10 (Srafure i Preseci Modela)

[rafure i preseci modela _________________________________________________________________________________________________________

1-10Poglavlje 10

P oglavlj e 1 01 0

[ RAFURE I PRE S E CIM O D E L A

Kompjutersko crtanje i konstruisanje __________________________________________________________________________________________________________

2-10

u Preseci 3D solid modela rikazivanja nevidljivih linija (zaklonjene ivice, pogledi, {upljine) 3D modela u tehnici omogu}eno je primenom preseka – razreza, preloma, i sl. Ovoj metodi se podvrgavaju elementi konstrukcija i sklopova koji imaju geometrijske forme kao

{to su: rupe, otvori i sl. u kojima se skriveni i kompleksniji oblici nego {to bi se to moglo zaklju~iti sa spoljne strane. Presek predstavlja prikaz zami{ljenog preseka predmeta pomo}u jedne ili vi{e ravni. Ozna~avanje tragova preseka vr{i se linijom crta-ta~ka-crta i to samo na krajevima i na mestima preseka. Formiranjem preseka dobija se u jasno}i i u{tedi pri crtanju i modeliranju. Da bi se on ozna~io, koristi se {rafura koja simboli~ki ozna~ava trag prese~ne ravni koji bi nastao stvarnim se~enjem predmeta. Crteì u vidu preseka ili sklopova, ozna~avaju se bojom, radi jasnijeg prikazivanja preseka, odnosno vrste materijala. Grafi~ko ozna~avanje vrste materijala vr{i se razli~itim {rafurama, prema JUS M.A0.060, kao na sl. 10.1.

Sl. 10.1 Vrste {rafura za ma{inske i druge materijale (Srafure.dwg) Sl. 10.2 Formiranje preseka sun|erastog objekta putem {rafure (Srafura.dwg)

P


3-10Poglavlje 10

Sl. 10.3 Primer upotrebe razli~itih {rafura u niskoj gradnji (Presek ulice.dwg) u [rafiranje preseka ma{inskih delova U ma{instvu se naj~e{}e crtaju preseci metala i njihovih legura. Za crtanje {rafure koristi se linija tipa B. Gustina {rafure zavisi od gabarita povr{ine koja se {rafira i kre}e se od 1 do 4 mm. [rafura se nanosi uglavnom pod uglom od 45o u odnosu na konture ili ose simetrija. Promena pravca {rafiranja vr{i se pri {rafiranju susednih povr{ina ~ije se konture preklapaju. Izrazito tanke povr{i metalnih profila (> 2 mm) i limova u preseku {rafiraju se punom crnom (solid) {rafurom (sl. 10.4). Izme|u elemenata sloènog preseka ostavlja se uska praznina {irine najmanje 0,7 mm (sl. 10.4a).

Sl. 10.4 Preseci limova i tankih profila (Tanki preseci.dwg) Kompjuterskim modeliranjem, lako se generi{e presek predmeta nacrtanog u 3D izgledu. Ravan preseka odre|uje se izborom tri ta~ke, a odse~eni deo moè da se pomeri u èljeni poloàj i da se pri tom obrne za odre|eni ugao, ~ime se postiè ve}a jasno}a oblika. Osim toga, predmet moè da se osen~i, ~ime se dobija poja~ani prostorni utisak.

a) b)


4-10

Sl. 10.5 Kompjuterski definisani preseci solid modela klipa (Klip.dwg) u Osnovne vrste preseka Puni presek: Pun presek se koristi kod objekata ~ija je geometrijska forma takva da se za potpuno definisanje mora koristiti jedna ili vi{e prese~nih ravni. Presek koji se dobija pomo}u prese~ne ravni paralelno se frontalnicom, crta se u izgledu i naziva se frontalni puni presek (sl. 10.6).

Sl. 10.6 Puni frontalni presek solid objekta (2D_21.dwg) Pored frontalnog, moè se formirati i vodoravni (sl. 10.7) ili vertikalni presek (sl. 10.8).


5-10Poglavlje 10

Sl. 10.7 Pun vodoravni presek u izometriji –a), u ortogonalnoj projekciji –b) (Puni presek.dwg) Profilni presek (sl. 10.8) prikazan je presekom predmeta profilnom ravni, koja je paralelna profilnoj projekciji, a upravna na horizontalnu projekciju. Ovo je ujedno i vertikalni presek.

