biti pokriven iz nerobnih prihoda: od doznaka radnika iz inostranstva, od prihoda od turizma i od saobraajnih usluga. Problem je nastao zato to i nerobni priliv nije ostvario oekivani porast, ve su podbacili prihodi od saobraaja i turizma. Razvoj spoljnoekonomskih odnosa posle privredne reforme nije ispunio oekivanja. Umesto smanjenja, zabeleen je veliki rast deficita platnog bilansa, naroito posle 1974. godine, to je prouzrokovalo zaduenost zemlje u inostranstvu. Deficit je proizilazio pre svega iz robne razmene, tanije iz nedovoljnog izvoza, to je vremenom ograiavalo rast uvoza. Privreda Jugoslavije se sve vie zatvarala prema svetskoj privredi.

43. Karakteristike i razvoj trgovinskog bilansa u periodu 1971-1975. Osnovno obeleje trgovinskog bilansa Jugoslavije u periodu 1971-1975. godine je porast trgovinskog deficita. Izuzev 1972. godine, u svim ostalim godinama posmatranog perioda deficit trgovinskog bilansa je bio preko 1 milijarde dolara. Do ekspanzije trgovinskog deficita je dolo 1974. godine, kada je njegova vrednost dostigla 3,7 milijarde dolara, to je predstavljalo poveanje od 124% u odnosu na 1973. godinu. U posmatranom petogodinjem periodu kumuliran je trgovinski deficit u iznosu od 11,8 milijardi dolara.

44. Platni bilans u periodu od 1976. do 1980. godine U drugoj polovini 70-ih godina dolazi do znatnog rasta uvoza, koji je prouzrokovao porast trgovinskog deficita i deficit bilansa tekuih transakcija. Prihodi od usluga nisu pokrivali ni 40% rastueg trgovinskog deficita, tako da je dolazilo do zaduivanja u inostranstvu. Deficit trgovinskog bilansa je u 1979. godini dostigao rekordan iznos od 7,2 milijarde dolara, da bi u 1980. godini opao na 6,1 milijardu dolara. Robni uvoz je u 1980. godini smanjen za oko 10% i to je bila jedna od retkih mera koja s emogla preduzeti bez nekih veih procedura. Meutim, problem je u tome to ova restriktivna i nedovoljno selektivna mera povlai i opadanje stope rasta proizvodnje. Istovremeno, devalvacijom i drutvenom kampanjom podstaknut je izvoz.

45. Platni bilans u periodu od 1981. do 1990. godine U 1980. godini deficit u robnoj razmeni s inostranstvom je bio vei od 6 milijardi dolara, to je prouzrokovalo deficit tekuih transakcija u visini od 2,3 milijarde dolara. Pojava dunike krize u 1980. godini je uticala na smanjivanje negativnog salda tekuih transakcija sa 3,7 milijarde dolara iz 1979. na 2,3 milijarde u 1980. godini. Meutim, ve u 1981. godini negativan saldo tekuih transakcija je sveden na 750 miliona dolara, tj. na 464 miliona dolara u 1982. godini. Zatim je u periodu 1983-1989. godine ostvarivan suficit u bilansu tekuih transakcija. Do preokreta je dolo zbog potrebe da se prikupe devizna sredstva za servisiranje inostranog duga. Druga odlika platnog bilansa tokom 80-ih godina je porast suficita uslunog salda oko 3 milijarde dolara iz 1980. na 3,9 milijarde u 1989. godini. Zahvaljujui tome, formiran je znaajan pozitivan saldo robe i usluga, koji je bio glavni izvor za otplatu dospelih kamata prema inostranstvu. U 1990. godini zabeleene su drastine promene u tokovima razmene s inostranstvom. Nakon sedam godina suficita u tekuim transakcijama, ponovo je ostvaren visok deficit od 2,4 milijarde dolara. Uprkos visokom deficitu tekuih transakcija, dug prema iostranstvu je smanjen za preko 1,3 milijarde dolara, a devizne rezerve su poveane za 0,9 milijarde dolara. Ovaj odliv sredstava je finansiran poveanjem kratkoronih kredita i povratkom pekulativnog kapitala. Stabilizacioni program u 1990. godini je doveo do poveanja trgovinskog deficita na oko 4,6 milijarde dolara, to je za preko 3 puta bilo vie nego u 1989. godini. Dakle, stabilizacioni program je doveo do irenja robnog

19

deficita. Situacija se naroito pogorala u poslednjem kvartalu 1990. godine. U tom periodu su republike bive SFRJ nastojale da to vie poveaju uvoz koristei mogunost kupovine deviza na domaem deviznom tritu.

