1. vežba KARDIOVASKULARNI SISTEM

Kardiovaskularni sistem se sastoji od sistema za kretanje krvi i sistema za kretanje limfe.

Obuhvata srce, krvne sudove i limfne sudove. Kardiovaskularni sistem omogućava razmenu gasova i

metabolita između krvi i tkiva, transport hranljivih materija, hormona i signalnih molekula do ciljnih

ćelija, a uključen je i u regulaciju telesne temperature i imunološki nadzor organizma.

Krvni sistem obuhvata srce, arterijske krvne sudove, kapilare i venske krvne sudove. Zidovi

srca i krvnih sudova imaju zajednički opšti plan građe koji podrazumeva postojanje tri tunike

(omotača):

- tunica intima - jedan sloj endotelskih ćelija, lamina i podendotelsko rastresito vezivno tkivo u kojem

se ponekad mogu sresti glatke mišićne ćelije;

- tunica media - uglavnom glatke mišićne ćelije i različita količina elastina, retikularnih vlakana i

proteoglikana; u zidu arterija ovo je najširi sloj;

- tunica adventitia - vezivno tkivo sa kolagenim i elastičnim vlaknima, fibrolastima i ponekad glatkim

mišićnim ćelijama; kod velikih krvnih sudova sadrži manje krvne sudove i nerve; najširi je sloj zida

vena.

Kod nekih krvnih sudova, između tunica intima i tunica media, kao i između tunica media i

tunica adventitia mogu se zapaziti unutrašnja odnosno spoljašnja elastična lamina (lamina elastica

interna i lamina elastica externa).

Na osnovu dijametra, ali i finije histološke strukture, arterijski krvni sudovi se dele na elastične

(velike) arterije, mišićne arterije i arteriole. Slično je i sa venskim krvnim sudovima kod kojih

razlikujemo velike vene, srednje vene i venule.

Krvni kapilari su krvni sudovi najmanjeg dijametra, čiji se zid sastoji od endotela, lamine i, u

ponekad, pericita. Periciti se sreću u zidu kontinuiranih kapilara i postkapilarnih venula i smatra se da

predstavljaju njihovu tunica media.

Sistem limfnih sudova obuhvata limfne kapilare, limfne sudove i limfne kanale. Limfnim

sudovima se tečnost preuzima iz tkiva i, kao limfa, sprovodi ka krvnim sudovima. Zidovi limfnih

kapilara izgrađeni su od endotelskih ćelija koje leže na diskontinuiranoj lamini i veoma su propustljivi.

Sa postepenim porastom dijametra limfnih sudova njihova histološka struktura postaje nešto složenija

usled pojave glatkih mišićnih ćelija i vezivnog tkiva.

Slika 1

Deo zida elastične arterije (SM, hematoksilin/eozin)

Površinu arterijskog krvnog suda okrenutu ka lumenu oblaže jedan sloj endotelskih ćelija.

Subendotelsko vezivo je dobro razvijeno i u njemu se uočava nukleus glatke mišićne ćelije. Lamina

elastica interna predstavlja granicu između tunica intima i tunica media. U tunica media dominiraju

elastične komponente, a vidi se i nekoliko nukleusa glatkih mišićnih ćelija.

Obeležiti: tunica intima nukleusi glatkih mišićnih ćelija

nukleus endotelske ćelije tunica media

subendotelsko vezivo

lamina elastica interna

Slika 2

Arteriola, venula i limfni kapilar (SM, hematoksilin/eozin)

Odredite arteriolu, venulu i limfni kapilar. Obratite pažnju na debljinu pojedinih slojeva u zidu

arteriole i venule, kao i na to da je granicu tunica adventitia teško odrediti jer postepeno prelazi u

okolno vezivo. Na histološkim preparatima, zidovi venskih krvnih sudova su često kolabirani, dok su

zidovi arterijskih krvnih sudova pravilnog prstenastog oblika. Iako to ne odgovara stanju u živom tkivu

nego zavisi od metoda uzimanju uzorka, može pomoći pri razlikovanju vena i arterija.

Obeležiti: arteriola

venula

tunica intima arteriole, venule

tunica media arteriole, venule

tunica adventitia arteriole, venule

limfni kapilar

eritrociti

Slika 3

Arteriola i venula (TEM)

Uporedite izgled pojedinih histoloških komponenti zida arteriole i venule na svetlosnom i

transmisionom elektronskom mikroskopu. Pericit se, pored kapilara, može sresti i u zidu venula.

Razmislite zbog čega se njegova citoplazma ne vidi kao kontinuirani sloj. Podsetite se kako na nivou

TEM izgledaju eritrociti i krvne pločice.

.

Obeležiti: arteriola

venula

endotelska ćelija arteriole, venule

glatka mišićna ćelija

pericit

fibroblast

eritrociti

krvne pločice

Slika 4

Kontinuirani kapilar (TEM)

Mikrografija prikazuje poprečni presek kontinuiranog kapilara. Najveći deo endotelske ćelije

zauzima nukleus, a pored njega u citoplazmi se mogu videti mitohondrije, Goldžijev aparat i veliki broj

transcitoznih vezikula. U donjem delu mikrografije zaokruženo je mesto međućelijskog spoja

zaštićenog marginalnim prevojem. Sa leve strane mikrografije, u gornjem i donjem uglu, vide se

poprečno presečeni kolageni fibrili, a gore desno je poprečni presek dela skeletne mišićne ćelije. Na

isečku (dole desno), na većem uveličanju, snimljene su transcitotske vezikule.

Obeležiti: nukelus endotelske ćelije

lamina

transcitotska vezikula

međućelisjki spoj sa marginalnim prevojem

kolageni fibrili

deo skeletne mišićne ćelije

Slika 5

Fenestrirani kapilar sa dijafragmom (TEM)

Fenestrirani kapilari omogućavaju intenzivnije razmene između krvi i tkiva nego što je to slučaj

kod kontinuiranih kapilara. Na endotelskim ćelijama postoje otvori (fenestri) koji su, u ovom slučaju,

premošćeni tankom dijafragmom. Fenestri se javljaju u grupama. Na osnovu čega možete odrediti da se

u donjem levom uglu mikrografije vidi deo endokrine žlezdane ćelije?

Obeležiti: nukelus endotelske ćelije

lamina

fenestar sa dijafragmom

eritrocit

nukelus endokrine žlezdane ćelije

Zadatak 1 (opciono)

Arterijski i venski krvni sud (mikroskopski preparat)

Posmatrajte preparat na malom uveličanju i pronađite arterijski i venski krvni sud. Skicirajte ih

vodeći računa o obliku i veličini. Na srednjem uveličanju nacrtajte deo zida svakog krvnog suda i

odredite tunica intima, tunica media i tunica adventitia. Uporedite relativne širine ovih slojeva. Da li

možete da uočite spoljašnju i/ili unutrašnju elastičnu laminu? Pažljivo pogledajte endotel i prikažite ga

što vernije.