Sl. 10.8 Pun profilni vertikalni presek (Profilni presek.dwg)

a) b)


6-10

Kada se profilni presek izmesti na neko drugo mesto, obeleàva se na uobi~ajeni na~in. Ako se naknadno zarotira u ravni pogleda, pored slovne oznake postavlja se simbol rotacije sl. 10.9. Sl. 10.9 Kotiranje `leba za segmentni klin na konusnom zaglavku vratila (Klinovi.dwg). Polupresek: Polupresek je specijalni vid punog preseka. Primenjuje se kod delova koji imaju najmanje dve me|usobno upravne ravni simetrije (sl. 10.10). Granica izme|u spolja{njeg izgleda i preseka defini{e se punom linijom zbog formiranja zami{ljenog, a ne stvarnog preseka. Seku se uvek desne i donje polovine, mada se praktikuje da se seku i gornje.

Sl. 10.10 Polupresek: u izometriji –a), ortogonalnoj projekciji –b) (Polupresek.dwg)

a) b)


7-10Poglavlje 10

Zaokrenuti presek: Kada su zaklonjeni oblici pore|ani u dva pravca koji zahvataju izvesni ugao, npr. tup, se~enje se vr{i dvema neparalelnim ravnima. Na sl. 10.11 jedna ravan je prikazana u zaokrenutom poloàju. Sl. 10.11 Zaokrenuti presek (Zaokrenut presek.dwg) Presek paralelnim ravnima: Kori{}enje preseka sa dve ili vi{e paralelnih ravni (sl. 10.12) formira stepenasti presek. On je potreban ako su detalji objekta koje treba prikazati u preseku tako pore|ani da se jednom ravni ne mogu prese}i. Formira se i kada poloàj ravni presecanja nije dovoljno jasan. Ravan (trag ravni) se prikazuje tankom crta-ta~ka-crta linijom, sa zadebljanjima na krajevima i mestima promene pravca (linija tipa H). Moè biti: horizontalni, vertikalni, profilni i kosi.

Sl. 10.12 Presek paralelnim ravnima (Stepenati presek.dwg)

a) b)

a) b)


8-10

Kod preseka razli~itih elemenata paralelnim ravnima, ako to doprinosi jasno}i crteà, izme|u preseka, du` grani~ne linije, {rafura moè biti pomerena (sl. 10.13a). Sli~an ovom preseku jeste presek susednim ravnima. Ovaj sukcesivni presek se ostvaruje sa dve ili vi{e paralelnih i neparalelnih ravni. Na sl. 10.13b prikazan je presek sa tri sukcesivne ravni (dve paralelne i srednja pod uglom). Rebra, kao elementi za ukru}ivanje, kada se na|u u uzdu`noj ravni preseka, ne {rafiraju se. Ako na crteù postoji samo jedan presek, mogu se izostaviti sve oznake (sl. 10.13b).

Sl. 10.13 Pomerene {rafure –a), presek susednim ravnima –b) (Presek1.dwg) Delimi~ni presek: Delimi~ni preseci – prelomi primenjuju se kada potpuni ili polupreseci nisu pogodni, npr. kada treba jasno pokazati samo pojedine detalje objekta (sl. 10.14). Prekid delimi~nog preseka moè se izvr{iti pomo}u pune tanke linije izvu~ene linijom tipa C, ili pomo}u pune tanke cik-cak linije tipa D. Defini{e se slobodnom rukom ili splajnom. Moè se kombinovati sa pogledom. Kod ovog preseka se mora voditi ra~una o mogu}nosti kotiranja pojedinih detalja.

Sl. 10.14 Delimi~ni presek (Delimicni presek.dwg)

a) b)

a) b)


9-10Poglavlje 10

u Nedovoljno jasni detalji

Detalji objekta se izdvojeno obrazuju van kontura (pogleda), radi preciznijeg prikaza i kotiranja. Formiraju se kru`nicom na odre|enom mestu i pored se ispisuje veliko slovo koji predstavlja naziv detalja. Izdvajaju se u pove}anoj razmeri u blizini kru`nice. Detalji na narednom crteù prikazuju rupe (navoje) za centriranje A i B i `lebove za izlaz alata D, C i E.