46. Karakteristike i razvoj trgovinskog bilansa u periodu 1976-1990. Najvaniji i najnepovoljniji momenat u sferi spoljnotrgovinske razmene Jugoslavije, sve do poetka 1980-ih godina, odnosi se na pogoranje relativne srazmere izmeu izvoza i uvoza robe. Ovaj odnos pokazuje u kojoj meri se rashodi nastali uvozom robe pokrivaju prihodima steenim robnim izvozom. U desetogodinjem periodu od 1976. do 1985. godine deficit trgovinskog bilansa je imao dve, po smeru i kvalitetu suprotne tendencije. Prvi potperiod od 1976. do 1979. godine bio je obeleen rastuim deficitom, koji je eskalirao u 1979. godini na nivou od 7,2 milijarde dolara. U drugom potperiodu od 1980. do 1990. godine dolo je do dinaminog smanjivanja deficita i njegovog svoenja u okvire od 450 miliona dolara u 1988. godini. U poslednje dve godine posmatranog perioda dolazi do ponovnog irenja trgovinskog deficita koji je u 1990. godini porastao na 4,6 milijarde dolara.

47. Uzroci deficita platnog bilansa SFRJ Gotovo u itavom posleratnom periodu, tanije od 1946. godine, pa na dalje, Jugoslavija je imala deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom. Postavlja se pitanje koji su faktori u posleratnom periodu doprineli stvaranju eksternog deficita. 1) Pre svega, osnovne uzroke deficita treba traiti u nedoslednosti stratekih ciljeva razvoja. Iako je otvorenost

privrede prema inostranstvu pretpostavljala poveanje izvoza, svi vidovi potronje su imali brz rast. Iz toga je proizala velika domaa potronja, koja je okrenula robne tokove ka unutranjem tritu. Privreda je postala uvozno orijentisana, sa tendencijom zatvaranja u sebe, a robna razmena sa inostranstvom je beleila usporavanje rasta. U 1979. godini potronja je bila vea od DP-a za 8,4%.

2) Kao posledica ekspanzije line, zajednike i opte potronje, opala je stopa akumulacije, pa je bilo neophodno da se potrebna domaa sredstva nadomeste iz uvoza, tj. da se kompenziraju stranim sredstvima.

3) Formirani deficit je doprinosio porastu domae potronje iznad okvira koje odreuje DP. Raspoloivi DP je u periodu 1973-1985. bio iznad stvorenog DP-a u visiniostvarenog deficita razmene roba i usluga sa inostranstvom. U nekim godinama je raspoloivi DP bio vei i za 10% od kreiranog DP-a. Dakle, finalna upotreba DP-a se odlikuje veim ueem investicione potronje u odnosu na sredstva koja su za nju obezbeena namenskom raspodelom. Preraspodela sredstava je ostvarivana na teret tekue potronje.

4) Dugoroni deficit platnog bilansa Jugoslavije se duguje i neprikladnoj strukturi proizvodnje za otvorenu razmenu s inostranstvom. Postignute su strukturne neusklaenosti privrede i one su uticale na bilans spoljnotrgovinske razmene, naroito na odnos izmeu razvoja poljoprivrede i industrije i izmeu kretanjabazne i preraivake industrije. To je oteavalo promenu izvozne strukture privrede.

5) Ima miljenja da je deficit platnog bilansa bio uslovljen i zbivanjima na svetskom tritu. Pri tome se kao najjai argument istie porast cene nafte. Najvei deo zaduenja je nastao posle 1974. godine, tj. Neposredno posle poveanja cene nafte. Meutim, ovaj argument nije tako uverljiv s obzirom da je tendencija porasta deficita trgovinskog bilansa postojala i pre 1974. godine, a porast cene nafte je samo ojaao.

6) Kao jo jedan faktor moe se pomenuti i ekonomski neopravdan uvoz, jer je Jugoslavija uvozila i ono to je bilo i ono to nije bilo neophodno, npr. kupovina i korienje stranih licenci. Umesto da se izvri izbor vrhunskih proizvoda i tehnologije, privredne organizacije su neorganizovano postupale kupovini prihvatajui olako mnoga ogranienja koja su postavljali prodavci licenci u pogledu izvoza, usavravanja itd.

20

48. Finansiranje trgovinskog deficita u periodu od 1946. do 1970. godine Zbog toga to su u finansiranju eksternog deficita u pedesetim godinama relativno veliki udeo imali jednostrani transferi i zbog toga to su u 1961. godini, posle izvrene devizne reforme, nastale promene u mehanizmu finansijskog poslovanja sa inostranstvom, potrebno je za detaljniju analizu finansiranja eksternog deficita posmatrati dva potperioda: 1) Prvi potperiod 1946-1960. godine je obeleen veim udelom jednostranih nego dvostranih finansijskih transfera i centralizacijim finansijskog poslovanja tako to se drava s Narodnom bankom pojavljuje kao glavni nosilac spoljnih finansija. U ovom periodu jednostranitransferi iznosili su 1.760 miliona dolara, bez naknade. U proseku priliv po ovom osnovu iznosio je 117 miliona dolara godinje, odnosno 74% od kumuliranog deficita po tekuem raunu. Struktura jednostranih transfera je bila sledea: (1) 440 miliona dolara privatnih transfera; (2) 1.320 miliona dolara zvaninih transfera. Pomo je predstavljala najzastupljeniji vid jednostranih transfera i ukazivana je na razliite naine. U ovom potperiodu nisu funkcionisali normalni mehanizmi finansijskog poslovanja sa inostranstvom, jer su bili oteani problemima meunarodne nelikvidnosti i valutne nestabilnosti, a takoe i sporim razvojem meunarodnog i monetarnog trita. Zato je javni kapital dobio prevagu nad privatnim, tj. Jugoslavija je za izmirenje obaveza prema inostranstvu uzimala dravne zajmove i kredite inostranih banaka. Krajem 1960. ukupan dug Jugoslavije prema inostranstvu je iznosio 535 miliona dolara. 2) U sledeem potperiodu 1961-1970. uspostavljaju se normalne kreditne transakcije sa inostranstvom, umesto dominacije jednostranih transfera, ali zaduivanje prema inostranstvu zbog toga dobija zamah. Kao nesvrstana zemlja koja se nije ukljuila ni u jednu od postojeih regionalnih integracija, Jugoslavija nije mogla vie da za svoj privredni razvoj koristi besplatnu pomo i povoljne dugorone kredite vodeih finansijskih i industrijskih centara sveta. Meutim, za pokrivanje dugoronog deficia platnog bilansa esto ni dugoroni krediiti nisu bili dovoljni, pa se pribegavalo korienju srednjoronih sa rokom otplate ispod 10, esto i ispod 5 godina. Istovremeno, stanje na meunarodnom finansijskom tritu je u toj deceniji bilo napregnuto, tako da su kamate na kredite bile visoke. Obraunski bilans Jugoslavije je krajem 1970. godine pokazivao ukupan dug od 2.474 miliona dolara, naspram 535 miliona krajem 1960. godine. U ezdesetim godinama Jugoslavija je bila i izvoznik kapitala. Naime, jugoslovenska preduzea su bila dosta angaovana u izvoenju investicionih projekata u inostranstvu, a zabeleen je i izvoz maina i drugoh investicionih dobara.