Sl. 10.15 Crte` i njegovi detalji generisani programom AutoCAD Mechanical: A i B sredi{na gnezda; C, D i E `lebovi za izlaz alata (Detalji.dwg) u Profilni presek - uzastopni mestimi~ni (popre~ni) presek Profilni presek nastaje tako {to se posmatrani deo, odnosno detalj prese~e sa ravni normalnom na dati pogled, a prese~na povr{ina oko ose zarotira za 90o. Da bi se doveo u ravan pogleda, profilni presek moè ostati na mestu rotacije ili se odmaknuti. Ovaj presek moè da se nacrta na samom mestu preseka (sl. 10.16), van mesta preseka u nazna~enom pravcu (sl. 10.19) i na mestu prekida (sl. 10.18). Presek moè biti nacrtan i na bilo kom pogodnom mestu na crteù, ali pri tom treba ozna~iti mesto preseka i njegovu oznaku velikim slovima. Uzastopni mestimi~ni presek crta se debelom linijom, izuzev u slu~aju kao na sl. 10.16, kada se crta tankom linijom. U{teda na projekcijama se moè posti}i kombinacijom re~i, razreza i osa simetrija.


10-10

Sl. 10.16 Mestimi~ni (popre~ni) presek –a), povr{inski model –b) (Presek2.dwg)

Sl. 10.17 Mestimi~ni (popre~ni) presek sa razrezom izme|u preloma predmeta (2D_27.dwg)

Sl. 10.18 3D model prethodnog objekta (3D_27.dwg)

a) b)


11-10Poglavlje 10

Sl. 10.19 Mestimi~ni (popre~ni) presek (Razrez.dwg) Kod punih osnosimetri~nih preseka sklopa [86], odre|eni elementi mogu se nacrtati u preseku iako ravan preseka ne prolazi kroz njih. Primena ovog preseka zna~ajna je za crtanje objekata koji se ne seku uzdu`no, a to su: zavrtnji, navrtke, osovine, osovinice, rascepke, zupci zup~anika i lan~anika, klinovi i ~ivije. Time se {tedi u prostoru, a crte` dobija u jasno}i (sl. 10.20). Puna vratila, koja se tako|e ne seku, mogu se delimi~no prese}i da bi se definisao npr. `leb za klin. Sl. 10.20 Prikaz sklopa leì{ta (Delimicni preseci.dwg)


12-10

Sl. 10.21 Puni simetri~ni presek (2D_33.dwg)

Sl. 10.22 Puni presek (Presek1.dwg)

Kod nekih nesimetri~nih delova, presek se moè crtati u vidu punog ili delimi~nog, pri ~emu se ravan preseka postavlja kroz detalje koji imaju sopstvenu ravan simetrije (sl. 10.23).

Sl. 10.23 Pun presek kosom ravni (Cetvrtka.dwg)

b) a)


13-10Poglavlje 10

u Posebni i delimi~ni izgledi Pojedini delovi objekta postavljeni su koso u odnosu na projekcijske ravni, pa je projektovanje oteàno. Specijalni izgledi upotrebljavaju se na crteù umesto cele projekcije, ~ime se prikazuje samo interesantan detalj objekta. Time se postiè da se prikazani detalji na crteù vide u pravim nedeformisanim konturama. Na crteù se smer pogleda ozna~ava strelicom i velikim slovom. Na sl. 10.24 dat je primer takvog crteà. Sl. 10.24 Poseban izgled (Specijalni pogledi.dwg) u Prekidi i skra}enja Objekti ve}e duìne sa jednoli~nim, uskim i duga~kim oblikom, prekidaju se na pogodnom mestu. Modelom se prikazuju samo glavni detalji predmeta, koji su dovoljni potpuno da defini{u oblik predmeta. Koriste se kod crtanja vratila, metalnih zavarenih ili zakovanih konstrukcija i sl. Na sl. 10.26 prikazani su primeri skra}enja okastog klju~a i njegov puni model bez skra}enja (sl. 10.25). Ina~e se mogu prekidati: vratila, cevi, metalni profili, {tapovi, konusa i sl. Mesta skra}enja ozna~avaju se linijom tipa C i D. Sl. 10.25 Puni model bez skra}enja (Kljuc.dwg)


14-10

Sl. 10.26 Skra}enja u ortogonalnoj projekciji –a), detalj klju~a –b) (Cevasti kljuc 2D.dwg) u Simetri~ni delovi Simetri~ni objekti mogu se crtati kao ~etvrtina (sl. 10.27a) ili polovina celine (sl. 10.27b). Simetri~nost se ozna~ava tako {to se na krajevima simetrale postavljaju po dve kratke paralelne linije pod pravim uglom u odnosu na simetralu. Ako se linije koje prikazuju predmet izvuku malo izvan simetrale, kratke paralelne linije mogu se izostaviti.