49. Finansiranje trgovinskog deficita u periodu od 1971. do 1990. godine Pogoranje bilansa plaanja Jugoslavije je poprimilo kritine razmere u drugoj polovini 1970-ih godina. Sva tri karakteristina obeeja strukture naeg tekueg bilansa plaanja hronini deficit robne razmene s inostranstvom, pozitivni saldo usluga u spoljnoekonomskim odnosima i zamaan neto-viak deviznih doznaka tednje graana, evoluirali su u nepovoljnom smeru. Deficit spoljnotrgovinske robne razmene je porastao od 1,7 mlrd. dolara u 1973. godini, na 3,7 mlrd. u 1974. godini, i 3,6 mlrd. dolara u 1975. godini. U 1976. deficit se smanjio na 2,5 mlrd. dolara, ali je odmah potom dostigao 4,4 i 4,6 mlrd. u 1977. i 1978. godini, i zatim rekordnih 7,2 odnosno 6,1 mlrd. u godinama drugog skoka cena nafte 1979. i 1980. Otre mere ograniavanja uvoza i istovremeno podsticanja izvoza zadrale su ovaj deficit u 1981. godini na 4,8 mlrd. dolara. Finansiranje ovako zamanih spoljnih deficita nametnulo je potrebu za poveanim zaduivanjem u inostranstvu koje se poklopilo s periodom neefikasnog regulisanja i kontrole obima i strukture zaduivanja. Pogoravanje platnobilansne situacije se odrazilo, osim na visinu spoljnjeg duga, i na znatno smanjenje deviznih rezervi zemlje. One su pale sa 3,1 mlrd. u 1978. na 2,0 mlrd. u 1979. godini. Servisiranje ovako naraslog deviznog duga i odranje spoljne likvidnosti prerasli su krajem 70-ih i poetkom 80-ih u najozbiljniji problem zemlje.

50. Izvoz i uvoz SFRJ po nameni proizvoda Postoje tri osnovne grupe proizvoda po nameni: proizvodi za reprodukciju, za investicije i za iroku potronju. Svrha je da se uoe strukturne promene u SFRJ u prvih tridesetak godina postojanja.

21

Izvoz: Najvei porast vrednosti izvoza je bio registrovan kof opreme (37 puta), zatim sledi reprodukcioni materijal (6,5 puta) i najzad roba iroke potronje (5,8 puta). Meutim, izvoz opreme je u 1954. godini uestvovao sa svega 2,7%, dok je udeo reprodukcionog materijala iznosio 57%, a udeo proizvoda iroke potronje 40,2%. Izvoz reprodukcionih materijala je takoe predstavljao glavnu komponentu ukupnoj jugoslovenskog izvoza u periodu 1980-1990. godine. Relativno uee ove kategorije proizvoda u ukupnom izvozu kretalo se u rasponu od 48,2% u 1982. do 55,1% u 1989. godini. Potrona roba je imala uee od oko 30%, a izvoz opreme oko 15,2% u 1980. i 19,8% u 1985. godini. Uvoz: Udeo prozvoda namenjenih reprodukciji u ukupnom uvozu Jugoslavije poveao se sa 51,9% u 1954. na 63,2% u 1970. godini, oprema je zadrala udeo na 21,3%, a uee robe iroke potronje opalo sa 25,9% na 15,5%. Sa ekspanzijom spoljnotrgovinske aktivnosti bitno poveala zavisnost jugoslovenke privrede od inostranog reprodukcionog materijala. Tokom 80-ih nisu registrovane znaajnije promene u strukturi robnog uvoza, posmatrano po nameni proizvoda. Uvoz reprodukcionog materijala je imao dominantno uee u uvozu koje se kretalo u rasponu od 70,6% u 1980. do 82,5% u 1984. godini. Uvoz opreme je beleio tendenciju relativnog pada uea u ukupnom uvozu sa 19,5% u 1980. na 13,5% u 1990. godini, dok je uee uvoza potrone robe raslo sa 5,7% u 1981. godini, na 12,4% u 1990. godini.

51. Struktura robnog izvoza SFRJ Kada se kae struktura misli se na analizu izvoza po sektorima datim po Standardnoj meunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji. Postoji ukupno deset sektora, a to je vei redni broj, u principu je vea faza obrade. (0-4 primarni, 5-9 uglavnom industrijski) Svetska tendencija nakon Drugog svetskog rata je porast uea industrijskih proizvoda naspram primarnih proizvoda. Blagi zastoj rasta uea postojao je tokom 70ih godina, ali se ubrzo obnovio snano uzlazni trend. U 1954. godini skoro dve treine izvoza inili su primarni proizvodi, dok se taj udeo u 1970. godini sveo na svega 29% vrednosti izvoza. Prema tome udeo primarnih proizvoda u izvozu Jugoslavije u posmatranom periodu je stalno opadao, to je odraz napretka industrijalizacije. Deficit trgovinskog bilansa u oblasti primarne proizvodnje je rezultat vikova uvoza sirovina, mineralnih goriva i ivotinjskih i biljnih masnoa nad izvozom tih sektora. Ovi deficit s emanjim ili veim delom pokrivaju izvozom vika prehrambenom sektora nad njegovim uvozom. Vrednost izvoza industrijskih proizvoda je u 1970. godini bila 14 puta vea nego u 1954. godini. U okviru undustrijskog bilansa najznaajniju poziciju i kod uvoza i kod izvoza su imali metalurgija sa metalnom i elektroindustrijom. Elektrine maine i transportna sredstva su predstavljali najpropulzivnije artikle, mada su i proizvodi mainske industrije, crne i obojene metalurgije ostvarili znaajan napredak. Vanu ulogu u strukturi trgovine Jugoslavije ima i grupa tekstilnih proizvoda: sirove materije (vlakna i otpaci), poluproizvodi (prediva, tkanine i sl.) i gotovi proizvodi (odea). Glavno mesto u Jugoslovenskom izvozu pripadalo je preraivakoj industriji koja je imala najdinaminiji razvoj.