Sl. 10.27 êtvrtine –a) i polovine –b) izgleda simetri~nih predmeta (Simetricni delovi.dwg)

a) b)

b) a)


15-10Poglavlje 10

u Detalji koji se ponavljaju Predstavljanje detalja koji se ponavljaju moè se uprostiti na na~in prikazan na sl. 10. 28. U ovim slu~ajevima, broj i vrsta detalja koji se ponavljaju, odre|uje se kotiranjem.

Sl. 10.28 Detalji koji se ponavljaju (Simetricni delovi.dwg) Sl. 10.29 Upro{}eno crtanje deset zavrtanjskih veza (Simetricni delovi.dwg) u Pravougli, cilindri~ni i konusni otvori, `lebovi za klin i blagi prelazi Zbog preglednosti crteà i u{tede pri crtanju livenih ili kovanih delova, primenjuju se mestimi~na upro{}enja pri prikazivanju objekata i pri kotiranju. Iako se odstupa od primene pravila nacrtne geometrije, neki izgledi blago nagla{enih linija otvora i `lebova mogu se nacrtati upro{}eno (sl. 10.30b i 10.31b).

Sl. 10.30 Otvori i `lebovi (Prodori.dwg)

a) b)


16-10

Sl. 10.31 Otvori i `lebovi: stvarno –a), upro{}eno –b) (Prodori.dwg) u Prodori cilindri~nih delova Upro{}eno prikazivanje prodora moè se izvesti tankim punim linijama kao na sl. 10.32. Me|utim, ako krive povr{ine blago prelaze jedna u drugu, linija prodora se ne mora ucrtati.

Sl. 10.32 Linije blagih prelaza (prodora) –a), linija blagih prelaza –b) (Prodori.dwg)

u Uzastopni poloàji delova mehanizama Da bi se objasnila funkcija pojedinih mehanizama, svi karakteristi~ni poloàji pokretnih delova crtaju se linijom crta – dve ta~ke – crta. Ako je to potrebno, tekstom se moè objasniti i njihovo funkcionalno zna~enje (sl. 10.33). Sl. 10.33 Uzastopni poloàji dela mehanizama (Polozaji mehanizama.dwg)

a) b)

a) b)


17-10Poglavlje 10

u Ra~unarsko kreiranje i editovanje {rafura 2D objekata Programskim metodama {rafiranja kreiraju se povr{ine razli~itih preseka materijala, regiona ili drugih 2D/3D objekata. [rafura je sastavljena od odre|enih uzoraka ta~aka, crtica, linija ili drugih simbola, ili se sastoji od homogenih obojenih povr{ina. Metoda {rafiranja se moè lako aplicirati na selektovane povr{ine, a kasnije se, prema potrebi, vr{i modifikacija {rafure. Preglednost {rafura kontroli{e se komandom Fill, odnosno sistemskom promenljivom Fillmode. Za izmenu ivica uzorka {rafure, mogu se koristiti gripovi za povla~enje ili neka komanda za modifikaciju (izuzimaju}i Fillet, Chamfer, Offset, Break i Divide). Ako ivice ostanu zatvorene, {rafura se crta i na novoj povr{ini ograni~enoj ivicama. Ostavljanjem otvorenih ivica uzorka gubi se veza izme|u {rafure i njenih ivica i uzorak ostaje nepromenjen. Prilikom kopiranja, preme{tanja ili preslikavanja, kao i prilikom izbora svih ivica, {rafiranje ostaje povezano sa ivicama. Ako je uzorak {rafure na zaklju~anom ili zamrznutom lejeru, ne crta se ponovo. [rafiranje se moè najlak{e izvesti u zatvorenim zonama ili tzv. “ostrvima”. U skladu sa njihovim pomeranjem, pomera}e se i {rafirana povr{ina, dakle, {rafura moè imati osobinu asocijativnosti. u Opcione komande Bhatch u Opcione komande Hatchedit

p Paleta alata: Draw p Paleta alata: Modify II m Edit Hatch p Meni: Draw m Hatch p Meni: Modify m Object m Hatch... p Komandna linija: bhatch (bh) (↵) p Komandna linija: hatchedit (↵).

E Algoritam: izbor i aplikacija uzorka {rafura ª Primer: Za presek objekta, prema sl. 10.34, izabrati uzorak {rafure sa odre|enim karakteristikama: ugla, linija i gustine {rafura prema odre|enom standardu. Zatim, izvr{iti aplikaciju na zatvorenu povr{inu preseka A-A. 1 . Otvoriti pripremni fajl S64.dwg.

p Lejer srafure postaviti kao teku}i. p Isklju~iti lejere presek i osne.

Sl. 10.34 Sadràj polaznog fajla (S64.dwg)


18-10

2. Sa palete alata Draw aktivirati komandu {rafiranja Hatch, kako bi se pojavio dijalog boks Boundary Hatch and Fill.

p Da bi se videli raspoloìvi uzorci {rafure, strelicom mi{a pritisnuti ek. taster sa tri

ta~ke (...). Iz dijaloga Hatch Pattern Palette i taba ANSI izabrati uzorak {rafure ANSI31. kliknuti na OK.

p Postaviti ugao rotacije uzorka Angle: 90. p Faktor skaliranja podesiti u polje Scale: 0.85. Vrednost manja od 1 daje gu{}u

{rafuru, a ve}a od 1 re|u (sl. 10.35).

Sl. 10.35 Dijalog boks Boundary Hatch

p Kliknuti na ek. taster Pick Points, a zatim na neprekidnu povr{inu (ostrvo) za {rafiranje, npr. u ta~ki 70,140.

p Posle selektovanja zatvorene povr{ine pritisnuti Enter, kako bi se ponovo pojavio dijalog boks Boundary Hatch and Fill.

p Pritisnuti ek. taster Preview da bi se izvr{io pregled odabrane {rafure pre kona~ne aplikacije. Pritisnuti Enter. Ako je potrebno, promeniti parametre {rafure i pritisnuti ek. taster OK.

3. Ovim je proces {rafiranja zavr{en. Pored toga potrebno je:

p Odmrznuti lejer osne. Sl. 10.36 I{rafiran presek Bloka (K64.dwg)


19-10Poglavlje 10

p Sa statusne linije aktivirati mod LWT da bi se lejer konture vizualizovao u odabranoj debljini.

4. Snimiti crte` kao fajl K64.dwg (sl. 10.36).

2 Algoritam komandne linije: {rafiranje povr{inskog preseka Command: _bhatch (komanda za kreiranje {rafura) Select internal point: 70,140 (↵) (ta~ka izbora povr{ine za {rafiranje) Selecting everything... Selecting everything visible... Analyzing the selected data... Analyzing internal islands... Select internal point: (↵) <Hit enter or right-click to return to the dialog> Command: Regenerating model. u Neki uzorci {rafura prema internacionalnim i internim standardima

Sl. 10.37 Uzorci {rafura definisani prema nekim industrijskim standardima (tab Other Predefined)


20-10

Sl. 10.38 Uzorci {rafura prema ANSI (ameri~kom) standardu (tab ANSI) Sl. 10.39 Uzorci {rafura prema ISO (evropskom) standardu (tab ISO) E Algoritam: selekcija objekata i naprednije {rafiranje ª Primer: Za objekat prema sl. 10.40, izvr{iti {rafiranje preseka navoja, uvaàvaju}i linije njegovog spoljnjeg i unutra{njeg pre~nika. 1 . Otvoriti polazni fajl S64e.dwg.

p Lejer srafure postaviti kao teku}i. p Aktivirati sa palete alata Draw komandu Hatch.

Sl. 10.40 Sadràj polaznog fajla (S64e.dwg)

p Iz Bounary Hatch and Fill iz liste Pattern: izabrati uzorak {rafure ANSI31. p Postaviti ugao rotacije uzorka Angle: 0. p Faktor skaliranja podesiti na Scale: 0.3.


21-10Poglavlje 10

p Aktivirati tab Advanced. U polju Island detection style kliknuti na ek. dugme Ignore. p U desnom gornjem delu kliknuti na ek. taster Pick Points.