52. Udeo izvoza i uvoza u DP SFRJ i u svetskog trgovini Udeo izvoza i uvoza u DP izraunava se da bi se odredila vanost spoljne trgovine za neku zemlju, dok se udeo izvoza neke zemlje u svetskom izvozu rauna da bi se utvrdila njena mo ili njen znaaj za svetsku trgovinu. Udeo u DP: udeo izvoza u DP pokazuje opadajuu tendenciju sve do 80ih godina, kada kree da raste zbog politike izvoza po svako cenu. Obino se kretao ispod 20%. Za zemlju veliine SFRJ se to smatra za nizak nivo otvorenosti. Uvozni koeficijent po pravilu vei od izvoznog, a povremeni padovi su posledica prisilnog sputavanja uvoza radi reavanja problema platnog bilansa.

22

Udeo izvoza SFRJ u svetskom izvozu : izuzetno je nizak i kretao se oko pola procenta. Tokom 80ih se neto poveava, ali i dalje ostaje manje od 1%. Naravno, uee u svetskom uvozu je uvek neto vee u naem sluaju.

53. Uvozna i izvozna zavisnost prevrede SFRJ Svrha: pokazati da loe formirana proizvoda struktura moe da dovede do dubokih platnobilansnih neravnotea u budunosti. Naa uvozna zavisnost se ogleda u rastuoj potrebi za uvozom repromaterijala zbog progresivnog razvoja preraivake industrije koja se smatrala za osnovni faktor privrednog razvoja. Pored toga to smo u odreenim sluajevima zbog prirode stvari morali da uvozimo reprodukcioni materijal iz inostranstva, esto su potpisivani ugovori koji uz kupovinu odreene opreme podrazumevaju i nabavku repromaterijala iz neke zemlje i to prilino dugaak vremenski period. Za potrebe konkretnih istraivanja koriste se koeficijenti zavisnosti. Koeficijenti zavisnosti mogu biti direktni i indirektni. Objanjenje: svako preduzee ima odreene inpute i output. Pri nabavci inputa, njihovo poreklo moe da vodi iz nae zemlje ili iz neke druge zemlje. Kada stavimo u odnos inpute nabavljene iz druge zemlje i ukupne inpute, dobijamo DIREKTNI koeficijent zavisnosti. INDIREKTNI koeficijent zavisnosti nam ukazuje na to da i oni inputi koji su kupljeni na domaem tritu u sebi mogu da imaju inostranu komponentu, jer i druga preduzea nabavljaju materijale iz inostrastva. Zbog toga, da bi se odredila realna zavisnost, najbolje je uzeti zajedno i jedan i drugi koeficijent i zbirno ih prikazati. Konkretna istraivanja ovim koeficijentima vrena su krajem 60ih godina i dolo se do zakljuka da najveu uvoznu zavisnost pokazuju : prerada uglja, prerada nafte, hemijska proizvodnja, brodogradnja. Ipak, treba imati u vidu da visoki koeficijenti uvozne zavisnosti sami po sebi ne moraju biti loi, ukoliko ih opravdava visoko uee izvoza u ukupnom outputu. Odatle, recimo, brodogradnja veliki deo svog konanog outputa prodaje inostranstvu, te se ne moe rei da je ova oblast krivac za nae platnobilansne tekoe. Oigledno oblasti kao to je brodgradnja nisu pravile problem, ali jesu one koje su imale visoku inostranu komponentu u inputima, a vei deo svoje proizvodnje su plasirali na domae trite. Kada je rast ovakvih preduzea koja imaju najvei plasman na domae trite doveo do toga je nemogue finansirati taj uvoz bez dodatnog izvoza, krenule su izvozne akcije gde je jedini nain da se obezbedi konkurentnost naim nekonkurentnim preduzeima davanja subvencija, to dovodi do odlivanja vrednosti u inostranstvo.