Sl. 10.41 Dijalog boks Bounary Hach sa tabom naprednih opcija {rafiranja

p Selektovati povr{ine za {rafiranje: 1, 2, 3 i 4 i potvrditi odabir Enter-om. U dijalog boksu (iz taba Hatch) kliknuti na ek. taster OK.

p Isklju~iti lejer markeri.

2. Snimiti srte` kao fajl (K64e.dwg).

Sl. 10.42 [rafiranje povr{ine preseka navoja (K64e.dwg)

E Algoritam: izrada novih {rafura na osnovu postoje}ih ª Primer: Definisati {rafuru na prvom preseku A-A i izvr{iti njenu aplikaciju na ostale preseke, prema sl. 10.44. 1 . Otvoriti polazni fajl Vratilo-P5 (S64b.dwg).


22-10

p Postaviti teku}i lejer srafura. p Privremeno isklju~iti lejer osne.

Sl. 10.43 Sadràj pripremnog fajla Vratilo-P5 (S64b.dwg)

2. Aktivirati sa palete alata Draw, komandu Hatch. Nakon pojave dijalog boksa Bounary Hatch and Fill.

p Izabrati {rafuru tipa ANSI31. p Prihvatiti default vrednosti za ugao: 0 i skaliranje: 1. p Izabrati Pick Points da bi se odredila prva povr{ina za {rafiranje. Ta povr{ina se

odnosi na presek A - A, a ta~ka pikovanja je npr. 50,120. 3. Izvr{iti Enter da bi se regenerisao dijalog Bounary Hatch and Fill, a zatim OK.

p Izvr{iti jo{ jednom Enter i izabrati opciju Inherit Properties za postoje}u {rafuru. p Kliknuti, npr. na ta~ku 50,120 preseka A-A, pa zatim redom na: p Presek B-B na ta~ku 135,120. p Presek C-C na ta~ku 210,120. p Presek D-D na ta~ku 300,120. p Presek E-E na ta~ku 370,120. p Odabir potvrditi Enter-om i klikom na ek. taster OK u dijalogu Boundary Hatch and

Fill. 4. Verifikacija dobijenog re{enja {rafiranja.

p Uklju~iti lejer osne. p Sa statusne linije aktivirati mod LWT da bi se lejer konture vizualizovao u

odabranoj debljini od 0.40 mm. p Kliknuti na povr{inu bilo koje “prenete” {rafure na presecima B-B, C-C, D-D i E-E. p [rafura preneta na ova ~etiri preseka ima svojstvo jedinstvenog entiteta.

5. Snimiti crte` kao fajl K64b.dwg (sl. 10.43).


23-10Poglavlje 10

Sl. 10.44 I{rafirani preseci objekta Vratilo-P5 (K64b.dwg)

2 Algoritam komandne linije Command: _bhatch (komanda za kreiranje {rafura) Select internal point: 50,120 (↵) (ta~ka pikovanja povr{ine za {rafiranje) Selecting everything... Selecting everything visible... Analyzing the selected data... Analyzing internal islands... Select internal point: Command: (↵) BHATCH Select associative hatch object: 50,120 (↵) Inherited Properties: Name <ANSI31>, Scale <1>, Angle <0> Select internal point: 135,120 (↵) Selecting everything... Selecting everything visible... Analyzing the selected data... Analyzing internal islands... Select internal point: 210,120 (↵) Analyzing internal islands... Select internal point: 300,120 (↵) Analyzing internal islands... Select internal point: 370,120 (↵) Analyzing internal islands... Select internal point: (↵) Command: Regenerating model. Command: *Cancel*.

E Algoritam: modifikacija postoje}e {rafure ª Primer: Izvr{iti izmene postoje}eg uzorka {rafure na drugom objektu sl. 10.45b Nareckani to~ki} (JUS ISO M.A1.051). Granice i uzorci povezanog {rafiranja mogu se urediti bez kreiranja nove {rafure.


24-10

1 . Otvoriti polazni fajl crteà objekta sa paralelnim reckama (S64d.dwg).

p Sa palete alata Modify II aktivirati komandu Edit Hatch.

Sl. 10.45 Pripremni crte` Nareckani to~ki} (S64d.dwg)

p Pikboksom odabrati {rafuru drugog objekta, npr. u ta~ki 290, 190. p Po otvaranju dijalog boksa Hatch Edit (sli~nom dijalog boksu Boundary Hatch and

Fill) uo~avaju se slede}i pode{eni parametri {rafure: Pattern: LINE, Angle: 0, Scale: 1.25.