54. Robna razmena SFRJ po regionima Pod regionima se ovde smatraju : IRZ, socijalistike zemlje i ZUR. (najvaniji svetski igrai po pitanju izvoza su IRZ sa oko 70%, pa ZUR, pa SZ ) Naa usmerenost zbog samog geografskog poloaja je bila preteno ka IRZ i SZ. Do kraja 60ih je odnos ova dva regiona bio prilino ujednaen, s tim to postoji tendencija rasta izvoza u IRZ. Ovo je vezano za reforme koje smo u to vreme sprovodili. Tokom 70ih raste uloga SZ u naem izvozu. Ovo je vezano za nie zahteve za kvalitetom koje su ove zemlje imale. Preduzea su bila zainteresovana na trita SZ zbog izvoznikih privilegija, ali i niskih zahteva za kvalitetom koje su ove zemlje imale. Izvoznike privilegeje podrazumevaju carinske i poreske olakice. Jedan od osnovnih problema koje uzrokuje ova trgovina je to to se obino obavlja kroz kliring, pa podrazumeva da uvozimo opremu iz socijalistikih zemalja. Ta oprema esto nije bila na zavidnom tehnolokom nivou.

23

U 80im, posebno u drugoj polovini, raste uee IRZ. Osnovni razlog je naa potreba za konvertibilnim sredstvima za vraanje dugova, a dodatni razlozi su vezani za to to smo kroz kliring obino bili u suficitu, to znai da smo kreditirali istone zemlje, a to nam nije bilo u interesu.

55. Robna razmena po valutnim podrujima Sa stanovita valutne strukture jugoslovenske robne razmene s inostranstvom do 1990. godine, moe se uoiti dominantaj znaaj konvertibilnog podruja, uz naglaeno visok znaaj istono-evropskog kliringa. Potreba za konvertibilnim sredstvima tokom 1970-ih i 1980-ih godina prisiljavala je nosioce ekonomske politike da razliitim merama stimuliu izvoz na konvertibilna trita. Uestalo prilagoavanje deviznog kursa i visoke subvencije delovali su podsticajno na poveanje izvoza ba konvertibilna trita. To je doprinosilo poveanju vrednosti trita. Izvoz: Na osnovu podataka se zakljuuje da je tokom celog perioda postojanja SFRJ dominantnu ulogu imalo konvertibilno podruje, i to oko 50%. U 80-im godinama sa rastom problema vraanja duga, jo vie se poveava udeo konvertibilnog podruja. Iako je udeo kliringa bio mnogo manji nego udeo konvertibilnih podruja, mora da se primeti da je to podruje ipak previe veliko za zemlju koja ne pripada u potpunosti istonom bloku. to se tie uvoza, tokom celog perioda postojanja SFRJ dominira konvertibilno podruje, odakle i potiu kasniji problemi sa neophodnim zaduivanjem da bi se dolo do sredstava.