2. Promena tipa {rafure.

p Iz liste Pattern: izabrati uzorak ANSI37 ({rafura ukr{tenog nareckivanja). p Pritisnuti ek. taster OK, kako bi se aplicirao novi tip {rafure.

3. Definisanje kona~nog izgleda dva nareckana to~ki}a.

p Iz liste Layers Toolbar uklju~iti lejere kotne i osne. p Sa statusne linije aktivirati mod LWT da bi se lejer konture prikazao u odabranoj

debljini. 4. Snimiti crte` kao fajl K64d.dwg (sl. 10.46). Sl. 10.46 Crte` dva Nareckana to~ki}a (K64d.dwg)

a) b)

a) b)


25-10Poglavlje 10

2 Algoritam komandne linije Command: _hatchedit (komanda za editovanje {rafura) Select associative hatch object: 290,190 (↵) (odabir objekta za editovanje {rafure) Command: <Lineweight On> (vidljivost debljine linije) Command: *Cancel* (prekid teku}e komande).

E Algoritam: asocijativno {rafiranje ª Primer: Izvr{iti produàvanje objekta sa istovremenom izmenom granica {rafure na osnovu svojstava asocijativnog (povezanog) {rafiranja. 1 . Otvoriti pripremni fajl S64c.dwg (sl. 10.47).

p Sa palete alata Modify aktivirati komandu produàvanja objekta Stretch.

Sl. 10.47 Crte` Plo~a sa plitkim `lebom –a), selektovanje `ljeba –b) (S64c.dwg)

p Uklju~iti ORTHO reìm. p Na osnovu prese~nog prozora (sl. 10.47b) selektovati {rafuru i bo~ne ivice `leba

(ne i dna) koji treba produìti 7,5 mm na 25 mm. p Krajnje ta~ke dijagonale prozora za selektovanje neka budu, npr. 165,185 i

155,125. Posle selekcije kliknuti desnim tasterom mi{a ili Enter-om. p Za baznu ta~ku odrediti npr. 150,130. Pritisnuti taster Enter. p Odredi{na ta~ka je udaljena desno horizontalno za 17,5 mm od bazne. Pritisnuti

Enter. p Rezultat asocijativnog {rafiranja je vidljiv (sl. 10.48). Po{to je dubina `leba

kotirana, moè se uo~iti numeri~ka promena vrednosti kote, jer je i ona, tako|e, asocijativni element crteà (videti poglavlje 11.).

2. Uklju~iti LWT mod i snimiti crte` kao fajl K64c.dwg.

a) b)


26-10

Sl. 10.48 Produàvanje `leba uz istovremeno {irenje {rafure i pove}anje vrednosti kote (K64c.dwg) 2 Algoritam komandne linije Command: _stretch (komanda za produàvanje objekata) Select objects to stretch by crossing-window or crossing-polygon... Select objects: 165,185 (↵) Specify opposite corner: 155,115 (↵) 7 found Select objects: (↵) Specify base point or displacement: 150,130 (↵) Specify second point of displacement: @17.5,0 (↵) Command: *Cancel*. u [rafiranje objekata alatima iz palete Tool Palettes Za brzo {rafiranje metodama ISO standarda, insertovanje blokova ili bojenje povr{ina mogu se koristiti metode “ izaberi i umetni”.

E Algoritam: brzo {rafiranje ª Primer: Nacrtati proizvoljni polilinijski objekat i {rafirati ga uzorkom {rafure {ljunka. 1 . Otvorite polazni fajl S65.dwg.

p Radna povr{ina sadrì samo natpis Srafura objekta sa sljunkom. p Lejer Kontura postaviti kao teku}i. p Iz menija Tools pokrenuti komandu Tool Palettes Window (Ctrl+3) (sl. 10.49).


27-10Poglavlje 10

Sl. 10.49 Generisanje palete alata TOOL PALETTES 2. Crtanje konture i {rafiranje objekta.

p Sa palete Draw aktivirati komandu Revcloud. p Ispod natpisa poizvoljno nacrtati polilinijski objekat u obliku “obla~i}a” (sl. 10.50).