56.+ 57. Odnosi razmene SFRJ Jedan od alata kojim se donose odreeni zakljuci o poloaju zemlje u spoljnoj trgovini su odnosi razmene. Odnosi razmene govore o poloaju razmene iz ugla kretanja cena, i na osnovu njih moemo doi do dva osnovna zakljuka: odnosi razmene su se poboljali, ili su se pogorali. U knjizi se primarno obrauju ISTI odnosi razmene, koji su i najjednostavniji. Njih dobijamo tako to u odnos stavimo indeks rasta izvoznih cena i indeks rasta uvoznih cena. Jedna od najvanijih stvari je da izaberemo dobru korpu dobara na osnovu koje emo raunati indekse. Ukoliko je rezultat vei od 1, odnosi razmene su se poboljali. Ukoliko je rezultat manji od 1, odnosi razmene su se pogorali. I to je sve to moemo da zakljuimo. Za analitiki bogatije zakljuke koristimo sloenije varijante, kao to je na primer dohodni odnos razmene, koji u sebe ukljuuje i koliine. Moe se desiti da u odreenim okolnostima porastu dohodni odnosi razmene, a smanje se isti! Razlog za tako neto je to npr. izvozne cene mogu da padaju zbog rasta produktivnosti, to je dobro za nas, ali mogu i da padaju zbog takvih kretanja na svetskom tritu, to je loe za nas. Postoje i faktorski odnosi razmene, u kojima se vri dekompozicija cene proizvoda na faktore kao to je : produktivnost rada, efikasnost kapitala... I sad, ako recimo imamo proizvod u ijoj izradi uesvuje kapital sa 50%, a onda se njegova efikasnost povea za duplo, to e ostaviti slobodu da spustimo cenu za 25%, a opet ostanemo na istom dobitku po jedinici proizvoda. ( iako bi inae isti odnosi razmene pokazali pogoranje). O relativnosti ovog pokazatelja svedoi i istraivanje sprovdeno na podacima za SFRJ. Ako se posmatra od 1965., u narednim godinama su odnosi razmene uvek bili gori nego u baznoj. ALI, ako se posmatra kao baza neka druga godina, recimo 1975., dolazimo da zakljuka da je u godinama posle 75 bilo poboljanja. Zato treba biti prilino obazriv ne samo prema izboru korpe, nego i prema izboru bazne godine. U svakom sluaju, analitiki znaaj istih odnosa razmene je vrlo ogranien.

58. Elastinost YU izvoza u odnosu na kretanje GDP-a OECD-a OECD predstavlja organizaciju iji su lanovni najrazvijenije zemlje sveta. Velika kupovna mo njihovih trita moe da bude odlian nain za razvoj okolnih privreda. Zbog toga se i sprovodi ovo istaivanje.

24

Istraivanju se pristupilo iz dva ugla: 1) Regresiona analiza kao zavisna varijabla se uzima izvoz SFRJ u zemlje OECD-a, a kao nezavisna GDP zemalja OECD-a. Pri izraunavanju se koriste logaritmi da bi se dobile relativne vrednosti. Rezultat je 0,67%. Interpretacija: kada se GDP zemalja OECD-a povea za 1%, na izvoz u zemlje OECD-a se povea za 0,67%. 2) Preko formule gde se u odnos stavlja granina sklonost izvoz prema dohotku zemlja OECD-a i prosena sklonosti izvozu prema dohotku zemalja OECD-a. Interpretacija je ista kao iznad, a rezultat 0,82. Pored globalne analize, elastinost se moe prouavati i na nivou sektora. Moe se zakljuiti: 1) Prvih 5 sektora je mnogo ivahnije na promeni GDP-a OECD-a, to ukazuje da su to zapravo nai propulzivni sektori. 2) Tokom 80ih je i tih prvih pet sektora ostalo prilino nemo na promene GDP-a OECD-a zbog pojaane zaite poljoprivredne u tim zemljama.

59, Obim, dinamika izvoza i uvoza i razmere spoljnotrgovinskog deficita u razmeni sa zemljama OECD Uporedna kretanja na sektoru jugoslovenske robne razmene sa zemljama OECD manifestuju se u kumuliranom trgovinskom deficitu. Posmatrajui period 1965-1990. zakljuuje se da je pokrivenost uvoza izvozom imala opadajuu tendenciju sve do poetka 80-ih. Pad pokrivenosti je manifestovao neravnomernu dinamiku izvozno-uvoznih tokova Jugoslavije sa ovim podrujem, pri emu je uvoz imao izrazitiji rast u odnosu na izvoz. Zahvaljujui apsolutnom smanjenju uvoza sa ovog podruja u periodu 1982-1984. porasla je pokrivenost uvoza izvozom na 69,7%. Meutim, kao posledica porasta vrednosti uvoza tokom 1985. i 1986. uz stagniranje izvoza, pokrivenost uvoza izvozom je opala na 66,4% u 1986. godini, to je dobar pokazatelj poveanja trgovinskog deficita. Zahvaljujui naglom porastu izvoza u 1987, godini, ni dinamian porast uvoza nije imao za posledicu pogoranje pokrivenosti uvoza izvozom, ve je dolo do porasta na 79,3%. Smanjenje deficita je nastavljeno i u 1988. godini. 1989. deficit je krenuo da raste, da bi 1990. bio skoro tri puta vei nego u 1989. godini. Kretanje trgovinskog deficita u razmeni sa zemljama OECD oslikava uvoznu zavisnost domae privrede. U celo posmatranom periodu 1965-1990. oko 70% jugoslovenskog izvoza u zemlje OECD predstavljao je izvoz u zemlje EEZ. Pri tome je najvee uee od 76,5% ostvareno u 1990. godini, dok u 1970. ima vrednost 74,1%.