Sl. 10.50 Objekat koji treba {rafirati

p Iz lejer liste podesiti lejer Srafura kao teku}i. p U paleti TOOL PALETTES kliknuti na tab ISO Hatches. p Pored ove, paleta sadrì jo{ dva taba sa alatima Imperial Hatches i Sample office

project za bojenje i {rafiranje, odnosno umetanje gotovih blokova. p Metodom “ izabrati, povu}i i umetnuti” sa ikonice Gravel ({ljunak) izvr{iti umetanje

{rafure u oblasti nacrtane zatvorene konture.

*


28-10

Sl. 10.51 Formiranje {rafure na osnovu izbora i umetanja uzorka

p Snimiti {rafirani objekat u fajlu K65.dwg.

¥ Napomena: U paleti alata mogu}a su razna pode{avanja kao {to su providnost (sl. 52), umetanje novih alata, preimenovanja naziva taba, brisanje postoje}ih, automatsko skrivanje palete i sl. Sl. 10.52 Postupak pode{avanja providnosti palete na osnovu komande i slajdera Transparency

u Filovanje povr{ina U okviru {rafiranja Boundary Hatch and Fill nalaze se i dodatne mogu}nosti popunjavanja povr{ina finim prelivima boja (Fill) izme|u kontura.

*


29-10Poglavlje 10

Ovo je potrebno ako se ne radi 3D model, a ove pune nehomogene {rafure simuliraju efekat senke i boja koje padaju na povr{inu, {to je svojstveno osen~enim (Shade) ili renderovanim (Render) prostornim modelima.

Sl. 10.53 Aplikacija Fill i mogu}nosti pode{avanja boja filovanja u dijalogu Boundary Hatch and Fill


30-10

ª Primer: Konstruisati i {rafirati 2D objekat prema sl. 10.56b. Predstaviti klju~ne faze geometrijske aplikacije [26].

Sl. 10.54 Faze definisanja: a) linijskih, b) kru`nog entiteta

Sl. 10.55 Faze: a) formiranje pomo}nih linija, b) eliminisanje suvi{nih delova objekta

a) b)

a) b)

(detalj)


31-10Poglavlje 10

Sl. 10.56 Faze: a) zaobljavanje i obaranje ivica, b) {rafiranje i kotiranje objekta (2D_34.dwg)

ª Primer: Izvr{iti konstruisanje i {rafiranje 2D objekta. Predstaviti osnovne faze geometrijske aplikacije, sa zavr{nom fazom {rafiranja preseka objekta [68].

Sl. 10.57 Faze definisanja: a) linijskih, b) kru`nih entiteta (sa privremenim kotama)

a) b)

*

a) b)


32-10

Sl. 10.58 Faze: a) stvaranje zaobljenja i b) eliminisanje (trimovanje) suvi{nih detalja

Sl. 10.59 Faze: a) {rafiranje preseka, b) kotiranje kreiranog objekta (2D_1.dwg)

Osnovne komande: Hatch Edit hatch Line Circle Fillet Trim Mirror Polygon Offset 2 points Polyedit Lineweight Layer Pedit Dimension

a) b)

*

a) b)

*


33-10Poglavlje 10

u Referentni pojmovnik: {rafure i preseci modela Boundary Hatch – Granice {rafiranja. Objekti oivi~eni granicom {rafiranja. Potrebno je selektovati zatvorenu povr{inu {rafiranja. Pick Points – Ta~ka pikovanja. Odabir objekta za {rafiranje pikovanjem njegove zatvorene povr{ine u jednoj ta~ki. Select Object – Izbor objekta. Opcija dozvoljava izbor objekata za {rafiranje odre|ivanjem skupa objekata: povr{ine, granice, ostrva i sl. Hatch Pattern – Uzorci {rafura. Pravilni uzorci ta~aka, crtica, oblika ili linija u zatvorenoj povr{ini. Uzorci {rafura sme{teni su u odre|enim fajlovima AutoCAD-a. Solid Fill – Obojena povr{ina. Kontinualna povr{ina jedne boje koja ispunjava izabranu povr{inu. Island – Ostrvo. Povr{ina unutar neke granice koja je zatvorena. Associative Hatching – Povezano (asocijativno) {rafiranje. Uzorak {rafure povezan sa svojim ivicama. Izmena ivica dovodi do izmene {rafure. Island Detection Option – Opcija za identifikaciju ostrva. Ovim se precizira na~in kojim putem komande odre|uju granice unutar druge granice.

Documents

10 (Srafure i Preseci Modela)