60. Struktura jugoslovenske robne razmene sa zemljama OECD Uee jugoslovenskog izvoza u uvozu zemalja OECD ima stabilnu stagnantnu tendenciju tokom 70-ih i 80-ih godina, na nivou od 0,4%. Posmatrano na nivou sektora, ni u jednom sektoru jugoslovenski izvoz nije dosegao 1% uvoza odgovarajueg sektora zemalja OECD. Najznaajnije uee jugoslovenskog izvoza u sektorskom uvozu zemalja OECD ostvaruje se izvozom proizvoda sektora 6 (izraeni proizvodi klasifikovani prema materijalu) iraznih gotovih proizvoda (sektor 8). Nizak je procenat uea izvoza maina i transportne opreme, mada u strukturi jugoslovenskog izvoza ovi proizvodi imaju naglaen znaaj. Time se potvruje ocena o strukturnoj neprilagoenosti domae izvozne ponude strukturi uvozne tranje zemalja OECD.

61. Porast jugoslovenskog izvoza i njegove determinante Analiza je izvrena za dva perioda (1965-1975. i 1975-1986). Prvi period je karakteristian po padu uea jugoslovenskog izvoza u svetskom uvozu, i javljanju efekata prvog naftnog oka na ZUR. Drugi period se odlikuje naknadnom pojavom naftnih udara tokom 1979. godine, naglaavanjem autarkinog koncepta razvoja jugoslovenske privrede, kao i sve veoj nestabilnosti izvoza tokom 80-ih godina, u vreme javljanja recesije u razvijenim industrijskim zemljama. Ovaj period ima dva karakteristina potperioda: prvi

25

1975-1980. odlikuje se dinaminim porasta uvoza zemalja OECD, dok je u istom vremenskom intervalu jugoslovenski izvoz u zemlje OECD rastao po prosenoj stopi od 18,3%. Dinamika rasta uvoza ovih zemalja opredeljivala je ritam rasta domaeg izvoza. U drugom potperiodu 1981-1986. dolo je do aktiviranja recesionih tendencija u svetskoj privredi. Prosean godinji rast uvoza zemalja OECD imao je pozitivnu tendenciju sa ritmom od 3,3%, dok je jugoslovenski izvozna trite zemalja OECD rastao po prosenoj godinjoj stopi od 1,4%. Mora se imati u vidu da je 1982. i 1983. dolo do apsolutnog pada vrednosti jugoslovenskog izvoza na trite zemalja OECD, ali su izvozni rezultati u 1981. i oporavak posle 1984. godine rezultirali u napred navedenoj stopi rasta izvoza.

62. Robna koncetracija izvoza Da bi se stekla okvirna predstava dostignutog nivoa koncetracije jugoslovenskog izvoza tokom 80-ih, iznose se rezultati originalnih istraivanja koncetracije jugoslovenskog uvoza i izvoza u razmeni sa zemljama OECD. Kao standardan pristup za ocenu koncetracije spoljne trgovine, u literaturi se koristi Hirschman-ov koeficijent koncetracije. Maksimalna vrednost koeficijenta koncetracije moe biti 100, a to je sluaj kad je izvoz zemlje reprezentovan samo jednim proizvodom. Minimalna vrednost zavisi od broja proizvoda koji su obuhvaeni agregacijom, odnosno 100/n. Posmatrajui period 1970-1989. uoava se blag rast koncetracije ukupnog jugoslovenskog izvoza u periodu posle 1980. godine, da bi u poslednje 3 godine perioda dolo do njegovog pada, a u istom periodu indeks koncetracije izvoza u zemlje OECD imao oscilirajue vrednosti oko 20,5. Na strani uvoza, koeficijent koncetracije je nagla